OBLICI NOVINARSKOG IZRAAVANJA - ANROVI

anrovi su ravnopravni. Jer, anrovi su skup pravila,a nema pravila vieg i nieg reda .Bogdan Tirnani

Standardizacija i klasifikovanje tvorevina novinarskog rada predstavlja vei problem teoretiarima novinarstva nego samim novinarima praktiarima. ini se, naime, da je mnogo lake novinarima da napiu i objave svoje radove, nego teoretiarima da sve to standardizuju i klasifikuju. Oblici novinarskog izraavanja su usavravani ve od pojave novinarstva do danas. Novinarstvo je podarilo dananjici brojne forme, odnosno oblike, novinarskog izraavanja. Tako se nekada, pri pojavi prvih novina, upranjavala ogoljena vest kao osnovni i jedini anr novinarskog izraavanja, dok danas imamo desetine anrova modifikovanih na razliite naine za potrebe tampe, radija, televizije i novih medija. U tom smislu neophodno je jedno savremeno i moderno sagledavanje tvorevina savremenog novinarstva, kako bi se to preciznije i praktinije uoile strukture, pravila i norme svakog pojedinog oblika novinarskog izraavanja. U domaoj i svetskoj teoriji novinarstva dugo godina su zastupana razliita gledita i pristupi novinarskim anrovima. Izuavanje novinarstva kod nas je bilo delimino locirano u akademske institucije, dok se jedan deo istraivakih i teorijskih radova realizovao u vanakademskim krugovima. Prouavanjem novinarstva su se bavili kako univerzitetski profesori tako i ambiciozniji novinari te je, otuda, proizvedena raznolikost u pristupima a samim tim i u stavovima. Najpre, ni do danas nije postignuta opteprihvaena terminologija, niti anrovska klasifikacija kojom bi smo jedinstveno i efikasno pouavali mlade novinare i one koji novinarstvo studiraju. Zato je potrebno najpre razjasniti nekoliko terminolokih nedoumica kako bi smo i samu analizu, klasifikaciju i sistematizaciju novinarskih anrova lake preduzeli. anr je re francuskog porekla (fr. genre) i oznaava rod ili vrstu a u literaturi oznaava nain pisanja pa i sam stil (Vujaklija, M. 1985:309). U nauci o medijima i teoriji novinarstva anrovima oznaavamo razliite vrste novinarskih formi izraavanja. Novinarski anrovi su vrste sreivanja, oblikovanja informativne grae, pisanja i govorenja da bi sadraj i poruka bili jasni, razumljivi, zanimljivi, izraeni u punom znaenju. (uri, D. 1997:795) Ova definicija nadopunjena je i sledeim reima: anrovi su oblici graenja novinarskog proizvoda, forma teksta, strukturna vrsta, nain sreivanja i oblikovanja grae. (uri, D. 1997:797) Od predstavnika stare kole srpskog novinarstva pitanjima anrova bavio se i Duan Slavkovi koji je na novinarske anrove gledao po analogiji sa knjievnim anrovima. On je tvrdio da sva stvaralaka pravila koja vae u knjievnom stvaralatvu mogu da se primene i u novinarskom stvaralatvu. Jedina sutinska razlika izmeu knjievnih i novinarskih vrsta sastoji se u tome to knjievne vrste prevashodno proima estetika funkcija, a novinarske vrste informativno-politika funkcija. (Slavkovi, D. 1981:50) U tom kontekstu on je uspostavio dve anrovske grupacije informativne i angaovane. Definiciju novinarskih anrova obogauje obavezna i neizostavno citirana odrednica nemakog kulturno-politikog renika iz 1970. godine kojeg citira Novinarska enciklopedija: anrovi su karakteristina organizaciona forma velikih grupa novinarskih priloga koji su strukturirani po istim principima stvaranja i primenjenim stvaralakim elementima. anrovi su uoptavanja u formi mnogih pojedinanih novinarskih proizvoda. Ove, ali i jo mnoge druge, definicije novinarskih anrova mogue je pronai na stranicama domaih i svetskih udbenika novinarstva. Meutim, pored definicije samih anrova, sutinsko pitanje odnosi se na tipologiju novinarskih anrova, to jest na brojnost i karakteristike anrovskih formi u koje je mogue upakovati novinarsku grau, odnosno plodove novinarskog rada. Dok razmiljaju o potencijalnoj temi svog istraivanja, ili prikupljaju potrebnu grau, informacije i kompletiraju sliku o onome o emu e tek pisati, novinari moraju da razmiljaju o formi (anru) svog budueg rada. Iako ga jo nisu ni poeli pisati, novinari ve u ranoj fazi istraivanja mogu da naslute i dobro je da odlue, kojim oblikom novinarskog rada (izraavanja) e tu svoju temu predstaviti javnosti. Taj posao nije ni malo lak, potrebno je veliko znanje, umenost i iskustvo da se pravim temama dodele najadekvatnije forme. U najveem broju sluajeva neke teme bivaju pokrivane sa veim brojem anrova. Neki dogaaj najpre postaje kratka agencijska vest, potom izvetaj, reportaa a esto prerasta u neke analitike forme. Na taj nain deava se da sam dogaaj iz ivota pronalazi svoju formu i najpogodniji oblik kojim e biti predstavljen javnosti kroz sredstvo masovnog komuniciranja.

