МУЗИЧКА КУЛТУРА 7...Када науче пјесму, ученици се могу...

Бранка Вујичић Андреја Кажић-Сокић

МУЗИЧКАКУЛТУРА

Приручник за наставнике за седми разред основне школе

Завод за уџбенике и наставна средстваПОДГОРИЦА, 2018.

Бранка Вујичић Андреја Кажић-Сокић

МУЗИЧКА КУЛТУРАПриручник за наставнике за седми разред основне школе

Издавач Завод за уџбенике и наставна средства – ПОДГОРИЦА

За издавача Павле Горановић, директор

Главни уредник Радуле Нововић

Одговорни уредник Лазо Лековић

Уредница издања Надица Вукчевић

Стручна консултанткиња др Ведрана Марковић

Рецензенти мр Ана Перуновић-Ражнатовић мр Наташа Поповић Срђан Тмушић Радмила Бајковић Рада Мујовић

Лектура Јадранка Ђерковић

Коректура Јасмина Радуновић, Биљана Ћулафић

Графичко обликовање Слађана Бајић-Богдановић, Звездана Влаховић

Национални савјет за образовање, Рјешењем бр. 04-5-887 од 9. 5. 2016. године, одобрио је овај уџбеник за употребу у основној школи.

CIP – Kaталогизација у публикацијиНационална библиотека Црне Горе, Цетиње

ISBN 978-86-303-1993-8COBISS.CG-ID 31390224

Copyright © Завод за уџбенике и наставна средства – Подгорица, 2018. Ниједан дио овог издања не смије се умножавати, фотокопирати, нити на било који начин репродуковати без писменог одобрења издавача.

САДРЖАЈ

1. УПОЗНАЈЕМ ЈЕЗИК МУЗИКЕ . . . . . . . . . . 4

Уводне напомене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

Методски поступак при обради мјешовито-сложених тактова (7/8) . . 4

Припрема за час . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

2. МУЗИКА КРОЗ ВРИЈЕМЕ . . . . . . . . . . . . . 9

Уводне напомене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Методски поступак при обради историјске епохе . . . . . . . . . . . .10

Припрема за час . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11

Методски поступак при обради композитора . . . . . . . . . . . . . . .14

Припрема за час . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

Методски поступак при обради музичких облика . . . . . . . . . . . . .18

Припрема за час . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19

3. СЛУШАМ, ПЈЕВАМ, ИГРАМ . . . . . . . . . . . . 22

Уводне напомене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22

Методски поступак при обради музичко-сценских дјела . . . . . . . .22

4. ПЈЕВАМ И СВИРАМ С РАДОШЋУ . . . . . . . . 24

Уводне напомене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24

Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Изучавањем поглавља Упознајем језик музике, ученици1 треба да стекну знање о сложеним и мјешовито-сложеним тактовима, с акцентом на такт

78 .

Обраду ритма (нотне вриједности, просте и сложене тактове, наглашене и ненаглашене дјелове такта, неправилне ритмичке групе, ритмичке појаве) наставник/наставница2 треба, још од нижих разреда, детаљно и методски правилно да обрађује, јер од могућности разумијевања ритма и врсте такта (поред мелодије) зависи да ли ће ученици моћи спонтано и лако савладавати нотни текст пјесама .

Због присуства више наглашених дјелова, ученици мјешовито-сложене тактове слушно лако препознају, па с интересовањем усвајају знање о њима.

Изучавање и препознавање сложених и мјешовито-сложених тактова веома је битан образовни, културни и васпитни циљ у основној школи. Упознајући пјесме и плесове других народа који су у великом броју написани у овој врсти тактова, ученици стичу знања о специфичностима, карактеристикама, музици других народа . Често се по карактеристичном ритму препознаје музика читавог географског поднебља. На тај начин, путем музике као умјетности код дјеце будимо интересовање за друге културе.

МЕТОДСКИ ПОСТУПАК ПРИ ОБРАДИ МЈЕШОВИТО-СЛОЖЕНИХ ТАКТОВА ( 7

8 )Приликом обраде тематске јединице о врстама тактова, као и свих појмова из теорије музике, треба кренути од звука ка нотној слици. Теоријском објашњењу мјешовито--сложених тактова као и извођењу мелодијских и ритмичких примјера у мјешовито- -сложеним тактовима треба да претходи пјевање по слуху, слушање музике, кретање уз музику која је писана у овој врсти такта.

Обрада мјешовито-сложених тактова врши се путем бројалице, а потом одговарајуће пјесме .

