ПРОГРАМА ЗА ПЛАН ... -...

УСЛОВИ ЧУВАЊА, ОДРЖАВАЊА И КОРИШЋЕЊА КУЛТУРНИХ ДОБАРА И ДОБАРА КОЈА УЖИВАЈУ СТАТУС ПРЕТХОДНЕ ЗАШТИТЕ

И МЕРЕ ЊИХОВЕ ЗАШТИТЕ ЗА ПОТРЕБЕ

ПРОГРАМА ЗА ПЛАН СИСТЕМА ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА БЕОГРАДА

Директор:

Милана Јочић, д. и. а.

Београд, фебруар 2009. године

РАДНИ ТИМ: Оливера Петровић, просторни планер Нада Живковић, етнолог Нела Мићовић, археолог Ненад Жарковић, историчар Оливера Милић, архитектонски техничар Срђан Петровић, архитектонски техничар Консултант: Мирјана Џелебџић, архитекта

Завод за заштиту споменика културе града Београда 2

САДРЖАЈ: УВОД

− Правни основ − Обухват Услова − Споменички статус простора

ТЕКСТУАЛНИ ДЕО:

− Развој зеленила у Београду − Скулптуре и јавни споменици − Каталог значајних зелених површина са аспекта заштите културних добара − Опште мере заштите − Табеларни преглед споменичког статуса простора

ФОТОДОКУМЕНТАЦИЈА ГРАФИЧКИ ДЕО:

− Карта археологије − Карта споменичког статуса простора − Споменичког статуса простора – лист 1,2 и 3

НАПОМЕНА: У изради ових услова коришћена је документација Завода за заштиту споменика културе града Београда


Услови чувања, одржавања и коришћења културних добара и добара која уживају статус претходне заштите за потребе

УВОД

Савремено схватање заштите, заступа став у оквиру интегралног концепта, да је заштита градитељског наслеђа недељива од заштите животне средине. Контекст интегралне заштите не значи искључиво строго конзервацију већ просторно и архитектонско уређење насеља, његову комуналну опремљеност и истицање његових естетских и природних вредности.

Јединство природних и створених споменичких вредности оплемењују простор формирајући на тај начин својеврсни културни пејзаж. ПРАВНИ ОСНОВ И ПОВОД ЗА ИЗРАДУ УСЛОВА

Услови чувања, одржавања и коришћења културних добара и добара која уживају статус претходне заштите и мере њихове заштите су урађени на основу Закона о културним добрима («Сл. гласник Републике Србије» бр.71/94) и Одлуке о подизању споменика и скулптуралних дела на територији града Београда ( Сл. лист града Београда 3/2000). За потребе израде „Програма за план система зелених површина Београда“, на захтев Урбанистичког завода Београд.

Циљ Услова огледа се у томе да се сачувају и истакну потенцијали града : његово архитектонско и урбанистичко наслеђе као историјске слике града, јединство природних и створених споменичких вредности, његовог урбаног пејзажа као идентитета града

ОБУХВАТ УСЛОВА

Предметни простор обухвата део градске територије у оквиру граница Генералног плана

Београд 2021. године, односно централне градске општине и делове општине Сурчин, Гроцка и Палилула. Условима су обухваћене све врсте и категорије непокретних културних добара, на простору зелених површина, а у оквиру границе програма.


СПОМЕНИЧКИ СТАТУС ПРОСТОРА

У оквиру границе предметног простора налази се значајан број непокретних културних добара:

• споменици културе, • просторно културно - историјске целине, • археолошка налазишта, • знаменита места

као и добра под претходном заштитом: • објекти градске архитектуре, • објекти сакралне архитектуре, • јавни споменици и спомен обележја, • археолошка налазишта, • целине.

Сва непокретна културна добра су подељена по следећим категоријама: • културно добро од изузетног значаја • културно добро од великог значаја • културно добро

СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ

културна добра од изузетног значаја

1. Београдска тврђава, Стари град Претходно заштићено Одлуком Одељења за заштиту и научно проучавање споменика културе при Уметничком музеју бр. 1108 од 2.12.1946. Решење Завода бр. 290/4 од 31.5.1965. Културно добро од изузетног значаја (Одлука, "Сл.гласник СРС" бр. 14/79)

2. Споменик Незнаном јунаку, Авала, Бели Поток, Вождовац Одлука о проглашењу "Сл.лист града Београда" бр. 23/84 Културно добро од изузетног значаја (Одлука, "Сл.гласник СРС" бр. 47/87)

културна добра од великог значаја

3. Ново гробље, Рузвелтова 50, Звездара

Одлука о проглашењу "Сл.лист града Београда" бр. 16/87 Културно добро од великог значаја (Одлука, "Сл.гласник СРС" бр. 28/83)

4. Манастир Раковица, Патријарха Димитрија, Раковица

Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.1848/49 од 26.10.1949. Културно добро од великог значаја (Одлука, "Сл.гласник СРС" бр. 14/79)

5. Споменик захвалности Француској, Велики Калемегдан, Стари град

Решење Завода бр. 3/12 од 5.2.1965. и 3/23 од 5.6.1965 Културно добро од великог значаја (Одлука, "Сл.гласник СРС" бр. 28/83)

6. Споменик кнезу Михаилу, Трг Републике

Решење Завода бр. 3/16 од 12.3.1965. Културно добро од великог значаја, Одлука о утврђивању „Сл. гласник СРС“ бр. 14/79

7. Зграда Прве српске опсерваторије, Булевар ЈНА 8, Савски венац

Решење Завода бр. 1030/3 од 30.12.1968. Културно добро од великог значаја (Одлука, "Сл.гласник СРС" бр. 14/79

8. Докторова кула, Кнеза Милоша 103


Решење Завода бр. 242/8 од 13.10.1965. Културно добро од великог значаја, (Одлука о утврђивању "Сл.гласник СРС" бр. 14/79)

културна добра

9. Астрономска опсерваторија, Волгина 7, Звездара

Одлука о утврђивању, “Сл.гласник РС” бр. 32/01

10. Црква Св.Марка, Булевар револуције 17, Стари град Решење Завода бр.1509/1 од 20.10.1975.

11. Црквени конак у Топчидеру, Војводе Путника 11, Савски венац

Одлука Уметничког музеја бр. 1108 од 2.12.1946.

12. Црква Св. Димитрија (Харишева капела), Гробљанска 5 Одлука о утврђивању, "Сл.лист града Београда" бр.26/92

13. Гробље ослободилаца Београда, угао Рузвелтове и Прерадовићеве улице, Палилула

Одлука о проглашењу, "Сл.лист града Београда" бр.16/87

14. Гробница народних хероја на Калемегдану, Стари град Одлука о проглашењу, "Сл.лист града Београда" бр.4/83

15. Контумацка капела Св.Арханђела Михаила и Гаврила у Земуну, Градски парк 3, Земун

Решење Завода бр.239/4 од 17.5.1966.

16. Контумацка капела Св.Рока, Градски парк 3, Земун Решење Завода бр.239/5 од 23.12.1966.

17. Крст са Мале пијаце, парк између Карађорђеве, Светоникољског трга и Земунског пута,

Савски венац, Одлука о проглашењу, "Сл.лист града Београда" бр.16/87

18. Митровићев дом на Авали, Мала Авала, Бели Поток, Вождовац Одлука о проглашењу, "Сл.лист града Београда" бр.19/81

19. Музеј савремене уметности, Ушће Саве бб, Нови Београд


20. Народна Библиотека СРС, Скерлићева 1, Врачар Одлука о проглашењу, "Сл.лист града Београда" бр.16/87

21. Обелиск у Топчидерском парку, Топчидерски парк, Савски венац


22. Палата Министарства финансија Краљевине Југославије, Кнеза Милоша 22, Немањина 11, Савски венац, Одлука о утврђивању, “Сл.гласник РС” бр. 32/01

23. Скулптура Жетелица, Топчидерски парк, Савски венац


24. Споменик Арчибалду Рајсу, Топчидерски парк, Савски венац Решење Завода бр.3/28 ОД 3.7.1965.

25. Споменик Доситеју Обрадовићу, Универзитетски парк, Студентски трг, Стари град


26. Споменик Јосифу Панчићу, Универзитетски парк, Студентски трг, Савски венац Решење Завода бр.1049/1 од 20.12.1967.

27. Споменик Моши Пијаде, Македонска улица, Стари град



28. Споменик Победнику, Београдска тврђава, Горњи град, Стари град


29. Споменик Васи Пелагићу, Парк код Старе опсерваторије између Катићеве и Булевара ЈНА, Савски венац, Одлука о проглашењу, "Сл.лист града Београда" бр.16/87

30. Споменик Вуку Караџићу,Студентски парк, угао Рузвелтове и Булевара револуције, Звездара,


31. Старо Сајмиште - Логор Гестапоа, Нови Београд Одлука о проглашењу, "Сл.лист града Београда" бр.16/87

32. Топчидерска црква, Војводе Путника 11, Савски венац

Одлука Уметничког музеја бр.1108 од 2.12.1946.

33. Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић", Мали Калемегдан 1, Стари град Решење Завода бр.68/3 од 22.2.1973.

34. Унивезитетска дечја клиника, Тиршова 10 - Пастерова 13, Савски венац


35. Возарев (Црвени) крст, сквер између УлицаЖарка Зрењанина и Саве Ковачевића, Врачар Одлука о проглашењу, "Сл.лист града Београда" бр.16/87

36. Земунска гимназија, Градски парк 1, Земун

Одлука о утврђивању, "Сл.гласник РС" бр. 51/97

37. Земунска тврђава, Гардош, Земун Решење Војвођанског музеја бр. 963 од 17.6.1948. Решење Републичког завода бр. 963/48 од 17.6.1948.

38. Земунско гробље на Гардошу, Земун


39. Зграда Народне скупштине, Влајковићева-Косовска-Таковска, Стари град Одлука о проглашењу, "Сл.лист града Београда" бр.23/84

40. Зграда Новог двора, (Добрињска 13) Андрићев венац 1, Стари град


41. Зграда Старог двора, Драгослава Јовановића 2, Стари град Одлука о проглашењу, "Сл.лист града Београда" бр.4/83

42. Манастир Ваведење Пресвете Богородице у Београду, Василија Гаћеше 2, Савски венац

Одлука о утврђивању, “Сл.гласник РС” бр. 115/05

43. Заштићена околина споменика културе Манастира Раковица, Раковица Одлука о утврђивању, "Сл.гласник РС" бр. 58/06

44. Зграда Сеизмолошког завода у Београду, Ташмајдански парк б.б

Одлука о утврђивању, "Сл. Гласник РС" бр. 30/2007

45. Студентски дом краља Александра I, Булевар краља Александра 75 Одлука о утврђивању, Сл.Гласник РС бр.73/2007

46. Ботаничка башта „Јевремовац“, Таковска 43

Одлука о утврђивању, „Сл.гласник РС“ бр.20/2007

47. Војна болница на Врачару, Пастерова 2 Одлука о проглашењу, "Сл.лист града Београда" бр.16/87


48. Зграда Архива Југославије у Београду, Васе Пелагића 33 Одлука о утврђивању, „Сл.гласник РС“ бр.30/2007

49. Хотел „Авала”, Авала

Одлука о утврђивању, Сл.Гласник РС 73/2007

50. Зграда команде ваздухопловства у Земуну, Авијатичарски трг 12 Одлука о утврђивању, „Сл.гласник РС“ бр.30/2007

51. Зграда Министарства саобраћаја, Немањина 6

Одлука о утврђивању, „Сл.гласник РС“ бр.73/2007 ПРОСТОРНЕ КУЛТУРНО ИСТОРИЈСКЕ ЦЕЛИНЕ


52. Кнез Михаилова улица, Стари град Решење Завода бр. 177/4 од 6.4.1964. Културно добро од изузетног значаја (Одлука, "Сл.гласник СРС" бр. 14/79)

53. Топчидер, Савски венац

Одлука о проглашењу, "Сл.лист града Београда" бр. 16/87 Културно добро од изузетног значаја (Одлука, "Сл.гласник СРС" бр. 47/87)

54. Подручје око Доситејевог лицеја, Стари град

Одлука о проглашењу, "Сл.лист града Београда" бр. 22/89 Културно добро од изузетног значаја (Одлука, "Сл.гласник СРС" бр. 16/90)


55. Косанчићев венац, Стари град

Решење Завода бр. 490/1 од 24.5.1971. Културно добро од великог значаја (Одлука, "Сл.гласник СРС" бр. 14/79)

56. Старо језгро Земуна, Земун



57. Копитарева градина, Стари град

Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1091/3 од 27.12.1968.

58. Скадарлија, Стари град Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 322/2 од 28.7.1967.

59. Косанчићев венац, Стари град


АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА


60. Бело Брдо, Винча, Гроцка Решење Завода бр. 653/5 од 10.11.1965. Културно добро од изузетног значаја (Одлука, "Сл.гласник СРС" бр. 14/79)



61. Антички Сингидунум, Стари град, Савски венац, Врачар, Палилула, Звездара Решење Завода бр. 176/8 од 30.6.1964.

62. Антички Таурунум, Земун


63. Манастир Сланци Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 612/1 од 30.6.1971.

64. Рамадан, Вишњица


65. Утврђење Ad Octavum, Вишњица Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1/2 од 12.6.1965.

ЗНАМЕНИТА МЕСТА


66. Споменик и гробље ослободилаца Београда 1806.г., Карађорђев Парк, Врачар Решење Завода бр. 3/24 од 7.6.1965. Културно добро од великог значаја (Одлука, "Сл.гласник СРС" бр. 14/79)


67. Јеврејско гробље на Лединама, Нови Београд

Одлука о проглашењу, "Сл.лист града Београда" бр. 26/92

68. Место читања хатишерифа из 1830. године, Ташмајдан, Палилула Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 818/4 од 30.12.1968.

69. Место предаје кључева 1867.године, Калемегдан, Стари град


70. Спомен гробље на Бежанијској коси, Нови Београд Одлука о проглашењу, "Сл.лист града Београда" бр. 26/92

71. Спомен парк Јајинци, Раковица

Одлука о проглашењу, "Сл.лист града Београда" бр. 21/86 ДОБРА КОЈА УЖИВАЈУ ПРЕТХОДНУ ЗАШТИТУ

ОБЈЕКТИ ГРАДСКЕ АРХИТЕКТУРЕ

72. Палата СИВ-а, Булевар Михајла Пупина 8, Нови Београд (1947.), око 1960. год., пројектант: Михајло Јанковић и др.

73. "Фонтана", блок 1, Париске комуне и Омладинских бригада, Нови Београд

1963. год., пројектант: Урош Мартиновић

74. Јеврејско гробље, Мије Ковачевића 1, Палилула 1888. год.

75. Спортски центар ''25. мај''

1974. год., пројектант: Иван Антић


76. Пољопривредни факултет 1932.год., пројектант: Гојко Тодић

ОБЈЕКТИ САКРАЛНЕ АРХИТЕКТУРЕ

77. Црква св. Саве, Крушедолска 20, Врачар 1935. год., пројектант: Виктор Лукомски

78. Капела св. Николе на Новом гробљу , Звездара

1893. год., пројектант: Светозар Ивачковић

ЈАВНИ СПОМЕНИЦИ И СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈА

79. Споменик совјетским ратним ветеранима, Бели поток, Вождовац На месту авионске несреће 1964. године, подигнут 1965. год., Аутор Јован Кратохвил.

80. Споменик Карађорђу, Врачар

на платоу пред Народном библиотеком СРС, у непосредној близини Карађорђевог парка подигнут 1979. године, аутор Сретен Стојановић

81. Костурница бранилаца Београда, Звездара

Аутор арх. Верховски, вајар Жика Лукић. Откривена 1934. г.

82. Трећепозивачка чесма, Звездара Подигнута 1915. године, палим трећепозивцима на Варовници. Обновљена 1927. године.

83. Пашина чесма, Звездара

Подигнута 1928. године, Улица Живка Давидовића

84. Парк Пријатељства, Нови Београд

85. Чесма краља Александра у Лисичијем потоку, Савски венац 1936. год.

86. Рањеник, Савски венац

Бронза. Аутор Вања Радауш. Постављен 1949. године.

87. Споменик Франше Д'епереу, Савски венац Бронза. Аутор Риста Стијовић. Подигнут 1936. године.

88. Споменик Војводи Вуку, Парк на Топличином венцу, Стари град

Бронза. Аутор Ђорђе Јовановић. Откривен 1936. године.

89. Споменик Милану Ракићу, сквер на углу Париске и Кнез Михаилове, Стари град Бронза. Аутор Тома Росандић. Откривен 1939. године

90. Споменик Васи Чарапићу, Стари градБронза. Аутор Радета Станковић. Откривен 1954. године. АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА

91. Аеродром у БатајнициЕкономија 92. Комплекс локалитета на десној обали Дунава од Говеђег брода до Капеле у Земуну 93. Јешића песак 94. Беле воде 95. Локалитети од Чукаричке падине до Мостарске петље 96. Роспи ћуприја 97. Црква у Вишњици 98. Градина


99. Бела стена 100. Шагљанац 101. Старо гробље 102. Било 103. Ошљане 104. Багрењар 105. Баре 106. Двориште Милутина Бакалина 107. Комплекс локалитета у Винчи и уз Болечицу 108. Комплекс локалитета Плавиначки поток у Ритопеку 109. Стари манастир Раковица 110. Свињци 111. Телевизијски торањ Авала 112. Манастириште 113. Бубањ поток 114. Манастир Раковица 115. Калеми 116. Мађарско гробље 117. Усек-Бањица 118. Старо стрелиште-ВМА 119. Улица Андре Николића 120. Земун поље-комплекс локалитета 121. Брег 122. Циглана 123. Доње поље

ЦЕЛИНЕ

124. СТАРИ БЕОГРАД (Стари град, Врачар, Савски венац, Палилула, Звездара)

Границе: Булевар Франше д' Епереа, обале Саве, обале Дунава, улице Дунавски кеј, Дунавска, Кнежопољска, Ђуре Ђаковића, Цвијићева, Деспота Стефана, Стеријином, Митрополита Петра, Здравка Челара, Старине Новака, 27. марта, Булевар краља Александра, Голсвордијева, Баба Вишњина, Макензијева, Катанићева, Боре Станковића, Браничевска, Интернационалних бригада, укључујући и парцеле непарне стране улице, Максима Горког, Јужни булевар, Бокељска.

