NEDIM FILIPOVIC

ODZAKLUK TIMARI U BOSNI 1 HERCEGOVINI

I

KRATAK OSVRT NA NASU ISTORIJSKU LITERATURU U VEZI S OVIM PROBLEMOM

Pitanje odzaklиk timara ја sam vec na drиgom mjestи dodirnиo.1) Konstato­vao sam da, koliko је meni poznato, о odzaklиk timarima nije dosad.a' и nasoj isto­riskoj naиci napisana ni jedna jedina rijec. Тај fakat nije slиcajan. On је proizla­zio iz nekoliko osnovnih -uzroka. Svakako da medи tim иzгocima moramo staviti na prvo mjest.o istorisko-politicki polozaj Bosn.e i Hercegovine od orюg momenta kad је ona нnis1a и sklop Ьivse Aиstro-иgarske carevine ра do pred izbljanje Drиgog svj!"=tskog rata. То doba se podudara sa zasнivanjem i razvijaпjem istorio·grafij.e kao savremene bиrzoaske naиke и Bosni i Hercegovini. Та istoriografija је kao sistematski ra,dni proces Ьila и svom poC.etnom stadiиmи razvitka, а istodobno је Ьila opterecena mnogobrojnim drиstv·enim, nacioћalnim, idejnim i mora1nim pl·ed­rasи·dama kako minиlog doba tako i vremena и kome se ona razvijala, i и kome sи se smjenjivale dvije epohe и zivotи naroda Bosne i Hercegovine.

U istoriskim izvorima do kojih smo dosada dosli nema ni jednog jedinog ро-· datka о tome da sи imanja mиslimanskog plemstva и Bosni i Hercegovini naslije­dena iz predosmanskog perioda i da sи kao takva sacиvana do kraja tиrske vla­vine и Bosni i Hercegovini. Ni nasi ni strani istortcari koji sи govorili о tom pitanjи nisи иspjeli da iznesи sigиrne naиcne dokaze da је bosansko-hercegovacko mиsli­mansko plemstvo kao potomak starog bogиmilskog plemstva i pod tиrskom vlascи imalo риnи svojinи ца svoje zemljiSne posjede koji stl ти navodno ostali od nje­govih pr·edaka, а koje је osmanska vlast ostavila и starom statиsи sa svim starim pravima i privilegijama.2 ) Razиmije se da se formиlacije svih onm mnogobrojnih

1) »Pregled« za 1953 godinu, br. 2 i 5. 2) U tom pogledu karakteristican је stav nekih savremenih turskih istoricara. Ti naucnici

kad govore, Ьilo о opstim pitanjima osm.anskog feudalizma, Ьilo о pojedinim konkretnim ;pro­Ьlemima toga feudalizma, pozivaju s-e na shvatanja ёire Truhelke о razvitku osm.ansko•g feuda­lizma u Bosni i Hercegovini i upr.avo podvlace one stavove ёire Truhelke koji se odnose na pш·ijeklo 1 polo~aj muslim.anskog plemstva u Bosni 1 Hercegovini. Tako no.pгimjer· Dl'. Но.Ш Inaldzik, profesor Fakulteta za jezikoslovlje, istoriju i geografiju u Ankari и svom radtt »Od Stefana Dusana do Osmanskog carstva« (pogl. PriLozi za orijentalnu filologiju i istoriju jugo­slovenskih naroda pod turskom vlasбu, br. III-IV, 195·2-3 godina) poziva se na Ciru Tru­helku da Ьi osnazio jednu O·d osnovnih postavki svo.ga rada, naime da је osmanska vlast osta~ vljala stari poredak i klase u osvojenim zemljama (pogl. Ьiljesku 100 na strani 53).

252 Nedim FШpovic

ispitivaca toga problema ne podudaraju ni sustinski ni ро oЬliku me5J:u sobom. Ali је sigurno da se oko gore naznacene formulacije sa manje ili vise o·dstupanja osciliraju, osim nekoliko izuzetaka iz novije faze nase istoriografije - koji su prestavlja1i autore cija је zasluga da su se, Ьilo procesom sirreg i svestranijeg ispiti­vanja turskih izvora, Ьilo smionijom kritikom starih shvatanja - kreili putevi pravilnom naucnom postavljanju i osvjetljavanju ovoga pitanja. Ustvari, gornja, u sustini konzcrvativnn, ccsto puta romanticarska, cesto politicki i drustveno sra­cunata miSljenja koja su vodila mistifikaciji i laznom prikazivanju izra,zavala su ili bolje reci odrazavala svu onu bogatu skalu istoriskih promjena u toku pomenu­tog perioda razvitka nase istoriografije, sav splet drustvenih, nacionalnih i politic­kih ргоЬlеmа i sulюba koji su taj period ispunjavali. Ako Ьismo htjeli da grubo uprostimo osnovne drustvene i politicke snage koje su za vrijeme austro-ugarske okupacije pretstavlja1e faktore koji su imali i u istoriskoj nauci svoje pretstavni­ke, onda Ьi se te snage mogl·e rasporediti ovako. Na jednoj strani muslimansko feudalno plemstvo sa muslimanskom selj ackom i zanatliskom plebejskom masom. Na drugoj strani kmetovska masa i » njom nacionalno i politicki povezan gradan­ski stalez, а na tге6ој strani okupatorska vlast koja svoju upravu u politickom po­gledu zasniva i јаса na protivrecnostima i suprotnostima koje postoje u okupiranoj Bosni i Hercegovini. Тај kompleks Ьiо је uokviren sirom problematikom austriske imperijalisticke ekspanzije na Balkanu i proЬlemom oslobodenja i ujedinjenja Ju­znih Slovena. Razumije se da је ova konstelacija Ьila prozeta momentima nacio­nalнe i revolucionarne stvaтnosti koja је cijelom ovome sklopu davala veliku snagu i nape·tost.

S toga gledista interesantne su tvrdnje Safet-bega Ba:sagica kao izrazitog pretstavnika klase zemljoposjednickih begova koji svom snagom brane svoje pod osmanskom vlarscu stecene zemlje i privilegije nastojeci da svemu tome dadu izgled cvrste istoriske tradicije, istorisko-pravnog legimiteta i pecat neoskrnjivostri. U tom pogledu naгocito :SU interesantni Clanci koje је Basagic pi:sao н svome listu »Ogleda­dalo«. Ti clanci tretirajuproblem muslimanskog plemstva:, agrarнe prilike, po1ozaj feudalaca i naroda u Bosni i Hercegovini itd. U tim clancima prozima se pokusaj naucnog ispitivanja i argumentiranja sa ogorcenom pol,emikom feudalca~-bega koji ne blra sredstva da dokaze pravo svoje klase na posjede i na iskoristavanje kme­tovske sna,ge. U prvom broju »Ogledala« koje је izlazilo u toku нekoliko mjeseci 1907 godine, on otvoreno priznaje da је taj list pokrenuo za odbranu bego%klh inteгesa, koji su i pored kolllZervativne i oportunisticke politik17 okupatorske vlasti u

Dr. Inaldzik, oslanjajuci se na najstarije bosanske katastar.ske deftere, poi.stovjecuje, u smislu sustine i kvaliteta raspolaganja i obaveza, ь.astine odnosno cifluke koje drze sitni hri­sc:anski plemici u Bosni, uz obavezno placanje desetine i ostalih pristojbl, sa mulk-timaгima u Anadoliji. Anadolski mulk-timari, t. ј. timaгi u privatnom vlasnistvu jedn·e feudalne porodice s obavezom ucestvovanja u ratnim pohodima znace u.stvari kompromis rezima miriske (dria­vne) zemlje sa privatnom svojinom zemlje, bolje receno znace odstupanje od principa miriske zemlje. Pomenute pak bastine odnosrю cifluci ne znace otstupanje od principa miriske zemlje. Ti su :rюsjedi zaduwni 5fesetinum i pr·islujl.ншш, н u pog1edu Siгeg po1'odЉ1og пasljeda po.d­vгgnuti su principu tapije, t. ј. placanja prenosne pristojbe gospo·daru timara, odnosno gospo­dг.ru hasa, u cijim se granicama oni nalaze. Takvpm rezimu Ьili su u Bosni i Hercegovini podvrgrщti ciflu{:i u rukama muslimana i, m.anj е, hriscana, koji su tokom 16 i 17 vijeka toliko brojno porasli da su svojim prihodima i materijalnom snэ.~om svojih '!Юsjednika potkopali i ozbiljno ugrozili timars.ki sistem.

Odzakluk timari 1.1 Bosni i Hercegovini 253

Bosni i Herceg'ovini, Ьivali sve viSe ugгozeni dГиstveno-politickim razvitkom н tim zemljama. 3)Na stav Safet-bega Basagica nadovezиje se gledanje Cire Truhelke о pitanjи imanja bosanskog plemstva. Mnogo ozЬiljniji, siri i svestraniji naиcni ispi­tivac, Truhelka је svojim raznovrsnim radovima о osmanskom feиadlizmи иopste i о osmanskoj vladavini и Bosni i Hercegovini posebno dao znacajan prilog ispitiva­njи turskog perioda nase istorije.') Ali svi ti radovi, а posebno oni koji tretirajи

agrarno-pravne odnose, usmjereni su na pogresne i konzervativne zakljиcke koje је tako pravoliniski i sa toliko grube otvorenosti iznosio Safet-beg Basagic. Ustvari mnogobrojni rezиltati do kojih Ciro Trиhelka dolazi protivrjece njegovom osnov­nom stavи о porijeklи, иlozi i znacaJи bosanskog plemstva kao i njegovim ima­njima. Vec sama cinjenica da on priznaje vladavinи miriske zemlje u Bosni i Hercegovini i da . konstatuje administrativnи i pravnu svemoc drzavne vla­sti i lisenost bosanskЉ feиdalaca - spahija i zeima - и totm pogledи, obara njegove osnovne postavke. Nar·oCito је karakteristicna и tom njegova rasprava »Die geSichichtliche Grиndlage der bosnischen Agrarfrage« koja је izasla 1911 godine, dakle иpravo onda, kada је Ьilo na tapetu rijesavanje slobodnog otkиpa kmetov.a. Aиstriski Hofrat Trиhelka tu se poziva na t.adasnjeg Land­tagiSpresidenta Safet-bega Basagic i njegove clanke и »Ogledalџ«. Ciro Trиhelka је zas!иpao interese Aиstro-иgarske monarhije koja је svoju vladavinи и Bosni za­snivala, izmedи osta1og, na tome sto је и savezи sa bosanskim mиslimanskim feu­dalcima sprecavala nacionalno-oslobodblackи ЬоrЬи i drиstveno-politicki progгes.

Na istoj liniji aиstriskog interesa и Bosni i Hercegovini pisali sи svoje radove broj­ni istoricari i pravnici и AиiStro-иgarskoj monarhiji. Koliko је god za Austrougarskи monarhijн Ьiо koristan savez sa m'..lsИmanskim plemstvom н Bosni sa gledista momentalnih politickih interesa, toИko је za nјн pretstavljalo velikн teskocн neri­jeseno agrarno pitanje koje је na,cionalnom otporн prema aнstro-иgarskoj okнpa,ciji н Bosni i Hercegovini davalo snaznн socijalnн sadrzinн. То se naroCito odrazilo н djelima Edнarda Eichlera »Das Jиstizwesen Bosniens ннd der HercegoVIina«, izdato н Весн 1889, i Ka,rla Griinberga »Agrarverfassнng нnd das Grнndentlastнngspro­

blem in Bosnien und der Herzegowina«,izdato н Leipzigн 1911 godine. Uzeli smo za primjer upravo ovu dvoj:icн stoga sti) se, jedan od njih ranije, а jedan istodobno, u osnovnim linijama slazн sa Tгtihelkom н tretiranjн p'r6Ьlema bosahskog plemstva i njegovih zemljisnih posjeda. I oni kao i Trнhelka iz premisa о miriskoj zemlji, о tнrskom sudstvн i admini,straciji izvode nelogicne zakljнcke о· bastinskoj svojini, tj. о punom vlasnistvн bosansko'g plemstva na zemlju, о njegovim pod osmanskom vlascu netaknнtim privilegijaшa itd.

Karakteristicno је da se, pocevsi od Safet-bega Basagica, svi oni pozivaju na istaknutog srpskog istoricara Stojana N ovakovica. Тај _talentovani istoricar za­hvatio је u nekoliko svojih djela osnovne proЬleme turskog feudalizma н nasim

3) »Ogledalo<< (!Ьret). Sarajevo, izlazilo od 31 maja do 23 avgusta 1907 god. 4) Najosnovniji rad Cire Truhelke о ovom pitanju pretstavlja clanak »Historicka podloga

agrarnog pitanja u Bo-sni i Hercegovini<< (Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, XXVII, god. 1915). Тај гаd је napisan sa zelj.om da se da meritorna ocjena jednog vrlo slozenog pitanja. U tom radu pisae nije uspio da zakrije pгJtivrecnosti svo·ga izlaganja. Те protivrecnosti n.aгo­

cito dolaze do izгaza kada on izlaze pricipe osmaнskog agrarnog uredenja i tome suprotstavlja tvrdnje о skoro netaknutom statusu starog bosanskog bogumПskog plemstva preuzetog . u novo osmansko drustveno uredenje.

