Odnosi Evropske unije sa ostatkom sveta · Odnosi Evropske unije sa ostatkom sveta. Objavljena na...

Evropa u pokretu

Evropska unija

Igra~ na svetskoj sceniOdnosi Evropske unije sa ostatkom sveta

Objavljena na svim jezicima Evropske unije: danskom, holandskom, engleskom, finskom, fran-cuskom, nema~kom, gr~kom, italijanskom, portugalskom, {panskom, {vedskom, ~e{kom, estons-kom, ma|arskom, litvanskom, letonskom, malte{kom, poljskom, slova~kom i slovena~kom.

Ova bro{ura i druga kratka, jasna obja{njenja o EU mogu se na}i na Internetueuropa.eu.int/comm/publications

Evropska komisijaGeneralna direkcija za {tampu i komunikacijeIzdava{tvoB-1049 Brisel

Rukopis zavr{en januara 2004. godineKorice: Bilderbox.comKatalo{ki broj se nalazi na kraju publikacije.Luksemburg: Kancelarija za zvani~ne publikacije evropskih zajednica, 2004. godineISBN 92-894-8208-7Prava i prevodi: evropske zajednice, 2004. godineNeovla{}eno kopiranje i umnoàvanje je zabranjeno.

Za izdava~a za dràvnu zajednicu Srbije i Crne Gore:Delegacija Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori Krunska 73 Beograd

Prevodioci:Branka i Charles Robertson

Lektura i korektura:Lidija Kusovac

Priprema:Kreativa, Beograd

[tampa:Vizartis, Beograd

Tira`:500

Mesto i godina {tampanja:Beograd, 2005

Ovu bro{uru moète na}i i na Internet stranici Delegacije Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori http://www.delscg.cec.eu.int

Globalna uloga EU 3

Kako se EU pona{a u odnosima sa “ostatkom sveta” 5

Zajedni~ka spoljna i bezbedonosna politika 8

Trgovinske povlastice za sve 11

Iskorenjivanje siroma{tva kroz obezbe|ivanje odr`ivog razvoja 13

Humanitarna pomo} 15

Na{i partneri po celom svetu 17

Ostalo 22

Sadr`aj

3

Evropska unija je bitan ~inilac na svet-skoj sceni.

Sa ukupnim brojem stanovnika od450 miliona, ve}a je od SAD i Rusijezajedno. Ona je najve}i svetski trgo-vac i proizvodi jednu ~etvrtinuukupnog svetskog bogatstva. Onadaje ve}u pomo} siroma{nim zeml-jama nego bilo koji drugi donator.Njena valuta, evro, na drugom jemestu na me|unarodnom, finansi-jskom trì{tu, tik uz ameri~ki dolar.

EU nije imala za cilj da postane svet-ska sila. Nastala je kao odgovor naposledice Drugog svetskog rata, sa

Globalna uloga EU

primarnim zadatkom da okupi nacijei narode Evrope. Ali, kako se {irila ipreuzimala vi{e obaveza, postalo jenu`no da defini{e svoje odnose saostatkom sveta. Kao {to radi na tomeda ukloni trgovinske barijere, razvijesiroma{nije regione i promovi{emiroljubivu saradnju u okviru svojihgranica, tako sara|uje i sa drugimzemljama i me|unarodnim organi-zacijama da bi svima omogu}ila dauìvaju u dobrobitima slobodnogtrì{ta, ekonomskog rasta i stabilnostiu svetu koji sve vi{e postajeme|usobno zavistan. U isto vremeEU {titi svoje legitimne ekonomske iposlovne interese na svetskoj sceni.

© C

orbi

s / V

an P

arys

Med

ia

Evropska unija radi na {irenjumira i prosperiteta, zajedno sadrugim zemljama i me|unaro-dnim institucijama, kao {to suUjedinjene nacije.

[ta ko daje: zvani~ni podaci o pomo}i za razvoj u 2002.godini iz zemalja ~lanica

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj -OECD

Izvor: OECD.

4

Trenutno najve}i izazov je {irenjemira i bezbednosti izvan granicaEvropske unije. Da bi odgovorilaovom izazovu EU razvija zajedni~kuspoljnu i bezbednosnu politiku, kakobi mogla da deluje kao sila koja dopri-nosi o~uvanju stabilnosti, saradnje irazumevanja na {irem svetskomplanu.

Vi{e od 40 godina hladni rat je deliove}i deo sveta na dva bloka. Njegovzavr{etak doveo je do stvaranjasloènijeg i osetljivijeg svetskogporetka, zahtevaju}i od EU ve}eangaòvanje u spre~avanju sukoba,

odrànju mira i borbe protiv teror-izma. EU u~estvuje u pla}anju civilneadministracije UN na Kosovu, pruàfinansijsku podr{ku palestinskim vlas-tima i odvojila je milijardu evra zaobnovu Avganistana. EU je 2003. uokviru nove evropske politikeodbrane i bezbednosti, zapo~elasvoje prve misije na zapadnomBalkanu i u centralnoj Africi. Bi}e ihjo{ vi{e. Pomaù}i stvaranje bezbed-nosti i stabilnosti na {irem svetskomplanu, EU ~ini ìvot bezbednijim i uokviru svojih granica.

Kona~no, EU pokazuje kako zemljemogu uspe{no udruìti svojeekonomske i politi~ke resurse zaradzajedni~kog interesa. Ona sluì kaomodel za integraciju me|u zemljamadrugih svetskih regiona.

Igra~ na svetskoj sceni

5

Od svog nastanka pedesetih godinaEvropska unija razvija odnose saostatkom sveta sprovo|enjemzajedni~ke trgovinske politike, poli-tike pruànja razvojne pomo}i i real-izovanja zvani~nih sporazuma otrgovini i saradnji sa pojedina~nimzemljama ili regionalnim grupama.

