OCENA SPREMNOSTI ZA OTVARANJE PODATAKA and reports/Serbian/UNDP_SRB_ODRA...Kontekst: Programi...

OCENA SPREMNOSTI ZA OTVARANJE PODATAKAREPUBLIKA SRBIJAREPUBLIKA OCENA SPREMNOSTI REPUBLIKA OCENA SPREMNOSTI REPUBLIKA

D E M O C R AT I C G O V E R N A N C E

United Nations Development Programme

Empowered lives.Resilient nations.

Republika SrbijaMINISTARSTVOZA DRŽAVNU UPRAVUI LOKALNU SAMOUPRAVU

Copyright 2015, UNDP. Fotografija na korici: iStock.

United Nations Development ProgrammeInternacionalnih brigada 6911 000 Beograd, SrbijaTel: +381 11 2040 400

Više informacija na: www.rs.undp.org

Ocena spremnosti za otvaranje podataka

Republika Srbija

2 Ocena spremnosti za otvaranje podataka

Izjava o odricanju od odgovornosti

Analiza i preporuke predstavljene u „Oceni spremnosti za otvaranje podataka“ zasnivaju se na informacijama i mišl-jenjima prikupljenim na osnovu obavljenih razgovora i materijala dobijenih od vlade i drugih lokalnih aktera tokom ove studije. Ova „Ocena spremnosti za otvaranje podataka“ ne zasniva se na detaljnoj, pravnoj analizi i ne predstavlja pravni savet. Stoga se ne mogu izvoditi zaključci u pogledu sveobuhvatnosti, tačnosti ili adekvatnosti ove ocene ili pre-poruka, odnosno drugih akcija koje bi se mogle preduzeti na osnovu nje u pogledu omogućavanja političkog, pravnog ili regulatornog okvira (uključujući i institucionalne aspekte) za otvaranje podataka u ovoj zemlji.

Stavovi izneti u ovoj publikaciji pripadaju autoru i ne predstavljaju nužno stavove Ujedinjenih nacija, odnosno UNDP-a ili država članica.

3Ocena spremnosti za otvaranje podataka

SADRŽAJ

KRATAK PREGLED ...................................................................................................................................................................4

METODOLOGIJA ......................................................................................................................................................................6

ZAHVALNOST ...........................................................................................................................................................................7

1. VIŠE RUKOVODSTVO ..............................................................................................................................................................8

2. POLITIČKI/PRAVNI OKVIR ................................................................................................................................................... 11

3. INSTITUCIONALNE STRUKTURE, NADLEŽNOSTI I MOGUĆNOSTI U OKVIRU DRŽAVNIH INSTITUCIJA ................................................................................................................................. 15

4. POLITIKE I PROCEDURE UPRAVLJANJA PODACIMA DRŽAVNE UPRAVE ............................................................ 18

DOSTUPNOST KLJUČNIH SETOVA PODATAKA ........................................................................................................... 21

5. POTRAŽNJA ZA OTVORENIM PODACIMA .................................................................................................................... 22

6. ANGAŽOVANJE I SPOSOBNOSTI CIVILNOG DRUŠTVA ZA REALIZACIJU KONCEPTA OTVORENIH PODATAKA ............................................................................................. 24

7. FINANSIRANJE PROGRAMA OTVORENIH PODATAKA .............................................................................................. 26

8. NACIONALNA TEHNOLOŠKA I STRUČNA INFRASTRUKTURA ................................................................................ 28

ZAKLJUČCI ............................................................................................................................................................................... 30

ANEKSI ...................................................................................................................................................................................... 32

PLANIRANJE AKCIJA ........................................................................................................................................................... 38


KRATAK PREGLED

Srbija je u dobroj situaciji da pokrene inicijativu za otvaranje podataka. Postojeća strategija razvoja elek-tronske uprave i akcioni plan za otvorenu upravu u kontekstu reforme javne uprave pružaju dobru osnovu za to. Mada za sada izostaje snažna podrška za otvaranje podataka na visokom nivou centralne vlasti, ipak je postignuto dovoljno brzih i uspešnih dogovora koji su omogućili ubrzano pokretanje niza pilot projekta. Ovi pilot programi su važni za ispunjavanje već jasno artikulisanih društvenih i poslovnih zahteva i kao sredstvo za ublažavanje postojećeg nedostatka poverenja između društvenih aktera i državnih organa. Osim Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Direkcije za elektronsku upravu, kao organa u sastavu tog ministarstva, u strukturi državne vlasti postoji i logično sedište inicijative za otvorene podatke, usmereno na delotvornu upravu i unapređenje javnih usluga.

Postojeći pravni okvir pruža čvrstu polaznu tačku jer, iako speci�čni koncepti kao što je „dalja upotreba po-dataka“ trenutno ne postoje u pravnom smislu, u njemu nema ni posebnih zapreka za njihovo korišćenje. Zakoni o pristupu informacijama, autorskim pravima i zaštiti podataka stvaraju dovoljno prostora da se pokrene inicijativa za otvaranje podataka.

U toku rada na ovoj oceni identi�kovan je čitav niz državnih organa spremnih da započnu s otvaranjem podataka kao načinom za unapređenje delotvornosti državne uprave (što potvrđuje i rano objavljivanje nekih podataka još dok su trajali intervjui za ovu ocenu, kao i neposredno po njihovom završetku). Utvrđe-no je i da postoji snažna potreba poslovne zajednice i civilnog društva za ovakvom inicijativom (kako bi se smanjili troškovi poslovanja i povećala transparentnost u različitim oblastima politike). Nekoliko institucija, posebno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo �nansija, Ministarstvo unutrašn-jih poslova, Ministarstvo prosvete, Republički zavod za statistiku, Uprava za javne nabavke, Agencija za lekove i medicinska sredstva, Republički sekretarijat za javnu politiku i Agencija za privredne registre i Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), pokazale su, tokom rada na ovoj oceni i po njegovom završetku, spremnost da učestvuju u inicijativi, mada su bile realistične u pogledu svoje tre-nutne situacije i mogućnosti. To pruža snažne mogućnosti za trenutno pokretanje pilot projekata koji će omogućiti sticanje iskustava i motivisati druge agencije da se priključe inicijativi.

Međutim, za uspešno sprovođenje inicijative za otvaranje podataka na nacionalnom nivou u Srbiji biće potrebno i sledeće:

1. Značajno podizanje svesti u državnoj upravi o tome šta predstavlja koncept otvorenih podata-ka i o njegovom potencijalu kao političkog instrumenta, čime bi se stvorila šira, kolektivna politička posvećenost i održivo centralno rukovođenje na nivou državne uprave.

2. Kreativno istraživanje mogućnosti za �nansiranje programa otvorenih podataka, odnosno njegovih el-emenata, kroz tekuće programe koji se sprovode u elektronskoj upravi i reformi državne uprave, kao i kroz saradnju sa donatorima (na tekućim projekta za jačanje javnih servisa i društvenog uticaja, odnos-no na posebnim projektima za otvaranje podataka).

3. Snažna saradnja između državnih agencija, civilnog društva, privrednika i zajednice programera kako bi se izgradilo veće poverenje između vladinih i nevladinih aktera.

4. Usaglašavanje aktivnosti malih grupa relevantnih timova stručnjaka za IT i obradu podataka u većem delu državnih organa.

Među rezultatima ove ocene su i opšta ocena i spisak predloženih akcija. Imajući u vidu tekuće aktivnosti Vlade Republike Srbije koje se tiču elektronske uprave i reforme državne uprave, primarni ishod „Ocene spremnosti“ je, po svemu sudeći, akcioni plan. Taj plan se usmerava na objedinjene akcije na gornjem, srednjem i donjem nivou, uključujući aktivno angažovanje civilnog društva i poslovne zajednice. Ove ak-cije se primarno fokusiraju na to da se otvoreni podaci učine dostupnim tamo gde je to lako učiniti, kao i

KRATAK PREGLED


na to da se formiraju pilot grupe sastavljene od predstavnika državnih agencija, civilnog društva, poslovne zajednice i programera, koje će brzo stvoriti nekoliko praktičnih primera za korišćenje otvorenih podataka, što može poslužiti kao podsticaj za dalje širenje programa otvorenih podataka.

Tamo gde podaci postoje u digitalnoj formi ili su već objavljeni kao informacije na internetu, lako je izvršiti ekstrakciju podataka za objavljivanje u formi u kojoj se oni mogu dalje koristiti, a nekoliko ministarstava i agencija je načelno pokazalo spremnost da se time pozabave. U drugim slučajevima, sposobnost da se otvoreni podaci pripreme i objave treba posmatrati kao redovan i opravdan deo zahteva u okviru tekućih aktivnosti na digitalizaciji (kao što je uradilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje je odmah objavilo nove prikupljene podatke o obrazovanju u formi otvorenih podataka, bez velike pompe, u cilju testiranja). Međutim, da bi otvoreni podaci imali održivu i integrisanu ulogu u okviru pružanja javnih usluga, potrebno je prevazići probleme koji se tiču zadržavanja stručnog osoblja i održavanja potrebnog nivoa IT znanja u čitavoj državnoj upravi, što sada predstavlja značajnu prepreku, mada u ovom trenutku ne ometa početak akcije na otvaranju podataka.

Kompletna metodologija „Ocene spremnosti za otvaranje podataka“ dostupna je na ovoj adresi: http://data.worldbank.org/about/open-government-data-toolkit/readiness-assessment-tool.

KRATAK PREGLED

6

METODOLOGIJA

METODOLOGIJA

Ova „Ocena spremnosti za otvaranje podataka“ pripremljena je za Vladu Republike Srbije na zahtev Direk-cije za elektronsku upravu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Ona predstavlja rezultat rada zajedničkog tima eksperata Svetske banke i UNDP-a. Svrha ove ocene je da se državi pomogne da utvrdi koje bi akcije trebalo da razmotri u cilju uspostavljanja inicijative za otvorene podatke. To podrazumeva mnogo više od samog pokretanja portala za otvorene podatke na kome bi se na jednom mestu objavljivali podaci ili iznosila odgovarajuća politika. Inicijativa za otvaranje podataka podrazumeva rešavanje pitanja pružanja i daljeg korišćenja otvorenih podataka, kao i druge aspekte, npr. razvoj veština, �nansiranje državne agende za otvaranje podataka i ciljano �nansiranje inovacija povezanih sa inicijativom za otvaranje podataka.

Okvir „Ocena spremnosti za otvaranje podataka“ Svetske banke koristi „ekosistemski“ pristup otvorenim podacima, što znači da se uzima u obzir širi krug pitanja koja se odnose na otvorene podatke – problemi u „pružanju podataka“, npr. politički i pravni okvir, podaci koji postoje u državnim institucijama i infrastruktu-ra (uključujući standarde), kao i problemi u „potražnji“, npr. mehanizmi za angažovanje građana i postojeća potražnja za državnim podacima u zajednicama korisnika (kao što su programeri, mediji i vladine agencije).

Ovom ocenom spremnost se vrednuje na osnovu osam dimenzija i one se smatraju suštinskim za inicija-tivu otvorenih podataka kojom se izgrađuje održivi ekosistem otvorenih podataka. Preporuke iz ove ocene podrazumevaju da će se inicijativa otvorenih podataka baviti različitim aspektima ekosistema otvorenih podataka.

Ocena spremnosti je akciono orijentisana. Ona za svaku dimenziju predlaže skup akcija koje mogu da čine osnovu Akcionog plana za otvaranje podataka. Preporuke i akcije zasnivaju se na najboljim globalnim primerima iz prakse, a takođe uzimaju u obzir dosadašnje potrebe i iskustva Vlade Republike Srbije. U okvi-ru svake dimenzije, ocena se bavi skupom primarnih pitanja i za svako od njih beleži dokaze koji potvrđuju ili demantuju postojanje spremnosti.

Procena svake dimenzije i primarnog pitanja označeno je različitom bojom: Zelena (Z) znači da postoje jasni dokazi o spremnosti Žuta (Ž) znači da su dokazi o spremnosti manje jasni Crvena (C) znači da postoje dokazi da nema spremnosti Siva (O) znači da nema dovoljno podataka da bi se spremnost ocenila

Prilikom obrade svakog posebnog pitanja, dokaz spremnosti se obeležava znakom „+“. Dokaz da ne pos-toji spremnost obeležava se znakom „-“. Dokaz koji ima mešovite implikacije ili je takav da niti ide u prilog spremnosti niti svedoči protiv nje nosi oznaku „O“.

Nemaju svi dokazi istu težinu prilikom utvrđivanja opšteg indikatora izraženog posebnom bojom za dato primarno pitanje. Neki faktori mogu imati veću težinu pri utvrđivanju statusa spremnosti.


7

ZAHVALNOST

ZAHVALNOST

Ovaj izveštaj o „Oceni spremnosti za otvaranje podataka“ pripremljen je uz podršku Vlade Republike Srbije, Svetske banke i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Glavni autor ocene je Anton Zijlstra, viši savetnik Svetske banke za otvorene podatke. U ime Svetske banke tim za ocenu je predvodio Oleg Petrov, stručnjak za IKT operacije, a u ime UNDP Irena Cerović, portfolio menadžerka za vladavinu prava i reformu javne uprave. Pored toga, u radu su učestvovali i Anna Ivanova, iz Kancelarije Svetske banke u Moskvi, Alek-sandar Ivić, lokalni konsultant UNDP za ocene spremnosti za otvaranje podataka, te Rayna Stamboliyska i Laura Manley, konsultanti Svetske banke za otvorene podatke.

Tim za ocenu se iskreno zahvaljuje Dušanu Stojanoviću i Mariji Kujačić iz Direkcije za elektronsku upravu na bliskoj saradnji tokom izrade ove ocene spremnosti.

Tim za ocenu takođe želi da se zahvali velikom broju aktera (njihov spisak se nalazi u Aneksu) zato što su pristali da budu intervjuisani tokom studije i zato što su informacije dobijene od njih i njihovi odgovori u velikoj meri doprineli izradi ovog izveštaja.


8

VIŠE RUKOVODSTVO

1. VIŠE RUKOVODSTVO

Značaj: vrlo visok

Kontekst: Programi otvorenih podataka zahtevaju promene (često pravne, institucionalne, tehnološke i kulturne prirode), a one mogu da utiču i na aktere u državnim organima i na aktere van državnih organa. Fokusirano, snažno i trajno političko/više rukovođenje procesom je stoga od suštinske važnosti. Ono treba da pomogne državnim organima da prevaziđu raznovrsne otpore i inerciju, da pomogne u podsticanju ak-tera da blagovremeno i delotvorno sprovode neophodne promene, odnosno da pomogne da se postignu ciljevi i koristi zbog kojih se pokreće program otvaranja podataka.

Ocena: ŽUTA

Važna pitanja

1.1. U kojoj meri postoji vidljiva podrška političkog rukovodstva za otvorene podatke/otvorenu upravu/pristup podacima? (Značaj: vrlo visok)

- Predsednik vlade i/ili republike još uvek nisu javno podržali otvaranje podataka, mada Vlada Srbije politič-ki funkcioniše na visoko centralizovan način pa bi podrška premijera predstavljala važan signal.

+ Potpredsednica vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave spremna je da se stavi na čelo inicijative za otvorene podatke, pod uslovom da postoje jasna sredstva putem kojih će se izvršiti preuzete obaveze i da postoji jasna povezanost sa postojećim prioritetima.

+ Druga ministarstva, npr. Ministarstvo �nansija i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, vide transparentnost kao prioritet, mada za njih koncept otvorenih podatka kao instrument za postizanje trans-parentnosti predstavlja novinu.

+ Ministarstvo unutrašnjih poslova drži ogromnu količinu podataka i pokazalo je zainteresovanost za pokretanje inicijative otvorenih podataka.

+ Nekoliko agencija je pokazalo veliko interesovanje i spremnost za sprovođenje inicijative otvorenih po-dataka.

+ Posle junske misije na prikupljanju informacija za ovu ocenu spremnosti, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pokazalo je mnogo veću zainteresovanost za otvorene podatke.