254 Nedim Filipovic

ze:tnljama. Bez poznavanja tиrskog jezika, oslanjajиci se na obavjestenja iz drиge ili trece rиke i koristeci svoje veHko poznavanje nasih drиstvenih i politickih in­stitиcija: predosmanskog perioda,on је pokиsao da dade nekoliko naиcni'h sinteza koje, iako sи u svoje vrijeme znaCile veliki doprinos na•soj istoriskoj naиci, nose и sebl prilican broj krиpnih istoriskih zahilиda. Upravo na primjeru ovoga istoricara ja­sno se pokazиje koliko је za rjesavanje kljиcnih nauonih problema nиzan odredeni nivo и razvitkи date naиcne di:scipline. Ali meni se cini da se и zabludi Stojana Novakovica о bosansko-hercegovackom plemstvи i njegovim imanjima odrazavajи dvije stvari.

1. Politicko-drиstvena orijentacija onih snaga koje је и srpskoj vladi kao ministar pretstavljao Stojan Novakovic bas и ono vrijeme kada sи se politicka, so­cija1na i nacionalna pitanja Bosne i Hercegovine postavljala. и srediste borbe na­sih naroda i njenih dvijи slobodnih drza va - SrЬije i Crne Gore.

2. Nad radovima Stojana Novakovica i svih ostalih ispitivaca Tиrske carevine osjecalasesjenka Josefa Hammera koji је svojim ogromnim djelom »Istorija Tursko­ga carstva« postavio temelje izиcavanja povjesti Osmanskog carstva и oblikи sin­teze istocnih i zapadnih istoriskih izyora. Hammer koji је i sam Ьiо savremenik i ocevidac nabиjale i anarhicne snage bosansko-mиslimanskog pl.emstva и posljed­njim vremenima tи.rske vladavine и Bosni i Hercegovini, Ьiо је sklon ·da ko­rijen njihovьg bogatstva, moCi i иgleda trazi и davnoj proslosti prije turskog vre­шena, analogno izvjesnim pnimjerima maloaziskog prostora, kao sto је slиcaj sa begovima kиrdskih plemena. Stvarajиci ро prvi риt и evropskoj istoriografiji mo­nиmentalnи naиenu sintezи istorije Osшanskog carstva, Hammer ni ро sirini ispiti­vane materije ni ро mogucnosti svog ogromnog i n.ecиveno marljivog talenta, ni zbog stanja istoriske n.auke о Tиrskoj carevini nije mogao иlaziti и solidniji i гascla­njeniji stиdij specШcnosti pojedinih pokrajina Tиrskog carstva,. А zn.acaj i иticaj

Haшmera nije se иmanjio ni poslije pojave Zinkeisena, Jorge, GЉbonsa i dпl.gih krupnЉ istori·cara koji sи ispitival,i isrtorijи Osmanske carevine.

U periodи stare Jиgoslavije nastavljen је rad na ispitivranjи povijesti Bosne i Hercegovine pod osmanskom vlascи. Pored Cire Trиhelke и Bosni su se istakla svojim vrlo korisnim i originalnim radovima dva krupnija istoricara - ispitivaca tиrskog perioda. То sи Hamdija Kresevljakovic i Vla·dislav Skaric. Zaslиg.a је Ham­dije Kresevljakovica sto је ispitиjиci istorijи bosanskih gradova i kapetanija dao znatan materijal za rijesavajne problema bosanskog plemstva i njegove snage pod osmanskom vlascи.5) 1 ostali ra:dovi Kresevljakovica nиde dragocjene eleшente ne samo za istorijи materi}alne kиltиre i privredn·e djelatnosti и Bosni i Hercegovini pod osamnskom vlascи vec svojim mnogobrojnim detaljima pretstavljajи korisna obavijestenja о sиstini, i zna6ajи klase mиslimanskih feиdalaca, bez obziгa na to kako Kresevljakovic licno misli о problemи koji ovdje nas zanima.

5) Od novijih radova ovoga p~sca koji doprinooe rje8avanju ovoga pitanja treba u prvom redu pormenuti njegovu oblmnu studiju »Кapetanije u Bosni i Hercegovini«, Sarajevo 1954; ,,Кapetanije i kapetani u Вosni i Hercegovini« (Godisnjak Istoriskog drustva Bosne i Hercego­Yine, knjiga П 1900; Dzenetici - prilog proucavanju feudalizma u Bosni i Hercegovini« <~Radovi«, godisnjak Naucnog drustva Bosne i Hercegovine, knjiga П, 1954) »Kule i odzaci u Bosni i Hercegovini« (GodiSnjak Zemaljskog zavoda za zastitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti N: R. Bosne i Hercegovine, sv. п, 1954; u istom broju Godisnjaka (zajedno sa Hamdi­jom Kapidzicem) »Stari hercegovacki gradovi«.

Odzakluk timari u Bosni i Њ~rcegovini

Skaric. i ро proЬlemima koje obradиje i ро svom licnom polaziStи и treti­ranjи osnovnih pitanja osmanskog feиdalizma u Bosni znaci и dotadasnjem nizи istoricara ројаvи koja odиdara u svojim zakljиccima о tиrskom feuaalnom иrede­njи и Bosni ne samo на osnovи stavova koji proizlaze iz njegove drиstvene ~ na­cionalne opredijeljeno.Sti, vec i na osnovu ozblljne analize tиrskih izvora. Iz Skari­cevih djela proizlazi da је tиrski feиdalizam и Bosni Ьiо od svog pocetka princi­pijelno isto organizovan kao i u ostalim dijelovLma Carstva i implkite и sebl sa­drzi postavku da se rijesenje pitanja о nasljednosti imanja bosansko-muslimanskog plemstva treba traziti u vremenu iza XVI vijeka. Na to nas narocito ирuсuји dvije stvari.

1. Njegove izvjesne vrlo smjele pretpostavke i zakljucci о ciflиcenju.6)

2. Paznja sa kojom је &tиdirao izvore о timarskoj organizaciji u Bosni i Her­cegovini. Ali bas izdanje »Popis bosanskih spahija« iz 1711 god.« 7) pokazuje da on и pitanju о vremenu kada su timari i zeamet:i postalri nasljedni u Bosni i Hercegovini nije иci_nio neki иspjesniji korak. Mnoge nerijesene stv.ari i pitanja pracena Izvje­snim cиdenjem u иvodnom dijelu i komentarи иz izdati tekst pokazuju da on hije ni slиtio da se iza svega toga krije иstanova odzaklиk-timara (nasljednog timara) koji ostaje и rиkama spahiskih porodica .i Ьiva dijeljen ро odredenim pravilima i normama medи clanovima porodice. Pogresno pтevodenje izraza »tahvil« 7a) zatvorio је Skaricи i minimalnu mogucnost da iza dragocijenog materijala pomen:иtog po­pisa osjeti иstanovu »odzakluk timara« i njene ilиstracije и tekstи popisa, te da iz toga izvиce vrlo korisne zakljucke.

Za naиcni rad Hamdije Kresevljakovica i Vladisl,ava Skarica karakteristicno је to da taj rad nalazi izvor i иtоkи svoga interesa i svoje snage и naucnoj proЬle­matici kojoj su oni odan:i zarom ispitivaca. Stoga se u njihovom .djelи odrazava tek komplikovanim i vijugavim putevima onaj neminovni uticaj dr:ustvene sredine kоји sи oni pretstavljali. Druga је stvar sa nekim drи·gim ispitivacima i publici­stima koji sи se bavili istorijom turskog feudalizma u nasim kгajevima ра i и Bosni i Hercegovini. Takav је slиcaj npr. sa MomCilom Nincicem koji је 1920 go­dine objavio svojи »lstorijи agrarno-pravnih odnosa srpskih tezaka pod Turcima«.8)

Njegova razmatranja о timarskom sistemu kod Tиraka nisu rezultat originalnog istrazivackog rada izvorne grade vec viSe pretstavljaju inteligentnи kompilacijн

misljenja i obavijestenja pokнpljenih iz druge rнke. Та njegova stv11r napisana је zbog politickih potreba i nije slнcajno da је objavljena 1920 go·dine. Uspнtno treba

spomenнti da је Nincic н svome radu posao pнtem shvatanja da tнrsko drнstv·eno нredenje i nije pravi feudalizam, shvatanja koje је zastнpano i kod nekih drнgih nasih pisaca о. tшskom feнdalizmн i koje је za1vara1o pravilno prilazenje tretd..ra-

0) Tako је on, potpuno neobavjesten о ma terijalima koje daju katastarski defteri · Arhiva Pretsjednistva Vlade н Istambulu, protivno mnogim nasim istoricarima, ustvrdio da pocetak · сШнсеnја н Bosni i Hercegovini treba staviti u mnogo ranije vrijeme. On је smatrao da taj proces treba staviti u prvu polovinu 16 vijeka. Najnovija ispitivanja pokazнju da је ta njegova postavka bila tacna.

7) Glasnik Zemaljskog muzeja и Sarajevu, XLII, 1930. 7~) Pogl.: Nedim Filipovic »О izrazu >>Taћvil<«< - Prilozi za orijentalnu filologiju i isto­

rijн jugoslavenskih naroda pod turskom vlada vinom, Sv. П, 1951. 8) Isti pisac је tretirao i pitanje zemljisne svojine pod Turcima н svome гadu >>Pitanje

svojine zemlje н Srba pod Tuгcima<<, Beograd, 19(}3,

256 Nedim Filipovic

nja vaznih proЬlema tиrskoga feиd<alizma. 9) ТrеЬа napomenиti da Nincic govoreci о tиrskim feиdalcin:ta иzgredno tvrdi kako sи oni и doba opadanja centralne vlasti imaИ timare u porodicnoj svojini, ali to on ne daje и oЬlikи an.alizirane i izradene postavke iz koje Ьi izveo vazne konkretne i istoriski plasticne zakljиcke. 10) Stoga to kao i kod mnogih njegovih prethodnika i savremenika ostaje samo иzgredan stav koji ne oplodava napore i ne stvara nova polazista.

Ukгatko sv.a ispitivanja ргоЬlеmа koji nas ovdje interesu"je ostala sн na liniji иticaja starog shvatanja, da sи imanja bosanskog muslimanskog plemstva nasljedni feиdi zadrzani jos iz predosmanskog doba i da Љ kao takve tгеЬа tгetiгati Ш su isla

' linijom negiranja te tvrdnje i odricala ,:.manj•ima bosanskog mиslimanskog plem-stva svakи izиzetnost и odnosи na feиdalna imanja tигskih spahija i zaima и osta­lim pokrajinama Tиrskoga caгstva, а svojinи nad zemijom bosanskog p1emstva kra­jem turske vladavine tиmacila sи prostom pljackom i otmicom и doba anarhije Carstva. 11 )

Vaso Cиbrilovic је svojom stнdijom »Poгijeklo mиslimanskog plemstva 1.1

Bosni i Hercegovini« 12) ро prvi риtа и nasoj istoriografiji izvгsio napad na 6svesta­lи ko:q.Zervativnи tezи da sи imanja mиslimanskog plemstva Bosne i Hercegovine naslijedena od njegovih predosm.anskih predaka i da sи kao taikva и pиnom svom legimitetи ostaia za svo vrijeme tиrskE.: vladavine и Bosni i Hercegovini, i to na takav nз.cin sto је prisao vrlo иspjesnoj analizi glavnih momenata и nastankи i formira­njц toga plemstva i sto је na osnovи materijala koji је imao na raspolozenjн poka­zao da је go•rnja tvrdnja prosta istoriska legenda koja se rusi pod иdarcima kri­ticke analize. Tim samim on је pokoleЬao miSljenje о prirodi imanja bos,anskog plemstva i konstatovao da se mor::t traziti vrijeme nastanka nasljednih imanja J;юs,anskog plemstva и poslednjim vij-ekovima tнrske vlasti 1.1 Bosni i Hercegovini. Ali, iako najиspjesniji od svih dotadanjih radova о tom pitanjи, rad Vase Cиbrilo­vica samo је pretstavljao najdosljedniji dio negativne kritike vladajиceg misljenja о ovom proЬlemи, а pozitivni dio, stvarala,cki dio te kritike vise је postavio и njegovoj рнnој ostrini. I dalje је ostalo otvoreno pit.anje kada sи timari i zeameti u Bosni presli u porodicno naslede, odnosno da li sн ikada presli :t ako su presli, је li se to izvrsilo u vidu иskl.adenja interesa klase bosanskih feиdala·ca i centгalne

vl,asti osmanske drzave i kakve је to sve posljedice imalo ро dalji razvoj agrarnih odnosa, odnosno ро dalji rq.zvoj drиstvenih odnosa и Bosni i Hercegovini. Drи,gim rijecima da 1i se graЬljenje zemlje od stran.e Ьosanskih feudalaca vrsilo samo

9) Тakva shvata•nja zastupaju. ili su im, Ьli.ski, i neki savremeni turski istoricari. Mnogi od пjih u svojim radovima о osmanskom feudalizmu proglasavaju spablju drzavnim cinovnikom, а ·r;ojam »dr:lavna zemlja« shvataju tako kao da је drzava od drustva, od drustvene klasne strukture gotovo nezavisna ustanova. Reпta koju spahija uziva pod kontrolom dr,:lave shva­cena је kao plata. Neki turski istoricari i kad govore о feudalnom uredenju Osmanske care­vine, govore to eesto puta vrlo oprezno i sa mпogo o·grada i rezervi. Sema klasicnog zapadno­evropskog feudalizma, koju ne nalazimo н osmanskom feudalizmu, dovodi brojne od tih istori­cara do toga d.a oni sustinu zamjenjuju foгmom, da unutrasnju logiku te organizacije, koja је

izrazito feudalna, zrtvuju vanjskom ispoljav.anj:l te sustine. 10) О vrijednosti tih primjedЬi najbolje svjedoCi poglavlje gore citir.anog njegova rada

»Bosna i Hercegovina«, u kome ima proizvoljnJh, ра cak za danasnju istorisku nauku naivnih tvrdnji (cit. dj., str. 123-133).