EU je jo{ sedamdesetih godinapo~ela da pruà humanitarnu pomo}ugroènima {irom sveta. Od 1993.prema Mastrihtskom sporazumurazvija zajedni~ku spoljnu i bezbed-nosnu politiku (ZSPB) da biomogu}ila zajedni~ko delovanje uko-liko bi interesi Unije kao celine biliugroèni. Odbrana postaje vaànaspekt ZSPB, s obzirom na to daUnija teì promovisanju i odrànjustabilnosti {irom sveta. S obzirom nato da radi na borbi protiv terorizma,me|unarodnog kriminala, prepro-daje droge, ilegalnim migracijama ibavi se globalnim pitanjima kao {to suza{tita prirodne sredine, Unija uskosara|uje sa drugim zemljama ime|unarodnim organizacijama.

Zajedni~ka trgovinska politika EUfunkcioni{e na dva nivoa. Kao prvo,u okviru Svetske trgovinske organi-zacije (STO), Evropska unija je

aktivno uklju~ena u dono{enje prav-ila multilateralne trgovine na global-nom nivou. Kao drugo, EU sklapasvoje sopstvene bilateralne trgo-vinske sporazume sa zemljama iliregionima.

Kako se EU pona{a u odnosimasa “ostatkom sveta”

© K

eren

Su/

Cor

bis/

Van

Pary

s M

edia

EU pomaè zemlje urazvoju u pove}anju

njihovog izvoza.

6

Pomo} u razvoju i me|usaradnja,prvobitno kocentrisana na Afriku,sredinom sedamdesetih godina,pro{irena je na Aziju, LatinskuAmeriku i zemlje ju`nog i isto~nogMediterana. Osnovna svrha oduvekje bila podràti odrìv rast i razvoj upartnerskim zemljama, tako da onesteknu resurse kojima mogu da re{eproblem siroma{tva. Su{tinski jeinteres Evropske Unije da podrìsvoje partnere i ohrabri ih na putuuspeha i prosperiteta.

Vi{e od trgovine i humanitarnepomo}i

Sporazumi EU sa njenim partnerima{irom zemljine kugle ne ti~u se samotrgovine i razmene uobi~ajene finan-

sijske i tehni~ke pomo}i, ve} iekonomske i drugih reformi, ba{ kaoi pruànja pomo}i za izgradnju infras-trukture i zdravstvenih i obrazovnihprograma. Oni tako|e obezbe|ujuokvir za politi~ki dijalog i sadrèklauzulu koja omogu}ava Uniji daobustavi ili prekine trgovinske veze ilihumanitarnu pomo}, ako zemljapartner kr{i ljudska prava. [tavi{e,EU je 2003. odlu~ila da svi budu}isporazumi moraju sadràvati kla-uzulu kojom se partneri obavezuju nato da ne}e proizvoditi oru`je zamasovno uni{tenje.

EU mora da obezbedi me|usobnuusagla{enost razli~itih aspekata poli-tike spoljnjih odnosa, kao i to da svioni sadrè jasnu i jedinstvenu poruku.Da bi ovo postigla, 1999. imenovalaje Visokog predstavnika za zajedni~kuspoljnu politiku i bezbednost. Juna2004. lideri EU u na~elu su se sloìlida se otvori mesto Ministra inostranihposlova EU. Ovo je jedna od novihodredbi koje donosi Evropskaustavna povelja.


7

Ljudska prava su za sve

© B

ilder

box.

com

Promovisanje ljudskih prava

Evropska unija promovi{e po{tovanje ljudskih prava kako u okviru Unije tako i van nje. Promovi{egra|anska, politi~ka, ekonomska, socijalna i kulturna prava. Tako|e teì promovisanju prava ènai dece kao i prava manjina i raseljenih lica.

Po{tovanje ljudskih prava zauzima istaknuto mesto u sporazumima o trgovini i saradnji izme|u EUi njenih partnera i predstavlja preduslov za sve zemlje koje èle da se priklju~e Uniji. EU je uspelada proteklih godina odrì dijalog na temu ljudskih prava sa zemljama kao {to su Kina i Iran. Namet-nula je sankcije zbog kr{enja ljudskih prava nekolicini zemalja uklju~uju}i Srbiju, Burmu/ Mijanmari Zimbabve.

EU tako|e u~estvuje u finansiranju {irokog spektra aktivnosti koje se ti~u o~uvanja ljudskih prava,kao {to je program Evropska inicijativa za demokratiju i ljudska prava, u okviru kojeg se godi{njetro{i oko 100 miliona evra i to na :• ja~anje demokratije, efikasnog upravljanja i vladavine zakona• podr{ku kampanji za ukidanje smrtne kazne {irom sveta• borbu protiv zlostavljanja i stavljanja van doma{aja zakona, podr{ku me|unarodnim tribunal-

ima i krivi~nim sudovima• borbu protiv rasizma, ksenofobije i diskriminacije manjina i starosedela~kih naroda.

Isto tako, EU nudi niè tarife na uvoz iz zemalja koje po{tuju osnovne standarde radnih uslova iradne snage koje nalaè Me|unarodna organizacija rada.


U poslednjih 15 godina, Unija jeintenzivirala napore u nastojanju daostvari me|unarodnu politi~ku ibezbedonosnu ulogu koja bi vi{eodgovarala njenom ekonomskomstatusu. Konflikt koji je izbio u Evropiposle pada berlinskog zida 1989.godine, ubedio je vo|e zemaljaEvropske unije u potrebu za pre-duzumanjem zajedni~ke efikasneakcije. U poslednje vreme borbaprotiv me|unarodnog terorizma jejo{ vi{e oja~ala ovo uverenje.

Lekcije sa Balkana

Princip zajedni~ke spoljne ibezbedonosne politike (CFSP)ozvani~en je 1992. godine potpisi-vanjem dokumenta iz Mastrihta.Svega nekoliko meseci kasnije, izbioje rat u biv{oj Jugoslaviji. Evropskaunija je bezuspe{no poku{avala daposreduje u politi~kom re{avanjukrize. Kako Evropska unija nije imalasopstvenih vojnih snaga, zemlje ~lan-ice su mogle da interveni{u samo kao~lanice Ujedinjenih nacija i NATOtrupa koje su kasnije poslate u region.

