OBUKA ZA PRAĆENJE LOKALNIH

ANTIKORUPCIJSKIH PLANOVA (LAP)

TEMA II: SUKOB INTERESA

Transparentnost Srbija

USAID-ov Projekat za odgovornu vlast (GAI)

31. JUL 2020. GODINE

USAID-ov Projekat za odgovornu vlast 1

Šta je sukob interesa?

• Sukob interesa je situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes

koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne

funkcije. Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog

funkcionera ili povezano lice. (Zakon o sprečavanju korupcije);

• Sukob interesa je situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji

utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u

vršenju javne funkcije odnosno službene dužnosti, na način koji

ugrožava javni interes. (Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije);

• Sukob interesa predstavlja sukob između javne dužnosti i privatnog

interesa javnog službenika, unutar kojeg javni službenik ima privatni

interes koji bi mogao negativno da utiče na izvršavanje njegovih/njenih

službenih dužnosti i odgovornosti. (OECD).

Sukob interesa i korupcija

• Korupcija često može da uključuje situacije sukoba interesa, ali ne

uključuje svaki sukob interesa korupciju.

• Korupcija je uvek situacija koja povlači ekonomske, pravne, političke i

socijalone probleme i ima kriminalistički aspekt, dok je sukob interesa

politički i pravni problem, a pre svega problem državne uprave.

• Državna uprava je odgovorna za prevenciju sukoba interesa i

uspostavljanje integriteta javnog sektora; situacije sukoba interesa

nastaju sukobom javne dužnosti i ličnog interesa koji bi mogao

neprimereno da utiče na javni interes, aktivnosti i odluke.

Situacije sukoba interesa

• Sukob interesa može da bude stvarni, pretpostavljeni imogući.

• Stvarni sukob interesa je situacija stvarnog sukoba aktuelnih zaduženja iodgovornosti javnog funkcionera/službenika sa postojećim ličniminteresom;

• Pretpostavljeni sukob interesa su situacije u kojma se uočavamogućnost da privatni interes može neprimereno da utiče na posaokoji javni funkcioner/službenik obavlja ili na odluke koje donosi – bezobzira da li je to činjenica ili ne;

• Mogući sukob interesa nastaje kada javni funkcioner/službenik ima ličniinteres koji bi u budućnosti mogao da neprimereno utiče na obavljanjenjegovog posla ili donošenja odluka.

• Sukob interesa može da nastane zbog materijalne i nematerijalne

koristi.

• Materijalna korist uključuje stvarnu ili potencijalnu finansijsku korist.

• Nematerijalna korist ne uključuje finansijsku korist ali donosi lične ili

porodične pogodnosti.

• Sukob interesa narušava principe dobrog upravljanja, koje podrazumeva

odgovorno i transparentno upravljanje javnim resursima i javnim

interesom i ogleda se kroz odgovornost, transparentnost,

participativnost, efikasnost, delotvornost, pravičnost i posvećenost

primeni zakona i vladavini prava.

Situacije sukoba interesa

• Kritične tačke za pojavu sukoba interesa su konkursi, ugovori, javne

nabavke, pokloni, dodatni i honorarni poslovi, očekivanja okruženja,

poslovi nakon prestanka javne funkcije...

• Javna uprava može da se bori protiv pojava sukoba interesa na razne

načina od kojih neki mogu da budu veoma restriktivni i uključuju

zabrane i sankcije.

• Najčešće se sprovede mere koje uključuju dužnost prijavljivanja i

razotkrivanja situacija sukoba interesa, uslovjavaju opštu

transparentnost, praćenje i kontrolu instrumenata kao što su etički

kodeksi i etički saveti, obavezne obuke i savetovanja, kao i reforme

administrativnog sistema i zakonskog okvira.

Situacije sukoba interesa

Instrumenti za sprečavanje sukoba interesa

• Zabrana dodatnog posla

• Prijava ličnih primanja i primanja članova porodice

• Prijava imovine

• Prijavljivanje poklona

• Bezbednost i kontrola pristupa internim informacijama

• Objavljivanje privatnih interesa (konkursi, ugovori, odlučivanje...)