injenica, informacija, poruka medijska semantika

Razmatranja o tome ta su injenica i informacija, kao i ta tano ti pojmovi obuhvataju i znae, ima veoma mnogo. Tanije, svaka nauna i iskustvena praksa uspostavlja svoj odnos i definiciju prema injenici i informaciji kao pojmovima. U kontekstu medija masovnog komuniciranja i medijske delatnosti savremenog oveka, pojmovi injenice i informacije imaju znaajno mesto, kako u teorijskim prouavanjima, tako i u polju praktine delatnosti.U naunoj metodologiji injenicom se oznaava objektivno i empirijski utvreno postojanje ili nepostojanje neke pojave, objekta, kvaliteta ili odnosa. injenica oznaava provereni podatak, naspram hipotetikog konstrukta; ono to stvarno postoji nasuprot onoga to je samo fikcija.; ono to jeste, to je ostvareno naspram onoga to je samo moguno, potencijalno, ono to je konkretno nasuprot apstraktnom. (Trebjeanin, . 2000:65) U naunoj metodologiji, gde se injenice potanko i suptilno prouavaju smatra se i da je injenica misaono-ulnom delatnou utvreno objektivno-realno postojanje izvesne stvari, pojave, procesa, deavanja, osobine ili odnosa. (ei, B. 1980:273)Ipak, u praksi procesa masovnog komuniciranja, injenica je neto uoptenije shvaena i definisana kao stvarna, ili materijalno-faktika podloga svake informacije. To, doslovno, znai da je injenica poetak svake informacije i da injenica mora da se nae u sadraju svake informacije. injenicom smatramo onaj stvarni dogaaj, stanje, proces, zbivanje iz realnog ivota i stvarnosti, iz kojeg e potei informacija a koja e kasnije postati sredstvima masovnog komuniciranja posredovana poruka. Iz toga proizilazi da je informacija izvesna vrsta tumaenja, ili produetka injenice. Iz injenice e proistei informacija, kao subjektivni odraz objektivne stvarnosti i tako e na temelju objektivnog dogaaja, stanja, zbivanja, procesa, doi do formiranja informacije i njenog daljeg pretakanja u poruku namenjenu masovnoj publici. Komunikoloko razumevanje i definiciju informacije na savremen i adekvatan nain nalazimo u tvrdnji da je informacija praksom steeno saznanje do tada nepoznato u ljudskom iskustvu i saopteno jezikim ili nejezikim sistemima znakova kako bi moglo da se razmenjuje meu subjektima komunikacionih inova kao simboliki posredovano iskustvo od znaaja za smer i efikasnost ljudske prakse. (orevi, T. 1989:12)Informacija, u kontekstu prouavanja funkcionisanja medija masovnog komuniciranja, jeste (najpre) izvesna vrsta grae, ili bolje reeno sirova informacija. To je ona informacija do koje dolazi komunikator (novinar, istraiva ...) u procesu prikupljanja informativne grae i podataka o predmetnom dogaaju, pojavi, linosti. Ta sirova informacija jeste poluproizvod i osnovna sirovina za novinarski rad i zanat, dobijena u primarnom procesu obrade informativne grae a to je terenski rad. Na osnovu te grae novinar e, kasnije u sekundarnom procesu obrade te iste informativne grae, izvriti njeno dalje uobliavanje, komponovanje, dizajniranje i formiranje u gotov novinarski proizvod odreeni oblik novinarskog izraavanja koji moe biti vest, izvetaj, lanak, reportaa i drugo. Ono to je posebno vano, sa stanovita komunikologije, ali i sa stanovita medijske/novinarske prakse odnosi se na obim i kvalitet znaenja informacije, odnosno na stepen njene informativnosti ili semjozu. Posebna oblast u nauci o komuniciranju posveena je upravo semjozi a ta prouavanja su od znaaja i za medijsku/novinarsku praksu jer se odnose upravo na informativnost, interesantnost i zaniljivost injenine grae. Novinarstvo ima svoj semiotiki aspekt jer se novinarstvo slui razliitzim sistemima znakova, simbola, kodova i predstava u procesu kreiranja poruka, odnosno svojih medijskih sadraja. Semjoza ima vano mesto u postupku sakupljanja informativne grae koju e novinar obraivati i pripremiti za publikovanje. Ono na ta se znak (sign vehicle) odnosi jeste injenino stanje, pojava, proces u realnom svetu. Ono to jeste sam znak jeste jeziki i nejeziki, simbolski ili znakovni sistem koji slui da oznai predmetno stanje, pojavu ili proces (designatum). Ono to predstavlja dejstvo oznaenog injeninog stanja deava se nad subjektom interpretatora (interpretant). Ovako uspostavljena semjoza presudno e uticati na formiranje stavova, sudova i donoenje odluka novinara i urednika prilikom formiranja novinarskog teksta (poruke).U procesu uspostavljanja semjoze nad injeninom graom (na relaciji: dogaaj informacija novinar) od presudnog znaaja je dejstvo oznake i oznaenog na interpretatora. Dakle, pobuda designatuma ka interpretantu u kontekstu oznaenog. Priroda te pobude odredie sudbinu dalje obrade informacije i njeno pretakanje u poruku. Pored semjoze u pravcu, ili u kontekstu, interpretanta (a to je ovde komunikator, novinar ...) delovae i referentni okvir koji prenosi na oveka (bilo da je komunikator ili recipijent) pritisak aktuelnih kulturnih normi, vrednosti, obzira i propisa, dakle svih onih zabrana ili uzora koji imaju za cilj da ga socijalizuju i konformiraju. (Radojkovi, M. orevi, T. 2005:90) Pet koncentrinih krugova referentnog okvira prema umejkeru i Risu usredotoavaju komunikatora (ovde i interpretanta) na mogue ishode, odnosno kvalitativne i kvantitativne dimenzije nastajue poruke.U sekundarnom procesu obrade informativne grae, koji se sprovodi posle primarnog prikupljanja grae, stvaraoci medijskih sadraja (poruka) potovae i uslove referentnog okvira ali i uslove postojeih standarda koje na optimalan nain identifikuje Denis Mek Kvejl: Mediji (posebno tampa, radio i televizija) treba da prue potpunu celinu vesti i propratnih informacijao zbivanjima u drutvu i svetu oko nas; Informacija treba da bude objektivna, u smislu tanosti, iskrenosti, verodostojnosti i puzdanosti i da pravi razliku izmeu injenica i komentara; Informacija treba da bude izbalansirana i fer (nepartijska) i da govori o alternativnim perspektivama na nesenzacionalan, nepristrasan nain. (Mek Kvejl, D. 1994:106)Ovi standardi su aktuelni na ishoditu novinarskog rada, dakle uglavnom u procesu obrade, selekcije, provere i komponovanja injenine grae u ono to nazivamo gotov proizvod, poruka ili medijski sadraj, tekst, prilog... Kao i svi inioci referentnog okvira, ija funkcija je po Radojkoviu i oreviu svedena na socijalizaciju i konformizaciju poruka, tako e i navedeni Mek Kvejlovi standardi uticati na proces stvaranja medijskih poruka, to jest proizvoda novinarskog rada. Semiotika novinarstva, ili delatnosti masovnih medija, znaajna je i u drugoj instanci, tj. na relaciji prema publici, odnosno svakom pojedinanom itaocu, sluaocu, gledaocu. Kada se formira medijska poruka u vidu novinskog teksta, radio ili TV priloga o nekom dogaaju iz sveta realija, moe se govoriti o funkcionisanju jednog oblika semjoze na sledeoj relaciji: Dogaaj (designatum) novinarski prilog (sign vehicle) primalac (interpretant). Iz okvira komunikolokih teorija i odreenih pravila, iskau mada se svode na isto, i neka opta pravila novinarske struke a iji zadatak jeste da olakaju rad na odreivanju stepena vanosti i istinitosti informacija o injenicama koje su u fokusu novinarske panje. Odnos prema injenicama mora da bude uspostavljen na kreativan i konstruktivan nain, u interakciji novinara ali i lanova redakcije sa svim potencijalnim i aktuelnim uesnicima i svedocima injeninog dogaaja. Kvalitet tog odnosa poiva na oseaju za meru u komunikaciji i sprovoenju postupka novinarskog terenskog istraivanja. Ako se novinar istraiva svrsishodnije i konstruktivnije odnosi prema akterima dogaaja onda e imati i privilegije da sazna neto vie od ostalih ili da dobije neki detalj, poseban podatak ili gledite koje mu obezbeuje atraktivnost ili zanimljivost teme. Odnos prema injenicama mora da bude fer, poten i neprikosnoven. Izreka da su injenice svete a komentari slobodni ovde je veoma znaajna. U primarnoj fazi sakupljanja injenine grae sve injenice se moraju sakupiti u njihovom objektivnom statusu, ba onakve kakve jesu nezavisno od nas i nae volje. Obrada i plasman vesti o predmetnom dogaaju bie sveden na vest, odnosno minimum informacija i faktografije koje svaka vest sama po sebi sobom nosi. Ve, kasnije u ostalim napisima koji idu iza vesti, a to su izvetaj, osvrt, lanak, beleka, reportaa, komentar i drugi oblici, dozvoljena su oscilovanja u formalno sadrinskom i estetskom pogledu. Taj se postupak najbolje oituje u izreci Marka Tvena koja nas obavezuje da najpre sakupimo sve injenice a potom ih obraujemo kako nam se dopada.

