odnos između evropskog i nacionalnog identiteta i rigidnosti kao ...

PSIHOLOGIJA, 2005, Vol. 38 (4) , str. 461-472 UDC 159.922.4.072 (497.11+497.16:4)

ODNOS IZMEĐU EVROPSKOG I NACIONALNOG IDENTITETA I RIGIDNOSTI KAO CRTE LIČNOSTI1

Bojan Janičić2, Vladimir Mihić i Jelena Šakotić-Kurbalija Filozofski fakultet, Novi Sad

U ovom radu razmatra se struktura povezanosti evropskog identiteta, i mentalne rigidnosti. Evropski identitet definisan je preko skale EUROID2002, a mentalna rigidnost skalom RG-2. U okviru istraživanja utvrđene su metrijske karakteristike obe skale. Takođe, određena je i njihova faktorska struktura. Na osnovu izolovanih faktora u ovim instrumentima formirane su subskale. Kanoničkom korelacionom analizom utvrđena je struktura povezanosti između dva seta subskala. Dobijene su dve statistički značajne kanoničke korelacije. Nivo «opšte» rigidnosti je umereno i negativno povezan sa prihvatanjem evropskog identiteta. Takođe potreba za kognitivnom jasnoćom i prisilna savesnost povezani su sa odsustvom insistiranja na nacionalnim vrednostima i strahom od globalizacije. Ova veza je statistički značajna, ali vrlo niska.

Ključne reči: evropski identitet, rigidnost, analni karakter

UVOD Iako je Srbija na još uvek dalekom i teškom putu priključenja Evropskoj Uniji,

činjenica je da je nakon 2000. postala ozbiljan pretendent na svoje mesto u ovoj Zajednici. Naravno, pored ekonomskih i pravnih obaveza, jedno od bitnih pitanja integracije jeste i čisto psihološko - da li uopšte građani Srbije vide sebe kao pripadnike neke nadnacionalne zajednice koju čini gotovo polovina zemalja sa tla Evrope?

Može se reći da je pitanje evropskog identiteta, u stvari, bazično pitanje socijalnog identiteta koje se vezuje za jedan novi, narastajući, ali ne i previše

1 Rad je deo projekta "Stanje, faktori i razvoj evropskog identiteta u Srbiji i Crnoj Gori" koji finansira Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije 2 Adresa autora: [email protected]

Bojan Janičić, Vladimir Mihić i Jelena Šakotić-Kurbalija

462

definisan entitet koji čini Evropa. Međutim, kako definisati evropski identitet? Jedno od osnovnih određenja bilo bi jednostavno: evropski identitet bilo bi subjektivan osećaj pripadnosti Evropi udružen sa introjektovanim uverenjima, vrednostima, običajima i stavovima koji opisuju ovu grupu kao geografski i kulturni pojam (Franceško i sar., 2005). Međutim, ova definicija nam ne daje odgovor na jedno bitno pitanje - da li je ovaj osećaj vezanosti izraženiji kod zemalja koji po svim parametrima pripadaju ovoj grupi (odnosno, članicama EU) ili samo objektivno članstvo u ovoj grupi nije presudni faktor. Kako je ovo relativno nova oblast istraživanja, pravih odgovora na ovo, ali ni na mnoga druga pitanja koja se tiču evropskog identiteta nema. Istraživanja koja su nam dostupna pokazuju da i unutar same EU postoje razlike u razvijenosti evropskog identiteta (Cinnirela, 1997). S druge strane, u jednom od istraživanja sprovedenom u Norveškoj (Mihić, 2005) pokazalo se da norveški građani zaista imaju manje izražen evropski identitet od građana zemalja koje su članice EU, čak i od Velike Britanije koja se sa pravom može smatrati zemljom «euroskeptika», ali istovremeno i više izražen evropski identitet nego građani Hrvatske i Srbije koje ne samo da nisu članice EU, nego su godinama daleko od ozbiljnog razmatranja njihovog priključenja ovoj uniji. Dakle, objektivna pripadnost zaista ima nekog, ali svakako ne presudnog uticaja na subjektivni osećaj pripadnosti Evropi. Šta na osnovu toga možemo da zaključimo o našim građanima? Građani Srbije svakako dele ovaj osećaj pripadnosti Evropi sa većinom drugih evropskih naroda, samo je pitanje stepena sporno. Ali, prihvatajući da je pitanje izraženosti ovog identiteta jedno od osnovnih pitanja proučavanja ovog pojma, u ovom radu naše istraživanje baziraće se na razlikama u razvijenosti evropskog identiteta u zavisnosti od jedne psihološke varijable koja nam se čini bitnom za pitanje evropskog identiteta u celini.

