24. Egzodinamika, egzogene sile- Egzodinamika roučava uticaj spoljnih sila na površinu zemlje.- Egzodinamički procesi su savremeni procesi koji deluju nazemljinoj površini pod uticajem egzogenih sila.- Egzogene sile: Insolacija, Atmosfera, površinski vodotokovi ilednici, Podzemne vode, Akumulacioni baseni- Erozioni procesi - procesi razaranja stena na površini Zemlje.Mehaničko razaranje stena, koje se najviše javlja ukontinentalnim sredinama. Hemijsko razaranje stena, koje seobavlja na površini, ali i u samoj litosferi, pri čemu su glavnifaktori razaranja voda i kiseonik.- Mehanička razaranja - prisutno je na svim prostorima izrazloga što se odigrava pod uticajem različitih faktora : sunca,mraza, kristalizacije soli, fizičko-bioloških faktora i dr.Insolaciono razaranje se ogleda kroz uticaj promenatemperature, zbog čega se u stenama javljaju naprezanjaizazvana različitom brzinom zagrevanja i širenja različitihmineralnih zrna u steni. Razaranje pod dejstvom mraza je vidmehaničkog razaranja sličan prethodnom, ali se ovde razaranjevrši na nižim temperaturama pod dejstvom mraza.Kristalizaciono razaranje se javlja u toplim predelima gde ,usled zagrevanja i isparavanja vode, dolazi do kristalizacije soliiz rastvora (iz kojih je isparila voda). Biorazaranje jemehaničko raspadanje stena i može nastati pod uticajemrazličitih mikroorganizama, korena biljaka, ali i nekih životinjapoput krtica, glodara, pa čak i glista. . Padinsko - gravitacionorazaranje na brdskim i planinskim padinama. Razaranje jepotpomognuto i gravitacionim silama, a glavni razarajući faktormože biti voda koja svojim tokovima izradjuje vododerine, rečnedoline pa i velike kanjone. Tehnogena razaranja - delatnostičoveka dovode do razaranja u različitim vidovima, bilo da seradi o izvodjenju radova na izgradnji saobraćajnica ili drugihgradjevinskih ili hidrogradjevinskih objekata, ili zbog aktivnostina eksploataciji mineralnih sirovina25. Sferna građa atmosfere- Troposfera je vazdušni omotač neposredno iznad Zemlje, i činideo atmosfere visine 10 km u proseku- Stratosfera je naredni viši deo atmosfere koji dostiže visinu od

10 - 80 km- Mezosfera je treći sloj atmosfere na 80 do 90 km iznad Zemlje- Jonosfera proteže se iznad 90 km sve do 500 - 800 km iznadZemlje- Egzosfera predstavlja spoljni deo atmosfere (gornja granica nijeutvrdjena) i postepeno prelazi u medjuplanetarni proctor26. Erozioni procesi- Pod erozijom se podrazumeva proces razaranja stena na površiniZemlje. U zavisnosti od faktora, koji uslovljavaju eroziju, onamože biti: rečna, eolska, lednička, jezerska, morska i dr. Ovomprocesu treba dodati i pojavu transportovanja erodovanogmaterijala i odnošenje van mesta razaranja. Osnovni oblicierozije su: mehaničko i hemijsko razaranje stena. Ovi seprocesi odigravaju u svim sredinama a sastoje se od: razaranjastenovitog materijala, njegovog prenošenja (transporta) iodlaganja (akumulacije).27. Osnovni oblici erozije, Mehaničko razarnje, hemijskorazaranje stena- Osnovni oblici erozije su: mehaničko i hemijsko razaranje stena.1. Mehaničko razaranje stena prisutno je na svim prostorima izrazloga što se odigrava pod uticajem različitih faktora : sunca,mraza, kristalizacije soli, fizičko-bioloških faktora i dr.- Razaranje pod dejstvom sunca - insolaciono razaranje.Ogleda se kroz uticaj promena temperature, zbog čega se ustenama javljaju naprezanja izazvana različitom brzinomzagrevanja i širenja različitih mineralnih zrna u steni.- Razaranje pod dejstvom mraza. Ovaj vid mehaničkograzaranja sličan je prethodnom, ali se ovde razaranje vrši nanižim temperaturama pod dejstvom mraza.- Kristalizaciono razaranje. Javlja se u toplim predelima gde ,usled zagrevanja i isparavanja vode, dolazi do kristalizacije soliiz rastvora (iz kojih je isparila voda).- Biorazaranje. Mehaničko raspadanje stena može nastati i poduticajem različitih mikroorganizama, korena biljaka, ali i nekihživotinja poput krtica, glodara, pa čak i glista.- Padinsko - gravitaciono razaranje. Na brdskim i planinskimpadinama razaranje je potpomognuto i gravitacionim silama, aglavni razarajući faktor može biti voda koja svojim tokovima