Ideja da bi jaka Evropa trebalo da sepona{a jedinstveno na svetskojpozornici ohrabrila je zemlje ~laniceda zajedno rade na izgradnji jedin-stvenog pristupa u spoljnoj politici.Napredak tokom godina je bio spor,ali stabilan.

Prvi korak je bio ambiciozan alineuspeo poku{aj u ranim pedesetimgodinama da se stvori Evropskazajednica za odbranu izme|u {est~lanica osniva~a Evropske unije.Zatim je do{ao proces nazvan"Evropska politi~ka saradnja" 1970.godine, kojim se teìlo ka koordi-naciji pozicija zemalja ~lanica udnevnim spoljno-politi~kim pitan-jima. Zemlje Evropske unijesa~injavale su zajedni~ke zaklju~kekad god su to mogle. Ali po pitanjuposebno osetljivih tema, nije uvekbilo mogu}e dosti}i traènu jedno-glasnu odluku.

Zajedni~ka spoljna ibezbednosna politika

8

Akcija protiv nagaznih mina

U decembru 1997. godine, u glavnom gradu Kanade, Otavi, 122 zemlje su potpisale Ugovor o zabraniupotrebe nagaznih mina. Njim se zabranjuje upotreba, proizvodnja, transfer i skladi{tenje nagaznihmina namenjenih uni{tavanju ljudstva i 1. marta 1999. godine on je postao obavezuju}i me|unarodnizakon.

Me|unarodna akcija protiv upotrebe mina pomaè da se promovi{e globalni mir i stabilnost i smanjiljudska patnja u regionima gde se mine nalaze. Ovo pitanje je i dalje od visokog prioriteta za Evrop-sku uniju, koja je odvojila 40 miliona evra za re{avanje ovog problema, samo u periodu od 2000. do2002.

9

Pouke izvu~ene iz ovog iskustva nisubile zaboravljene. U svetlu balkanskihratova i sukoba u Africi tokom 1990.godine, Evropska unija je sa~inilaEvropsku bezbedonosnu i odbram-benu politiku (ESDP) u okvirucelokupne zajedni~ke spoljne ibezbedonosne politike (CFSP).

U okviru sprovo|enja ESDP-a, vojnei policijske snage mogu biti poslate ukrizne regione da sprovode humani-tarne operacije, odràvaju mir,upravljaju re{avanjem kriza i ~akuspostavljaju mir. Vojnu akciju izvodeSnage za brzu reakciju Evropskeunije koje su odvojene od NATOsnaga, ali koje imaju mogu}nost pris-tupa NATO resursima.

Prve misije sprovedene u okvirusprovo|enja ESDP-a bile su u biv{ojJugoslaviji, popri{tu ranijih frustracijaEvropske unije. Policijska misijaEvropske unije zamenila je nazadatku policiju Ujedinjenih nacija uBosni i Hercegovini u januaru 2003.godine, dok su tri meseca kasnijevojne snage Evropske unije preuzeleod NATO-a biv{u jugoslovenskurepubliku Makedoniju.

U toku proteklih godina, ~injeni supoku{aji da se odredi na~indono{enja odluka u okviru ESDPsporazuma. Za klju~ne odluke jo{uvek se traì jednoglasnost, {to je bilote{ko i u vreme kada je bilo 15 ~lan-ica Evropske unije, a sada je jo{ teèsa 25 ~lanica. Uprkos privrènostiCFSP sporazumu, zemlje ~lanice

© E

KA

EU sada poseduje kapacitete da razmestimirovne vojne snage


ponekad nalaze da je te{ko menjatisopstvenu nacionalnu politiku u imesolidarnosti sa Evropskom unijom.Koliko to moè biti te{ko, ilustrovanoje dubokim raskolom izme|u zemalja~lanica Evropske unije u prole}e2003. godine po pitanju da li Savet

bezbednosti Ujedinjenih nacija trebada odobri rat protiv Iraka podvo|stvom Amerike. Na samitu udecembru 2003. godine, evropskevo|e su usvojile evropskubezbedonosnu strategiju. Njom sepriznaje da se gra|ani Evrope i {iresuo~avaju sa potencijalnom pretnjomod terorizma, {irenja oru`ja zamasovno uni{tenje i ilegalnimmigracijama. Svaka od ovih pretnjitraì adekvatan odgovor, ~esto zahte-vaju}i me|unarodnu saradnju.

Bolje spre~iti nego le~iti

Nasilni konflikti uzimaju ogroman danak u obliku ljudske patnje, razaranja i uni{tenih resursa. U toku1990. godine, sedam nasilnih konflikata {irom sveta ko{talo je me|unarodnu zajednicu 200 milijardievra koji su mogli biti upotrebljeni za ostvarivanje mirnodopskih ciljeva. Zbog toga je Evropska unijaodlu~na u nastojanjima da deluje efikasnije, pre svega u spre~avanju konflikata.

Evropska unija ve} koristi {iroku lepezu tradicionalnih mera, uklju~uju}i pruànje tehni~ke i finansi-jske pomo}i zemljama u razvoju, ekonomsku saradnju i trgovinske odnose, humanitarnu pomo},strategije na polju socijalne politike i strategije za{tite okoline, kao i diplomatska sredstva kao {to supoliti~ki dijalog i posredovanje. Pored toga, uvodi i nove mere, predvi|ene sporazumom ESDP, kao{to je sakupljanje informacija i pra}enje me|unarodnih sporazuma u cilju blagovremenog uo~avanjamogu}nosti potencijalnih sukoba.

U svetu gde mo} vi{e ne zna~i i sigurnost, Evropska unija mora biti sposobna da hitro odgovori nakonkretne situacije ~im se pojave - i to sa pravim izborom mera.

10

Evropska unija je najve}a trgovinskasila u svetu, kad se uzme u obzirnjeno u~e{}e od 20 procenata u svet-skom uvozu i izvozu. Otvorenatrgovina me|u zemljama ~lanicamapomogla je stvaranju Unije pre skoro50 godina i donela porast blagostanjasvim zemljama ~lanicama. Unija stogaima vode}u ulogu u naporima da seliberalizuje svetska trgovina zadobrobit kako bogatih tako isiroma{nih zemalja.