Tipologija novinarskih (medijskih) anrova

Iskustvo govori da oblika novinarskog izraavanja ima vie i da novija medijska praksa raa i neke potpuno nove oblike novinarskog izraavanja. Potrebno je znati da se stroga podela oblika novinarskog izraavanja veoma teko izvodi, upravo zbog tesne meuzavisnosti i slinosti mnogih oblika. Neki oblici novinarskog izraavanja (novinarske vrste) su toliko slini da ih samo iskusni novinari i itaoci mogu razlikovati. Meutim za potrebe studija novinarstva neophodno je nauiti i osetiti i te najfinije razlike meu njima. Tipologija novinarskih anrova, to jest stroga podela i nomenklatura svih postojeih anrova, moe se izvesti na osnovu iskustava koja dolaze iz svetske i domae prakse i teorije. Ali, najpre, treba navesti da neki teoretiari u svetu i kod nas ne ele da se tipologija novinarskih anrova dogmatizuje, to doslovno znai da u praksi ne treba najstroije primenjivati pravila anrovske tipologije, ve uvek treba ostaviti izvesnu slobodu u izboru, obradi i plasmanu grae. Tako e se na najbolji nain ukomponovali lina vetina novinara, objektivnost pristupa, prilagodljivost medijskog kanala i potreba javnosti da zna. U tom pravcu potrebno je razumeti ta teorija kae o medijskim anrovima (rodovima, vrstama) a pitanje kako e se koji primenjivati u praksi treba ostaviti za konkretan rad novinara. Savremena svetska praksa i teorija novinarstva yasnovani su na dva osnovna gledita na anrovsku tipologiju. Angloameriko novinarstvo zastupa praksu u kojoj su anrovske podele minimalizovane, skoro nepostojee, dok evropsko novinarstvo tei da razvije anrove i obogati njihovu tipologiju. Ovde treba navesti da postoji i savremena ruska kola tipologije anrova unutar koje je funkcionie najbogatija anrovska tipologija. U angloamerikom pristupu anrovima razlikuju se samo dve grupe anrova: informativni anrovi i analitiki anrovi. Pod informativne anrove podpadaju vesti i izvetaji u svom klasinom formatu, dok se u analitike anrove svrstavaju razni tipovi intervjua, kolumni, komentara i slinih vrsta. Angloameriko novinarstvo praktikuje da ovu podelu jo vie pojednostavi i uini je bliom praksi. Postoji miljenje da je ova tendencija produkt tenje da se savremeno novinarstvo upodobi potrebama i senzibilitetu savremene publike i trita medijskih proizvoda. Uurbano savremeno drutvo nema uvek dovoljno vremena te se namee potreba da se svi novinarski proizvodi pojednostave i tako uine lakim za medijsku potronju. To doslovno znai da u praksi amerikog novinarstva razlikujemo samo dva anra news (vesti) i story (prie). Tiplogiju anrova, veoma blisku ovoj, zastupa profesor Neda Todorovi koja uspostavlja podelu na faktografske i interpretativne anrove, obrazlaui to tvrdnjom da takva podela u savremenom, vestima prezasienom, drutvu deluje loginije nego prethodna, tripartitna, budui da beletristiki elementi u modernom novinarstvu sve vie ustupaju mesto suvoj faktografiji. (Todorovi, N. 2002:63) Na tragu ovakvih ideja moemo sa sigurnou tvrditi da je dominantno obeleje ove vrste gledanja na anrove dualizam faktografije i interpretacije. Faktografski anrovi se iscrpljuju u osnovnim vidovima vesti i izvetaja (hard news) dok se interpretativni anrovi nadograuju dodatnim pitanjima na koja se trae odgovori a kojima se obogauje i senzibilizuje anrovski diskurs (soft news). Evropsko sagledavanje anrova karakteristino je po tome to pokuava da uvede vei broj anrova i podvrsta, kao odgovor na potrebe novinarske prakse. Otuda je u evropskom novinarstvu najzastupljenija ve klasina tripartitna podela anrova na informativne, analitike i beletrizovane, koji u sebi sadre vie desetina oblika novinarskog izraavanja. Ovu kolu anrova nadograuje i francuska tipologija anrova koja sve oblike novinarskog izraavanja grupie u pet anrova: Izvorne informacije (vie vrsta vesti), izvetaje (izvetaji, reportae, beleke), proirene teme (analize, kolumne), spoljnji pregledi (intervjui, debate, kominikei) i komentari (uvodnici, hronike, kritike). Bogatu francusku podelu, nastalu na tradiciji najstarijih stvaralaca beletristike i publicistike, u izvesnoj meri pojednostavljuje nemaka novinarska praksa. Iz obilja oblika i puteva, moguih stilskih formi i pisanih vrsta (jezikom profesije reeno, anrova), kojima se publici predstavljaju novosti, iskristalisala su se etiri osnovna tipa novinarskog teksta: vest, reportaa, odnosno lanak, komentar i intervju. (Rus Mol, . 2005:49) Za razliku od anglosaksonskog gledia na tipologiju anrova evropska kola na znaajno mesto, pored faktografije i analitike (interpretacije), postavlja i beletrizovane forme odnosno anrove. Bogata knjievna tradicija i publicistiki ivot Evrope u novinarstvo je uveo brojne oblike u kojima se pored informativne funkcije pojavljuje i preplie i estetska komponenta. Ovoj podeli su bili svojevremno skloni i teoretiari jugoslovenskog i srpskog novinarstva koji su zastupali ideju da se anrovsko bogatstvo treba negovati i razvijati. U tom pogledu evropske ideje su samo prelazna formacija izmeu bipartitne tipologije sa zapada i veoma heterogene tipologije koju su zastupali istoni publicisti i novinari.Rusija je tokom razvoja novinarstva u sovjetskoj eri, ali i u protekle dve decenije, uvek negovala novinarstvo bogato anrovskim oblicima. U savremnoj ruskoj publicistici, vie nego igde u svetu, moe se prepoznati najraznovrsnija anrovska tipologija, ali i nauni pristup izuavanju novinarskih anrova. Bogatstvo ruskih novinarskih anrova ogleda se i u postojanju pojedinih vrsta koje su tipine samo za Rusiju te je njihove nazive nepraktino i prevoditi. Jedan od vodeih ruskih publicista Valentin Vasiljevi Voroilov novinarske anrove tradicionalno deli na tri vida informativne, analitike i umetniko-publicistike. (Vasiljevi Voroilov, V. 2009:172) U informativne anrove spadaju beleka (vest), izvetaj, intervju, informativni dopis, mini intervju, reportaa, nekrolog. Analitiki anrovi obuhvataju analitiki izvetaj, dopis, besedu, komentar, socioloki rezime, anketu, monitoring, rejting, recenziju, istraivanje, pregled, prognozu, eksperiment, pismo, ispovest, preporuku, analitiki pres riliz. U umetniko publicistike anrove ubrajamo esej, feljton, pamflet, parodiju, satirini komentar, ivotnu istoriju, legendu, epitaf, epigraf, anegdotu, vic i igru. (Tertinij, A. A. 2000: 123) Jo jedna ruska podela ukazuje na mnotvo anrova i tesnu povezanost novinarskog i literarnog stvaralatva a prema njoj delimo anrove na: Operativno izvetajni (vest i izvetaj u svim svojim oblicima) Operativno istraivaki (intervju, reportaa, esej) Istraivako izvetajni (dopis, komentar, kolumna, recenzija) Istraivaki (izvetaji, pisma, saoptenja) i Istraivako obrazovni ili umetniko publicistiki (esej, feljton, pamflet). (Kroiok, L. E. 2000: 125-139) Sagledavajui sve navedene pristupe, kako one teorijske tako i praktine, ali saimajui iskustvene i vrednosne aspekte izuavanja anrova, moemo sa sigurnou usvojiti nekoliko vanih zakljuaka: Postojanje mnotva oblika novinarskog izraavanja (anrova) plod je dugog istorijskog razvoja i stvaralakog potencijala novinara. U svetu postoje veoma znaajne razlike u pogledu sistematizacije i tipologije novinarskih anrova, tako da nema opteprihvaene sistematizacije oblika i vrsta novinarskog izraavanja. Stare tenje, preovlaivale sredinom prolog veka, nastojale su da neguju mnotvo oblika i tako obogauju repertoar medija. Nove tenje nastoje da saimaju oblike i pojednostavljuju forme, svodei ih tako na trojnu ili dvojnu podelu. Odnos prema anrovima nije nikada bio dogmatizovan niti etabliran u neku formu doktrine. Novinari su uvek imali slobodu pristupa, formiranja i strukturiranja svojih tekstova, otuda i dolazi ideja da su anrovska pravila korisna ali ne i obavezujua. Novi mediji, trine okolnosti, potrebe i senzibilitet publike su preovlaujue kategorije kada je u pitanju obrazovanje anrovskih struktura. Savremeno drutvo trai i produkuje nove medijske proizvode pa tako i anrove a u tom procesu prednjae novi mediji koji uvode revoluciju u anrovskim strukturama, uglavnom menjajui ih, usavravajui i prilagoavajui novim potrebama publike. Neke novinarske forme, u zavisnosti od toga kako se pristupa njihovom stvaranju, kao i od toga kakve su im semantike, stilske i pragmatike karakteristike, mogu se pojaviti u vie anrovskih kategorija. Kolumna, naprimer, moe biti informativna, analitika, beletristika ak i dokumentarna.Na osnovu postojeih tipologija, kao i zastupljenosti u praksi savremenog novinarstva, za potrebe ovog udbenika izveemo sledeu sistematizaciju novinarskih anrova.