У уводном дијелу треба разговарати са ученицима о врстама такта које већ познају, ознакама за такт, о томе што означава бројилац а што именилац у ознаци за такт, о начину тактирања.

1 Примијетићете да је текст приручника већином написан у једном роду. Намјера нам је да постигнемо једноставност, прецизност и јасноћу. Подразумијева се, дакле, да се све написано односи на оба рода.

2 У даљем тексту наставник

1. УПОЗНАЈЕМ ЈЕЗИК МУЗИКЕ

4

Сљедећи корак је учење бројалице по слуху. Наставник ће ученицима приказати само текст бројалице, на коме су болдовани слогови текста који се поклапају са почетком сваког простог осминског такта. Наставник изводи бројалицу у цјелини, прецизно и изражајно, при чему изводи пулс — куцањем или тапшањем дланом о длан, означавајући почетак сваког простог такта. Затим изводи краће цјелине, које ученици понављају, изводећи пулс на исти начин. Када је бројалица научена у цјелини, наставник тражи да се изведе само први такт, откуцавајући опет само почетак сваког простог такта. Поставља питање колико су слогова изговорили на сваки његов откуцај .

Послије опажања да се на првом откуцају јављају три, на другом два и на трећем два слога, тј. да је први откуцај дужи, наставник предлаже ученицима да први откуцај одбројaвају слоговима пр-ва-и, други откуцај дру-га, трећи откуцај тре-ћа (при том тактирају на три).

Радњу коју су ученици извели, наставник биљежи на табли и означава врсту такта:

Пр - ва - и дру - га тре - ћа

Затим наставник показује ритмичку линију бројалице, упознаје ученике са тактом78 ,

даје теоријска објашњења да овај такт садржи два дводјелна и један тродјелни такт и објашњава ученицима начин тактирања при чему јасно појашњава зашто се код тактова гдје је јединица бројања осмина тактира другачије него код тактова гдје је јединица бројања четвртина.

Након ових сазнања, за доживљавање мјешовито-сложеног такта ученици слушају музички примјер. За слушање наставник може припремити пјесму или одговарајућу композицију.

Слушајући композицију или пјесму, ученици десном руком куцају осмине, лијевом покушавају да куцају само почетак тродјелног, односно дводјелног такта уз тихо бројање пр-ва, и, дру-га, тре-ћа.

Када је у питању обрада пјесме са циљем опажања мјешовито-сложеног такта, она се може обрадити прво по слуху, па затим приступити анализи нотног текста.

Најбоље је изабрати популарну народну пјесму и на њој увјежбати изговор и ритмичку линију јер је на тај начин примијењен дидактички принцип од познатог ка непознатом.

78

5

Када науче пјесму, ученици се могу подијелити у двије групе: једна група би пјевала пјесму, а друга откуцавала ритам и обратно.

Да би ученици што боље схватили и усвојили сложене тактове, наставник може припремити ритмички аранжман. Ученике треба да подијели у три групе. Свака група добија по један ритмички инструмент Орфовог инструментаријума и појединачно увјежбава своју дионицу аранжмана. Потом све три групе заједно треба да изведу своје дионоце.

Препоручујемо да се на једном часу обнове све пјесме које су писане у различитим сложеним тактовима. Тражити од ученика да коментаришу сваку од њих и међусобно их пореде.

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

ОБРАЗОВНОВАСПИТНИ ИСХОД

На крају учења, ученик ће бити у стању да:• разумије однос простих и сложених тактова• изражајно пјева једногласне и двогласне народне,

умјетничке и популарне пјесме

Током учења, ученици ће моћи да:• препознају сложене тактове• објасне како настају сложени тактови• препознају тезу и арзу• препознају музичке карактеристике народних пјесама

других народа и упоређују их са црногорском музиком (ритам, мелодија, инструменти)

• анализирају нотни текст пјесме

САДРЖАЈ Бројалица: Прољеће у 78 такту

Пјесма : Илчовице, млада невесто, народна из Македоније

ТИП ЧАСА • усвајање новог знања• увјежбавање

ОБЛИЦИ РАДА

• фронтални• групни

ИСХОДИ УЧЕЊА

6

МЕТОДЕ УЧЕЊА

• рад са нотним текстом• дијалошка

НАСТАВНА СРЕДСТВА

• уџбеник• CD• CD плејер

КОРЕЛАЦИЈА • Црногорско-српски, босански и хрватски језик и књижевност

• Математика

ГЛАВНИ КОРАЦИ ЧАСА: 1. Уводни дио2. Учење бројалице по слуху3. Информисање о мјешовито-сложеним тактовима4. Слушање пјесме Илчовице, млада невесто

