5 TEHNICKA SREDSTVA U PROTIVDIVERZIONOJ ZAŠTITI LICA I OBJEKATAMere protivdiverzione zaštite prostora preduzimaju se, pre svega, radi preventivnog efekta,

sa ciljem da se otkriju i eliminišu eksplozivna, radioaktivna, zapaljiva i druga opasna sredstva, kojima se može ugroziti bezbednost lica i objekata. U tu svrhu, radi bržeg i efikasnijeg pregleda štićenih prostora, koriste se razni tehnički uređaji kao na primer: rentgen aparati portabl, mobilne, stacionarne i linijske protočne konstrukcije, razne vrste detektora za detekciju metala, eksploziva, radioaktivnih materijala, setovi ogledala, stetoskopi i razna druga tehnička sredstva i uređaji.

Protivdiverzione mere zaštite podrazumevaju detaljne preglede svakog objekta, njegovu širu i užu okolinu, sredstva prevoza i trase kojima se kreću, a sve sa ciljem da se blagovremeno otkriju i uklone sve bezbednosno opasne naprave, uređaji, kao i materije koje mogu da ugroze bezbednost objekata i samim tim i lica, koja u njima borave.

Protivdiverziona zaštita obuhvata i pregled i svih pisama i pošiljaka i drugih materijala koji se unose u štićeni prostor, a istovremeno i kontrolu ulaska drugih lica u toku kontrole.

Kontrola podrazumeva proveru, od strane preventivnotehničkih ekipa i značajnih delova objekta, koji su neophodni za normalno funkcionisanje, kao što su: energetsko napajanje, gasne instalacije, voda i zagrevanje, ventilacija, funkcionisanje liftova, funkcionalnost ulaza i prinudnih izlaza i sl.

Primenu mera i aktivnosti protivdiverzione zaštite obavljaju specijalizovane ekipe uz primenu svih tehničkih sredstava. Po izvršenom protivdiverzionom pregledu i na osnovu utvrđenih činjenica i stečenom uverenju o postignutoj potpunoj bezbednosti na kontrolisanom prostoru, obavezno se uspostavlja fizička zaštita i pun nadzor nad prostorom.

5.1 Protivdiverzioni i preventivnotehnički pregiediProtivdiverziona zaštita je tehnička disciplina koja u osnovi obuhvata pronalaženje,

neutralisanje, transport, dezaktiviranje i uništavanje svih vrsta eksplozivnih naprava. Pored toga, ovim aktivnostima obuhvaćeni su i preventivni pregledi prema planu rada i po upućenim zahtevima, odnosno dojavi o postavljanju eksplozivnih naprava.

Protivdiverzioni pregledi obavlaju se u otvorenim prostorima, stambenim i drugim prostorijama, industrijskim objektima, sabraćajnicama, saobraćajnim sredstvima i drugim mestima na kojima se okuplja veći broj lica, sa ciljem pronalaženja eventualno prisutnih eksplozivnih i drugih opasnih materija, koje mogu ugroziti živote i zdravlje Ijudi, materijalna dobra i životnu sredinu.

Objekti i prostori od posebnog bezbednosnog značaja imaju stalno prisutno fizičko i instaiirano tehničko obezbeđenje, koje vrši nadzor i kontrolu pristupa ljudi i materijala.

Oprema koja se najčešće koristi pri protivdiverzionim pregledima je:■ oprema za uspostavljanje radio-komunikacije između učesnika akcije,

■ baterijsko i reflektorsko osvetljenje,■ lakše preklapajuće ljestvice,■ priručni alati (čekić, klešta. testera, makaze za metal, set ključeva za odvrtanje šrafova)■ razne vrste detektora (za metal, eksploziv, zvuk i dr.)Pregledom mogu biti obuhvaćeni spoljnji prostori, javne prostorije, sobe (kancelarije) i

prostorije sa vitalnim uređajima i instalacijama, trafoi, razvodna postrojenja i drugo. Takođe protivdiverzionim pregledima mogu biti obuhvaćene saobraćajnice, mostovi, tuneli, propusti ispod sabraćajnica, objekti uz trasu kretanja štićenih lica, železnički koloseci, skretnice, stanice, saobraćajna sredstva, stadioni i trgovi kao mesta okupljanja ljudi, pozorišne i filmske sale, sajamski otvoreni i zatvoreni prostori itd.

Preventivnotehnički pregledi obavljaju se u cilju uočavanja i otkrivanja tehničkih nedostataka, latentnih kvarova, kao i drugih neusaglašenosti sa propisno projektovanim objektima i sistemima, koji ometaju normalno funkcionisanje određenog tehničkog sistema, ugrožavaju normalno funkcionisanje ostalih definisanih sistema i predstavljaju potencijalnu opasnost za sistem u celini, objekte i ljude koji ih koriste.

Preventivnotehnički pregledi objekata izvode se, ne samo u okviru protivdiverzionih aktivnosti, koje se obavljaju samo po planu ili posle najave, nego i u svim drugim situacijama.

Ovi pregledi obuhvataju sledeće instalacije i uređaje:■ električne,

■ vodovodne i gasne,■ ventilacione,■ klimatizacione,■ uređaje za tehničku zaštitu,■ gromobranske uređaje,■ uređaje za gašenje požara i pomoćne prinudne izlaze,■ putne komunikacije, stepeništa, hodnike, liftove i dr. Preventivnim pregledima kontroliše se, ne smo funkcionisanje pojedinih instalacija i uređaja (vrši se i protivdiverzioniom pregledom), nego i usklađenost uređaja i njihovog instaliranja sa važećim propisima (standardima, tehničkim uputstvima, atestima i dr.)Preventivnotehničke preglede izvode specijalisti iz pojedinih oblasti tehnike uz prisustvo

tehničkog osoblja odgovornog za funkcionisanje sistema u zgradi.

5.2 Sredstva diverzantske aktivnostiDiverzantska sredstva predstavljaju sklop određenih materijalizovanih elemenata, koji u

svom osnovnom sastavu sadrže opasne materije (eksplozivne, lakozapaljive, otrovne, radioaktivne i druge), a namenjene su za uništavanje objekata, ugrožavanje života i zdravlja ljudi i druge efekte protiv Ijudi i materijalnih dobara.

Prema načinu izrade i konstruktivnim rešenjima diverzantska sredstva se mogu podeliti na:■ formacijskai■ priručna (improvizovana).Grupi formacijskih diverzantskih sredstava najčešće pripadaju određena, prema nameni,

definisana vojna, fabrički izrađena, pojedinacna ili u sastavu određenih kompleta, sredstva, koja se mogu koristiti, ne samo u vojnim, nego i u terorističkim aktivnostima.

Priručna diverzantska sredstva su izrađena od materijala dostupnih diverzantu u vidu improvizovane naprave, koja je namenjena za izvođenje terorističkih aktivnosti. Sa ovim napravama postižu se isti, a često, po nastalim posledicama, i veoma nepredvidivi i zastrašujući efekti.

Konstrukciona rešenja diverzanskih sredstava prilagođavaju se nameni, mestu i uslovima gde se postavljaju. Često i neki drugi ograničavajući faktori diktiraju prilagodavanje naprava usmerenih protiv ljudi, sredstava, objekata i funkcionalnih tehničkih sistema. Izgled diverzantskih naprava se prilagođava da bi se postigao odgovarajući efekat smanjene uočljivosti i samim tim efekat maksimalnog iznenađenja. Aktiviranje naprava može biti trenutno ili vremenski usporeno, što zavisi od procene teroriste o trenutku ostvarenja najvećih efekata.5.3 Opasne materije koje se koriste za izradu diverzantskih sredstavaPri izradi diverzantskih sredstava mogu se koristiti materije kao što su:

■ eksplozivne materije,■ radioaktivne materije,■ lakozapaljive materije,■ otrovne materije i dr.

5.3.1 Eksplozivne materije kao sredstva za izradu diverzantskih napravaEksplozivi su materije koje se, inicirane određenim spoljašnjim efektom u veoma kratkom

vremenskom intervalu, destruktivno preformulišu u gasovite komponente ekstremno povećane zapremine uz trenutno oslobađanje toplotne energije i stvaranje veoma jakog udarnog talasa. U principu eksplozivi, kao hemijske materije, imaju postojanu konfiguraciju, ali su veoma osetljivi na uticaje s polja, kao što su:

udar,trenje,toplota,varnica i drugi slični oblici energije.Ipak postoje i materije koje imaju sposobnost da veoma lako i spontano detoniraju bez

spoljašnjeg impulsa. U cilju postizanja njihove stabilnosti i primenjivosti, dodaju im se razni aditivi, koji ih čine pri svim manipulacijama manje opasnim i praktično upotrebljivim.

Eksplozija je fizičko-hemijski proces, koji je propraćen naglom destrukcijom eksplozivne materije i pratećim efektima, koji pogubno deluju na okolinu, kao što su: mehanička sila (pritisak), velika količina toplote, veoma jak zvučni i svetlosni efekat i dr.

U zavisnosti koji efekat je dominirajući pri nastanku eksplozije, možemo ih podeliti na fizičke, hemijske i nuklearne eksplozije.

Fizičke eksplozije odlikuje trenutni prelazak materije iz jednog u drugo fizičko stanje, a mogu biti inicirane samo impulsima fizičke prirode, kao na primer:

eksplozije posuda pod pritiskom sudar tela koja se kreću velikom brzinom prirodne razarajuće pojave (zemljotresi, vulkani i dr.)

Hemijske eksplozije nastaju kao posledica hemijskih procesa pri kojima hemijska energija materije prelazi u toplotnu, oslobađajući pritom velike količine gasovitih proizvoda, koji stvaraju jak udarni talas.

Nuklearne (atomske) eksplozije izazvane cepanjem atoma uranijuma i plutonijuma ili fuzijom jezgara teškog vodonika (deuterijum, tricijum), imaju razarajuće efekte izazvane ekstremno velikom količinom oslobođene energije. Nuklearne eksplozije po svojim efektima i katastrofalnim posledicama udarnog talasa, toplotnim i radioaktivnim dejstvom na živi svet i prirodu uopšte, višestruko nadmašuju sve druge vrste eksplozija.

Prema osobinama koje ispoijavaju u minersko-tehničkoj primeni, eksplozivi se dele u grupe:impulzivni (potiskujući) eksplozivi kod kojih se sporije odvijadestrukcija - (razne vrste baruta),brizantni (razorni) eksplozivi odlikuju se velikom brzinom destrukcije (vojni eksplozivi za punjenje minskih sredstava, granata, avionskih projektila, zatim za minerske rađove u rudarstvu i građevinarstvu) iinicirajući eksplozivi koji se odlikuju veoma velikom brzinom detonacije, a koriste se za izradu inicijalnih sredstava (kapisle i detonatori), kojima se iniciraju ostale vrste eksploziva.

Vojni eksplozivi imaju izrazito povećanu razornost, ali i trajnost pri adekvatnom skladištenju i otpornost na mehaničke efekte. Prema fizičkom stanju najčašće su u upotrebi čvrsti i plastični vojni eksplozivi. Tipičan predstavnik vojnog eksploziva trotil (TNT- trinitrotoluen), ima veoma veliku otpornost na udar i trenje, a ne eksplodira ni pri prolasku puščanog zrna velikom brzinom i sa povećanom kinetičkom energijom kroz masu, kao ni paljenjem užarenim telom.