ANROVI (RODOVI, VRSTE)

OBLICI (FORME)

INFORMATIVNI(FAKTOGRAFSKI)Vest (5W)Izvetaj

INTERPRETATIVNI

Vest (5W+2)Izvetaj 8 (proireni)KomentarKolumnaBelekaCrticaOsvrtHronika

ANALITIKI(ISTRAIVAKI)

ReportaaKolumnaIntervju FierlanakKritika

BELETRISTIKI

PriaEsejKolumnaSatira, kozerija, aforizam

ILUSTRATIVNI

FotografijaStripKarikatura CrteIlustracija (Mapa, tabela, grafikon)

NENOVINARSKI

Reklame (Oglasi, obavetenja)Servisne informacijeHoroskop (Astroloke forme)Enigmatika (Rebusi, ukrtenice i sl.)

Navedeni oblici kao i anrovi mogu se uoiti u mnogim medijima, kako tampanim tako elektronskim i novim medijima. Uz manje ili vee varijacije svi navedeni oblici, ali i jo mnogi koji ovde nisu navedeni, nalaze svoj put do publike i veoma rado su pisani od strane mnogih novinara i urednika. Neki oblici su prilagoeni konkretnom mediju, tako da sve ee moemo da uoimo podelu anrova na novinske, radijske i televizijske. To, meutim, ne znai da e neka vest ili komentar, biti znaajno i sutinski modifikovana u zavisnosti da li se emituje na radiju ili tampa u novinama. Takva podela sugerie uglavnom tehnike adaptacije i blage oslilacije formalnog karaktera, dok struktura svakog pojedinog oblika ostaje ista. Dakako da postoje i anrovi koji su svojstveni samo pojedinim medijima, recimo radio drama, koja je svojstvena samo radiju, ili fotoreportaa, koju je nezahvalno ili skoro nemogue preneti na televiziju, odnosno radio. Meutim, ove razlike nisu vane za generalnu sistematizaciju i tipologiju anrova kakvu smo napred naveli, ve su specifinog karaktera. U praksi sreemo naine na koje se grade pojedini oblici novinarskog izraavanja, njihovu strukturu, jeziko-stilsku, informativnu i upotrebnu vrednost. U tom pravcu treba zasnovati, prouiti i primenjivati kriterijume, pravila i metode obrazovanja anrovskih formi i oblika kojima e se na najcelishodniji nain gajiti i unapreivati stvaralatvo novinara.