Ovo istraživanje će se dakle baviti odnosom različitih komponenti evropskog identiteta sa jedne i rigidnosti kao crte ličnosti sa druge strane.

Mnogi autori su isticali značaj rigidnosti za celokupno socijalno funkcionisanje ličnosti, a posebno je istraživan njen značaj u proučavanju antidemokratskih tendencija ličnosti (Frenkel-Brunswik i sar., 1947), etnocentrizma (Rokeach, 1948) i autoritarnosti (Adorno i sar., 1950). Rigidnost je najčešće pominjan korelat autoritarnosti i u vreme izvornih istraživanja (Frenkel-Brunswik i sar., 1947, Rokeach, 1948; Adorno i sar., 1950), i u novijim istraživanjima (npr. Christie, 1993; Schultz, Stone i Christie, 1997; Trogrlić i Vasić, 2002).

Imajući u vidu nalaze pomenutih istraživanja, jedna od polaznih pretpostavki u osmišljavanju našeg istraživanja, bila je da je rigidnost, nastala kao rezultat autoritarnog vaspitanja i dogmatske ideologije, u negativnoj korelaciji sa evropskim identitetom, koji podrazumeva sklonost osobe ka novom načinu života koji zahteva fleksibilnost na kognitivnom, afektivnom i konativnom planu.

Rigidnost je bazična dimenzija ličnosti. Analiza koju su sproveli Momirović i Hošek pokazale su da "postoji poseban faktor konativne rigidnosti, definisan poteškoćama da se promene programi ponašanja u skladu sa promenama realne fizikalne i, naročito, socijalne sredine". Upravo ovaj nalaz ukazuje zašto je rigidnost interesantna za naše istraživanje. Naime, proces tranzicije i približavanja naše

Odnos između evropskog i nacionalnog identiteta i rigidnosti kao crte ličnosti

463

zemlje Evropskoj Uniji, predstavlja značajnu promenu socijalne sredine koja zahteva usvajanje novih oblika ponašanja i stavova, odnosno usvajanje evropskog identiteta. Konativna rigidnost se može pojaviti kao prepreka ovom procesu.

METOD

Istraživanje je obavljeno na uzorku od 2860 ispitanika, starosti između 18 i 43 godine, iz četiri regiona Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu SCG). Sastav uzorka po regionima je bio sledeći: Šumadija 35.1%, Vojvodina 24.2%, Crna Gora 20.8% i južna Srbija 19.7%3.

Od ukupnog broja ispitanika 1817 (63.5%) bilo je ženskog, a 1039 (36.3%) muškog pola (za 4 ispitanika je nedostajao taj podatak). Što se nacionalne strukture tiče 75% ispitanika bilo je srpske nacionalnosti, 12.2% crnogorske, 5.1% se izjasnilo kao Jugosloveni, 2.9% su bili nacionalno neopredeljeni, 1.4% su se izjasnili kao Hrvati, dok su sve ostale nacionalnosti koje žive u SCG činile oko 3.5% uzorka. 82% ispitanika je bilo pravoslavne veroispovesti, 7% se nije izjasnilo, 3.8% ispitanika se izjasnilo kao ateisti, 3.6% kao katolici, 1.2% kao grkokatolici, dok su ostale konfesije činile manje od 2.4%. Po obrazovnoj strukturi sastav uzorka je bio sledeći: 47.7% ispitanika imalo je završenu osnovnu ili srednju školu, dok je 52.2% imalo fakultetsko ili obrazovanje višeg stepena.