Plastični eksplozivi, zbog izrazite mogućnosti oblikovanja i prilagođavanja veoma različitim formama, imaju veliku primenu u formiranju diverzantskih naprava.

Privredni eksplozivi se koriste za minerske potrebe u rudnicima, kamenolomima, pri izvođenju građevinskih radova i sl. Njihova upotrebljivost je vremenski ograničena, a prema fizičkom stanju mogu biti praškasti, tečni i plastični.

Osnovna gradivna komponenta praškastih eksploziva je amonijum nitrat (NH4NO3). Brzina detonacije im je oko 3000-7500 m/s, a nazive najčečce dobijaju po proizvođaču ili po hcmijskom sastavu (kamnitit, amonal, vitezit i sl.).

Tečni eksplozivi se ređe koriste u diverzantskim eksplozivnim napravama, a češće u rudnicima i kamenolomima. Ipak, pokušaj upotrebe tečnih eksploziva u Londonu 2006. godine otkriven je na vreme.

Inicirajuća sredstva (detonatori), koja se koriste za iniciranje eksploziva, pale se sporogorećim ili detonujućim štapinom ili inicijalnom kapislom. Osetljivi su na mehanički udar, povećano trenje, toplotu plamena i varnice, povećano prisustvo vlage i sl.

Sporogoreći štapini, u čijem punjenju je crni barut (kalijum nitrat-sumpor-drveni ugalj) zaštićen pamučnom ili plastičnom oblogom, ima brzinu gorenja lcm/1-1.5 s. Paljenje ove vrste štapina moguće je izvršiti običnom ili minerskom šibicom.

Detonujući štapin, koji se može koristiti za istovremeno iniciranje više eksplozivnih punjenja, ima punjenje inicirajućim eksplozivom (pentrit i sl.). Brzina detonacije iznosi oko 6000-7000 m/s i sposoban je inicirati većinu eksploziva ukoliko su u direktnom dodiru. Pri eventualnom nedostatku eksploziva, detonirajući štapin može poslužiti kao njegova dobra zamena.

Električni detonatori se takođe koriste za iniciranje eksploziva, a sastoje se od detonatorskog tela i električnog upaljača. Prema vremenu za koje izazovu dejstvo na eksploziv, električni detonari se dele na trenutne (deluju u trenutku protoka struje određene jačine), vremenske (koji imaju usporavajuću smešu za aktiviranje detonatora) i milisekundne (interval usporenja iznosi oko 23-34 milisekunde).

Upaljači diverzantskih eksplozivnih naprava, koji su nosioci energije kojom otpočinju eksplozivni procesi, jer iniciraju eksploziv, predstavljaju, pored eksploziva, osnovne komponente eksplozivnih naprava. Prema načinu izrade mogu biti formacijski (vojni) i improvizovani, a s obzirom, koji energetski efekat im je dominantan mehanički, električni, hemijski ili pak kombinovani. Prema vremenu potrebnom za aktiviranje moguća je podela na vremenske/tempirne (mehanički sa okidačkim mehanizmom i elektromehanički gde se kontakt uspostavlja u električnom polju) i trenutne (kontaktni i nekontaktni), a prema načinu kako se vrši njihovo aktiviranje na potezne, nagazne, otpusne, odvijajuće, na rasterećenje i druge.

Tempirni upaljači, koji se aktiviraju nakon određenog vremena, u svom konstrukcionom rešenju i načinu vremenski podešenog aktiviranja mogu biti sa jakom kiselinom (kiselina nakon razbijanja ampule ističe i nagriza žicu, koja se po isteku definisanog vremena prekine), sa olovnom trakom (olovna traka kao tempirni usporivač se mehanički razvlači sve dok se nakon isteka definisanog vremena ne prekine), kao hidraulični (usporivač je tečnost koja potiskuje klip, koji se kreće nakon izvlačenja osigurača, a vreme isticanja zavisi od promera dizne) ili tempirani uz pomoć satnog mehanizma, kao i na bazi određenih elektrohemijskih procesa (brzina hemijske reakcije definiše vreme usporenja) i dr.

Kontaktni trenutni upaljači mogu se aktivirati udarom igle u inicijalnu kapislu nagazom, potezom, otpuštanjem ili kombinovano,a funkcionišu i kao frikcijski (deluju pri gnječenju i trenju zapaljive smeše upaljača) i elektromehaničko-kontaktni (kao nagazni, potezni, otpusni i kombinovani).

Nekontaktni trenutni upaljači aktiviraju se vibracijom, indukcijom, promenom elektromagnetnog polja, prijemom radio signala i sl. Indukcioni upaljači se aktiviraju indukovanom strujom, koja nastaje približavanjem metalnog predmeta namotaju detektora. Fotoćelijski detektori se aktiviraju presecanjem fotoćelijskog snopa, čime se uspostavlja/prekida kontakt u električnom polju eksplozivne naprave i dolazi do njenog aktiviranja. Radio signalni upaljači, kao dirigovani nekontaktni upaljači, aktiviraju se prijemom radio signala, pri čemu dolazi do uspostave strujnog kola.

Eksplozivna diverzantska sredstva, veoma različite izvedbe, mogu biti upotrebljena za izvođenje raznovrsnih terorističkih aktivnosti. Odabir objekata terorističkih napada se veoma pažljivo, dugotrajno planira i proučava, a sve radi postizanja maksimalnih rušilačkih, ubojnih, psiholoških i drugih efrekata, čije su posledice ubijanje i ranjavanje što većeg broja ljudi i/ili velika uništavanja materijalnih dobara.

Teroristički napadi mogu biti usmereni na miniranje vozova u pokretu, železničkih i drumskih mostova, propusta, nasipa, perona i stanica, saobraćajnih čvorišta, pružnih trasa, komandno-uprav 1 jaćkih punktova, jedinica vodosnabdevanja, magacinskih i drugih skladišnih prostora i sličnih objekata od vitalnog značaja (fabrička postrojenja, transformatorske stanice, električna postrojenja, bušeće garniture za sirovu naftu, naftovodi, pumpne stanice,...).

5.3.2 Radioaktivne materije kao sredstva za izradu diverzantskih napravaSvojstvo pojedinih elemenata da spontano emituju određeno, veoma definisano, zračenje,

pri čemu se jezgra pojedinih elemenata koji zrače dezintegrišu u druga jezgra, sve dotle dok se na kraju ne dobiju stabilni elementi, predstavlja radioaktivnost. Radioaktivnost može da bude prirodna, na koju se spolja praktično ne može uticati, sarao se registruje i meri i veštačka radioaktivnost koju izaziva, prati i na nju spolja utiče čovek određenim aktivnostima.

Obe vrste radioaktivnog zračenja potiču iz atomskih jezgara radioaktivnih elemenata, a vrsta radioaktivnih zraka zavisi od vrste elementa i energetskog stanja u kojem se atomsko jezgro i atom elementa u celini nalazi. Fizička veličina koja karakteriše aktivnost nekog radioaktivnog eklementa je vreme poluraspada. Period poluraspada nekog radioaktivnog elementa predstavlja vreme nakon kojeg proporcija dezintegrisnih jezgara elementa dostiže 50% u odnosu na početni broj. Vreme poluraspada radioaktivnih elemenata može da traje veoma kratko od oko 10"7 s, pa do više od hiljadu godina. Proces dezintegracije radioaktivnog jezgra nekog atoma nije beskonačan, jer na kraju nastaje stabilno jezgro i proces radioaktivnosti se praktično zaustavlja.

Vrste radioaktivnog zračenja, domet i osobine - Postoji više vrsta radioaktivnog zračenja, ali se najčešće susrećemo sa sledeće tri:

■ Alfa (a) zraci, * Beta (8) zraci i■ Gama (y) zraci.Alfa zraci, kao pozitivna jezgra hemijskog elementa helijuma (dva protona i dva neutrona)

imaju mali domet, koji u vazduhu iznosi oko desetak santimetara, a zavisi od sredine kroz koju prolaze (1 mikron u metalnoj ploči). Alfa zrake zaustavlja tanja i manje masivna prepreka, te ne predstavljaju posebnu opasnost za ljudsko zdravlje, što znači da postoji efikasna i potpuna zaštita. Međutim, ukoliko je to zračenje iz izvora koji je unet u organizam, tada ima veoma pogubne efekte na zdravlje. Emiteri alfa zračenja, zbog visoke emisione brzine alfa čestica i znatne kinetičke energije su veoma aktivni agensi jonizacije.

Beta zraci su brzi elektroni-čestice negativnog naelektrisanja. Ova vrsta radioaktivnih zraka ima domet u vazduhu od nekoliko metara, veće su prodornosti od alfa zraka i prolaze kroz Al-foliju debljine nekoliko milimetara. Emisiona brzina ovih zraka je velika, ali je jonizaciona moć manja od jonizacione moći alfa zračenja. Opasnost po zdravlje ljudi je veća jer su prodorniji.

Gama zraci su elektromagnetne prirode, veoma male talasne dužine, na koje nema uticaja elektromagnetno polje. Putanje gama zraka su duge, pravolinijske, a na visini pri nuklearnoj eksploziji dostižu domet i do nekoliko kilometara. Imaju veliku energiju i prodornost, a brzina im je ravna brzini svetlosti. Imaju moć jonizacije, koja je manja za oko 100 puta od beta, a za oko 1000 puta manja od moći jonizacije alfa zraka iste energije. Radioaktivni elementi skoro uvek sa alfa i beta zračenjem emituju i gama zrake.

Radioaktivno zračenje direktno utiče na jonizaciju u ćelijskim strukturama živih organizama i izaziva biološke promene u genetskom poterncijalu, koje se prenose na potomstvo. Zračenje na živi organizam može dolaziti spolja, kao spoljašnje zračenje (izvor je van organizma) i kao unutrašnje zračenje, kada se izvor radioaktivnog zračenja nalazi u organizmu. Ovi izvori radioaktivnog zračenja mogu biti uneti u vidu radionuklida udisanjem, sa hranom, kroz povrede na koži i slično. Njihovo prisustvo u živom organizmu veoma često ima najteže posledice, a najopasniji su izvori sa dugim vremenom poluraspada i kada se teško izbacuju iz organizma.

Aktivnost radioaktivnog izvora izražava se u jedinicama Bekerel (Bq) za apsorbovanu dozu, spacifična predata energija jedinicom Grej (Gy), a ekvivalentna doza zračenja ima za jedinicu Sivert (Sv).