Rast broja trgovinskih aktivnosti EUpokre}e rast na svetskom nivou odkoga svi imaju koristi. Ona pruàpotro{a~ima {iri izbor proizvoda.

Konkurencija izme|u uvoznih idoma}ih proizvoda smanjuje cene ipodiè kvalitet. Evropska unija verujeda globalizacija moè donetiekonomsku koristi svima, uklju~uju}ii zemlje u razvoju, usvajanjem odgo-varaju}ih pravila prihva}enih na mul-tilateralnom nivou i uklju~ivanjemzemalja u razvoju u svetsku trgovinu.

Stoga Evropska unija pregovara sasvojim partnerima da liberalizujutrgovinu kako robom tako i uslu-gama. Unija teì da pomogne zeml-jama u razvoju omogu}avaju}i imlak{i pristup na svoje trì{te ukratkom roku, a ujedno im daju}i vi{evremena da otvore svoja trì{ta zaevropske proizvode. U isto vreme,Unija reformi{e svoju poljoprivrednustrategiju - {to }e tako|e donetikoristi zemljama u razvoju.

11

© W

ISH

NET

SKY

Zemlje afri~kog, karipskog ipacifi~kog regiona imaju speci-jalne odnose sa Evropskomunijom.

Trgovinske povlastice za sve

12


Timski igra~

Timski sport zahteva ravan teren zaigru, pravila koja svi timovi prihvatajui sudiju da obezbedi fer igru. To jerazlog za{to Evropska unija ~vrstopodràva Svetsku trgovinsku organi-zaciju (STO) koja je donela niz prav-ila u cilju liberalizacije svetsketrgovine i obezbe|enja 'fer tretmana'za sve u~esnike. Ovaj sistem nudiodre|eni nivo legalne izvesnosti itransparentnosti u odvijanjume|unarodne trgovine, bez obzirana jasnu potrebu za njegovimpobolj{anjem. Svetska trgovinskaorganizacija tako|e obezbe|uje pri-menu procedure arbitraè kada sepojave direktni sporovi izme|u dva ilivi{e trgova~ka partnera.

Unija je postala klju~ni igra~ uuspe{nim 'rundama' multilateralnihtrgovinskih sporazuma sa ciljem liber-alizacije svetske trgovine. Ovo seposebno odnosi na zna~aj teku}erunde, poznate kao "Doha rundarazvoja" koja je zapo~eta 2001.godine. Cilj je da se uklone smetnje zaliberalizaciju trgovine, pogotovo zadobrobit zemalja u razvoju.

Trgovina zna~i vi{e od Dohe

Trgovinska pravila su multilateralna,ali trgovina sama po sebi je bilater-alna - izme|u kupaca i prodavaca,izvoznika i uvoznika. To je razlogzbog koga je Unija razvila mreù

bilateralnih trgovinskih sporazuma sapojedina~nim zemljama i regionima{irom sveta. Pro{irenje Unije sa 15 na25 ~lanica u 2004. godini, daje jojdodatnu teìnu kao trgova~kompartneru, posebno u odnosu nasusede u Isto~noj Evropi i mediter-anskom basenu.

Trgovinska politika Unije je bliskopovezana sa njenom razvojnom poli-tikom. Obe politike zajedno pred-stavljaju prihvatanje Unije dapreuzme svoj deo odgovornosti upomo}i zemljama u razvoju u borbiprotiv siroma{tva i njihovoj intergacijiu svetsku privredu.

Jo{ davno je shva}eno da trgovinamoè inicirati ekonomski razvoj irazvoj produktivnih kapacitetasiroma{nih zemalja. Ve} 1971.godine, po Op{tem sistemu prefer-encijala (GSP), Unija je po~ela dasmanjuje ili da uklanja carinske tarifei kvote na uvoz iz zemalja u razvoju.[tavi{e, kroz inicijativu "Sve semoru`ja" donetu 2001. godine, Unijaodobrava slobodan pristup na evrop-sko trì{te svim proizvodima, osimoru`ja, iz 49 najslabije razvijenihzemalja.

Posebni trgovinski odnosi i odnosipomo}i izme|u Unije i njenih 78 part-nera u Africi, Karibima i regionu Paci-fika (ACP) datiraju iz 1975. godine ismatraju se kao model kako bogatezemlje mogu da pomognusiroma{nim zemljama.

13

Oko polovine novca koji se tro{i napomo} siroma{nim zemljama dolaziiz Evropske unije ili podjednako iznjenih zemalja ~lanica, ~ine}i takoUniju najve}im svetskim donatorompomo}i. Ali razvojna pomo} nijesamo obezbe|ivanje ~iste vode iasfaltiranih puteva, mada su i oniva`ni. Radi se tako|e o pomo}i zeml-

jama u razvoju da pobolj{aju svojeizvozne performanse tako {to im seomogu}uje bolji pristup na trì{teUnije. To bi trebalo da im omogu}i daoja~aju svoju spoljnu trgovinu i takoiskoriste prednosti globalizacije.

Nisu svi postigli uspeh u ovome. Bezobzira na to {to afri~ke, karipske ipacifi~ke zemlje imaju posebneodnose sa Unijom, njihov udeo natrì{tu Unije nastavlja da opada i onepostaju sve vi{e marginalizovane usvetskoj trgovini.

Iskorenjivanje siroma{tva krozobezbe|ivanje odrìvog razvoja

© S

AGI

Pristup vodi jeizazov {iromsveta.

Voda za ìvot

Upotreba vode i pravedna deoba me|udràvnih vodotokova najva`nija su pitanja u svim regionima usvetu i bi}e me|u najve}im izazovima razvoja u 21-om veku. Sprovo|enjem EU inicijative "Voda zaìvot" pokrenute 2002. godine, teì se obezbe|ivanju pija}e vode i sanitarnih ure|aja za najsiroma{nijeregije u svetu, posebno u Africi, ali tako|e i na Kavkazu i u Centralnoj Aziji, Mediteranu i LatinskojAmerici. Evropska unija je obezbedila jednu milijardu evra za finansiranje ove inicijative.