11) Takva shvatanja posebno su dosla do izraza na terenu politicke prakse, narocito u doba rjesavanja .agrarnog pitanja u Bosni i Hercegovini.

12) Jugoslovenski istoтiski casopis, god. I, sv. 1-4, str. 368-400.

()dzaklиk tirnari и Bosni i Heгcegovini 257

pиtem ciflиcenja koje је manje-viSe Ъilo lega1izovano и Osma·nskoj carevini ili se taj proces vrsilo u skladи odnosno и neskladи · s ргошј·еnаmа и organizac.io­noj strani timarskog sistema, Ш se to vrSilo paralelno sa grиЬош, silovitom pljackoin i otimacinOim twara. Ako se to vr8ilo samo pиtem sile, onda se po­sta·v1ja pitanje kako је to mogla trpjeti osmanska vlast koja · ј·е Ьila jos do.:. voljno jaka da sprijeci oCitи i риnи anarhijи. Dalje se postavlja pitanje је li takva otimacina mogla Ьiti stalni vid posjedovanja t<imara и kasnijim stoljecima tиrskog feиdalizma и Bosni i Hercegovini. Ako је tacno da se ispod grиbe fizicke sile krila izvjesna •ekonomska potencija kojoj је t:a s.Па slиzila, o-nda se namece pitanje koja је to i kakva је .to ekonomska potencija i kakva је dиЬlја, иnиtrasnja

logika citavog tog procesa.

п

TIMARSKI SISTEM П BOSNI DO KRAJA XVI VIJEKA

Da Ьismo odgovorili na to pitanje, potrebno је da и nelюliko poteza, na osnovu materijala koje dаји najstariji katastarski defteri Arhiva Pretsjednistva Vlade и Ca­ri·gradи, da·deшo ra-zvitak a1grarnih odrюsa od tиrskog osvojenja ра do onoga momenta kada sи nastale, иz sagl:asnost i odo•brenje .centralne vlasti Osmanske imperije, pro­mjene и nasljedivanjи timara и Bosni i Hercegovini. Ti materijali nesиmвjivo

роkаzији da sи kao i и svim osvojenim pokrajinama Balkanskog Poltиostrva Tиrci иvodili kao vla.dajuci oblik zemljisn.e svojine a·razi miri. Тој osnovnoj ideji и eko­nomioi odgovarala је и drиstveno-politickom pogledи likvidac±ja krиpnog feиdal­nog pleшstva i njegovih nasljednih domena. U svoj feudalпi sistem Tиrci sи

primaИ nize plemstvo. Ali ni njegovi posjedi nisu ostali netaknиti. Dodjeljиjиci nje­goV:im tslamiziranim i neislamiziranim pretstavnkima timare i zeamete koji se nisи rhorali pok:lapati sa nji:hovim dotadasnjim imanjima, Tиrci su pripreшali likvidacijи i svake pra vne svlij esti о neogranicenoj svojin1 n:a nj ihove posj ede. 13) N ajstarij а d va bo­sanska deftera iz d.ruge po1ovice XV vljeka, cije sam vece neke podatkesaopstio, kao i najstariji hercegovacki defter napisan prije potpиne okupa·cije Hercegovine и'kazujи nam kako је vec ta·da bila ·cvrsto zasnovan:a kategorija mirilske zemlje и tiш pokrajina­ma.14) Pozivanje Вasa•gi6a, Truhelke i Novakovicai dr. na bastinskiu svojinи odnosno na stare cifluke kao na dokaz da је и rukama bo.sansko-hercegovackog feиdalnog

plemstva ostala netaknuta privatna svojina na zemljи pod osmanskom vla'Scu ne­ta•cna је, jer gиbl iz vid.a, odnosno presиc.uje osnovnи promjenи koja је nastala и tretiranjи svojine na: zemljи а to је u:spostava kategorije miriske zemlje. U pome­nutim najstarijim bosanskim i hercegovackiш defterima i·zгi.cito se kaze za ciflиke i bastine koje sи иz timare, bolje reci и timarima, date novim spahijama i zeimima

i 3) Oblman· materijal za to nи.de mno.gobrojni sacиvani katastaгski defteri za Bosnи i Hercegovinи и Arhivu Pretsjednistva Vlade и Istambиlи. Pocevsi od dva najstarija deftera Bosanskog sandzaka (Br. 18 i 24) i jednog najstarijeg deftera Hercegovackog sandZ<J.ka (br. 5m) iz posljednjih decenija 15 vijeka mi mozemo kroz citav niz deftera 16 vijeka koji se odnose na Bosanski, Hercegovacki, Zvornicki, Kli8-ki" Krcki i Zacazm.anski sandzak pratiti ovo pitanje и njegovoj риnој istoriskoj konkretnosti. Pisac ovoga rada је izvrsio analizи tiћ def­tera. Rezиltati te analize Ьiсе dati и studiji »Razvitak timarskog sistema u Bosni i Hercego­v-ini«.

н) Nedim Filipovic, Pogled na osmanski feudalizam (Godisnjak Istoriskog drustva Bosne i Hercegovine, god, IV, 1952, str. 5-146).

17 - Pri/џzi za orijentalnu filologiju

258 Nedim Filipovic

da im se ti ciflиci i bastine ostavljajи и posjedи i и slисаји da izgube timare Ш dоЬiји drиgi timar, ali pod иslovom da рlнсаји desetinu i ostala davanja novim posjednicima timara и kojima se te bastine odnosno ti ciflиci naJ.aze. Kako vidimo, nema tи govora о neogranicenoj svojini na zemljи niti о prerogativima koji iz takve svojine izvirи.15) S drиge strane, ne mo~e Ьiti rijeci о n~ekim krиpnijim ima­nj~ma, jer sи takve bastine i Ciflиci samo neznatan dio timara i z~eameta. Tvrdnja Safet-bega Basagica, na osnovu tигskog teksta koji је on imao и rukama, d.a је

mиslimansko bosansko plemstvo na svojи izricitи zeljи jo~s od osvojenja Bosne davalo svojи dјеси и »adzemi oglane«/6) i ako se zajedno sa t·ekstom koji on donosi bиkvalno primi Ъеz dиЬlје krШcke analize, nikako nas ne vodi zakljиckи da је to dokaz о tome kako је bosansko plemstvo sacиva1o sve svoje privill.egdje, odlюsno

svoje posjede kao materijalnи osnovи za te privilegije. Za tи Basagi6evи tvrdnjи mi samo mozemo reci na os,novи materijala koji dаји Ьitoljski sidZili i turska gr,ada objavljena и Bиgarskoj, da sи bosansko-hercegovacki mиslimani davali svojи dјеси и »adz,emi oglane« и XVII vijekи.

Pomenиti defteri роkаzији da su Tиrci и svoj timarski sistem primili i ista­knиte vlaske starjesine. Ali, kako smo to vec na jednюin drиgom mj.estи istakli, timari i zeameii tih starjeSina nis:u ostaj,ali trajrю и posjedи njihovih porodica vec sи шije­njali svoje gospodare kao i ostala feиdalna l'ena и Bosni i Heгcegovini. Pri tome ираdа: и oci da sи cak i teritordje naseljene vlasima, cije sи on,i starjesine bili, а koje sи djelomicno Ш potpиno иlazile и njihove timare i zeamete, zajedno sa tim tima­rima i zeametima prelazile и rиke drиgih spaMja, bez obzira da li sи te spahije hriscani Ш mиslimani. Isto to vrijedi za' njihove ba,stine i ciflиke koji nisи morali ostati и okvirи njihovih timara vec sи mogle иla'ziti и okvir tиdih timara i zea-­meta, а oni, vlaske starjesine, placali sи go,spodarи timara odgovarajиce гentne

dohotke. Ocev:idno da se ·smisao primanja: naseg starog sitnog feиdalnog plemstva: i

vlaskilh starjesina: и osnovi sastojao и tome da: se njihov izvjestan vojni portencijal i moralno ... drиstveni иgled i:skoristi za sto brzи i cvrscи stabiliza:cijи turske vla~sti и novoosvojenim krajevima. Jednom stabllizovana i izgradena, ogromna politicka vlast i ekonomska snaga mиslimanske Osmanske imperije pokaziva~la је sve manje · potrebe da se nekadasnjim bosanskim plemicima pokazиje izиzetna pazrrja i oni sи i и ekonomskom .i и drustvenom i и moralno-politickom pogledи postajali sve vise zavisni od nove muslimanske vlasti.17) Usljed promjenjenih odnosa izmedи feиda­laca i s:eljaka oni sи sve manje i manje mogH pretstavljati и ocima seljastva klasи kоји njen ~drиstveni i poШicki aиtorit~et namece pa:Znji Osmalllske imperij>e. Obmи­to, oni и ocima raje sve vise izgledajи kao red ljиdi koji sи svoje pravo na feиdal~ nи rentи doЬili iskljиCivo miloscи sиltana. Stoga: nije сиdо da se и svojoj ogromllloj

15) Nedim Filipovic, pom. rad; u tom pogledu vrlo su zanimljivi podaci koje na osnovu najstarijih katasta.rskih deftera za AlЬaniju donosi prof. Halil Inaldzik u svoш vec citiranom radu >>Od Stefaщ11 Dusana do Osmooskog carstva«.

16) Safet-beg Basagic, Kratka uputa u proslost Ba.sne i Hercegovine (1463-185(}, Sara­jevo, 1000, str. 19).

17) То pokazuju odredbe Sulejmana Zakonodavca о hassa-zemlji u Bo,sni i Hercegovini kao i odredbe о pretvaranju cifluka sa mukatoш. u cifluke sa desetinom i pristojbama i njiho­vom uglabanju u timarska lena. Do tih odredЬi doslo је kratko vrijeme iza pobjede na Mohacu, s kojom је pocelo naglo sirenje osmanske vlasti u Panoniji. О tom daju dragocjene podatke katastaa:ski defteri za Bosnu i Hercegoviпu iz to,ga dоЬ.а.

Odzakluk timari u Bosni i Hercegovini 259

vecini hriScanske spahij:e islamizirajи i na taj nacin otklaJiijajи posljednje ostatke moralne veze sa pro:sloscи, iz koje је и doba osvojenja i jedno vrijeme iza toga izvirao izvjesni njihov иgled. ViSe риtа pominj.aнa Kuripesiceva vijest, da sиltan tjera bosanske spahije na vojnи и Ugarskи da tamo steknи nove timare i da im prijeti, ako to ne иcine, da се pasti medи oblcnи raju, najboJ.je osvjetljava polozaj bosanskih spahija i pokazиje koliko је netacno misljenje onih naucnika koji sи

tvrdШ da sи bosanski plemici sacнvali риnи vlast nad svojim imarnjima za cijelo vrijeme tџrske vla:davine и Bosni i Hercegovini.18)

Uostalom, jos jedna yrlo interesantna pojava ира,dа: н oci и d:efterima Bosne i Hercegovine iz XVI vijeka. Mjesto islamiziranih hriscanskih spahija javljajи se н sve vecem Ьrоји vlaski knezovi kao posjednici timara. Samo sto izmedи tih vla­skih kne:tova iz XVI i XVII vijeka i vlaskih starjesina iz XV vijeka postoji izvje­sna ra:zlika. Dok sи vlaske stajresiпe iz XV vijeka mogle ,imati krиpnije timare, ра cak i zeamete, lena vlaskih knezova iz XVI i XVII vijeka и svojoj velikoj vecini pretstavljajи ma:nje timare.19) Ти ројаvи, cini mi se, mwemo objasniti tako sto cemo uzeti и obzir promjene и drиstvenoj organizaciji vlaha и tokи XVI i: XVII vijeka. Dok sи vlasi и XV vijekи vrlo cesto pretstavljaH vece katиш;ke gromade koje sи sporije ili brze prelazile na sjedilacki zivot, dottle XVI i XVII vijek stoji и zna'ku vrlo brze teritorijaliza>cije vlaha. Тај bиrni proces XVI i XVII vijeka iskomadao је veli.ke vlэ.Ske gromade i stvorio manje ali cvrste teritorije kneZine и kojima sи, izrasli iz starih rodovskih veza, snaga i иgled k,neza, и novim нslovima stabl1ne teritorijaine organizacije i da1je dolazili do izraza. Та snaga i taj иgled blli sи potrebni osman:skoj vlasti za иcvrscenje njenog aиtoriteta, za fи!lkcio­

nisanje njene fiskalne, adminJstra:tivne i .pravne slиzbe. Osim toga ti sи knezovi jahali и rat i na taj naoin рој аса vali vojnи sHu Turskoga; ca'rstva.20)

Nije ovdje mjesto da иlazi:mo tt unиtrasnjи strиk:tиru knezovskih timarra, и:stanovu rataja i d.ruge zanimljive pojave na tim timarima, :Јюје ukazиjи

na interesantne strarne иnиtrasn:jeg procesa koji је pratio terito,rijailizacijн

vlaha. Ali za pita·nje koje nats ovdj:e interesиje va:Zno је napomenнti da ·defteri XVI vijeka koji se odnose na Bosnи i Hercegovinи pokazuju da cak i tiшari tih kлezova - koji oblcno obиhvatajи vlahe kojima: oni stoje na сеlи- ndsи ostajali иvijek и rи­kama knezovskih porodka, iako је zvanje kneza bilo nasljedno. Iz jednoga deftera iz posljednjih godina Sиl.ejmanove vladavine vidimo kako ti ti:mari dolaze и rиke mнslimanskih spahija, Ьivаји ugla.Ьani i и vece timar~e, а knezovi i njihovl na­sljednici o:siajи bez timara. 21) Nije potrebno нkazivati da је ov,dje rijec о vremenи kada se и timarskoj orgarnizaciji Turskog carstva vec pocinju javljati ozbiljni pore­mecaji. Al.i ovdje је potrebno .skrenuti paznjи na jednu drиgu stvar. Naime 11 ve­Ћkom broju takvih knezovsltih timara nalaze se Ciflиci tih knezov,a, koji sи gdjekada

18) Putovanje В. Kuripesica., R.ad, kпј. 56, str. 175. 19) U nekim defterima koji sadrze kanun-name pred tekstom popisa podvuceni su uloga

i znacaj knezova i nagovjestene su srazmjere njihovih tinщra. U tom pogledu karakteristicni sa podaci koje daje jedna objavljena kanun-nama ZvoтnickQg sandiaka (Pogl. Nedim FШp.o­vic, Jedna kanun-nama Zvornickog sandzaka, Glasnik Zemaljskog muezja u Sarajevu, 1948 g., str. 223-234).