- Do sada ipak niko iz najviših političkih krugova nije pokazao jasno vidljivu spremnost da predvodi ovu inicijativu.

1.2. U kojoj meri postoji uspostavljen model političkog vođstva i upravljanja za politiku i sprovođenje programa na nivou više državnih institucija ili državne uprave u celini? (Značaj: visok)

+ Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je opšti koordinator reforme javne uprave u Republici Srbiji.

+ Postoji međuresorska radna grupa za reformu javne uprave u čijem radu učestvuju i predstavnici civilnog društva.

+ Direkcija za elektronsku upravu ima centralnu ulogu u primeni elektronskih usluga u državnim organi-ma. Ova direkcija je odnedavno u sastavu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.


9

VIŠE RUKOVODSTVO

+ Premijer je nedavno formirao Jedinicu za implementaciju strateških projekata („Delivery Unit“, prema konceptu Tonija Blera), a njeni prioriteti su vezani za oblasti reforme javne uprave, infrastrukture, pobol-jšanja investicione klime, restrukturiranja državnih preduzeća i poljoprivrede.

1.3. Šta je od postojećih političkih aktivnosti ili planova relevantno za otvorene podatke? (Značaj: srednji)

+ U strategiji reforme javne uprave ukazuje se na to da je aktivno učešće građana u formulisanju i spro-vođenju javnih politika jedna od ključnih pretpostavki za povećanje transparentnosti rada vlade.

+ Direkcija za elektronsku upravu predložila je novu opštu strategiju za elektronsku upravu, koja će biti ojačana u pogledu uloge i uticaja koncepta otvorenih podataka, kao i u pogledu predlaganja relevantnih akcija i revizija zakona.

+ Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti igra aktivnu ulogu u podizanju svesti i primeni propisa o pristupu informacijama, kao i propisa o zaštiti podataka. Te aktivnosti često po-drazumevaju i aktivno pisanje predloga zakona.

+ Ministarstvo kulture ima planove za digitalizaciju u oblasti kulturnog nasleđa.

- Još uvek ne postoje posebni planovi za otvaranje podataka.

- Na nižim nivoima državne uprave (gradski nivo, regionalni nivo) postoji sasvim neznatan broj aktivnosti na otvaranju podataka. Međutim, grad Novi Sad učestvuje u dva evropska projekta (Welive.eu i clips-proj-ect.eu), koji su usmereni na unapređenje pružanja javnih usluga, a u kojima se otvaranje podataka pominje kao jedan od sastavnih delova.

O Premijerova Jedinica za implementaciju strateških projekata ima projekat sa Ministarstvom državne up-rave i lokalne samouprave koji treba da dovede do izrade tri pilot projekta (koja su usmerena na smanjenje broja suvišnih propisa u vezi sa roditeljskim dodatkom, na naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i na penzijsko osiguranje); elektronska uprava čini suštinsku osnovu tih pilot projekata, a Direkcija za elek-tronsku upravu ima ulogu nosioca aktivnosti.

1.4. Na koji način širi politički kontekst u državi pomaže u otvaranju podataka ili ometa otvaranje podataka? (Značaj: visok)

O Vlada Republike Srbije politički deluje na visoko centralizovan način, a glavnu ulogu ima sam premijer.

O Sledeći izbori su predviđeni za 2018. godinu pa stoga trenutno ne predstavljaju potencijalnu političku pokretačku snagu.

O Republika Srbija radi na tome da postane članica Evropske unije, što znači da se u mnogim oblastima propisi moraju uskladiti sa odgovarajućim propisima EU. U pogledu Digitalne agende EU, čini se da je pos-tupak usklađivanja u ovom trenutku zaustavljen.

1.5. Kakav je stav države prema Partnerstvu za otvorenu upravu (POU)?

+ Srbija se pridružila Partnerstvu za otvorenu upravu i trenutno sprovodi svoj prvi nacionalni akcioni plan, koji se fokusira na transparentnost i građansko angažovanje.

- Trenutni akcioni plan za POU, koji treba da se okonča u decembru 2015. godine, ne sadrži obaveze u po-gledu koncepta otvorenih podataka.

+ U aktivnostima u okviru POU učestvuje i niz organizacija civilnog društva, a u Ministarstvu državne up-rave i lokalne samouprave postoji kancelarija za podsticanje i koordinaciju ove saradnje. Na poslednjem sastanku koji se odnosio na POU učestvovalo je tridesetak organizacija civilnog društva.


10

VIŠE RUKOVODSTVO

+ Postoji jedna međuresorska radna grupa za reformu javne uprave u kojoj učestvuju i predstavnici orga-nizacija civilnog društva, na osnovu akcionog plana za POU.

+ Za rad na POU nadležno je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a u radu učestvuje i njena Direkcija za elektronsku upravu.

+ Nadležno ministarstvo shvata da koncept otvorenih podataka treba da postane važan deo sledećeg akcionog plana za POU.


11

POLITIČKI/PRAVNI OKVIR

2. POLITIČKI/PRAVNI OKVIR

Značaj: visok

Kontekst: Postojeći politički i pravni okvir imaju veliki uticaj na dugoročnu uspešnost i održivost Programa otvorenih podataka. Otvoreni podaci zahtevaju da se razmotri niz političkih i pravnih pitanja, npr. u pogledu licenciranja dalje upotrebe podataka. Veoma je važno da se na samom početku identi�kuju postojeće poli-tike, zakoni i propisi koji se odnose na suštinska pitanja, kao i stvarne ili očekivane prepreke kako bi se, ako je to neophodno, još u ranoj fazi mogla inicirati izmena politike ili propisa. Bilo bi veoma poželjno da o tom pitanju Narodnoj skupštini savete direktno daje kvali�kovan i iskusan pravnik iz državnih organa koji se bavi pitanjima informacija ili kompetentan lokalni advokat u ime države. U tom pogledu još ništa nije urađeno.

Ocena: ŽUTA

Važna pitanja

2.1. Kakav je pravni i politički okvir za zaštitu lične privatnosti? (Značaj: vrlo visok)

+ Član 42. Ustava bavi se pitanjem zaštite podatka o ličnosti, a to pitanje je uređeno u skladu sa standardi-ma EU koji se odnose na zaštitu podatka o ličnosti.

+ Srbija je potpisala Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podatka o ličnosti u septem-bru 2005. godine, što je rati�kovano i Zakonom o potvrđivanju, koji je donet 2008. godine.

+ Zakon o zaštiti podataka o ličnosti donet je 2008. godine, sa izmenama usvojenim 2009. i 2012. god.

- Strategija za zaštitu podataka o ličnosti usvojena je 2010. godine, ali akcioni plan za sprovođenje te strate-gije još uvek nije sačinjen.

+ Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti preduzima aktivne korake kako bi obezbedio sprovođenje i poštovanje propisa o zaštiti ličnih podataka. Poverenik obezbeđuje i pokretan-je mehanizma primarnog pravnog leka.

O Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podneo je, početkom 2015. go-dine, Ministarstvu pravde predlog novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

- Poverenik je istakao da ima još prostora za poboljšanje zaštite ličnih podataka, ali da odgovornost za to ne može da snosi samo kancelarija Poverenika.

- Poverenik je, takođe, istakao da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne sadrži odredbe koje se bave digi-talnim/elektronskim i tehničkim aspektima ovog pitanja.

O Poverenik je tokom 2014. godine pokrenuo oko 2200 predmeta koji se tiču zaštite podataka o ličnosti.

2.2. Koja prava na pristup informacijama postoje? (Značaj: vrlo visok)

+ Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja daje građanima mogućnost da pribave javne informacije.

+ Zakon propisuje proaktivno objavljivanje kataloga informacija koje drže organi javnog sektora.

+ Zakon obezbeđuje građanima mehanizam da zahtevaju i druge javne informacije.


12

O Pojedinačne državne agencije i sektori imaju obavezu da sami obrađuju zahteve za dostavljanje informacija.

O Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti navodi da oko 70% ministarstava i važnih organa iz javnog sektora izvršava svoju obavezu proaktivnog objavljivanja informacija, ali da od ukupnog broja organa u javnom sektoru (među kojima su i brojni mali i lokalni organi vlasti) svega 25% njih izvršava ovu obavezu.

+ Kancelarija Poverenika godišnje primi nekoliko hiljada žalbi građana koje se odnose na zahteve za pris-tup informacija (u odnosu na hiljade zahteva za pristup informacijama koje se primaju svakog dana). U većini slučajeva žalbe se podnose zato što se zahtevi ignorišu, a ne zato što se odbijaju. Posle intervencije Poverenika, oko 2/3 tih zahteva na kraju se ispuni. Poverenik smatra da je broj zahteva „normalan“ i toliki broj zahteva vidi kao znak da mehanizam funkcioniše čim ga koristi tako veliki broj ljudi.

+ Akcionim planom za reformu javne uprave planirane su izmene Zakona o pristupu informacijama za četvrti kvartal 2015. godine. To je prilika da se pomenuta „dalja upotreba podataka“ unese u zakon, pa je Kancelarija poverenika to i predložila.

+ Okvir pristupa informacijama smatra se utemeljenim u razumnoj meri, između ostalog zahvaljujući ek-stenzivnoj kampanji i akcijama podizanja svesti koje preduzimaju Kancelarija Poverenika i organizacije civilnog društva kako bi se nedostaci ublažili jačanjem primene.

+ Organizacije civilnog društva navode da one aktivno koriste mogućnost podnošenja zahteva za pristup informacijama, ali takođe napominju da se rokovi za dostavljanje odgovora često ne poštuju.

O Prema važećim propisima, kancelarije za pristup informacijama trebalo bi da postoje u svim javnim org-anima. Većina državnih organa na nacionalnom nivou otvorila je takve kancelarije.

2.3. Kakav je pravni i politički okvir u pogledu bezbednosti podataka, odnosno arhiviranja i digitalnog čuvanja podataka? (Značaj: visok)

- Trenutno ne postoji zakon koji uređuje bezbednost podataka ili arhiviranje i digitalno čuvanje podataka.

+ Zakon o arhiviranju kojim bi trebalo da se urede i arhiviranje i digitalno čuvanje podataka je u postupku javne rasprave.

+ U Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti uopšteno se navodi da podaci moraju da budu adekvatno zaštiće-ni od zloupotrebe, uništenja, gubitka i neovlašćenog pristupa i propisuje se da lica zadužena za kontrolu i obradu podataka moraju da preduzmu sve tehničke i organizacione mere kako bi se obezbedila adekvatna zaštita podataka.

O Agencije koje imaju velike IT mogućnosti prepoznale su nedostatak regulative u pogledu zaštite poda-taka i objavile su sopstvene propise, npr. CROSO i Geodetski zavod.

+ Pokrenuta je i inicijativa za formiranje Nacionalnog tima za hitan odgovor na sajber napade (CERT).

2.4. Kakva je politika koja se odnosi na vlasništvo i licenciranje podataka državnih organa? (Značaj: vrlo visok)

+ Zakon o autorskim i srodnim pravima isključuje mogućnost da se zakoni, rešenja, propisi, službeni ma-terijali državnih organa i lica koje obavljaju javne funkcije, odnosno svi zvanični prevodi tih dokumenata, kao i sudski podnesci i postupci smatraju autorskim delima, smeštajući ih u javni domen.

+ Intervjuisana lica su na pitanje o vlasništvu uglavnom odgovarala da podaci u načelu pripadaju državi.

- U načelu, nema eksplicitnih informacija o licencama za korišćenje podataka ili informacija koje objavi država.



13

O Neke agencije, posebno one sa većim tehnološkim mogućnostima u pogledu pružanja podataka, imaju sopstvene uslove korišćenja, koje su postavile na svoje internet stranice.

+ Geodetski zavod u uslovima korišćenja na svom sajtu traži da bude naveden kao izvor.

+ Agencija za lekove i medicinska sredstva u svojim uslovima korišćenja traži od korisnika podataka da do-brovoljno obaveste Agenciju o daljoj upotrebi njenih podataka (kako bi prikupila primere o daljoj upotrebi svojih podataka).

- Zakon o Agenciji za poslovne registre propisuje, u članu 4a, da prava na baze podataka ima APR tako što Republika Srbija prenosi pravo vlasništva nad podacima na APR.

- APR (Agencija za poslovne registre) u svojim uslovima korišćenja, koji su objavljeni na internetu, ograniča-va upotrebu na ličnu i nekomercijalnu, a u drugim slučajevima zadržava sva prava.

- Tokom ocene nije registrovana nijedna upotreba Creative Commons licenci za javne informacije.

- Ne postoje ni centralna politika ni propis o daljoj upotrebi, odnosno o daljoj upotrebi u komercijalne svrhe. Zakon o pristupu informacijama obezbeđuje pravo na uvid i dobijanje kopije, ali ne pominje dalju upotrebu tih kopija.

- Čini se da ne postoje centralna politika ili propis o tome kako da se uredi vlasništvo nad podacima koje je generisala treća strana prema ugovoru sa državom ili ugovoru o nabavci, što takve podatke (u vlasništvu države ili u privatnom vlasništvu?) ostavlja ili u neodređenom statusu ili im se status dodeljuje ad hoc u okviru ugovora o nabavci.

2.5. U kojem obimu agencije prodaju državne podatke? (Značaj: visok)

+ Podaci i informacije koje se razmenjuju između državnih organa i agencija uvek su besplatni. Nijed-na agencija ne naplaćuje drugom državnom organu podatke koje mu daje. Izgleda da se troškovi takvih razmena podataka između državnih organa pokrivaju iz budžeta, a ne povećanjem naknada drugim ak-terima.

+ Pristup informacijama prema Zakonu o pristupu informacijama je besplatan, a kopije sa informacijama se naplaćuju u skladu sa načelom pokrivanja osnovnih troškova (dozvoljena je da se podnosiocu zahteva naplate dodatni troškovi za kopiranje/pružanje informacija).

O Država ima zakonsku obavezu da poseduje formalno usvojenu listu nadoknadivih troškova na osnovu koje organi javne vlasti obračunavaju te troškove.

- Nekoliko agencija (npr. APR) u velikoj meri zavise od prihoda koje prikupe od registracije podataka, pružanja informacija i podataka i povezanih usluga (APR najveći deo svojih prihoda, oko 80%, ostvaruje od naknada za registraciju). Ostvarivanje takvih prihoda predstavlja obavezu za te agencije, jer je prop-isima predviđeno da one moraju da budu „samoodržive“. Geodetski zavod nije de�nisan kao takva „sa-moodrživa“ ustanova i �nansira se direktno iz državnog budžeta. Prihodi ove ustanove idu direktno u državnu kasu.

+ Agencija za privredne registre je spremna da prestane da naplaćuje pružanje podataka pod uslovom da joj se omogući da stvara/povećava nove/druge prilive prihoda od usluga i analize podataka u cilju kompenzacije. (U skladu sa aktivnostima na približavanju EU, možda će biti potrebno da se obezbedi da ne dođe do unakrsnog subvencionisanja kada APR koristi svoje podatke za stvaranje tržišnih usluga pod drugačijim uslovima od onih koji važe za ostale korisnike istih podataka).

- Geodetski zavod besplatno pruža lokalnim organima vlasti neke geografske podatke, koje onda lokalne vlasti nezvaničnim kanalima prodaju privatnim subjektima kojima su ti podaci potrebni.



14


2.6. Koje druge politike/zakoni postoje, a koje mogu imati značajan uticaj na otvaranje podataka? (Značaj: visok)

- Trenutno ne postoje smernice koje se odnose na dalju upotrebu javnih materijala.

+ Zakonom o državnoj upravi propisano je da je rad organa državne uprave javan. To znači da su oni u obavezi da informišu javnost o svom radu, preko medija i na druge odgovarajuće načine.

+ Rezolucija o zakonodavnoj politici propisuje da je neophodno obezbediti punu transparentnost i ot-vorenost tokom čitavog postupka donošenja zakona.