125. СЕЊАК, ТОПЧИДЕРСКО БРДО И ДЕДИЊЕ

Границе: Булевар војводе Мишића, границом просторне целине Топчидер, Бањичких жртава, Пушкинова, Жупана Часлава, Мила Милуновића, северном границом просторне целине Топчидер до Теодора Драјзера, Теодора Драјзера, Булевар мира, Михајла Аврамовића, Крупањска, Шолина, Младена Стојановића, преко улице Незнаног јунака, границом парцеле у правцу улице Младена Стојановића до Хероја Милана Тепића, Хероја Милана Тепића, Љутице Богдана, Пуковника Бацића, Симе Луке Лазића, Ружићева, Маглајска, Булевар мира, траса железничке пруге, Васе Пелагића, Сењачка, Војислава Вучковића, Лазе Симића, Руска, Виктора Игоа, Булевар војводе Мишића.

126. МОДЕРНИСТИЧКА ЦЕЛИНА ЗЕМУНА

Границе: 22. октобра, Карађорђев трг, Карађорђева, Николаја Островског, Трг ЈНА.

127. БЛОКОВИ 1 И 2 У НОВОМ БЕОГРАДУ

128. ЦЕНРАЛНА ЗОНА НОВОГ БЕОГРАДА - Блокови 21, 22, 23, 24, 25, 26, 28, 29, 30.

129. ПРИОБАЛНА ЗОНА НОВОГ БЕОГРАДА Границе: од моста Газела, Булеваром Арсенија Чарнојевића до Бродарске улице, Бродарском улицом до улице Стари мост, улицом Стари мост до границе споменика културе „Старо сајмиште“, границом споменика културе „Старо сајмиште“ до Булевара Михаила Пупина, Булеваром Михаила Пупина до блока 12, границом блока 12 управно до Булевара Николе Тесле, Булеваром Николе Тесле до улице Алексиначких рудара, улицом Алексиначких рудара до обале Дунава, десном обалом Дунава до ушћа са реком Савом, левом обалом Саве до моста Газела.


Развој зеленила у Београду Први организовани кораци на подизању паркова и другог зеленила у новом,

српском Београду ван Шанца, забележени су у Топчидеру, на делу топчидерске долине у којој кнез Милош Обреновић одлучује да подигне резиденцијални комплекс. Градња дворског комплекса трајала је од 1831-1834, у том периоду настаје и прва уређена парковска површина - Топчидерски парк.

Први градски парк у Београду - Финансијски парк, изграђен је поред кнез Милошевог двора (касније Министарства финансија) 1836. године, који се налази у блоку између данашњих улица Немањине и Кнеза Милоша.

Развоју зеленила у Београду допшринео је рад Емилијана Јосимовића, који сагледава будуће потребе града и тежи да Београд добије садржаје и уређење као тадашњи, градови Европе. Он је први у јавности покренуо неопходност стварања градског зеленила, „ваздушних резервоара“ у склопу старе вароши, у границама Шанца. Посебно истиче естетски значај паркова и градског зеленила, и говори да паркови и булевари, поред хигијенских користи „још и красе варош“.

Јосимовић се залагао да Београд добије читав систем јавних „садова“. По његовом предлогу између „спољне и унутрашње вароши“ уместо Шанца, његовом трасом, били би „садови“ који би чинили појас зеленила око старе вароши. Такође је планирао да све садове повеже венцима, булеварима засађеним дрворедима који би, имали карактер шеталишта. Овај предлог само је делимично остварен. Од низа планираних садова, данас су сачувана само два мања сквера: сквер на Топличином венцу, и сквер пред Домом војске, на Тргу Републике.

На простору између два Двора на Теразијама, држава откупљује Симићево здање и

земљу за новог кнеза Александра Карађорђевића, и започиње уређе ње Дворске башта. После Другог светског рата на овом простору формиран је данашњи Пионирски парк.

У периоду од 1869-1875. године изведена су прва озелењавања Калемегдана испод бедема тврђаве и у Горњем граду. Главна Савска алеја је почела да се уређује 1886. године. Обимнији радови обављени су 1890. године.

Осамдесетих година 19. века формиран је и Градски парк у Земуну, односно 1877. године донета је одлука да се на целом простору Контумаца (карантина) подигне парк.

За подизање зеленила у Београду и његовој околини велике заслуге има и Атанасије Николић (1803-1882) инжењер и професор Лицеја. Његовом заслугом уређени су Топчидерски парк, Кошутњак, водио је Топчидерску економију и расаднике у Топчидеру. Из тих расадника поникли су многи дрвореди на београдским улицама, Теразије, кнеза Милоша, Булевар кнеза Александра и друге.

Први улични дрворед у Београду подигнут је у Абаџијској чаршији (Улица краљице Наталије, некада Народног фронта) у периоду од 1845. до 1850. године, а посечен је 1889.године. Развојем Београда и Абаџијске чаршије, Теразије добијају значај новог градског пословног центра, ту су главни трговински и угоститељски објекти, главна градска чесма. Уређењу и украшавању Теразија знатно је допринело засађивање двоструког дрвореда од кестена, започето 1859.године. Саднице су набављене из расадника у Топчидеру. У озелењавању Теразија били су укључени и сопственици „плацева на Теразијама“. Они су били обавезни не само да учествују у садњи дрвореда него и да их одржавају. Овај дрворед је посечен већ 1911. године због нове регулације улице. Међу првима је и дрворед засађен 1848. године у парку на Врачарском брду, данас Карађорђев парк. Та алеја кестенова је до данас сачувана.

Године 1860. посађен је дрворед јабланова у Улици кнеза Милоша, у делу од „Мостара до Лондона“. Простор од Немањине улице до „Лондона“, била омиљено шеталиште старих Београђана. Истовремено подигнут је и дрворед топола, од Кнежевог


конака у Топчидеру до Мостара (дуж Топчидерског друма – Булевар војводе Мишића). Веома лепу и пријатну атмосферу пружао је четвороструки дрворед преко Топчидерског брда, засађен крајем 19. века уз Булевар војводе Путника.

Прво излетиште за посетиоце, отворено је 1903.године, тадашње краљевско ловиште у Кошутњаку. Природне лепоте Топчидерског парка и Кошутњака, и поред знатне удаљености од града, покретале су, грађанство на целодневне излете. Поред Топчидерског друма пешаке је привлачила веома пријатна алеја са четвороструким дрворедом кестена преко Топчидерског брда, која је излетнике доводила до Топчидерског парка и шумско-парковског комплекса Кошутњака. Главне локације који су мамиле посетиоце су две чесме: „Хајдучка чесма“ и „Кнез Милошева чесма“. Долина према „Хајдучкој чесми“, са пространом пољаном дуж пута, пружала је добре услове за удобан одмор у свежини нетакнуте природе. Потврду овоме налазимо у чињеници да је управо у Кошутњаку, подигнут дечији летњиковац за београдску слабуњаву децу, први објекат те врсте у Србији.

Значај Кошутњака за Београђане уочен је већ тада па је Министарство грађевине, 1911. године, израдило пројекат мреже путева којом је предвиђена колска и пешачка веза од топчидерске железничке станице до широке пољане на висоравни. После Другог светског рата, на овој локацији биће подигнут „Пионирски град“, још један комплекс намењен боравку деце у природи.

Пошто београдска Општина није имала могућности да изведе све неопходне радове

за уређење вароши, становници појединих крајева Београда основали су друштва за улепшавање тих крајева. Ова друштва радила су на просецању, нивелисању и калдрмисању улица, на подизању дрвореда и уређењу пијаца и паркова. Постојала су следећа друштва: „Друштво за улепшавање Савинца“, „Удружење за унапређење Дунавског краја“, „Удружење за украшавање Калемегдана“, „Друштво за улепшавање Врачара“. Рад ових удружења знатно је допринео уређењу појединих делова града. Њиховом заслугом, између осталог, урађен је парк Калемегдан, отворен је Цветни трг, обновљен је споменик у Карађорђевом парку, а посађени су и многи дрвореди, од којих су само неки у Улицама краља Милана, Ресавској, краља Милутина, Немањиној, Београдској, Проте Матије, Његошевој, војводе Миленка, Бирчаниновој и кнеза Милоша. Резултат рада ових друштава је и озелењавање плаца испред „Опсерваторије“ (данас парк „Стара Звездара“, између улица Пастерове, Тиршове и Булевара Ослобођења).

Нова етапа у развоју градског зеленила у Београду настаје после доношења

Генералног плана Београда 1923. Главна тема тицала се уређења и засађивања Топчидерског брда и стварање новог парка, који се надовезивао на Топчидерски парк алејом дрвореда. Тиме је остварена непрекидна зелена површина од града до Топчидерског парка, чиме је овај простор постао централни парк Београда. Парк на Топчидерском брду представља највећи зелени масив у непосредној близини стамбене зоне.

У периоду између два светска рата забележено је да у Београду постоји 26 паркова и скверова. Овај период одликује се обимним радовима на подизању нових и обнови постојећих зелених површина, што је уследило као резултат усвојеног Генералног плана 1923.године.

Простор парк-шуме Звездара, 1945. године, почиње постепено да се пошумљава. Током 1931-32. године ту је изграђена Астрономска опсерваторија (аутор - чешки архитекта Јан Дубови), касније утврђена за споменик културе. Израдом Детаљног урбанистичког плана 1972. године, почело се са њеним постепеним уређењем као значајног излетишта Београђана.

Педесетих година 20. века почиње да се уређује Спомен-парк Јајинци.


Насипањем дела алувијума Саве 1936.године, и подизањем ланчаног моста из Бранкове улице на високом насипу, прешло се на уређење Новог Београда. Лево од пута, 1938. године на левој обали Саве, подиже се старо Сајмиште. Изградња Београдског сајмишта заузима посебно и значајно место у урбаном развоју Београда. Поред привредног значаја Сајмишта, то је била једина остварена просторно-композициона целина, која се издвајала и истицала својим изгледом од осталих друштвених центара Београда. Озелењавање овог простора изведено је према пројекту инг. Александра Крстића, и то је била прва планска акција садње на Новом Београду. Паралелно са овим активностина долази до значајних градитељских подухвата. Одвијају се радови на култивисању бивше мочваре тако да се прве зелене површине реализују неколико година касније, после 1956.године. Овај тежак задатак-подизање града на мочвари, а зеленила на песку представља један од највећих успеха градитеља Новог Београда. Шездесетих година уређује се и шеталиште поред обала Саве и Дунава.

Поводом прве конференције несврстаних земаља која је одржана у Београду 1961. године, а на иницијативу покрета горана, овом међународном скупу дато је и посебно обележје подизањем Парка пријатељства, у којем су шефови држава засадили по једно дрво - „дрво мира“.

ГУП-ом из 1950. године било је предвиђено да једна трећина укупне градске

територије буде под зеленим површинама. Посебан значај је дат планирању и подизању зеленила у новим стамбеним насељима и зелених површина око индустријских, јавних објеката, подизању паркова и шеталишта поред река, подизању парк шума, заштитног зеленила и других јавних зелених површина.

Значај зеленила са аспекта заштите је вишестук.

− Зеленило као дефинисан простор у оквиру урбанистичког планирања, (историјски контекст),

− Зеленило као уређен простор, непосредне околине споменика културе − Зеленило као важан естетски елемент градског пејзажа


Скулптуре и јавни споменици

Подизање јавних споменика на територији Београда почиње половином 19. века. У време настанка нове српске државе, и преласком престоница у Београд 1843.

године, долази до стварања националних културних и уметничких вредности па самим тим и скулптуре у простору.

Првим јавним споменицима у Београду могу се сматрати дрвени или камени крстови које су на сопствену иницијативу подизали београдски трговци. Они су представљали симбол победе хришћанства над Турцима. До данас су се сачувала два оваква споменика – Возарев крст, који је до нас дошао обновљен и познат као Црвени крст, и Крст на Малој пијаци на Сави, који се данас налази у парку код старог моста у Карађорђевој улици, оба су споменици културе.

Први споменик у Србији подигнут је 1848. године у Карађорђевом парку, у славу изгинулим јунацима из Првог српског устанка за ослобођење Београда 1806. године. Одмах потом постављена је прва скулптура „Жетелица“ у Топчидерском парку 1852. године.

После подизања скулптуралног споменика, коњаничке статуе кнеза Михаила 1882. године, рад италијанског вајара Енрика Пација, крајем века се појављују први споменици на Калемегдану, које су радили наши вајари Петар Убавкић, Ђорђе Јовановић и Симеон Роксандић. Паралелно са постављањем јавних споменика, водило се рачуна о уређењу и декорисању њиховог окружења. Споменик Захвалности Француској, добија доминантан положај, у осовини главне прилазне алеје, са композиционо усклађеним оквиром зеленила око споменика. Мештровићев „Победник“, који одавно већ представља симбол Београда постављен на доминантном месту у Горњем граду.

Споменик Вуку Караџићу аутора Ђорђа Јовановића, постављен је на угао Студенског парка (Парк Ћирила и Методије), док је аутор желео да споменик добије место у Академском парку, поред Доситеја и Панчића.

Монументалан карактер главног улаза у Народну скупштину више је истакнут двема симетрично постављеним алегоричним скулптурама Томе Росандића. Његова скулптура „Рањеник“ добила је веома добро изабрано место поред главног прилаза Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“.

На углу Булевара ЈА и булевара Франше д′Епереа подигнут је споменик истакнутом маршалу д′Епереу, почасном војводи српске војске.

Београдски јавни споменици су подизани стихијски и чешће су били посвећивани личностима него догађајима. Године 1930. је основан Одбор општине београдске, који по први пут разматра које споменике у Београду треба подићи и која би места у граду била погодна за њихово постављање. Таквих места је било веома мало, предлагани су углавном паркови и скверови, на тада урбанизованој површини града. За подизање споменика истакнутим личностима нашег културног живота Калемегдан је пружио најповољније услове. Тамо је био подигнут 1914. и споменик Карађорђу. Тај споменик је у току првог светског рата уништен, а налазио се на месту садашњег Споменика захвалности Француској. Једино скулптурално дело, које није имало меморијални карактер, био је „Рибар“ од Симеона Роксандића, постављен у кружном басену на Калемегдану.

Подизање јавних споменика је одувек било израз друштвено-политичке ситуације и јавног мњења. Успешност јавног споменика огледа се двојако, прво кроз исказивање уметничких вредности, примене форме и материјала, и друго кроз уклапање у простор, окружење, живот.


Најзначајније зелене површине са аспекта заштите културних добара Генералним планом Београда дефинисани су типови зелених површина које улазе у

јединствен систем. То су: паркови, скверови, дрвореди, шуме, гробља и посебни зелени комплекси. Неке од ових зелених површина су од значаја за Службу заштите, јер се интегришу са непокретним културним добрима или се налазе у оквиру њихових граница.

Паркови - зелене површине које се налазе у изграђеном градском ткиву, величине

су преко 1 ха и користе се за одмор, шетњу и игру. На основу стила и времена настанка паркови могу бити: класицистички, пејсажни, резиденцијални, парк шуме, спомен-парк.

Као део националне, културне и политичке историје, Београдски паркови заузимају посебно место у урбаном ткиву града. Очување ових простора вишеструко је значајно, пре свега јер су испуњени духом прошлости и историјским догађајима.

Са аспекта заштите културних добара, парковске површине које се налазе у оквиру заштићених целина и целина под претходном заштитом, валоризоване су као простори значајних културно – историјских, стилских и амбијенталних вредности.

Најзначајнији су: Парк Калемегдан, Топчидерски парк, Академски парк, Парк Мањеж, Парк Ташмајдан, Пионирски парк, Градски парк у Земуну, Карађорђев парк, Финансијски парк, Парк Ћирила и Методије, Теразијска тераса, Парк пријатељства, Топличин венац

Скверови - Дефинисани су као мање зелене површине које се налазе у изграђеном градском ткиву, величине испод 1ха и користе се за пешачки транзит, краткотрајан одмор и игру. Сквер се најчешће дефинише као значајан јавни простор у административном центру града, испред јавних објеката, у стамбеном ткиву или у оквиру саобраћајнице, Најстарији и највреднији јесу Сквер „Пролеће“ на Топличином венцу и сквер код Дома војске. Са аспекта Службе заштите, скверови које се налазе у оквиру заштићених целина и целина под претходном заштитом, валоризовани су као простори значајних културно – историјских и амбијенталних вредности.

Дрвореди - Београдски дрвореди као део амбијента, посебну вредност имају дуж

најрепрезентативнијих улица, булевара, у оквиру значајних амбијенталних простора. Највреднији јесу дрвореди дуж следећих улица: Крунска, Кнеза Милоша, Ресавса, Булевар кнеза Александра, Булевар краља Александра, Булевар ЈА, Цара Душана, 27. марта, Краља Милана, Немањина. Њихов значај произилази из очуваности и старости садница, као и репрезентативности и уређености постојеће уличне регулације, тако су дрвореди дуж већих улица репрезентативнији и сгледиви, креирају пејзажне вредности дуж дугих уличних потеза. Са друге стране дрвореди на мањем простору, чине посебну микро амбијенталну вредност, дуж улица Господар Јованова, Страхињића бана и дрруге. Најзначајнији јесу сачувани дрвореди у просторно културно историјским целинама (Косанчићев венац, Скадарлија, Доситејев лицеј), као и новији дрворед у реконструисаној Кнез Михајловој улици.