Stoga je razvojna strategija Evropskeunije fokusirana na pomaganjesiroma{nim zemljama da pobolj{ajusvoju infrastrukturu, razvijuproizvodne potencijale i u~ine svojujavnu upravu i institucije efikasnijim.Uz ovu pomo}, neke od njih }e biti ustanju da iskoriste trgovinske prilikei obezbede vi{e unutra{njih investicijau cilju pro{irenja svoje ekonomskebaze. Ovo je od su{tinskog zna~ajada bi dràve uspele da se integri{u uglobalnu ekonomiju i dostignuobezbe|ivanje odrìvog rasta irazvoja.

Konkretno, Evropska unija kombin-uje trgovinu i pruànje pomo}i nanovi na~in u narednoj generaciji "spo-razuma o ekonomskoj saradnji" okojima se trenutno pregovara sazemljama ACP regiona, i koji }estupiti na snagu 2008. godine. Ideja jeda se pomogne zemljama ACPregiona da se integri{u sa svojimregionalnim susedima, kao korak kaglobalnoj integraciji, i da im sepomogne da izgrade institucionalnekapacitete i primene principeefikasnog upravljanja. U isto vreme,Evropska unija nastavlja da liberal-izuje svoje trì{te za proizvode izACP regiona i ostalih zemalja urazvoju.

Duboki dèpovi

Evropska unija i njene zemlje ~lanicedaju vi{e od 30 milijardi evra godi{njena ime zvani~ne pomo}i zemljama u


14

razvoju, od ~ega se upotreba vi{e od6 milijardi evra usmerava preko insti-tucija EU. Unija se obavezala dapove}a godi{nji iznos na 39 milijardievra u 2006. godini. Mada su ~lanoviEvropske unije, kao i ostale industri-jski razvijene zemlje, prihvatile daizdvoje 0,7% od dru{tvenog brutoproizvoda na ime pomo}i svakegodine, samo su Danska, Luksem-burg, Holandija i [vedska dostigle tajcilj. Ostale zemlje su se obavezale daga dostignu. Prosek za Uniju kaocelinu je 0,34%, {to je vi{e od SAD iliJapana.

Krajnji cilj politike EU je dati ljudimau manje razvijenim zemljama kon-trolu nad sopstvenim razvojem.Stoga su prioriteti Unije hvatanje uko{tac sa samim izvorima problema:obezbediti bolju ishranu i ~istu vodu,olak{ati pristup i pravo na obrazo-vanje, zdravstvenu za{titu,zaposlenje, zemlji{te i kori{}enjesocijalnih slu`bi; obezbediti boljuinfrastrukturu kao i bolju prirodnusredinu. Inicijative Unije tako|e teèiskorenjivanju bolesti i obezbe|enjupristupa jeftinim lekovima za borbuprotiv po{asti kao {to su HIV/AIDS.Kroz inicijative Unija tako|e teì dasmanji teret duga siroma{nih zemalja.

Razumevaju}i da je mir osnovni uslovza postizanje odrìvog razvoja, Unijase sloìla da u 2004. godini osnujefond vredan 250 milona evra nazvan"Podr{ka za mir", ~ijim sredstvima sepodràva odràvanje mira u Africi ipreduzimanje preventivnih operacijaza spre~avanje konflikata.

© C

E/EC

HO

15

Humanitarna pomo}

Gotovo svake nedelje, slike prirodnihkatastrofa kao i onih koje su naprav-ili ljudi preplavljuju na{e televizijskeekrane i pune naslovne strane novina.Evropska unija se nalazi u centrumreè ~ija je uloga da ublaì ljudskepatnje izazvane katastrofama.Humanitarna pomo} Unije jebezuslovna; cilj joj je da pruì pomo}`rtvama {to je brè mogu}e, i to bezobzira na rasu, religiju ili politi~ku pri-padnost njihovih vlada.

Unija je aktivna na svim kriznim mes-tima uklju~uju}i Irak, Avganistan,palestinske teritorije i nekolikodelova Afrike. Ona pomaèunesre}enima {irom zemaljske kugle,~esto u "zaboravljenim" kriznimàri{tima, koje kamere svetskihmedija 'zaobilaze'. Ovo uklju~uje

severoisto~ni Kavkaz (posebnoê~eniju), Tadìkistan u centralnojAziji, Nepal, [ri Lanku i CentralnuAmeriku.

Unija tako|e koristi svoje iskustvo dapomogne ljudima da pove}aju stepenpripremljenosti za reagovanje naposledice potencijalnih nesre}a uzemljama i regionima visokog rizika,podlo`nim delovanju zemljotresa,uragana, poplava i su{e.

Unija usmerava svoje fondove zapomo} preko Kancelarije za human-itarnu pomo} (ECHO). Od kada jeECHO osnovan 1992. godine, baviose re{avanjem ozbiljnih kriza u vi{eod 100 zemalja po ~itavom svetu,dostavljaju}i najnu`niju opremu i zal-ihe `rtvama u najkra}em mogu}emperiodu. Iz svog budèta sa vi{e od500 miliona evra godi{nje ECHOfinansira medicinske timove,

@rtve katastrofa bez uto~i{tadobijaju hitnu pomo} od EU.

16


Nastupaju zajedno u svetu

Humanitarna pomo} je samo jedna oblast gde Evropska unija blisko sara|uje sa me|unarodnim orga-nizacijama kao sto su Ujedinjene nacije, Svetska trgovinska organizacija (STO), NATO, Organizacijaza evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Savet Evrope i regionalne organizacije u Africi, Americi,Aziji i regionu Pacifika.

Evropska unija veruje u traènje multilateralnih re{enja za globalne probleme. Ona stoga pridaje velikizna~aj efektivnom multilateralizmu, sa jakim Ujedinjenim nacijama u sredi{tu. Ujedinjene nacije, sasvojim univerzalnim mandatom i legitimno{}u, jedinstveno su kvalifikovane da odgovore na na{ezajedni~ke izazove.