Detekcija radioaktivnih zraka zasniva se na efektima koji oni izazivaju pri prolasku kroz prostor ili "udarom" o neku prepreku. Prvobitno je za detekciju korišćena fotografska ploča i uticaj zraka na emulziju ploče. Efekat jonizacije, koji imaju sve tri vrste radioaktivnih zraka, je veoma pogodan i sada se koristi za tačnu detekciju i kvantitativno određivanje. Kao najpoznatiji detektor radioaktivnih zraka, koji je zasnovan na jonizacionom efektu, je Gajger-Milerov brojač.(Slika 128) Sastoji se od malog cilindra napunjenog sa gasom pod malim pritiskom, kroz čiji središnji deo je zategnuta žica od tungstena. Na žicu se dovodi visok pozitivan napon, a cilindar je povezan sa zemljom. Kada se u eilindru pojavi negativno naelektrisana čestica, privući će je pozitivno naelektrisanje žice, a na svojoj putanji izazvaće sekundarnu jonizaciju i stvaraće se još negativno naelektrisanih čestica, koje će takođe privlačiti naelektrisanje žice. Proizvodi se praktično serija kaskadnih jonizacija koje izazivaju električne impulse na žici, a ovi mogu aktivirati "brojilo" za registrovanje. Ova vrsta brojača je pogodna za merenje alfa zraka, pod uslovom da prodru u unutrašnjost cilindra, za beta zrake je zadovoljavajuće merenje, ali za gama zrake, zbog male jonizacione moći, efikasnost dostiže tek nekoliko procenata.

Diverzije radioaktivnim elementima, odnosno njihovim zračenjem, moguće je izvesti svim vrstama radioaktivnih materijala, koji emituju ovu vrstu zračenja. Najpogodniji, a istovremeno i najopasniji su emiteri alfa i beta zračenja, jer je rukovanje sa ovom vrstom materijala praćeno manjim rizikom za diverzante, pa su samim tim pogodniji za tu upotrebu, a efekti mogu da budu sa veoma teškim posledicama. Efekti su najveći ukoliko je to unutrašnje zračenje, jer ga je teško otkriti i to skoro uvek u poslednjoj fazi delovanja.

5.3.3 Zapaljive i otrovne materije kao diverzantska sredstvaOsim eksplozivnih i radioaktivnih materija, za izradu diverzantskih naprava, za uništavanje

materijalnih dobara (efektima požara, mehaničkih udarnih talasa i sl.), ugrožavanje zdravlja i života ljudi, uništavanje resursa hrane i pitke vode, uništavanje i svih drugih prirodnih kapaciteta neophodnih za egzistenciju živih bića, mogu se koristiti i zapaljive i otrovne materije.

Diverzantsko sredstvo, koje koristi zapaljivu materiju, kao opasnu komponentu, može biti formacijsko ili improvizovano sa efektima koji su često veoma nepredvidivi, ali su skoro uvek sa veoma teškim posledicama po ljude i materijalna dobra. Diverzantska zapaljiva sredstva se najčešće improvizuju od materijala do kojih diverzant najlakše može da dođe, često veoma različitog izgleda i oblika. Najčešće se pakuju u ambalažu robe široke potrošnje radi kamuflaže.

Diverzantske zapaljive naprave, koje se improvizuju mogu da budu u vidu:■ Molotovljevog koktela u kojem je zapaljiva materija najčešće benzin, ponekad sa

dodatkom benzena i kalijum hlorata, šećera, pa i sumporne kiseline, kalijum nitrata i dr., koji se dodaju radi povećanja efekata dejstva eksplozivne naprave,

■ sredstva na bazi kalijum permanganata i glicerina,■ zapaljive smeše praha metala na bazi gvožđa i aluminijuma (termitne smeše), koje

sagorevanjem razvijaju temperaturu i do 3000 °C,■ zapaljive celuloidne trake sa belim fosforom i sl.

5.3.4 Materijalni tragovi koji ostaju na mestu događaja eksplozije, pronalaženje, pakovanje i laboratorijska obradaVeoma izraženi specifični efekati, koji prate svaku eksploziju (velika brzina raspada

eksploziva, veoma jak udarni talas, povećana temperatura i često nastajanje požara i sl.), nameću potrebu veoma pažljivog, stručnog i istrajnog rada na mestu eksplozije u cilju prikupljanja materijalnih tragova eksplozivnih naprava i sredstava, odnosno eksploziva ili proizvoda nastalih njegovom fizičko-hemijskom degradacijom. Većina eksploziva i sastojaka pirotehničkih smeša prilikom detonacije biva uništena ili se, dejstvom efekata eksplozije, potpuno fizičko-hemijski promeni, te se na mestu ekspiozije može naći veoma malo upotrebljivih tragova. Zbog toga je neophodno što pre nakon eksplozije obezbediti mesto eksplozije radi sprečavanja da kretanjem nepozvanih lica ili na bilo koji drugi način dođe do uništavanja materijalnih tragova, koji mogu poslužiti za utvrđivanje uzroka eksplozije i drugih neophodnih činjenica, koje doprinose razjašnjenju ovog događaja.

Materijalni tragovi, koji potiču od eksploziva i eksplozivnih naprava, najčešće su izmešani i kontaminirani zemljom, prašinom, betonom, staklom i drugim materijama prisutnim na mestu eksplozije, posebno u centru eksplozije i eventualno nastalog požara.

Cilj stručne ekipe koja obavlja istražne radnje na mestu eksplozije je da utvrdi, pored ostalog, i:

■ da li se radi o eksploziji kao posledici eksplozivne naprave i sredstva punjenog eksplozivom, ili je u pitanju nešto drugo,

■ centar eksplozije prema materijalnim tragovima uočenim na mikrolokaciji,■ definiše prostor oko pretpostavljenog centra eksplozije, koji će biti detaljno pregledan,■ zaštiti mesta gde se eventualno mogu naći materijalni tragovi eksplozije, fotografisati ih i

pristupiti njihovom sakupljanju,■ isplanira redosled pretraživanja prostora, od šireg ka užem delu mesta eksplozije,■ proceni da li eventualno može doći do novih eksplozija i izbeći svaki rizik po život i

zdravlje ljudi i dr.

Određivanje centra eksplozije moguće je na osnovu nastalih i uočenih efekata eksplozije, kao što su: mehanička oštećenja (krateri, tragovi dejstva udarne sile i fragmenata izbačenih materijala na susednim objektima i predmetima, zrakasti raspored tragova eksplozije i sl.). Na mestu eksplozije veoma retko se mogu pronaći tragovi vidljivi golim okom, koji predstavljaju upotrebljeni eksploziv, te je, zbog toga, potrebno prikupiti i predmete i njihove delove na kojima su se mogli zadržati eksplozivi, pogotovu ukoliko se na njima uoče strani tragovi kristalne strukture bele, žute ili smeđe boje, smolaste ili uljaste materije specifičnog mirisa i sl.

Oštećenja koja potiču od razornih efekata udarnog talasa eksplozije mogu biti poput:■ oštećenja zidova, podloge gde je bila eksplozija, lomova i deformacija metalnih

predmeta ili građevinskih konstuktivnih elemenata, istezanja i savijanja materijala i sl.,■ sekundarnih efekata eksplozije, nastalih kao posledica udara predmeta izbačenih iz

centra eksplozije, na susednim zidovima i drugim preprekama,■ oštećenja nastalih vibracijama,■ efekata izazvanih delovanjem plamena i toplote i sl.

Nekada se na mestu eksplozije mogu pronaći i delovi električnih provodnika. baterija, štapina. satnih mehanizama i slično.

Veoma je bitno, pri obavijanju uviđajnih radnji, prikupiti što je moguće više materijalnih tragova na mestu eksplozije, na osnovu kojih je moguće izvršiti tačnu analizu i utvrđivanje uzroka eksplozije, korišćenih materijala za pravljenje naprave, vrste eksploziva i aktivirajućeg mehanizma, kao i lica izvršilaca ovih dela. Na mestu događaja moguće je pronaći i tragove koji potiču od samog izvršioca (tragovi stopala, tragovi otisaka papilamih linija, odbačeni ili izgubljeni predmeti, odeća, opušci cigareta, kutije šibica i cigareta, neki drugi pripadajući predmeti itd.).

Tehnička sredstva. koja se radi pronalaženja materijalnih tragova na mestu eksplozije, pored vizuelnog pregleda, koriste i koja olakšavaju rad su:

■ detektori metala, radi pronalaženja sitnijih metalnih deiića,■ mobilni rentgenski uređaji,■ kamere za snimanja na principu toplotnog efekta (termovizija), " detektori isparljivih komponenti eksploziva,■ razne vrste rasvetnih uređaja (obične lampe, lampe sa UV zracima i slično),

■ lupe sa osvetljenjem iii obične,■ razne vrste alata (pincete, skalpeli) i drugi.

Materijalni tragovi mogu se obezbediti struganjem vidljivih tragova sa nekih većih površina, uzimanjem brisa vatom natopljenom acetonom, alkoholom ili destilovanom vodorn, uzimanjem delova metala i slično, prašine i sitnih materijala, koji potiču iz centra eksplozije, na kojima se i ne uočavaju tragovi i svega onog na čemu se pretpostavlja da se mogu naći tragovi eksploziva ili eksplozivne naprave.

Ostaci eksplozivnih materija, koji nisu u potpunosti uništeni efektima eksplozije, mogu se naći u centru eksplozije, odnosno na rubovima i u unutrašnjosti kratera, na materijalu i predmetima izbačenim iz kratera, na okolnim predmetima i objektima i na fragmentima primarnog porekla. Na primarnim fragmentima nalaze se tragovi eksploziva koji su najmanje kontaminirani. te ih je u laboratorijskim uslovima ispitivanja lakše obraditi, a dobijeni rezultati su korisniji za konačno rasvefljavanje događaja.

Pronađeni tragovi mogu se pakovati u papirne i polietilenske vrećice, prigodnu staklenu ili plastičnu ambalažu i slično. Metalni delovi oštrih ivica pakuju se tako, što će prvo biti zaštićeni kartonom, da ivicama ne oštete vrećice, a potom se stavljaju u odgovarajuću ambalažu. Obeležavanje svakog pojedinačnog uzorka mora da sadrži neophodne identifikacione podatke:

■ naziv vidljivog sadržaja uzorka,■ mesto pronalaženja uzorka (veza sa zapisnikom, fotografijom ili skicom mesta),■ datum i vreme uzimanja uzorka,■ ime lica koje je uzorak uzimalo i sl.

Tragovi eksploziva mogu se pronaći i na odeći lica koje je manipulisalo sa eksplozivnom napravom, u automobilu kojim je to lice, naprava i materijal prevožen i sl., tako da je neophodno sva ta mesta i prostor veoma pažljivo i detaljno pregledati i obraditi.

U hemijskim laboratorijama, koje raspolažu savremenom instrumentalnom opremom (gasna i tankoslojna hromatografija, tehnike na bazi X-zraka, FTIR-, IR- i MS-spektroskopija, GC, HPLC, AAS i dr.), stručna lica analizom svih dostavljenih materijalnih tragova, njihovih fizičko-hemijskih karakteristika, foto-zapisa i drugih podataka, mogu dati odgovore kao što su:

■ mikrolokacija centra eksplozije,■ vrsta, a često i poreklo upotrebljenog eksploziva,■ tip detonirajućeg "mehanizma",■ izgled, tip i delovi eksplozivne naprave,■ približna procena količine eksploziva,■ intenzitet i udarni efekti i dr.U zapisniku sa uviđaja o mestu eksplozije neophodno je zapisati i sva zapažanja očevidaca

događaja kao što su:■ boja dima i plamena,■ postojanje bljeska,■ miris dima,■ intenzitet plamena i eksplozije,■ broj eksplozija i dr.