O Zakon o tajnosti podataka (iz 2009. godine), čije sprovođenje nadgleda Ministarstvo pravde, daje ovlašćenje svakom organu javne vlasti da primenjuje članove ovog zakona, što znači da svaki državni or-gan donosi sopstvene odluke u pogledu primene tog zakona.

+ Narodna skupština, predsednik i Vlada imaju pravo da objave podatke poništavajući obaveze tajnosti.

+ Ni u jednom intervjuu niko nije pomenuo da Zakon o tajnosti podataka predstavlja prepreku transpar-entnosti ili pristupu informacijama.

O Različite agencije (Geodetski zavod, APR i dr.) imaju propise kojima uređuju svoje dužnosti u pogledu prikupljanja i čuvanja podataka.

+ Zakon o zvaničnoj statistici pruža pravni okvir za prikupljanje i širenje zvaničnih statističkih podataka.

+ Na pisani zahtev, Zavod za statistiku i druga tela ovlašćena za izradu statističkih podataka mogu da pružaju pojedine podatke bez identi�katora naučnim i istraživačkim institucijama. Institucija koja traži po-datke mora jasno da navede u koje će se svrhe ti podaci koristiti.

O Čini se da ne postoje ekskluzivni aranžmani kojima se javni podaci dostavljaju samo jednoj određenoj trećoj strani.

+ Republički sekretarijat za javne politike ima bazu podataka sa svim državnim strategijama i njihovim međusobnim vezama, a svi ti podaci su razvrstani po kategorijama.

- Izmene Zakona o opštem upravnom postupku nalaze se u fazi konsultacija. Izgleda da deo predloga o kome se raspravlja čine odredbe kojima se ograničava elektronska komunikacija sa državnim organima, kao i zahtev da se navede interes. Obe ove stavke predstavljaju moguće prepreke za otvaranje podataka.


15

INSTITUCIONALNE STRUKTURE, NADLEŽNOSTI I MOGUĆNOSTI U OKVIRU DRŽAVNIH INSTITUCIJA

3. INSTITUCIONALNE STRUKTURE, NADLEŽNOSTI I MOGUĆNOSTI U OKVIRU DRŽAVNIH INSTITUCIJA

Značaj: visok

Kontekst: Poput političkog i visokog rukovodstva, za uspešno sprovođenje ove inicijative važni su i srednji nivo rukovodstva i njegove upravljačke veštine: izrada Programa otvorenih podataka zahteva od agencija da svojim podacima upravljaju koristeći transparentan, organizovan postupak za prikupljanje, bezbed-no držanje, kontrolu kvaliteta i objavljivanje podataka. Da bi ove dužnosti obavljale na delotvoran način, agencije moraju da imaju (ili da izrade) jasne poslovne postupke za upravljanje podacima; takođe, moraju imati osoblje sa odgovarajućim veštinama iz oblasti IKT i tehničkim razumevanjem podataka (npr. formati, metapodaci, API-ji, baze podataka). Od suštinskog je značaja i to da se agencije na svim nivoima uprave angažuju na izradi zajedničkih standarda i uklanjanju prepreka koje onemogućavaju interoperabilnost i razmenu podataka, a za to su potrebni mehanizmi za međuagencijsku saradnju.

Pored toga što su zadužene za uređenje „ponude“ u okviru Programa otvorenih podataka, agencije moraju imati strukture i mogućnosti da sarađuju sa zajednicama koje dalje upotrebljavaju otvorene podatke – uk-ljučujući programere, privredna društva, nevladine organizacije, druge agencije i pojedince.

Ocena: ŽUTA

Važna pitanja

3.1. Koja agencija ili koje agencije imaju relevantne mogućnosti, ovlašćenja, iskustvo u upravljanju projektima i tehničke veštine da bi mogle da postanu vodeće institucije za planiranje i sprovođenje Programa otvorenih podataka? (Značaj: vrlo visok)

+ Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Direkcija za elektronsku upravu u sastavu tog minis-tarstva zajedno čine logično mesto sa koga se može voditi praktičan rad na inicijativi otvorenih podataka. Pritom, Ministarstvo obezbeđuje političku podršku u smislu reforme javne uprave i izrade akcionog plana za partnerstvo otvorene uprave, a Direkcija je zadužena za praktične i tehnološke aspekte sprovođenja. Rad na elektronskoj upravi je po de�niciji međuresorski, kao što je i koncept otvorenih podataka. Magis-trala servisa elektronske uprave, kao deo centralnog portala elektronske uprave, već spaja različita minis-tarstva i može da posluži kao osnova za portal otvorenih državnih podataka.

+ Nekoliko drugih agencija (CROSO, APR, Geodetski zavod, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Agencija za lekove i medicinska sredstva) takođe predstavlja „oaze sposobnosti“ koje se mogu iskoristiti i za rad i za povezivanje sa drugim agencijama i ministarstvima.

- U načelu, IT mogućnosti u javnom sektoru su slabe, a državni organi teško uspevaju da zadrže stručnu radnu snagu.

3.2. Koje agencije, ako ima takvih, imaju direktora za IT poslove (CIO), tehničkog direktora (CTO) ili druge zvanične pozicije koje se bave upravljanjem podacima? (Značaj: srednje visok)

- U državnim organima i institucijama nisu identi�kovana radna mesta koja odgovaraju pro�lima direktora za IT poslove ili tehničkog direktora.


16

3.3. Koji se međuagencijski mehanizmi koriste za koordinaciju aktivnosti/pitanja iz oblasti IKT (npr. za rešavanje tehničkih pitanja)? (Značaj: srednje visok)

- Nije utvrđeno da postoji bilo kakva opšta i sveobuhvatna koordinacija u oblasti IKT između državnih organa i institucija.

+ Agencije kao što su CROSO, APR, Geodetski zavod i Direkcija za elektronsku upravu imaju iskustva u koordinaciji pitanja iz oblasti IKT sa drugim agencijama i sektorima.

+ Ministarstvo unutrašnjih poslova ima veliki tim koji je uključen u aktivnosti međuagencijskih internet servisa.

+ Direkcija za elektronsku upravu trenutno radi, na međuresorskom nivou, na strateškom dokumentu o elektronskoj upravi i na odgovarajućem akcionom planu.

+ Nacionalna infrastruktura podataka je trenutno u fazi rasprave (kao deo strategije o elektronskoj upravi), a glavni cilj je da se omogući interoperabilnost i razmena podataka između agencija. Tu spadaju i pitanja o identi�kaciji korisnika u čitavom državnom aparatu.

3.4. Na koji način se trenutno mere učinak ili kvalitet pružanja usluga neke agencije? (Značaj: srednji)

O Nisu identi�kovane nikakve mogućnosti za opšte merenje učinka.

O Sekretarijat za javne politike radi na prikupljanju podataka o učinku, mada nailazi na probleme u prik-upljanju relevantnih podataka (druge agencije imaju vrlo ograničene resurse za pripremu traženih odgov-ora, pa ponekad moraju da rade i vikendom kako bi odgovorile na zahteve za podacima), kao i na prob-leme u pogledu ograničenih IT kapaciteta.

3.5. Koja agencija ili ministarstvo su prvenstveni nadležni za podatke ili statistiku? (Značaj: srednji)

O Republički zavod za statistiku je nadležan za sve zvanične statističke podatke.

O Oni koji drže velike količine podataka su organizovani kao agencije i sami regulišu svoje nadležnosti i zadatke, a aktivnosti obavljaju odvojeno i nezavisno jedni od drugih.

O Ministarstvo unutrašnjih poslova drži najveću količinu podataka među ministarstvima (između ostalog, podatke koji se odnose na lica, vozila, krivična dela, pasoše, vozačke dozvole, saobraćajne nezgode, sao-braćajne prekršaje).

3.6. Koje agencije ili ministarstva pokazuju najveće rezerve u pogledu objavljivanja podataka i šta su razlozi za njihovu zabrinutost? Kako sa njima treba postupati u proceduralnom smislu i kako treba rešavati njihove razloge za zabrinutosti? (Značaj: visok)

+ Nije iskazana posebna zabrinutost, osim uobičajene zabrinutosti u vezi sa pravnim aspektima (šta je dozvoljeno, odgovornost), praktičnim aspektima npr. �nansiranje), brojem potrebnog osoblja, mogućnos-tima. Sva ta pitanja mogu se rešiti podizanjem svesti, formulisanjem opšte politike otvorenih podataka i planiranjem akcija.

+ Brojna intervjuisana lica su jasno izrazila podršku konceptu otvorenih podataka, pod uslovom da se reše ova opšta pitanja.




17

3.7. Koliko je snažno opšte poznavanje IKT kod rukovodećih ljudi u državnim organima i drugih državnih službenika? (Značaj: visok)

- Čini se da je opšte osnovno poznavanje IKT u državnim organima na niskom nivou. Kao opšti problem često se navodi pitanje kako zadržati stručnjake iz ove oblasti u državnim institucijama.

+ Postoje neke „oaze“, obično kod onih koji drže velike količine podataka, gde je nivo sposobnosti i stručno-sti u ovoj oblasti znatno viši.

- U nekim od tih oaza koje poseduju tehnološka znanja nema dovoljno hardverske opreme kako ta znanja mogla da se primene u praksi (npr. Zavod za statistiku).

- Na snazi je opšte ograničenje zapošljavanja na nivou državne uprave, što važi i za zapošljavanje IT stručnjaka.

3.8. Koliko su državni organi prisutni na internetu? (Značaj: srednji)

+ Većina državnih organa ima internet stranice koje se koriste za pružanje širokog spektra informacija.

+ Postoje obavezujuće smernice za internet stranice državnih organa na nacionalnom nivou, a izveštaji o poštovanju tih smernica moraju se objavljivati.

+ Oni koji drže velike količine podataka, kao što su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Geodetski zavod, CROSO i APR, pružaju različite usluge preko interneta, FTP-a i API-ja, i u okviru državne uprave i van nje.


18

4. POLITIKE I PROCEDURE UPRAVLJANJA PODACIMA DRŽAVNE UPRAVE

Značaj: visok

Kontekst: Programi otvorenih podataka mogu se razvijati na bazi postojećih izvora digitalnih podataka i postupaka upravljanja informacijama tamo gde već postoje u okviru državne uprave. Tamo gde podaci postoje samo u papirnoj formi, biće teško pokrenuti inicijativu otvorenih podataka u formatu koji će moći dalje da se koristi na brz i jeftin način. Suprotno tome, dobre postojeće prakse upravljanja informacijama u državnim organima olakšavaju nalaženje podataka i povezanih metapodataka i dokumenata, identi�k-aciju vlasništva, ocenu toga šta treba uraditi da bi se podaci izdali u okviru koncepta otvorenih podataka i uspostavili postupci za održivo, redovno i protočno otvaranje podataka, kao deo svakodnevnog upravl-janja podacima.

Ocena: ŽUTA

Važna pitanja

4.1. Kakve su politike i prakse u pogledu upravljanja državnim podacima? (Značaj: visok)

- Čini se da ne postoje opšte politike i prakse osim zakonskih zahteva kakvi su, na primer, izneti u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

+ Nekoliko agencija ima veliko iskustvo u upravljanju sopstvenim informacijama (npr. CROSO, Geodetski zavod, Republički zavod za statistiku, APR, Direkcija za elektronsku upravu, Agencija za lekove i medicinska sredstva, Hidrometeorološki zavod, Ministarstvo unutrašnjih poslova).

+ Neke od tih agencija su izradile interne smernice za upravljanje informacijama (npr. CROSO, APR, Agenci-ja za lekove i medicinska sredstva) i/ili se pridržavaju međunarodnih standarda (kao što su EUROSTAT ili standardi ISO).

O Ministarstvo kulture je, radeći na kulturnom nasleđu, uočilo nedostatak propisa kojim bi se regulisala bezbednost informacionog sistema, što je povećalo svest o potrebi da se ova oblast uredi.

+ Sekretarijat za javne politike, čije se analitičke sposobnosti stalno poboljšavaju, želeo bi da igra aktivnu ulogu u upravljanju podacima unutar državne uprave, posebno na rešavanju pitanja koje podatke treba prikupljati i na koji način, odnosno kako se podaci razmenjuju između agencija mimo informatičke teh-nologije.

+ Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave radi na unapređenju upravljanja podacima, na primer na razvoju opštih baza podataka o platama.

O Uprava za javne nabavke radi na razvoju sistema za elektronske nabavke i u tom kontekstu se susrela sa problemima vezanim za međuresorsko upravljanje podacima.

4.2. U kojoj meri država ima koherentan pregled svojih skladišta podataka? (Značaj: srednji)

+ Agencije i sektori čija je glavna aktivnost držanje podataka dobro znaju koje podatke imaju, u kojoj formi i kako su ti podaci uobličeni.

POLITIKE I PROCEDURE UPRAVLJANJA PODACIMA DRŽAVNE UPRAVE


19

+ Zakon o pristupu informacijama propisuje obavezno proaktivno objavljivanje inventara javnih informacija koje drže organi javnog sektora. Prema podacima Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu po-dataka o ličnosti, oko 70% svih velikih javnih institucija na nacionalnom nivou izvršava ovu svoju obavezu.

- Obavezni inventari međutim nisu standardizovani u pogledu formata (niti su mašinski čitljivi), pa ih je u praksi ponekad teško pronaći.

+ Osnovni setovi podataka se sve više koriste u državnoj upravi (npr. podaci Ministarstva unutrašnjih poslova i agencija kao što su Geodetski zavod, APR i CROSO).

- Postoje dva registra adresa na nacionalnom nivou (jedan propisan zakonom, u Geodetskom zavodu, a drugi u Pošti). U praksi se koristi verzija koja postoji u Pošti, jer se češće ažurira i pruža potpunije podatke u pogledu istorijata (promene naziva ulica itd.).

- U Republičkom zavodu za statistiku kažu da, zbog ograničenosti resursa u samom zavodu, drugi sektori ponekad sami prikupljaju/obrađuju informacije koje su im potrebne, umesto da ih traže od Zavoda.

- Neka skladišta podataka, kao što je skladište Sekretarijata za javne politike u kome se drži jedini set gra�kona (poligona) za lokalni nivo, nisu poznata drugim organima u javnom sektoru.

4.3. Kako i gde se drže državni podaci? (Značaj: visok)

+ Najnoviji podaci, posebno osnovni setovi podataka, čuvaju se u digitalnoj formi.

- Digitalni podaci, međutim, postoje paralelno sa onima u papirnoj verziji (koji se koriste za potrebe arhiviranja).

O Podaci iz prošlosti, npr. stare katastarske evidencije, po pravilu se još uvek nalaze u papirnoj formi.

- Zahtevi koje prima Agencija za lekove i medicinska sredstva nalaze su na papiru, jer je to zakonski obav-ezna forma, mada bi Agencija više volela da ih prima samo u digitalnoj formi.

- Ne postoje opšti zahtevi u pogledu tehnoloških formi i standarda za držanje podataka koji se primenjuju u čitavoj državnoj upravi.

4.4. Kolika je stvarna potražnja za podacima unutar i između državnih organa, uključujući i latentnu potražnju? (Značaj: visok)

- Nemaju svi sektori sve podatke koji su im potrebni (sa nižih nivoa državne uprave); npr. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je u postupku stvaranja takvih centralnih baza podataka (kao što su kompletna baza podataka o osnovnim školama, odnosno o udžbenicima i cenama udžbenika).

+ Ključne agencije koje drže podatke (kao što su Ministarstvo unutrašnjih poslova, CROSO, APR, Geodetski zavod) susreću se sa velikom potražnju za podacima koje imaju u posedu i održavaju digitalne veze sa drugim agencijama u svrhu razmene podataka preko elektronske servisne magistrale, internet usluga, FTP servisa i API-ja.

+ Geodetski zavod je partner u izradi nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka, koja se ne odnosi na nove podatke, već na stvaranje novih postupaka za postojeće podatke kako bi se odgovorilo na po-tražnju između državnih organa. U razvoju ove infrastrukture koriste se i smernice EU INSPIRE.