20) Citirana kanun-nama Zvornickog sandZaka, kao i Kanun-nama Sremskog sandZaka iz godine 1588/9, koju је izdao prof. Dr. Branislav Durdev, Gl.asnik Zemaljskog muezja u Sa­rajevu, god. 1950, str. 269-284.

21) То је katastarski defter, br. 259 u Arhivu Pretsjednistva Vlade u Istambulu.

17*

260 :Nedim Filipovic

toliiko veliki da se potpuno podudaraju sa timarima. Ka'd su takvi timari usljed nedolaska knezova na ratni pohod, odricanja kneza od timara Ш iz kojeg drugog razloga izlazi iz knezovskih ruku, ti Cifluci i dalje su o&tajali u rukama kneza, а on је novome gospodaru timara placao odgovarajucu ren,tu za svoj cifluk. Dakle, nema ni govora о tome da Ьi njihovi cifluci odnosno b.astine mogle pretstavljati neogranicenu privatnu svojinu oslobodenusv,ake rente. Znaci, miriska zemlja i ovdje је Ьila os11ova koja је davatla pccat svim varijantama spoljnjega izraza raspolaga­nja zemljom. Koliko је vazna ova konstatacija, vidi se iz toga sto su knezovima oduzeti timari cesto puta vracani njima ili njihovim potomcima uz motiva~ciju da su usluge knezova u priЬiranju rente za feudalnu klasu i njenu drzavu ЬНе dra­gocjene. Znaci da је Porta morala voditi racuna о drustvenoj ulozi knezova i nji­hovom ugledu kod vl,ruslюg seljastva, а ipak nije o1:stupala od svoje osnovne po­stavke о miriskoj zemlji. Ima jedna druga stvar koju treba objasniti u vezi sa pita­njem koje nas ovdje inter.esuje .. Cinjenica da su knezovski timari Ьili maleni konvenirala је tendenciji da se u int-eresu drzave ti timari naslijeduju sa оса na sina, jer takvo naslijedivanje nije dolazilou sukob sa odredenim normama о naslije­diva:nju timara u timarskoj organ~zaciji.

Da su ta opsta pravila о naslijedivanju timara, odnosno о koristenju timara vrijedila i u Bosni i Hercegovini kao i u osta'lim pokrajinama Carstva, svjedoce defteri XVI vij,eka koji se odno'se na Bosnu i Hercegovinu. Iz tih 'deftera vidi se da su srnovi naslijedivali timare svojih oceva u odredenoj kolic:ini i prema odre­denim okolno1stima. Veci su dio timara doЬivali iza оса koji је poginuo na bojnom polju nego iza оса koji је umro prirodnom smrcu. Ustanova mazula, tj. spahije koji је na neki nacin ostao bez timara i ovdje је u punoj vrijednosti. Mazul sa odrede­nim bedelom, tj. sa urednom ispravom koja pokazuje koliki је Ьiо prihod timara koji је on prethodno uzivao imao је prioritet u doЬivanju upraznjenih timara. Nije ovdje mjesto da ulazimo u analizu ustanove ma,zula i da govorimo о tome kakve su se sve zloupotrebe i ekonomske transakcije mog1e iza ovoga kriti i korlilю је pri tom bila uloga Ьirokratskog aparata koji је jos u ranija vremena silom svoga razvitka pokazivao znakove d,egeneracije i sklonosti za ka:rupciju. Ovdje је vazno da istak­nemo da је ve1ika vazпost ustanove · mazula u Bosni i Hercegovini samo јеdап

dokaz vise koliko su posjed timara i njegovo nasЩedivanje la:Ьilni u Bosni i Her­cegoviпi kao i u drugim pokrajinama Osmaшskog carstva. Ako tome dodamo cinjeni­cu dasru upraznjenetimare u Bosni i Hercegovini cesto puta doЬivali mazuli iz drugih provincija (ejaleta) onda se јаsпо vidi da ne mo,ze Ьiti govora о nekom privilego­vanom polozaju bosa,nskih spahija i zeima u Tuгskom carstvu. Ova nasa razmatranja poltvrduju sve kanun-name sandzaka Bosanskog ejaleta koje su izdane do sada kod nas kao i kaпun-naшe izdate na strani. 22)

22) Orrier Lиtfi Barkan, Kanиnlar, Is~bиl, 1945, str. 395-40,1; kanиn-nam.e objavljene kod nas: Ciro Trиhelka, Stari tиrski .agrarni zakonik za Bosnи, Glasnik Zemaljskog mиezja и Sarajevи, XXVIII, 1916 god., str. 427-475; Vladislav Skaric, Tиrski agrarni zakonici za san­diake Bosnи i Hercegovinи od 1047, Glasnik Zemaljskog mиzeja и Sarajevи, br. XLVIII, 1934 god., str. Ю7-?; Branislav Dиrdev, Kanun-nama Bosanskog sandzaka iz 1530, Glasnik Ze­maljskog mиzeja и Sarajevи, za 1948 god., stг. 189-200; Branislav Dиrdev, Kanиn-nama za Bosanski, Hercegovacki i Zvornicki sandwk iz 1539 godine, Istorisko-pravni zbornik, Saгajevo, 1950, sv. 3--4, str. 227-240; Hamid HadziЬegic, Bosanska kanиn-nama iz 1565 godine, Glasnik Zemaljskog muzeja и Sarajevи, 1948 god., str. 2()11-222. Citirane meni pristupacne kanиn­

n&me.

Odzakluk timari u Вosni i Hercegovini 261

АН su se vec u razvitku timarskog sistema u XVI vijeku zapazale pojave dege­neracije toga sistema kao i u ostalim pok rajinama Osmansrkog caтstva. :Samo sto su te pojave usljed. spleta nekih specificnih okolnosti mogle da dovedu i dovele su u Bosni i Hercegovini do drukcijih rezultata nego u ostalim pokrajinama. Ali prije nego sto Ьismo presli na izlaganje nekih Ьitnih momenata u razvoju orgarnizacije timarskog sistema u Bosni i Hercegovini htjeli Ьismo da ukazemo na jednu pojavu. Udarna sna·ga i uspjeh turskih pohoda poslije Sulejma·na poceli su narglo da jenja­vaju. Pomicanje sjeverne granke Carstva prema. srednjoj Evropi ЬИо је zaustavlje­no, а time i zaustavljeno sirenje tutskog timaгskog sistema. Pokusaj Turaka da prosire svoju granicu prema Hrvatskoj imaJi su izvje•stan uspjeh, ali su, i pored pobjeda, otkriva.И sve vecu slabrost turske vojne sile i sve vecu vaznost Bosne i Her­cegovine i njene feudalљe klase u odrza vanju turskih granica i produzavanju tur­ske eksparnzije prema Hrvatskoj i mletackim posjedima Dalmacije.

Ovo usporavњnje i zaustavljanje turskog osvajanja, u spletu drugih mnogo­brojnih orkolnosti, dovelo је do toga da su se krajem XVI vijeka sve teze mogla doblvati nova lena Ш ostvariti povecanja staro·ga lena stecena ratnim zaslugama Ш miloscu sultana. Тоше је razlog i cinjenica sto је naglo rasla brojna snaga turske vojske zajedno sa opadanjem njene borbene moci, njenog morala i zaostaja­njem пjenog naoruzanja prema Austriji i Mleta·ckoj republici. Medu dokumentima Orijentalnog tnstituta u Sarajevu ima nekoliko isprava sa kraja XVI vijeka koje nam jasno govore о tome koliko su dugo cekali za:sluzni ratnki i spah1je da doblju timar i1i da ostvare unapr.edenja. 23) Cesto se desavalo da је ро neki hrabar rntnik - spahija nag·omi1ao i ~do 10 unapredenja koja su ga i:zbaciva1a u red zeima, ali је uzaludno cekao da to svoje napredovanje reaJlizuje. Ovo је sve zatvaralo izglede za prosperitet spa<hija i narusavalo njihov borb,eni moral . .Nko se uzme u obziг da је feudalna klasa Bosne i Hercegovine u tolш XVI vijeka dala ogroman prilog tur­skim pobjedama u Panoniji i na Jadranskoш Могu, da su se u tom vijeku zenitne moci Osmanskog cars:tva istakli nmogobrojni veliki veziri, upravnici pokrajina, voj­skovode i ucenjaci porijeklom iz Bosne i Hercegovine, cime su tijesna povezanost te pokrarjine sa Carigradom i njen znacaj za Carstvo jos vise dolazili do prava, onda је jasno da је opadanje morala i borbenog poleta koje se, narocito potkraj toga vi­jeka, sve vise osjecalo u cijelom Osшanrskom caгstvu, ра i u Bosni i Hercegovini, do­vodilo ovu tursku pokr.ajinu, tako vaznu za Carstvo sa strateskog gledista, ра zЪog toga vrlo osjetljivu ргеmа svakoj slaborsti i nedostatku discipline, u veliku opas.nost i prijeti:lo da Carstvo lisi njene Z'D.acajne vojne snage. Na~rocito је po~raz pod Siskom 1593 go·dine nanio tezak udarac bosanskoj feudalnoj klasi. U toj bitrci рао је evijet bosanskih spahij а.

Citav ovaj povrsinski proces imao је svoju duboku ekorюmsku sustinu. Agrarni sisteш zasnovan na ustanovi miriske zemlje vremenom ј·е sve viSe porga­dao ne samo svoju najsna·zniju spoljnju orgњnizaciju- sistem timarSkih lena, nego i cijelu privredu Turske. Izvjesna privredna stabllizaJcija ostvarena uspostavom osmanske vlasti na Ba1kanu i u Panoniji radala је ostru protivrjecnost izmedu ngra111icenoga raspolaganja I.enskim iшanj irma i potrebe da se post.ignнti nivo razvi­tka proizvodnj-e pokreee ostvarenim viskov.ima brzim korakom svome unapredenju. А to se шoglo postici samo negacijom miri:sk,e zemJ.je koja se sve viSe pokazivala kao

23) Dok. br. 1788 i 3395 u zblrci Orijentalnog instituta u Sarajevu, О tome nalazimo na­govjestaje u miihimme-defterima s kraja 16 vijeka.