Са аспекта Службе заштите, дрвореди које се налазе у оквиру заштићених целина и целина под претходном заштитом, валоризовани су као део значајне амбијенталне вредности.

Шуме - Генералним планом су дефинисане градске и приградске шуме. За Службу заштите значајни простори градске шуме јесу:

− Парк шума Звездара, - у оквиру које се налази споменик културе Астрономска опсерваторија, Волгина 7.


− Парк шума Јајинци - у оквиру које се налази Спомен парк Јајинци, знаменито место (посебно обрађено у делу Гробља - простори меморијалног карактера спомен обележја)

− Манастирска шума - у оквиру које се налази споменици културе Манастир Раковица и заштићена околина Манастира Раковица ( посебно обрађено у Табеларном прегледу споменичког статуса простора са мерама заштите)

− Парк шума Кошутњак - која се налази у оквиру граница просторно културно историјске целине Топчидер, културно добро од изузетног значаја

− Посебни комплекси у оквиру парк шуме Топчидер - Резиденцијални комплекс Карађорђевића и Комплекс Гарде, - која се такође налази у оквиру граница просторно културно историјске целине Топчидер, културно добро од изузетног значаја.

На простору приградских шума и то приградски шумски комплекс Авала, налази се неколико споменика културе и то:

− Споменик незнаном јунаку - културно добро од изузетног значаја − Митровићев дом на Авали - културно добро − Хотел „Авала” - културно добро

Ова културна добра посебно су обрађена у Табеларном прегледу споменичког статуса простора са мерама заштите.

Гробља - простори меморијалног карактера (спомен обележја) Служба заштите овој категорији је придодала просторе меморијалног карактра,

спомен обележја која су утврђена за културна добра или имају статус претходне заштите. Сеоска гробља, која се налазе у оквиру границе Генералног плана нису посебно означена на графичком прилогу, треба их третирати као добра под претходном заштитом.

− Спомен парк Јајинци − Старо сајмиште – Логор Гестапоа − Ново гробље − Гробље ослободилаца Београда − Земунско гробље на Гардошу − Јеврејско гробље на Лединама − Спомен гробље на Бежанијској коси − Јеврејско гробље − Топчидерско гробље − Немачко војно гробље

Посебни зелени комплекси - са аспекта заштите посебно је третирана Ботаничка башта „Јевремовац“, која је утврђена за културно добро. Постојећи Зоолошки врт се налази у оквиру границе споменика културе „Београдска тврђава“ - културног добра од изузетног значаја. Обрађен је у Табеларном прегледу споменичког статуса простора са мерама заштите у делу који се односи на споменике културе.


КАТАЛОГ ЗНАЧАЈНИХ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА СА АСПЕКТА ЗАШТИТЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА

ПАРКОВИ

ПаркКалемегдан Један од малобројних паркова који се може

похвалити континуитетом у изградњи и уређењу, дужим од једног века, је парк Калемегдан, са готово 140. година континуалног уређења. Он је један од најстаријих, можда најлепши и свакако један од најомиљенијих парковских простора Београђана.

Поред споменичких, културно-историјских вредности, посебност Калемегдана представља пре свега јединствен природни положај и позиција које му дају посебан шарм, поглед и препознатљиве пејзажне вредности.

У свом развоју парк је пролазио кроз више фаза и данас представља значајан простор у историјском, урбаном, еколошком и едукативном смислу.

Зелена површина у оквиру Београдске

тврђаве - (споменик културе, културно добро од изузетног значаја), свима знана као парк Калемегдан, обухвата целине: Велики и Мали Калемегдан (припадају парковској површини), Горњи град, Доњи град, источно и западно подграђе (припадају Тврђави), Савску и Дунавску падину. Најраспрострањенији и са највише садржаја је Велики Калемегдан.

Парк је срастао са Београдском тврђавом и са њом чини нераздвојиву целину. Третира се као парк у функцији предпростора утврђења, односно интегрални део комплекса Београдске тврђаве, као најстаријег споменика на подручју града. То је најстарији градски парк који је до данас сачувао своје основне облике и споменичке врдности из времена свога настанка, 70-тих година 19. века.

Београдска тврђава са простором парка утврђена је 1979. године за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију, представља слојевит и веома сложен споменички комплекс, настао у временском раздобљу од 2. до 19. века.

Уређење, Калемегдана као парка, почиње од дана када су Турци предали Београдску тврђаву српском кнезу Михаилу Обреновићу, априла 1867.године. Тада је постао лако остварљив Јосимовићев предлог да се Калемегдан претвори у „дивотан парк“. Око 1870. године празан простор Градског поља уређује и започиње израда стаза у облику „енглеског“ парка. На уређењу парка рађено је према пројекту Милана Капетановића. Најпре је уређен парк на Великом Калемегдану, затим на Малом Калемегдану, и најзад на Горњем граду Београдске тврђаве.

Године 1898. расписан је конкурс за идејни пројекат уређења Малог Калемегдана, што је био први јавни конкурс овог типа у тадашњој Србији. По идејним нацртима арх. Димитрија Лека, једног од учесника конкурса, урађен је пројекат за уређење Малог Калемегдана. Јелисавета Начић је пројектовала тзв. Мало степениште са чесмом у осовини главне савске алеје и ограду савске алеје. Степениште израђено од тесаног рипањског камена зелене боје у стилу барока, и данас постоји. Између два рата почело је уређење


парковских површина на Горњем граду и продужење велике Савске алеје са Великим степеништем.

Први споменици у овом парку подигнути су деведесетих година 19. века. Споменик Даничићу подигнут је 1894, споменик Јакшићу 1896, а исте године подигнут је и споменик Гавриловићу. После споменика кнезу Михаилу на Тргу републике, споменици на Калемегдану су најстарији скулптурални јавни споменици у Београду. Велики споменици (Захвалности Француској, Победник) нашли су место на најрепрезентативнијим локацијама, док су фонтане смештене у централној рондели парка (Рибар) или у симетричној композицији главног улаза у Уметнички павиљон (Буђење).

Ови споменици се по времену настанка и стилским одликама могу поделити у три категорије. Споменици настали до Првог светског рата стилски припадају реализму, а тематски представљају портрет. Споменици између два рата одражавају савременија стремљења у уметности, oдликују се чврстим грађењем форме, стилизацијом облика и експресивношћу. Последњој групацији припадају споменици настали у периоду социјалистичког реализма (Гробница народних хероја и други).

Споменичку структуру простора чене:

• Београдска тврђава -споменик културе, културно добро од изузетног значаја • Споменик захвалности Француској, -споменик културе, културно добро од

великог значаја • Гробница народних хероја на Калемегдану, - споменик културе, културно

добро • Споменик Победнику, споменик културе, културно добро • Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Мали Калемегдан 1, споменик

културе, културно добро • Место предаје кључева 1867.године, знаменито место, културно добро • Антички Сингидунум – археолошко налазиште, културно добро

У парку се налази неколико значајних скулптуралних споменика и то:

Споменици настали у преиоду 1894-1914 − Споменик Ђури Даничићу – Петар Убавкић – 1894 − Споменик Јовану Гавриловићу - Петар Убавкић – 1896 − Споменик Ђури Јакшићу - Петар Убавкић – 1896 − Споменик Јовану Суботићу – Ђорђе Јовановић – 1894 − Споменик Војиславу Илићу – Јован Пешић – 1904 − Споменик К. Таушановићу - Ђорђе Јовановић – 1906 − Водоскок „Рибар“ – Симеон Роксандић – 1910 − Споменик Карађорђу – Пашко Вучетић – 1912, уклоњен за време 1.св.р.

Споменици настали у преиоду 1923-1936 − Костурница бранилаца Београда – 1920-1926 − Споменик кнегињи Зорки – Стаменко Ђурђевић-1926, уклоњен после рата − Фонтана „Буђење“ – Драгомир Арамбашић – 1935 − Споменик Јанку Веселиновићу – Периша Милић – 1936 − Фонтана „Самсон и лав“ - Симеон Роксандић – 30-тих година − Споменик „Победник“ (1928) - Ивана Мештровића (споменик културе) − „Споменик захвалности Француској“ (1930), - Ивана Мештровића (споменик културе)

Споменици после 1946 − Гробница народних хероја - арх. Б.Игњатовић, С.Боднаров, С.Станковић – 1948, (споменик културе)


− Уморни борац - Тома Росандић – око 1950 − Партизан са децом –Јелена Јовановић – око 1955 − Споменик Јаши Продановићу – Сретен Стојановић – 1958 − Споменик Бранку Радичевићу – Александар Зарин – 1956 − Споменик Стевану Мокрањцу – Риста Стијовић – 1964 − Споменик Јовану Слерлићу – Градимир Алексић – 1966 − Споменик на месту предаје кључева града – Михаило Пауновић – 1967 − Споменик Алекси Шантићу - Александар Зарин – 1968 − Споменик Симеону Роксандићу - Симеон Роксандић – 1968 − Споменик Ивану Горану Ковачићу – Војин Бакић – 1969 − Споменик Радоју Домановићу – Небојша Митрић – 1973 − Обележје 30-год. Оснивања Савеза пионира – Мира Сандић – 1973 − Споменик Борисаву Станковићу – Небојша Митрић – 1976 − Споменик Милошу Ђурићу - Риста Стијовић – 1979 − Споменик Деспоту Стефану Лазаревићу – Небојша Митрић – 1982 − Споменик Милошу Цррњанском – Дринка Радосављевић – 1993 − Макета замка Деспота Стефана Лазаревићу – Никола Коља Милуновић– 1997

Са аспекта Службе заштите, осим утврђеник споменика културе остали споменици

су валоризовани као културно историјска вредност. Структуру простора чине: На простору Великог Калемегдана, налазе се горе наведени споменици и

скулптуре, два мања објекта Зеленила Београд, објекти јавног тоалета и јавне чесме. На простору Малог Калемегдана налази се изложбени павиљон „Цвијета

Зузорић“, ресторан „Мали Калемегдан“, дечји забавни парк, дечја игралишта, Београдски зоолошки врт (у Генералном плану означен као посебни зелени комплекс), објекат Дирекције Зеленила Београд.

На простору Горњег града налази се: Комплекс Војног музеја са поставком на отвореном, зграда Завода за заштиту споменика културе града Београда, тениски и кошаркашки терени спортских друштава Звезде и Партизана смештени у рову утврђења, објекат Природњачког музеја намењен изложбеним поставкама, објекти Зеленила Београд, астрономска опсерваторија смештена у Диздаревој кули.

У Доњем граду налази се део Археолошког института, астрономска опсерваторија смештена у некадашњем амаму и Кула „Небојша“.

На простору Источног подграђа налазе се комплекс цркве Ружице и капела Свете Петке, као и три кафе ресторана „Тврђава“, „Калемегданска тераса“, „Синема“.

На простору Западног подграђа налази се Велики барутни магацин. Мере – Због своје изузетне вредности, многих специфичности које у себи носи,

различитости у погледу стуктуре, намене, просторног обухвата, непходна је израда посебног планског документа кроз план подручја посебне намене. Неопходност измештања дела Зоолошког врта, уз могућност пренамене простора у парковске површине. Мере заштите огледају се пре свега у задржавању очувању и унапређењу свих споменичких и природних вредности. Задржавање, очување и унапређење постојећих парковских површина, у смислу форме и облика парка са просеченим постојећим стазама, уз редовно контролисање и одржавање садног материјала. Опремање, очување и одржавање мобилијара, осветљења и јавних тоалета. Планска концепција уређења парка је даља ревитализација, интеграција и спуштање на обале река. Редовно техничко одржавање споменика. Због свог изузртног значаја за сваку врсту интервенције неопходни


су посебни конзерваторски услови. Уколико се приликом извођења земљаних радова наиђе на археолошке остатке, све радове треба обуставити и обавестити Завод за заштиту споменика културе града Београда како би се предузеле неопходне мере за њихову заштиту.

Топчидерски парк Топчидерски парк представља најстарији парк

у Београду, ван границе Шанца. Настао је у време кнеза Милоша, тридесетих година 19. века. Сам Топчидерски парк представља језгро културно историјских и споменичких вредности просторне културно-историјске целине „Топчидер“, која је утврђена за културно добро од изузетног значаја. Као њен најзначајнији део и истовремено највреднији део у погледу природних вредности (прва уређена парковска површина), има посебно место у систему зеленила Београда.

Речна долина надомак Београда са бујном вегетацијом и шумовитим брдима, одавно је служила становницима града за одмор и излетиште. У првим деценијама 18. века, у доба аустријске власти у Београду, у долини Топчидерске реке налазили су се мајури аустријских великодостојника. Највећу важност Топчидер је добио за време владавине кнеза Милоша. Године 1831. започето је грађење резиденцијалне целине Милоша Обреновића у средишту најширег дела топчидерске долине. То је била прва и једина резиденција овог типа у новој српској држави.

Између 1831. и 1834.године настао је основни плански распоред топчидерске резиденције и завршено грађење најзначајнијих објеката: Конак кнеза Милоша, црква Св. Петра и Павла, црквени конак, економске зграде од којих је до данас сачувана зграда топчидерске рестаурације, данас кафана „Милошев конак“.

Истовремено са грађењем резиденцијалног комплекса у Топчидеру, планиран је и подизан парк. Природни услови са обиљем воде, реком и изворима, били су погодан предуслов за обликовање парка енглеског стила, слободне концепције, какав је у Европи тога времена широко примењиван. На стварању парковске целине радио је Атанасије Николић, који уређује и први расадник на овим просторима (1846). Парк је засађен домаћим врстама дрвећа и биља, а употпуњен ретким тропским биљем негованим у топлим лејама сатакленика непосредно изнад парка. Кроз парк су протицали потоци са уређеним језером. Био је украшен фонтанама, водоскоцима, скулптурама, павиљонима, чесмама и јавним споменицима. Најпознатије су: фонтана „Велики водоскок“- налази се испод Стаклене баште (украшена је била скулптуром која је нестала), и фонтана „Мали водоскок“ (нажалост и она без декоративне скулптуре која је постојала).

Атанасије Николић 1846. године, како је споменуто оснива расадник за производњу биљног материјала, а 1851. године и Топчидерски економски завод – Топчидерску економију, са првом Земљоделском школом на Балкану. Циљ је био да се унапреди пољопривредна селекција ратарских култура за најбоље приносе у различитим климатским условима и да одгаја младе пољопривреднике. Том приликом сва топчидерска земља се додељује Топчидерској економији. На великом простору, економија је имала воћњаке и повртњаке, расаднике листопадног и четинарског дрвећа, винограде, њиве, баште. Из ових расадника коришћене су саднице за озелењавање Београдских улица дрворедима. За посебне егзотичне врсте украсног цвећа и дрвећа саграђена је стаклена башта.


Нарочиту привлачност имао је део парка испред Конака са платаном, који и данас представља препознатљив мотив Топчидерског парка. Прва постављена скулптура у парку била је „Жетелица“, богиња земљорадње, рад Фиделиса Кимела из 1852. године набављена из Беча. Једини је примерак украсне парковске скулптуре 19. века у Београду. Скулптура је утврђена за споменик културе, културно добро.

Други споменик који краси парк је Обелиск. Подигнут је у част повратка кнеза Милоша у Србију 1859. године, обележавајући почетак његове друге владавине. Обелиск је један од првих јавних споменика постављених у Београду. Поред споменика из 1848. у Карађорђевом парку и Теразијске чесме, трећи је очувани споменик из средине 19. века. Смештен је у главној алеји Топчидерског парка, у оси еркера главне фасаде Милошевог конака. Обелиск је утврђен за споменик културе, културно добро.

Трећи значајан споменик у парку је Споменик Арчибалду Рајсу, дело вајара Марка Брежанина из 1931.године. Споменик је подигнут у знак захвалности швајцарском лекару и публицисти, који је као члан Комисије за утврђивање ратних злочина почињених од аустроугарских и бугарских окупатора у току Првог светског рата дошао у Србију 1914. године. Као добровољац Арчибалд Рајс се прикључио српској војсци и са њом прешао Албанију 1915. Споменик је утврђен за споменик културе, културно добро.

Топчидерски парк и цела долина Топчидерске реке је, кроз дуго време до данашњих дана претрпела промене. Нарочито је парк у знатној мери изгубио свој првобитан естетски изглед. Након Другог светског рата, скулптурална декорација фонтана, која је красила парк је нестала а цео простор је постепено губио оно раскошно парковско уређење. Током друге половине 20. века на простору Топчидерског парка дошло је до бројних измена које се тичу пре свега хортикултурног уређења и одржавања парка.