+ Sekretarijat za javne politike ima veliku potrebu za podacima koji postoje u državnim organima.

- U Sekretarijatu za javne politike primećuju da se njihovi zahtevi za dostavljanje podataka redovno suoča-vaju sa ograničenjima u drugim agencijama u pogledu resursa za pružanje podataka (ponekad im se po-daci dostavljaju vikendom, odnosno u slobodno vreme).



20

+ Organizacije civilnog društva navode da informacije koje one nekako poskidaju sa internet stranica državnih organa i učine ih dostupnim u obliku podataka često potražuju sami državni organi, što je znak da se zahtevi za dostavljanje podataka između državnih organa ne ispunjavaju.

4.5. Koji su podaci već učinjeni dostupnim izvan državne uprave – besplatno ili uz naknadu – i pod kojim uslovima? (Značaj: visok)

+ Raznovrsne informacija su već dostupne putem interneta u formatima koji nisu mašinski čitljivi (videti poseban fajl sa statusom setova podatka).

+ Organizacije civilnog društva navode da skidaju takve informacije i ponovo ih objavljuju kao podatke.

+ Razni sektori i agencije su vrlo blizu toga da otpočnu objavljivanje mašinski čitljivih podataka. Među nji-ma su Ministarstvo �nansija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava za javne nabavke, Republički zavod za statistiku, Geodetski zavod, APR, Hidrometeorološki zavod itd.

O Sektori i agencije, znajući da se nalaze samo na korak od objavljivanja mašinski čitljivih podataka, pored javnih informacija koje trenutno objavljuju, napominju da im je potrebna određena pomoć (u stručnjaci-ma, radnoj snazi, novcu) kako bi napravili taj mali korak.

+ Agencija za lekove i medicinska sredstva već sada pruža podatke u mašinski čitljivim formatima. Među-tim, za pristup ovim podacima je trenutno potreban elektronski ID pravnog lica.

O Za APR i Geodetski zavod zakonu predviđa da u velikoj meri zavise od spoljnih prihoda od podataka i usluga.

+ Agencija za privredne registre je spremna da otvori podatke za koje trenutno naplaćuje naknade, pod uslovom da može da stvori nove izvore za sticanje prihoda, npr. kroz pružanje naprednijih usluga (kao što su analitičke usluge). U tome bi moglo pomoći spoljno �nansiranje.

O Biće potreban jedan opšti, detaljan pregled prihoda od podataka i pružanja usluga kako bi se povela oz-biljna rasprava i našlo rešenje za ovo pitanje. To je takođe relevantno u kontekstu izgradnje nacionalne in-frastrukture podataka, koja obuhvata i otvorene podatke. To će biti ključna akcija u okviru akcionog plana.

4.6. Kakvo praktično iskustvo ima država u anonimizaciji ličnih podataka? (Značaj: visok)

+ Republički zavod za statistiku ima iskustvo u anonomizaciji ličnih i izvornih podataka.

+ Takvo iskustvo imaju i agencije koje drže velike količine podataka (CROSO, APR, Geodetski zavod).

4.7. Koje bi agencije sa utvrđenim sposobnostima za upravljanje podacima (npr. RSZ) mogle da preuzmu vođenje šireg programa? (Značaj: srednji)

+ Sektori i agencije koje imaju bolje sposobnosti za upravljanje internim podacima, npr. APR, spremne su da podele svoje stručno znanje, čak i onda kada (kao što je slučaj sa CROSO) uglavnom drže lične podatke i kada kod njih nema mnogo potencijalnih otvorenih podataka.

- Međutim, te agencije napominju da su izuzetno ograničene u pogledu resursa da bi mogle da prihvate lidersku ulogu.

+ Agencije koje drže velike količine podataka i Sekretarijat za javne politike podržali bi formiranje jedne međuresorske/međuagencijske radne grupe.



21

DOSTUPNOST KLJUČNIH SETOVA PODATAKA

DOSTUPNOST KLJUČNIH SETOVA PODATAKA U ovoj oceni se razmatra da li su ključni setovi podataka dostupni i šta treba učiniti da bi se ti podaci obja-vljivali kao otvoreni podaci.

Prvi pregled dostupnosti ključnih setova podataka dat je u posebnom fajlu.


22

POTRAŽNJA ZA OTVORENIM PODACIMA

5. POTRAŽNJA ZA OTVORENIM PODACIMA

Značaj: vrlo visok

Kontekst: Vrednost podataka leži u njihovoj upotrebi. Snažno „povlačenje“ podataka kroz potražnju nije važno samo da bi se izvršio pritisak na državu da oslobodi podatke, već i da bi se obezbedio razvoj šireg ekosistema otvorenih podataka i da bi se koncept otvorenih podataka pretočio u ekonomski ili društveno važne servise za građane. Takvo „povlačenje“ podataka mogu da iniciraju civilno društvo, privatni sektor, međunarodne organizacije, donatori i pojedinci, pa čak i sama državna uprava.

Ocena: ŽUTA

Važna pitanja

5.1. Koliki je nivo i kakva je priroda stvarne i latentne potražnje za podacima od strane civilnog društva, razvojnih partnera i medija? (Značaj: visok)

+ Organizacije civilnog društva koje su učestvovale na našim sastancima već su bile upoznate sa globalnim inicijativama za otvorene podatke.

O Osim kada su u pitanju organizacije civilnog društva koje su već spremne za ovu inicijativu, verovatno će biti potrebno šire podizanje svesti kako bi se ojačala društvena sposobnost da se artikuliše potražnja za podacima.

+ Organizacije civilnog društva izražavaju svoju zabrinutost u pogledu konzistentnosti standarda i kvalite-ta državnih podataka, što otežava poređenje setova podataka.

+ Organizacije civilnog društva često upućuju zahteve za pribavljanje informacija u skladu sa Zakonom o pristupu informacijama, za potrebe izrade izveštaja na osnovu podataka.

+ Organizacije civilnog društva skidaju već objavljene informacije sa internet stranica državnih organa kako bi od njih izradile mašinski čitljive podatke i, prema njihovom iskustvu, postoji veliko interesovanje za tako obrađene podatke (čak i među državnim organima).

+ Organizacije civilnog društva ukazuju na to da je vrlo teško naći podatke na nivou lokalnih organa up-rave, čak i onda kada su objedinjeni podaci dostupni kroz nacionalne statističke podatke (što ukazuje na to da ti podaci postoje).

+ Među organizacijama civilnog društva postoji veliko interesovanje za podatke koji se odnose na proces pristupanja EU.

+ Veliko interesovanje postoji i za podatke o budžetu i potrošnji, za statističke podatke, za podatke iz reg-istra privrednih društava, podatke o zaštiti prirodne sredine, arhivske podatke, kao i za podatke koji su interesantni za političke procese.

+ Organizacije civilnog društva pridaju veliki značaj podizanju šire svesti o važnosti podataka i u državnoj upravi i u društvu. Mnoge organizacije civilnog društva se zalažu za kreiranje politika i donošenje odluka na osnovu podataka.

+ Civilno društvo zahteva da se prioritet dâ objavljivanju mašinski čitljivih setova podataka, a da prvi korak bude pretvaranje već objavljenih informacija u otvorene podatke.

+ Civilno društvo bi želelo da se izradi jasan i lak postupak za traženje podataka (npr. dugme na internet stranici na kome piše „zatražite ove podatke“), a spremno je i da pruži pomoć u artikulisanju boljih zahteva za podacima.


23

POTRAŽNJA ZA OTVORENIM PODACIMA

5.2. Koliki je nivo i kakva je priroda stvarne i latentne potražnje za podacima od strane poslovnog/privatnog sektora? (Značaj: visok)

+ Privredni subjekti (u farmaceutskoj industriji, zdravstvu, poljoprivredi, građevinarstvu, maloprodaji, kon-sultantskim i �nansijskim uslugama i IT sektoru) korist od mogućnosti da pristupe otvorenim podacima sagledavaju iz perspektive optimizacije.

+ Poslovni subjekti ponekad i sami skidaju informacije državne uprave sa internet stranica državnih institucija.

+ Kada nema podataka iz Srbije, privredni subjekti koriste podatke iz drugih zemalja i EU za uporedne an-alize i evaluaciju ekonomskih trendova.

+ Postoji potreba za postojanjem regionalne interoperabinosti setova podataka iz Srbije i okolnih zemalja, jer mnoga privredna društva rade širom regiona.

- Privredni subjekti nemaju uvek poverenje u podatke državne uprave, zbog toga što je uočeno da su ti podaci često neblagovremeni, nepotpuni ili netačni.

O Mali broj privrednih subjekata, posebno start-ap kompanija, pokazuje aktivno interesovanje za stvaranje novih usluga/proizvoda korišćenjem otvorenih podataka; oni takođe kao probleme navode nedostatak interoperabilnosti i regionalne skalabilnosti podataka.

+ Jedna farmaceutska kompanija je imala potrebu za podatkom koji je odmah dobila zato što je Agencija za lekove i medicinska sredstva dan pre toga započela sa objavljivanjem mašinski čitljivih podataka o licen-ciranim lekovima. Obe strane su bile zadovoljne što su uspostavile ovakvu direktni vezu.

+ Privredni subjekti su iskazali posebno interesovanje za registar privrednih subjekata, posebno za �nan-sijske podatke, kao i za podatke o nabavkama, statističke podatke i podatke koji se odnose na građevi-narstvo i zdravstvo.

5.3. Kako javne agencije prihvataju zahteve za podacima i odgovaraju na njih? (Značaj: srednji)

+ Zakon o pristupu informacijama predstavlja kanal za traženje informacija, uključujući i podatke.

+ Zakon o pristupu informacijama se intenzivno koristi (videti poglavlje 5).

O Izgleda da se većina zahteva za pristup informacijama odnosi na �nansijske podatke (budžet, potrošnja), političke procese i opštu transparentnost.

- Na internet stranicama državnih organa nismo pronašli dugmad „zatraži ovaj podatak“ ili obrasce za kontakt.

O Primljeni zahtevi se često opisuju kao loše napisani i nejasni.

5.4. Kako spoljašnji akteri vide spremnost javnih agencija da „saslušaju“ zahteve za podacima i odgovore na njih? (Značaj: srednji)

- Civilno društvo ukazuje na to da se često ne poštuju propisani rokovi za odgovor na zahtev za pristup informacijama. Poverenik za informacije takođe napominje da se većina žalbi koje stižu u Kancelariju Pov-erenika odnosi na neblagovremeni prijem odgovora.

- Generalno, civilno društvo oseća nepoverenje prema organima javnog sektora kada su u pitanju zahtevi za pristup podacima i to nepoverenje se zasniva na uočenom nedostatku standarda/kvaliteta/konzistentnosti.

+ Neposrednija interakcija između onih koji drže podatke i zainteresovanih za korišćenje tih podataka mogla bi da bude od koristi kako bi se poboljšalo razumevanje potreba i mogućnosti i pomoglo u arti-kulisanju zahteva i razumevanju odgovora.


24

6. ANGAŽOVANJE I SPOSOBNOSTI CIVILNOG DRUŠTVA ZA REALIZACIJU KONCEPTA OTVORENIH PODATAKA

Značaj: visok

Kontekst: Međusobno povezivanje i razumevanje između državnih agencija i civilnog društva važno je za kolektivno učenje i istraživanje kako da se otvaranje podataka obavi na pravi način. Koncept otvorenih podataka stvara novi kanal za komunikaciju i interakciju. To znači da je važno i da akteri iz civilnog društ-va i privatnog sektora imaju želju i sposobnost da budu posrednici koji će pripremati podatke za širu upotrebu tako što će izrađivati aplikacije i vizuelizacije za potrebe širenja informacija i uvida u opštoj populaciji.

Ocena: ŽUTA

Važna pitanja

6.1. Koji potencijalni infoposrednici (npr. novinari koji se bave podacima) mogu da pomognu u prevođenju koncepta otvorenih podataka u informacije razumljive široj javnosti? Koje akcije treba preduzeti da bi se ti delovi ekosistema otvorenih podataka razvili ili proširili? (Značaj: visok)

+ Organizacije civilnog društva mogu da igraju važnu ulogu infoposrednika, pa i u bliskoj saradnji sa državnim subjektima. Na primer, do sada je dvadesetak NVO sarađivalo sa Poverenikom za informacije na podizanju svesti javnosti o Zakonu o pristupu informacijama.

+ Sastanci sa organizacijama civilnog društva pokazali su da ove organizacije zaista (žele da) aktivno de-luju kao infoposrednici (kada se radi o budžetu, potrošnji, statističkim podacima, kompanijama, očuvanju prirodne sredine, političkim procesima).

+ Kancelarija Poverenika trenutno formira sličnu koaliciju za zaštitu podataka o ličnosti (nešto slabijim intenzitetom, jer u toj oblasti ima manje nevladinih organizacija, a potrebno je mobilisati i organizacije iz oblasti IKT).

O I do sada je bilo istraživačkog novinarstva i novinarstva koje se zasniva na podacima u vezi sa transpar-entnošću rada državnih organa, ali manje na osnovu javno dostupnih informacija, a više na osnovu doku-menata koji su „procureli“ u javnost.

O Medijske organizacije često prate određene političke struje ili su povezane sa njima.

6.2. U kakvim se aktivnostima država angažovala kako bi promovisala dalju upotrebu podataka koje ona poseduje (npr. u izradi aplikacija ili organizaciji događaja koji povezuju zainteresovane strane)? Kako se ta promocija može razviti ili proširiti? (Značaj: visok)

- Nije zabeležen nijedan slučaj da država promoviše dalje upotrebe podataka koje ona poseduje.

O Poslovna zajednica navodi da je �rme Nordeus, koja pravi igrice za Facebook, organizovala jedan hakaton.

+ Postoji potencijal da se organizuje jedan hakaton za državni i privatni sektor, pod zajedničkim pokrovi-teljstvom sa srpskim inkubatorom za tehničko preduzetništvo (ICT Hub), koji je pokazao interesovanje da obezbedi prostor.

ANGAŽOVANJE I SPOSOBNOSTI CIVILNOG DRUŠTVA ZA REALIZACIJU KONCEPTA OTVORENIH PODATAKA


25

+ Konferencija „Nova Energija“ (http://novaenergija.rs/) okupila je, u maju 2015. godine, na jednom mestu privatna privredna društva i državne institucije (kao što je Direkcija za elektronsku upravu) u cilju rasprave o poslovanju zasnovanom internetu.

6.3. U kojoj meri postoji angažovanost u saradnji sa državnom upravom preko društvenih medija i drugih digitalnih kanala? (Značaj: srednji)

+ Organizacije civilnog društva su aktivno angažovane u reformi javne uprave kao učesnice jedne međure-sorske radne grupe (na čijem je čelu Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave).

+ Civilno društvo aktivno učestvuje u projektu Partnerstvo za otvorenu upravu.

6.4. U kojoj meri je trenutno razvijena „ekonomija aplikacija“? (Značaj: srednje visok)

- Trenutno ne postoji „ekonomija aplikacija“ za otvorene podatke.

+ Opšta upotreba aplikacija u Srbiji je uobičajena.

O Plaćanje aplikacija u Android prodavnici aplikacija omogućeno je u Srbiji tek 2014. godine, čime je uk-lonjena važna prepreka za potencijalni razvoj „ekonomije aplikacija“.

+ Postoji aktivna grupa programera (i privrednih društava i pojedinaca). Jedna internet stranica koja se bavi izradom aplikacija navodi 28 �rmi i grupa koje u Srbiji izrađuju aplikacije, kao i oko 14.000 individualnih programera.

+ ICT Hub održava redovne sastanke za promociju pokretanja start-ap kompanija i razmenu iskustava (http://www.meetup.com/ICT-Hub-Meetup/).

+ Kada su podaci Agencije za lekove i medicinska sredstva postali mašinski čitljivi, u roku od dve nedelje pojavila se aplikacije koja je mogla da preuzima te podatke. Aplikaciju je izradila jedna slovenačka �rma (https://play.google.com/store/apps/details?id=eu.mediately.drugs.rs&hl=en). Sama Agencija je vrlo za-dovoljna kojom je brzinom objavljivanje podataka dovelo do ovakvog rezultata.