Zemlje ~lanice Evropske unije sna`no podràvaju ciljeve razvoja u novom milenijumu usvojenim odstrane Ujedinjenih nacija u septembru 2000. godine:

• iskoreniti ekstremno siroma{tvo i glad• obezbediti osnovno obrazovanje u celom svetu• promovisati jednakost me|u polovima i pomo}i ènama da ostvare svoja prava • smanjiti smrtnost dece• unaprediti zdravlje majki• borba protiv HIV/Aids, malarije i ostalih bolesti• obezbediti odrìvost zdrave prirodne sredine• razviti globalne odnose saradnje za potrebe razvoja.

Evropska unija kao organizacija teì da podrì ove ciljeve, sa fokusom na {est prioritetnih oblasti gdemoè da primeni svoju specijalisti~ku stru~nost. To su:

• trgovina i razvoj• regionalna saradnja• politika smanjivanja siroma{tva radi podr{ke zdravlju i obrazovanju• transportna infrastruktura• bezbednost hrane i odrìvi ruralni razvoj• izgradnja institucionalnih kapaciteta, dobro upravljanje i vladavina prava.

eksperte za uklanjanje mina, trans-port i logisti~ku podr{ku.

ECHO nema resurse da sav ovajposao obavlja sam. Zbog toga bliskosara|uje sa humanitarnim partnerima- nevladinim organizacijama, specijal-izovanim agencijama Ujedinjenih

nacija i sa Crvenim krstom/Crvenimpolumesecom - da isporu~i hranu iopremu, obezbedi spasila~ke timove,osniva poljske bolnice i instaliraprivremene komunikacijske sisteme.

17

Evropska unija ima mreù asocijacija,sporazuma o saradnji i trgovini {iromzemljine kugle, od najbliìh suseda uEvropi do najudaljenijih partnera uAziji i na Pacifiku. Da bi uspe{noodràvala ove odnose, Unijazakazuje i odràva redovne samite naministarskom nivou sa najzna~ajnijimpartnerima.

Najintezivnije odnose Unija ima sa~etiri zapadna suseda, [vajcarskom,Norve{kom, Irskom i Lihten{tajnom.One su sve ~lanice Evropskogudruènja za slobodnu trgovinu(EFTA), koje su veliki deo svog zakon-odavstva harmonizovale sa zakono-davstvom unutra{njeg trì{ta Unije, atako|e slede strategije Unije i udrugim oblastima. Sve sem [vajcarskeu~estvuju zajedno sa Unijom u Evrop-skoj ekonomskoj asocijaciji (EEA).

Pripremaju}i se za budu}apro{irenja

êtiri zemlje u jugoisto~noj Evropisu kandidati za ~lanstvo u Evropskojuniji. Za Bugarsku i Rumuniju seo~ekuje da pristupe Uniji 2007.godine. Vreme ulaska Turske jemanje jasno. Turska je jedan od najs-tarijih trgovinskih partnera Unije sasporazumom o asocijaciji koji datiraiz 1963. godine, i koji sada uklju~ujecarinsku uniju. Ona je podnela zahtevda se pridruì Uniji 1987. godine.êtvrta zemlja, Hrvatska, je pri-hva}ena kao kandidat u junu 2004.godine. Datum njenog ulaska zavisi}eod brzine odvijanja pregovora za~lanstvo.

Druga zapadno-balkanska zemlja,biv{a jugoslovenska Republika Make-

donija podnela je zahtev za prijem umartu 2004. godine. Podno{enjezahteva je prvi korak ka prihvatanjukandidature zemlje.

Evropska unija je zajedno sa zeml-jama zapadnog Balkana pokrenulaproces stabilizacije i asocijacije koji -uz Hrvatsku i Makedoniju - uklju~ujeAlbaniju, Bosnu i Hercegovinu, kao iSrbiju i Crnu Goru. Iako je kona~nicilj budu}e ~lanstvo u Uniji, ovimzemljama je dat slobodan pristup natrìste Unije a tako|e primaju i njenupodr{ku za doma}e programereformi.

Na{i partneri po celom svetu

Turska je vode}i kandidatza ~lanstvo u EU.

© G

rant

Fai

nt/G

etty

Imag

es

pro{iri mnoge od olak{ica na svomunutra{njem trì{tu, da im ponudidodatne trgovinske koncesije i finan-sijsku pomo}. Za uzvrat susedi Unijebi mogli u~initi ve}e pomake kademokratskim reformama i trì{nojekonomiji, i pokloniti ve}u pa`nju ljud-skim pravima. Kako pro{irenje dovodiUniju u direktan kontakt sa susedimakoje karakteri{e politi~ka i socijalnanestabilnost, njen odgovor je da podelisa njima prosperitet i stabilnost, kon-soliduju}i tako sopstvenu bezbednost.

S obzirom na to da su njeni suseditranzitna mesta za ilegalne imigrantei trgovce drogom i ljudima, EU impomaè da oja~aju kontrolu nad svo-jim granicama i imigracionim proce-durama.

Rusija, Ukrajina, Moldavija i ve}inazemalja na ju`nom Kavkazu i central-noj Aziji imaju sporazume sa Unijomkoji uklju~uju trgovinu, politi~kusaradnju, za{titu prirodne sredine isaradnju u nau~nim i kulturnim oblas-tima. Sa najve}im susedom, Rusijom,Unija razvija ~itavu {emu za saradnjuu {irokom rasponu oblasti.

Ove zemlje imaju koristi od EU pro-grama pomo}i TACIS ~iji je budèt3,14 milijardi evra za period 2000-2006. U okviru ovog programa finan-sira se sprovodjenje institucionalnihreformi, izgradnja infrastrukturnamreè, razvoj privatnog sektora,za{tita okoline i razvoj agro-ekonomija.Kao deo "Procesa iz Barselone" Unijaje spremna da osnuje slobodnu

18


Kao budu}i korak, one mogu prego-varati sa Unijom o sporazumu o sta-bilnosti i asocijaciji, kao {to su touradile Hrvatska i biv{a jugosloven-ska Republika Makedonija, pre nego{to eventualno podnesu zahtev zaprijem u Uniju.