izradjuje vododerine, rečne doline pa i velike kanjone.- Tehnogena razaranja. Delatnosti čoveka dovode do razaranja urazličitim vidovima, bilo da se radi o izvodjenju radova naizgradnji saobraćajnica ili drugih gradjevinskih ilihidrogradjevinskih objekata, ili zbog aktivnosti na eksploatacijimineralnih sirovina.2. Hemijski procesi razaranja su sveobuhvatniji od fizičkih,manifestuju se na većim dubinama, a može biti i od većegekonomskog značaja ako se, pri tome, formiraju ležištamineralnih sirovina. Hemijsko raspadanje se odigrava poduticajem različitih rastvora (hidratacija, hidroliza, karbonizacija idr.).- Uticaj klimatskih uslova se ogleda kroz postojanje različitihklimatskih zona (tropska,subtropska, umerena polarna). Zadelovanje procesa raspadanja posebno su značajne tropska isubtropska zona u kojima više temperature uslovljavaju snažnijedejstvo vode.- Razaranje rastvorima. Glavni faktor rastvaranja je voda, čak iu stenama koje su otporne na dejstvo vode. Procesi razaranjastena pod dejstvom rastvora mogu biti: hidroliza, hidratacija ikarbonizacija.- Oksidaciono razaranje. Nastaje razaranjem pod dejstvomslobodnog kiseonika, najčešće rastvorenog u vodi.- Biohemijsko razaranje. Dejstvo organskog sveta, biljnog iživotinjskog, ima značajnu ulogu na raspadanje stena.- Razaranje industrijskim gasovima. U krajevima sarazvijenom industrijom, oslobadjaju se mnoge hemijske materijei gasovi, koji vrše odgovarajuće hemijsko dejstvo na stene.28. Postanak rečnih sedimenata- Produkti taloženja u koritima površinskih tokova i uvodoplavnim područjima.- Klastični materijal se transportuje snagom vodenih tokova, kojazavisi od nagiba terena i količine vode, a taloži se u momentukada snaga vodenog toka oslabi.- Klastični sedimenti koji se talože u rečnom koritu su klasirani poveličini, upravo zbog razlike u težini čestica koje snaga vodemože da pokrene, dok se u vodoplavnim područjima, popovlačenju vode u korito, taloži materijal raznovrsan po veličini,pa je klasiranje slabo.29. Razaranje morskih obala i stvaranje sedimenata

- Ovo su veoma značajna područja, jer se u marinskim basenimaformiraju sedimenti velikog rasprostiranja i debljine.- Obično su dobro uslojeni i klasirani.- Vrsta sedimenata koji će nastati zavisi pre svega od dubine, paje tako i izvršena klasifikacija marinskih sredina.- Litoralna sredina - obuhvata područje malih dubina, odnosnoizmeđu maksimalne plime i minimalne oseke. Ovde se osećaintenzivan rad morskih talasa, koji svojom snagom otkidajudelove stena na obali i talože ih klasifikujući ih po veličini. Uovoj sredini formiraće se krupnozrni (psefitski i psamitski)sedimenti, ali i glinoviti materijal koji se prinosi sa kopna.- Neritska sredina - prostire se do dubine od oko 200 m. Ovadubina je i granica prostiranja svetlosti. Tu će se taložitisitnozrni (psamitski do pelitski) klastični sedimenti i krečnjaci.- Batijalna sredina - obuhvata prostrana područja u kojima jedubina izmeñu 200 i 2000m. Ovde se talože karbonati, zatimglinoviti i organogeni silicijski sedimenti.- Abisalna sredina - se prostire u dubinama preko 2000 m. I uovom području će se taložiti dubokomorske gline i silicijskisedimenti, ali je, usled smanjenog priliva materijala, ovasedimentacija jako spora.30. Depozicione sedimentne sredine- Sedimentacione sredine kontinentalnog područja (kopnene -eolske i glacijalne i vodene - rečne, jezerske i močvarne sredine)- sedimentacione sredine marinskog područja (morske i okeanske)- mešovite (kontinentalno-marinske) sredine (lagune, delte)31. Eolski sedimenti u pustinjskim oblastima32. Faze stvaranja sedimentnih stena- Sam proces sedimentacije, odnosno stvaranja sedimentnih stena,odigrava se u opštem slučaju u četiri faze: Površinskoraspadanje, Transport, Sedimentacija, Dijageneza.- Površinsko raspadanje - skup egzogenih procesa, koji dovodedo usitnjavanja stenske mase ili njeno delimično do potpunorastvaranje pod dejstvom površinskih ili podzemnih voda.- Transport materjala se može vršiti: vetrom (eolski nanos),ledom (glacijalni nanos), gravitaciono(eluvijalni nanos), vodom(aluvijalni nanos).- Taloženje (sedimentacija) – nagomolavanje materjala na