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА:

1 .• Oбнављају знање о тактовима

44 и

68

• Oбјашњавају што значи бројилац, а што именилац у ознаци за такт• Демонстрирају начин тактирања

2 . • Увјежбавају бројалицу по слуху• Потписује испод сваког слога текста бројалице по једну осмину• Броје колико осмина укупно има (а наставник биљежи врсту такта) • Oсмине групишу према откуцајима• Упознају се са начином бројања овог такта пр-ва и, дру-га, тре-ћа

Напомена: пошто у овом такту постоје три проста такта, наставник упознаје ученике да се овај такт тактира на три, исто као и такт 3, само што је први потез при тактирању дужи него други и трећи.

4

7

3 .• Слушају излагање наставника који их информише о мјешовито-сложеним

тактовима• Разумију зашто се такт

78 тактира на три

4 .• Слушају пјесму Илчовице, млада невесто• Једна група ученика оловком откуцава јединицу бројања сваког простог такта —

осмине • Друга група откуцава само почетак сваког простог такта• Приликом наредног слушања, групе замјењују задатке3

АНАЛИЗА НАСТАВНОГ ЧАСА/САМОЕВАЛУАЦИЈA

Напомена: Превод пјесме која се обрађује у овом поглављу дат је у приручнику како би наставник упознао ученике са њеним садржајем.

Долазе сватови (Po vijnë krushqit)

Долазе сватови с планинаВеселите се,Јер данас вам доводе невјесту.

Невјесту много лијепу,Невјесту аге Хасан аге.Веселите се, веселите сеЈер данас вам доведе невјесту.

невјеста — млада Превео: Дмитров Поповић

3 Слушањем пјесме Илчовице, млада невесто, ученици постижу доживљај нове врсте такта. На наредном часу обрадити пјесму методским поступком обраде пјесме по нотном тексту.

8

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Поглављем Музика кроз вријеме започиње учење о историји музике у основној школи. Имајући у виду да је предметни програм скраћен, историја музике у седмом разреду изучава се информативно од својих почетака до епохе барока.

Изучавање историје музике има за циљ да се упознавањем најзначајнијих композитора и њи хових најпознатијих дјела развије интересовање и љубав ученика према музичкој умјетности. Главни циљ наставе музичке умјетности је да ствара активне слушаоце музике. Пажљиво одабраним музичким дјелима, наставници имају могућност да код ученика постепено развијају музички укус (с тим што са таквим активностима треба почети још од раног школског узраста).

Када се обрађују поједине области из историје музике, наставниково излагање не треба да буде изношење историјских чињеница . Захваљујући техничким средствима која су нам данас доступна, наставници су у могућности да ученицима на интересантан начин приближе одређену епоху, живот и дјела појединих композитора. Препоручује се коришћење филмова, снимака извођења умјетничких дјела из најпознатијих дворана свијета, документарних филмова итд. Процес учења је занимљивији путем игрица — асоцијација, организованих одлазака на концерте умјетичке музике. Изучавајући ис-торију музике, ученици у корелацији са другим предметима треба да разумију да се музика (промјеном друштвених оквира) непрекидно мијењала и да је постепено обо-гаћивала своја изражајна средства. Тако су настајали нови музички правци, стварали се нови облици вокалне, инструменталне и вокално-инструменталне музике, настајали нови музички инструменти.

На основу доживљаја, ученици треба да изграђују особени став о појединој историјској епохи, појединим композицијама и музичкој умјетности уопште.

Наставник може сматрати да је испунио циљ онда када оспособи ученике да свјесним слушањем музичких дјела препознају поједине музичке епохе у којима су она настала.

2. МУЗИКА КРОЗ ВРИЈЕМЕ

9

МЕТОДСКИ ПОСТУПАК ПРИ ОБРАДИ ИСТОРИЈСКЕ ЕПОХЕ

У предметном програму за музичку културу музичке епохе изучавају се хронолошким редом. Обраду епохе увијек треба вршити у корелацији с другим предметима уко лико су усклађени предметни програми.

Како у седмом разреду изучавање историје музике почиње од праисторије, у уводном дијелу ученици треба да обнове усвојена знања из историје о том периоду и да их повежу с настанком музике.