Cilj istraživanja bio je da se utvrde odnosi između određenih vrsta socijalnog identiteta (evropskog, nacionalnog) s jedne strane i stepena različitih komponenti rigidnosti ispitanika sa druge strane. Pri tome se pošlo od pretpostavke da će osobe sa izraženom rigidnošću pretpostavljati vezanost za sopstvenu naciju, vezivanju za Evropu i njene vrednosti. Instrumenti

Nivo i struktura evropskog identiteta ispitivani su upitnikom EUROID2002 (Franceško i sar., 2002) koji se sastoji od 36 stavki, a koje se odnose na različite aspekte evropskog identiteta. Ovaj upitnik konstruisan je u okviru pomenutog projekta. Tom prilikom utvrđene su njegove metrijske karakteristike4 koje se mogu smatrati zadovoljavajućim (pouzdanost α=0.92, reprezentativnost stavki izražena normalizovanim Kayser-Mayer-Olkin KMO=0.93, homogenost testa izražena kao prosečna interkorelacija između stavki iznosi H1=0.25)

3 Neslaganje u zbiru procenata do 100% nastalo je zbog nedostajućih podataka. 4 Metrijske karakteristike primenjenih instrumenata utvrđene su pomoću makroa RTT9 (Knežević, Momirović, 1996) u statističkom paketu SPSS 11.5


464

Takođe ispitivana je faktorska struktura testa i dobijeni su sledeći faktori: 1) proevropska orijentacija, 2) zalaganje za očuvanje nacionalnog identiteta, 3) odnos prema tehnološkoj civilizaciji i tradicionalnom načinu života, 4) odnos prema globalizaciji kao ugrožavajućem faktoru malih i siromašnih naroda i 5) isključiva nacionalna vezanost.

U ovom istraživanju, navedeni faktori su tretirani kao pet subskala. Ukupan skor na svakoj od ovih subskala dobijan je sabiranjem sirovih skorova. Skorovi su prethodno rekodirani tako da viši označavaju viši stepen neke od komponenti evropskog identiteta. To znači da su sve subskale osim prve okrenute u negativnom smeru, tako da bi njihovi nazivi mogli glasiti 1) proevropska orijentacija, 2) odsustvo zalaganja za očuvanje nacionalnog identiteta, 3) pozitivan odnos prema tehnološkoj civilizaciji i netradicionalnom načinu života, 4) odnos prema globalizaciji kao faktoru koji ne ugrožava male i siromašne narode i 5) odsustvo isključive nacionalne vezanosti. Zbog preglednosti tabela, u njima će subskale biti označavane kao EI1, EI2, EI3, EI4 i EI5.

Za ispitivanje strukture i stepena rigidnosti korišćen je instrument RG-2 (Momirović i sar., 1972) sastavljen od 30 stavki koje se odnose na mentalnu rigidnost. U okviru rada na projektu ispitane su metrijske karakteristike i faktorska struktura ove skale.

Metrijske karakteristike skale RG-2 pokazale su se zadovoljavajućim (pouzdanost α=0.89, reprezentativnost stavki izražena normalizovanim Kayser-Mayer-Olkin KMO=0.92, homogenost testa izražena kao prosečna interkorelacija između stavki iznosi H1=0.21).

Izvršena je faktorska analiza upitnika RG-2 da bi se utvrdila njegova struktura. Metodom glavnih osa sa promax rotacijom u statističkom paketu SPSS 11.5 izdvojeno je 6 faktora sa karakterističnim korenom većim od 1. Ovi faktori objašnjavaju ukupno 47.12 % varijanse osnovnog skupa varijabli.

Tabela 1: Objašnjena varijansa Faktor Eigenvalues

Total % Varijanse Kumulativni % 1 7.427 24.758 24.758 2 1.710 5.700 30.458 3 1.445 4.818 35.276 4 1.314 4.381 39.657 5 1.176 3.922 43.579 6 1.062 3.540 47.119 7 .994 3.312 50.431

Međutim interpretabilnije rešenje je bilo ono dvofaktorsko koje sugeriše dijagram karakterističnih vrednosti (grafikon 1).


465

Grafikon 1: Dijagram karakterističnih vrednosti

Scree Plot

Factor Number

2927252321191715131197531

Eig

enva

lue

8

6

4

2

0

Stoga je ponovljen postupak faktorske analize, ali su ovoga puta, bila zadata

dva faktora. Ova dva faktora objašnjavaju 30.46% varijanse osnovnog skupa varijabli, i u visokoj su korelaciji r=0.70.

Izolovani faktori rigidnosti identifikovani su kao: 1) potreba za detaljnim planiranjem i 2) potreba za kognitivnom jasnoćom i prisilna savesnost (matrica strukture data je u prilogu 1).