Споменичку структуру Топчидерског парка, као део просторно културно

историјске целине „Топчидер“, културно добро од изузетног значаја чине: • Конак кнеза Милоша, Топчидер 2 - споменик културе, културно добро од

изузетног значаја • Топчидерска црква, Војводе Путника 11 - споменик културе, културно добро • Црквени конак у Топчидеру, Војводе Путника 11-споменик културе, културно

добро • Скулптура Жетелица, Топчидерски парк - споменик културе, културно добро • Споменик Арчибалду Рајсу, Топчидерски парк - споменик културе, културно

добро • Обелиск у Топчидерском парку, Топчидерски парк - споменик културе,

културно добро На простору парка налазе се и објекти валоризовани као културно историјска и амбијентална вредност, и то:

− Ресторан „Милошев конак“ са великом баштом и помоћним објектима − Чесма кнеза Милоша и Чесме „Врачарске“ изнад црквеног конака − Стакленик - стаклара расадник − Фонтане Мере – Заштита простора огледа се пре свега у задржавању постојећег стања, у

смислу форме и облика парка и просечених постојећих стаза. Очување парка у интегралном облику. Пројектом предвидети ревитализацију хортикултуралног уређења парка, уз могућност враћања историјског изгледа уколико постоји довољно историјских података. Реконструкцију фонтама са скулптурама „Мали и Велики водоскок“, враћање павиљона кнеза Милоша, уколико постоји довољно историјских података. Предузимање неопходних хидротехничких мера, ради санације парка од забаривања и високог нивоа


подземних вода. Примена свих конзерваторских метода (санација, ревитализације, реконструкција и рестаурација), у циљу санирања постојећег стања и свих врста оштећења на објектима и споменицима.

Академски парк

Академски парк се налази на Студенском тргу, између улица Васине и Студентски трг, утиснут у централно градско ткиво. Средином 19. века на овом простору подижу су управне и просветне зграде, а 1863.године богати трговац Миша Анастасијевића подиже приватну палату Капетан – Мишино здање. Касније је зграда поклоњена Великој школи а данас је ту Ректорат Београдског универзитета. Овај најстарији Београдски парк, у оквиру границе Шанца. Добио је данашњи назив 1946.године по факултетима који се око њега налазе: Филозофски, Филолошки и Природно-математички. До тада је носио назив Краљев трг, а помиње се и као Велики трг, а на самом почетку свог постојања и као „Панчићев парк“.

У трећој деценији 19. века на делу запуштеног гробља српске власти отварају пијацу, тако овај простор добија и назив Велика пијаца. Предлог да се на овом простору формира зелена површина потекао је од Емилијана Јосимовића, првог српског урбанисте 1867. године, који простор Велике пијаце види као „озелењени прометни трг“. У то време овај простор представља један од најважнијих трговинских центара. Јосимовић је осетио да Великој школи треба дати лепшу, прикладнију околину, стога је захтевао да се пијаца уклони, а да се на том простору уреди парк, који би донекле имао и карактер друштвеног центра, пешачког трга. Делимичном остварењу Јосимовићевог предлога озелењавања приступило се тек после 19 година. По урађеном пројекту просечене су стазе које су се рачвале звездасто из средине и имале очигледно транзитни карактер. Засади су деломично донети из Ботаничке баште која је у то врема била лоцирана у приобалном делу Дунава.

Након смрти Јосипа Панчића 1888. познатог ботаничара,

једног од оснивача Београдског универзитета и првог председника Српске академије наука, подигнут му је споменик који је откривен 1897.године. Скулптуру је урадио вајар Ђорђе Јовановић 1891. године у Паризу, на основу фотографија. Споменик је утврђен за споменик културе, културно добро. У то време парк добија и назив „Панчићев парк“. У време подизања споменика, његова околина већ је била парковски уређена, али се на осталом делу тадашњег Великог трга налазила још увек Велика пијаца. Године 1927. затворена је Велика пијаца а на њеном месту је изграђен данашњи Академски парк.

Потпуно уређење парка је довршено 1931. године, градњом ограде од вештачког камена са две репрезентативне капије од кованог гвожђа, орјентисане према тргу, између масивних стубова са степеништем. Једна од најлепших београдских парковских ограда, дело је архитекте Милутина Борисављевића (1888-1970).


Пројекат уређења парка урадио је архитекта, урбаниста Ђорђе Коваљевски. Парк је класично компонован, са наглашеним централним подужним пролазом и ронделама у њеној оси у којима су постављени споменици.

Споменик Доситеју Обрадовићу (1739-1811) српском просветитељу и књижевнику, оснивачу Велике школе, постављен је 1930. дело је вајара Рудолфа Валдеца и спада у најлепше јавне скулптуре у Београду. Утврђен је за споменик културе, културно добро.

Споменик Јовану Цвијићу (1865-1927) оснивачу научне географије у Србији, професору једном од председника Српске академије наука, подигнут је 1994. године, рад је вајара Ота Лога.

У парку су 1968. откривене терме, оне представљају део римског цивилног насеља. У оквиру парка постоји санитарни чвор, чесма и дечије игралиште. Планска концепција уређења парка је његова даља ревитализација.

Споменичку структуру простора чине: Парк се налази у оквиру целине под претходном заштитом „Стари Београд“. У

оквиру границе самог парка налазе се појединачно утврђена културна добра и то: • Споменик Доситеју Обрадовићу, Универзитетски парк, Студентски трг -

споменик културе, културно добро • Споменик Јосифу Панчићу, Универзитетски парк, Студентски трг - споменик

културе, културно добро • Антички Сингидунум – археолошко налазиште, културно добро − Споменик Јовану Цвијићу – валоризован као културно историјска вредност. На делу парка налази се јавни тоалет. Мере - Заштита простора огледа се пре свега у задржавању постојећег стања, у

смислу форме и облика парка и просечених постојећих стаза; Неопходна је ревитализација и рестаурација ограде парка; Санација, праћење и редовно одржавање споменика; Декоративно осветљење споменика; Редовно праћење, очување и одржавање садног материјала; Ревитализација и уређење јавног тоалета.

Простор Академског парка предвиђен је за археолошки резерват. Уколико се приликом извођења земљаних радова наиђе на археолошке остатке, све радове треба обуставити и обавестити Завод за заштиту споменика културе града Београда како би се предузеле неопходне мере за њихову заштиту.

Парк Мањеж Парк Мањеж се налази у најужем центру

града, на простору између Улица Немањине, Ресавске, краља Милана и Светозара Марковића. Као парковска површина формира се 1930. године, према пројектима арх. Александра Крстића. Решен према класицистичким схватањима. Парк је окружен зградом Официрског дома, (дело арх. Јована Илкића из 1895.) и зградом позоришта. Парк је настао на простору који су заузимале гардијске коњичке јединице са шталама и касарнама у виду барака, по чему је и добио назив „мањеж“.

Потписивањем Хатишерифа, 1830. године, којим је Србији признат широк степен аутономије, Кнез Милош започиње процес планског насељавања српског становништва и изградњу нове српске вароши ван граница Шанца. Шири градски простор око Мањежа


почео је да се формира око друге половине 19. века. Урбанизацијом и формирањем околних блокова , убрзо је простор Мањежа постао функционално и физички зависан од околних објеката војно-административне намене, од којих неки и данас постоје.

Идејни творац Мањежа био је кнез Михаило. Зграда је била намењена за потребе војске, а радила као школа јахања, све до 1920. када је претворена у позориште.

На основу поставке генералног плана из 1923.године, простор Мањежа је био предвиђен за изградњу Опере, Конзерваторијума и Академију позоришних уметности са парковски обрађеним простором. Обједињавањем ових функција формирао би се културни центар, међутим до овог остварења није дошло.

После пожара Мањеж је 1929. обновљен, према пројекту Николе Краснова. Године 1947. преправљен је и претворен у ново Југословенско драмско позориште, које је 1997. године, такође изгорело у пожару. На истом месту 2003. године саграђена је нова зграда позоришта, са фасадом по арх. Николи Краснову из 1929., а према пројекту архитеката – Зорана Радојичића и Дејана Миљковића. Године 1984 тадашњи објекат Југословенског драмског позоришта утврђен је за културно добро под називом Зграда Мањежа. Како је аутентичан објекат уништен у пожару, а услед новонастале ситуације и градњом новог објеката, нових аутора, Служба заштите покренула је поступак скидања заштите.

Данас је простор Мањежа са зградом позоришта и зградом Официрског дома, јесте један од културних центара града.

Простор парка решен је класицистички, функционише као градски парк за суседне стамбене четврти и као слободан јавни простор између две фрекфентне градске Улице краља Милана и Немањине. Стварање овог парка има и велики значај за централни део Београда у коме је евидентан недостатак јавних зелених површтна.


оквиру границе самог парка налазе се појединачно утврђена културна добра и то: • Официрски дом, Маршала Тита 48, - споменик културе, културно добро • Зграда Мањежа, Маршала Тита 50, - споменик културе, културно добро

(у поступку процедура скидања заштите )

У парку се налази неколико значајних скулптуралних споменика и статуа: − „Рањеник“, скулптура поред позоришта, рад вајара Вање Радауша − „Жена која размишља“, скулптура постављена испред улаза у театар „Бојан Ступица“, рад вајара Франа Кршинића. − „Седећи женски акт“, рад скулптора Ристе Стијовића − Споменик Душану Поповићу, публицисти и политичату, рад вајара Олге Јеврић − Споменик Кости Абрашевићу, пролетерском песнику, рад Стевана Боднаровића − Споменик Радовану Драговићу, публицисти и једном од оснивача социјалдемократије у Србији, рад Стевана Бондаровића − Споменик Јосифу Маринковићу, композитору, и диригенту, рад Симеона Роксандића. Са аспекта Службе заштите, ови споменици су валоризовани као културно

историјска вредност. Мере – заштита простора огледа се пре свега у задржавању постојећег стања, у

смислу форме и облика парка и просечених постојећих стаза, уз редовно контролисање и одржавање какао садног материјала тако и мобилијара и расвете парка. Редовно техничко одржавање споменика.


Парк Ташмајдан Парк Ташмајдан налази се између Булевара

краља Александра и Улица Таковске, Илије Гарашанина и Карнегијеве. Парк пресеца Београдска улица, која је врло прометна и која дели парк у две просторно и функционално међусобно неповезане зоне, Велики и Мали Ташмајдан.

Реч ташмајдан, на турском језику, значи: каменолом, камено поље по чему је овај прстор добио име. Да ташмајдан није само мајдан одакле је вађен камен, доказују бројни историјски догађаји, који су се одиграли на овом простору.

На Ташмајдану су се водиле жестоке борбе за Београд у 18. и 19. веку. Аустријски фелдмаршал Гидеон Лаудон и његови артиљерци су, за време опсаде Београда 1789. године, одатле бомбардовали Турке на Врачару. У време опсаде Београда, 1806. године, на Ташмајданском платоу биле су распоређене трупе војводе Васе Чарапића.

Хатишерифом од 26. августа 1830. године Србији је призната политичка самоуправа, односно унутрашња независност. Велика народна свечаност одржана је на Ташмајдану тим поводом. На простор Ташмајдана пресељено је и прво српско гробље из Савамале, у периоду 1826 – 1828. године. А већ 1835. године, измешта се на нову локацију у Рузвелтовој улици. Земљиште је било власништво цркве, која је испарцелисани део према булевару краља Александра издала дућанима. Скромне радње са старом робом задржале су се сва до средине века.

Приликом бомбардовања Београда 1862. године у мајданским ходницима био је збег, док су 1914. године у њима били склоњени рањеници. У Другом светском рату, Александар Лер генерал нацистичке Немачке, који је командовао одмаздом над Београдом 1941. године, у њима је сместио командни центар Вермахта за југоисток Европе.

Генерални план из 1923.године дефинисао је овај простор као место за изградњу репрезентативних управних зграда у зеленилу. У целом том комплексу једино је део Ташмајдана према улици Илије Гарашанина био предвиђен за парк. У неким конкурсним радовима, који су претходили изради плана, било је идеја да се на овом месту уреди централни градски парк. До 1941. године, у зони око Ташмајдана подигнути су објекти који су му створили чврсти градски оквир. То су: Руска црква Св. Тројице, (подигнута 1924.године по пројекту архитекте Валерија Сташевског), Зграда Универзитетске библиотеке, (подигнута 1926. године, пројектанти Никола Несторовић и Драгутин Ђорђевић), Зграда Државног архива у Карнегијевој улици, 1928. године (пројектант Никола Краснов), Ватрогасна – пожарна команда у Улици Илије Гарашанина, (подигнута 1935. године, а која је преправљена у затворени пливачки базен, 60-тих година 20.века), Правни факултет, подигнут 1936. године (по пројекту архитекте Петра Бајаловића), Зграда Поште (подигнута 1938. године, пројектант Јосип Пичман), Гимназија у Илије Гарашанина, 1938. године, Црква Светог Марка (грађена од 1931. до 1936. године по пројектима браће Петра и Бранка Крстића).

Генералним урбанистичким планом из 1950. године, Ташмајдан је решен као градски парк у чијем нижем делу према улици Илије Гарашанина, лоциран спортско – рекреативни центар.

Ташмајданси парк је прво пројектован као мањи декоративни парк између цркве Светог Марка и зграде музеја која је требало да се подигне на терену старог гробља. Првобитни пројекат за део парка (Велики Ташмајдан) израдио је архитекта Александар Ђорђевић а план озелењавања Владета Ђорђевић. Пројекат парка је урађен у класично геометријском стилу, са изразитим барокним елементима. Централни мотив чинила је


водена каскада на главној стази у осовини црква – музеј, која није изведена. Водене каскаде замењене су партерно решеним зеленилом које данас представља главни мотив парка. Пројекат за преостали део парка (Мали Ташмајдан) израдио је архитекта Радомир Ступар, којим је измењен и допуњен план за први део парка. По њему је на узвишици у близини цркве, приближно на месту где је 1830.године прочитан Хатишериф, припремљено и цвећем засађено место – рондела будућег споменика овом значајном чину. Решење другог дела парка дато је слободније, ближе пејзажном начину уређења. На платоу изнад спортско-рекреативног ценрта, изграђен је педесетих година угоститељски објекат „Последња шанса“ са терасом према парку. Саставни део парка јесте и башта кафане „Мадера“ која даје посебан шарм боемском Ташмајдану. У парку постоје два дечја игралишта.


оквиру границе самог парка налазе се појединачно утврђена културна добра и то: • Црква Св. Марка, Булевар револуције 17,- споменик културе, културно добро • Место читања Хатишерифа из 1830. године,- знаменито место, културно добро • Зграда Сеизмолошког завода, Ташмајдански парк б.б. - споменик културе,

културно добро • Антички Сингидунум – археолошко налазиште, културно добро − Руска црква, (налази се на парцели споменика културе - Црква Св. Марка)

У парку се налазе неколико скулптура, које су са аспекта Службе заштите, валоризоване као културно историјска вредност. То су:

− Дон Кихот, рад вајара Јована Солдатовића, израђен 1981. године − Вепар, бронзана фигура, рад вајара Николе Вукосављевића из 1989.године. − Победа, камена фигура фонтана, рад вајара Јована Њежића из 1989. године − Златна шума, рад Мире Јуришић из 1984. године. − Лежећи акт, рад Ангелине Гаталице из 1985. године − Асоцијативна фигура, композиција у дрвету изграђена 1973. године, а постављена 1989. године у парку − Жена која седи, фигура у бронзи, рад Ивана Саболића, постављена 1989. године − Кућиште, композиција у камену, рад Ратка Вулановића, постављена 1989. године − Гроздаста фигура, композиција у камену, рад Милије Глишића из 1976. године лоциран ау делу Малог Ташмајдана. − Пењалица, композиција вештачки камен, рад Мире Сандић из 1963. године лоциран на Малом Ташмајдану, − Тобоган, композиција вештачки каменрад вајара Саве Сандића из 1963. године лоциран на Малом Ташмајдану.

У непосредној близини парка налази се неколико споменика културе и то:

− Зграда Правног факултета, Булевар краља Александра 67, културно добро − Хотел „Метропол“, Булевар краља Александра 69, културно добро − Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Булевар краља Александра 69, културно добро − Зграда Архива Србије, Карнегијева 2, културно добро − Зграда Главне поште, Таковска 2, ужива статус претходне заштите Мере - Заштита простора огледа се пре свега у задржавању постојећег стања,

форме и облика парка, као и просечених постојећих стаза; Редовно контролисање и одржавање, свих објеката који чине споменичку стуктуру парка као и одржавање садног


материјала; Редовно одржавање свих пратећих садржаја мобилијара, дечјих терена; Опремање простора јавним тоалетом, и паркиг простором; Одржавање расвете на простору парка.

Пионирски парк Пионирски парк се налази у најужем центру града, између здања Савезне

скупштине и скупштине Србије, Старог и Новог двора, односно зграде председништва Републике Србије и Скупштине града Београда. Овај простор омеђују Улице краља Милана, Др Драгослава Јовановића, Булевар краља Александра, Кнеза Милоша, Крунска и Андрићев венац.

Терен на коме се налази парк представљао је пусто и мочварно земљиште. Тридесетих година 19. века, Стојан Симић један од најбогатијих и најутицајнијих људи у то време, купује цео простор Пионирског парка заједно са Девојачким парком. Најпре гради кућу која нешто касније добија назив Стари конак, а која се налазила се између данашњих зграда Старог и Новог двора. После кратког становања у овом конаку, Симић 1842-43 године зграду продаје држави, заједно са баштом, за двор новог кнеза Србије Александра Карађорђевића. Зграда је тада преуређена и знатно проширена са два бочна крила. У периоду од 1845-1858године, у њој борави Александар Карађорђевић до протеривања из Србије. По повратку Кнеза Милоша у земљу она постаје његова званична резиденција. У том конаку је убијен 1903. године последњи Обреновић, краљ Александар заједно са својом женом краљицом Драгом.

Половином 19. века (око 1854.) простор испред Старог конака, био је парковски

уређен, са засађеним дрвећем. На сачуваним разгледницама из 1902. могу се уочити четинари, тује и сребрне смрче око улаза у конак. Саднице су набављене ван Србије, вероватно у Аустро-Угарској, а уређење парка урађено по угледу на оне у тадашњим европским вртовима. На начин уређења баште великог утицаја имао је дворски вртлар, хортикултурални стручњак из Аустрије. У каснијим годинама башта је негована на европски начин, са лејама од разнобојног цвећа, које су образовале геометријске фигуре. Иза Старог конака у башти, осим дрвећа из Србије, засађене су и неке врсте из иностранства, од којих по неки примерак и данас постоји. Претпоставља се да већина сачуваног дрвећа потиче из Панчићеве ботаничке баште. За време краља Милана често су у дворској башти приређиване разне забаве и игре. Ту се први пут у Србији почео играти крикет на трави, а нешто касније и тенис. После Другог светског рата, у оквиру комуналног уређења града, уклоњене су ограде и дворска башта је била отворена за јавност. Добила је нов назив, Пионирки парк.