Када се обрађују наредне епохе, ученици у уводном дијелу треба да обнове знања о епохи која је претходила оној која треба да буде обрађивана. Током слушања музичког примјера од ученика треба тражити да наведу конкретна обиљежја музике по којој препознају одређену епоху. Такође, током слушања музичког примјера треба да де-финишу и суштину музичких облика карактеристичних за тај период .

Сљедећи примјер за слушање треба да уведе у епоху која се обрађује. Наставник ће питати ученике како доживљавају овај музички примјер као и да наведу разлике које уочавају у односу на примјер који су претходно слушали.

На основу расположивог материјала: постера, слика, снимака, слиједи пружање уви-да у цјелокупна обиљежја епохе. Ученицима треба кроз примјере из архитектуре, сликарства, вајарства, приближити епоху која се обрађује, наравно с посебним ак-центом на музику. Ученике је потребно навести да, слушајући музичка дјела, уочавају обиљежје епохе у којој је дјело настало. Наставник треба да одабере такве музичке примјере којима ће омогућити да ученици изводе жељене закључке. Ученицима тре-ба представити доминантне музичке облике, новонастале музичке инструменте и ко-мпозиторе који су обиљежили епоху.

Приликом обраде историјских епоха у музици, треба правити паралеле с другим умје-тностима, друштвеним и природним наукама, упућивати ученике да истражују податке о личностима, догађајима, архитектури одређеног времена како би стицали јаснију представу о времену које изучавају .

Приликом обраде музичке епохе, у завршном дијелу наставник може пустити музичке примјере из претходних епоха, нпр. ако се обрађује барок — пустити примјере из средњег вијека, ренесансе и барока и од ученика тражити да одреде којој епохи при-падају .

Након обраде одређене музичке епохе, на наредним часовима ученици ће кроз слу-шање музике, извођење одређених композиција и уз примјену стеченог знања боље разумјети обиљежја појединих епоха.

10


ОБРАЗОВНО ВАСПИТНИ ИСХОД

На крају учења ученик ће бити у стању да:• аналитички слуша музику• препознаје и разликује музичке облике

средњевјековне, ренесансне и барокне музике• препознаје, разликује и упоређује музику различитих

епоха на елементарном нивоу

Током учења ученици ће моћи да:• анализирају музичке примјере барокне музике• разумију, прикажу и објасне шему појединих музичких

облика барока• повезују поједине музичке облике са најзначајнијим

композиторима• слушно прпознају најзначајнија дјела барокне музике• наведу информативне податке о композиторима• разумију и употребљавају нове изразе

САДРЖАЈ Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина — Миса Папе Марчела: Kyrie J. С. Бах — Бранденбуршки концерт у G-duru, I став (одломак)К. Монтеверди - Аријадна, арија Аријаднина тужбалица (одломак)Г. Ф. Хендл — Музика на води, Allegro br. 3 (одломак)Г. Ф. Хендл — Сарабанда из Свите за чембалоЈ. С. Бах — Добро темперовани клавир I, Фуга бр. 2 c-molФилмови: Свједочанства о генијима (Бах и Хендл)

ТИП ЧАСА • обнављање• усвајање новог знања


• фронтални


11


• дијалошка• демонстративна• слушања музике


• уџбеник• CD плејер• CD• илустрације барокних грађевина• DVD

КОРЕЛАЦИЈА • Ликовна култура• Историја

ГЛАВНИ КОРАЦИ ЧАСА:

1. Уводни дио2. Слушање музике и информисање о основним карактеристикама барока3. Слушање, коментарисање вокално-инструменталне музике барока4. Слушање, анализирање и коментарисање инструменталне музике барока5. Информације о композиторима који су обиљежили епоху барока


1 .• Слушају ренесансну композицију4 • Препознају извођаче и коментаришу слушани примјер• Препознају епоху којој припада• Излажу стечено знање о ренесанси

2 . • Слушају музички примјер • Одређују извођачки састав и музички примјер пореде с претходним• Закључују да примјери не припадају истој епохи• Слушају наставниково излагање о барокној епохи

4 Примјери за слушање су наведени у припремама у заглављу Садржај оним редом којим је предвиђено да се слушају на часу, па зато неће бити додатно навођени у активностима ученика.