Vest

Predsednik je noas, u jednom pozoritu, pogoen metkom i, moda je smrtno ranjen. Tako je glasila vest koju je redakciji Asoijeted Presa poslao njihov dopisnik 14. aprila 1865. godine neposredno posle atentata na amerikog predsednika Abrahama Linkolna. Ova vest se danas smatra prvom modernom veu koja je napisana i emitovana na savremen nain i zadovoljavajui standarde novinskih agencija ali i tadanjih medija. U ovoj vesti su sadrana i tri bitna elementa vesti na kojima insistira zapadno novinarstvo a to je ABC svake vesti: A Accuracy (tano), B Brevity (kratko), C Clarity (jasno). Ovim kriterijumima u potpunosti i na jedinstven nain odgovara jo jedna vest koja je neizostavan primer novinarske literature irom sveta: Don Barington, Crnac, zaposlen u kafani Tri keca u Harlemu, pokuao je upaljenom ibicom da proveri da li ima benzina u rezervoaru njegovog evroleta. Imao je 37 godina, enu i troje dece. Pored ABC formule u svakoj vesti neophodan sastojak je neobinost ili neuobiajenost dogaaja o kome se izvetava. U tom pogledu antologijski je primer vest koja nam saoptava da je ovek ujeo psa a koju je objavio nemaki Frankfurter Rundshau 29. aprila 1986. Taj nemaki list je iskoristio potpuno neobian, ali istinit, dogaaj iz daleke Dakarte kada je jedan Indoneanin ujeo psa, da nas podseti na davnu izjavu amerikog novinara Dona Bogarta koji je jo 1880. godine rekao: Kada pas ujede oveka to nije vest. Ali kada ovek ujede psa to je prava vest. Vest mora da bude vana publici, dakle da se odnosi na neto to je konzumentima vesti unutar referntnog okvira njihove panje. U tom pogledu najbolji primer su takozvane servisne informacije, vesti koje se odnose na vremenske prilike, stanje u saobraaju, javnom redu i miru, zdravstvenim slubama, komunalnim delatnostima i uslugama. Mesto gde se ovakve vesti najee plasiraju su lokalne, ili gradske, rubrike u medijima, mada postoje i mediji koji su specijalizovani za lokalno izvetavanje pa je njihov fokus panje usmeren u najveoj meri na lokalno izvetavanje.Zanimljivost je komponenta koja vesti daje ivost i pomalo neobinost te se, zahvaljujui tome, zanimljiva vest uvek dobro rangira u svim medijima (tampa, radio, televizija, Internet). Zanimljive vesti su esto obavezan sastojak modernih informativnih formata jer, na izvestan nain, omekavaju strogou i ozbiljnost informativnog programa. Tako emo esto u odjavama udarnih dnevnika na televiziji videti zanimljivu crticu ili beleku koja nam izmami osmeh ili raspoloenje. Novine su omiljeno mesto za plasman zanimljivih vesti a one se najee odnose na neobine dogaaje u prirodi i meu ljudima. Ali, to ne znai da je vest zanimljiva samo ako se odnosi na zanimljiv dogadjaj, ve je zanimljiva i ako se na zanimljiv nain pie o veoma ozbiljnim dogaajima. Atribucija vesti kao anra veoma je raznovrsna a od kolskih primera kvaliteta vesti treba podsetiti na ideju Branka Kojia koji je 1964. godine smatrao da vrednost vesti daju aktuelnost, blizina, veliina i vanost. (Novak, B ur. 1964:157-158) Aktuelnost nalae da se vest mora odnositi na ono to je za publiku novo, to ona jo ne zna a eli da zna. Bliskost dogaaja pobuuje panju i ako je dogaaj manje vaan, ali samo ako je u susedstvu ili neposrednoj blizini itaoca. Veliina je u vestima veoma vana bez obzira da li se vest odnosi na male ili velike ljude i dogaaje. Publika voli vesti o poznatima ali voli i vesti o sasvim malim ljudima. Vest dobija na vanosti ukoliko se odnosi na dogaaj ije bi se posledice mogle negativno ili pozitivno odraziti na najiru zajednicu. Poskupljenje ivotnih namirnica, elementarna nepogoda, epidemija su klasini primeri vanih vesti a neke od njih imaju vrhunske prioritete u plasmanu. Vest da je pop zvezda Ejmi Vajnhaus na beogradski koncert, u leto 2011. godine, dola i nastupila pod dejstvom opijata bila je vie zanimljiva nego vana. Ali, neto kasnija vest da je Ejmi umrla od indirektnih posledica konzumiranja opijata postala je itekako vana jer je otkrila bolnu injenicu o obimu jednog poroka.