Главни садржаји у парку поред бројних стаза за шетњу и одмор су: мање дечје

игралиште, подигнуто 1957. године, фонтана и базен са бронзаном фигуром, спомен – чесма и неколико споменика и скулптура, као и једна пирамида сачињена од поређаног камења. По једнима то је осматрачница Врховне команде Српске војске са Солунског фонта. Са ње су регент Александар Карађорђевић, као врховни командант, војвода Живојин Мишић и чланови његовог штаба, на дан пробоја Солунског фронта посматрали ток борбе. Наводно је пренета 1928. године у Београд и реконструисана у парку као


аутентичан историјски објекат. Поводом прославе седамдесетогодишњице пробоја Солунског фронта, 1988. постављен је подзид од тесаника, на којима су у три реда аплициране бронзане плакете са ликовима француских и српских војсковођа: у горњем реду – маршал F. dEperey, и војвода Радомир Путник, у средњем реду – генерал Tranie, генерал P.Henrys и војвода Живојин Мишић; у доњем реду – генерал М. Живковић, генерал Ж. Павловић, генерал Gambetta, генерал Gui Llaumat, адмирал E.Cuepratte, војвода Степа Степановић, војвода Петар Бојовић и генерал Јуришић – Штурм. Плакете је израдио вајар Љубиша Манчић.

Простор на коме се налази Пионирски парк

данас се састоји из три дела који се концепцијски разликују. Парковска површина између дворова, зелена површина испред Скупштине града, и део парка према Булевару краља Александра. ЈКП „Зеленило – Београд“ покренуло је иницијативу 1991. године да се део према улици Краља Милана преуреди у складу са изгледом који је имао пре Другог светског рата и да се врати фонтана са цветним партером, која је приликом преуређења дворске баште затрпана.

Године 2004. реализовани су радови на реконструкцији. Исте године, део испред Старог двора партерно је уређен, са цветним орнаментима након изградње подземне гараже.


оквиру границе самог парка налазе се појединачно утврђена културна добра и то:

• Зграда Старог двора, Драгослава Јовановића 2,- споменик културе, културно добро

• Зграда Новог двора, Андрићев венац 1,- споменик културе, културно добро • Антички Сингидунум – археолошко налазиште, културно добро

СТАРИ ДВОР (СКУПШТИНА ГРАДА) - Налази се у улици Драгослава Јовановића 2. Подигао га је краљ Милан Обреновић у периоду 1881-1884, а служио је и као резиденција краља Петра I Карађорђевића (у периоду 1903-1921) и краља Александра I (1921-1922). Ово велелепно здање, које су првобитно красиле и две велике куполе, пројектовао је архитекта Александар Бугарски у духу академизма, са ренесансном декорацијом. Здање је претрпело велика оштећења током оба Светска рата. Овде је била званична Краљевска Резиденција. Данас се објекту налази Скупштина града Београда.

НОВИ ДВОР - Налази се у центру града, на Андрићевом венцу број 1, и у њему је тренутно седиште Председника Републике Србије. Објекат је израђен у периоду од 1911-1922. године, по пројекту архитекте Стојана Тителбаха, у академском стилу, са елементима ренесансе и барока. Оригинални изглед Новог двора је умногоме измењен након ратних разарања.

Објекат је за резиденцијалне потребе изградио краљ Петар I Карађорђевић, користио га је и краљ Александар, а у њему је у периоду 1934-1948 био смештен Музеј кнеза Павла, односно Народни музеј. Након тога био је на услузи Извршном већу Србије, Скупштини, Председништву и председнику Републике Србије. Данас, заједно са зградом Старог двора (Скупштина града Београда) и


Пионирским парком чини јединствену амбијенталну целину - дворски комплекс на Теразијама.

У Пионирском парку се налазе неколико скулптура, споменика и спомен чесма и то:

− скулптура „Девојка са крчагом“ бронзаном фигуром као део фонтане (рад непознатог аутора, донешена из Беча у 19. веку.) − скулптура „Прекинута игра“, бронзана фигура дечака, рад Мире Сандић из 1967.године, − спомен-чесма (на постољу се налази бронзана плоча са текстом посвете: „Пионирима Београда за двадесетпетогодишњицу оснивања Савеза пионира Југославије – Туристички савез Београда. 24. мај 1967.“), − споменик Надежди Петровић, истакнутој српској сликарки рад вајара Ангелине Гаталице из 1989. године, − споменик Иви Андрићу (1892-1975), подигнут испред зградењеговог музеја, рад вајара Миланка Мандића 1991. − скулптура „Срећа“ – седећа фигура, рад Ивана Саболића из 1985. године − реплика осматрачнице са пробоја Врховне команде са Солунског фронта

Са аспекта Службе заштите, ови објекти су валоризовани као културно

историјска вредност. У непосредној близини парка налази се:

− Зграда Народне скупштине, Влајковићева-Косовска-Таковска, споменик културе, културно добро

Мере - Основна карактеристика ове зелене површине је репрезентативност, и у

прошлости а и данас; Задржати уређење наслеђених класичних целина: партера француског стила из Улице краља Милана и парка слободног стила из Булевара краља Александра, јер се на тај начин чува генеза и функција ових паркова, а истовремено задовољава савремени начин коришћења; Редовно праћење и и одржавање свих споменичких структура у парку, као и садног материјала; Редовно одржавање мобилијара и расвете у парку.

Градски парк у Земуну Земунски парк се налази у најужем центру

Земуна. Омеђен је Улицама Вртларском, Савском и Немањином, и објектом Пољопривредног факултета Београдског универзитета.

Парк је подигнут на некадашњем простору Контумаца. Контумац – карантин је отворен 1730. године као заштитна станица за робу и путнике, а сам град се брзо развијао и постао важно трговачко место. Године 1876, Градске власти одлучују да се подигне шеталиште од Бежанијске капије до Дунава а онда да се на целом простору Контумаца засади парк. За подизање парка није било довољно новца па је изградња вршена сукцесивно. Прво је након подизања репрезентативне зграде Велике реалке уређено и озелењено земљиште око ње и око храмова православне и римокатиоличке цркве, чиме је настао такозвани Мали парк. Био је то зачетак данашњег градског парка, првог шеталишта и места за одмор Земунаца.


У наредним годинама наставило се са уређењем парка али и подизањем по неког објекта у њему. Тако је 1899. године саграђен стилски објекат Девојачке школе (данас основна школа „Мајка Југовић“). Почетком 20.века, у централном делу парка налазио се споменик аустријском цару Францу Јозефу. Прва значајна обнова парка обављена је у периоду 1927-31. године, том приликом саднице су доношене из грофовског расадника у Илоку. На делу парка 1932.године подигнут је Пољопривредно-шумарски факултет. У централном делу парка се, све до 1944. године налазио метеоролошки стуб који је имао инструменте за мерење промена у ваздуху, као и монтажна кућа чувара парка.

Данас, у оквиру парка, налази се неколико значајних објеката од којих су неки споменици културе. Највреднији је објекат Земунске гимназије који се састоји из два објекта који чине затворени грађевински блок са јединственим двориштем. Старија зграда је отворена 1880. године, а грађена је према плану загребачког архитекте Николе Колара у неоренесансном стилу, док је новија грађена у периоду од 1913-1916 године, према плановима архитекте Овима. Зграда Земунске гимназије утврђена је за споменик културе. У оквиру парка налазе се две цркве, православна црква св. Архангела Михаила и Гаврила, подигнута 1786.године у склопу Контумаца од средстава земунског трговца Теодора Апостоловића – иконостас су осликали земунски уметници Димитрије Братоглић и Константин Лекић 1830-31.године. Друга црква је римокатоличка капела св. Рока подигнута 1836.године. Имала је исту намену као и претходна у склопу Контумаца. Ову капелу саградио је земунски градитељ Јозеф Фелбер. И једна и друга црква представљају једине остатке некадашњег Контумаца у Земуну. Обе цркве су утврђене за споменике културе. Између две цркве налази се споменик у виду мермерног стуба посвећен Алфонсу де Ламартину, француском песнику и државнику, подигнут 1933.године у спомен обележавања стогодишњице његовог боравка у Земунском Контумацу.

У парку се поред ових споменика налази и Дом спортова „Пинки“, саграђен 1974.године према пројекту архитекте Ивана Антића.

Споменичку структуру простора чине: Парк се налази у оквиру граница просторно културно историјске целине „Старо

језгро Земуна“ – културно добро од великог значаја. У оквиру границе самог парка налазе се појединачно утврђена културна добра и то:

• Контумацка капела Св. Арханђела Михаила и Гаврила у Земуну, Градски парк 3 - споменик културе, културно добро

• Контумацка капела Св. Рока у Земуну, Градски парк 3 - споменик културе, културно добро

• Земунска гимназија, Градски парк 1, - споменик културе, културно добро У парку се налазе неколико објеката значајних по својим културно историјским и

архитектонским вредностима и то: − О.Ш. „ Мајка Југовића“ − Дом спортова омладине и пионира „Пинки“

У парку се налазе неколико скулптура испоменика, и то: − Обелиск мањих димензија постављен 1933. године, у спомен стогодишњице боравка француског песника Алфонса Ламартина − Скулптура „Талац“, дело вајара Бориса Колине из 1946.године, посвећена кожарским радницима. − Скулптура „Бомбаш“, дело вајара Вање Радуђа, такође из 1946. године. − Споменик Бранку Радичевићу, дело вајара Милана Бесаровића, подигнут 2004.године, поводом обележавања 180- годишњице од рођења великог песника. − Споменик „Хачкар“, дело јерменског вајара Рубена Налбађана. Постављен 1933.године, испред православне цркве, у част јерменског-српског пријатељства.


− Остаци римског саркофага нађени 1895.године, при копању темеља куле на Гардошу постављени су у парку. Са аспекта Службе заштите, ови споменици и скулптуре су валоризовани као

културно историјска вредност.

У непосредној близини парка у блоку који се може посматрати као део Градског парка, налази се део зелене површине омеђене улицама Авијатичарски трг, Немањина, Николе Островског. У оквиру ње централно место у парку заузима

− споменик палим борцима постављен 1954. године, рад вајара Јована Кратохвила − објекат Основне школе „Светозар Милетић“ − Пољопривредни факултет, претходна заштита − Зграда команде ваздухопловства у Земуну, Авијатичарски трг 12, споменик културе, културно добро

Мере – За потребе израде Плана детаљне регулације старог језгра Земуна, Служба

заштите је урадила елаборат услова чувања, одржавања и коришћења културних добара и добра под претходном заштитом и мере техничке заштите просторно културно историјске целине Старог језгра Земуна. Услови прописани за простор парка: парк се чува у интегралном облику, искључује се могућност било какве изградње, обновити парковски мобилијар, обновити дечје игралиште, уклонити привремене објекте – бараке, дозвољава се доградња и реконструкција помоћних објеката школа и факултета у циљу осавремењивања наставе и проширења капацитета.

Карађорђев парк Карађорђев парк је лоциран на западној падини Врачара, између Булевара

ослобођења и Небојшине улице. На месту где се данас налази Карађорђев парк, 1806. године био је логор устаничке

војске вожда Карађорђа. У јуришу на тврђаву погинуло је око педесет устаника чија су тела, по наређењу Карађорђа пренета у логор и тамо сахрањена. Устаничке гробове обележиле су породице погинулих, каменим белезима од којих се неколико до данас сачувало. У то време гробље је било ограђено и засађено багремом.

Карађорђев син Александар, долази 1842. године за кнеза, који 1848. године на гробу сабораца свога оца подиже споменик од ташмајданског кречњака.

Овај споменик ослободиоцима Београда 1806. године је први јавни споменик у Београду. Законом о културним добрима утврђен је као знаменито место - културно добро од великог значаја.

Поред већ поменутог, у парку се налази и неколико евидентираних споменика, као санитарни објекат, чесма и дечје игралиште. Парк је комплетно реконструисан током 2003. године.

Споменичку структуру простора чине: Парк се налази у оквиру целине „Стари Београда“. У оквиру парка налазе се

појединачно утврђена културно добро и то: • Споменик и гробље ослободилаца Београда 1806.г., Карађорђев парк,

знаменито место – културно добро од великог значаја


У парку се налазе неколико споменика: − Споменик „Трећепозивцима”откривен после Првог светског рата, стојећу фигуру трећепозивцима израдио је у вештачком камену вајар Стаменко Ђурђевић. − Споменик Алфонса Ламартина француског песника и дипломате, откривен 1933. године, биста од бронзе дело је вајара Лојзе Долинар. − Споменик Интернационалним бригадама, посвећен је успомени на бригаде које су формиране у Шпанији, у време рата 1936.-39. године, у коме су учествовали борци са наших простора. Споменик је подигнут 1950. године у облику стилизованог обелиска од белог камена. − Спомен – обележје жртвама бомбардовања Београда 6. априла 1941. године. Подигнуто је 1975. године на месту где се налазило склониште које је погодила немачка бомба. Са аспекта Службе заштите, ови споменици су валоризовани као културно

историјска вредност. Мере - парк се чува у интегралном облику; очување постојеће регулације као и

заштићених парцела културног добра; имајући у виду недавну реконструкцију целог парка, потребно је убудуће спроводити мере на одржавању и очувању како партерног уређења и садног материјала, тако и мобилијара, расвете и санитарног објекта. Редовно праћење стања и одржавање споменика.

Финансијски парк

Финансијски парк се налази у самом језгру града оивичен Улицама кнеза Милоша, Немањином и Балканском. На месту данашњег парка, на тада пустом и ненасељеном крају, конак Милоша Обреновић гради војно административни центар, довољно удаљен од домета турских топпова са Калемегдана. То је језгро будуће престонице, где подиже свој будући конак.Одласком кнеза Милоша у изгнанство, а ускоро и кнеза Михаила, Конак је заједно с баштом предат држави за смештај Министарства финансија кнежевине Србије, по коме је парк и добио име. Године 1864., после поновног доласка на престо, кнез Михаило је Финансијски парк прогласио народним и на тај начин је Београд добио први јавни парк. Једини плански документ о том парку имамо у плану Београда из 1884. године према коме је парк заузимао површину од 2 хектара и био изведен са слободно развијеним стазама, у “енглеском” стилу.

Данашњи парк се налази на истој локацији, али је настао после Другог светског рата, у коме је након бомбардовања страдао Милошев Конак. Део парка уз Улицу кнеза Милоша је изведен 1963. године према пројекту архитекте М. Дадића и инжењера шумарства Владете Ђорђевића, када је ту постављен споменик Борису Кидричу који је деведесетих година ХХ. века уклоњен. Године 2005. на том месту је постављен споменик Милошу Обреновићу који је реплика споменика у Такову чији је аутор вајар Петар Убавкић.

Доњи део парка ка Улицама Немањиној и Балканској урађен је крајем педесетих година по пројекту архитекте Мирослава Николића и инжењера Бранислава Прошића. Данашњи изглед парк је добио након свеобухватне реконструкције 2004. године, када су повезани горњи и доњи део, у средишњем делу подигнут пространи плато са чесмом и цео парк ограђен.

Споменичку структуру простора чине: Парк се налази у оквиру целине „Стари Београда“. У непосредној близини парка

налазе се појединачно утврђена културна добра и то:


• Палата Министарства финансија Краљевине Југославије, Кнеза Милоша 22, – споменик културе, културно добро

• Амам Кнеза Милоша, Адмирала Гепрата 14, - споменик културе, културно добро

• Зграда министарства грађевина Краљевине Југославије, Немањина 9,- претходна заштита

У оквиру парка налази се споменик Милошу Обреновићу, валоризовани као културно историјска вредност Мере - Заштита простора огледа се пре свега у задржавању форме и облика парка,

као и просеченим постојећим стазама. Редовно контролисање и одржавање споменика, као и одржавање садног материјала. Редовно одржавање свих пратећих садржаја мобилијара, декоративне расвете.

Парк Ћирила и Методија

Овај парк, један од најстаријих у Београду, а познатији под називом "Парк код Вуковог споменика" или "Студентски парк", налази се између Булевара краља Александра, Рузвелтове, Улице краљице Марије и Студентског дома. На овом простору је још 1906. године било уређено игралиште за децу и засађено четинарско дрвеће, а 1928-1929. године, по пројекту инжењера Саве Николића, на место игралиште формира се парк под називом, парк „Ћирила и Методија“. Приликом изградње подземне железничке станице "Вуков споменик" (1995-1996. године) парк је у потпуности реконструисан. Према првонаграђеном раду арх. Јасне Гођевац уређен је отворени простор изнад железничке станице и пословног центра „Вуков споменик“.

У парку се налази споменик Вуку Стефановићу Караџићу – споменик културе, чији је аутор вајар Ђорђе Јовановић (1937), и по коме је парк, па и цео крај, назван "код Вука". Године 2007. у парку је постављен споменик Ћирилу и Методију, дело македонског вајара Томе Серафимског.

Ова зелена оаза представља право освежење уз једну од најпрометнијих раскрсница у граду и главну саобраћајну артерију, Булевар краља Александра.