• Objavljivanje privatnih interesa pri donošenju javnih politika

• Ograničenje i kontrola zapošljavanja

• Ograničenje i kontrola članstva u nadzornim i upravnim odborima

• Ograničenja u pogledu upravljanja ličnim i porodičnim firmama

Državni službenici i sukob interesa

• Za razliku od izabranih i postavljenih lica, državni službenici rade „za stalno“ iodgovorni su samo instituciji u kojoj su zaposleni i njenim pravilima.

• Institucije su dužne da stvore uslove da se poslovi obavljaju na delotvoran,funkcionalan i efikasan način, stručno, nepristrasno, politički neutralno i etičkiprihvatljivo, kao i da standardizovani sistem zasnivanja radnog odnosa, praćenjai vrednovanja rada, napredovanja, stručnog usavršavanja i zaštite pravnogpoložaja po osnovu rada, bude pravičan i podsticajan za zakonit, efikasan idelotvoran rad.

• Zakon o zaposlenima u JLS obavezuje službenika da prijavi neprimerenodelovanje i korupciju.

• Službenik ne sme da primi poklon u vezi s vršenjem svojih poslova, izuzevprotokolarnog ili prigodnog poklona manje vrednosti, niti bilo kakvu uslugu ilidrugu korist za sebe ili s njime povezanih lica.

• Službenik ne sme da koristi rad kod poslodavca da bi uticao na ostvarivanjesvojih prava ili prava s njime povezanih lica. (Na određivanje kruga povezanihlica i na prijem poklona primenjuju se propisi kojima se uređuje sprečavanjesukoba interesa).

• Službenik je dužan da neposrednog rukovodioca pismeno obavesti o

svakom interesu koji on, ili s njime povezano lice, može imati u vezi sa

odlukom u čijem donošenju učestvuje, radi odlučivanja o njegovom

izuzeću.

• Službenik mora da traži saglasnost za obavljanje dodatnog posla, ne sme

da bude osnivač privrednog društva, preduzeća, javne službe, niti da se

bavi preduzetništvom. Takođe, ne može biti direktor, zamenik ili

pomoćnik direktora privrednog društva i preduzeća, a član upravnog ili

nadzornog odbora samo ako ga imenuje JLS.

Državni službenici i sukob interesa

Osnovni propisi

• Osnovni propisi koji se donose za službenike su zabrana aktivnosti,

izjave o interesima i isključivanje iz procesa odlučivanja.

• Cilj ovih propisa je sprečavanje nastanka situacije sukoba interesa u

meri u kojoj je to realno i moguće; uspostavljanje pravila koja se tiču

nastalih situacija sukoba interesa; obezbeđivanje smernica javnim

funkcionerima i službenicima kako bi se lakše zaštitili.

Izjava o interesima

• Izjava o interesima je najvažniji deo i sadrži opštu izjavu o ličnim

interesima koja se zavodi u registru interesa, kao i pojedinačne izjave o

bilo kom interesu koji mogu da imaju po nekom pitanju o kome se

odlučuje.

• Izjava o interesima obezbeđuje transparentnost koja omogućava

otkrivanje situacija sukoba interesa i one su način da se otkloni sumnja

da privatni interes utiče na donošenje odluka i obavljanje javnog posla.

• Mehanizam u ovakvim slučajevima je isključenje ili samoisključenje iz

procesa odlučivanja.

Sukob interesa i LAP

• Mera 2.1.1. uspostavlja obavezu prijavljivanja privatnih interesa javnih

funkcionera i privatnih interesa sa njima povezanih lica. U Slučaju

Novog Pazara to podrazumeva usvajanje Odluke o uspostavljanju

registra privatnih interesa, koji bi bio objavljen na sajtu gradske uprave i

javnog preduzeća/ustanove.

• Mera 2.1.2 predviđa sankcije za kršenje obaveze prijavljivanja privatnih

interesa.