Definicija vesti

U novinarskoj literaturi, kao i udebenicima iz kojih se generacije novinara ue osnovama ove profesije, vest se skoro jednoglasno definie kao osnovni oblik novinarskog izraavanja. Obzirom na njenu strukturu, formalna i sadrinska obeleja ona to zaista i jeste. Meutim, u irem sagledavanju novinarske literature i prirunika ipak e se nai izvesna dvoumljenja pa ak i neslaganja u pogledu definicije vesti. To, svakako, ukazuje na vanost i nunost potrebe da se ovaj medijski anr uhvati u okvire jedne univerzalne definicije, ali pokazuje se da to nije ba jednostavan zadatak. Vest je osnovni novinarski anr; osnovni zato to svi novinarski anrovi, bez obzira na oblik i medij (tampa, radio, televizija, agencije) sadre neku novost ili vest; novinarski zato to je tipian za novinarsko stvaralatvo (i na radiju i na televiziji a ne samo u novinama). (ivoti, R. 1993: 21)Najvaniji pisani oblik novinarskog izraavanja i hleb nasuni svakog novinara jeste vest. Mnogo toga, skoro sve, moe biti vest. To je neto neobino, aktuelno i nimalo svakodnevno jer: News is What is different kako to kau u Americi. (Rus Mol, . 2005:49)ta je vijest? Tu ve nailazimo na prvu tekou, jer je vijest takva novinska kategorija koju je mnogo lake prepoznati nego definirati... Najjednostavnija definicija vijesti bila bi, da je vijest prikaz nekog dogaaja od ireg interesa. Iz ove definicije indirektno slijedi da dogaaj koji interesira relativno uski krug ljudi nije vijest, odnosno nije vrijedan da se obradi i tampa kao vijest... (Novak, B ur. 1964:154)Vest je najkrai, najjednostavniji i najpopularniji oblik pisane ili govorne i vizuelne informacije o nekom dogaaju, pojavi, drutvenom ponaawu ili nekoj linosti. Vest je glavni anr novinarskog oblikovanja novosti. (uri, D. 2003:51)Profesionalni novinari i urednici najee ovako saimlju osnovni kriterij za to je li neto vijest: relevantnost, korisnost, zanimljivost. (Ricchiardi, S., Malovi, S. 1996:4)ta god bila, vest je izuzetno sloen termin i razliiti ljudi pod njim podrazumevaju razliite stvari. Vest je informacija, a dananji mediji posluju s informacijama. Ono to je danas vest, ne mora to biti i sutra. Ono to je vest u jednoj geografskoj oblasti, ne mora biti vest u drugoj. (Itjul, B., Anderson, D. (2001):10-11)Definisanju vesti pomae i teza po kojoj je vest osnovni oblik novinarskog izraavanja ne samo zbog elementarnosti, ve i zbog injenice da vest, makar u tragovima, lei u skoro svim drugim novinarskim anrovima. I ako malo paljivije iitavamo druge novinarske forme primetiemo da u njima skoro uvek ima, ako ne svih pet, onda sigurno nekoliko odgovora na pitanja na koja odgovara svaka vest. Informativnost svakog novinarskog anra zasniva se upravo na prisustvu elemenata vesti i skoro da nema ni jednog novinarskog anra a da u njemu nema odgovora na klasina (5W) pitanja. Ovim definicijama moe se dodati mnogo drugih, nita manje preciznih i zanimljivih, napora da se to konkretnije i konciznije odredi ta je to vest. Neke od njih dolaze iz prakse dok su neke vie plod teorijskih razmatranja ali je sigurno da jedna, opteprihvaena, definicija vesti jo uvek ne postoji. Novinarstvo i njegovi prouavaoci u celom svetu, svako na svoj nain i prema svojim potrebama i okolnostima, definiu i vest i ostale medijske anrove i to je sasvim primereno ovoj profesiji kao stvaralakoj i kreativnoj delatnosti. Ipak, ako bi smo u nekoliko rei, ili reenica, morali da kaemo ta jeste vest onda emo neizostavno morati da navedemo sledee:Vest je najkrai i najbri oblik novinarskog izraavanja (izvetavanja), koji prenosi najvanije informacije (Ko? Gde? ta? Kada? Zato?) o nekom dogaaju za kojim publika ispoljava interes da zna. Vest ima svoja formalna i sadrinska obeleja koja su standardizovana kroz razliite modele vesti i naine pisanja vesti.Dozef Pulicer je svojim savetima mladim novinarima jezgrovito objanjavao gde lei tajna uspenog novinarstva, bar kada su vesti u pitanju. On je savetovao da se uvek i uporno traga za vanim vestima koje su po svojoj prirodi: originalne, odreene, dramatine, romantine, uzbudljive, jedinstvene, neobine, udne, humorne i naroito prikladne da bi se o njima prialo. (uri, D. 2003: 54-55)

Funkcionalna klasifikacija vesti

Kada nastanu, ili kada budu napravljene - kako se popularno u novinarskom argonu kae, vesti moraju dobiti svoje mesto u novinama ili na programima elektronskih medija. Njihovo rangiranje i davanje prioriteta u objavljivanju u presudnoj meri zavise od sadrine i ostalih kvaliteta svake pojedine vesti. U tom pogledu moemo govoriti o nekoliko vrsta vesti a sve u zavisnosti od formalnih i sadrinskih elemenata svake vesti.Klasina (standardna) vest se odnosi na dogaaj koji se zbio u neposrednoj prolosti a o kome reporter saoptava najvanije podatke po nekoj od klasinih formi za pisanje vesti. Ove vesti nisu naroito cenjene kod urednika jer nemaju onu neophodnu dozu adrenalina kako u venama izvetaa na terenu tako i u znatielji itaoca odnosno publike. Vesti u nizu ili kontinuirane vesti se odnose na dogaaje koji jo uvek traju i iji dalji tok ili ishod nisu poznati a od velikog interesa su za publiku. Ovakve vesti se najvie odnose na razna kritina stanja u zemlji ili svetu, klimatske nepogode, katastrofe, iznenadne incidente, nesree, ratove i razna kritina stanja, ali i na razna politika, kulturna, sportska i druga deavanja u odreenom vremenskom rasponu. Izvetavanje sa zasedanja ministara finansija najrazvijenijih zemalja sveta, praenje Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, praenje olimpijskih igara, svetskih prvenstava u raznim sportovima, samo su primeri dogaaja sa kojih svakodnevno stiu desetine pojedinanih vesti u nizu. Vest dana je ona vest koja je obeleila odreeni dan a ona najee zauzima prve minute u radio i TV emisijama i eksponirane pozicije na Internet portalima medijskih kua. Ona se najpre pojavi kao udarna vest i dobija prolaz u svim emisijama, neke televizijske kue prekidaju program da bi je emitovale (breaking news) ili je hitno skroluju u kajronima pri dnu ekrana. Udarna vest ili vest dana moe imati svoj dodatak, koji donosi neku novost u pogledu razvoja dogaaja, a taj dodatak se emituje u toku programa pod oznakom poslednja vest. Vesti zanimljivosti nemaju informativni znaaj ali su po svojoj temi i dogaaju neobine, esto opisuju apsurde ili uvrnute postupke i deavanja. Ove vesti su esto duhovite, iskriave i imaju dozu humora.Pregaeno pseto je francuska novinarska argonska oznaka za najmanje vane vesti o nekim lokalnim trivijalnostima. Ove vesti su osuene i da ne budu objavljene ako nema vremena ili prostora u mediju i zato se jo nazivaju i vesti za ispadanje. Vesti sa aokom imaju svoje mesto u medijima jer pored informativnosti svoje grae, obino na kraju, sadre i taokozvanu aoku ili kritiku bodlju kojom se zasniva kritiki, skoro sarkastini, odnos prema pojavi o kojoj se izvetava. Iako je komponovanje ovakvih vesti suprotno pravilu o nemeanju anrova, vesti sa aokom imaju popularnost upravo zbog svoje, kako informativnosti, tako i angaovanosti.