Споменичку структуру простора чине: Парк се налази у оквиру целине „Стари Београда“. У оквиру парка налазе се

појединачно утврђена културна добра: • Студентски дом краља Александра I, Булевар краља Александра 75, - споменик

културе, културно добро • Споменик Вуку Караџићу, угао Рузвелтове и Булевара Краља Александра-

споменик културе, културно добро • Антички Сингидунум – археолошко налазиште, културно добро У парку се налази и споменик Ћирилу и Методију, валоризовани као културно историјска вредност

Мере - Заштита простора огледа се пре свега у задржавању постојећег стања,

форме и облика парка, као и просеченим постојећим стазама. Редовно контролисање и одржавање објеката који чине споменичку стуктуру парка као и одржавање садног материјала. Редовно одржавање свих пратећих садржаја, мобилијара, расвете као и одржавање јавног тоалета.


Теразијска тераса

Теразије, које су данас центар Београда, све до тридесетих година XIX века биле су неизграђене. Овде су се налазила поља ван шанца, које је кнез Милош Обреновић, желећи да прошири Београд изван зидина, бесплатно делио занатлијама из Савамале.

Касније, 1842. године, за време кнеза Александра Карађорђевића, Теразије постају нови центар града, а прави процват доживљавају у периоду 1860.-1862. године, када кнез Милош Обреновић на месту турских теразија подиже велику камену чесму, која и данас краси овај простор. На том простору некада се налазио сецесијски скверни триптих са орнаменталним партером и другим споменичким вредностима пред хотелом "Москва" на Теразијама. Након бомбардовања Београда у другом светском рату, триптих је уништен и остао је само парк Теразијска тераса.

Већ више деценија актуелна тема урбаниста и архитеката, јесте уређење Теразијске

терасе. Од отворених и уређених визура које пружа ова локација, до могућности за потенцијалу градњу која све мање оставља простора парковској површини.

Парк на теразијској тераси се и данас истиче својом специфичном амбијенталном архитектуром, и задржава функцију мале зелене оазе у центру града.

Споменичку структуру простора чине: Парк се налази у оквиру целине „Стари Београда“. У непосредној близини парка

налазе се споменици културе: • Теразијска чесма, споменик културе, културно добро • Зграда хотела „Москва“-Балканска 1, - споменик културе, културно добро од

великог значаја • Кућа Здравка Ђурића, Призренска 7, - споменик културе, културно добро • Кућа породице Најдановић- Гаврила Принципа 35, - споменик културе,

културно добро • Антички Сингидунум – археолошко налазиште, културно добро

Мере - Постојећу зелену површину проширити, предвиђеним новопланираним

површинама. Повезивање две постојеће парковске површине, (Теразијска тераса и парк код Економског факултета), и претварање делова блокова лошег бонитета између Улица краљице Наталије, Ломине, Гаврила Принципа, изузетно је важно у побољшању зеленила у центру града у зони високофреквентног саобраћаја, као и у формирању зеленог продора. Очување и интегрисање објекта у Каменичкој 35, (споменик културе) у функцији зеленог комплекса. Овај јединствен парковски простор треба обликовати и уредити новом модерном духу као значајан мултифункционални урбани елемент града. Очување визуре која се пружа са позиције Теразијске терасе, на Нови Београд и зону приобаља.


Парк пријатељства

Парк пријатељства се налази у делу Новог Београда са највише вегетације, на простору окруженом најзначајнијим зградама и то: Палата СИВ-а, Музеја савремене умтности, зграде ЦК, обухватајући темеље некада започете изградње Музеја револуције. Посебна амбијентална вредност ове локације огледа се у доживљају који нам се нуди, орјентисанот ка реци, ушће Саве у Дунав, близина Ратног острва, значајне визуре ка старом Београду готово са свих позиција зоне приобаља.

Парк је основан 1961. године, поводом Прве конференције покрета несврстаних земаља, и по начину настанка и уређења јединствен је, не само у Србији, већ у целом свету. Посебност локације Парка пријатељства лежи, са једне стране, у непосредној близини палате Савезног извршног већа, (данас палата Србије) чије је свечано отварање било поводом одржавања Прве конференције покрета несврстаних. Наиме, одлучено је да се поводом поменуте конференције подигне парк у коме ће сви шефови делегација засадити по једно дрво, као симбол мира, прогреса и пријатељства и тежње ка праведнијем свету. Учесници конференције засадили укупно 26 платана, колико је и било шефова држава и влада. Прво дрво засадио је Јосип Броз Тито, а касније су остали државници приликом посете Београду садили по једно дрво. До сада је то учинило преко 130 државника, због чега се овај део парка зове Алеја мира. Последње велико сађење у Парку пријатељства било је септембра 1989. године за време Деветог самита Несврстаних. Поред сваког дрвета налази се плоча са годином садње, именом државника који ју је засадио, земље из које долази и латински назив дрвета.

За уређење парка 1965.године расписан јавни конкурс, а првонаграђено је решење архитекте Милана Палишашког, на основу кога је Дирекција за градско зеленило изградила детаљне пројекте. Циљ аутора је био да оствари такво решење којим би се избегао идеолошки симболизам простора. Уређење је трајало две деценије и до данашњих дана није у потпуности завршено. Пројектом су одређене локације за садњу спомен дрвећа према њиховој сродности и ареалу. У протеклом периоду у њему су саднице засадили стотине државника света, неке од садница државници су донели из својих земаља. Главни део парка представља Алеја мира у чијем се средишту налази стилизована скулптура окамењеног цвета, аутор вајар Лидија Мишић. Године 1999. у парку постављен је Обелиск вечне ватре, аутора М. Стевановића и М. Цвејић.

Парк представља, значајно сведочанство послератног периода у историји Југославије и Београда, а својом специфичном концепцијом и уређењем сврстава се међу јединствене примере меморијалних музеја на отвореном.

Крајем новембра 2007. године Друштво архитеката Београда и Дирекција за градско грађевинско земљиште расписали су конкурс и позвали све заинтерсоване да понуде идеје за "оживљавање" Парка пријатељства.

Парк Пријатељства заједно са зоном приобаља чини јединствену целину. Посебне вредности овог специфичног простора јесу свакако фантастичан поглед на Београдску тврђаву, стари Београд и његову карактеристичну морфологију, као и близина две реке, дуго шеталиште које спаја Нови Београд и Земун, Музеј савремених уметности.

Споменичку структуру простора чине: Парк се налази у оквиру целине под претходном заштитом „Приобална зона Новог

Београда“. − Парк Пријатељства - спомен обележје - статус претходне заштите У непосредној околини парка налази се:


• Музеј савремене уметности, Ушће Саве бб, - споменик културе, културно добро − Палата СИВ-а, Булевар Михајла Пупина 8, - статус претходне заштите

Мере - Очување карактера и интегритета парка, без могућности градње која би

својом наменом, габаритом и волуменом угрозила његове споменичке вредности. Очување свих визура ка парковској површини и палати СИВ-а. У зони приобаља очување свих визура ка Београдској Тврђави, Косанчићевом венцу, старом Београдау као силуети града и градсом пејзажу. Очување зеленила, одржавање и унапређење садног материјала, мобилијара као и пратећег садржаја парка.

Сквер „Пролеће“ на Топличином венацу Парк – сквер „Пролеће“ на Топличином венцу

један је од два „сада“, које је на местима некадашњих бастиона предвидео да се засаде Емилијан Јосимовић, у плану реконструкције Београда у шанцу, 1867. године. Иако је сачуван у трансформисаном облику, овај сквер у великој мери чува облик некадашњег бастиона, нарочито лучном трасом Топличиног венца. Парк је уређен после првог светског рата, као парк сквер класичне композиције. У парку се налази споменик војводи Вуку, потпуковнику српске војске који је погинуо на Солунском фронту 1916. године, као командант добровољачког одреда. Споменик је подигнут 1936. године и дело је уметника Ђорђа Јовановића. Постављен је на високом пирамидалном каменом постаменту, тако да споменик достиже висину од око 8 метара. Сама позиција споменика, довољно акцентује и обележава овај простор.


оквиру границе парка налази се: − Скулптура Војводе Вука у целој фигури, рад вајара Ђорђа Јовановића 1929. године, - ужива статус претходне заштите. − Антички Сингидунум – археолошко налазиште, културно добро

Мере - Посебна вредност овог простора је да у историјском и урбанистичком

смислу представља очигледан траг прошлости града. Неопходно је у потпуности очувати његов спољни облик, а посебно лучну ивицу која прати Топличин венац. Споводити мере на редовном одржавању и очувању садног материјала, мобилијара и расвете. Редовно праћење стања, чишћење и одржавање споменика, као и прикладно озелењавање простора око споменика. Предвидети могућност обележавања, мапирања или на било који начин апострофирања простора парка као јединог сачуваног „сада“ вароши у шанцу.


ШУМЕ Парк – шума Звездара Парк шуму Звездара чине озелењени плато и падине брда који се налази у

североисточном делу града. Комплекс Звездаре има издужен облик и пружа се у правцу југоисток-северозапад, средиште комплекса чини простор између кафане „Бели багрем“ и Астрономске опсерваторије. Од свих брда и узвишица који се истичу у рељефу града, Звездара има највишу коту, налази на највишем гребену источног дела Београда, као и на месту одакле се крећу доминантне ваздушне струје. У панорами града делује као доминантан зелени масив, нарочито истакнут у односу на део града поред Дунава, када се посматра из Панчевачког рита или са Дунава код Земуна, такође делује доминирајуће у слици града када се посматра са високих кота Вождовца, Дедиња и Топчидерског брда. С друге стране са гребена Звездаре сагледава се широка панорама града и предела преко Дунава, што излетишту даје нарочиту вредност и привлачи посетиоце.

Тридесетих година на највишим котама

излетишта, подиже се Астрономска опсерваторија која је почела рад 1932. године, тада опремљена најсавременијим инструментима, од којих су неки данас прави раритети (телескопи). У то време брдо се пошумљава и постаје излетиште Београђана. Простор око објекта опсерваторије некада је био највећим делом парковски уређен. Данас се читав комплекс налази у јако лошем стању, објекти су

руинирани, претворени у станове социјалног типа, а простор некадањег парка готово се непрепознаје од растиња, дивљине и немара.

Споменичку стуктуру простора чини:

• Астрономска опсерваторија Волгина 7, - споменик културе, културно добро Мере - Потребно је потпуно уређење читавог комплекаса опсерваторије, како

објеката тако и уређење зелених површина као комплекса интегрисаних природних и споменичких вредности. Ревитализација објекта и комплекса. Споменички комплекс опсерваторије, са становишта природних вредности посматрати јединствено у оквиру даљих програмских решења парк-шуме Звездара. Очување и унапређење прородних вредности простора, уз поштовање пејзажних карактеристика као препознатљиве слике града – зелени масив на највишим котама града. Очување визура – како оних које се пружају са позиције звездарског грабена, тако и визура са Панчевачке стране, визуре са река Сава и Дунав – (са позиција најнижих кота) такође и других значајних узвишења (визура са високих кота Вождовачког узвишења, Дедињског и Топчидерског брда). Парк шуму, која је већ доста угрожена дивљом градњом, потребно је максимално сачувати од даље изградње.

Парк шума Кошутњак

Са аспекта природних вредности посебан положај у оквиру просторне културно-

историјске целине Топчидер (културно добро од изузетног значаја), има парк – шума Кошутњак. Представља изузетно вредан шумски комплекс, са значајним природним


вредностима, (једини остаци аутохтоне шуме у Београду). Данас представља омиљено излетиште Београђана.

Овај простор је у време кнеза Милоша представљао дворско ловиште и узгајалиште срна и кошута. О Кошутњаку и дивљачи се у то време водила одговарајућа брига, што указује и чињеница да је ловиште било ограђено високим прошћем од дрвета. Иако је био отворен за јавност, контролни улаз био је у ловачкој кући. Већ средином 19. века кроз Кошутњак, пробијене су главне трасе путева, поред Хајдучке чесме, и Ловачке куће. У Кошутњаку је маја 1868. године, у шетњи убијен кнез Михаило Обреновић, а на том месту је постављено обележје у виду ограђеног простора.Кошутњаком је управљала и располагала Управа краљевих добара. Године 1903. краљ Петар га је даровао Одбору за чување народног здравља, док је 1908. године Кошутњак добио статус народног добра, а ограда је уклоњена.

На падинама Кошутњака налази се место које је значајно за историјске догађаје из Првог светског рата, Немачко војно гробље. Ова стратешки важна позиција управо јесте, линија последње одбране Београда 1915. која се протезала од Саве преко Чукарице, Бановог брда, Топчидера и Кошутњака до великог Врачара, а одлучујућа битка се одиграла у Кошутњаку. На месту тих положаја налази се Немачко војничко гробље, а у њему Споменик српским јунацима, који су подигли Немци средином 1916.

Чист ваздух, изворска вода и велике шуме коришћене су још почетком 20. века за побољшање здравља и опоравак градског становништа. У то време подиже се летњиковац за слабуњаву београдску децу, који је радио и између два рата, окупљајући тада и већи број павиљона. Иста идеја јавила се и у првим годинама по завршетку Другог светског рата, када 1947.године отпочињу радови на подизању велике пионирске колоније с павиљонским системом грађевина и дечијих игралишта – будући Пионирски град.

Осим као излетиште, Кошутњак је био средиште београдског спортског живота. Ту су забележени 1936.године први покушаји организовања смучарских спортова, педесетих година уследила је изградња четрдесетометарске скакаонице, а 1983. изградња скијашких стаза. Уочи Другог светског рата изграђени су голф терени са зградом голф клуба. На неки начин ово је зачетак развоја будућег „Спортског центра Кошутњак“ који данас садржи више десетина разних отворених и затворених спортских простора.

Споменичку структуру парк шуме Кошутњак, као део просторно културно

историјске целине „Топчидер“, културно добро од изузетног значаја чине: − Ловачка кућа кнеза Михаила и шумарева кућа, − Топчидерско гробље, − Немачко војно гробље, − Место убиства кнеза Михаила, − Хајдучка чесма, − Чесма кнеза Милоша, − Пионирски град, − Ресторани „Голф“, „Деветка“, „Кошута“. Са аспекта Службе заштите, ови објекти су валоризовани као културно историјска

и амбијентална вредност. Чесме – Као карактеристика Топчидерске долине, на простору Топчидера и

Кошутњака јесу бројна извиоришта. Над тим изворима у време изградње и уређења


Топчидера у периоду од 1830. до 1860. године, подизане су чесме и фонтане које су сачуване и до данас. Најстарија је Чесма код Топчидерске цркве, изнад цркве подигнуте су такозване „Врачарске“ чесме, поред пруге налази се Врућа чесма, у Кошутњаку Милошева чесма, Хајдучка чесма, Хигијенска чесма, фонтане „Мали водоскок“ и „Велики водоскок“ у Топчидерском парку. Ове чесме су од посебног значаја не само за Топчидер већ и за Београд. Као најстарије сачуване чесме у Београду део су његовог културно-историјско наслеђа и представљају знаменитости за које је везана традиција боравка у природи.

Мере – заштита простора огледа се пре свега кроз очувању и унапређење свих

постојећих природних вредности, у оквиру границе просторне културно историјске целине Топчидер; Очување и унапређење свих културно историјских вредности које чине споменичку структуру просторно културно историјске целине; Редовно праћење и одржавање садног материјала; Опремање простора неопходним мобилијаром примереним амбијенту (дрвене клупе, корпе, дрвени павиљони), у циљу омогућавања пријатнијег боравка у природи; Ревитализација простора намењених слободној рекреацији (отворени терени тениски, кошаркашки, одбојкашки), као и уређење терена за голф; Опремање простора неопходном пратећом инфрастуктуром, јавним тоалетима, паркинг просторима, телефонским говорницама, прикладним осветљењем како шумских стаза тако и отворених спортских терена; Не дозвољава се било која интервенција у простору која би нарушила интегритет природних и споменичких вредности.

Посебни комплекси - Резиденцијални комплекс Карађорђевића и Комплекс Гарде

У оквиру граница просторно културно

историјске целине Топчидер (културно добро од изузетног значаја), а истовремено у оквиру дефинисаних зелених површина као парк шума Топчидер, налазе се Дворски комплекс Карађорђевића и Комплекс Гарде.

Дворски комплекс Карађорђевића

обухвата површину од око 100ха. Од тога једну трећину чине парковске површине са алејама и ронделама, које су засађене ретким биљним културама. Најстарији објекат у комплексу је „Краљева вила на Дедињу” тзв. Стари двор зидан у периоду од 1925-29 године и Кућа са сламнатим кровом. Следе објекти за Дворску капелу, кухињу, жандармерију, стражу, Бели павиљон и концертна дворана. Стари двор окружен је великим парком површине око 15ха. Конфигурација терена је условила терасаста решења парковског комплекса, а његов творац био је Едуард Андре (директор Версајског парка), уз помоћ Николе Краснова. Радови су извођени од 1928-34. године. После смрти краља Александра 1934. године подиже се Бели двор. Почетком 30-их година донета је одлука да се у близини краљевске виле подигне нови објекат намењен


престолонаследнику и његовој браћи. У периоду од 1934 -1937. године саграђен је објекат по пројекту Александра Ђорђевића.

Мере - очување свих споменичких стуктура комплекса, како објеката тако и вредних парковских површина, ревитализација зелених површина целог комплекса (парковских и шумских), могућност отварања комплекса за јавност у циљу афирмације и презентације националних, и културно-историјских вредности. Дворски комплекс са уређеним парком, као најрепрезентативнији део не само просторно културно-историјске целине, већ и као највреднији комплекс који превазилази границе Београда и Србије, треба уврстити у незаобилазне туристичке дестинације (попут Шембруна, Версајског парка).