5.4 Postupak pri prijemu anonimnih dojava o podmetanju eksplozivnih naprava u terorističke svrhe

Eksplozivne naprave koje se koriste u terorističke svrhe, kao što je već pomenuto, predstavljaju improvizovana ili formacijska sredstva punjena eksplozivom, koja se postavljaju na mesta na kojima se postižu najveći efekti ugrožavanja života i zdravlja ljudi, veća uništavanja materijalnih dobara ili postizanje efekta uznemiravanja, panike i veće psihološke napetosti građana. Izbor terorističkih eksplozivnih sredstava, način i mesto postavljanja prilagođavaju se i zavise, pre svega, od cilja koji se želi postići terorističkom akcijom.

Veoma često lice, koje je uključeno u izvođenje terorističke akcije postavljanja eksplozivne naprave ili preko drugoga, kratko vreme pre aktiviranja, dojavi tu nameru i obavesti ugrožene ili druga lica, radi postizanja uznemiravanja, a i izbegavanja krajnjih pogubnih posledica. Dojava može biti telefonskim putem ili pisanom porukom.

Pri prijemu dojave telefonskim putem veoma bi koristio snimak glasa osobe koja dojavljuje (boja glasa, način saopštavanja, psihološko stanje osobe i drugo), što se praktikuje u svim situacijama kada je to tehnički omogućeno.

Lice koje prima dojavu treba da usmerava i vodi razgovor koji će potrajat, što je moguće, duže vreme, navodeći lice da ne odgovara, na postavljana pitanja samo kratko sa "da" ili "ne", već da se razgovor razvija.

Neka od pitanja koja se postavljaju dojaviocu terorističke aktivnosti mogu biti u smislu:■ Da li vam je žao što će stradati mnogi nevini Ijudi ?■ Koji su vam motivi za postavljanje eksplozivne naprave ?■ Na koje mesto postavljate eksplozivnu napravu ?■ Za koliko vremena aktivirate i kako aktivirate napravu ?■ Šta hoćete da postignete na taj način ?■ Da li ste sigurni da ćete postići željene efekte ?■ Imate li porodicu i decu ?■ Kako će reagovati vaša porodica kada sazna da ste terorista ?■ Imate li neke zahteve čijim ispunjenjem odustajete od toga ?Kada je dojava pisanom porukom, vrši se analiza eventualnih pečata, odakle je prispela i

sve što je moguće saznati u vezi dobijanja pošiljke, a naknadno se primenom odgovarajućih laboratorijskih metoda traže eventualni tragovi papilarnih linija lica, koje je manipulisalo sa njom.

Svaka najava o postavljanju eksplozivne naprave u terorističke svrhe ima svoje specifičnosti, ali je zajedničko u svim postupanjima pritom da se sa maksimalnom ozbiljnošću

pristupa od strane stručnih lica u razjašnjenju svih okolnosti, koje su u vezi sa tom aktivnošću, sve do momenta dok se slučaj u potpunosti ne razreši. Tretman svake dojave je "stvarna pretnja", sve do onog momenta dok se eventualno ne utvrdi suprotno.

Pregled prostora i objekata na okolnosti pronalaženja postavljenih eksplozivnih naprava obavlja stručna ekipa za protivdiverzione preglede, koristeći u prvoj fazi saznanja lica koja dobro poznaju ta mesta od ranije i sve prisutne predmete i stvari, njihovu poziciju, eventualno pomeranje i slično. Ukoliko se uoče predmeti, paketi i druge stvari nepoznatog porekla i sadržaja ili su neki od postojećih predmeta pomerani bez znanja vlasnika, pristupa stručna ekipa protivdiverzionom pregledu, korišćenjem raspoloživih tehničkih sredstava i primenom odgovarajućih mera radi pregleda i eliminacije eventualno pronađenih eksplozivnih naprava. Pritom se preduzimaju sve neophodne mere zaštite, pre svega sopstvenih života, kao i izbegavanja ugrožavanja drugih. Vrši se procena ugroženosti lica, objekta i prostora i preduzimaju mere evakuacije iz ugroženog dela izbegavajući paniku.

Uklanjanju predmeta sumnjivih na eksplozivne naprave prethodi preduzimanje radnji, kao što su:

■ isključenje energetskog napajanja,■ zatvaranje gasovoda i sl.,■ otvaranje prozora i vrata,■ uklanjanje eksplozivnih i zapaljivih sredstava iz zone opasnosti i dr.

Na kraju, specijalizovana ekipa pristupa bezbednom demontiranju, uklanjanju i potpunom neutralisanju eksplozivne naprave, samo ako je to potpuno bezbedno za njih, a drugog načina iznošenja naprave iz zatvorenog prostora nema. Jedan od načina neutralisanja eksplozivne naprave i njeno dovođenje u stanje u kojem postaje skoro bezopasna je zamrzavanje tečnim azotom.

5.5 Mere protivdiverzione zaštiteMere protivdiverzione zaštite prostora i objekata preduzimaju se, pre svega, radi

preventivnog efekta, sa ciljem da se otkriju i eliminišu eksplozivna, radioaktivna, zapaljiva i druga opasna sredstva, kojima se može ugroziti bezbednost lica. U tu svrhu, radi bržeg i efikasnijeg pregleda štićenih prostora, koriste se, kao što je napred pomenuto, razni tehnički uređaji kao na primer: rentgen aparati- portabl, mobilne, stacionarne i linijske protočne konstrukcije, razne vrste detektora za detekciju metala, eksploziva, radioaktivnih materijala, setovi ogledala, stetoskopi i razna druga tehnička sredstva i uređaji.

Protivdiverzione mere zaštite podrazumevaju detaljne preglede svakog objekta, njegovu širu i užu okolinu, sredstva prevoza i trase kojima se kreću, a sve sa ciljem da se blagovremeno otkriju i uklone sve bezbednosno opasne naprave, uređaji, kao i materije koje mogu da ugroze bezbednost objekata i samim tim i lica koja u njima borave.

Protivdiverziona zaštita obuhvata i pregled svih pisama i pošiljaka, kao i drugih materijala koji se unose u štićeni prostor, a istovremeno i kontrolu ulaska drugih lica u toku kontrole. Primenu mera i aktivnosti protivdiverzione zaštite obavljaju specijalizovane ekipe uz primenu svih tehničkih sredstava.

Protivdiverzioni pregled vozila - Vozila predstavljaju često sredstvo za izvođenje teških terorističkih akata ugrožavanja ljudskih života i uništavanja materijalnih dobara. Diverzije uz pomoć automobila mogu se izvoditi primenom eksplozivnog ili zapaljivog diverzantskog sredstva, upotrebom toksičnih materija i izvora radioaktivnog zračenja. U praksi se najčešće koriste eksplozivne improvizovane naprave, kao sredstvo za izvođenje terorističkih akcija sa nepredvidivim posledicama po ljude i imovinu.

Pregled vozila, kao i kod zgrada, počinje od spoljašnjosti ka unutrašnjem putničkom, prtljažnom i prostoru motora. Unutrašnji prostor se pregleda sistematično počev od poda prema krovnom delu ili višim delovima. U najvećem broju slučajeva eksplozivne naprave u vozilu prvenstveno su namenjene ubijanju ljudi, a ređe uništenju vozila i prtljaga. Otkrivanje skrivenih mehanizama za aktiviranje eksplozivnih naprava predstavlja poseban problem pri pregledu vozila. Ekipa koja obavlja pregled vozila mora dobro poznavati konstrukciju i sva mesta u vozilu gde je

pogodno smestiti napravu, odnosno uređaj za aktiviranje. U zavisnosti koji je sistem aktiviranja detonatora primenjen, povezivanje može biti veoma različito, kao na primer:

■ na mesta gde se pri startovanju stvara varnica,■ mesto gde se vrši zagrevanje,■ na prekidače vrata, prtljažnika, rezervoara i id.Razgovor sa vozačem ili vlasnikom vozila daće mnoštvo korisnih podataka za

rasvetljavanje događaja podmetanja eksplozivne naprave. Samo povezivanje određenih lica sa ovim događajem, može ukazati i na načine povezivanja i mesto smeštaja eksplozivne naprave. Prostor u neposrednoj okolini vozila može skrivati više materijalnih tragova u vezi sa ovim delom (otisci obuće, opušci, kao i tragovi druge prirode koji potiču od izvršioca, tragovi dizalice, lepljive trake, provodnika i sl.).

Pri svim manipulacijama neophodno je koristiti pomoćna sredstva za daljinski rad: daljinsko otvaranje haube i vrata, daljinsko skidanje ukrasnih poklopaca na točkovima, daljinsko razdvajanje veze akumulatora i td. Prostor oko motora veoma je pogodan za prikriveno nameštanje eksplozivne naprave i njeno povezivanje na izvor akumulatorskog napajanja. Vrata automobila često su mesto povezivanja aktivirajućeg mehanizma eksplozi-vne naprave, posebno vrata koja će otvarati lice kojem je i namenjena naprava, te se ta vrata prva otvaraju sa bezbednog rastojanja. Nekada je potrebno prethodno razbiti staklo na vozilu da bi se došlo do bolje i sigu-rnije pozicije za otvaranje vrata. U zavisnosti koji je tip mehanizma prime-njen za otvaranje i zatvaranje vrata, koristiće se različiti načini i tehnička pomoćna sredstva za daljinsku manipulaciju i otvaranje vrata vozila.

Pregled unutrašnjosti vozila zahteva prvenstveno bezbedan prilazak vozilu, ispitivanje i otkrivanje detektorima eventualno prisustnih toksičnih i radioaktivnih materija prinošenjem detektora otvoru na vozilu.

Diverzije na vozilima mogu se izvesti i slabljenjem određenih vitalnih delova: odvijenjem šrafova na točkovima i sistemu za upravljanje, odvijanjem veze na kočionom sistemu i slično.

Preventivnotehnički pregled pružne trase i objekata -Preventivnotehnički pregled pružne trase i železničkih objekata predstavlja složen postupak koji podrazumeva primenu znanja iz tehnologije rada i funkcionisanja železničkog saobraćaja, poznavanje propisa, koji regulišu ovu problematiku, a odvija se kroz angažovanje na pregledu:

■ železničke stanice i staničnih uređaja i■ otvorene pružne trase i signalno bezbednosnih uređaja.Preventivnotehnički pregled železničke stanice i staničnih uređaja podrazumeva kontrolu:■ stanja oštećenosti staničnih koloseka,■ međusobnog rastojanja šina,■ skretnica i uređaja za regulisanje njihovog pravilnog funkcionisanja,

■ signalnih i bezbednosnih uređaja,■ kao i opšti uvid u održavanje ovih sistema.Preventivnotehnički pregled otvorene pružne trase i signalno bezbednosnih uređaja

obavljaju stručne ekipe radnika železnice i organa unutrašnjih poslova.Protivdiverzionim zahvatom pregleda otvorene pružne trase obuhva-ćeni su donji postroj

pruge, elektro-kontaktna mreža, signalni i bezbednosni sistemi i sva druga mesta gde je moguće postaviti eksplozivnu napravu. Pregledi otvorene pružne trase su veoma složeni, zahtevaju duže vreme za pregled, a skoro isključivo se obavljaju vizueino i tek po pronalaženju eksplozivne naprave koriste se protivdiverziona tehnička sredstva.