Forme vesti

Vest sa lidom. Tehnike istraivanja i prikupljanja informacija, kao poetne faze u procesu nastajanja vesti, predstavljaju prvu i veoma vanu fazu u nastajanju vesti. Meutim, sama tehnika pisanja vesti, ili neka stroga pravila za to ne postoje. Nasuprot tome meu novinarima irom sveta se odomailo nekoliko ustaljenih pravila koja se sa deliminim varijacijama uglavnom potuju. Ponekada same redakcije, mediji ili specifinosti publike diktiraju i neke elemente tehnike i forme vesti, tako da na tom polju esto ima odstupanja zbog toga. Ono to se u istorijskom razvoju tampanog i elektronskog novinarstva u svetu razvilo i postalo pravilima za pisanje vesti jesu sledei saveti i upozorenja novinarima: Raditi brzo, ali ne prebrzo, tako da ne doe do greaka koje mogu imati dalekosene posledice; U nainu obrade zadrati ozbiljnost, ali izbei dosadnost; to manje dogmatizirati; Nastojati biti atraktivan, ali bez senzacionalizma; Kaniti se svakog pretjerivanja, bilo da se radi o preuveliavanju ili o umanjivanju. (Novak, B. 1964:162)U kompozicionom pogledu tehniku pisanja (konstruisanja) vesti odlukuje jedno pravilo usvojeno u celom svetu, koje se i danas praktikuje u medijima od najmanjih do najveih. Re je o tehnici lida, za koju se ispostavilo da najbolje odgovara potrebama medija kao i zahtevima koji se postavljaju u pisanju vesti. Lid (Engl: lead) ili izvorno to lead jeste glagol koji znai voditi a u ovom kontekstu ga nikako ne treba idetifikovati naim izrazom uvod jer vest ne sme da ima nikakav uvod. Naprotiv, ovde je re o tome da se lidom naziva poetni deo vesti i u tom poetnom delu mora da se kae ono to je najvanije u vesti. Lid se u novinarskom argonu naziva jo i glava vesti jer je svakako njen vodei kompozicioni deo. Lid je najbolji kada se sastoji od jedne reenice, mada se moe protezati i na dve pa ak i tri reenice ako je najvaniju stvar nemogue smestiti u manje rei. Ova tehnika je u praksi osvedoena kao veoma efikasna i efektna jer odmah pogaa i pleni panju publike a pored toga tedi vreme i prostor to publika veoma ceni. Time lid opravdava svoja dva osnovna cilja a to su efikasno hvatanje itaoeve (gledaoeve, sluaoeve) panje i uteda vremena i prostora.

ISLAMABAD 23. 09. 2013. Najmanje 45 ljudi poginulo je u zemljotresu jaine 7,8 stepeni po Rihterovoj skali koji je danas pogodio zapad Pakistana, saoptili su lokalni zvaninici i stanovnici.Strahuje se da je broj rtava mnogo vei poto su se desetine kua sruile, prenela je agencija Rojters. Stanovnici su u panici istrali na ulice a zemljotres se osetio i u Karaiju, najveem pakistanskom gradu, pa ak i u indijskoj prestonivi Nju Delhiju.Epicentar se nalazio kod grada Dalbandin u oblasti Baluistan, saoptio je Ameriki geoloki zavod, prenela je agencija Rojters.Baluistan, kao i susedni Iran su poznati kao trusna podruja, podsetio je AP. U aprilu je najmanje 35 ljudi poginulo u toj oblasti u snanom zemljitresu.

Sadrina lida, obimom rastegljiva na od jedne do tri reenice, sadrinom informacija je vrlo odreena. Lid, po uobiajenim pravilima, treba da sadri odgovore na standardnih pet pitanja Ko? ta? Gde? Kada? Zato? ovome se dodaje i pitanje Kako? Tako da se ova formulacija pitanja u praksi oznaava formulom 5W+H prema poetnim slovima ovih rei na engleskom jeziku.Istorija novinarstva tvrdi da je prva vest sa lidom ona o ubistvu amerikog predsednika Linkolna. Mada, potreba za pisanjem vesti sa lidom nastaje u doba graanskog rata u Americi, kada ratni reporteri nemaju dovoljno vremena da izvetavaju primenom tehnike hronolokog reda. Ratna dejstva, prekidi veza i dramatini dogaaji na prvim borbenim linijama odakle su reporteri izvetavali, naterali su urednike da naruuju a reportere da piu vesti na nain da ono najvanije kau odmah u prvoj reenici. Tako je nastala vest sa lidom. U novije vreme se dodaje i sedmo pitanje: ime? Nemaka novinarska kola zahteva da se na sva ova pitanja doda i pitanje izvora informacija kao sedmo pitanje u lidu to se u praksi vrlo esto ini. Postoje novinari koji smatraju da broj pitanja koja treba da dobiju odgovore u lidu ne treba ograniavati na pet ili sedam, ve da to treba modifikovati u zavisnosti od potreba i poveati ak na preko deset pitanja. Meutim, kod redosleda ovih pitnja pravila su neto jasnija i ona, uglavnom, nalau da se sledi praksa retoriara starog Rima koja kae da se u nabrajanju uvek treba poeti od onoga to je najvanije a ii ka onome to je manje vano. U detaljnoj studiji posveoj pisanju vesti Anderson i Itjul uspostavljaju klasifikaciju lidova unutar koje prepoznaju:Rezimirajui lidRezimirajui lid u prilozimaNarativni lidKontrastni lidStakato lidKomunikativni lidUpitni lidCitatni lidLidovi tipa nijedan od pomenutih (Anderson, D, Itjul, B. 2001:26)U svakom sluaju pisanje vesti sa lidom zahteva i odreene kompoziciono formalne postupke koji uobliavaju kako sam lid tako i kompletnu vest. Pravilo obrnute piramide je ve tradicionalan nain da se uspostavi lid u kome e biti kazana najvanija informacija a ostatak teksta vesti posluie za manje vane detalje o dogaaju o kome se izvetava. Vest pisana po pravilu obrnute piramide je struktuirana da je svaka sledea reenica podreena onoj prvoj koja ima najvei znaenjski obuhvat. Otuda i naziv obrnute piramide jer svaka reenica ispod prve reenice nosi manje vanu sadrinu.

ema obrnute piramide

Model odloenog dejstva predstavlja takav nain pisanja vesti u kome se odgovori na pet klasinih pitanja (5W) ne saoptavaju u prvim redovima. Ovakva vest nema lid ve se u njoj zapoinje izvetavanje sa najmanje vanim injenicama i ide se ka najvanijoj. Ovakva kompozicija vesti ima za cilj da zadri i povea interes i panju itaoca (gledaoca, sluaoca) do kraja vesti. Tek na kraju vesti se saoptava ona najvanija poruka iz dogaaja o kome se izvetava. Ova kompozicija vesti mogla bi se uslovno nazvati i pravilo piramide jer se vest zapoinje sa manje vanim a zavrava najvanijim injenicama o dogaaju.