Kao i u slučaju prethodnog upitnika ovi faktori su tretirani kao subskale. Ukupan skor na svakoj od ovih subskala dobijan je sabiranjem sirovih skorova na stavkama. Viši skor na nekoj od subskala značio je i više prisustvo odgovarajuće komponente rigidnosti. Zbog preglednosti tabela u njima će ove subskale biti označavane kao RIG1 i RIG2.

Pošto su subskale nejednakih dužina, skorovi na njima su pre statističke analize standardizovani.


466

REZULTATI I DISKUSIJA

Kanoničkom korelacionom analizom dobijeni su sledeći rezultati (tabela 2).

Tabela 2: Rezime kanoničke analize kanoničko R: 0.29

χ2(10)=59.59 p=0.00 levi set desni set broj varijabli 2 5 ekstrahovana varijansa 29. 80% 100% ukupna redundanca (prepokrivanje) 2.11% 6.67% varijable: 1 EI1 RIG1 2 EI2 RIG2 3 EI3 4 EI4 5 EI5

Izdvojene su dve statistički značajne kanoničke korelacije (tabela 3).

Tabela 3: χ2 kanoničkih korelacija kanoničko R kanoničko R2 χ2 df p Lambda

0 0.29 0.09 59.59 10 0.00 0.89 1 0.17 0.03 14.73 4 0.01 0.97

Dobijeni su sledeći kanonički korenovi (tabela 4).

Tabela 4: Kanonički faktori levog i desnog seta varijabli Levi set (evropski identitet) desni set (rigidnost) varijabla koren 1 koren 2 varijabla koren 1 koren 2 EI1 -0.38 0.21 RIG1 -0.99 0.13 EI2 0.54 -0.10 RIG2 -0.58 0.81 EI3 0.42 0.11 EI4 0.27 -0.33 EI5 0.64 0.47

Prvi kanonički faktor levog seta varijabli zasićen je svim aspektima evropskog identiteta osim odnosa prema globalizaciji kao ugrožavajućem faktoru malih naroda5. Ovaj kanonički faktor bismo jednostavno mogli nazvati prihvatanje evropskog identiteta. Sa prvim kanoničkim faktorom desnog seta varijabli, visoko ali negativno koreliraju oba ispitivana aspekta rigidnosti. Ovaj kanonički faktor bismo mogli imenovati kao odsustvo rigidnosti (kako je ona definisana u upitniku 5 Prilikom interpretacije treba imati u vidu da su četiri subskale testa EUROID2002, rekodirane tako da viši skor ukazuje na viši stepen prisustva osobine koja je znači veće prisustvo evropskog identiteta.


467

RG-2). Između ove dve kanoničke varijable postoji umerena, pozitivna, statistički značajna korelacija (tabela 3 i grafikon 2).

Grafikon 2: Skater-dijagram prve kanoničke korelacije

Drugi kanonički faktor levog seta varijabli određuju odsustvo isključive nacionalne vezanosti, ali i strah od globalizacije. Drugi kanonički faktor desnog seta varijabli određen je potrebom za kognitivnom jasnoćom i prisilnom savesnošću. Između ove dve kanoničke varijable postoji, statistički značajna, pozitivna, ali niska korelacija (tabela 3 i grafikon 3). Međutim, iako je ova korelacija statistički značajna, njen praktični značaj je verovatno vrlo mali, s obzirom na visinu kanoničkog R2 (R2=0.03).

Canonical Variables: Var. 1 (left set) by 1 (right set

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4

Left set

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

Rig

ht s

et


468

Grafikon 3: Skater dijagram druge kanoničke korelacije

Iz levog i desnog seta ekstrahovane su sledeće proporcije varijanse (tabela 5).

Tabela 5: Ekstrahovana varijansa kanoničkih korenova i prepokrivanje

levi set (evropski identitet) desni set (rigidnost)

korenovi ekstrahovana varijansa prepokrivanje korenovi ekstrahovana

varijansa prepokrivanje

koren 1 0.22 0.02 koren 1 0.66 0.06 koren 2 0.08 0.00 koren 2 0.34 0.01

Na osnovu analize prepokrivanja vidimo da varijable levog seta objašnjavaju oko 6% varijanse prvog kanoničkog faktora desnog seta varijabli, dok varijable desnog seta objašnjavaju samo oko 2% varijanse prvog kanoničkog faktora levog seta. Takođe, vidimo da je proporcija objašnjene varijanse oba druga kanonička faktora vrlo mala, pa možemo zaključiti da je i praktični značaj druge kanoničke korelacije vrlo mali.