Pregled železničke stanice, kao složenog dela jednog saobraćajnog sistema, je takođe složen, zahtevan i kompleksan zadatak jedne stručne protivdiverzione ekipe. Zadatak ove ekipe je da izvrši pregled staničnih koloseka, staničnih signalnih i bezbednosnih uređaja, uređaja za obezbeđenje putnih prelaza u okviru stanice, magacinskih prostora, garderoba i vagona, koji se u datom trenutku nala/.e u železničkoj stanici.

U slučaju pronalaženja eksplozivnog sredstva u pregledanom staničnom prostoru, postupa se, kao i u svim drugim situacijama, preduzimanje odgovarajućih mera i aktivnosti na njegovom neutralisanju i prevozu do bezbednog mesta za dezaktiviranje i potpuno uništenje.

5.6 Zaštitna sredstva i tehnička pomagala, koja se koriste pri protivdiverzionim pregledimaImajući u vidu svu opasnost koju nosi rad sa eksplozivnim napravama, pogotovu

improvizovanim, često od veoma nestručnih lica za ovu vrstu poslova, neophodno je da lica-eksperti za eksplozive i eksplozivne naprave koriste i odgovarajuću zaštitu i tehnička pomagala koja će im omogućiti maksimalno bezbedan rad.

Kao osnovno zaštitno sredstvo koristi se štit napravljen od specijalnih "balističkih" materijala otpornih na proboj čvrstim delovima eksplozivne naprave, koja se može aktivirati.

Korišćenje zaštitnog štita daje, pored fizičke zaštite i određenu neophodnu psihološku stabilnost licu za siguran rad, koja mu je veoma potrebna, radi potpunog koncentrisanja na aktivnost pregleda, a pogotovu kod eventualne manipulacije sa eksplozivnom napravom.

Kacige sa zaštitnicima za oči i lice, zaštitne rukavice i cipele, zaštitnici za uši i eventualno neprobojni prsluci takođe pripadaju neophodnoj zaštitnoj opremi operatera. Specijalna zaštitna odela takođe predstavljaju opremu neophodnu za rad sa eksplozivnim napravama. Radi postizanja stalne komunikacije sa ostalim učesnicima u akciji potrebno je koristiti radio vezu.

Principijelno korišćenje ove opreme pri svim akcijama, pa i u slučajevima kada izgleda da su "manje opasne", minimizira rizik rada.

Specijalni alati, koji omogućavaju rad sa eksplozivnim napravama sa distance, takođe su deo neophodne opreme operatera demontaže i neutralisanja eksplozivne naprave. Upotrebom detektora zvuka moguće je otkriti satni mehanizam, koji predstavlja aktivirajući elemenat eksplozivne naprave. Sve ove radnje, prema mogućnosti, obavljaju se sa distance i eventualno iza zaštitnog zida (čvrste prepreke).

Uz sva ova sredstva, u zavisnosti od uslova u kojima radi, operater može koristiti i rentgenske uređaje, robote za manipulaciju, neutralizatore zamrzavanjem tečnim azotom i dr. Koriste se i strujni agregati, reflektori za noćni rad, šipke -manipulatori određeni alati (testere, klešta, burgije i drugi alati za rezanje), kontejneri za bezbedan prevoz eksplozivnih naprava u specijalno konstruisanim prikolicama sa kontinualnim hlađenjem tečnim azotomi drugo.

5.7 Primena detektora za otkrivanje metalnih predmetaU cilju blagovremenog i efikasnog pronalaženja metalnih predmeta, koji se nedozvoljeno

unose u štićene prostore, a čijim bi posedovanjem mogla biti ugrožena bezbednost štićenog lica, ili bi na bilo koji drugi način došlo do narušavanja zaštite i bezbednosti u tom prostoru, koriste se razne vrste detektora.

Jedan od principa funkcionisanja detektora za otkrivanje metalnih predmeta zasniva se na pojavi promene induktivnosti u oscilatornom kolu (namotaju/kalemu elektroprovodnika) u prisustvu nekog metalnog predmeta

Ukoliko su u sprezi dva oscilatorna kola A i B, od kojih se kalem A napaja preko stalnog izvora struje, tada će se u kalemu B indukovati neki napon, koji se registruje na voltmetru (V). U jednom momentu uspostavlja se ravnoteža između ova dva oscilatorna kola. Kada se kalemovima A i B približava neki metalni predmet, doći će do narušavanja uspostavljene ravnoteže, povećanjem indukovane struje u kalemu. Ova promena napona može biti propraćena zvučnim i/ili svetlosnim signalom, što će praktično signalizirati prisustvo metalnog predmeta.

Frekvencije na kojima rade detektori metala kreću se od desetak do nekoliko stotina kHz, zavisno od namene i proizvođača.Trenutno su u upotrebi tri tipa detektora metalnih predmeta:

■ indukciono-balansni detektori,■ pulsni indukcioni detektori i■ magnetometri.

Indukciono-balansni detektori metala, kako je napred objašnjeno, koriste izvor snage dva kalema od čega je jedan predajni kalem, a drugi prijemni. Struja se propušta kroz predajni kalem pri čemu se stvara magnetno polje oko kalema. Polje indukuje struju u prijemnom kalemu, koji je prilagođen i podešen tako da pokazuje vrednost nula pre približavanja metalnog predmeta unutar magnetnog polja predajnog kalema, a mala električna struja se indukuje u metalu. Indukovana

struja stvara magnetno polje koje menja vrednost očitavanja u prijemnom kalemu, detektor registruje promene i signalizira prisustvo metala (zvučno i svetlosno).

Pulsni indukcioni detektori rade na principu elektronike. Umesto oslanjanja na ravnotežu elektromagnetnog polja, indukcione impulse generiše poseban generator u detektoru, koji pretvara impulse u elektricitet, pri čemu se stvara magnetno polje, koje prodire kroz nadgledani prostor. Brzina otkucaja je veoma velika i kreće se oko 5000 otkucaja u sekundi. Svaki seledeći impuls jednak je po dužini periodu bez impulsa..

Magnetometri funkcionišu tako što umesto stvaranja sopstvenog elektromagnetnog polja rade na principu pasivnog "nadgledanja" prirodnog magnetnog polja Zemlje. Magnetne linije "protiču" oko Zemlje paralelno. Pojedini meialni predmeti remete ovu paralelnost linija u magnetnom polju Zemlje i magnetometri mere ove šumove.

Detektorima novije generacije moguće je detektovati sve metale, selektivno "prepoznati" predmete prema veličini, a veoma uspešno se koriste za istraživanja u vođi i ispod zemlje, sa istovremenom detekcijom po nivoima.

5.7.1 Primena ručnog detektoraRučni detektor mevala služi za detekciju većih metalnih predmeta. Deklarisana količina

metala na koji se aktivira zvučni alarm je pištolj manjeg kalibra ili nož. U slučaju potrebe i na specijalni zahtev, može se postići š znatno veća osetljivost. Kada se senzor nađe iznad metalnog predmeta aktivira se prodoran zvučni signal. (Slika 141 i 142)

Uređaj je namenjen za potrebe vojske, policije, carine, banaka, pošta, pozorišta. bioskopa, stadiona, preduzeća i ustanova, diskoteka, ekskluzivnih restorana i svih ostalih objetkata kojima je potreban visok nivo zaštite. Služi za detekciju metalnih predmeta od svih vrsta metala (gvožđe, bakar, zlato) na malom odstojanju od objekta.

Metal-detektorska vrataMetal-detektorska vrata, služe za detekciju, vizuelnu i zvučnu signalizaciju pri prolazu

osoba kroz njih, sa vatrenim oružjem i sličnim metalnim predmetima (nož, bodež i dr.) Deklarisana količina metala na koji se aktivira zvučni i vizuelni alarm je pištolj manjeg kalibra ili veći nož. U slučaju potrebe i na specijalni zahtev, može se postići i znatno veća osetljivost. Za ispravan i pouzdan rad, metal-detektorska vrata, treba da budu slobodna u prostoru i da oko njih na rastojanju, manjem od 0.5 m, nema pokretnih metalnih delova. Bilo gde da lice sakrije metalni predmet, prolaskom kroz ova vrata predmet će biti detektovan. Kod modernih metal-detektorskih vrata tačno se naznači mesto metala po vertikali prolaza. I kod ovih detektora metalni predmet se registruje tonom, a takođe se instaliraju i sijalice postavljene po vertikali. Ako se čuje ton, to znači da lice koje prolazi kroz detektorska vrata ima metalni predmet, a ako se pri tome upali npr. donja sijalica, ona pokazuje da je taj predmet sakriven u donjem delu tela, a ako se upali srednja sijalica, onda je sakriveni predmet u području srednjeg dela tela, itd.

Imajući u vidu veoma olakšanu mogućnost pribavljanja i dolaska u posed veoma različitog vatrenog oružja (najčešće nelegalnim putem). kao i prisustvo raznih psihofunkcionalnih poremećaja kod pojedinih lica i njihova devijantnost u ponašanju, realno su porasle i opasnosti od izvršenja teških krivičnih dela. kao što su napadi na banke. poštanske ustanove, zlatarske radnje i si. U eilju sprečavanja izvršenja ovih krivičnih dela i odvraćanja potencijalnih izvršilaca od ove namere, potrebno je bilo osmisliti i uvesti potpunu kontrolu i detekciju lica koja ulaze u ove ustanove. Primena detektora metala za ove namene do sada se pokazala kao uspešna, ali je nedostatak ovih uređaja bio u tome što ne mogu sprečiti eventualne izvršioce krivičnih dela da nasilno uđu u neke prostorije koje napadaju. Tako se postavilo pitanje na koje je trebalo dati pravi odgovor kako ugraditi zaštitni sistem, koji bi bio u mogućnosti da izvrši kontrolu lica koja ulaze i detekciju eventualno prisutnog oružja, a da se istovremeno spreči pokušaj nasilnog upada u neke prostorije.

Kao rešenje ovog problema osmišljena je ugradnja specijalnih neprobojnih automatskih vrata (Anti Robbery Security Door) sa ugrađenim detektorom metala. Kao i što im sam naziv govori koriste se u objektima gde je opasnost od terorističkih i drugih vrsta oružanih napada vrlo velika.

Konstrukciono postoji više modela ovakvih vrsta sigurnosnih vrata koje se međusobno razlikuju po izgledu (pokretna, klizna, rotaciona, itd.) i po propusnoj moći (brzina propuštanja ljudi kroz ova vrata-jednokrilna, dvokrilna, itd.).

Zajednička karakteristika za sve modele ovih vrsta vrata je osnovni sistem funkcionisanja, a to je da:

■ prilikom dolaska lica do vrata, otvaraju se spoljna vrata,■ po ulasku u sam prostor vrata, spoljna vrata se zatvaraju i detektor metala kontroliše

prisustvo metala (većih metalnih delova) u celom prostoru,■ ukoliko je lice "čisto" otvaraju se unutrašnja vrata i propuštaju ga u objekat, a■ ako se aktivira alarrn na sofisticiranom detektoru metala (lice poseduje oružje ili neki

drugi predmet od metala), snimljena poruka ga upozorava da se vrati u spoljni prostor, otvarajući pritom spoljna vrata, gde pripadnik službe obezbeđenja zahteva od lica da odloži oružje ili neki drugi registrovani metalni predmet, u za to predviđene boksove, koji nisu u sklopu vrata.