Комплекс Гарде – Представља зону специјалне намене, због чега је, иако део простора највише споменичке вредности, недовољно истражена. Простор данашњег комплекса Гарде, био је делом у функцији Завода топчидерске економије која у то време поседује готово сву топчидерску земљу. На простору овог завода, и већ постојећих објеката војне намене, 1928/29.године формиран је комплекс објеката намењен Краљевској гарди, а дефинитивно уобличавање извршено је после Другог светског рата. Између два светска рата, засађено је преко 80 000 садница, ( багрема, јасена, брестова ) чиме се постепено и формирало велико парковско окружење у комплексу. На самом улазу у комплекс сачувана су два најрепрезентативнија објекта, Дом Гарде и Летњи павиљон, значајних архитектонских и културно-историјских вредности.

Мере - Имајући у виду чињенице да се комплекс Гарде, као комплекс специјалне намене налази под управом војске, да представља део заштићене просторне културно-историјске целине Топчидер, и да се налази унутар вредних зелених површина, свака акција немогућа је без дефинисања планских основа, укључујући и право власништва. Ставови Службе заштите огледају се пре свега у очувању свих споменичких стуктура комплекса, и њиховом интегрисању са природним вредностима, уз могућност отварања дела комплекса (проналажења адекватне намене) у циљу презентовања целине. Комплекс својом локацијом и структуром поседује изузетан потенцијал, и пружа могућности афирмације простора и интргрисања у друштени живот града.

ГРОБЉА – ПРОСТОРИ МЕМОРИЈАЛНОГ КАРАКТЕРА СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈА

Спомен парк Јајинци Крај села Јајинци, на 11-ом километру пута према Авали, налази се место од

посебног меморијалног значаја – стрелиште у Јајинцима. У току Другог светског рата окупатор је стрелиште употребљавао за масовна погубљена родољуба, учеснике НОБ-а и невиног становништва. Ту су стрељани и затвореници из логора на Бањици и Сајмишту. Рачуна се да је на овом месту стрељано близу 80.000 људи.

Стрелиште у Јајинцима је изграђено за потребе војних вежби пред Други светски рат, 1935.-1941. године. Било је обезбеђено вештачким земљаним насипом и рововима, а засађено заштитним зеленилом.

Одмах после Другог светског рата се започело са обележавањем, а касније и са уређењем спомен-парка Јајинци. Улаз у комплекс обележен је рељефом вајара Стевана Боднарева, који је током времена обновљен.


Споменички статус простора: • Спомен парк Јајинци, Раковица – Знаменито место, културно добро Мере: Спомен парк Јајинци треба третирати као парк-шуму, специфичног

меморијалног карактера у коме аутентичне објекте треба очувати у изворном стању. Како је доминирајуће природно окружење одувек била основна карактеристика, потребно је у даљем неговању и неопходном пошумљавању користити постојеће дендролошке врсте и неговати природни рељеф терена. Постојеће инфраструктурне објекте, редовно одржавати, уз могућност додатног опремања и повећања капацитета (паркинг простор, јавни тоалети, јавне чесме). Опремање простора примереним осветљењем, мобилијаром, као и информационим пунктом. Све ове елементе треба обрадити једноставно, а у складу са природним амбијентом шуме.

Старо Сајмиште – Логор Гестапоа Комплекс Београдског сајма, данас познатог као Старо Сајмиште, саграђен је

између Бранковог и Савског моста и центра Новог Београда током 1936. и 1937. године према идејној замисли архитеката Рајка Татића, Миливоја Тричковића и Ђорђа Лукића. За прву сајамску изложбу, поред пет великих изложбених павиљона, саграђен је и Спасићев павиљон и централна павиљон-кула према пројектима архитекте Александра Секулића. До 1939. изграђени су и национални павиљони Италије, Мађарске, Румуније, Чехословачке, Турске и Немачке. Изградња Београдског сајмишта у духу модерне архитектуре, као првог реализованог архитектонско-урбанистичког комплекса у Новом Београду, симболично је означила почетак формирања будућег модерног града и почетак европеизације Београда на свим урбаним нивоима. Непосредно након избијања Другог светског рата донета је одлука о претварању Београдског сајмишта у „Јеврејски логор Земун“, под управом Гестапоа, чиме је оно постало најмасовније мучилиште у Београду током читаве његове историје.

На савском насипу испред сајамског комплекса 1995. откривен је Меморијал жртвама геноцида 1941.-1945., рад вајара Миодрага Поповића. Својом наменом и архитектонско-урбанистичким вредностима Старо сајмиште представља сведочанство економских потенцијала престонице крајем тридесетих година прошлог века, док са историјског становишта представља сећање на страдања Срба, Јевреја и Рома током Другог светског рата.

Споменички статус простора:

• Старо сајмиште – логор гестапоа, споменик културе, културно добро У непосредној близини комплекса, налази се споменик страдалим Јеврејима, рад

Миодрага Мише Поповића постављен 1991. године. Мере: Ревитализација целог комплекса уз израду пројекта и дефинисању адекватне

намене - меморијал. Хортикултурално уређење и ревитализација зеленила унутар комплекса, уз претходну израду пројекта. Очување и ревитализација објеката који чине споменичку стуктуру, као и очување карактера меморијала. У овом делу леве обале Саве, између два моста, а непосредно уз споменички комлекс не дозвољава се постављање пловних објеката. Постојећи пловни обекат – дискотека сплав, у зони приобаља предвидети за уклањање.


Ново Гробље Налази се на простору ограниченом улицама: Рузвелтова, Мије Ковачевића, Северни

булевар и Светог Николе. Комплекс Новог гробља представља прво плански настало гробље у Београду. Од 1886. године када је отворено непрекидно је у употреби и до данашњих дана.

Крајем 19. века, гробље добија уређене стазе и парцеле као и објекте, гробљанску цркву и кућицу за чувара. Правоугаони простор испресецан је са 12 хоризонталних стаза и три вертикалне, које се секу под правим углом и образују тринест редова парцела. Оваква диспозиција парцела остала је до данас. Гробљанска црква Светог Николе подигнута је 1893. године, по пројекту архитекте Светозара Ивачковића, а лоцирана је на пресеку главних стаза у централном кружном проширењу. После Првог Светског рата, унутар комплекса поред цивилног, формирају се и ратничка гробља, најпре српско, а потом и Аустро-угарско, Француско, Руско, Бугарско, Италијанско и Британско војно гробље. У комплексу цивилног гробља, двадесетих година оформљена је алеја великана. Године 1934. подигнута је Костурница бранилаца Београда. После другог светског рата гробље добија још две значајне целине. То су Спомен гробље борцима у окупираном Београду, из 1959. године, чији су аутори архитекте Богдан Богдановић и Светислав Личина и Гробље заслужних грађана архитекте Светислава Личине из 1965. године

Током протеклог времена, кроз све фазе развоја у комплексу гробља настале су бројне уметничке, културно - историјске вредности које га чине јединственим. Поред монументалне ограде и бројних породичних капела дела бројних архитеката, посебну вредност представљају скулптуре и предмети уметничких заната.


• Ново гробље – споменик културе, културно добро од великог значаја У оквиру споменика културе налазе се: − Капела св. Николе на Новом гробљу - претходна заштита − Костурница бранилаца Београда - претходна заштита Мере - Очување границе културног добра, матрице и парцелације. Очување

парковских стаза и засада зеленила, дрвореда. Редовно техничко одржавање и контрола зеленила и дрвореда који би могли угрозити споменике. Редовно техничко одржавање споменика. Примена свих конзерваторских метода (санација, ревитализације, реконструкција и рестаурација), у циљу санирања постојећег стања и свих врста оштећења на објектима споменичке вредности.

Гробље Ослободилаца Београда Налази се на углу улица Рузвелтове и Прерадовићеве са главним улазом из

Рузвелтове улице. Саграђено је и свечано откривено 1954. године, поводом десетогодишњице ослобођења Београда. У њему је сахрањено преко 2000 палих бораца за ослобођење града од 13.-20. октобра 1944. године.

Изграђено је по пројекту арх. Бранка Бона. Озелењавање простора изведено је по замисли арх. Алекасандра Крастића. Рељефе који приказују „Борбу за Београд” и „Улазак у град” на монументалној улазној капији израдио је вајар Радета Станковић, а скулптуру Црвеноармејца у самом комплексу Антун Аугустинчић. Гробље је парковски решено са стазама и засадима зеленила међу којима се налазе хоризонтално постављене надгробне плоче. Гробље ослободилаца Београда је први меморијални комплекс урађен у Београду после Другог Светског рата.


Споменички статус простора: • Гробље ослободилаца Београда – споменик културе, културно добро од великог

значаја Мере - Очување границе културног добра, матрице и парцелације. Очување

парковских стаза и засада зеленила. Редовно техничко одржавање споменика, као и одржавање садног материјала. Примена свих конзерваторских метода (санација, ревитализације, реконструкција и рестаурација), у циљу санирања постојећег стања и свих врста оштећења на објектима споменичке вредности.

Земунско гробље на Гардошу Земунско гробље се налази на платоу брега Гардош, који представља

најдоминантнију тачку старог језгра Земуна. Датира око 1740. године, а већ средином 18. века, оформљен је комплекс који чине три граобља: православно, католичко и јеврејско, која су и данас у функцији.

Најстарији споменици на овом гробљу су хоризонталне надгробне плоче из прве половине 18. века. Континуитет и бројност споменика представља редак преглед хронолошке, иконографске и стилске разноликости.

Посебну вредност представљају капеле појединих конфесија. Највећа и најистакнутија је породична капела породице Петровић - Хариш, саграђена 1874-76. године по пројекту архитекте Светозара Ивачковића. Због архитектуре и сликарства ова капела је посебан споменик културе.

У оквиру сва три гробља (православног, католичког и јеврејског), налазе се Јавни споменици подигнути у спомен палих ратника у I светском рату. На јеврејском гробљу је још и споменик жртава страдалих током II светског рата у логору Сајмиште. Споменик жртвама фашизма 1941- 45. године, подигнут је у порти Харишеве капеле. Одбрамбени зид земунске вароши из 1841. године очуван је као ограда гробља.

Споменички статус простора: Гробље се налази у оквиру просторно културно историјске целине „Старо језгро

Земуна“, културно добро од великог значаја. • Земунско гробље на Гардошу – споменик културе, културно добро • Антички Таурунум, Земун - археолошко налазиште, културно добро У оквиру комплекса гробља налази се: − Црква Св. Димитрија (Харишева капела), Гробљанска 5 - споменик културе,

културно добро

Мере: Обавезно очување природног карактера терена гробља, које је формирано на лесним заравнима гардошког брега, на два нивоа који одражавају и конфесионалну поделу. Очување границе културног добра, матрице и парцелације. Очување и санирање одбранбеног зида са бастионима из 1841. године који је у функцији ограде гробља, очување улазне капије од кованог гвожђа. Чишћење и одржавање спомен обележја, санација поплочаних површина, просторно решење трајно дефинисано, потребно обезбедити редовно техничко одржавање. Санирање чесама и расвете. За све интервенције на појединачним објектима, потребни су посебни конзерветорски услови и мере заштите надлежне службе за заштиту споменика културе. Приликом извођења земљаних радова неопходан је стални надзор археолога надлежне службе заштите.


Јеврејско гробље на Лединама На месту које се назива „Троструки сурдук“, близу данашњег насеља „Ледине“ на

рубу Бежанијске косе једно је од првих стратишта Јевреја у окупираном Београду. На овом месту Немци су 1941. године из појединих логора у Београду стрељали 240 Јевреја и мањи број Рома. Удружење борачких организација Н. Београда, поставило је 1964. године спомен – обележје.


• Јеврејско гробље на Лединама - знаменито место, културно добро Мере: Чишћење целог простора меморијала, оправка платоа, обнова мобилијара и

хортикултурно уређење; уклањање бесправне градње. Редовно техничко одржавање и постављање информативне табле на главној саобраћајници, функционално и декоративно осветљење.

Спомен гробље на Бежанијској коси Спомен гробље на Бежанијској коси, познато као Белановићева рупа на коме је

окупатор закопао 3600 жртава терора стрељаних на лицу места или умрлих у логорима. Налази се поред гробља насеља Бежанија, на површини од 3,5 хектара. Савез бораца НОР-а поставио је 1951. године спомен обележје.


• Спомен гробље на Бежанијској коси - знаменито место, културно добро

Мере: Чишћење спомен обележја, уклањање дивљег растиња, уређење стаза и травнатих површина. Хортикултурно уређење и одржавање спомен парка, постављање информативне табле уз главну саобраћајницу, функционално и декоративно осветљење.

Јеврејско гробље Налази се у улици Мије Ковачевића бр.1, поред Гробља ослободилаца Београда а

преко пута Новог гробља. Датира из 1888. године. На овом гробљу се сахрањују Јевреји –Сефарди, па се често назива и сефардско гробље. На површини 1,2 хектара, налази се 4.000 надгробних споменика. Гробље поседује културно - историјске и уметничке вредности. Својим надгробним споменицима, занимљивим каменорезачким остварењима, вредним скулптуралним решењима


• Јеврејско гробље, Мије Ковачевића 1 - претходна заштита • Мере – Очување постојеће парцелације и растера комуникација, санирање и уређење

ограде и стаза, осветљење, адекватно хортикултурно уређење и оплемењивање простора


Топчидерско гробље Tопчидерско гробље је настало осамдесетих година

19. века, као локално гробље на коме су се сахрањивали становници Сењака, Топчидерског брда и Чукарице. Топчидерско гробље није плански заснован комплекс, већ спонтано настало локално гробље једног дела Београда, чије централно језгро са гробљанском црквом представља посебан амбијент гробља у природи.

Поред гробљанске црквице коју је 1903. године подигао Никола Спасић, на гробљу се налази низ стилски и уметнички вредних споменика и гробова знаменитих људи, (гробница Рудолфа Арчибалда Рајса, првакиње Народног позоришта Жанке Стокић, Исидоре Секулић).

Године 1907. на гробље је пренет споменик војводе Стевана Книћанина, чија монументалност, пластична обрада и сам портрет Книћанина заслужују пажњу.

Споменички статус простора: Гробље се налази у оквиру просторно културно историјске целине „Топчидер“ културно добро од изузетног значаја Мере: Очување гробља у постојећем границама, радови на одржавању значајних

споменика. Могућност обезбеђивања мањег паркинг простора

Немачко гробље На падини Кошутњака, на углу данашње улице Кнеза

Вишеслава и Пионирске, Немци су 1916. године изградили Немачко војничко гробље. Комплекс гробља обухватао је велики део падине. Био је ограђен са свих страна и имао је улазну капију, чији стубови и данас постоје. Центрано место заузима монументални споменик немачком резервном пуку. У оквиру овог комплкса налази се и споменик који су Немци подигли Српским ратницима.

Споменички статус простора: Гробље се налази у оквиру просторно културно историјске целине „Топчидер“ културно добро од изузетног значаја Мере: Рестаураторски радови на споменицима погинулим немачким и српским

војницима. Партерно и хортикултурно уређење простора и одржавање. Очување зеленила.


ПОСЕБНИ ЗЕЛЕНИ КОМПЛЕКСИ: Ботаничка башта „Јевремовац“ Налази се у ужем градском језгру, у делу блока између Улица Таковске, војводе

Добрњца, булевар Деспота Стефана, Палмотићеве и Далматинске. Оснивач и управник прве Ботаничке баште у Београду и Србији био је професор

Јосиф Панчић. У другој половини прошлог века, тачније 1861.године, Панчић оснива Ботаничку башту у дворишту тадашњег Београдског лицеја. Убрзо се овај простор показује неповољан, па се 1874. године, Ботаничка башта сели на тада празан плац капетана Мише Анастасијевића, на крају Дунавске улице. Након великих поплава 1888. године, када је уништен готово сав биљни фонд сакупљен до тада, јавила се потреба за поновним измештањем Ботаничке баште.

Године 1889., указом краља Милана

Обреновића, за потребе Велике школе, подигнута је Башта на имању Јеврема Обреновића, по коме је добила име. На тој локацији се налази и данас.

Велика стаклена башта донета је у деловима 1892. године из Дрездена и склопљена на садашњем месту. Састоји се од два крила спојена централном куполом. У време када је грађена представљала је једну од највећих и најлепших стаклених башта у овом делу Европе. То је прва и до сада једина ботаничка башта у Србији. Данас на простору баште постоји око 250 стабала и преко 300 зељастих биљних врста, домаћих и страних, што представља изузетно флористичко богатство на овако малом простору.

Осамдесетих година припремљен је програм санације и уређења Ботаничке баште. Програмом је предложено уређење баште у две фазе. Прва фаза обухватала би хортикултурне радове, док се друга фаза односи, углавном на грађевинске радове – комплетну реконструкцију стакленика, изградњу нових стаза и чесме. Предложене мере прве фазе одмах су усвојене и радови су убрзо отпочели. Санација дендролошког материјала, уклањање оболелих стабала, обележавање и постављање нових таблица са натписом биљне врсте, постављање клупа дало је башти нови сјај. Друга фаза на уређењу Ботаничке баште изискује знатно већа материјална улагања, те се њена реализација очекује у будућности.

Поред већ поменутог значаја Ботаничке баште за научни рад и истраживања, као и њен допринос културно-историјској баштини, (као првоотвореној ботаничкој башти у Београду и Србији), треба напоменути њен значај као дуг великом научнику и њеном оснивачу Јосифу Панчићу.

Ботаничка башта „Јевремовац“ са великом Стакленом баштом је утврђена за споменик културе, културно добро.

Споменичку структуру простора чини:

• Ботаничка башта „Јевремовац“ Далматинска 15, - споменик културе, културно добро Унутар комплекса баште налазе се: стаклена башта, просторије Института за

ботанику-управна зграда, ледара, хербар, библиотека, слушаоницу и лабораторије. Као и започети објекат – амфитеатар.