262 Nedim Filipovic

osnovna prepreka daljega razvitka. Ekonomska negacija mirisk!e zemlje trazila је njenu politicku nega·ciju, а to је znacilo uniStenje osnove na kojoj је pocivalo Carstvo. Та protivrecnost koju је silom svoje ogromne snage ugusivala Osman­ska carevina probljala se stiblskom snago.m, u obliku ekonomske nuznosti, putevi!ma i oblicima koje ј·е dozvo,ljavala stvamost. Jedan od osnovnih oblika ispoljavanja te nuznosti jeste proces koji mi u nedostatk.u adekvatnijeg izraza o'znacavamo kao рго­оеs ciflurcenja. Тај ргосеs је, ulazeci na zadnja vr:ata, u sustini ra<zar.aio sistem mi­risk,e zemlje, iako se on s njime pr.ecufuю foгmalno i pravno sagla:Savao, ostavlja­juci i dalje u vaznosti spoljne oikvire timarskog si:stema i sistema hasova. Spahija је i dalje uЪirao svoju uoЫcajenu rentц, ali rentu nije samo on ublrao. Izmedu njega i raje uvuklo se trece lice koje nije moralo imati nikakve veze sa timarskom organizacijom i sa d>ir.ektnom argrarnom proizvodnjom. То lice је moglo blti pret­stavni:k Ьirokratije, trgova'c, zanatlija, janica.r i drugi. Takvo lice је, postavljaj;uci se izmedu spahije i гаје, zauzimalo u pogledu pla:canja rente опо mjesto koje је dotle raja imala prema spahiji, а ono је svoje zahtjeve prema raji, koja i dalje ostaje osnovni agrarni proi:zvodac i stvarni daval,ac rente, ostvarivalo uzimanjeш pov·ecane rente, iz koje је placalo rentu ,spahiji, а ostatak је uzima1o sebl. Na taj nacin је renrta, bolje reci vi,sak pгoizvodnje, razbljan izmedu dva lica, izmedu spнhije i izmedu toga trecega lica. То је imalo za posljedicu da је reablrzovani visak u ze­mlj<or;adnji u ogromnom broju sl<ucџjeVia isao van a<gra.rne pro'izvodnje, poprimajuci oЬlik 11ealizovanog novca, oЬlik trgovacko.g, o<dnosno zelenaskog kapitala. Stoga nije cudo sto se Osmanska imperija zajedno sa s V"Ojim zreliш razvitkom sve vise po:kazuje kao tipicna imperija zelenaskog, tj. neproduktivnog kapitala. Svakako ·da: su pri tom vrlo vaznu ulogu odigrali vakufi. Sa: svoje strane trgovacki i zelenaski kapital, а

narocito ovaj posljednji, nailazeci na tvr<di zi<d miri1s!ke zemlje, snagoш koja је svoj­stvena takvoш kapitaJu razarao је kicmu tu~sk!e.imperije - timarski sis1tem, ostvњru­juci i reprodukujuci uslove koji su njega: radali. Mi tiшe ne zelimo reci da i pretstav­nici timarskog .sistema nisu ucestvovali u procesu ciflucenja. Ali 'Oni u tome pro­cesu ne ucestvuju kao spahije nego kao svoja vlastita nega1cija. Citava slika ciflucenja odgovara sustini ekonoшs!ke snage koja ju је radala. Spahije barem u prvo vrijeme, dok је centralna vlast jos bila jaka, nis:u mogle cifluciti, niti s1u ciflucile na svojim timarima, jer Ьi to predstavljalo flagra:ntan suikob sa ustanovom timars'ke organi:za·cije. Ustvari, kao sto smo rekli, Ciflucenje је jedan od oЬlika utrke svih slojeva i klasa Osmaюske imperije oko podjele viska proizvoda koje је stva­rala rajinska klasa. Oko toga pгoizvoda borili su se drzava, koja је sve v~se pojaca­vala poreze i terete, trgovci i zanatlije, bolje reci gradska privreda koja је raspo­la<gala trgovackiш i zelena:Skim kapitalom, krupna i sitna Ьirokratijakoja је ·dolazila u posjed toga viska proizvoda primanjem mita i ucestvovanjem u ciflucenju, i naj<zad spahija koji је strogim odredbama zakona pr;imao svoju normiranu rentu. Priгodno da su se vrlo cesto svi ti elementi medusobм prozimali, а svi su se u osnovnoj anali.zi pokazivali kao ucesnici proeesa kome је pecat davao zelenaski i trgovacki kapital. Sve vrste nasilja, sve ma<ralne rugobe, sve intrige, potresi i slab·osti bili su samo spoljnji moщenti, samo raznoliki aspekti ove duboke ekonomske sustine. Razumije se da је u toj trci posjednik timara mogao ucestvovati samo kao svoja vlastita negacija. Cinje­nica da је on dobar dio svoga prihoda tro:Sio na stalne ratne pohode, na izdгZavanje svoje porodice i da је cesto morao cak da pozajmljuje od drugo,ga novac, samo ga је jos vise tjerala da ucestvuje u pomenutom procesu. Ogra·nicena nasljednost ti-

Odzakluk timari и Bosni i Hereegovini 263

mara i sve veca ugrozenost timara u novoj situa·ciji pridrиzivale su se mno,go~

brojnim ekonomskim i moralnim faktoriшa koji sи u sve brzem tempи slablli timarskи organizacijи i borbenu snagи spahije.

Koliko mi је poznato, u nasoj istoriskoj nauci niko do sada nije postavio i r.azradio pitanje о ovoj stvari: da li је osmanska vlast и vremenu sla:ЬI].enja timar­skog siste:ma poduzimala mjere da pomogдe po•sjednkima tim.ara i zeameta ciji su rentni prihodi sve manje bili do·voljni za podmirenje troskova rata i izdrzavanje spahiske porodice. Mi cemo poslije govoriti о tome sta sи mislili istaknиti tиrski znalci i teoreti<caтi о uzrocima propadanja timarske organzacije i sta sи sve savjeto­vali za njeno ozdravljenje. Upa:da н oci da sи stare norme za ublranje rentnih prihoda na timarima ostale do kraja tнrske vladavine iste. Zakonske kodifikacije Mehmeda Osvajaca, Sнlejmana i Ahmeda I nisи dirale u te norme. Centralna је v1ast nastojala da ceste zloиpotrebe i nova da1Vanja koje sи raji nametali spahije zakonski suzblje. Ali ni na jednom mjestu tih kodifikacij.a nije se и·da1ralo protiv procesa ciflиcenja. Prosto se la znacajna pojava и tиrskoj privredi presиcivala. Namece se pitanje: zasto је to takro Ьilo? Ја mislim da је pitanje proшjene spahiske rente za Osmansku impe~rijи Ьilo vrlo tesko izvodljivo. То је Ьiloskopcano :sa ogromnim tehnic­kim i a'dministrativnim teskocama. Popis rentni'h prihoda trazio је i dosta vremena i izaziva:o је velike troskove. Podizanje rentnog prihoda spahije povisenjem rentne stope nije moglo sprijeciti zapoceti prooes ciflиcenja zbog prirode miriske zemlje i zbog polozaja spahije prema toj zemlji. Svako mijenjanje moglo је izazvati samo jos vece teskoce u polozajи raje а u zadnjoj konsekv·enci negiralo је timarski sistem i miriskи zemlju, јег se za porvecanje rente pretpostavlja starbllni:ji, trajniji i odre­deniji polozaj spahije и pogledu naslijeda i и pogledи ucestvovanja u ekonomskoj organizaciji poljoprivrednog procesa. Stoga se ciflиcenje pokazuje kao jeda11 nu­zan prero·gativ ublranja rentnoga prihoda i nije си·dо da su posjedni:ci ciflиka na raznim mjestima u ra·znoj visini ublrali rent'U od 'Гаје. А to је s~e pokazivalo da se strogim normama natиralne rente nije mogao r.egиlisati organizam poljoprivredne proizvodnje, vec da је osman:ska vlast bila prinиdena da precиtno prizna jedan pri­ro•dni regиla·tiv.

Drиga је stvar sto su Osmani и doba krize timarskog sistema podиzimali izvjesne povrsinske mjere za pomoc spahijaшa. Tako sи oni, kako to роkаzијн

Ьitoljski si:dzili, povecavalHimaii'espahijama •da Ьi im nekako osigurali prihode. То је imalo za posljedkи nestajanje sitnih timara i smanjivanje broja spablja. Oni su spahijama i na taj nacin pomagali sto sи im pozajmljivali novac iz drzavn~ Ьlagajne н slucajи da oni nisu imali ·dovoljno sredstava da 1dи na ratni poh·od. U dugim ratovilma, рорнt Kandiskog таtщ oni sи oslobadali vojne sluzbe odreden broj spa'hija koji sи iSli na timare svojih dтиgova i prikиpljali sa njih rentu da Ьi spahije mogle ratovati i 1zdrzavati svojи poroclicu. Ali sve ove i drиge mjere nisи mogle spa­siti timarskи organizaciju od daljeg stalnog propadanja ..

Ја sam na drugom mjestu govorio а ciflиcimw u Bosni koje pominju najsta­riji bosanski def.teтi. Тi su cifluci predstavljali vтlo neznatan dio miriske zemlje u odnosu na zemlju obиhvacenu timarima i zeametima. Ali -izucavanje deftera XVI vijeka koji se odnose na Bosnu i Hercegovinu pokazuje da se vrlo jaiko uvecao broj cШiuka i podvlaci principijelnu razliku u nastanku izmedu pomenute grupe cШuka iz XV vijeka i mase cifluka iz XVI vjieka. Dok је prva grupa nastala na izricitu saglasnost i inicijativu centralne vlasti kao oЬlik nagradivanja ljudi za njihove

264 Nedim Filipovic

usluge, dotle је masa cifluka iz XVI vijeka: predstavljala izraz stihino,g eko,nomskog procesa koji C.esto nijeimao nikakve veze s asvjesno:usmje[<enomlinkij.ativom.\central­ne vlasti i koji је ustvari znacio pro:cess1aЬljenja i rastvaranja klasicne organizacije timaгskog sistema.24) Razumije se da је ovaj proces svakom decenijom ovoga vije­ka doblvao sve veci razmah i brzinu. U XVII vijeku taj се proces zauzeti tolike dimenzije da се dovesti do takvog stanja u kome се posjednici cifluka doci ро svojoj ekonomskoj snazi i stvarnom raspolaganj u zemljom gotovo do prevage nad timanni­cima. XVIII i XIX vijek dovesce do potpune pobjede v1asnika cifluka, tako da се uktdanje timarskog ststema 1839 godine pretstavljati vise formalan akt likvidacije jedne prezivjel'e stvari koja је svojom praznoш organizacionom spoljasnoscu po­krivala vla'dajuci oblik svojine zadnjih stoljeca turske vladavine u Bosni i Herce­govini. Postavlja se pitanje, da li је ciflucenje u Bosni i Heгcegovini bila izuzetna pojava koja svoj korijen nalazi u specificnoj organizaciji turskog feudalnogsistema. MiSljenja sam da odgovor na ovo pitanje treba precizirati. Ako se radi о cifluku kao novoш kvalitetu u osmanskim agrarnim odnosima, onda on nije pojava speci­ficna za Bosnu i Hercegovinu, vec zakonito izvire iz opsteg karaktera agrarnih odnosa O:sшailiSke carev}ne. Ako је pak rijec о ~vantitativnom rastu ciflu:ka, onda se moze re­ci da su specificne prilike razvitka Bosne i Hercegovine isle na ruku tome kvantita­tivnom rastu. I usta~rюva odzakluk-timarau Bosni i He~rcegovini- pitanje о kome mi govorimo u ovom radн - pretstavlj ala ј е ј edan od vaznih elemena!ta koji ~su u:tkali na praVIac i snagu toga razvitka. Za problem cifluбenja vaz~na је stvar ko је u preteznoj mjeri Ьiо nosilac ciflucenja. Prirodno da u onim pokrajinama Carstva g,dje је

postojao snazan broj posjednika timara domaceg porijekla, kao sto је to Ыо slu­caj u Bosni, ciflucenje је mor;a~lo imati i drukciji pravac i d~rukciji konacni rezultat nego u oнim pokrajinama gdje takav sloj nije postojao u jednoj dugoj vгemensikoj kontinuiranosti, kao sto је slucaj u Srbijt, koja је, koliko se meni cini, u ~doba staiЬi­lizacije turske vlasti sporije uspostavljala i r,azvija1a pгoizvodne snage неgо Bosna i Hercegovina i koja је u doba koje је bilo ri}esavajuce za tok i razvitak ciflнcenja dO.Zivljavala duboke ekonomske i drustvene potrese, seobe i prekidanja kontinu­iteta turske vlasti krajem XVII i u prvoj po1ovici XVIII vijeka. Austriska uprava u Srblji znacila је snazan udarac procesu ciflucenja. Ја misblm da се pazljiva ana­Hza timarskog sistema u XVI i XVII vijeku pokazati da pored tog,a sto 6е u Srblj i pгeo­vlad,ati muslimanski spablja, klasa tiшarn}ka несе tamo postici nikada onu ujednace­nost i hщrюgenost kakvu је postigla ta klasa u Bosni i Hercegovini. Sto se tice Make­donij<e, tu је proces ciflucenja bio veoma snazan zato sto је jos u XVI, XVII i XVIII vijeku uticaj primorskih gradova Sredozemlja, narocito So~luna, potsticao razvitak proizvodnje i sto је klasa timarnika tamo ЬНа snaznija. А taj proces s O'hz~roш na svoje nosioce nije dao iste rezultate kao u Bosni i Hercegovini gdje је нajveci broj posjednika cШuka pretstavljao pripadnike klase timarnika.25)

24) »Pregled«, Sarajevo, 1953, br. 5, str. 386-393. 25) Bitoljski sidzili, sada pohranjeni и Drzavnom arhivи и Skopljи, sadrze dragocjene

podatke о razvitkи timarske organizacije i stvaranjи cifluka и Makedoniji. Najstariji sidzil po­tjece iz НЈ30 ро Н. (1620/21) godine. Iza toga slijedi niz sidzila sve do pod konac turs~ke vla:sti и Makedoniji.