određenim mestima- Dijageneza - proces stvrdnjavanja sedimenata, skup hemijskih,fizikalnih i bioloških procesa koji se događaju u sedimentunakon taloženja.33. Metamorfizam, vrste metamorfizma- Metamorfizam - podrazumeva proces izmene nastalih stenapod dejstvom nekih faktora.- Metamorfišu se ranije stvorene magmatske ili metamorfne stene,stvarajući metamorfne stene ili metamorfite.- Termalni metamorfizam. Nastaje pod uticajem temperature urazličitim sredinama i sa različitim intenzitetom. Po pravilu rastesa dubinom.- Kontaktni metamorfizam se odigrava na kontaktima magme(lave) sa očvrslim stenama.- Regionalni metamorfizam je kombinovani metamorfizamširokih razmera pri kome veći značaj ima delovanjehidrostatikog pritiska. Dolazi do potpune prekristalizacijepostojećih i pojave novih minerala, a nastaju i nove strukturestena..- Metamorfizam tonjenja se javlja u geosinklinalnim oblastimausled tonjenja pojedinih delova zemljine kore, kada stene dolazepod uticaj snažnih hidrostatičkih pritisaka i visokih temperaturapod čijim dejstvom dolazi do metamorfizma stena i minerala.- Ultrametamorfizam. Odnosi se na promene stene na najvećimdubinama zemljine kore u oblasti visokih pritisaka i temperatura,gde najveći preobražaj nastalih stena se javlja zbog dejstvamagme34. Faktori metamorfizma- . Osnovni faktori metamorfoze su: temperatura, pritisak,delovanje fluida, sastav i struktura stene- Uticaj temperature. Ovaj factor sve jače dejstvo ima sapovećanjem dubine, s obzirom da je porast temperature uslovljengeotermskim stupnjem, a i većom blizinom magme u dubljimdelovima litosfere.- Uticaj pritiska. I ovaj uticajni faktor je vezan za povećanjedubine u litosferi, a pošto sa porastom dubine raste itemperatura, to se dejstva ova dva faktora kombinuju. Pritisak sejavlja kao: hidrostatički i bočni ili dinamički-kinetički .- Uticaj fluida. U magmatskim oblastima gde dolazi do izbijanjagasova i para iz zemljine unutrašnjosti, javljaju se i procesi

metamorfizma, pod njihovim uticajem. Ove se promenekarakterišu kao postvulkanske pojave. Pored pregrejane vode ivodene pare, kao faktori metamorfizma se javljaju i ugljena,sona i borna kiselina. Najveći značaj ima voda, koja može bitipodzemna, juvenilna, konatna, kristalizaciona, organska i dr.- Sastav i struktura stene.35. Kontaktni metamorfizam- Kontaktni metamorfizam se odigrava na kontaktima magme(lave) sa očvrslim stenama. Osim delovanja lave, javlja se idelovanje hemijskih fluida. Ova dejstva imaju širi značaj, apromene su ne samo fizičke već i hemijske. Temperaturni uslovisu drugojačiji jer vladaju niže temperature, a proces jepotpomognut delovanjem gasova i pare. U normalnim uslovimahemijske promene su manje, a intenzitet zavisi od: dimenzija(veličine) intrudovanog magmatskog tela (veća količina toplote),količine gasova i pare, koje prate magmu. Oreol promena okomagmatskog tela zavisi ne samo od njegove veličine, već i oddubine utiskivanja magme, karaktera i sastava magme, njenetemperature, prisustva hemijskih fluida (gasova i pare), načinautiskivanja intruziva u čvrste stene, vrste stena u koju se magmautiskuje i toplotnih svojstava stena kroz koje se kreće magma.-36. Regionalni metamorfizam- Regionalni metamorfizam je kombinovani metamorfizam širokihrazmera pri kome veći značaj ima delovanje hidrostatikogpritiska. Dolazi do potpune prekristalizacije postojećih i pojavenovih minerala, a nastaju i nove strukture stena. U okviru ovogmetamorfizma se mogu izdvojiti:- dinamotermalni metamorfizam,- dislokacioni metamorfizam,- geotermalni metamorfizam,- hidrostatički metamorfizam,- plutonitski metamorfizam.- Regionalni metamorfizam se najviše ispoljava u geosinklinalnimoblastima, gde su česti i snažni bočni potisci uz već postojećihidrostatički pritisak i postoji uticaj strujanja magme. Izmenenastale pod dejstvom visokih temperatura nazivaju se