Мере - Очување баште у интегралном облику, са просеченим стазама; Реконструкација и ревитализација стакленика баште, који представља најатрактивнији објекат баште; Реконструкција и ревитализација ограде баште; Очување и одржавање мобилијара, расвете и јавног тоалета; У циљу унапређења истраживачке делатности, мултидисциплинарности Ботаничког института и саме Ботаничке баште завршити све започете активности на изградњи амфитеатра – обликовно ремоделовати започети објекат без повећања масе. Ревитализација постојећих објеката у циљу афирмације Ботаничке баште. У потпуности је прихватљива идеја о постојању још једне Ботаниче баште у оквиру границе просторно културно историјске целине Топчидер. Предложену локацију (у зони Кошутњака) треба проверити да ли има неких ограничења. Као алтернатива може се преиспитати могућност постојећих расадника „Србијашуме“, дуж Топчидерске реке, од комплекса Гарде до улице Пере Велимировића.


ОПШТЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ: 1. Очување и унапређење простора на коме се налазе непокретна културна добра или

објекат под претходном заштитом, његових природних вредности и карактеристика. 2. Очување интегритета заштићених парцела непокретног културног добра, и његове

заштићене околине. 3. Одржавање и контрола садног матријала на парцелама споменика културе са циљем

уређења његове заштићене околине (оштећена стабла и шибље које нема одговарајућу функцију уклонити).

4. Опремање зелених површина, парк-шума, паркова и излетишта неоходном

инфраструктуром, како доводом, приступом и прикључком исталација где су непоходне, тако и оних које је потребно реновирати, проширити капацитетима и опремити и то:

• Јавним тоалетима, (неопходни у – Хајд парку, парк шуми Кошутњак, Пионирском

парку, ушћу, ...Испитати могућност постављање подземних јавних тоалета на просторима који пружају те могућности (денивелација терена) – Девојачко степениште између Улица краља Милана и краљице Наталије.

• Неопходно је зелене комплексе опремити ресветом, како декоративном тако и неопходном јавном расветом. Декоративном расветом ставити акценат на споменичка обележја уколико постоје у оквиру зелене површине, тиме се скреће пажња на важност спомен обележја, и ствара пријатни амбијент. (Јавни споменици, чесме, алеје ...). Уличном јавном расветом опремити поједине делове парк-шума, прилазе, стазе, отворене спортске терене, игралишта.

• Неопходно је синхронизовати пројекте и планове за изградњу подземних гаража са уређењем опремањем и одржавањем зелених површина, као и опремање неопходном инфраструктурном исталацијом (водовод, канализација, елекро инсталације, расвета). Ова мера се односи за градске зелене површине, скверове и паркове испод којих је предвиђена изградања подземних гаража.

• Неопходно је зелене комплексе опремити јавним телефонским говорницама • Опремање, замена и одржавање мобилијара, водити рачуна да се задовоље

естетски критеријуми као и историјски значај тог дела простора. • Опремање, замена и одржавање дечјих игралишта у деловима парковских

површина, пратећим садржајем на спортским теренима. • Обезбедити паркиг просторе, на прилазима и периферним деловима парк шума.

5. Формирање, очување и унапређење унутарблоковског зеленила микро зелене оазе, у

циљу оплемењивања простора и квалитетније животне средине. 6. Дуж јаких саобраћајница обезбедити зелене коридоре од густог, ниског и средњег

растиња у циљу заштите културног добра и његове околине од аерозагађења и буке. 7. Очување и унапређење зеленила у зонама око објеката који су утврђени за споменике

културе, а чија намена је у функцији здравства (Докторова кула - кнеза Милоша 103, Војна болница на Врачару – Пастерова 2, Универзитетска дечија клиника – Тиршова 10, Прва варошка болница –Џорџа Вашингтона 19).


8. Ревитализација постојећих и формирање нових јавних зелених простора треба да се одвија у складу са потребама становника, у складу са архитектонским, амбијенталним и просторним вредностима и могућностима.

9. Очување визура са карактеристичних позиција виших кота и видиковаца са локацијама

зелених комплекса: • позиција Београдске тврђаве, горњи град – визура ка новобеоградској панорами,

приобаље леве Савске новобеоградске стране, Ратном острву, зелени појас леве обале Дунава.

• позиција Звездарске шуме – визура ка Дунаву и Панчеву, панчевачком риту, • позиција Ски стазе – визура ка старом Београду, Калемегданском рту, Београдској

тврђави, Врачарски плато, Сењак падина, новобеоградска страна. Са ове позиције се сагледава морфологија Бегорада каратеристичан рељеф - Београдска греда и новобеоградска панонсака раваница.

• позиција ресторана „Рубин“ – визура ка Дедињу, Белом двору, Раковачкој долини • позиција са Земунског кеја - визуре ка старом граду, марини, левој обали Дунава,

Ратном острву. • позиција Прегревица, Земун – визура ка Дунаву и зеленом појасу око ње.

10. Очување визура позиција са нижих кота, (река, мостова, приобаља) ка зеленим комплексима • позиција са река: очување панораме града, са историјским најстаријим делом;

савска страна - све визуре ка Београдској тврђави, Косанчићевом венцу, савској падини, Сењаку, приобаљу; дунавска страна - визуре ка Земуну, Гардошу, дунавској падини Старог Београда са визуром ка цркви Светог Марка, Ташмајданском парку, Звездарској шуми

• Визуре као део панораме гарада са Београдских мостова 11. У циљу интеграције зоне приобаља савске и дунавске обале са Београдском тврђавом,

неопходно је уклањање саобраћајница булевар војводе Бојовића и постојеће пруге. 12. Очување и унапређење зеленила новобеоградских јавних површина, у оквиру целина

под претходном заштитом (Централна зона Новог Београда, Зона приобаља и парк Пријатељства, Блокви 1 и 2 на Новом Београду). Очување и унапређење унутарблоковског зеленила, очување дрвореда и зеленог појаса дуж новобеоградских булевара. Очување отворених спортско- рекреативних површина, дечјих игралишта и мањих парковских површина унутар блока.

13. Примена свих конзерваторских метода са циљем санирања постојећег стања и свих

врста оштећења на споменицима културе, који се налазе у оквиру зелених површина 14. Комплексну заштиту базирати на начелима међународних европских и светских

конвенција о заштити културне и природне баштине, заштити предела и пејзажа 15. За све интервенције на простору заштићених парцела непокретног културног добра, и

његове заштићене околине, као и на парцелама објекта под претходном заштитом неопходни су посебни конзерваторски услови Завода за заштиту споменика културе града Београда

16. Уколико се приликом извођења земљаних радова наиђе на археолошке остатке, све

радове треба обуставити и обавестити Завод за заштиту споменика културе града


Београда како би се предузеле неопходне мере за њихову заштиту. Инвеститор је дужан да по чл.110. Закона о културним добрима (“Сл.гласник РС” бр.71/94), обезбеди финансијска средства за извођење археолошких радова.

Мере заштите за паркове

− Задржавање уређених парковских површина у постојећим границама, на просторима који су од интереса за Службу заштите.

− Ревитализација постојећих угрожених и девастираних парковских површина, на просторима који су од интереса за Службу заштите.

− Реконструкција парковских површина на основу историјских података, уколико постоје могућности и довољно историјских података.

− Очување свих скулптуралних споменика и спомен обележја лоцираних на парковским површинама, њихово редовно одржавање.

− Планирати локације за постављање нових споменика у оквиру зелених површина − Формирање нових зелених површина њихово повезивање и интегрисање у урбано

градско ткиво (урушени, девастирани блокови). Вредност природног положаја Београда довољно је истакнута стварањем изгледних тераса са отварањем далеких видика, посебан значај имају Калемегданска и Теразијска тераса. Дозвољава се и пожељно је формирање т.ј. повезивање постојећих зелених површина Теразијске терасе и парка код Економског факултета. Уклањањем неугледних објеката, реконструкцијом постојеђих блокова и претварање у зелени продор до обале Саве. Овај изузетно вредан парковски простор, потребно је пројектовати и уредити у потпуно новом модерном духу, уз могућност формирања градског галеријског простора на отвореном, на коме би се презентовао дух Београда, кроз културне манифестације метрополе. Својом реализацијим из постојећег контекста, будући парк пружа могућност конекције у визуелном смислу на савременост Новог Београда и смиреност приобаља.

− Уклањање објеката који нарушавају амбијент и нису у складу са функцијом зеленила

− На постојећим парковски површинама дозвољено је редовно одржавање и контрола садног материјала, хортикултурално уређење, реконструкција фонтана, подизање нових вртно архитектонских елемената, поправка и уређење дечјих игралишта

− Избором садног материјала и уређењем простора око јавних споменика и спомен обележја формирати микро амбијент, чиме се стварају визулане естетске вредности и наглашава значај спомен обележја примерен датој историској личности или догађају.

Мере заштите за скверове

− Очување функције сквера, форме и облика, постојећих граница − Очување и унапређење постојеће вегетације у оквиру јавних простора, (зелене

површине мањих димензија, - Цветни трг, трг Републике) − Очување свих скулптуралних споменика и спомен обележја лоцираних у

границама сквера, њихово редовно техничко одржавање. − Примерено озелењавање сходно занчају споменика или спомен обележја

(личност, историјски догађај) − Предвидети формирање нових мањих зелених површина (тр, сквер, плато)

пренаменом грађевинског блока или грађевинске парцеле у оквиру


Мере заштите за дрвореда − Очување и унапређење дрвореда, као део амбијента у заштићеним целинама

(Косанчићев венац, Скадарлија, Доситејев лицеј) − Очување и унапређење дрвореда дуж репрезентативних уличних потеза (Улица

кнеза Милоша, Краља Милана, Крунска, Немањина, Булавар краља Александра, Булавар кнеза Александра, Булевар ЈА, Цара Душана, 27. марта)

Мере заштите за шуме

− Задржавање рекреативне функције у оквиру парк шума (Кошутњак, Звездара, Авала), као слободног рекреативног пункта доступног свим грађанима.

− Формирање и опремање мањих оаза, микро амбијената у оквиру парк шума, (клупе, дрвени павиљони са циљем стварања пријатнијег доживљаја корисницима).

− Не дозвољава се крчење и заузимање зелених површина новом изградњом која би својом наменом, габаритом и волуменом угрозила споменик културе и његову заштићену околину у оквиру зелених комплекса, и нарушила пејзажне вредности простора.

Мере заштите за гробља и просторе меморијалног карактера спомен обележја

− Очување уређење и унапређење простара меморијалног карактера, прикладим партерним хортикуктуралним уређењем, осверљењем, постављање информативне табле.

Мере заштите за посебне зелене комплексе

− Очување уређење и унапређење зеленила комплекса Ботраничке баште „Јевремовац“, очување интегритета парцеле споменика културе и његове заштићене околине. Реконструкација и ревитализација стакленика баште, реконструкција и ревитализација ограде баште.

− Дозвољава се формирање нове ботаничке баште у оквиру парк шуме Кошутњак, уз препоруку да треба преиспитати могућност локације у зони расадника. Овде је пресудна сагласност Завода за заштиту природе.

− Неопходнот измештања дела Зоолошког врта ( део утврђења источни фронт и део североисточног фронта – ров). Својим садашњим положајем у тврђавским рововима Зоолошки врт нарушава споменичка својства тврђаве.


СПИСАК СПОМЕНИКА И СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈА У ОКВИРУ ЗЕЛЕНИЛА БЕОГРАДА

Општина Стари град 1. Гробница хероја у парку на Калемегдану подигнута народним херојима: Ђури

Ђаковићу, Иви Лоли Рибару, Ивану Милутиновићу и Моши Пијаду, састоји се од четири попрсја народних хероја израђених од бронзе и постављених на каменом постаменту.

2. Споменик обалским радницима погинулим у току НОБ-а 1941-1944. године налази се у Карађорђевој улици на пристаништу. Споменик је израђен од бронзе и постављен на постољу од камених блокова, ограђен ниском оградом у облику ланца са металним стубићима.

3. Споменик народном хероју Моши Пијаде налази се испред зграде политике у Македонској улици.

4. Споменик Дринки Павловић, испред школе „Дринка Павловић“, на травњаку у Улици Косовска бр.19. Попрсје је од бронзе, а постамент од црног мермера.

5. На платоу испред хотела „Москава“ на Теразијама постављена је спомен чесма Кнеза Милоша Обреновића. Спомен чесма је изграђена од камених блокова беле боје са уграђеном фонтаном.

6. Споменик „Победнику“ Калемегдан (рад вајара Ивана Мештровића подигнут 1928.године – бронза)

7. Споменик „Партизан са децом“ на простору Мали Калемегдан, споменик је изграђен од бронзе.

8. Споменик Михајлу Петровићу -Мики Аласу, на Косанчићевом венцу, попрсје од бронзе на постољу од белог мермера.

9. Споменик „Чукур чесма“ испред зграде Добричина бр.30, Споменик се састоји од лика убијеног детета у лежећем положају са разбијеном тестијом за воду, у бронзи а постављен је на каменом постољу.

10. Споменик Кнезу Михаилу Обреновићу, испред Народног музеја, израђен је од бронзе, а постављен је на постољу од камених блокова.

11. Споменик Васи Чарапићу, у парку преко пута Дома ЈНА на Тргу Републике. Споменик представља лик Васе Чарапића са мачем израђен у бронзи постављен на каменом постаменту.

Општина Савски венац

12. Споменик „Позив на устанак“ постављен испред зграде музеја „4 јули“ 1941. године , Булевар мира бр.10, рад вајара Вијина Бакића, представља младог човека који позива на борбу и отпор.

13. Споменик Милошу Обреновићу (на овом месту се некада налазио споменик Борису Кидричу подигнут 1963.године.) у Финансијским парку, у делу орјентисаном ка улици кнеза Милоша подигнут је 2005.године.

14. Споменик Кости Абрашевићу, испред Југословенског драмског позоришта, рад вајара Стевана Боднарова, подигнут 1956. године

15. Споменик Радовану Драговићу испред Југословенског драмског позоришта, рад вајара Стевана Боднарова подигнут 1953. године

16. Споменик Франш Депереу, улица Франше Депереа, рад вајара Ристе Стијовића подигнут 1937. године, бронза.

Општина Врачар

17. Споменик Димитрију Туцовићу, Трг Славија, бронза, рад вајара Стевана Боднаров. 18. Споменик Трећепозивцима, у Карађорђевом парку, камен, рад вајара Станка

Ђурђевића.


19. Споменик Ослободиоцима Београда 1806. у Карађорђевом парку, камен. 20. Споменик Интернационалним бригадама, у Карађорђевом парку, камен. 21. Спомен обележје у Карађорђевом парку, гранитни квадар, као спомен на 192

погинула грађана приликом бомбардовања 6.априла 1941.

Општина Палилула 22. Спомен гробље ослободиоцима Београда 1944. године, у Рузвелтовој улици,

посвећен борцима народноослободилачке војске и борцима Црвене армије. 23. Споменик јеврејским жртвама фашизма и палим борцима, Мије Ковачевића бр.1 –

Јеврејско гробље, споменик подигла Јеврејска општина, 1952.године 24. Споменик Светозару Марковићу, испред Универзитетске библиотеке „Светозар

Марковић“, Булевар краља Александра, рад вајара Стевана Боднарова подигнут 1946. године, у згради Филозофског факултета, а овде пренет 1949. године.

Општина Звездара 25. Спомен гробље палим борцима у Београду 1941.-1944. године, Рузвелтова бр.50,

Ново гробље. Пројекат урадили Богдан Богдановић и Светислав Личина.

Општина Вождовац 26. Споменик Совјетским ветеранима, на Авали, погинулим у авионској несрећи

19.10.1964. године. 27. Споменик у Јајинцима, од бело-жутог мермера, у знак сећања на 80.000 стрељаних

бораца, рад вајара Стевана Боднарова и арх. Леона Кабиља.

Општина Чукарица 28. Спомен обележје у облику великог каменог квадера у Кошутњаку, на месту где је

био сукоб демонстраната и полиције, 8.септембра 1949. године. Споменик је подигнут 1969. године.

29. Споменик палим борцима у штрајку 1907. године, у Радничкој улици бр.3 и борцима НОР-а 1941.-1945.године постављен у дворишту Фабрике шећера и врења „Димитрије Туцовић“

30. Споменик радничком самоуправљању, Радничка улица бр.3, у дворишту Фабрике шећера и врења „Димитрије Туцовић“, рад вајара Милана Лукућа.

31. Биста народног хероја Бранка Параћа, Пионирска бр.2 Топчидер, испод главног улаза Завода за израду новчаница Народне банке, постављена 1958. године

32. Споменик Димитрија Туцовића – попрсје, у дворишту Фабрике шећера и врења „Димитрије Туцовић“, Радничка улица бр.3, рад вајара Стојана Цветковића и Михајла Пауновића , постављен 1952.године

Општина Земун

33. Споменик партизанском борцу у делу градског централног парка, рад вајара Вење Радауш подигнут 1946. године.

34. Споменик жртвама фашистичког терора 1941-1944. године, Земунско гробље споменик је подигнут 1957.

35. Споменик палим борцима у народној револуцији 1941-1945. године, у парку између Команде ратног ваздухопловства и школе „Светозар Милетић“.

36. Споменик ратницима изгинулим у Првом светском рету – Православно гробље у Земуну, рад вајара С. Вилхелм.

37. Пирамида са крстом у Католичком гробљу – Земун, у спомен ратницима изгинулим у Првом светском рату.


ПРОГРАМА ЗА ПЛАН ... -...

Documents

Transcript of ПРОГРАМА ЗА ПЛАН ... -...