6.5. Da li i u kojoj meri postoji neka akademska ili istraživačka zajednica koja omogućava ljudima da steknu tehničke veštine, odnosno koja je osposobljena za analizu podataka? (Značaj: srednji)

O Nismo naišli na takve primere; pomoć u širenju znanja mora da bude deo akcionog plana.

ANGAŽOVANJE I SPOSOBNOSTI CIVILNOG DRUŠTVA ZA REALIZACIJU KONCEPTA OTVORENIH PODATAKA


26

FINANSIRANJE PROGRAMA OTVORENIH PODATAKA

7. FINANSIRANJE PROGRAMA OTVORENIH PODATAKA

Značaj: srednje visok

Kontekst: Za postizanje ciljeva programa otvorenih podataka veoma je važno �nansiranje i na strani „pružanja“ i na strani „potražnje“ otvorenih podataka.

Ocena: ŽUTA (sa tendencijom ka crvenoj )

Važna pitanja

7.1. Kako se mogu identi�kovati resursi za �nansiranje početne faze Programa otvorenih podataka? Ko i kakvu akciju treba da preduzme da bi se to uradilo? (Značaj: vrlo visok)

- Većina intervjuisanih ministarstva i agencija poručila je da im je potrebna spoljna pomoć u �nansiranju aktivnosti uvođenja otvorenih podataka (mada se same aktivnosti na otvaranju podataka obično mogu osmisliti tako da je za njihovo sprovođenje potrebno vrlo malo novca).

O Strategija elektronske uprave, koja je trenutno u fazi rasprave, verovatno se može iskoristiti kao instru-ment �nansiranja akcija na uvođenju otvorenih podataka, jer su i elektronska uprava i otvoreni podaci povezani, a za obe aktivnosti je zadužena Direkcija za elektronsku upravu.

+ Različite donatorske organizacije pominju posebne projekte u okviru kojih je moguće �nansirati akcije na uvođenju otvorenih podataka, kao i razne grantove i investicione fondove koji bi mogli da obezbede potrebna sredstva.

+ Donatorske organizacije su pokazale načelnu zainteresovanost za inicijativu otvaranja podataka, a do-datno interesovanje iskazale su posebno Svetska banka, UNDP i Švajcarska razvojna korporacija.

- Na najvišem nivou centralne vlasti uglavnom još uvek ne postoji dovoljna svest o potencijalima koncepta otvorenih podataka.

O Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu ukazuje na to da im je potrebna „pomoć da po-mognemo sami sebi“ , što se odnosi na pružanje praktičnih saveta i instrumenata, kao i na argumentaciju i poslovne primere za troškove na sprovođenju inicijative otvaranja podataka.

O Potreba za �nansiranjem (npr. za pilot projekte ili za pripremu posebnih podataka za objavljivanje) može se delimično smanjiti tako što će se iskoristiti doborovoljni angažman nevladinih aktera.

+ Nematerijalna pomoć države (vreme angažovanja osoblja, otpočinjanje pilot projekata) obezbeđena je posle misije prikupljanja činjenica za potrebe izrade ove ocene. Pilot programi koji su u početnoj fazi ne podnose zahteve za �nansiranje, već se sami snalaze.

7.2. Da li postoje i da li su do sada identi�kovani ikakvi resursi za �nansiranje razvoja početnih aplikacija i elektronskih usluga koje će koristiti otvorene podatke? (Značaj: visok)

- Nije identi�kovana nikakva mogućnost za �nansiranje spoljašnjih aplikacija, a pristup da „država bude klijent koji pokreće stvari“ neće biti lako ostvariv.

+ Centralna strategija za elektronsku upravu postoji, mada je ona uglavnom usmerena na stvaranje in-frastrukture i servisa unutar državne uprave. Tu bi se moglo naći nešto sredstava za �nansiranje kako bi


27

FINANSIRANJE PROGRAMA OTVORENIH PODATAKA

se obezbedilo da program otvorenih podataka postane jedan od projektnih parametara u sprovođenju strategije elektronske uprave.

7.3. Kakva sredstva stoje na raspolaganju da se podrži neophodna IKT infrastruktura i obezbedi dovoljno stručnog osoblja koje će upravljati programom otvorenih podataka? (Značaj: srednje visok)

+ Stvaranje zajedničke infrastrukture je deo centralne strategije za elektronsku upravu.

O Razne agencije koje se intenzivno bave podacima imaju osnovne veštine iz oblasti IKT i obrade poda-taka, ali nemaju dovoljno sredstava i prostora da bi pomogle da se te veštine prošire i na druge, mada spremnost za to postoji.

- Zadržavanje stručnjaka za IKT predstavlja opšti problem na nivou čitave državne uprave. Ovo znatno smanjuje verovatnoću da će to osoblje biti dostupno onda kada bude potrebno za sprovođenje akcija u okviru programa otvorenih podataka (mada glavni akteri projekta otvorenih podataka obično nisu stručn-jaci za IKT).

- Na osnovu površnog skeniranja onlajn ponuda i subjekata aktivnih u različitim zajednicama orijentisanim na IT, lokalni ponuđači još uvek nemaju ponude koje se odnose na otvorene podatke.

7.4. Kakve mehanizme �nansiranja ima država kada su u pitanju inovacije? (Značaj: srednje visok)

- U okviru ove ocene nisu identi�kovani nikakvi fondovi predviđeni za inovacije.

- Postoje neki programi za otvaranje malih i srednjih preduzeća i start-ap kompanija, koje �nansira država, ali su njihovi resursi vrlo ograničeni.

O Civilno društvo aktivno gradi sopstvene kapacitete i sarađuje sa državom, na primer, u pitanjima koja se tiču pristupa informacijama. To predstavlja osnovu za praktičnu (ne �nansijsku) podrške, mada je poveren-je organizacija civilnog društva u državu načelno na niskom nivou.


28

NACIONALNA TEHNOLOŠKA I STRUČNA INFRASTRUKTURA

8. NACIONALNA TEHNOLOŠKA I STRUČNA INFRASTRUKTURA

Značaj:visok

Kontekst: Na vrlo praktičan način, programi otvorenih podataka se bar delimično oslanjaju na tehnološku infrastrukturu države, koristeći njene tehnološke i komunikacione servise, kao i stručne veštine iz oblasti IKT koje nalaze među državnim službenicima, infoposrednicima i građanima.

Ocena: ŽUTA (sa tendencijom ka zelenoj )

Važna pitanja

8.1. Šta je to lokalni „ekosistem“ u oblasti IKT? Koje tehnologije stižu do kog dela građanstva? (Značaj: visok)

+ Prodor mobilne telefonije iznosi preko 120% (izvor: Međunarodna telekomunikaciona unija). O Prodor �ksne telefonije iznosi 37% (izvor: Međunarodna telekomunikaciona unija).

+ Smartfone koristi 21% stanovništva, sa tendencijom rasta (istraživanje organizacije Mediascope iz 2013. godine).

+ U Srbiji rade tri operatera mobilne i tri operatera �ksne telefonije.

+ Svi operateri mobilne telefonije koriste 4G/LTE tehnologiju.

+ Digitalnim TV signalom pokriveno je 90% stanovništva (analogni TV signal je isključen u junu 2015. godine).

8.2. Koji je nivo i kakva je cena pristupa internetu, i preko širokopojasnih i preko mobilnih tehnologija? (Značaj: visok)

+ U 2014. godini, 63% domaćinstava je imalo pristup internetu, a 55,1% domaćinstava je koristilo široko-pojasnu tehnologiju za pristup internetu (izvor: Republički zavod za statistiku).

+ Procenat individualne upotrebe interneta u poslednja 3 meseca iznosio je 62% (izvor: Republički zavod za statistiku).

+ Prodor sistema GSM iznosi 99,75%, a sistema UMTS 97,16%.

O ADSL veza brzine 50 MB / 2 MB košta oko 15 USD mesečno.

O Srbija zauzima 50. mesto prema Indeksu razvijenosti IKT Međunarodne telekomunikacione unije za 2013. godinu (46. mesto po pristupu, 53. mesto po korišćenju, 55. mesto po veštinama). Ovi rezultati Srbiju svrstavaju iznad svetskog proseka, ali ispod proseka razvijenog dela Evrope.

8.3. Koliko je lako dostupna kompjuterska infrastruktura i infrastruktura za skladištenje podataka? (Značaj: srednje visok)

+ Preko 63% domaćinstava poseduje stoni ili laptop računar (izvor: Republički zavod za statistiku), a ko-rišćeni uređaji su visoko dostupni.

+ U Srbiji aktivno radi više od 30 dobavljača usluga hostinga, kao i više od 15 dobavljača usluga zakupa virtuelnih servera koji imaju hardver u Srbiji.


29

NACIONALNA TEHNOLOŠKA I STRUČNA INFRASTRUKTURA

+ Usluge u oblaku su dostupne preko lokalnih dobavljača (npr. mcloud.rs).

+ Postoji centralni centar podataka državne uprave (deu.gov.rs).

8.4. Koliko su razvijene IT industrija, programerska zajednica i opšta digitalna pismenost? (Značaj: visok)

O U izveštaju Vlade za 2012. godinu stoji da je industrija u oblasti IKT dostigla 5,5% BDP.

O Zbog nedostatka internih razvojnih kapaciteta, državni organi (osim Ministarstva unutrašnjih poslova) svoje poslove u oblasti IKT uglavnom poveravaju spoljnim resursima.

O IT kompanije su izrazito orijentisane na pružanje usluga stranim kompanijama.

+ Grupa kompanija iz oblasti IKT organizovala se u okolini Novog Sada kako bi bolje pozicionirala Srbiju na međunarodnoj sceni i povećala lokalna znanja i iskustva (http://vojvodinaictcluster.org/about-us/).

O Veće IT �rme u Srbiji često su u vlasništvu stranih kompanija.

+ U Srbiji postoji nekoliko aktivnih programerskih zajednica, npr. Drupal (drupalcamp.rs), PHP (phpsrbija.rs), a nepro�tna organizacija DaFED od 2012. godine organizuje događaje za razmenu iskustava (dafed.org).

+ U Srbiji je aktivno nekoliko grupa i inicijativa (npr. ICTHub, StartIT i SeeICT) koje pružaju podršku start-ap kompanijama i preduzetnicima.

- Opšta kompjuterska pismenost nije na visokom nivou (ali se u međuvremenu situacija možda poboljša-la): 51% stanovništva starijeg od 15 godina je kompjuterski nepismeno, 15% je delimično kompjuterski pismeno, a 34% potpuno kompjuterski pismeno (izvor: Popis iz 2011. god., Republički zavod za statistiku).



ZAKLJUČCI

ZAKLJUČCI

Pregled ocene po dimenzijama:

DIMENZIJA ZNAČAJ OCENA

PROCENA KOMENTAR

Više rukovodstvo Vrlo visok ŽutaŠiroka opšta podrška za koncept. Nema jasnog lidera koji bi bio u stanju da ovom konceptu da visok prioritet.

Pravni i politički okvir Vrlo visok Žuta Nema prepreka, ali su potrebni central-na koordinacija i objašnjenja.

Institucionalne strukture, nadležnosti, sposobnosti

Srednje visok Žuta Ozbiljan problem je kako povećati

sposobnosti u oblasti IKT.

Politike upravljanja podacima državne uprave

Visok Žuta

Dovoljno onih koji drže podatke, a koji imaju dobru poziciju za brzo napredo-vanje. Direkcija za elektronsku upra-vu u stanju da obezbedi pregled svih državnih institucija.

Društvena potražnja za otvorenim podacima Vrlo visok

Žuta (sa tendencijom ka zelenoj)

Organizacije civilnog društva i poslov-na zajednica jasno artikulišu potražnju, mada je nivo poverenja u državnu up-ravu relativno nizak.

Angažovanje i sposobnosti civilnog društva za realizaciju koncepta otvorenih podataka

VisokŽuta (sa tendencijom ka zelenoj)

Širi cilj je transparentnost i postoje neki dobri primeri angažovanja civil-nog društva.

Finansiranje programa otvorenih podataka

Srednje visok

Žuta (sa tendencijom ka crvenoj)

Spoljno �nansiranje je ključno za većinu akcija. Potrebe za �nansiran-jem mogu ostati na niskom nivou ako se kombinuju sa drugim (�nansiranim) projektima koji su u toku, i unutar državne uprave (strategija za e-upravu, planiranje POU) i van nje (tekući pro-jekti koje �nansiraju donatori).

Nacionalna tehnološka i stručna infrastruktura Visok

Žuta (sa tendencijom ka zelenoj)

Oaze visoke stručnosti u oblasti IKT u državnoj upravi; privatni sektor u oblasti IKT i preduzetničkom okruženju dobro razvijen; prodor mobilne telefonije je visok, internet je u širokoj upotrebi, ali je opšta kompjuterska pismenost niska.


ZAKLJUČCI

Na osnovu ove ocene mogu se izvesti sledeći zaključci, koji ukazuju na to da je Srbija u dobroj poziciji za pokretanje programa otvorenih podataka:

• Integracija otvorenih podataka u strategiju za elektronsku upravu predstavlja odličnu osnovu i početnu tačku za pokretanje programa otvorenih podataka. Akcije koje su predložene na osnovu ovog izveštaja o oceni mogu se iskoristiti za poveća broj elemenata i da se preciziraju elementi u okviru šire strategije za elektronsku upravu. Isto tako, planirano formulisanje novog akcionog plana za Partnerstvo za ot-vorenu upravu predstavlja vrlo prikladno sredstvo za iznošenje programa otvorenih podataka.

• Potrebno je snažnije centralno rukovođenje ili pokroviteljstvo, jer je to jedan od najvažnijih preduslo-va za uspešno sprovođenje programa otvaranja podataka. To se može obezbediti ili preko neke već postojeće funkcije koja će biti pokrovitelj ili uspostavljanjem pozicije direktora za IT poslove, odnosno tehničkog direktora na nacionalnom nivou. U praksi, pod pretpostavkom da postoji centralno pokro-viteljstvo, ova uloga se može dodeliti i međuresorskoj radnoj grupi čiji će rad koordinisati Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Direkcija za elektronsku upravu.

• Pravni i politički okvir je, na prvi pogled, dovoljno dobro uspostavljen da može poslužiti kao osno-va za sprovođenje programa otvorenih podataka, ali intervjui ukazuju na to da se dosledna primena može ojačati i da bi od pomoći bilo opšte usaglašavanje različitih elemenata pravnog okvira (na primer, putem opšte regulative za elektronsku upravu i otvorene podatke).

• Postoji društvena potražnja za otvorenim podacima koju artikulišu i civilno društvo i poslovna zajednica (a ova ocena je pokazala i prvi primer ispunjenja takve potražnje preko Agencije za lekove i medicinska sredstva). Istovremeno, društvene organizacije iskazuju nizak nivo poverenja u svojim interakcijama sa državnim agencijama.

• Pružanjem podrške saradnji između državnih agencija, civilnog društva i poslovnih i programerskih zajednica omogućiće se uspešnije sprovođenje programa otvaranja podataka.

• Generalno, dostupnost IT kapaciteta i hardvera državne uprave je ograničena.

• Postoji nekoliko agencija koje predstavljaju oaze stručnosti u pogledu informacionih tehnologija i up-ravljanja podacima i one mogu imati ulogu u podizanju stručnosti u sektorima gde je to potrebno.

• Program otvorenih podataka može biti dobar način da državna uprava poboljša koordinaciju rada i komunikaciju između agencija, kao i između različitih nivoa uprave.

• Određenim informacijama koje se već objavljuju na internetu, uključujući budžet i podatke o nabavka-ma, moguće je lako dodati i objavljivanje istih informacija u formi otvorenih podataka.