hipometamorfizam, a proces višestrukog preobražaja stenanaziva se polimetamorfizam.37. Geološke karte- Geološka karta predstavlja grafički prikaz geološke građe terena(starosti stena, njihovog sastava i sklopa i njihovog međusobnogodnosa) na topografskoj osnovi (topografska karta, ređe aerofoto snimci).- Geološke karte se prema razmeri dele na: 1: 200.000-preglednekarte, sitne razmere, 1: 200.000 - 1: 25.000 - detaljne, srednjerazmere, < 1: 25.000-specijalne (planovi), krupne razmere.- Geološke karte se prema sadržaju dele na: Opšte, Specijalnegeološke karte.- Opšte geološke karte sadrže osnovne podatke o starosti, sastavu isklopu geoloških tvorevina,- Simboli koji se koriste na geološkoj karti su slovno-brojneoznake i one kod sedimentnih stena pokazuju starost, a kodmagmatskih i metamorfnih stena označavaju sastav.- Boja kod sedimentnih stena prikazuje starost, dok kodmagmatskih i metamorfnih stena pokazuje njihov sastav.- Trenutno se u Srbiji vrše geološka istraživanja vezana zaprojekat izrade GEOLOŠKE KARTE 1:50.000 – GK 50- Specijalističke karte - predstavljaju prikaz podataka jednegeološke discipline, na pr. Hidrogeološke, Seizmičke,Vulkanološke, Ekogeološke, Geofizičke, Minerogene,Metalogenetske, Inženjersko-geološke, Strukturne,Geomorfološke...38. Istorija Zemlje – podela na epohe- Facija je sedimentna stena, koja na celom rasprostranjenju imaistovetan litološki sastav i sadrži istovetan organski svet.Tvorevine iste starosti nastale u različitim uslovimasedimentacije imaju različit litološki sastav i različite fosilneostatke u njima.- Formacija - skup sedimenata istog ili sličnog sastava, genetskipovezanih u prostoru i vremenu, sa kontinuitetom nastajanja iistovetnim uslovima sredine stvaranja.- na osnovu razvoja živog sveta istorija Zemlje je podeljena navremenske intervale počev od najdužih: eon, era, perioda,epoha,kat i potkat- Metodama određivanja relativne starosti utvrđuje segeohronološka i stratigrafska starost zemljine kore, kojaobuhvata 5 glavnih razdoblja (ERA):arhajsko, proterozojsko,paleozojsko, mezozojsko, kenozojsko doba

39. Vrste i način određivanja starosti stena, fosili,apsolutna starost- Geološka starost se određuje: kao relativna kroz relativne odnoseizmeđu pojedinih vrsta stena u vertikalnom profilu, kaoapsolutna starost koja se definiše godinama.- U okviru metoda za određivanje relativne starosti stena, koristese tri grupe: geološko-stratigrafske, geofizičke, paleontološkemetode.- Geološko-stratigrafske metode: Litološka ili mineraloškopetrografskametoda. (zasniva se na upoređenju stena po sastavu,izgledu, boji, stepenu dijageneze i drugim osobenostima),Metoda stratigrafske superpozicije (bazira se na određjivanjurelativne starosti prema položaju slojeva u vertikalnom profilesuperpozicija),Strukturno-tektonska metoda(bazira se naizučavanju jednovremenosti tektonskih kretanja i njihovihposledica na većim površinama)- Geofizičke metode:.Metoda elektrokarotaža (zasniva se napraćenju fiičkih pojava, posebno na praćenju promenespecifičnog otpora stena), Metoda gama karotaža. (zasniva se nakorišćenju podataka o prirodnoj radioaktivnosti stenaradioaktivnoili gama zračenje), Paleomagnetna metoda (zasnivase na prirodnom magnetnom polju i postojanju prirodnemagnetičnosti stena)- Paleontološke metode (zasnivaju na ostacima nekadašnjihorganizama - fosilima, koji su nekada živeli i nisu se ponavljalikroz istoriju razvoja zemljine kore)- Fosili (okamenjeni ostaci biljnog i životinjskog sveta, služe kaoosnova za tumačenje istorijskog razvoja Zemlje.- Apsolutna starost (radiometrijske (izotopske) metode zasnovanena poznatoj brzini dezintegracije (vremenu poluraspada)radioaktivnih elemenata)