12

• На основу визуелног приказа посматрају барокне грађевине, сликарство, вајарство, стичу представу о барокној раскоши

• На основу кратког сегмента из филма стичу представу о времену (како изгледају људи, како су oдјевени, начин на који се опходе једни према другима)

3 .• Слушају вокално-инструменталну музику (одломак из барокне опере) и

коментаришу извођачки састав • Прате информације из уџбеника о настанку опере и њеном значају и одговарају

на задата питања• Упознају се са најзначајнијим барокним оперским композиторима• Слушају информације о осталим вокално-инструменталним облицима

4 .• Слушају инструменталну музику барока • Разговарају о доживљају слушане композиције• Наводе обиљежја барокне музике• Слушају музички примјер • Запажају извођачки састав• У уџбенику се информишу о инструментима барока• Слушају примјере за оргуље и чембало • Одговарају на питања из уџбеника• Упознају се с новим инструменталним облицима

5 .• Посматрају слике и добијају кратке информације о најзначајнијим

композиторима који су обиљежили епоху барока

АНАЛИЗА НАСТАВНОГ ЧАСА/САМОЕВАЛУАЦИЈА

13

МЕТОДСКИ ПОСТУПАК ПРИ ОБРАДИ КОМПОЗИТОРА

Ученици упознају личност композитора кроз његова најзначајнија дјела. Његов живот и стваралачки пут не могу се учити одвојено од политичко-економских прилика ка-рактеристичних за вријеме у коме композитор живи и ствара .

Приликом обраде композитора, у уводном дијелу, ученици треба да понове кара кте-ристике епохе којој композитор припада. Могу погледати илустрације или одломке из филмова одређеног периода да би се приближила атмосфера у којој је умјетник живио и стварао.

Наредни корак започиње слушањем најпознатијег дјела одабраног композитора . На-кон тога, наставник саопштава име дјела и композитора и обавезно показује његов портрет .

Животни пут композитора треба приказивати у уској повезаности с настанком и ка-рактером његових дјела. Наставниково излагање треба да буде пропраћено од лом-цима најзначајнијих композиција. Приликом слушања, одломци морају пред стављати заокружене цјелине. Наставник ће давати коментаре прије и послије слу шања. Такође ће указивати на карактеристике слушаног дјела које у неком смислу говоре и о самом аутору . У том циљу, треба изнијети неке интересантне податке о ње говом животу, прочитати писма, испричати анегдоте, и на тај начин пробудити интересовање учени ка за сазнањима о композитору и о његовом стваралаштву. Овакав материјал се обично не налази у уџбеницима, па наставник може упутити ученике гдје да пронађу ли-тературу уколико покажу интересовање за додатним знањем о композитору.

Током обраде композитора, тј. приликом слушања његових музичких дјела, ученике треба наводити да дођу до закључка зашто су друштвено-политичке и економске прилике тог времена важне за стицање знања о животу и дјелу композитора, на који начин оне утичу на његов став, а самим тим и како се одражавају у његовим дјелима.

Ученике не треба оптерећивати годинама рођења композитора већ га везивати за епоху и вијек односно прву или другу половину вијека.

Крај часа треба да представља резиме свега реченог, с нагласком на најзначајније податке о дјелима композитора.

Препоручујемо да ученици, с обзиром на њихово познавање компјутерских програма за презентацију, припреме кратке презентације о животу и стваралаштву одређеног композитора на задату тему (живот, стваралаштво, утицај на друге композиторе).

14



На крају учења ученик ће бити у стању да:• аналитички слуша музику• прeпознаје и разликује музичке облике

средњевјековне, ренесансне и барокне музике• препознаје, разликује и упоређује музику различитих

епоха на елементарном нивоу

Током учења ученици ће моћи да:• анализирају музичке примјере барокне музике• разумију, прикажу и објасне шему појединих музичких

облика барока• повезују поједине музичке облике са најзначајнијим

композиторима• слушно прпознају најзначајнија дјела барокне музике• наведу информативне податке о композитору• разумију и употребљавају нове изразе

САДРЖАЈ Филм: Свједочанства о генијима (Ј. С. Бах)J. С. Бах — Бранденбуршки концерт у G-duru, I став (одломак) Ј. С. Бах — Фуга бр. 2 у c-moluЈ. С.Бах − Токата и фуга у d-moluЈ. С. Бах — Исусе, ти који ми душу узе, кантата (одломак)Ј. С. Бах — Ах што волим, одломак из Кантате о селу



• фронтални


• дијалошка• слушања музике

ИСХОДИ

УЧЕЊА

15


• уџбеник• CD плејер• CD• DVD

КОРЕЛАЦИЈА • Ликовна култура• Историја


1. Уводни дио2. Слушање музике и информисање о животу и стваралаштву композитора3. Занимљивости из живота композитора