Korišćenjem ovih vrata, zajedno sa čeličnom konstrukcijom vrata, neprobojnim staklom i slično, omogućena je maksimalna zaštita od pokušaja bilo kakvog nasilnog upada u objekat. Blokiranjem svakog direktnog prolaza u objekat, bez prethodne provere, sprcčava se unošenje bilo koje vrste oružja u objekat.

U sistemima bezbednosti i zaštite lica i objekata nezaobilazno je korišćenje detektora metala. Ovo predstavlja posledicu sve prisutnijih ratnih i terorističkih dejstava. Upotreba sve većeg broja veoma raznovrsnih minskih naprava, bombi i slično, uticala je da su se u svetu počela izdvajati i ulagati velika finansijska sredstava u razvoj ove opreme, te se stalno pojavljuju noviji, sofisticiraniji uređaji sa većim mogućnostima detekcije metalnih predmeta, po vrsti metala, njihovoj veličini i dr. Savremeni uređaji otkrivaju predmete, koji u svom sastavu imaju, kako feromagnetne (gvožđe, nikl, kobalt i neke legure), tako i neferomagnetne metale.

Zbog svega navedenog detektori metala predstavljaju veoma bitan elemenat, kako pri izvođenju protivdiverzione i antiterorističke zaštite, tako i u aktivnostima otkrivanja i uništavanja minsko eksplozivnih sredstava, oružja i drugih tehničkih, po bezbednost, opasnih sredstava.

U preventivnoj aktivnosti protivdiverzionih pregleda koriste se veoma različita tehnička pomagala, sredstva i uređaji, sve sa jedinim ciljem da bi prostori, koji se štite, bili veoma efikasno istraženi, a eventualni predmeti i materijali, koji predstavljaju potencijalnu ili stvarnu opasnost po bezbednost lica i objekata, blagovremeno otkriveni i neutralisani. U tu svrhu, pored pomenutih detektora metala, koriste se i detektori za otkrivanje satnih mehanizama eksplozivnih naprava, detektori eksploziva, detektori radioaktivnih materija, detektori zvuka i šumova uopšte, razni setovi optičkih pomagala: ogledala. stetoskopi, baterijske lampe i neki specifični izvori svetlosti i drugo.

5.8 Detektori za otkrivanje satnih mehanizamaZa razliku od napred opisanih metal detektora, koji detektuju prisustvo metalnih predmeta,

detektori ovog tipa reaguju na zvuk, na osnovu koga se mogu otkriti satni mehanizmi, kao sastavni, aktivirajući deo neke eksplozivne naprave. Detektori satnih mehanizama konstruisani su za potrebe protivdiverzione zaštite, ali su se poka/ali kao veoma korisni i kod elementarnih nepogoda, pri otkrivanju zatrpanih osoba pod ruševinama nastalim zemljotresom i slično, a samo na osnovu registrovanja otkucaja srca ili disanja.

5.9 Đetektori radioaktivnog zračenjaU praksi se često ukaže potreba praćenja eventualno prisutnih materijala. koji u svom

sastavu imaju i radioaktivne elemente. Poznato je da u prirodi postoje, pored ostalih, i alfa. beta, gama i neutronsko radioaktivno zračenje, koje se može detektovati specijalno konstruisanim detektorima. Uobičajeno je da se kombinuju detektori za alfa i beta, a posebno za gama i neutronska zračenja. Inače ova vrsta detektora sve je više u praktičnoj primeni protivdiverzione zaštite, zbog povećane opasnosti od nekontrolisanog raspolaganja materijalima, koji u svom sastavu imaju radioaktivne elemente.

5.10 Detektori eksplozivaKorišćenjem fenomena detekcije gasovitih supstanci, koji u svom sastavu imaju

karakteristične funkcionalne grupe, moguće je otkriti skrivene eksplozivne materijale, uvek opasne pri nekontrolisanom i nestručnom rukovanju, a pogotovu opasnom za izvođenje eventualnih terorističkih akata, koji su već du/.e vreme u stalnom porastu.

Ova vrsta detektora funkcioniše na principu gasnih hromatografa ili u kombinaciji sa drugim instrumentalnim analitičkim tehnikama. Veoma su osetljivi, a konstruisani su da budu i selektivni. Njima se mogu detektovati veoma male količine eksploziva i utvrditi o kojoj vrsti eksploziva se radi. Veoma su primenjivi u protivdiverzionoj zaštiti.

Pri pregledu tanjih pošiljki (pisama) koriste se i specifične vrste X-ray sprejeva, koji omogućavaju cla, nakon nanošenja spreja spolja na neotvorenu pošiljku, sadr/aj postane za kraće vreme uočljiv, ali bez bilo kakvih posledica po sam sadržaj. Nakon sušenja od ostatka nanetog spreja omot pošiljke ponovo postaje neproziran. Na slici 167 prikazana je upotreba specijalnih sprejeva za kontrolu pisama.

5.11 Primena rentgen uređaja u preventivnim protivdiverzionim pregledimaPri kontroli pošiljaka, prtljaga putnika, raznih tereta koji se prevoze kamionskim

transportom, avionskim prevozom i u mnogim drugim slučajevima, kada je potrebno izvršiti kontrolu stvari, predmeta i materijala bez otvaranja i raspakivanja, a da pritom sadržaj ne doživi bilo kakve fizičke i hemijske promene, primenjuju se rentgen aparati. Veoma je bitno ostvariti punu kontrolu nad sadržajem pošiljke, uz istovremeno garantovanje da pošiljka pritom ostane neoštećena. Ovo se postiže pregledom pošiljaka rentgenskim uređajima različitih konstrukcionih oblika i dimenzija, što je uslovljeno njihovom namenom, mobilnošću i sl. Gabariti prostora (tunela) u koji se smeštaju kontrolisane pošiljke su veoma različiti i prilagođeni su vrsti i veličini pošiljaka.

Veoma često se u aktivnostima protivdiverzione zastite ukaže potreba za pregledima i na terenu. Pritom su se pokazali kao najfunkcionalniji mobilni skeneri različitih dimenzija i oblika, sa sopstvenim agregatskim elektronapajanjem, koji se smestaju u vozila i na taj način postaju dostupni na svakom mesiu u veoma kratkom vremenu.

Pregled paketa nepoznatog sadržaja, koji se mogu locirati na bilo kom prostoru, vrši se pomoću portabl rentgenskih aparata, koji omogućavaju uvid u unutrašnjost bez oštećenja i potrebe prethodnog pomeranja i otvaranja.

Pri kontroli manjih poštanskih pošiljaka takođe je bitno ostvariti punu kontrolu nad sadržajem pošiljke, a da pošiljka pritom ostane neoštećena. Ovo se postiže pregledom pošiijaka odgovarajućim rentgenskim uređajima.

5.11.1 Sigurnost rada sa rentgen uređajimaPod pojmom sigurnosti pri radu sa rentgen uređajima podrazumeva se ukupna sigurnost

osoblja koje radi sa uređajem, serviseri i operateri, koji su uljučeni u servisne aktivnosti rentgen uređaja, sigurnost samog uredeja i sigurnost pregledanih predmeta. Osoblje koje radi na ovim uređajima je dobro zaštićeno samom tehničkom zaštitom uređeja. Svi bitni delovi uređaja, koji su izloženi zračenju, sam generator zračenja X-zraka, foto ćelije, kao i tunel rentgena su obloženi olovom. Na oba kraja tunela nalaze se zavese od gume i olova, koje sprečavaju eventualni prodor X-zraka. S' obzirom da nema zračenja X-zraka, uredaj kada nije uključen, potpuno je bezbedan. Takođe, kada se uključi i otpočne zračenje pale se crvene signalne lampice na samom uređaju, koje nas upozoravaju na opasnost od zračenja X-zraka. Bez obzira na pomenute mere zaštite, potrebno je pažljivo rukovati i ne podizati zaštitne zavese uređaja i na taj način se direktno izlagati zračenju X-zraka.

Sigurnost uređaja podrazumeva fizičku i električnu zaštitu. Potrebno je da se uredaj nalazi u prostoriji koja je predviđena za to i ispunjava potrebne standarde. Prostorija treba da bude suva i da ne može da dođe do eventualnih fizičkih oštećenja uređaja. Električno napajanje treba da je stabilno (220V) bez velikih oscilacija u naponu i frekvenciji. Velike promene napona mogu da oštete električne sklopove u uredaju. Ako se primete bilo kakve nepravilnosti u radu uređaja, treba ga ugasiti i obavestiti nadležnu službu održavanja uređaja.

Pregled predmeta i objekata obavlja se energijom zračenja samo onom. koja je za pregled dovoljna. Sigurnost je predviđena npr. i za najosetljivije filmove za aparate, koji se pritom ne oštećuju. Hrana, piće i slično je potpuno upotrebljiva nakon pregleda bez ikakvih bojazni po zdravlje. Postoje i rentgen uređaji koji služe za pregled hrane.

5.11.2 Rentgen uređaji za kontrolu putnikaU novije vreme u sistemima bezbednosti i zaštite koriste se rentgen aparati koji su našli

primenu u protivdiverzionoj kontroli lica. Ovi uredaji. posebnom rentgenskom tehnologijom, ofkrivaju i lociraju predmete sakrivene ispod odeće i to je trenutno najprecizniji i najpouzdaniji uređaj. Osim metalnih predmeta otkrivaju bez teškoća i ostale opasne i zabranjene predmete i materije kao što su keramički noževi, vatreno oružje (od kompozitnih materijala ili sa veoma malim udelom metala), eksplozive i opojna sredstava. Samo skeniranje osobe odvija se emitovanjem rentgenskog zraka male snage, koji se reflektuje (princip Compton-ovog raspršenja) nazad gde ga registruju veoma osetljivi detektori. Dobijeni signali se potom softverski obrađuju i prosleđuju na monitor operatera.

Neophodno je istaći da lice, koje se rentgenski snima jednim pregledom, dobija ekvivalentnu dozu zračenja jednaku dozi koju svaka osoba dobije od prirodnog zračenja (prirodni fon) u trajanju od 5 minuta, odnosno 100 puta manje od zračenja prilikom dvosatnog leta avionom. Da bi se postigla maksimalno dozvoljena doza zračenja, potrebno je da isto lice bude rentgenski pregledano 32000 puta, što je u praktičnom smislu nemoguće.

Problematičnost ove vrste pregieda lica upravo je u tome što se pritom otkrivaju i intimni delovi tela, te će, u narednom periodu, kada se prevaziđu ovi nedostaci, uređaji naći masovnu primenu i zahvaljujući izvanrednim karakteristikama verovatno u dobroj meri potisnuti i zameniti metal detektore u sistemima bezbednosti i zaštite.