• Mera 2.2.1. predviđa usvajanje opšteg akta koji uspostavlja obaveze

organa Grada Novog Pazara kao i svih javnih službi, javnih preduzeća,

drugih organizacija kojima je osnivač Grad Novi Pazar, da objave sve

ugovore koje su zaključili sa funkcionerima i sa zaposlenima u organima

Grada Novog Pazara.

• Mere 2.3.1. i 2.3.2. definišu proceduru za postupanje u slučajevima

sumnje o postojanju sukoba interesa; za prijavljivanje sumnje o sukobu

interesa; Sukob interesa zaposlenih u internim aktima Grada Novog

Pazara definišu kao težu povredu radne obaveze; definišu sastav tela i

procedure za izbor članova tela.

• Mera 2.3.3. uspostavlja obavezu da se obezbede kadrovski i materijalni

uslovi za rad tela, kao i sprovođenje obuka članova tela.

• Mera 2.3.4. definiše izradu i usvajanje procedure izveštavanja o

slučajevima o kojima je telo odlučivalo, kao i objavljivanje izveštaja o

radu tela.

Sukob interesa i LAP

Predlozi TS

• TS smatra da se nadzorom nad primenom pravila o sukobu interesazaposlenih, umesto tela, kako je sugerisano u Modelu LAP-a, bave najmanjedva ovlašćena lica koja rešenjem određuje načelnik Gradske uprave.

• Za ovo rešenje smo se opredelili iz nekoliko razloga: obrazovanje tela zanadzor nad primenom pravila o sukobu interesa zaposlenih nije propisanZakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnesamouprave; izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima iz2018. godine, na centralnom nivou je uvedena obaveza za državne organeda odrede državnog službenika (ovlašćeno lice) za upravljanje sukobominteresa, a ne telo; procenjeno je da se određivanjem ovlašćenih lica zanadzor nad primenom pravila o sukobu interesa zaposlenih, umestoformiranja tela, obezbeđuje brže i efikasnije postupanje u ovim predmetima.

• Ukoliko JLS smatra da bi u skladu sa svojim LAP trebalo da formira tela zanadzor nad primenom pravila o sukobu interesa zaposlenih, potrebno jepropisati da je načelnik Gradske uprave i u tom slučaju dužan da zatražimišljenje sindikata i zaposlenih prilikom određivanja članova ovog tela.

Glavne preporuke OECD

• Identifikovati relevantne situacije sukoba interesa, uz realan i precizan

opis okolnosti i odnosa koji mogu dovesti do sukoba interesa;

organizaciona strategija i praksa podržavaju politiku borbe protiv

sukoba interesa u cilju identifikovanja konkretnih slučajeva sukoba

interesa na radnom mestu;

• Uspostaviti procedure za identifikovanje, upravljanje i rešavanje situacija

sukoba interesa; potrebno je da zaposleni znaju šta se od njih očekuje

prilikom identifikovanja i objavljivanja situacija sukoba interesa, uz jasna

pravila postupanja kako bi se došlo do rešavanja situacije;

• Rukovodioci i direktori treba da preuzmu odgovornost za efikasnu

primenu politike u vezi sukoba interesa; uspostave dosledan proces

donošenja odluka; prate situaciju i obezbede efikasnost;

• Obzbediti razumevanje i svest o politici sukoba interesa kroz obuke isavete; identifikovati preventivne mere koje se bave nepredviđenimsituacijama sukoba interesa; diskutovati o merama za prevenciju sukobainteresa;

• Definisati mere za sprečavanje sukoba interesa kao prekršaj, uzposledice za nepridržavanje, uključujući i disciplinske mere; razvojatimehanizme praćenja kako bi se uočilo kršenje pravila i uzela u obzirsvaka korist ili dobit koja je proizašla; obezbediti mehanizme zaprepoznavanje i nagrađivanje primerenog ponašanja u smislu doslednogpraćenja politike sukoba interesa;

• Partnerstvo sa poslovnim i neprofitnim sektorom; uključiti ih u izradepolitika; uključiti ih u savetodavna tela i zajedničko razmatranje situacijavisokog rizika.

Glavne preporuke OECD

USAID-ov Projekat za odgovornu vlast 17