Prijateljsko susedstvo

Evropska unija je odlu~na u nastojan-jima da osigura da uve}anje ~lanstvau 2004. - kao i svako dalje pro{irenje- ne}e uzrokovati nove barijereizme|u pro{irene Unije i njenihsuseda. To je razlog {to se Unijasprema da stvori ja~e veze sa sused-ima na istoku (sa Rusijom, Ukrajinom,Moldavijom i najzad Belorusijom) -kao i na jugu (mediteranske zemlje). Kao deo "Strategije evropskog sused-stva", Unija planira da na ove zemlje

Rusija je najve}i susedEvropske unije.

© W

ICH

NET

SKY

19

trgovinsku zonu sa mediteranskimsusedima do 2010 godine. Ovo bitrebalo da uklju~i arapske zemlje uoblasti jugoisto~nog i isto~nog Medit-erana, uz Izrael i palestinske teri-torije. Trgovina je bila pokrenutaizme|u Unije i svakog od njenih part-nera, a kasnije su preduzimani koracida trguju vi{e me|usobno. Naprimer, Egipat, Maroko, Jordan iTunis su u 2004. potpisale "Sporazumiz Agadira" - sporazum o slobodnojtrgovini me|u njima.

[to se ti~e samog Bliskog istoka,Unija je pregovarala o sporazumu oslobodnoj trgovini sa {est zemalja~lanica "Zalivskog saveta za saradnju"(Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudi-jska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emi-rati). Unija tako|e podràva naporeza oporavak Iraka.

Transatlantske veze

Transatlantsko partnerstvo sa Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama je klju~no za me|unarodne odnoseUnije. Vrednost trgovinskih transakcija i investicija preko Atlantika je skoro milijardu evra dnevno.Va{ington ve} dugo podràva evropsku integraciju. Unija i Amerika imaju mnogo zajedni~kih vred-nosti i zajedni~kih interesa, mada ponekad me|u njima ima razlika u pristupu i mi{ljenju na {ta se trebastaviti akcenat.S obzirom na nivo njihove bilateralne trgova~ke razmene (Amerika uvozi 25% od izvoza Unije, aUnija uvozi 20% ameri~kog izvoza), nije iznena|uju}e da povremeno me|u njima dolazi do sporova.Bez obzira na to {to njihovi sporovi pune novinske ~lanke, oni se ti~u manje od 2% transatlanskerazmene. Na~in na koji su Unija i Amerika regulisali zajedni~ke stavove uklju~uju}i Zakon o konkuren-ciji ili priznavanje me|usobnih tehni~kih standarda posluìli su kao model za odnose Unije sa drugima,uklju~uju}i Japan i Kanadu.

Sa Kanadom je Unija pokrenula dve osnovne inicijative u 2004. radi produbljivanja odnosa. Jedna je dase napravi program saradnje izme|u Unije i Kanade koji bi se ticao re{avanja globalnih pitanja. Drugaje da se zapo~nu pregovori u vezi sa sporazumom za podsticanje aktivnosti u oblasti trgovine i inves-ticija me|u njima.

20


© M

icha

ux

Singapur: kapija za biznis u Aziji

najve}i korisnik japanskih stranihinvesticija na taj na~in prevazilaze}iAmeriku i Kinu.

U skladu sa porastom va`nosti iEvropske unije i Kine kao globalnihpoliti~kih aktera, intenzitet njihovihodnosa je rastao veoma dinami~noposlednjih godina, sa velikim akcen-tom na politi~kom dijalogu, sek-torskim sporazumima i institicional-nim razmenama. Na trgova~komplanu, Kina je sada drugi po veli~iniUnijin trgova~ki partner van Evrope- posle Sjedinjenih Ameri~kih Dràvai ispred Japana. Evropska unija jejedan od glavnih izvora direktnihinvesticija u Kini.

Za Indiju, Unija je najve}i trgova~kipartner i glavni izvor stranih investi-cija. Od kada su odràli prvizajedni~ki susret na nivou samita ujunu 2000. godine, odnosi izme|unjih su napredovali i sada ne obuh-vataju samo trgovinu, ve} i politi~kidijalog, poslovne samite, kulturnusaradnju i zajedni~ke istraìva~keprojekte.

Azija se pribliàva

Mada su Kina i Japan dva najve}atrgova~ka partnera u Aziji, Unija imanajduì stabilan odnos sa sedam ~lan-ica asocijacije jugo-isto~nih nacijaAzije (ASEAN). Ovi odnosi suuspostavljeni 1972. i bili su ozvani~enipotpisivanjem Ugovora o saradnji1980. godine. ASEAN je pokrenuoinicijativu da pro{iri odnose sa Uni-jom kroz proces poznat kao ASEM(Azijsko evropski susret), u komeJapan, Kina i Ju`na Koreja tako|esudeluju. ASEM odràva samitesvake dve godine.

U bliskoj pro{losti Unija je intenzivi-rala svoje odnose sa Japanom.Akcionim planom Evropska unija-Japan usvojenim 2001. godinepro{iruje se bilateralna saradnja takoda pored oblasti trgovine i investicijauklju~i i poslove u oblasti politike ikulture. Evropa je postala glavni izvordirektnih stranih investicija u Japan i

21

Kina i Indija se pribliàvajuGalileju

Kina i Indija su odlu~ile da u~estvujuu projektu Galilej, koji predstavljasatelitski navigacioni sistem Evropskeunije. To je znak ̀ elje azijskih zemaljada se krene dalje od samo trgovinskihodnosa sa Evropskom unijom.

Sistem Galilej, koji bi trebalo dapostane operativan 2008. godine,bi}e ta~niji u odnosu na ameri~kumreù za globalno pozicioniranjesatelita (GPS). Galilej }e pre svega biti

kori{}en za geografsko pozicioni-ranje vozila i ostalih transportnihsredstava, kao i za nau~naistraìvanja, upravljanje obradivomzemljom i pra}enje potencijalnihprirodnih katastrofa. Ima}e tako|eprimene za dràvne vlasti i bi}e dos-tupan samo zemljama ~lanicamaEvropske unije.