1 .• Гледају инсерте из филма и слушају музику, а затим препознају епоху барока5 • Излажу своја знања о епохи барока

2 . • Слушају музички примјер• Коментаришу извођачки састав• Описују свој доживљај композиције• Примају информације о композитору, посматрајући његов портрет• Гледају кратке сегменте филма и боље упознају његов карактер (ставове,

мишљења, однос према музици, породици, однос са надређеним)• Слушају музички примјер (фуга)• Коментаришу га и усвајају информацију да је Бах непревазиђени стваралац овог

музичког облика• Слушају музички примјер • Препознају инструмент на ком се изводи• Гледају сегмент из филма у коме композитор свира оргуље• Визуелно препознају оргуље

5 Након обраде епохе барока, наставник може предложити ученицима да филм одгледају код куће ради лакшег разумијевања живота и стваралаштва композитора при обради на часу.

16

• У уџбенику се информишу о инструменту и одговарају на задата питања• Слушају посљедња два музичка примјера• Међусобно их пореде• У уџбенику се информишу о кантати

3 .• Слушају наставника који им говори о занимљивостима из живота композитора


17

МЕТОДСКИ ПОСТУПАК ПРИ ОБРАДИ МУЗИЧКИХ ОБЛИКА

Анализа тематских јединица о музичким облицима у основној школи не смије бити теоријска дисциплина и ученике не треба оптеретити сувишним, беспотребним де-финицијама. Улога наставника је да на најбољи могући начин презентује музичко дјело и обезбиједи да га ученици активно слушају. Да би активно слушали музичко дјело, ученици морају упознати облик слушаног дјела. То представља први корак за његово разумијевање.

За обраде музичких облика, наставници често примјењују методски поступак који је адекватан за умјетничке школе. У основној школи није од пресудног значаја да ли је неко вриједно музичко дјело дводјелна, тродјелна пјесма, сонатни облик, тема са ва ријацијама. Важно је да оно својом формом и садржајем буди интересовање код уче ника да га слушају и упоређују са осталим слушаним дјелима.

Кроз анализу музичког облика у основној школи, ученици се под стичу на активно слу-шање умјетничке музике и на тај начин разумију суштину музичке умјетности.

На самом почетку рада на анализи музичких облика, прије слушања дјела у циљу ана лизе, наставник треба да оспособи ученике да препознају различите врсте ком позиција, јер је свако музичко дјело форма за себе. Када оствари овај циљ, ученицима треба припремити одломке за слушање у којима се јасно чују разлике између музичких облика. Оваквом активношћу ученици треба да дођу до закључка да је слушањем могуће уочити да композиција има различите дјелове.

Музички примјер који се обрађује треба преслушати најмање једанпут у цјелини . При самој анализи треба кренути од већих цјелина и њихових односа, ка мањим цјелинама, и при томе поредити њихов однос с већим.

Прије сваког слушања, ученицима треба поставити јасна питања и задатке. Увијек треба слушати заокружену музичку цјелину да се не би прекидао ток музичке мисли.

Сваки одговор ученика којим се може закључити да је пратио извођење дјела, може се прихватити као задовољавајући. Не треба инсистирати на само једном тачном одговору јер би се тиме гушила жеља ученика за слушањем и спознајом музичког језика који иначе није једноставан за разумијевање.

• Прије слушања музичих облика из периода барока, с ученицима треба обновити значење појмова: хомофонија и полифонија. При томе обавезно пратити графички приказ или примјер из литературе за полифонију и хомофонију.

• Током слушања фуге, наставник треба да скрене пажњу ученицима на наступе теме по гласовима, као и на самосталност сваког гласа.

18



На крају учења ученик ће бити у стању да:• аналитички слуша музику• препознаје и разликује музичке облике

средњевјековне, ренесансне и барокне музике

Током учења, ученици ће моћи да:• анализирају музичке примјере барокне музике• разумију, прикажу и објасне шему појединих музичких

облика барока• разумију и употребљавају нове изразе

САДРЖАЈ Непознати аутор: Честитка за рођендан, канонМ. Преторијус: Живјела музика, канонЈ. С. Бах: Прелудијум и фуга у c-molu из збирке Добро темперовани клавир, I свеска



• фронтални• групни


• дијалошка• рад са нотним текстом• слушања музике


• уџбеник• CD плејер• CD• клавир


1. Уводни дио2. Обрада пјесме по нотном тексту3. Формирање група и подјела гласова4. Слушање и анализа фуге