• Izvestan broj aktera koji drže podatke državne uprave već se ponudio da volonterski učestvuje u pilot programima sa zainteresovanim nevladinim organizacijama. To bi omogućilo brz početak sprovođenja programa otvorenih podataka.

• Pažnju treba prvenstveno usmeriti ka brzom objavljivanju nekoliko setova podataka kao otvorenih podataka, u kontekstu pilot projekata, i verovatno u skladu sa informacijama koje su već proaktivno postavljene na internetu. To bi bio najjasniji mogući signal društvu da se pridruži akciji.

• Za neke pilot projekte i druge oblasti interesovanja, na internetu se mogu naći besplatan softver i prim-eri projekata koji se sprovode drugde u svetu; oni se mogu lako prekopirati i primeniti u Srbiji, čime bi se uštedelo na vremenu, resursima i stručnosti potrebnoj za stvaranje društvene vrednosti pokretanjem programa otvorenih podataka.

• Troškovi sprovođenja inicijative otvorenih podataka zasnovane na angažovanju celog društva ne moraju biti visoki. Otvoreni podaci ne predstavljaju toliko IT projekat, mada počivaju na digitalnoj teh-nologiji, koliko sredstvo za angažovanje i stvaranje prostora za inovacije, čime će se omogućiti stvaran-je sposobnije i socijalno-ekonomski uspešnije generacije. Ključ za smanjenje troškova sastoji se u pov-ezivanju akcija u okviru projekata otvorenih podataka sa tekućim projektima digitalizacije i u kreiranju povezanih politika na oportunistički način. Naravno, za realizaciju određenih tranzicija biće potrebno (spoljašnje) �nansiranje, kao i detaljna rasprava o postojećim modelima �nansiranja nekoliko agencija koje drže podatke (kao što su APR i Geodetski zavod).

32

ANEKSI


SET PODATAKA NADLEŽNE INSTI-TUCIJE/AGENCJE

DA LI POSTOJI?

DA LI JE U DIGITALNOJ FORMI ILI FORMI KOJA SE MOŽE KORISTITI?

U KOJIM FORMATIMA SU DATOTEKE?

DA LI JE JAVNO DOSTUPAN?

DA LI JE JAVNO DOSTUPAN PUTEM INTERNETA (U OBLIKU INFORMACIJA ILI PODATAKA)

DA LI JE DOSTUPAN KAO KOMPLETAN SET PODATAKA (CELOKUPNI PODACI) ILI SAMO NA UPIT?

DA LI JE DOSTUPAN SVIMA (ILI POSEBNIM GRUPAMA)?

DA LI SE PRISTUP SETU PODATAKA PLAĆA ILI JE BESPLATAN?

DA LI POSTOJE IKAKVA OGRANIČENJA? DA LI JE POTREBNA LICENCA?

NAPOMENE

Podaci o budžetu (nacionalni budžet, lokalni budžet)

Ministarstvo �nansija, sektor za �nansije i budžet

Da Da PDF Da Da Celokupni Svima Besplatan Bez ograničenja i licenci

Podaci o rashodima / bespovrat-nim sredstvima (troškovi na uk-upnom nivou / po kategorijama)

Uprava za trezor - Ministarstvo �nansija Da Da Baza

podatakaDelimično, prema FOI / / / / / Svi podaci su u

Upravi za trezor

Podaci o rashodima / bespovrat-nim sredstvima (po transakcija-ma, razvrstani)



Upravi za trezor

Nacionalni statistički podaci (iz nacionalnog zavoda za statistiku)

Republički zavod za statistiku Da Da XML, XLS... Da Da Zbirni podaci Svima Besplatan Bez ograničenja i

licenci

Podaci iz popisa Republički zavod za statistiku Da Da XML, XLS... Da Da Zbirni podaci Svima Besplatan Bez ograničenja i

licenci

Skupštinski podaci (postupci, nacrti zakona, doneti zakoni) Narodna skupština Da Da PDF, DOC Da Da Na upit Svima Besplatan Bez ograničenja i

licenci

Podaci o zakonima i propisima (doneti zakoni, propisi, podza-konska akta)

Narodna skupština Da Da PDF, DOC Da Da Na upit Svima Besplatan Bez ograničenja i licenci

Podaci o javnim nabavkama (do-deljeni ugovori, iznosi, delatnosti, dokumenta, dobavljači)

Uprava za javne nabavke Da Da HTML tabela Da Da Na upit Svima Besplatan Bez ograničenja i

licenci

Podaci o tenderima (zahtevi za raspisivanje tendera, ugovori koji se dodeljuju)


licenci

Podaci o javnim objektima (škole, bolnice, policijske stanice, biblioteke, javne institucije itd., uključujući lokacije i dostupne usluge, radno vreme)

Republički zavod za statistiku

Delimično, ne samo među statističkim podacima

Da Različiti Ne Ne Agregatni Svima Besplatan Bez ograničenja i licenci

Ministarstvo prosvete je nedavno objavilo evidenciju školskih podataka.

Podaci o pruženim javnim uslu-gama / učinku (školske evidenci-je, bolničke evidencije itd.)

Svaka institucija za svoje podatke Da Delimično Različiti Ne / / / / /

Podaci o transportu (javni prevoz, putevi, podaci o sao-braćaju)

Ministarstvo građevi-narstva, saobraćaja i infrastrukture

Da Ne Različiti Ne / / / / /

Podaci o kriminalu (krivična dela i lokacije na kojima su počinjena)

Ministarstvo un-utrašnjih poslova Da Da Geopodaci Ne Ne / / / /

Inspekcijski izveštaji / odluke (zdravstvena inspekcija, inspekci-ja za bezbednost na radu, inspek-cija za bezbednost hrane itd.)

Različite institucije Da Delimično Različiti Ne Ne / / / /

ANEKSI - DOSTUPNOST KLJUČNIH SETOVA PODATAKA

33

ANEKSI



DA LI POSTOJI?









NAPOMENE

Podaci o budžetu (nacionalni budžet, lokalni budžet)

Ministarstvo �nansija, sektor za �nansije i budžet

Da Da PDF Da Da Celokupni Svima Besplatan Bez ograničenja i licenci

Podaci o rashodima / bespovrat-nim sredstvima (troškovi na uk-upnom nivou / po kategorijama)



Upravi za trezor

Podaci o rashodima / bespovrat-nim sredstvima (po transakcija-ma, razvrstani)



Upravi za trezor

Nacionalni statistički podaci (iz nacionalnog zavoda za statistiku)

Republički zavod za statistiku Da Da XML, XLS... Da Da Zbirni podaci Svima Besplatan Bez ograničenja i

licenci

Podaci iz popisa Republički zavod za statistiku Da Da XML, XLS... Da Da Zbirni podaci Svima Besplatan Bez ograničenja i

licenci

Skupštinski podaci (postupci, nacrti zakona, doneti zakoni) Narodna skupština Da Da PDF, DOC Da Da Na upit Svima Besplatan Bez ograničenja i

licenci

Podaci o zakonima i propisima (doneti zakoni, propisi, podza-konska akta)

Narodna skupština Da Da PDF, DOC Da Da Na upit Svima Besplatan Bez ograničenja i licenci

Podaci o javnim nabavkama (do-deljeni ugovori, iznosi, delatnosti, dokumenta, dobavljači)


licenci

Podaci o tenderima (zahtevi za raspisivanje tendera, ugovori koji se dodeljuju)


licenci

Podaci o javnim objektima (škole, bolnice, policijske stanice, biblioteke, javne institucije itd., uključujući lokacije i dostupne usluge, radno vreme)

Republički zavod za statistiku

Delimično, ne samo među statističkim podacima

Da Različiti Ne Ne Agregatni Svima Besplatan Bez ograničenja i licenci

Ministarstvo prosvete je nedavno objavilo evidenciju školskih podataka.

Podaci o pruženim javnim uslu-gama / učinku (školske evidenci-je, bolničke evidencije itd.)

Svaka institucija za svoje podatke Da Delimično Različiti Ne / / / / /

Podaci o transportu (javni prevoz, putevi, podaci o sao-braćaju)

Ministarstvo građevi-narstva, saobraćaja i infrastrukture

Da Ne Različiti Ne / / / / /

Podaci o kriminalu (krivična dela i lokacije na kojima su počinjena)

Ministarstvo un-utrašnjih poslova Da Da Geopodaci Ne Ne / / / /

Inspekcijski izveštaji / odluke (zdravstvena inspekcija, inspekci-ja za bezbednost na radu, inspek-cija za bezbednost hrane itd.)

Različite institucije Da Delimično Različiti Ne Ne / / / /

34

ANEKSI



DA LI POSTOJI?









NAPOMENE

Registar privrednih subjekata Agencija za privredne registre Republike Srbije

Da Da HTML Da Da Na upit Svima BesplatanSamo za lične, nekomercijalne potrebe

Katastarska evidencija (prostorno razgraničenje zemljišnih parce-la / vlasništvo nad stambenim prostorom )

Republički geodetski zavod Da Da

DBF; baza geodetskih podataka

Da Da Na upit Svima Besplatan Bez ograničenja i licenci

Nije u formi podesnoj za korisnike

Detaljna mapa teritorije zemlje / geopodaci

Republički geodetski zavod Da Da Mapa Da Delimično, za 6

gradova Na upit Svima Plaća se, osim u šest gradova

Korisnici koji plate mogu da koriste podatke isključivo za sopstvene potrebe.

Orto snimci sekcija

Registar adresa (sa poštanskim brojem)

Republički geodetski zavod Delimično Da MDB (baza

podataka) Da Ne Celokupni Svima Plaća se


Podaci o vremenu (meteo-rološkim uslovima)

Republički hidro-meteorološki zavod Srbije

Da Da HTML Da Da Celokupni Svima Besplatan Bez ograničenja i licenci

Podaci iz opservacije zemljišta (korišćenje zemljišta / satelitski snimci)

Republički geodetski zavod Da Da Baza

geopodataka

Da, samo u slabijoj rezoluciji

Da Na upit Svima

Osnovna usluga je besplatna. Plaća se za snimke/podatke u višoj rezoluciji.


Podaci o korišćenju zemljišta (poljoprivredno zemljište, šu-marstvo, lov, ribolov, ekstrakcio-na industrija / rudarstvo)

Objavljuje ih Repub-lički geodetski zavod Da Da Baza

geopodataka Ne Ne / / / /

Građevinski podaci (izdate građevinske dozvole / podneti zahtevi za izdavanje, zoniranje)

Opštine Da Delimično RazličitiSamo u nekoliko opština

Da Celokupni Svima Besplatan Bez ograničenja i licenci

Podaci o nekretninama (prodaja, listinzi, porezi itd.)

Republički geodetski zavod Da Da Nepoznato Da Delimično Ne Prvenstveno

bankama Plaća se Da

Podaci o zaštiti životne sredine (kvalitet vode, nivoi zagađeno-sti, energetska potrošnja, divlji otpadi)

Ministarstvo pol-joprivrede i zaštite životne sredine

Da Da HTML Da Da Na upit Svima Besplatan Bez ograničenja i licenci

Rezultati naučno-istraživačk-og rada (podaci o objavljenim istraživanjima)

Ministarstvo prosvete i nauke Delimično Da HTML Da Da Na upit Svima Besplatan Bez ograničenja i

licenci

ANEKSI - DOSTUPNOST KLJUČNIH SETOVA PODATAKA

35

ANEKSI



DA LI POSTOJI?









NAPOMENE

Registar privrednih subjekata Agencija za privredne registre Republike Srbije

Da Da HTML Da Da Na upit Svima BesplatanSamo za lične, nekomercijalne potrebe

Katastarska evidencija (prostorno razgraničenje zemljišnih parce-la / vlasništvo nad stambenim prostorom )

Republički geodetski zavod Da Da

DBF; baza geodetskih podataka

Da Da Na upit Svima Besplatan Bez ograničenja i licenci

Nije u formi podesnoj za korisnike

Detaljna mapa teritorije zemlje / geopodaci

Republički geodetski zavod Da Da Mapa Da Delimično, za 6

gradova Na upit Svima Plaća se, osim u šest gradova


Orto snimci sekcija

Registar adresa (sa poštanskim brojem)

Republički geodetski zavod Delimično Da MDB (baza

podataka) Da Ne Celokupni Svima Plaća se


Podaci o vremenu (meteo-rološkim uslovima)

Republički hidro-meteorološki zavod Srbije

Da Da HTML Da Da Celokupni Svima Besplatan Bez ograničenja i licenci

Podaci iz opservacije zemljišta (korišćenje zemljišta / satelitski snimci)

Republički geodetski zavod Da Da Baza

geopodataka

Da, samo u slabijoj rezoluciji

Da Na upit Svima

Osnovna usluga je besplatna. Plaća se za snimke/podatke u višoj rezoluciji.


Podaci o korišćenju zemljišta (poljoprivredno zemljište, šu-marstvo, lov, ribolov, ekstrakcio-na industrija / rudarstvo)

Objavljuje ih Repub-lički geodetski zavod Da Da Baza

geopodataka Ne Ne / / / /

Građevinski podaci (izdate građevinske dozvole / podneti zahtevi za izdavanje, zoniranje)

Opštine Da Delimično RazličitiSamo u nekoliko opština

Da Celokupni Svima Besplatan Bez ograničenja i licenci

Podaci o nekretninama (prodaja, listinzi, porezi itd.)

Republički geodetski zavod Da Da Nepoznato Da Delimično Ne Prvenstveno

bankama Plaća se Da

Podaci o zaštiti životne sredine (kvalitet vode, nivoi zagađeno-sti, energetska potrošnja, divlji otpadi)

Ministarstvo pol-joprivrede i zaštite životne sredine

Da Da HTML Da Da Na upit Svima Besplatan Bez ograničenja i licenci

Rezultati naučno-istraživačk-og rada (podaci o objavljenim istraživanjima)

Ministarstvo prosvete i nauke Delimično Da HTML Da Da Na upit Svima Besplatan Bez ograničenja i

licenci

36

ANEKSI


LISTA SPROVEDENIH INTERVJUA

INSTITUCIJA/ ORGANIZACIJA INTERVJUISANA OSOBA

Direkcija za elektronsku upravu Dušan Stojanović, direktorMarija Kujačić, še�ca sektora

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu

Kori Udovički, ministarkaIrena Posin, pomoćnica ministraIvana Savićević, pomoćnica ministra

Uprava za javne nabavke Danijela Bokan, pomoćnica direktora

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Stanojla Mandić, pomoćnica poverenikaRodoljub Šabić, poverenik

Ministarstvo �nansija Mirjana Ćojbašić, pomoćnica ministra

Ministarstvo privrede Edvard Jakopin, pomoćnik ministra

Republički geodetski zavod Veselin Bakić, pomoćnik direktoraDragica Pajić, IT sektor

Centralni registar obaveznog socijalnog osigu-ranja Milica Danilović, direktorka

Agencija za lekove i medicinska sredstva Saša Jaćović, direktorTatjana Stojadinović, načelnica IT sektoraIgor Vanevski, IT administrator

Ministarstvo poljoprivrede Vladan Kojanić, IT sektor

Ministarstvo obrazovanja Zorana Lužanin, državna sekretarka

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Gordana Čaprić, pomoćnica direktora

Ministarstvo građevinarastva, saobraćaja i infras-trukture Saša Ilić, IT sektor

Ministarstvo kulture Zoran Perović, savetnik

Zavod za statistiku Miladin Kovačević, direktor

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Sava Savić, pomoćnik ministra

Republički hidrometeorološki zavod Bojan Palmar, načelnik sektora

Ministarstvo rudarstva i energetike Dragan Šimanić, IT sektor

Ministarstvo pravde Igor Todoroski, pomoćnik ministra

37

ANEKSI


INSTITUCIJA/ ORGANIZACIJA INTERVJUISANA OSOBA

Republički sekretarijat za javne politike Vid Štimac, specijalni savetnik

Tim za socijalnu inkluziju i smanjenje siromaštvaIrena Latinović, kordinatorka za lokalne inicijativeIrena Radinović, koordinatorka za digitalnu inklu-ziju i informacije

Ministarstvo unutrašnjih poslova Slobodan Nedeljković, pomoćnik ministra

Agencija za zaštitu životne sredineDejan Lekić, pomoćnik direktoraElizabeta Radulović, Odeljenje za kvalitet vazduha i praćenje klimatskih promena

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Milena Banović, rukovoditeljka sektora

Privredna komora Srbije Jelena Jovanovic, sekretarka Udruženja za elek-tronske komunikacije i informaciono društvo

Agencija za privredne registreZvonko Obradović, direktorBranislav Dobrosavljević, menadžer za upravljan-je podacima

Ipsos Strategic Marketing Srdjan Bogosavljević, direktor

Farmalogist Branko Leposavić, direktor korporativnog razvoja

Kreativne Inovacije Zoran Vojvodić, direktor

Svetska banka u Srbiji Duško Vasilević, strušnjak za razvoj privatnog sektora

ICT Hub Kosta Andrić, projektni direktor

Edukacioni centar Leskovac Ivan Grujić, koordinator programa

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovo-rnost Raša Nedeljkov, menadžer projekta

Tokom ODRA misije su održane dve radionice, sa predstavnicima civilnog društva i predstavnicima biznis sektora. Tim bi želeo da se zahvali svim pojedincima koji su doprineli izradi dokumenta svojim predlozima izraženim tokom rada u grupama.