, Odzaklиk timari и Bosni i Hercegovini 265

IП

USPOSTA VLJANJE ODZAKLUK-'rlМARA U BOSNI

Mi smo vec napomeпuli da se kriza timarskog sistema u Osmanskoj сагеvш1 pocela osjecati jos u XVI vijeku i da је u punoj svojoj snazi izblla krajem XVI i pocetkom XVII vijeka. Nekoliko istaknutih turskih pisaca pisali su о tom proЬlemu nastojeci da otkriju osnovнe uzroke .slabosti Carstva. Tako је Bosanel'c, Mula Hasan Kjafija napisao svoj »Niza:m-ul-alem<< sto znaci poredak svijeta, odnosno slobodnije receno nacin upravljanja d~rzavom. On је to ~djelo napisao u posljednjim godinama XVI vijeka.26) Pocetko:m XVII vijeka, u doba Ahmeda I napisao је Ajni Ali svoje djelo »Kavanini Al-i Osman« tj. zakone Osmanskog roda. 27) Muratu IV podnio је

Koci-bej svoju raspravu »Durer-i risale-i nizam-i devlet« tj. Biserje rasprave о po­retku drzave, 28) а poznati Hadzi НаШа odnosno KjatiЬ Celeblja napisao је 1652/3 godine raspravu »Destar-ul-amelli i,slah-il-halel« tj. Obrazac postupka radi U'klanja­nja teskoca. 29) U sustini istoj kategoriji ra,dova pripa,da i poznata rasprava Ali Ca1usa, napisana 1653 godine, koja daje pregl~ed uredenja i ustanova Osmanske care­vine. 30) U toj raspravi sa, posebnom paznj om data је slika agrarnih odnosa Osmanske carevine. Ono sto је zajednicko svim ovim raspravama, osim Ali Causeve, jesie to da se u njima u toku vise od jednog polustoljeca konstatuje neprestana slabost Carevine i nastojanje da se nadu osrюvni uzroci tih sla:bosti. Svi se pis:ci slazu u tome da su poremeceni odnosi izmedu dvije osnovne klase - klase vojnika i klase proizvodaca - seljaka. Polozaj i jedne i druge klase је sve tezi, а opste eko­nomsko i politicko stanje Careviнe sve slablje i sve vise zaЪrinjavajuce. Timarska organizacija је u derutnom stanju а borbena moc spahija opala је. Tereti na se~ ljaka su ogromni, drzavne kase prazнe, а na sve strane u drzavnom aparatu vlada podmitljivost, nesavjesnost i pljacka. Narocito је u tom pogledu interesantan Koci­bej koji vidi spas Carevine u snazenju timarskog sistema, Ciji pretstaVJnici tтеЬа da i dalje ostanu o1sno'vna vojna si1a Carstva. Pominjuci tzv. sepet timare, tj. na nedo­zvoljen nacin doblvene timare, ciji su berati izvadeni na fiktivna lica, on kori­statuje da se svak oborio na timarski sisteщ i da plja1cka domene toga sistema."1) On apeluje da se podigne dostojanstvo i materijalna sнaga spahije kritikujuci mizeran polo!Zaj spahija kojima timari koje zasluzuju na svom macu mogu Ьiti svaki ca1s oduzeti i predati u ruke nedostojnih lica od kojih Carevina nema nikakve koristi. 32 )

Ocevidno је da је on pristalica naslijedi vanja timara u porodici.

26) Archiv ftir slavis·che Philologie, br. 32, str. 139-158. 27) Istambиlslю izdanje od 1270 god, ро Н. (1853/4). 28) Istambиlsko izdanje od 1277 god. ро Н. (1860/1). 29) Istambиlsko izdanje od 127<0, god. ро Н. (1853/4). 30) Izdao Hamid HadziЬegic и Glasnikи Zemaljskog mиzeja u Sarajevu, 1947 god., str.

139-2,05. 31) Pomenиto djelo, str. 19-20. Odlicne podatke о sepet-timarima dаји bltoljski sidzili. О

sepet-timarima и Bosni iz 20 godinru 17 vijeka daje '_t:odatke dok. br. 841 и zblrci Orijentalnog institиta и Sarajevи. ,

32) Takav polozaj spahija tиpio је cesto kod njih osjecanje. klasne solidarnosti i stvarao od njih nezadovoljnike koji se иdrиZији sa otvo renim neprijateljima postojeceg.a drиstvenog

poretka. Tako neke spahije и Rиmeliji stoje и doslиhи sa hajdиcima, ра cak исеstvији u hajdиckim pothvatima. Podatke о jatakovanjи spahij.a и Rиmeliji dаји mtihimme-defteri iz drиge po1ovine 16 vijeka. Меdи tim r:odacima ima ih nekoliko koji se odnose na Bosnи i He'r­cegovinи. Ovdje ne pominjemo Anadolijи, ciji drиstveni pokп~ti dаји dosta Hustracija za ovu temu.

266 Nedim Filipovic

Kod Kja,tiЬ Celeblje stoji interesantna koo.stata,cija da је Тигskа carevma sa svojim иlaskom и 364 godinи, kako on veli, ostarila i da pretstavlja jedan organi­zam_ cije poremecene funkcije zbog starosti toga organizma pretstavljajи velikи

opasnost. I on predlaze temeljito lijecenje toga organizma. Ovom teskom stanjи Carevine odgovarali sи na planи vojne i politicke sitиa­

cije prema, vani neu:spjesi, preveliko naprezanje i trosenje snaga bez reZultata na mnogobrojnim i иdaljenim ratistima kao i opasnost jedne velike evropske koalicije, ciji Ьi иdar ·dosao preko Balkanskog Polиotoka sa jadranske i panonske strane. Veliki иnиtrasnji tиmиlti, роЬиnе janicara i zba·civanje sultana, роЬиnе и Maloj Aziji, Siriji itd. ugrozavali sи Carstvo i tjerali sи vodece ljнde Cжevine da podи­zimajи mjere koje Ьi ozdravile Carstvo. Jedna od tih mjera Ьiо је pokusaj Ahmeda I da novom kodifikacijom zakona unese reda na pravnom роdrисји zivota. U nje­govo vrijeme donesena је odluka centralne vlasti da se и Bosni i Hercegovini timari i zeameti ostave и nasljedstvo porodice da Ьi se sanirala vrlo teska situacija ovih pokrajina, cija је feu:dalna klasa и teskom i dиgom hrvanjи tokom XVI vijeka ucinila ogromne napore za slavи Carstva. Nije slucajno da је medи pomenиtim

piscima prvu ostrи kritiku stanja Carstva dao Ъаs Bosanac Hasa.n Kjafi. Као sto se и doba najveceg uspona, Carstva od svih balkanskih pokrajina и Bosni i Hercego­vini najsnaznije i najneposrednije osjecala snaga i bHstavost Carstva, isto tako su· se и do<ba opadanj а, bas zbog geografskog polozaja tih zemalj а, na,glo poceli osj ecati znaci novog nesrecnog razvoja. Kjafija је upravo na razvitku и Bosni izvodio svoje 'Za­kljиcke о Carstvu i upozoravao vla1dajuce krugove na opasnosti koje su na pomolи. On је znakove nazatka i raspadanja osjetio jos iz 60-tih godina XVI, а signalizirao ih је krajem toga vijeka'. Za осјеnи neuspjeha na bojnom роlји inspirisali sи ga ratovi и Madarskoj i nesrecni porae: pod Siskom. Pokreti brdanskih plemena, opa­sna d1plomatska akcija Zapada medu hriscanima na Balkanи kao i znakovi nezado­voljstva medи spahijama и Bosni davali su риnо pravo Kjafijinim konstatacijama. 1604 godine и pokretu odvajanja od Tиraka и Hercegovi.ni m:edи hriscanskim kne­zovima, bez sиmnje i samim spahijama, nalazi se i jedan mиsliman spahija. Potpi­snici rezolнcije izjavljrvali su da hoce da priznajи vrhovnи vlast Aиstrije.323) Ne­srecne odlиke Porte da slanjem difarmiranih valija и Bosnи pocetkom XVII Yijeka sиzblje to neza1dovoljstvo nije иspjelo. Porta se и ovim pokrajinama pored вepo­sredne opasnosti иstanka, hriscanske raje i opasnosti spoljne agresije na·sla pred opasnoscи da izgиbl podrskи i da okrene protiv sebe klasи bosanskih spahija. Sve se ovo neposredno vidi iz dragocjenog dokиmenta koji nas O'bavijestava о tome kada је i kako је иspostavljena иstanova odzakluk-timara и Bosni i Hercegovini. То је jedan ferman napisan za vrijeme vladavine sultana Љrahima (1640-1684) koji nosi ·datиm 1054 godine ро HidZri tj. 1644 godine na.Se ere.33) U tom se fermanu kaze kako је valija Bosne Husein-pa•sa poslao pismo, а zeimi i posjednici timara pied­stavkи na Portи i kako sи izlozili da је provincija Bosna granicno podrucje t1 sи­

sjedstvи hriscana i kako sи se oni od osYojenja stalno ЬоrШ za slavи Carstva ne zaleci zivote. Ти skoro su pri obrani Bиdirna i podrucnih ти tvrdava pokazali jиna­stvo zrtvujиci svoj imetak i svoje zivote radi odbrane i ocuvanja tvrdava и koje su

32а) С. Truhelka, Nekoliko mladih pisama bosanske gospode pisanih bosanicom, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, XXVI, 1914, str. 478, dokumenat od 19 januara 1604 god.

33) Prepis toga fermana nalazi se u kodeksu br. 84 Orijentalnog arhiva Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu, str. 139v-140r.

Odzakluk timari u Bosni i Heгcegovini 267

se bili zatvorili. Osim toga u borbl u kojoj је рао i Hasan~pasa veliki је dio zeima i posjednika: timara рао za slavu Carstva na bojnom polju; s toga u naknadu za pokazaпe sluzbe, а da se ne Ьi rasturila ognjiSta palih zeima i spahija, njihovi zea­meti i timari, koji su carskom miloocu u njihovim porodicama, dodijeljeni su njiho­vim sinovima i njihovoj braci car::.kim zapovijestima koje su iz.dali Љrahimov otac Ahmed I 1603-16.17) i Љrablmova braca sultan Osman (1618-1622) sultan Murat IV (1623-1640). Ро tim zapovijestima kada Ьi jedan posjednik timara рао na bojnom polju, njegov zeamet Ш tLmar davao se njegovim sinovima, braci, а ako nije imao sinova i brace davao se njegovim roda,cima koji su pripadali njihovom odZaku. То је sve cinjeno uz svjedocenje timarnika i predstavku alaj-bega. Na taj nacin su njihovi odzaci bili zasticeni od opasnosti da se r~asture. Oni su vjerno sluzili cara, doiЬro naoruzaпi i disciplinovani, u ratovima do kojih Ьi doslo, u cuvanju i odbraпi zemlje i ostalim sluzbama. Sada se ne uzima u obzir svjedocanstvo alaj-bega, zeima i timarnika i njihovi predlozi, nego se, suprotno carskim zapovij·ed:ima, upraznjeni zeameti i tiiшari пе predlazu :njihovim siпovima i braci, vec se daju strancima, а neki

· uzimaju te timare i protivno daHm podacima, tako da sц njihovi sinovi i njihova braca liseni rente, odZaci im se rasturaju, а vojnoj sili se za:daje udarac i ona se dezorga:nizuje. Sve to skupa predstavlja nasilje i nepravdu. S toga sultan Љrahim ovim svojim fermanom ponovno izjavljuj е ·da sve to пiје nje,gova oarska volja i daje im ovaj ferman za potvrdu njihovih pra va s time da se njihovi timari ne daju strancima, nego da se daju njihovim odza:cima. Otsada пеkа se raWlaju ро ovome fermanu i ро ranije izda.Нm zapovijedima. Ka·d umre neko od zeima i timar·nika i zeameti i timari postanu upraznjeni, neka se ne daju strancu, vec neka a1aj-bezi uz svjedocenje zaima i timarnika predloze Љ sinovima i braci umrlih i njihovim odza­cima, tako da se njihovi odza·ci ne uniste.

Prije nego sto predemo na analizu o•voga dokumenta potrebno је da istakne­mo ·da и arhivskom materijalu Orijentalnog instituta u Sarajevu kao i u arhivskom ma,terijalu Gazi Husref-begove biЬlioteke ima veliki broj dokumenata iz XVIII i XIX vijeka u kojima se pominje ustanova odzakluk timara u Bosni i Hercegovini. Medu tim materijalom moze se izdvojiti niz dokumen.ata koji zњjedno pretstavljaju cjelovitu sliku naslijeda timara i zeameta u pojedinim porodicama u toku 100-150 godina. Upada u oci da је пajmanji broj takvih dokumenata iz XVII vijeka. Ali ono nekoliko 'dokumenata koji poticu iz XVII vijeka ne protivrece ustanovi odZa­kluk timara, iako se u nekim od njih tњ ustanova izricito ne spominje. Nama nije ovdje cilj da iznesemo empiriju pitanja odza'kluk timara, nego аа u ovom osvrtu о tom pitanju iznesemo osnovne vazne momente toga pitanja i da povucemo za­kljucke koji se iz toga nameeu.34)

No prije nego sto blsmo preSli na taj dio nasega izlaganja potrebno је da povucemo razliku izmedu ustanove odZakluk timara u Bos:ni, koja је zasnovana pocetkom XVII vijeka i trajala do likvidacije timarskog sistema u Bosni 1839 god>ine i odzakluk posjeda koji su postojali u Anrudoliji jos od osmanskog osvojenja izvje­snih tamosnjih krajeva. Ti odzakluk posjedi nosili su ime »jurtluk posjeda«. Oni su dodjeljivani u stalan pos.jed feuda1cima tih krajeva u nakna,du za pokornost i voj­nicku slиZbu. Takvi su bili posjedi kurdskih begova. Oni su u rukama: imali berate. Ako Ьi neko od njih umro Ш ne Ьi vr8io odrectene du:Znosti njegov Ьi jurt i odzak

34) Tu .analizu dacemo u studiji koju pripremamo.