19


1 .• Изводе канон Честитка за рођендан• Присјећају се карактеристика канона које су упознали у претходном разреду

2 . • Уче канон Живјела музика методским поступком обраде пјесме по нотном

тексту

3 .• Канон увјежбавају по групама које су подијељење у гласове• Изводе канон• Запажају да је канон који су извели заснован на принципу имитације гласова• Обнављају значење појмова хомофонија и полифонија• Закључују да канон припада полифоној композиционој техници

4 .• Слушају музички примјер• Наводе заједничке карактеристике канона и композиције • Поново слушају музички примјер са задатком да графички прикажу наступе

тема• Коментаришу нацртано• У уџбенику се информишу о фуги и одговарају на задата питања• Слушају прелудијум са задатком да га окарактеришу• Усвајају информацију да прелудијум претходи фуги, да заједно чине логичну

цјелину и да се увијек изводе заједно• Слушају фугу у цјелини• Уз сугестије наставника наводе њене најзначајније особине


Напомена: Преводи пјесама које се обрађују у овом поглављу дати су у приручнику како би наставник упознао ученике са њиховим садржајем.

20

Сеикилова пјесма

Све док си жив, буди весео.Не дозволи да те туга опхрва,јер живот је кратак, а вријеме узима свој данак.

Трувер

Ни један затвореник причу испричати не би могао,А да тужна она није.

Ал' да пјесму с напором каже, снаге би смогао.Пријатеље многе имам, ал' сиромашна су давања њихова.Ако због откупа, у тамници још двије године будем морао снити,Посрамљени ће они бити.

21


Поглављем Слушам, пјевам, играм ученици упознају игре и плесове који потичу из различитих земаља, стичу знање о музичко-сценским дјелима, препознају филмску музику.

Изучавањем музике за игру у основној школи, постиже се културни, васпитни и обра-зовни циљ. Упознају се различити ритмови и самим тим обиљежја музике разних на-рода. Карактеристике у музици других народа ученици најприје препознају преко плесова. Зато ову област треба обрађивати у корелацији с изборним наставним пре-дметима Плес (уколико постоји у школи) и Физичко васпитање. Наставници ових пре-дмета треба постепено да развијају свијест код ученика да је умијеће плеса од посебног значаја за културу самог човјека.

Изучавањем музичко-сценских дјела у основној школи код ученика се подстиче развој маште, креативност, побољшава пажња и концентрација. Музичко-сценска дјела су им интересантна за изучавање јер у њима често препознају личности и догађаје из свакодневног живота, препознају различите ситуације и могућа рјешења. У оваквим дјелима музика често осликава ток драмске радње .

Помоћу музичко-сценских дјела ученици боље разумију одређену историјску епоху јер сценографија, костимографија, тематика свједоче о времену у ком су настали .

МЕТОДСКИ ПОСТУПАК ПРИ ОБРАДИ МУЗИЧКО-СЦЕНСКИХ ДЈЕЛА

У уводном дијелу часа ученике треба подсјетити на већ обрађивано музичко-сцен-ско дјело . Подсјећање вршити аудио-визуелним путем, пуштањем одломака из ра-није обрађиваног музичко-сценског дјела . Ученицима треба поставити задатак да препознају музичко-сценско дјело и објасне његове основне карактеристике.

За уводни дио, такође, наставник унапријед може припремити неколико ученика који ће уз музички примјер покретима и пантомимом покушати да дочарају слушано дјело. Остали ученици добијају задатак да одгонетну садржај посматраног наступа .

3. СЛУШАМ, ПЈЕВАМ, ИГРАМ

22

Након тога, ученици ће гледати и слушати одломке из музичко-сценског дјела које желимо да обрадимо. До закључака на основу визуелног приказа ученици ће доћи поредећи дјело са претходним . Уз сугестије наставника треба да закључе о ком му-зичко-сценском дјелу је ријеч.

Сљедећа активност је упознавање основних карактеристика музичко-сценског дјела. Ученици ће читајући текст и посматрајући илустрације у уџбенику упознати основне елементе музичко-сценских дјела. За сваку карактеристику која је обрађена треба пустити и примјер.

Иако је програмом предвиђен мали број часова у току наставне године, наставник треба да се потруди да организује час на коме ће ученици одгледати обрађено музичко-сценско дјело.