Ocena spremnosti za otvaranje podataka38

PLANIRANJE AKCIJA


PLANIRANJE AKCIJA

Uvod

Ovaj dokument sadrži plan akcija koje treba da pokrenu otvaranje podataka u Republici Srbiji, a na osnovu rezultata „Ocene spremnosti za otvaranje podataka“ (Open Data Rediness Assessment – ODRA) i poređenja sa onim što se pokazalo uspešnim u drugim zemljama. Ovaj akcioni plan bi trebalo tumačiti zajedno sa izveštajem o „Oceni spremnosti“. Akcije predložene u ovom dokumentu trebalo bi da razmotri Radna grupa za otvorene podatke (RGOP), uz sugestiju da ih posmatra u kontekstu važećih politika i planova kako bi mogla detaljno da utvrdi prioritete i redosled sprovođenja. Kao referenca je korišćen postojeći Akcioni plan za razvoj elektronske uprave Di-rekcije za elektronsku upravu (DeU) koja radi u sastavu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS). Za svaku akciju u ovom dokumentu navodi se odgovarajuća akcija ili grupa akcija iz pomenutog Akcionog plana za razvoj elektronske uprave.

Otvoreni podaci su instrument Otvaranje podataka, javno objavljivanje podataka koje čuva država kako bi dalje mogli da ih upotrebljava-ju svi zainteresovani, bez ograničenja, nikada nije cilj samo po sebi, nego instrument. Taj instrument može da proširi kapacitete vrlo različitih aktera, uključujući i druge državne organe, u pogledu širokog raspona tema i pitanja. Kao instrument, otvoreni podaci mogu se koristiti i koriste se u različite svrhe, uključujući e�kasan rad državne uprave, delotvornost i kvalitet pružanja javnih usluga, transparentnost te stvaranje društvenih i ekonomskih vrednosti. Prioriteti ministarstava i agencija koji drže podatke, kao i artikulisana potražnja društvene i poslovne zajednice za tim podacima, mogu se iskoristiti da se rad na otvaranju po-dataka fokusira i da se izrade prioriteti.

Otvaranje podataka počinje odozgo nadole, iz sredine ka spolja i odozdo nagoreZa uspešno sprovođenje programa otvaranja podataka, akcije treba preduzimati na različitim nivoima is-tovremeno, a te akcije treba da budu međusobno usaglašene i povezane. Tim Berners-Li, osnivač Instituta za otvorene podatke Velike Britanije (UK Open Data Institute), to ukratko objašnjava ovako: „Otvaranje podataka počinje odozgo nadole, iz sredine ka spolja i odozdo nagore.“

• Gornji nivo u ovom kontekstu predstavljaju pravni okvir i opšti okvir politike državne uprave. To je nivo na kome se utvrđuju opšte okolnosti koje omogućavaju otvaranje podataka.

• Srednji nivo čine resorna ministarstva i agencije, kao i setovi podataka koje te ustanove poseduju. Na tom nivou se obavlja prevođenje u svakodnevne procese i praktično tumačenje i na tom nivou se ot-voreni podaci koriste u državnim organima. Na tom nivou nastaju transparentnost i uticaj državne up-rave na e�kasnost i delotvornost.

• Nivo koji se pominje kao „odozdo nagore“ jeste nivo na kome postoji spoljašnja potražnja za korišćen-jem otvorenih podataka i na kome se mogu vršiti prve probne aktivnosti u pogledu objavljivanja poda-taka i njihove upotrebe u saradnji državnih agencija sa civilnim društvom i poslovnim akterima. Na tom nivou nastaje socijalno-ekonomski uticaj otvorenih podataka.

Ova tri nivoa utiču jedan na drugi, međusobno se podržavaju i jačaju: pilot projekti u kojima oni koji drže podatke državne uprave i spoljni akteri zajednički istražuju kako da se podaci otvore na dobar način predstavljaju ključne inicijative „odozdo nagore“, koje ukazuju na to gde treba preduzeti akcije unutar agencija ili na regulatornom nivou. S druge strane, važne izmene propisa u toj oblasti omogućavaju pojavu novih inicijativa „odozdo nagore“. Usvajajući posebne mere, resorna ministarstva i agencije daju

Ocena spremnosti za otvaranje podataka 39

PLANIRANJE AKCIJA


praktično tumačenje postojećeg političkog okvira i otvaraju prostor spoljnim akterima da stvaraju uticaj koristeći otvorene podatke. Sprovođenje programa otvaranja podataka u velikoj meri predstavlja proces „učenja kroz rad“ i stoga je izuzetno važno da se akcije ne planiraju i ne posmatraju zasebno, već uvek u kontekstu odgovarajućih ili međusobno povezanih koraka koji se preduzimaju na drugim nivoima.

Akcioni plan

Radna grupa za otvorene podatke kao spona U „Oceni spremnosti za otvaranje podataka“ identi�kovan je određeni broj ministarstava i agencija koji poseduju podatke, a u kojima postoji visok stepen volje da se krene napred i sarađuje u postupku otva-ranja podataka. Međutim, još uvek nije obezbeđeno snažno centralno rukovođenje neophodno za otva-ranje podataka. Iako je spremno da preuzme lidersku ulogu u postupku otvaranja podataka, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je takođe navelo da su mu za delotvorno obavljanje tog posla po-trebni širi pokretački podsticaj i praktična podrška. „Ocena spremnosti za otvaranje podataka“ je otkrila i da kod onih koji drže podatke državne uprave postoji dosta energije i volje za kolektivnu saradnju u sprovođenju praktičnih koraka. To u slučaju Republike Srbije znači da bi jedna radna grupa za otvorene podatke, u kojoj bi se našli predstavnici relevantnih ministarstava i agencija pod rukovodstvom Ministarst-va državne uprave i lokalne samouprave, mogla da bude ključna komponenta koja će obezbediti uspešno sprovođenje akcionog plana za otvaranje podataka. Takva grupa bi ključnim akterima koji to žele omo-gućila da se aktivno angažuju i pomognu u aktivnostima oko otvaranja podataka, a stvorila bi i uslove da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave obavlja koordinaciju aktivnosti i da istovremeno može da računa na pomoć i početni podsticaj koji bi tom ministarstvu pružila druga ministarstva i agencije. U drugim kontekstima „Ocene spremnosti za otvaranje podataka“, logično bi bilo da se program otvaranja podataka vodi iz, na primer, kabineta predsednika vlade, inače bi Radna grupa za otvorene podatke mogla da bude u opasnosti da se pretvori u „odbor za razgovore“, čiji bi učinak bio vrlo mali. U slučaju Republike Srbije, energija i volja na koju smo naišli, kao i odnosi između različitih državnih organa, sugerišu da bi u postojećoj situaciji najbolji učinak imala upravo Radna grupa za otvorene podatke, jer bi posredstvom te grupe mogao maksimalno da se iskoristi postojeći potencijal. (Na kraju ovog dokumenta daje se detaljniji opis poslova jedne takve radne rupe.) Stoga ovaj akcioni plan uzima centralnu ulogu Radne grupe kao preduslov i predlaže dalje aktivnosti u skladu s tim. Pored toga, za svaku akciju se upućuje na odgovarajući deo Akcionog plana za razvoj elek-tronske uprave. Akcije u ovom dokumentu u suštini pružaju više detalja ili speci�čnije akcije kada uzme u obzir i kontekst Akcionog plana za razvoj elektronske uprave.

Ovaj akcioni plan pridaje posebnu važnost izradi pilot projekata u okviru kojih bi se uskoro moglo otvor-iti nekoliko setova podataka. Takvi pilot projekti omogućavaju uključenim akterima iz državne uprave da na delotvoran način nauče sve što je potrebno. Istovremeno, ovakvi pilot projekti koji sa sobom donose otvorene podatke daju najjasniji mogući signal društvu da su svi pozvani da se uključe u rad. Time će se us-postaviti poverenje između organizacija civilnog društva, poslovne zajednice i državnih organa, koji treba zajednički da rade kako bi postigli željeni uticaj. Prva iskustva stečena u ovakvom angažovanju mogu da pruže informacije i učvrste podršku za jačanje opšteg pravnog i političkog okvira za otvaranje podataka.

Spisak akcijaU nastavku se daje spisak predloženih akcija. Uz svaku akciju se upućuje na odgovarajući deo Akcionog plana za razvoj elektronske uprave, daje se predviđeni rok za završetak i predlaže se ko bi trebalo da bude nadležan za tu akcije. Akcije opisane u ovom dokumentu tiču se različitih aktera koji rade u saradnji sa Radnom grupom za otvorene podatke.

Ovaj spisak akcija je izrađen tako da obezbedi ravnotežu između akcija na gornjem, srednjem i donjem nivou, kao i između dimenzija koje pokriva „Ocena spremnosti za otvaranje podataka“. To znači da će, ako


PLANIRANJE AKCIJA


se donese odluka da se određena akcija ne sprovede, biti potrebno da se preispita ravnoteža i eventualno dodaju ili izmene akcije na drugim nivoima i u drugim dimenzijama.

Ovaj spisak akcija nije konačan, već ga treba posmatrati kao prilagodljiv radni dokument za Radnu gru-pu, koji će se verovatno uvećati tokom revizije, odnosno prilagođavati i menjati tokom faze sprovođenja. Ukratko, u ovom dokumentu se nalazi spisak akcija koje se mogu primeniti u zavisnosti od potreba koje nalaže aktuelna situacija. Tokom sprovođenja pojaviće se i potreba za novim akcijama, pa njih treba nak-nadno uneti u akcioni plan.

AKCIJE KOJE SE TIČU STRATEŠKIH I PRAVNIH ASPEKATA

Akcija

Relevantni odeljak Akcionog plana za razvoj elektronske uprave

Vremenski okvir za završetak i akter(i)

Opis

Stvoriti i prihvati-ti ulogu Radne grupe kao tela koje povezuje gornji, srednji i donji nivo u inici-jativi otvaranja podataka.

9.1.6.2. K4 2015 / MDULS i DeU

Ovom akcijom se de�niše uloga Radne grupe kao zajedničke komponente u svim akcijama na otvaranju podataka. Ovu ulogu može da potvrdi ministar državne uprave (npr. radna grupa može da obavlja aktivnosti u okviru Direkcije za elektronsku upravu) i to će Radnoj grupi dati mandat da obezbedi sprovođenje akcija u vezi sa otvaranjem podataka kao deo elektronske uprave i akcionih planova za sprovođenje Partnerstva za otvorenu upravu (POU).

Pozvati pred-stavnike ključnih ministarstava i agencija koji su voljni da se angažuju da se pridruže Radnoj grupi.

9.1.6.2.Decembar 2015, MDULS i DeU

Poželjno je da članovi Radne budu pred-stavnici ključnih ministarstava i institucija koje drže podatke, a koji su voljni da se an-gažuju, kao i da Radna grupa redovno pozi-va predstavnike civilnog društva, poslovne zajednice i zajednice programera. Događaj planiran za 8. decembar može biti priklad-na prilika za to.

Usvojiti korake aktivnosti na otvaranju podata-ka u okviru ovog akcionog plana tamo gde je to izvodljivo prema Strategiji razvo-ja elektronske uprave.

9.1.6.2. K4 2015 / MDULS i DeU

Strateški dokument o elektronskoj upra-vi je trenutno u fazi rasprave. Za primenu ovog dokumenta potrebno je da se u što većoj meri usvoji inicijativa za otvaranje podataka u pravcu podrazumevanog ot-varanja podataka, za upravljanje podacima itd., kako bi mehanizam otvaranja podata-ka postao sastavni deo dizajna elektronske uprave.


PLANIRANJE AKCIJA



Akcija



Opis

Razmotriti rezultate „Ocene spremnosti“ i akcionog plana i zvanično ih usvo-jiti u okviru Radne grupe.

9.1.6.2. Januar 2016, RGOP

Povesti raspravu o ishodima i omogućiti da Radna grupa zvanično usvoji akcije i zak-ljučke.

Usvojiti korake za otvaranje podataka iz ovog akcionog plana i preneti ih u ak-cioni plan za POU, koji je trenutno u izradi.

9.1.6.2.K4 2015 - K1 2016 / MDULS i Tim za POU

U okviru drugog Partnerstva za otvorenu upravu koje je trenutno u fazi formiranja, imamo mogućnost da mere za otvaranje podataka pridodamo Akcionom planu za POU (prvi akcioni plan se bavio drugim st-varima). Bilo bi poželjno da se usvoje akcije koje se odnose na pravni i politički okvira, zajedno sa predloženim pilot projektima.

Mapirati i razjasn-iti pravni okvir da bi se istaklo ono što je praktično moguće i dozvol-jeno u okviru pos-tojećeg pravnog okvira.

9.1.6.3. K1 2016, RGOP

Različiti akteri imaju rezerve u pogledu praktičnog tumačenja pravnih aspekata otvaranja državnih podataka i informacija. Kada se dvoume, ljudi će (s pravom) radije pogrešiti da bi ostali na „bezbednoj strani“. Objašnjenje onoga što je moguće u grani-cama postojećeg pravnog okvira ublažiće rezerve i sumnje i pomoći će da se započne sa objavljivanjem podataka.

Usvojiti opštu otvorenu licen-cu za otvaranje podataka iz okvira instrumenata koje nudi organizacija Creative Com-mons.

9.1.6.3.K2 2016 / MDULS i DeU (K3 2016)

Obezbediti opštu otvorenu licencu iz ponude licenci organizacije Creative Com-mons, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i zadužiti sve državne organe da je koriste za otvorene podatke uvek kada se ona može primeniti. Od dostupnih CC licenci, predlažu se ili CC0 (namenjena javnom domenu) ili CC-BY (zahteva navođenje iz-vora).


PLANIRANJE AKCIJA



Akcija



Opis

Dodati koncept „dalje) upotre-be“ i dozvoliti podrazumevanu dalju upotrebu javnih podataka Zakonom o slo-bodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

9.1.6.3.

K4 2015 / MDULS i DeU, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

K3 2016, MDULS i DeU, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Zakon o slobodnom pristupu informaci-jama od javnog značaja trenutno je u fazi izmena i dopuna, što je prilika da se ojača pravni okvir u pogledu dalje upotrebe javnih podataka. Trenutno ne postoji prav-na de�nicija „dalje upotrebe“. Dodavanje takve de�nicije bilo bi u skladu sa PSI Di-rektivom EU iz 2013, u sklopu približavanja EU.

Alternativno, moglo bi se pristupiti izradi posebnog zakona o daljoj upotrebi i otva-ranju podataka (kojim bi se zamenili drugi posebni zakoni o agencijama, čime bi se iz-begla potreba da se svi oni posebno men-jaju). Druga varijanta bi bila da se prati pro-ces približavanja EU u pogledu primene PSI Direktive EU iz 2013.