ZAKLJUČAK

Rezultati sprovedene kanoničke korelacione analize potvrdili su pretpostavku od koje se pošlo u ovom istraživanju, a to je da su osobe sa izraženijom rigidnošću

Canonical Variables: Var. 2 (left set) by 2 (right set)

-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4

Left set

-5

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

Rig

ht s

et


469

više vezane za sopstvenu naciju i njene vrednosti nego za Evropu kao širu nadnacionalnu društvenu zajednicu.

Ako bismo pokušali da rezimiramo dobijene rezultate to bismo mogli učiniti na sledeći način:

1) Nivo «opšte» rigidnosti umereno je i negativno povezan sa prihvatanjem evropskog identiteta. S obzirom da je evropski identitet nešto što u Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore tek treba razvijati, mogli bismo reći da rigidnost predstavlja prepreku obogaćivanju socijalnog identiteta usvajanjem nadnacionalnog identiteta i vrednosti.

2) Takođe, usvajanje evropskog identiteta predstavljalo bi značajnu promenu za deo ispitanika obuhvaćenih ovim istraživanjem. Možemo pretpostaviti, da usled toga što im nije u potpunosti jasno šta ove promene donose i kako će na njih uticati, oni pokazuju otpor. Ovaj otpor racionalizuju insistiranjem na nacionalnim vrednostima (vezivanjem za naciju) i bojaznima da globalizacija i tehnološka civilizacija predstavlja ugrožavajući faktor za male nacije poput naše.

LITERATURA Adorno, T., Frenkel-Brunswik, E., Levinson, D. J., Stanford, R. N. (1950). The

Authoritarian Personality. New York, Harper. Christie, R. (1993). Some experimental approaches to authoritarianism: A

retrospective on the Einstelung (rigidity?) paradigm. U: W. F. Stone, G. Lederer and R. Christie (Eds.) Strength and weakness: The authoritarian personality today. New York, Springer-Verlag.

Cinnirella, M. (1997). Towards a European identity? Interactions between the national and European social identities manifested by university students in Britain and Italy. British Journal of Social Psychology, 36, 19-31.

Franceško, M., Kodžopeljić, J., Majstorović, N., Mihić, V. (2002) Aspekti evropskog identiteta operacionalizovani skalom EUROID2002. Ličnost u višekulturnom društvu 4 (str. 105-114). Novi Sad, Filozofski Fakultet.

Franceško, M., Kodžopeljić, J., Mihić, V. (2005). European Identity in Serbia and Montenegro. Psihologija, 38(2), 149-166.

Frenkel-Brunswik, E., Levinson, D. J., Stanford, R. N. (1947). The Antidemocratic Personality. U: T. M. Newcomb and E. L. Hartley (Eds.) Readings in Social Psychology. New York, Henry Holt & Co.

Knežević, G., Momirović, K. (1996). RTT9G i RTT10G - Programi za analizu metrijskih karakteristika kompozitnih mernih instrumenata. U: P. Kostić (Ur.) Problemi merenja u psihologiji 2. Beograd, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Mihić, V., Mihić, I. (2005). European Identity in Norwegian Students. Saopštenje na 9th European Congress of Psychology, knjiga rezimea na CD-u.


470

Rokeach, M. (1948). Generalized mental rigidity as a factor in etnocentrism. Journal of Abnormal and Social Psychology, 43, 259-278.

Schultz, W. E., Stone, W. F., Christie, R. (1997). Authoritarianism and Mental Rigidity: The Einstelung Problem Revisited. Journal of Personality and Social Psychology, 23, 3-9.

Trogrlić, A., Vasić, A. (2002). Odnosi autoritarnosti, rigidnosti i dimenzija ličnosti P-N-E-L sistema. Ličnost u višekulturnom društvu 4 (str. 190-200). Novi Sad, Filozofski Fakultet.