Ученицима су веома интересантне информације о настанку појединих дјела, о томе што је композитору послужило као инспирација, како су друштвено-економске прилике тог времена утицале на настанак, као и информације о првим критикама везаним за дјело, успјех или неуспјех премијерних извођења. Препоручујемо да наставник ученицима скрене пажњу на овакве детаље.

Приликом обраде тематске јединице о музичко-сценским дјелима, треба их међусобно поредити, уочавати њихове сличности и разлике .

Препоручујемо да наставник наведе ученике на размишљање и закључивање поста-вљајући им питања:

− Како је могуће покретима тијела испричати причу?

− Да ли је драмски текст лакше испричати у опери — пјевањем, или у балету — покретима тијела?

− Гдје кореограф има истакнутију улогу, у оперети или у балету?

23

4. ПЈЕВАМ И СВИРАМ С РАДОШЋУ


У поглављу Пјевам и свирам с радошћу направљен je одабир пјесама које ће ученици изводити на часовима, али и на јавним наступима. Избор пјесама наставник може сâм допунити, руководећи се интересовањима и могућностима ученика.

Обрађујући област о историји музике, наставници често, у старијим разредима, запо ставе главни циљ предмета музичке културе — музичко извођење, тј. пјевање и свирање.

Концепција овог поглавља је подршка практичном раду и утврђивању стеченог знања, те су овом приликом дате само уводне напомене.

Сви елементи које садржи ово поглавље методски су обрађени у претходним погла- вљима или разредима. Да би се избјегло понављање, оно је овдје знатно краће.

24

ЛИТЕРАТУРА

Андрее Вјекослав, Барошевчић Марко, Басрак Драгутин, Крулановић Љубомир, Кучукалић др Зија, Лудвиг-Печар Нада, Пожгај Јожа, Стевковић мр Борислав: Приручник за наставнике уз уџбенике музичког васпитања од V до VIII разреда основне школе, ИГКРО Свјетлост, ООУР Завод за уџбенике Сарајево, 1979.

Андреис Јосип: Повијест глазбе, Либер – Младост, Загреб, 1974.

Васиљевић Миодраг: Народне мелодије Црне Горе, Музиколошки институт, Београд 1965.

Вујичић Бранка, Тмушић Срђан: Музичка култура за шести разред деветогодишње основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства – Подгорица, 2006.

Вујичић Бранка, Тмушић Срђан: Музичка култура за шести разред деветогодишње основне школе, приручник за наставнике, Завод за уџбенике и наставна средства – Подгорица, 2006.

Дамњановић др Милан, Глигоријевић Љубомир, Стевановић Милица, Галовић Видосава, Братић Томислав, Драгутиновић Миливоје: Уметност, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, Нота, Књажевац, 1984.

Деспић Дејан: Музички инструменти, Универзитет уметности, Београд, 1993.

Деспић Дејан: Теорија музике, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 1997.

Деспић Дејан: Хармонија са хармонском анализом, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 1997.

Завршки Јосип, Њирич Никша, Манастериоти Вишња, Жупановић др Ловро: Музичка умјетност, Школска књига Загреб, 1965.

Ивановић Мирјана: Методика наставе музичког васпитања у основној школи, Нота, Књажевац, 1981.

Озгијан Марија: Песма у школи, приручник за наставу музичке културе, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 1990.

Перуновић Ранка, Ивановић Мирјана: Музичка умјетност, Завод за уџбенике и наставна средства – Подгорица, 2006.

Поповић Добрила, Петричевић Дијана: Музичка култура за седми разред деветогодишње основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства – Подгорица, 2006.

Поповић Добрила, Петричевић Дијана: Музичка култура за седми разред деветогодишње основне школе, приручник за наставнике, Завод за уџбенике и наставна средства – Подгорица, 2006.

Радичева Дорина: Методика комплементарне наставе солфеђа и теорије музике, Универзитет Црне Горе, Музичка академија Цетиње; Универзитет у Новом Саду, Академија уметности у Новом Саду, 2000 .

Сковран Душан, Перичић Властимир: Наука о музичким облицима, Универзитет уметности, Београд, 1986.

Хевелер Каспер: Музички лексикон, Будућност – Нови Сад, Матица српска – Нови Сад, 1998.

Херцигоња Никола: Кратак преглед развоја музичке културе, Уметничка академија у Београду, 1969.

25

МУЗИЧКА КУЛТУРА 7...Када науче пјесму, ученици се могу...

Documents

Transcript of МУЗИЧКА КУЛТУРА 7...Када науче пјесму, ученици се могу...