5.11.3 Komponente protočnog rentgen uređajaProtočni rentgen uređaj sastoji se od transportnog sistema, sekcije za prihvat prtljaga i

malog stola na koji je postavljen monitor i upravljački pult za operatera. Ove komponente su međusobno povezane kablovima za prenos komandi i informacija. Na slici 174 prikazane su komponente protočnog rentgen uređaja.

a) monitorb) sigurnosni prekidačc) upravljački pultd) operatorski stoe) kućište uređajaf) transportna trakag) kontrolna lanmica-skcniranje uključenoh) zaštitnc gumene zavesei) renlgenski generator

Komora za prozračivanje je ohložena tankim olovnim pločama, a sa prednje i zadnje strane su postavljene tanke gumene zavese (h). Upravljački pult (c) i monitor (a) su postavljeni na mali pokretni operatorski stočić (d), na kome je montiran prekidač za prekid rada uređaja u slučaju nužde, koji je sa desne strane (b) i vrlo je pristupačan operateru.

5.11.4 Početak rada rentgen uređajaPre svakog početka rada i puštanja uredaja u rad, treba obaviti kratak vizuelni pregled, što

podrazumeva uvid u stanje metlica, koje treba da su sve spuštene i neoštećene. da su prekidači u ispravnom položaju (da nisu pritisnuti). da nema vidljivih oštećenja na kablovima. kao i da nema predmeta u tunelskom prostom. Tek tada pristupamo uključivanju uređaja, okretanjem ključa i pritiska na prekidač, a nakon desetak sekundi uređaj će biti spreman za rad. Uređaj može u kontinuitetu da radi satima, kao i da stoji u poziciji "standhy".

5.11.5 Loše osobine rentgen aparata

Rentgen uređaji u protivdiverzionoj zaštiti imaju veoma značajno mesto zbog toga što se pomoću njih može izvršiti uvid u sadržaj paketa i drugih oblika pakovanih materijala i predmeta, bez potrebe da se prethodno izvrši raspakivanje ili otvaranje. Međutim, kao i svako drugo tehničko sredstvo, i rentgen uređaji imaju svoje dobre i loše strane, odnosno postoje uslovi pri kojima retgenski uređaj ne može na zadovoljavajući način ili ne može uopšte da se koristi. U tim uslovima se koriste druga tehnička sredstva, koja se takođe koriste u protivdiverzionoj zaštiti. Uslovi, koji ograničavaju upotrebu rentgen uređaja, su sledeći:

■ klasični rentgenski uređaji, koji primenjuju veću radnu energiju se ne mogu koristiti za pregled i kontrolu ljudi zbog emitovanja X-zraka, koji su opasni po zdravlje i život ljudi,■ predmet ili objekat, koji treba da se prozrači rentgenskim zracima, mora da ima dve naspramne strane slobodne. Sa jedne strane predmet se izlaže dejstvu rentgenskog zračenja, a sa suprotne strane na putu prodora X-zraka postavljen je detektor zračenja, koji će da izvrši transformaciju nevidljivih X-zraka u vidljivu sliku. Detektori zračenja mogu biti osetljivi filmovi na X-zrake, fluorescentni zastori i td.

■ suviše velika debljina nekih predmeta ili objekta, koji je od materijala velike gustine, sprečava prodor X-zraka u dovoljnoj količini radi stvaranja upotrebljive slike. Tada, po mogućnosti, treba koristiti rentgen uređaj velike snage, a u suprotnom koriste se i druga tehnička sredstva i dr.

5.11.6 Primena rentgen uređaja pri protivdiverzionim pregledima na aerodromimaProtivdiverziona zaštita na aerodromima se organizuje kroz redovne i vanredne

protivdiverzione preglede na ulazu u aerodromsku zgradu ili u unutrašnjim prostorijama, a po potrebi i na otvorenom prostoru. Ove preglede obavlja obučeno ljudstvo uz primenu specijalnih uređaja i opreme, koja je namenjena u ove svrhe. Cilj pregleda je da se otkrije i preventivno spreči unošenje opasnih materija i predmeta kojima se može izazvati diver/ija u objektima. Pregled putnika, njihovog ručnog prtljaga i registrovanog prtljaga vrši se radi sprečavanja unošenja eksplozivnih naprava i oružja u avion, čime bi mogla da se izazove eksplozija u avionu ili njegova otmica, kao i da bi se sprečilo unošenje opasnih materija i slično.

Evropska Komisija je usvojila Uredbul, koja po prvi put u sebi sa-drži listu stvari koje se ne smeju uneti u avion, a permanentno se dopunjava novim opasnim stvarima, materijama i sl., koje predstavljaju realne opasno-sti, ukoliko se upotrebe od strane terorista. Osnovni cilj ove pravne odredbe je da se putnici, koji poleću sa aerodroma Evropske Unije, jasno informišu o svim stvarima, koje se moraju obavezno podvrgnuti bezbednosnoj kontroli.

Redovne protivdiverzione preglede prtljaga rentgen aparatima na aerodromima izvode službenici MUP-a i aerodromski radnici, koji su prošli odgovarajuću stručnu obuku radi osposobljavanja za rad na ovim uređajima. Pregled ručnog i registrovanog prtljaga, kao što je već pomenuto, vrši se radi sprečavanja unosa eksplozivnih naprava i oružja u avion, a što bi eventualno moglo da se zloupotrebi za teroristički napad i otmicu aviona Prilikom izvođenja redovnih protivdiverzionih pregleda najčešće se koriste protočni rentgen uređaji.Putnici na aerodromima mogu biti kao: putnici u odlasku, putnici u prolasku (tranzitni putnici) i putnici u dolasku. U zavisnosti od kategorije putnika i načina evidentiranja na aerodromu se pojavljuju sledeće kategorije prtljaga: prtljag putnika u odlasku, prtljag putnika u tranzitu i prtljag putnika u dolasku.Prtljag se, prema načinu opsluživanja i mestu utovara u avion, deli na: prtljag odvojen od putnika (čekirani prtljag) i ručni prtljag.

Kontrola prtljaga odvojenog od putnika - Pod prtljagom odvojenim od putnika podrazumeva se prtljag za koji putnik uz putničku kartu dobija odgovarajući privezak ili nalepnicu, kojima se garantuje da je prtljag smešten u prtljažnik aviona. Pregled prtljaga odvojenog od putnika obavljaju službenici bezbednosti aerodroma.

Pregled prtijaga u odlasku se može pregledati u fazi: pre predaje prtljaga, transporta prtljaga i sortiranja prtljaga.

Kontrola prtljaga u fazi predaje - Pri predaji prtljaga na šalteru za registraciju vrši se registrovanje putnika i rentgenska kontrola prtljaga. Putnik postavlja prtljag na ulaznu traku

rentgen uređaja, kojom prtljag ulazi u rentgensku komoru za prozračivanje, a radnik na šalteru obavlja proveru dokumenata i težine prtljaga. Operater na rentgen aparatu, obično u odvojenoj prostoriji za monitor, posmatra sadržaj prtljaga, koji se kontroliše. Ukoliko sadržaj prtljaga ne ugrožava bezbednost aviosaobraćaja, šalterski siužbenik dobija nalog da prebaci prtljag na transportnu traku, koja ga odnosi u prtljažnu sortirnicu. Ukoliko se uoče predmeti koji mogu da ugroze bezbednost, poziva se radnik bezbednosti da izvrši dodatnu kontrolu prtljaga u prisustvu viasnika, ali u posebno izdvojenoj prostoriji.

Kontrola prtljaga u fazi transporta - Kod ovog načina kontrole rentgenski uređaji se ugrađuju na transportnu koiektorsku traku, kojom prtljazi ocllaze od šaltera za registraciju prema sortirnici. (Slika 178 - Izgled jednog aerodromskog rentgen uređaja)

Kontrola prtljaga u fazi sortiranja - Kod ovog načina kontrole rentgenski uređaji se postavljaju pored kolektorske transportne trake na njenom kraju u sortirnici. Pored rentgenskog uređaja nalaze se pultovi na kojima se odlažu prtljazi prispeli za pregled, jer je brzina pregleda manja od brzine pristizanja prtljaga trakom u fazi intenzivnog priliva prtijaga neposre-dno pred poletanje aviona. Radnici ručno skidaju prtljag sa trake, ubacuju ga u rentgenski uređaj i postavljaju na odgovarajuća transportna kolica.

Kontrola ručnog prtljaga - Redovnu kontrolu ručnog prtljaga obavljaju službeniei MUP-a. Punktovi za kontrolu ručnog prtljaga formiraju se da bi se sprečile otmice aviona tj. unošenje opasnih materija i sredstava u avion, koji bi u te svrhe bili zloupotrebljeni od strane otmičara/terorista. Na ovim punktovima, istovremeno sa kontrolom prtljaga, obavlja se i kontrola putnika.

Na kontrolnom punktu u aerodromskoj zgradi postavljaju se protočni rentgen uređaji sa monitorom, metal-dektorska vrata, ručni detektori metala, kabine za detaljan pregled i pomoćni prolaz za hendikepirana lica i lica sa stimuiatorom srčanog rada i sl. Putnici koji su prošli kroz vrata uzimaju ručni prtljag, koji je već rentgenski pregledan, sa izlazne trake uređaja.

Ukoliko kontrolor na monitoru uoči sumnjiv detalj, izvršiće se otvaranje prtljaga i njegova kontrola u prisustvu vlasnika na posebnom pultu u blizini rentgenskog uređaja. Putnik postavlja prtljag na transportnu traku rentgenskog uređaja i prolazi kroz otvor metaldetektorskih vrata. Prethodno je neophodno da iz džepova izvadi sve metalne predmete, ostavi ih u plastičnu tacnu koja prola/i rentgensku kontrolu ili na pult, koji omugućava vi/.uelnu kontrolu sadržaja. Kontrolor na metaldetektorskim vratima prati pojavu signala i upozorava putnika da izvadi preostale predmete, a zatim vrši detaljan pregled putnika pomoću ručnog detektora metala. Putnici koji prođu vrata uzimaju ručni prtljag sa izlazne transportne trake rentgenskog uređaja, nastavljajući kretanje aerodromskim prostorom do ulaska u avion. Ukoliko kontrolor, koji posmatra sadržaj prtljaga na monitoru, uoči sumnjiv detalj, izvršiće se otvaranje prtljaga u prisustvu vlasnika na posebnom puitu u blizini uređaja. Na manjim aerodromima obično se koriste centralizovani punktovi za kontrolu kod kojih se putnici koji su u zajedničkoj čekaonici nakon pregieda u jednoj kontrolnoj tački upućuju na različite letove. Decentralizovani punktovi omogućavaju posebnu kontrolu za putnike, koji se upućuju na određeni let, pri čemu oni nakon kontrole na punktu borave u zasebnoj čekaonici blizu ula/a u avion.

Postupak u slučaju pronalaska sumnjivog predmeta (naprave) -Ukoliko se u toku izvođenja protivdiverzionog pregleda objekta naiđe na sumnjivi predmet ili kada se dobije informacija o postojanju takvog predmeta postupa se na sledeći način:

■ uočeni predmet se ne sme dirati, pomerati ili podizati,■ neophodno je što pre, na bezbedan način i bez stvaranja panike izvršiti evakuaciju

prisutnih iz ugroženog područja i obezbediti prostor,■ potrebno je obezbediti prisustvo vatrogasnih i medicinskih ekipa, koje će u slučaju

potrebe interventno deiovati /požar izazvan eksplozijom ili povrede pripadnika stručnih ekipa i dr.