471

ABSTRACT RELATION BETWEEN EUROPEAN AND NATIONAL IDENTITY

AND RIGIDITY AS A PERSONALITY TRAIT

Bojan Janičić, Vladimir Mihić and Jelena Šakotić-Kurbalija Deopartment of Psychology, University of Novi Sad

The research studied the relation between certain kinds of social identity (European, i. e. national identity) on the one hand, and the degree of rigidity of the subjects on the other.

The sample consisted of 2685 inhabitants of Serbia and Montenegro, of both sexes, different levels of education and 18 to 43 years old.

European and national identity was measured with the questionnaire EUROID2002, which consisted of 36 items related to different aspects of social identity. Factor analysis singled out five factors of social identity: pro-European orientation, advocating the preservation of national identity, confronting traditional values and technological civilization, globalization as a threatening factor for small and poor nations, and exclusive national attachment.

Rigidity of the subjects was determined with the application of the RG-2 questionnaire which consists of 30 items related to the rigidity of thought in various life situations. Factor analysis singled out two factors of rigidity: rigidity toward oneself and others, as well as rigidity in one’s life habits.

The relation between social identity and rigidity was determined with the technique of canonical analysis. Two significant canonical roots were singled out: the first canonical root includes two aspects of rigidity which were positively related to the factors implying a strongly pronounced national identity (advocating the preservation of national identity and exclusive national attachment). The second canonical root indicates a positive relation between rigidity in life habits and traditional standpoints and fear of globalization.

Keywords: European identity, rigidity, anal character


472

PRILOG 1: MATRICA STRUKTURE TESTA RG-2

Factor 1 2

Ja se dugo i savesno pripremam za svaki posao. .615 .571 Ja sve unapred planiram i proveravam da ne bih nešto propustio. .593 .552 Svakog dana isplaniram šta ću sutra da radim. .588 .457 Ja nikada ne govorim o nečemu pre nego što dobro promislim. .555 .468 Nikada ne trošim novac na nešto što nisam unapred predvideo da ću da kupim. .546 .308 U mojoj porodici je svako imao svoja zaduženja. .532 .428 Ne volim da putujem bez unapred pripremljenog plana. .526 .396 Ja bez greške radim svoj posao. .517 .303 Smatram da su zakoni i propisi zato da ih se svi strogo pridržavaju. .508 .440 U mojoj porodici strogo se pazilo da ručak i večera počnu u određeno vreme. .486 .251 Smatram da svaki problem ima samo jedno pravilno rešenje. .474 .349 Pažljiv i savestan čovek se brižljivo stara o svojim knjigama i uvija ih da se ne bi oštetile. .464 .383

Nikada ne gubim vreme na suvišne stvari. .457 .366 Najbolje je u vojsci to što je sve propisano pravilima. .453 .369 Skoro uopšte ne bi bilo saobraćajnih nezgoda kada bi se svi strogo pridržavali saobraćajnih propisa. .382 .369

Ljudi koji često menjaju radna mesta sigurno nisu savesni radnici. .365 .204 Pažljivo pratim sve vesti u novinama. .322 .159 Ja volim da o svemu do kraja promislim. .482 .650 Kad god nešto radim trudim se da mi svaka sitnica bude jasna. .270 .612 Sve što imam savesno održavam u ispravnom stanju. .516 .537 Nema uspeha u poslu ako čovek nije savestan, strpljiv i uredan. .400 .529 Ne dajem savete pre nego što zrelo promislim. .359 .510 Kad nešto čitam razmišljam o svakoj rečenici. .356 .489 Ne mogu da započnem nov posao dok prethodni nisam završio. .409 .464 Kad kupim neki aparat ne upotrebljavam ga dok prethodno detaljno ne proučim uputstvo. .445 .454

Ne prihvatam tuđa mišljenja dok se potpuno ne uverim da su tačna. .242 .436 Ako mi se da dovoljno vremena da se pripremim, mnogo lakše obavljam poslove. .226 .425 Nije pametno na brzinu kupovati nove proizvode. .366 .406 Pažljivo sam pročitao i dobro razmislio o svakom pitanju u ovom upitniku. .330 .386 Ne podnosim prazne razgovore. .260 .336

odnos između evropskog i nacionalnog identiteta i rigidnosti kao ...

Documents

Transcript of odnos između evropskog i nacionalnog identiteta i rigidnosti kao ...