268 Nedim Filipovic

Ыо dodjeljivan njegovim sinovima lli rodacima. Isto tako drиgo sи jиrtlиk timari koji sи и Maloj Aziji dod'jeljivani nekim plemeщkim begovima. U slисаји smrti Ш nevrsenja dиznosti timar Ы se dodjeljivao zajedno sa zapovjedniStvom nad pleme­nom njihovim sinovima ili rodacima. ро}{ su poшenиti odzaklиk posjedi i odzaklиk timari и Maloj Aziji ostajali и porodici i .и slисаји nevjere prema centralnoj vlasti, takav slиcaj nije Ыо sa odzaklиk timarima и Bosni. Tamo se odZaklиk timar и slи­саји nevjere odиzimao od porodice. Vjerovat.no da је, ne znajиci za tи rarzlikи, Ham­mer i napravio vec pomenиto poredenje izmedи bosansko-heroegovac'kih begova i kиrdskih begova. Medиtim i jedna i drиga иstanova nastala је i razvijala se pod sasvim drugim иslovima. Odzaklиk u Maloj Aziji Ыо је kompromis izmedи timar­skog sistema i rodovskih organizacija, а odzaklиk timar и Bosni blo је роkи~ај centralne vlasti da se tom ustanovom spasavajи institucije timarskog sistema i da se ојаса vojna moc jedne drago.cjene pokrajine Osmanskog carstva. Ispitivanje timarskog sistema и Bosni pokazиje da је izrodavanje toga sistema jos и XVI vijelk:и dovodilo do otimacine i kиpoprodaje timara. Presиsjela osvaja:nja nisи krajem XVI i 11 XVII vijekн mogla za spahije mazиle naci nove timaгe, а da ne govorimo о XVIII i X:IX vijekи kada је treЪalo grcevito Ъraniti i ono sto se ima pred opasnoscи od spoljnje agresije. Dakle, to је blla иstanova onoga -doba kada је timarski s~istem presao и defanzivu. PotreЪno је spomenи ti da је иstanova oJ.Zaklиk timara obиhva­tala i gedik timare, stavljajиci zig nasljed.nostl na polozaj vezan za takve timare. Pomenиti Skaricev »Popis Ъosanskih spahija iz 1711 godine« иЪjedljivo pokazиje koliko sи znatan dio timarskih posjeda drzali и svojim rиkama ljиdi Ъosanskog divana, cehaje, mиteferike, causi itd. Ti polozaji иstanova odzaklиk timara i zea­meta vremenom sи prelazili и rиke Ъosanskih pl•emica i na taj na,cin se njihov иticaj и иpravi ovim zcmljama povecavao. Timarska organizacija и Bosni i Hercegovini sve је vise po;stajala zatvorena za ljиde van ovoga ejaleta. Izraz mazиl sve se ma­nje сије pri dodijeljivanjи timara~ и Bosni i Hercegovini. 35) Ovi posjedi pocinjи da cirkиlisи и rиkama zatvorrenog krиga spahiskih porodica, а svako van toga kruga smatran је straнcem Ш, kako se to govorilo, edzneЫ. Prirodno da se to odrazilo i na psihologijи tih spahiskih porodi,ca i da је stvaralo povoljne иslove za nastanak i иcvrscenje klasnih tradicija kod spahiskog reda. Та samosvijest klase iz spoznaje svoje иloge и odЪrarni Carst:va foгmulisa,n.a је и izrazи »O·dzako.vic« .ili »odzakovic Ъo­sanskog vojnog krajista«. Ali ipak ја dosada nisam nigdje sreo и .turskim izvorima tvгdнju prets~avnika Ъosanskih tim.a,rnika da svoJe spahiske posjede uziv.ajи od prije osvojeнja Bosne. Najvise sto se сије to је iz,raz »Od starine« ш >Юd djedova i oceva«.

Medиtim, prije nego stoblsmo presli: na iznosenje zakljиc.aka о zna>Cajи i doma­saju иstanove o1dzakl'uk timara и Bosni na ekoнomskom planи, potreЪno је da kazemo da se praksom i novim fermanima koje је izdavala previs·e slaЪa centralna v1ast stalno prosirivao pojam odzaklиka ј da sи и naslijedи timara и nedostatkи sinova, Ъrасе i ЪliZih rodaka иcest:vovali i daleki rodaci koji sи stanovali и иdaljenim kra­jevima. PostQjaloje jedno logicдo pravilo da gиbl pravo na koriscenje иstanove

odZaklиk timara ono lice koje је vec posjedovalo timar ili иzivalo rentи и nekom drиgom oblikи Ш је, napu:stivsi svojи kla.sи, pocelo da se zanima zanatom i drиgim slicnim privrednim djelatnostima, kao i lice koje је izjavilo da ти nije stalo do

35) Mjesto toga susrece se izrшz »millazim« t. ј. kэ.ndidat za timar. Тај se izrэ.z odnosi щЈ, pripadnike domacih spahiskih porodicэ..

Odzakluk timari u Bosni i Hercegovini 269

4akvog:,.-Ш1Slijeda. Timar se mogao naslijediti samo na osnovи berata prethodnog иzivaoca timara иz dokaz Ьlize ili dalje krvne veze s njime. Citava ta pro,cedura stajala је pod kontro1om pertstavnika klase, а и slисаји vecih sporova oko svojina na timare dolazilo је do krиpnijih sastanaka i vijecanja na Bosanskom divanи pred licem alaj-bega sandZaka i najиglednijih zeima i spahija bosanskog ejaleta. Ana­liza dokиmenata koji govo.re о odzaklиk timarи ирисије nas da је иstanova odza­klиk timara trebalo и prvom redи da zastiti cjelolkиpnost timara, ра se u svakom dokиmentи о odzaklи'k timarи postavlja kao jedan od иslova odzaklиka nedjelji­vost timara, tj. da se timar pojavljиje i tretira kao jedna lenska cjelina koja ima svoje odredene obaveze bez obzira na broj sиdionilш и иzivanjи toga lena. Isto tako opa<za se da se ipark znalo desiti da kod krиpnijih timara-zeameta ta cjelo­kиpnost lena (idzmal) mogla poremetiti i pored postojeceg kilica stvoriti drиgi

kilic. То se osoblto onda desavalo ako se d:Lobom zeameta и porodici dolazilo do toga da se zeamet prepo1ovio izmedи dvije иdaljenije rodЬinske grane i da је pitanje rijesava:no na taj nacin sto sи se iz jednog kilic-zeameta stvarala dva kilica to jest dva tiшara. Dalja promjena и odnosи na oЬicne timare sastojala se и tome da sи sinovi иmrlog spahije nasljedivali, vec prema svom Ъroju, cijelo 1eno bez obzira na klasicne norme о naslijedи timara. То је и nekи rиkи pretstavljalo konpenzacijи

za timarnike. Fond zemalja koji је ulazio и timare ili zeamete Ьiо је ogranicen. Osvajanja nije Ьi1о vise. Uvodenje novih obradivih povrsina zemlje Ьilo је

sрого !. vrseno је pod и,s,lovima prevlasti gospodara ciflиka. Jedino и slисаји da је koje sitnije leno ostalo, ро pravШma odzaklиk-ti1nшra, bez posjednika, mog1o se ono priklopiti uz neki timar radi иvecavanja lena njegovog gospodara. U slисаји da dva lica исеstvији и posjedи jednoga lena i da jedno иmre, ne ostavivsi nasljednika, ро pravilima odzaklиk timara prioritetno pravo na dio njegova timara doblva nje­gov sиdionik. Mi ovdje ne mozemo iznijeti analizи svih mogиcih slиcajeva diobe i spajanja odzakluk timara иnиtar jednog odzaka, ali mozemo konstatovati da se iza toga cesto krila vrlo ziva ekonomska moЬilnost timarskog posjeda, ра maikar i и ogranicenom krиgи jednog porodicnog odzaka. Uopste, poznata nam klasi.Cna formula kasrijed (odricanje od lena i иstupanje lena) cesto se sиsrece и lenskim do­kиmentima о odzaklиk-timarima i iza. nje stoji mnogo риtа sakrivena ekonomska transakcija, tj. prodavanje lena Ш иstиpanje lena za neke druge protииslиge i kom­Ьinacije. Та formиla »k<'Щ~Ш4'' i и odnosи prema edzneЬijama, tj. onima koji ро od­redbama odzakluk timara nisи ima1i pravo naslijeda timara, skrivala је vrlo cesto ekonomsiku transakcijи kоји је mogao da izvrsi gospodar lena u svoje ime, ako nije imao nas,ljednika, Ш и ime svoga odzaka, odnosno svojih sиdionika и posjedovanjи lena. Ја s.am naisao na nekoliko dokumenata koji na drastican nacin razotkrivaju sиstinu ka,srijeda navodeci sиme za koje sи dati timari prodati.36) То nam naknadno obja'snjava sиstinи kasrijeda иopste н timarskom sistemи Osmanske carevine i иkа-:­zије kako se na zamaskiraп naCin vrsila trgovina sa zemljom, odnosno posjedima koj.i se nisи mogli kиpiti ni zaloziti. U ova docnija vremena kada је snaga cen1~ralne vlasti Ьila opala i kada se odnos spahija prema timarи u ekonomskom pogledи, u

36) U sarajevskom sudskom registru br. 2 iz 964 g. ро Н. (1556/7) u Gazi Husrev-begovoj biЬlioteci u Sarajevu postoji blljeska (str. 330) da је timarnik Dzafer sin Hasana blo kupio ti­щar od spahije Pervanea sina Abdullaha za 240 zlatnika. Ka:ko је Hmar dat drugome, Dzrufer је trazio da mu prodavac to.ga tima·ra vrati njegov nova·c. - Za kasnije vrijeme pogl. do­kumenat br. 480· u zblrci Orijentalnog instituta u Sarajevu.

270 Nedim Filipovic

pogledи raspolaganja, znartlno izrn.ijenio, cestopиta se desavalo da је ta maskasikidana i da se stvarnost pokazivala и svoj svojoj golotinji. Mi smo vec pomenuli da и si­stemи od:Zakluk timara nije Ьila moguca ustaюova mazиla koja је takodeт, cini mi se, и turskoj timarskoj ьrganizaciji cesto риtа maskirala ekonomske transakcije i kиpovanje lena роmоси podmitljive Ьirokratske masine. Ovdje је ta pojava dobila drиgi vild. Slicno kao u Makedoniji. kako• nas о tome izvjestavajи Ыtoljski sidzili, do1azi do pojave tzv. sepet timara, koje smo vec pomenиli. Jedno иgledno lice iz redet timarnika, npr. ,aJaj-beg :sаЬете и svojoj rиci jednи do dvije desetine sitnih timara, koji sи ostali bez v1asnika, vadeci. роmоси korиmpirane cinovnicke Ьirokra­tije ber.ate na ljиde iz svoje svite Ш na ne~a izmiSljena ltca. Njegov:a drslюst Ые dotle da cesto риtа falsifikuje stanje и pogledи nasljedstva jednoga tima:ra i na taj nacin povecava listи svojih timarskih posjeda. 37)

Ostecene spahistke kисе ogorceno sи se borile koristeci se normama о odza­klиk timarи da odbljи ovakve napade nasvoja prava.