■ treba preduzeti potrebne mere za eventualno smanjenje materijalne štete,■ nakon preduzetih mera vrši se pregled predmeta pomoću rentgenskog uređaja radi

identifikacije naprave,■ nakon identifikacije naprave rentgenskim pregledom, procene vrste i stepena rizika,

pristupa se dezaktiviranju, neutralizaciji, transportu i razbijanju naprave.

U toku izvođenja navedenih aktivnosti mora se imati na umu sledeći redosled bezbednosnih parametara o kojima treba voditi računa:

■ bezbednost stanovništva (vrši se evakuacija zaposlenih i prisutnih na bezbedno rastojanje),

■ bezbednost članova stručnih ekipa (većina aktivnosti, ako je to moguće, obavlja se sa udaljenosti, koriste se zaštitna sredstva i oprema-odelo, šlem, štit i dr. radi smanjenja efekata eventualne eksplozije),

■ materijalna šteta koja može nastati u objektu (preduzimaju se mere za smanjenje štete i preduzimaju se aktivnosti, ukoliko je to moguće, na iznošenju naprave van objekta i van naseljenog mesta).

5.12 Vanredni protivdiverzioni pregledi po dojavi -pregled avionaOva vrsta protivdiverzionih pregleda vrši se nakon telefonske ili pismene dojave posadi u

avionu, aerodrumskim službama ili bilo kom edrugome, kao i u slučaju dobijanja informacije o pomenutoj napravi. Cilj pregleda je da se otkrije i dezaktivira eventualno postavljena teroristička naprava. Kao prvo, neophodno je avion udaljiti do prostora, koji je dovoljno daleko (400-500 m) od ostalih aviona i objekata aerodroma. Od momenta prijema informacija o eventualnom podmetanju eksploziva ili eksplozivne naprave, obaveštavaju se i stavljaju u stepen pripravnosti sanitetske i vatrogasne ekipe i ekipe za održavanje i trasport aviona. Putnici se sa ručnim prtljagom evakuišu u odgovarajući prostor pristanišne zgrade u kojem ne može doći do mešanja sa ostalim putnicima. Prethodno se na ulazu u ovaj deo prostora obavi kontrola putnika i nihovog prtljaga rentgen uredajima i detektorima metala. Registrovani prtljag i sve što je uneto u prostore se iznosi iz aviona na bezbedno rastojanje (100-200 m) od aviona, gde se obavi detaljan pregled pomoću mobilnih rentgenskih uređaja instaliranih u vozilima, detektorima eksploziva i korišćenjem obučenih pasa na otkrivanje eksploziva. Ove radnje se obavljaju na pomenutom mestu, jer bi odvoženje registrovanog prtljaga i njegov pregled pomoću uređaja u pristanišnoj zgradi bili veoma rizični.

Pregled samog aviona vrše stručne ekipe, u saradnji sa aviomehaničarima, koji održavaju avione i članovima posade pregledanog aviona. Ovakav način pregleda se obavlja zbog:

■ toga što aviomehaničari dohro poznaju prostor koji se pregleda i mogu da pruže najviše korisnih informacija o letilici,

■ mogućnosti da se aviomehaničari istovremeno uvere da li je ietilica nakon pregieda ispravna i spremna za let i sl.

Za izvođenje protivdiverzionog pregleda aviona mogu se koristiti i detektori eksploziva iii speeijalno obučeni psi, a neophodano jc i korišćenje priručnih aiata i dodatnog osvetljenja radi demontaže i otvaranja određenih prostora koji se pregledaju.

Pregled spoljašnjih površina aviona vrši se sistematično, najčešće polazeći od prednjeg dela krećući se zatim jednim pravcem, npr. desnom stranom trupa ka krilu, točkovima. konstrukeiji stajnog trapa, motorima, zadnjim vratima i repu, da bi se sa druge strane obavio isti pregled krećući se od repa prema prednjem delu. Prostor prtljažnika se takođe detaijno pregleda. U unutrašnjosti aviona vrši se pregled pilotske kabine, prostor između piiotske i putničke kabine, deo za smeštaj i pripremu hrane, garderoba, putnička kabina i svi drugi prostori. Detaljnim pregledom obuhvataju se sve fioke, kasete i poklopci, džepovi na nasionima sedišta, prostori ispred sedišta, poiice, podne i plafonske površine idr.

Ukoliko je moguće, potrebno je smanjiti pritisak u unutrašnjem prostoru aviona radi povećanja efikasnosti detektora eksplo/.iva i obučenih pasa. Većina aviokompanija i službi bezbednosti ima pisana detaljna uputstva, crteže i fotografije, za obavljanje protivdiverzionih pregleda pojedinih tipova aviona.

Pri protivdiverzionim pregledima prostora, koji su nedovoljno vizuelno pristupačni, koriste se i veoma različita, specijalno za ove namene konstruisana, optička pomagala, kao što su: razne vrste i oblici ogledala sa dodatnim osvetljenjem iii bez osvetljenja, ogledala većih dimenzija na točkićima za pregled vo/ila sa donje strane i slično. set dodatnih delova koji omogućavaju pristupe u najskrivenije delove prostora koji se pregledaju, fiber optika i slično.

5.13 Primena robota u protivdiverzionim pregiedimaU cilju maksimalne zaštite lica. koja izvode protivdiverzione preglede. kao i drugih, koji su

ugroženi ekspiozivnim napravama. roboti su postali nezamenjivi.. Njihova konstrukciona rešenja prilagođena su vrsti aktivnosti koju treba da obave, uslovima u kojima se koriste i dr.

6 PRISTUP PROJEKTOVANJU OBEZBEĐENJA OBJEKATAPre projektovanja sistema tehničke zaštite objekta, kao sistema obezbeđenja, neophodno

je izraditi studiju pretnje na osnovu realnih i sveobuhvatnih parametara, koji proističu iz procene ukupne ugroženosti objekta, potencijalne opasnosti od sabotaža i diverzija, definišu strateški značaj, finansijsku vrednost, klimatske uslove i dr. za objekat koji je predmet zaštite. U ovoj analizi, ukoliko je obuhvaćeno studijom pretnje, kao prvo treba predvideti fizičko obezbeđenje, koje zavisi od više faktora i to:

■ oblik perimetra,■ vrsta ograde,■ konfiguracija zemljišta i vegetacija,■ fizički objekti unutar i oko perimetra,■ komunikacije oko senzorskih zona,■ eventualno kretanje životinja u zonama senzorskog zahvata,■ vremenski uslovi i dr.

Drugi korak je izbor senzorskih jedinica, koji zavisi, pored ostalog, i od:■ konfiguracije zemljišta i prisustva rastinja,■ prisustva životinja,■ snežnog pokrivača i drugih meteoroloških uslova,■ blizine komunikacija,■ fabričkih pogona,■ aerodromskih pista i sl.

Sledeći deo projektnog zadatka je:■ definisanje elektronske zaštite,■ projektovanje zatvorenog TV sistema (CCTV),■ izbor tela za osvetljenje,■ odabir jedinica za kontrolu pristupa,■ procena neophodanog broja zaposlenih,■ izbor vrste komunikacija unutar i izvan objekta,■ plan prenosa informacija sistema tehničke zaštite do drugih struktura bezbednosti (SUP,

specijalizovane službe i dr.) i sl.Sledeći korak u projektovanju je tačno definisanje deonica i zona, koje će biti predmet

pojedinačnog pokrivanja i rasporeda pojedinih komponenti tehničke zaštite objekta. Tačno planiranje odgovarajuće ograde jedan je od koraka projektantskog angažovanja

na osmišljavanju tehničkog sistema zaštite za dati objekatIzbor senzora i elektronske opreme centrale, koja može prihvatiti sve signale

predviđenog broja, vrste i kvaliteta senzorskih jedinica, kao i svih komponenti projektovanog TV sistema, da izvrši obradu istih, obavi izvršnu ulogu alarmiranja, ukoliko se steknu uslovi za to, je ozbiljan i odgovoran projektantski zadatak u ukupnom sagledavanju projekta sistema tehničke zaštite objekta.

Nakon deflnisanja vrste, broja i kvaliteta pomenute elektronske opreme (senzori, TV kamere,AC i dr.) neophodno je i predvideti adekvatne sisteme i načine prenosa informacija, odnosno komunikativne puteve. Projektovanje kanala za polaganje komunikativnih kablova, izbor kablova i načine povezivanja predstavlja osnovni uslov za apsolutno siguran i kvalitetan prenos informacija.

I na kraju, kada je dobro izbalansiran izbor svih komponenti jednog tehničkog sistema zaštite objekta, neophodno je, od strane projektanta, zbimo analizirati i oceniti parametre projektovanog sistema i sve uobličiti u zvaničan dokumet-Projekat tehničkog obezbeđenja objekta.

7 ULOGA RACUNARA U TEHNICKIM BEZBEDNOSNIM SISTEMIMAKada sagledavamo ulogu savremnih računara u sistemima tehničke zaštite, čija brzina rada

i obrade podataka je neverovatno velika, ne postavljamo ih samo na mesto "pokazivača" alarmnog stanja, već oni imaju moć '"rasuđivanja", analize i poređenja dobijenih podataka sa podacima memorisanim i arhiviranim ranije u bazi. U toj ulozi računar u mnogome zamenjuje operatera.

Praktično se računarske jedinice, na osnovu analize primljenih signala, postavljaju u ulogu donošenja određenih odluka po kojima će sistem tehničke zaštite u celini dalje funkcionisati. Pouzdanost rada savremenih sistema tehničke zaštite je izuzetno velika. Osnovni probiem je kako, ukoliko je moguće, u potpunosti eliminisati pojavu lažnih alarmnih signala. Njihova pojava je i sada veoma mala i u nekim slučajevima se kreće i oko 1%, što zavisi od pravilnog odabira vrste i kvaliteta senzorskih i ostalih komponenti sistema u celini. Podizanje praga osetijivosti senzorskih jedinica ne rešava ovaj problem, jer se na ovaj način umanjuje pouzdanost sistema i njegova ukupna funkcionalnost. Izlaz je u veoma dobrom izboru računarskih jedinica i softverskoj podršci u prijemu, obradi i analiziranju podataka, odnosno računarskom nepogrešivom "zaključivanju" da se radi o lažnom ili stvarnom alarmnom signalu. Kombinacijom više senzorskih jedinica, od kojih jedne mogu da registruju i signaliziraju predalarmno, a druge tek alarmno stanje, računar je u ulozi da nepogrešivo proceni ta stanja i na taj način održava pod punom kontrolom ceo zaštilni sistem.

Sve te funkcije, kao i rad dmgih tehničkih komponenti, prati računar. Njegova uloga je i upravljanje izvršnim jedinicama i njihovim radom, kao što je uključivanje dodatnih rasvetnih tela, aktiviranje alarmnih sirena i dmgih signala alarmnog stanja, regulisanje režima rada rampi, uključivanje i usmeravanje kamera, aktiviranje drugih sistema zaštite, aktiviranje sistema za automatsko gašenje požara, prenos informacija organima i sistemima van i dr.

Sve radnje, od prijema početnih senzorskih i terminalskih signala, preko analize, identifikovanja uzroka stvarne pobude sistema, do donošenja izvršne odluke, računar mora da obavi u veoma kratkom vremenskom intervalu.

Ovaj prenos signalnih podataka od centralnog računara do izvršnog terminala obavlja se automatski.