OBRADA DELOVA OD LIMA SAVIJANJEM

Na koji način se mogu obrađivati delovi od lima? Koje su prednosti ovog načina obrade? U kom obliku se koristi lim pri ovim obradama? Koje vrste obrade odvajanjem postoje? Šta je odsecanje? Šta je probijanje? Šta je prosecanje? Šta je delimično prosecanje? Šta je rasecanje? Šta je opsecanje? Kakvi mogu biti alati za obradu odvajanjem? Na kojim mašinama se vrši obrada odvajanjem?

Obrada delova od lima

Postupci obrade izradaka od lima mogu da se podele u dve grupe:-na postupke oblikovanja odvajanjem (odsecanje, probijanje i prosecanje) i-na oblikovanje plastičnim deformisanjem (savijanje i izvlačenje).

Svi ovi postupci imaju brojne prednosti: velika proizvodnost, visok stepen iskorišćenja materijala, jednostavnost rada na mašinama i mogućnost korišćenja priučenih radnika i dr.

Polazni materijal je lim u obliku tabli, traka lima, kotura ili su komadi lima već iskrojeni. Oblikovanje se vrši u odgovarajućim alatima na presama, a odsecanje se vrši na makazama.

Ovi postupci se primenjuju u serijskoj i velikoserijskoj proizvodnji u mnogim granama metaloprerađivačke industrije: automobilska, elektronska, industrija bele tehnike....

Obrada delova od lima savijanjem

Savijanje spada u najčešće operacije obrade metalnih delova. Ovom obradom dobijaju se razni delovi, počev od najsitnijih predmeta od tankog lima, sve do kotlova i rezervoara od debelog lima. Često se kombinuje sa prosecanjem, izvlačenjem i sl. Savijanje se može obavljati na više načina:

- pomoću specijalnog alata na univerzalnim mašinama,

- na specijalnim mašinama za savijanje i profilisanje,

- na mašinama za savijanje sa valjcima.

Najčešće se savijanje vrši u hladnom stanju materijala, sem pri savijanju debelih ploča, cevi i profila, koje se vrši na toplo.

Prilikom savijanja materijal je napregnut elastično-plastičnim deformacijama. To znači da će po prestanku delovanja spoljašnjih sila, elastične deformacije da se izgube i doći će do malog povećanja ugla savijanja.

α1 – ugao savijanja u alatu

α2 – ugao nakon vađenja dela

iz alata

α2- α1=∆ α - povratni ugao

Povratni ugao je razlika između ugla savijanja merenog na delu i ugla savijanja u alatu, koja nastaje gubitkom elastičnih deformacija nakon prestanka delovanja sile. Veličina povratnog ugla zavisi od vrste materijala, debljine materijala i poluprečnika savijanja lima.

Prema obliku radnog dela razlikuju se sledeće vrste savijanja:

-ugaono (fazonsko) savijanje

-kružno savijanje

-ispravljanje limova.Fazonsko savijanje vrši se postepeno,obaranjem svake ivice pojedinačno za prav ili neki drugi ugao. Ovo savijanje može da se vrši pomoću specijalnih alata na univerzalnim mašinama (hidrauličkim i mehaničkim presama) ili na specijalnim mašinama za savijanje i profilisanje.

Kružnim savijanjem se izvode operacije savijanja limova, traka, cevi i profila pri gradnji kotlova i cisterni. Ovo savijanje se izvodi na mašinama koje imaju tri (ređe četiri) valjka.

Ispravljanje limova je obrnut proces savijanju. Iskrivljene ili talasaste trake se propuštaju kroz sistem dvorednih obrtnih valjaka na mašini za ispravljanje. Rastojanje između gornjeg i donjeg reda valjaka se podešava zavisno od debljine lima

Kružnim savijanjem se izvode operacije savijanja limova, traka, cevi i profila pri gradnji kotlova i cisterni. Ovo savijanje se izvodi na mašinama koje imaju tri (ređe četiri) valjka.

Ispravljanje limova je obrnut proces savijanju. Iskrivljene ili talasaste trake se propuštaju kroz sistem dvorednih obrtnih valjaka na mašini za ispravljanje. Rastojanje između gornjeg i donjeg reda valjaka se podešava zavisno od debljine lima