Veze sa latinskom Amerikom

Evropska unija je drugi po zna~ajutrgova~ki partner Latinske Amerike,njen najzna~ajniji izvor direktnih

© E

SA

Evropska unija je najve}i trgovinski partner i strani investitor u Indiji. Od kada su odràli svoj prvi zajedni~kisamit juna, 2000. godine, me|usobni odnosi su procvetali i sada obuhvataju ne samo trgovinu, ve} i politi~kidijalog, poslovne sastanke, kulturnu saradnju i zajedni~ke istraìva~ke projekte.

Galileo je opasao planetu.


stranih investicija i vode}i donatorrazvojne pomo}i za region.

Svake dve godine Unija i zemljeLatinske Amerike i Kariba odràvajuregionalni susret na nivou samita nakojem se raspravlja o {irokom spek-tru pitanja - iz oblasti politike, obra-zovanja, nauke, tehnologije, kulture,kao i socijalna pitanja. Sve zemljeLatinske Amerike, zajedno ili pojed-ina~no sada su povezane sa Unijompreko asocijacija i sporazuma osaradnji i trgovini.

Evropska unija pregovara o sklapanjusporazuma za osnivanje asocijacije saMercosur-om (Brazil, Argentina,Paragvaj i Urugvaj), uklju~uju}i istvaranje slobodne trgovinske zoneizme|u dve ugovorne strane.

Na kraju 2003. EU je zaklju~ila dvaodvojena politi~ka razgovora i ugov-

22

OstaloZa vi{e informacija o razli~itim aspektima spoljnih odnosa EU, posetite: europa.eu.int/comm/world Ovde moète na}i sve o spoljnoj politici, spoljnoj trgovini, razvojnoj politici, humanitarnoj pomo}i iljudskim pravima.

Za informacije o spoljnoj i sigurnosnoj politici posetite: ue.eu.int/pesc

ore o saradnji, jedan sa zemljamaZajednice Anda i drugi sa Central-nom Amerikom. Slede}i korak bi}epregovori o asocijaciji sa oba regiona.EU ve} ima ugovore o asocijaciji(uklju~uju}i ugovore o slobodnojtrgovini) sa Meksikom i îleom, kojisu potpisani 1997. i 2002. sa svakomod zemalja posebno.

Partnerstvo sa Afrikom

U skladu sa tradicionalnim vezamasa afri~kim zemljama i premaMediteranskom ugovoru ome|usobnim odnosima, EU jezapo~ela nove razgovore saAfri~kom unijom. Razgovoriuklju~uju prevenciju konflikata ipodr{ku EU u misijama mirovnihsnaga UN na afri~kom kontinentu.Ovo partnerstvo tako|e pokrivaregionalnu ekonomsku saradnju iintegraciju, trgovinu, borbu protivsu{e, delovanje protiv SIDE izaraznih bolesti, obezbe|ivanjehrane, ljudska prava i demokratiju, irat protiv terora.

Prava veli~ina u ekonomiji, trgovini i finansijskim odnosima na~inila jeEvropsku uniju svetskim igra~em. To je i mreà ugovora sa ve}inom zemaljai regiona sveta. Najve}i me|unarodni trgovac i dom evra - svetske valutebroj dva - EU tro{i 500 miliona mese~no u projektima pomo}i na svih petkontinenata. Evropska unija postavlja zajedni~ku spoljnu i sigurnosnu politiku tako danjeni ~lanovi mogu delovati na svetskoj sceni kao ujedinjena sila stabilnosti,saradnje i razumevanja. U isto vreme EU razvija odbrambene kapacitete i preduzima svoje prvemirovne misije. Tako|e je angaòvana u borbi protiv terorizma.Pomaù}i gra|enje sigurnosti i stabilnosti {irom sveta, EU tako|e, ~ini ìvotljudi sigurnijim u okviru svojih granica. EU je naro~ito aktivna na polju unapre|enja ljudskih vrednosti u me|unaro-dnim odnosima, kao {to su solidarnost, ljudska prava i demokratija.

Evropska komisija


Serija Evropa u pokretu

Luksemburg: Za zvani~ne publikacije evropskih zajednica

2004 - 22 pp. - 16.2 x 22.9 cm

ISBN 92-894-8208-7

Delegacija Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori, Krunska 73,11000 Beograd tel. 011 3083 200fax. 011 3083 201Internet adresa: [email protected]

Internet prezentacija http://www.delscg.cec.eu.int

Delegacija Evropske komisije u BriseluInternet adresa: http://europa.eu.int

EEvvrrooppsskkaa uunniijjaa

Zemlje ~lanice i zemlje kandidati

Zemlje ~lanice Evropske unije

Zemlje kandidati

*U maju 2004. ~lanstvo Evropske unije je uve}ano za deset novih ~lanica. Vi{e informacija na sajtu: www.europa.int.eu

Prava veli~ina u ekonomiji, trgovini i finansijskimodnosima na~inila je Evropsku uniju svetskimigra~em. To je i mreà ugovora sa ve}inomzemalja i regiona sveta. Najve}i me|unarodnitrgovac i dom evra - svetske valute broj dva - EUtro{i 500 miliona mese~no u projektima pomo}ina svih pet kontinenata. Evropska unija postavlja zajedni~ku spoljnu i sig-

urnosnu politiku tako da njeni ~lanovi mogu delovati na svetskoj scenikao ujedinjena sila stabilnosti, saradnje i razumevanja. U isto vreme EU razvija odbrambene kapacitete i preduzima svojeprve mirovne misije. Tako|e je angaòvana u borbi protiv terorizma.Pomaù}i gra|enje sigurnosti i stabilnosti {irom sveta, EU tako|e,~ini ìvot ljudi sigurnijim u okviru svojih granica. EU je naro~ito aktivna na polju unapre|enja ljudskih vrednosti ume|unarodnim odnosima, kao {to su solidarnost, ljudska prava idemokratija.

SR

Odnosi Evropske unije sa ostatkom sveta · Odnosi Evropske unije sa ostatkom sveta. Objavljena na...

Documents

Transcript of Odnosi Evropske unije sa ostatkom sveta · Odnosi Evropske unije sa ostatkom sveta. Objavljena na...