Ustvari borba oko timara и ovo vrijeme imala је, ро mome mi•sljenjи, znacaj bo•rbe za jedan dиЬlji ekonomski interes. Naime timar је и иslovima иstanove

odzaklиka Ьiо daleko pogodniji za svoga posjednika za ucestvovanje и trci oko podjele viska proizvoda rajetinstke kla,se. Zato sи posto•jala dva риtа kao i и ra­nijoj farzi timarskog sistema. и Bosni i Heгcegovini: to је риt ciflиcenja i риt prosi-

. rivanja spahijine h·assa z.em1je, tj. one zemlje na timarи spahijinom koja је jos ро klasicnom osmanskom zakonodavstvи Ьila odredena spablji kao zemlja kоји је on mo·gao Hcno obradiva.ti Ш davati drugome na obradи u svoje ime. Pros'irivanje hassa zemlje Ш beglиcke zemlje sada је islo mnogo lakse zbog toga sto ·је timar Ьiо u trajnom posjedu poro1dice, р а sи ри tevi za taj ртосеs bili mnogovrsniji i mno.golikiji, а ekonomska korrilst ро spahijи, odnosno ро njegov od:Zak, izvjesna i ocita, dok to nije Ыо slucaj na oblcnini timarima, jer је citav trи•d i ekonomski napor spahije oko povecanja hassa zemlje mogao Ьiti kompromitorva.n i иpropasten prelasikom timara и rиke drи·gog spahije. Spahija је mogao zamaskirati flagтantnи sиprotnos,t prйSi:гivanja svoje ha:ssa :remlje na tгј naCin S.to је u dogovQirи sa trecim lkem mogao najboljи zem1jи sa svoga tima:ra. иstupiti ро pravu iapije tome Iicu, а onda је orno tи zemljи moglo da proda. spahijinoj zeni, bratи, rodakи itd. Та se zemlja poslije precиtno prikljиcиje postojecoj hassa zemlji. 38) U takvim slиcajevima moglo se ciflиcenje podиdarati sa prosirivanjem hassa zemlje. Mnogostrиiki su vi­dovi svekolikih mahinacija koje sи spahije mogle wsiti na svojim timarima. Кlјис citave sirtuacij.e nal.azio se и pravu tapije naslijedenom iz klasicnog osmanskog zako­nodavstva о miriskoj zemlji. I stari, praksom иtvrdeni put сШи6еnја omogucavao је bosansikim spahijama и иslorvima. odzaklиk timara mno•go vece исеsсе и podjeli vi­ska pгoizvoda rajinske klase. I tи је pravo tapije odig~alo kljucnи иlоgи. Ти је do­lazila do izraza solida,rnost pretstavnika .klase spahija и odnosи na drиge иcesnike и trci oko podjele viSka proizvodњ. Stoga је sasvim razumljiva. pojava borbe za timaтe koji ви olaksavaH ucesce и ргосеsи ciflиcenja. Upada и oci nekoliko ikrиpnih .porodica koje vrse masovno ciflиcenje: Dovoljno је pomenиti ВиЬlсе, Dzenetice i drиge ра da se ilUJSt,ruje gornja postavka i da se vidi na konkretnoj analizi njihorvih

37) Tako је, naprimjer, Ьivsi .ala,jbeg Hercegovackog sandzaka Ebu Bekir prigraЬio 13 Ц­mar.a (pogl. dokumenat br.13771-2 и zblrci Orijentalnog instituta u Sarajevu).

38) Dokumenat br. 832 u zЬirci Orijentalnog instituta и Sarajevu.

272 Nedim Filipovic

u Centralnoj defterhani. Ak:t koji sa:drzi podatke koje sam iznio о ovome timaru datiran је 1286 ро Hi'dzri tj. 1859 go:dine. Ne ulazeci u pitanje vrlo intesentnog mo­menta о spaljivanju berata od strane raz bojnika koji su mogli biti i hris6ani i mu­slimani - sto ni u jednom ni u drugom slucaju ne umanjuje znacaj interesantnosti to:ga dogadaja- ја Ьih htio da na prirnjeru ovoga svakako izuzetnog slucaja sa je­dnim hriscanskim timarom ukazem na neminovnost da se hri:scanski timar likvidira i ne prizna cak i poslije opste likvidacije tima:rsko:g sistema. 41)

Po1sljednja vremena turske vladavine u Bosni i Hercegovini staja1la su u znaku apsolutne prevlasti cifluckih posjeda nad timarima. Timar је znacio nesto tek u rukaшa bogatih posjednika cifluka koji oblcno u svojoj ruci drze i visoke upravne i1i vojnicke polozaje. То se Щеро vidi narocito u Bosanskoj Krajini gdje su izvjesne begovske po>rodrce dosle do izuzetne snage i ugleda. Tako npr. poгodica Kulenovica koja se је domogla polozaja kapetanэ., а njeni neki vazniji pretstavnici шuzimali su i polozaje miri-mirana Klisko,ga saнdzaika, koji se poslije neuspjesnih 11atova sa Au­strijom i Mlecima Ьiо smanjio na polovinu svoje nekadasnje 'teritorije. Моснi pret­stavnki te porodice trazili su i do:Ьili temlik-namu na svoje cifluke od centralne vlasti. Tako se u jednom izvo:ru iz 1198 godine ро Hidzri tj. 1784/5 nase ere spo­minje temlik-nam:a cifluka Salih-pase kao i temlik~nama sina mu Mahmut-pase koji је te cifluke naslijedio. Iz drugog jednog dokumenta iz te iste godine vidi se da jedan cifluk Mahmut-pase sadrzi samo porez,a filurije 24.000 akCi. Iafko posjedni­ci zeameta, Clююvi te poюdice ne kazu za sebe da su zeimi, vec se titulisu iz.razoш ashabl ciflugan tj. posjednici cifluka. То nije smetalo Mehmeda Kuleno.vica, kapet.ana tvrdave Dzisri Kebir (Kulen Vatkufa) da kao spahija filuriskih zemalja koje su po­sjedovali posadnici te tvrdiave zaprijeti tim posadnicima da се im oduzeti zemlje koje obradнju, .ako mu ne :da:du reнtu vecu od ·one koju su mu oni htjeli. da isplate. S druge strane medu cifcijama Smajil-beg:a Kulenovica na njegovom cifluku u selu Vodenki nalazimo posa!de iz tvrdave Kulen-Vakufa.42) Ovo ne'koliko ilustracija iz istorije jedne mocne begovske p'orodice dovoljno је da nam poka'ze svu silinu i komplikova:nost procesa izdvaj1anja Ьivsih 'O'Ьicnih spahiskih porodica u .red krupnih begovskih ve1ikњsa koji се svoje ime i svoju snagu steci zahvaljujuci ne s'iЭ.mo svome spahiskom polozaju vec u prvom redu svome uspjesпom ucestvovanju u trci oko visЮa proizvoda ra·da seljastva. Тај proces је, kiю sto smo vi~djeli, nosio vrlo cesto ria povrsini vid grube fizicke sile, nesavjesnosti i pljacke. Da је u toj trci lavovski dio u Bosni i Hercegovini zahvatila klasa timarskih posjednika, u mnogome је za­sluga ustanove odzakluk-timara koja је svojim prednostima pojacala kompaktnost te klas:e i omoguCila јој povoljne oko:lrюsti pod kojim је ucestvoVJala u pqmenutom pr6cesп. Razumije se da је na kraju toga procesa koji је ustvari znaCio pгopast i likvidaciju klase spahija, sudblna pretstavnfka te klase Ьila razlicita. Dok se jedan dto te klase pri kraju javlja ka·o mocan sloj Ьegovskih aristokrata i aga, posjednika cifluka i v:elikih kompleksa beglucke z,emlje dru,gi dio nestao је u masi seljastva, а treci se је ug1oblo u privredni gradski zi vot, zanate, trgovinu itd. О tome наш daju drago'cjene podatke isprave iz onog doba kada је poslije likvidacije timaгskog si­stema isplacivana Ыvsim posjednicima timara, o:dnosno njihovim nшsljednicima,

41) Dok. 2117 u zblrci Orijentalnog institut.a u Sarajevu. 42) Podaci uzeti iz kodeksa br. 79 u Orijeпtalnom -institutu u Sara}evu.

Odzaklиk timari и Bosni i Heгcegovini 273 ---------------------

izvjesna renta kњо ekvivalenat za prihode njihovih Ьivsih posjeda. 43) Drzava је kи­pila te prihode i sta:vlja.la ih и drzavnи Ьlagajnи, а isplaciva'la ih ј'е preko tzv. mal-sandиka koji sи se ПJalazili и sredistima sa.ndzaka Bosanskog ejaleta.

Tako је Ьila likvidirana tiшaтska o-rganizacija kao prezivjela forma turs'kog feиdalizma. Ali time nije Ьiо likvidiran taj feиdalizam. On је prodиzio da zivi и odnosи izmedи cifcija i gospodara ciflиka. Ро mom misljenjи to је Ьila cudna, hi­bridna forma koja se ro·dila iz specificnih иslova шzvitka osmanskog feиdalizma. Као sto' trgovacki i zelenaski kapita1 koji ро svojoj prirodi ostajи van sfere pro­izvodnje, и oЬlasti prometa, ne mogи bez svoga prel<aza и oЬlast proizvodnje, tj. bez svoga pretva·ranja и proizvodni kapital, izmjeniti ni·sta Ьitno и drиstveno-eko­nomskoj formaciji feиdalizma, stalno reprodukиjuci stare odnose i stalno ostajиci kao potencijalna m.ogиcнost proizvodnog kapitala, tako је i ciflиk, iako и sнstini oЬl1k feudalne organiza•cije agrarnih odnosa, imao hiЬridan karakter. S jednastrane on је lisavao seljaka njegovog prava na posjed zemlje za·drzavajиCi njegovи иlоgи . neposrednog proizvodaca od koga posjednik cifl:иka иzima odredenи rentи, а s druge st,rane, on је pretstavljao potencijalnи m.ogиcnost da pтerњste и sistem kapitalistic­kih odrюsa na taj nacrn sto Ьi natиralna renta bil:a zamjenjena novcanom rentom zakиpca ili na taj nacin sto Ьi vlasnik ciflиka uzimao seljaka liSenog posjedovanja zernlje, seljaka bezemljasa, pи'tem najamnog odnosa za obradи svoje zemlje za svoj vlastiti ra,cнn i н svojoj vlastitoj reziji. Ali ovdje se pokazalo da feи,dalna agra.rna pгoizvodnja kao nizi •oblik proizvodnje ne moze sama iz sebe rodШ, bolje reci ne moze sama od sebe preci и sistem ikapitalisticke proizvodnje bez postoj~anja иnи­

tras,njeg kapitalistickog t1rzista koje се је silom svo·jih zakonitosti иvисi и sferи

svojih odnosa. А takvog иnиtrasnjeg kapitalistickog trzista preziv}ela Osmњnska

carevina nije imala. Stogњ је Cif1н!k kao organizacija agrarnih odnosa i agrarne proi:zvodnje ostњo feнdal.na иstano\Ca, koja је sa svoje strane иzvratno djelovala na nera·zvijenи privredи tигskih grad'Ova.

Ako Ьi se postavilo pitanje zasto је nakon austriske okиpacije Bosne i Her­cegovrne postojalo agrarno pitanje, drugim rijecima, zasto se i ciflиk-s,ahiЬija i cifcija nisи brzo prila,godili нovim kapitaHstickim odnosima koje је Aнstro-иgarsJш и brzom tempи иvodila и Bosni i Hercegovini, onda se na to pitanje moze odgovo­riti da је ciflнcenje bilo prilicno dиg pro.ces, а c;f1uk prШcno stara иstarnova koja је dиgom ekonomskom i drustvenom praksom posljednjih stoljeca turske feнdalne vlasti и Bosni i Hercegovini Ьila konzervirala i istakla о.nи stranи svoje sиstine koja јој је dav,ala karakter feиdalne ustanove. Ртi tome m.islimo ne samo na Cisto ekorrюm­sku stсrшпи procesa, nego pod tim podгazumjevamo i · one drustvene, psiholoske, idejne i kultиrne elemente koji иlaze и okvir proizvodnjih snaga i pгodиkcionih _ odnosa. Ustanova ciflиka, prenesena пaglo i b<ez postepenog evolиcionog pro1cesa u sistem kapitalistickih odnosa, moтala је pokazati ka·o krиta celija feudalne agraгne proizvodnje koja se nije mogla saglasiti sa novim akpitalistickim odnosima и Bosni i Heгcegovini. Za normalno fиnkci:onisanj е poljopгivredne proizvo,dnje и novim нslovima tи celijн Ьilo је potrebno нnisti ti, а' njeno se tшistenje sastojalo и tome sto је сШисkи zemljн trebalo vratiti njenim neposrednim proizvodacima i tim pLltem је иklopiti н sisteш kapitalistickih odnosa.

4 '1) О tom postoji obllan materijal и zblrci Orijentalnog instituta и Sarajevи.

18 -· Prilozi za orijentalnu filologiju

274 Nedim Filipovic

RESUME

LES TIMARS »ODZAKLUK« EN BOSNIE ЕТ HERZEGOVINE

L'auteur resume, dans cette etude, quelques assertions de son ouvrage »Le developpement de l'orga:nJi,sation des ))timars« en . Bosnie et Herzegovine«, qu'il prepare.

L'auteur pense que les systeme des »timrurs« se developpa en Bosnie et Her­zegovine de la meme fa<;on comme dans 1es autres pays balkaniques. D'apres lui, les Ottomans po!ssedaient le systeme des »timars« deja tout а fait developpe а l'epoque de leur occupation de Bosnie et Herzegovine. Пs appliquerent, dans се

pays, d'une fa<;on consequente le princ~pe de la terre »miri«, et Hs у admirent les representants de l'ancienne classe feodale - surtout de la petite noЫesse - sans distinction s'ils etaient islamises ou rюn, en tenant compte uniquement du principe expose plus haut. De cette fa<;on, l'affirmation suiv~nt laquelle l'ancienne noЫesse de Bosnie et Herzegovine conserva ses Ьi ens et ses privileges en acceptant l'Islam n'ruppartient qu'au regne des legendes historiques.

L'auteur traite ensuite le proЬleme de l'origine et du developpement des »Timars Odz.akluk« en Bosnie et Herzegovine. L'auteur souHgne l'importance de cette instИuti.on pour le developpement de la Bosnie et Herzegovine sous le regime Ott.oman du XVIIe jusqu'au XIXe s.iecles, en demontrant comm.e 1Cette institution aida а la formation de la legende ci~des1st.rs mentionnee. En connexion avec ces deux problemes, l'auteur traite la question des »Cifluk« en Bosnie et Herzegovine en exposant son opinion.

Toutes ces 1·ef1exions de l'aut~ur so.nt fondees sur des riches soпrces histo­riques doнt l'analyse detaillee sera donnee dans l'etu,de qu'il prepare.