Sprovesti kam-panju za pod-izanje svesti u vladinim agencija o tome šta važeći pravni okvir već dozvoljava/omo-gućava.

9.1.6.3. K2-K4 2016, RGOP

Podići svest među ljudima koji rade u državnim organima koji drže podatke pružajući im koncizan informativni ma-terijal i održavajući internih sastanaka na kojima će moći da dobiju obaveštenja o trenutnim mogućnostima i odgovore na postojeća pitanja i nedoumice. Verovatno će biti potrebno da se ovakva kampanja posle nekog vremena ponovi.

Zahtevati prop-ise i ugovore o nabavci kojima bi se obezbedilo da se prava nad po-dacima prenesu na državu.

9.1.6.3.K3 2016 / Uprava za javne nabavke

U slučajevima kada država angažuje treće strane da sačine ili prikupe setove po-dataka, prava nad dobijenim podacima treba da ima država kako bi ona mogla i da donese odluku o njihovom otvaranju. Ovo se može urediti ugovorom u trenutku nabavke.


PLANIRANJE AKCIJA



Akcija



Opis

Organizovati kam-panju za dono-sioce političkih odluka i ru-kovodeće kadrove u državnim organima kako bi im se pružile infor-macije o potenci-jalima otvaranja podataka, kao i u cilju podizanja svesti.

9.1.6.4K1-K3 2016 / MDULS i DeU, RGOP

Šira podrška kreatora politika i donosilaca odluka može se pridobiti većim podizan-jem svesti o tome kako otvaranje poda-taka kao instrument može da pomogne u rešavanju političkih pitanja, u poboljšanju javne službe, u poboljšanju e�kasnosti rada državnih organa i stvaranju socijal-no-ekonomske vrednosti. Ova kampanja može da se sprovede npr. u formi brošura, dokumentovanih primera, na sastancima ili upriličenim događajima.

Mapirati tokove prihoda i troško-va transakcija za agencije koje moraju da na-plaćuju davanje podataka, za potrebe rasprave o reformi modela sticanja prihoda.

9.1.6.4.

K1-2 2016, MDULS i DeU, APR, Geodetski zavod

U skladu sa zakonom, APR i Geodetski za-vod moraju da stiču sopstvene prihode. Često se dešava da je potencijal za dalju upotrebu podataka iz privrednog registra i geopodataka znatno veći od potencijal-nih prihoda. Za informisanu raspravu o tome da li da se izmeni način �nansiranja ovih agencija ili da se reorganizuju modeli sticanja prihoda (npr. APR izražava želju da započne sa pružanjem složenijih anal-itičkih usluga) treba izraditi šemu posebnih prihoda koji se ubiraju, kao i skicu organi-zacionih, administrativnih i transakcionih troškova za sticanje tih prihoda.

Odrediti zvanični-ke zadužene za inicijativu otva-ranja podataka u svakom držav-nom subjektu koji će raditi u okviru postojećih kancelarija za pristup informaci-jama.

9.1.6.4.K2-K4 2016 / MDULS i DeU, RGOP

Većina državnih organa na centralnom nivou ima zaposlene zadužene za pristup informacijama koji mogu da postanu i lica za kontakt i sa Radnom grupom i sa jav-nošću u vezi sa otvaranjem podataka. Ovo može da započne neformalno, tako što će Radna grupa pružiti informacije tim licima i organizovati njihovu obuku za otvaranje podataka, a zatim dodati otvaranje poda-taka u njihove formalne obaveze.


PLANIRANJE AKCIJA



Akcija



Opis

Upotrebiti otva-ranje podataka za unapređenje blagovremenog postupanja po zahtevima za pristup informaci-jama.

9.1.6.4.

K2-K4 2016 / MDULS i DeU, RGOP, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Objavljivanje državnih informacija koje se redovno traže kao otvoreni podaci pred-stavlja dobar način da se podaci učine dos-tupnim na poznat zahtev i da se istovre-meno smanji opterećenje kome su izloženi zaposleni zaduženi za pristup informacija-ma, odnosno poboljša poštovanje rokova u izvršavanju zahteva u skladu sa propisi-ma o slobodnom pristupu informacijama. Ovo se može sprovesti zajedno sa prethod-nom akcijom, pa čak i postati glavni faktor uspešnosti prethodne akcije.

Ustanoviti ulogu/položaj direktora za podatke.

9.1.6.4K3 2016 / MDULS i DeU, RGOP

Uloga direktora za podatke je položaj na visokom nivou sa koga se mogu davati smernice, odnosno sa koga se može obavl-jati koordinacija upravljanja podacima na nivou čitave državne uprave, čime bi se prekinulo sadašnje decentralizovano up-ravljanje, a istovremeno bi se obezbedilo da svi aspekti otvaranja podataka postanu sastavni deo upravljanja podacima i elek-tronske uprave. Lice na ovom položaju može da prati probleme vezane za otva-ranje podataka na nivou čitave državne uprave i njemu bi se obraćala sva tela iz javnog sektora kada su im potrebne infor-macije i saveti u vezi ove inicijative. Ove uloga može najpre biti neformalna uloga u okviru Radne grupe ili DeU, a u kasnijoj fazi može postati i formalna pozicija (kakva postoji i u drugim zemljama).


PLANIRANJE AKCIJA


AKCIJE KOJE SE TIČU DOSTUPNOSTI I MOGUĆNOSTI OTVORENIH PODATAKA

Akcija

Relevantni odeljak Ak-cionog plana za razvoj eUprave

Vremenski ok-vir za završetak i akter(i)

Opis

Sačiniti inventar poda-taka na osnovu izveštaja državnih organa o svojim podacima i objaviti tako napravljen spisak u formi otvorenih podataka.

9.1.6.4. K2-K3 2016, RGOP

Postojanje centralne liste o tome koje baze podataka postoje, gde se i u kom obliku nalaze, kao i o tome koje se baze podataka trenutno koriste pomaže u trasiranju puta za objavljivanje seto-va otvorenih podataka tamo gde je to moguće. Ministarstva i agencije mogu da podnesu sopstvene izveštaje sa pre-gledom onoga što imaju i što su već u obavezi da objave kada je reč o infor-macijama koje drže (prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja). Trebalo bi da postoji mogućnost da se doda koje se od tih informacija odnose na setove podataka za objavljivanje. Takav inventar se može objaviti na nacionalnom portalu za ot-vorene podatke.

Doneti odluku i izraditi na-cionalni portal za otvorene podatke.

9.1.6.4 K2-3 2016 / MDULS i DeU

Da bi se obezbedilo lako pronalažen-je otvorenih podataka, treba formirati nacionalni portal za otvorene podatke koji će predstavljati jedinstvenu ulaznu tačku za pristup tim podacima. Taj por-tal ne mora da služi samo za objavljivan-je podataka, nego može da upućuje i na izvore na drugim internet stranicama državnih organa. On može da se inte-griše u redovne načine za objavljivanje javnih informacija, npr. u portal vlade za opšte informacije. Najvažniji aspekti ovakvog portala su pretraga, licenca i kontakt informacije po setu podataka, kao i primeri kako se koriste otvoreni podaci. Opcije u pogledu otvorenih iz-vora su široko dostupne.


PLANIRANJE AKCIJA



Akcija



Opis

Organizovati javni događaj povodom pokretanja inicija-tive uz učešće predstavnika vlade, civilnog društva i poslovne zajednice.

9.1.6.5. K4 2015, MDULS i DeU

Ovo predstavlja vidljivu početnu tačku inicijative za otvaranje podataka za širu državnu i društvenu javnost. Ovakav događaj omogućava prezentaciju ra-zloga za ovu akciju i namera ove akci-je, kao i očekivanog uticaja otvorenih podataka; time se takođe stvara svest među vladinim i nevladinim akterima i povećava stepen njihove angažova-nosti. Ovaj događaj može da posluži i za pronalaženje dodatnih učesnika za pilot projekte, koji nisu iz državne up-rave, kao i za identi�kaciju dodatnih pokretača promena unutar državnih organa (koji će, na primer, biti pozvani da se pridruže Radnoj grupi).

Osigurati objavljivanje bar 10 setova podataka kao otvorenih podataka, uključujući i neke setove podataka za koje postoji veliko interesovanje; ti setovi podataka će biti odabrani prema njihovom potencijalnom uticaju na delotovornost rada državnih organa, resorne nacionalne prioritete, transparentnost i troškove poslovanja. Ovo je suštinski cilj i deo pilot projekata sa ministarstvima i agencijama koji žele da učestvuju u njemu, u skladu sa postojećim politikama u okviru tih ministarstava i agencija.

9.1.6.5.

K1 2016- K4 2016, RGOP u saradnji sa relevantnim ministarstvom ili agencijom i pilot projek-tom

U okviru svakog pilot projekta, objavl-jivanje otvorenih podataka ima ključni značaj. Treba se potruditi da to budu setovi podataka koji bi, kada se budu dalje upotrebljavali, mogli da utiču na političke prioritete i delotvornost rada državnih organa (čime će se pomoći i radu same Vlade), transparentnost (u cilju izgradnje poverenja, ispunjavan-ja zahteva civilnog društva) i troškove poslovanja (izlazeći na taj način u susret potrebama poslovne zajednice).


PLANIRANJE AKCIJA



Akcija



Opis

Uneti otvaranje podata-ka u agendu projekata u kojima učestvuju donatori i uključiti donatorske organi-zacije u sve pilot projekte za otvaranje podataka. Pored toga, treba organizovati interakciju između vlade i donatora na visokom nivou u pogledu inicijative za otvaranje podataka.

9.1.6.5.

K1 2016 - K4 2016, RGOP, MDULS i DeU, donatorske organizacije

Prema „Oceni spremnosti“, ključni prob-lem predstavlja �nansiranje inicijative za otvaranje podataka. Uključivanje do-natora će najverovatnije biti preduslov bar za prelazne faze u sprovođenju te inicijative.

Organizovati skupove za obuku i podizanje svesti u vladinim sektorima i agenci-jama.

9.1.6.5. K2-K4 2016, RGOP

Održati bar jedan otvoreni sastanak za operativno/političko osoblje u svakom ministarstvu i agenciji, na kome će se objasniti inicijativa za otvaranje podata-ka i predstaviti relevantni primeri, kako bi se podstakla rasprava o mogućnosti-ma unutar tog državnog organa i kako bi se izgradili interni kapaciteti za obja-vljivanje podataka (u koordinaciji sa li-cem nadležnim za otvaranje podataka).

Izraditi pilot projekte za ot-varanje podataka u saradnji sa ministarstvima i agencija-ma koji su spremni za to.

9.1.6.6.

K4 2015 K4 2016, RGOP sa relevantnim ministarstvom, agencijom, donatorskim organizacija-ma, spoljašn-jim akterima iz civilnog društ-va i poslovne zajednice.

Pilot projekti omogućavaju državnim subjektima, civilnom društvu i poslovnim zajednicama da sarađuju u objavljivanju i korišćenju otvorenih po-dataka. Stečeno znanje se može prime-niti na generičke mere za otvaranje po-dataka. Identi�kovani potencijalni pilot projekti tiču se Ministarstva prosvete, Ministarstva unutrašnjih poslova, Mini-starstva �nansija, Ministarstva kulture, Agencije za lekove i medicinska sredst-va, Agencije za zaštitu životne sredine, Agencije za privredne registre, Upravu za javne nabavke. Ovi projekti se mogu uskladiti sa tekućim projektima u koji-ma učestvuju donatorske organizacije.


PLANIRANJE AKCIJA



Akcija



Opis

Usvojiti identi�kovane potencijalne pilot projekte i pružiti im zvaničnu podršku.

9.1.6.6. 2016, RGOP

Rezultati „Ocene spremnosti“ ukaza-li su da postoji potreba za nekim pilot projektima. Ako i Radna grupa izrazi spremnost da podrži te pilot projekte, oni mogu da posluže kao izvor za sti-canje znanja i da donesu prve uspešne rezultate koji će poslužiti kao primer. Pokazivanje podrške doprinosi us-postavljanju poverenja među nevladin-im akterima koji su uključeni u projekte.

Tražiti i podsticati interak-ciju između organizacija civilnog društva i poslovnih zajednica.

9.1.6.5, 9.1.6.6

K4 2015, kontinuirano / pilot projekti i RGOP

Redovna (neformalna) interakcija sa postojećim organizacijama civilnog društva i poslovnim akterima veoma je važna kako bi se obezbedilo da inici-jativa otvaranja podataka odgovori na potražnju i da proizvede efekte. Ovak-va razmena može se obavljati u okviru događaja koji se redovno organizu-ju, kao strukturni iskorak ka društvu i poslovnoj zajednici.

Spisak skraćenica:

DeG: Direkcija za elektronsku upravu MPALSG: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ODWG: Radna grupa za otvorene podatke


PLANIRANJE AKCIJA


O Radnoj grupi za otvorene podatke

Radna grupa za otvorene podatke predstavlja suštinsku komponentu u sprovođenju ovog programa za otvaranje podataka. Po de�niciji, otvaranje podataka je inicijativa koja je nastala kroz saradnju i učešće više aktera i agencija. Da bi se obezbedilo prihvatanje i podrška za ovu inicijativu, svi relevantni akteri moraju da budu spremni da učestvuju u formulisanju akcija za inicijativu otvaranja podataka. RGOP je sredstvo koje treba da obezbedi zastupljenost svih ključnih aktera koji su zainteresovani za takvu inicijativu. Pored toga, ova radna grupa je primarno telo koje neposredno povezuje tri različita nivoa i različite aktivnosti. Pod uslovom da su u RGOP zastupljeni predstavnici sa dovoljno visokog nivoa vlasti kao i sa operativnog nivoa, ova radna grupa će biti jedinstveno pozicionirana a) da predlaže alternative za postojeće pravne i političke okvire, b) da pruža smernice ministarstvima i agencijama kako u pogledu praktičnih pitanja veza-nih za otvorene podatke, tako i u pogledu tumačenja pravnih i političkih okvira i da na taj način obezbedi doslednost u sprovođenju aktivnosti u celoj državnoj upravi i c) da obezbedi priznanje tekućim pilot pro-jektima i iskoristi tako stečena iskustva za informisane aktivnosti navedene pod a) i b).

RGOP na taj način postaje vlasnik i moderator ovog Akcionog plana.

Na donjoj slici prikazana je uloga RGOP u koordinaciji između različitih nivoa sprovođenja Akcionog plana za otvorene podatke.

ODOZGO NADOLE

RGO

P

daje sugestije

daje smernice

odaje priznanje

OD SREDINE KA SPOLJA

ODOZDO NAGORE


BELEŠKE

Ocena spremnosti za otvaranje podatakaOcena spremnosti za otvaranje podataka50 Ocena spremnosti za otvaranje podataka


BELEŠKE

Ocena spremnosti za otvaranje podatakaOcena spremnosti za otvaranje podataka 51Ocena spremnosti za otvaranje podataka

OCENA SPREMNOSTI ZA OTVARANJE PODATAKAREPUBLIKA SRBIJA

D E M O C R AT I C G O V E R N A N C E

United Nations Development Programme

Empowered lives.Resilient nations.

Republika SrbijaMINISTARSTVOZA DRŽAVNU UPRAVUI LOKALNU SAMOUPRAVU

Copyright 2015, UNDP. Fotografija na korici: iStock.

United Nations Development ProgrammeInternacionalnih brigada 6911 000 Beograd, SrbijaTel: +381 11 2040 400

Više informacija na: www.rs.undp.org

OCENA SPREMNOSTI ZA OTVARANJE PODATAKA and reports/Serbian/UNDP_SRB_ODRA...Kontekst: Programi...

Documents

Transcript of OCENA SPREMNOSTI ZA OTVARANJE PODATAKA and reports/Serbian/UNDP_SRB_ODRA...Kontekst: Programi...