Jedan ovek ije su potpetice bile suvie visoke naao se danas u nevolji na carinarnici. Lester Spigel, tridesetjednogodinji Austrijanac, zatvoren je pod optubom da je pokuao da prokrijumari dijamante u vrednosti od sto hiljada dolara u potpeticama svojih cipela.

Vest sa pozadinom (ili stil peanog sata) jeste svojevrsna kombinacija prethodna dva naina pisanja vesti, to jest kombinacija vesti sa lidom i vesti sa hronolokim redom. Zapravo u vesti sa pozadinom se poinje lidom, to jest ono najvanije se saoptava u prvoj reenici posle ega vanost opada sve do take preokreta kada izvetavanje poinje da sledi hronoloki redosled dogaaja. Taka preokreta se jo naziva i prelazni paragraf i ona je obino vezana za neku izjavu ili dogaaj od kojeg poinje da tee ostatak vesti. Ovaj nain pisanja vesti omiljen je prilikom izvetavanja o saobraajnim nesreama, prirodnim katastrofama, kriminalu, izvetavanju sa sudjenja i sl. O strukturi peanog sata meu prvima je pisao ameriki profesor Roy Peter Clark koji je naglaavao da ona nije isto narativna, ona nije jednostavna obrnuta piramida... To je jedan oblik u kome poinjete da saoptavate vijesti, da pripovijedate ta se dogodilo, a onda dolazi do prekida u piramidi... U tom trenutku vijesti se odmrzavaju i stavljaju u dramatinije i esto prave okolnosti. (Kova, B., Roszenstil, T. 2006:192)

Vest sa hronolokim redom je najverovatnije najstariji oblik, odnosno model, za pisanje vesti i u savremenim medijima vrlo se retko sree. Njenoj nepopularnosti doprinosi usporen tok i dinamika samog saoptavanja vesti kao i neracionalnost u troenju dragocenog vremena i prostora. Osnovno pravilo komponovanja vesti sa hronolokim redom jeste da se injenice o dogaaju, o kome se izvetava, saoptavaju onim redosledom kojim su se i zbivale. Takav redosled iznoenja najvanijih podataka usporava percepciju i ne garantuje nam kada e se pred nama, kao itaocima, nai najvaniji deo vesti.

Fle vesti su najkraa forma vesti koja se najee koristi programskim segmentima medija u kojima je dovoljna samo tura osnovna informacija o nekom dogaaju. Naprimer u najavi ili odjavi dnevnih informativnih emisija esto se samo emituju fle vesti u vidu malih crtica ili intro priloga. Na televizijskim programima ove vesti esto se emituju u skrolovima/kajronima u dnu ekrana tokom glavnih informativnih emisija. Fle vest nema potpunu formu kojom zadovoljava odgovore na pet standardnih pitanja (5W), niti odgovara na neka dodatna pitanja.

Izvetaj

Saglasnost oko toga ta je izvetaj skoro da nije, niti je ikada bila, sporna, kako me medijskim praktiarima, tako i meu teoretiarima akademskog i iskustvenog kova. Skoro svi autori novinarskih udbenika i prouavaoci novinarskih anrova, saglasni su u tome da je izvetaj neto vie od vesti a manje od reportae, fiera ili lanka. Definicija izvetaja rado je uspostavljana u odnosu prema vesti. Tako je u staroj jugoslovenskoj koli novinarstva hrvatski profesor Branko Koji tvrdio da izvetaj nije nita drugo nego dua vijest, odnosno vijest s vie detalja. (Novak, B. 1964:169) Meutim profesor teorije novinarskih anrova Radomir ivoti osporavao je Kojievu tezu stavom da vest moemo obogaivati s bezbroj detalja, ali vest ostaje vest. Duina ili kratkoa su samo spoljni vizuelni elementikoji pomau prepoznavanju anra, ali osloniti se samo na njih bilo bi pogubno jer bi se zanemarili ostali bitni kriteriji koji se odnose na zajednicu strukturno kompozicionih elemenata. (ivoti, R. 1993:49) ve u ova dva suprotstavljena teorijska stava porepoznajemo neke osnovne determinante na kojima se zasnivaju osobenosti kako vesti tako i izvetaja. Kvantitet forme, koji je zasnovan na broju rei i reenica, ali i kvalitet forme koji je zasnovan na semantikim, stilskim i kompozicionim obelejima teksta sutinski e diferencirati ova dva novinarska anra. Opteprihvaena definicija kae da izvetaj jeste najzastupljeniji i najvaniji oblik novinarskog izraavanja posle vesti i da je u sutini informativne prirode. U prolosti se na izvetaj gledalo kao na formu koja ima zadatak da na lice mesta izae odmah po prijemu vesti o nekom dogaaju. U zavisnosti od pristupa informativnoj grai, izvorima informacija ali i samom razvoju dogaaja o kome se izvetava, izvedene su razliite tipologije izvetaja kao anra.

Profesor Slobodan ii je svojevremno smatrao da postoje etiri vrste izvetaja prema semantikim i kompoziciono-stilskim obelejima teksta: Informativni izvetaj, Tematski izvetaj, Analitiki izvetaj, Zbirni ili sumarni izvetaj. (Lekovi, Z. ur. 1983:127 - 129) Informativni izvetaj je oslonjen na vest sa obrnutim piramidom i vrlo je konkretan i koncizan. Tematski izvetaj ve poinja da spekulie, analizira i komentarie dogaaj dok u analitikom izvetaju postoje ozbiljni elementi promiljanja i analize kako uzroka, toka tako i posledica datog dogaaja ili situacije. Zbirni ili sumarni izvetaj se najee sastavlja od vie razliitih izvetaja koji alju izvetai sa terena a ujedinjuje ih ideja, interes ili aktuelnost materije o kojoj se izvetava. (Lekovi, Z. ur. 1983:127 - 129)Duan Slavkovi je smatrao da postoje tri vrste izvetaja i to Obian izvetaj normalni, mirni izvetaj, dat korektnim novinarskim jezikom, raen upravo na osnovu klasinog principa pet pitanja, bez tenje da se donese neto novo. (Slavkovic, D. 1973:174) Reporterski izvetaj je na granici sa reportaom i od nje ga deli samo injenica da se on odnosi na jedan dogaaj i njegov tok. Komentatorski izvetaj je ona vrsta izvetaja u kome se neto objanjava, tumai, daje ocena, iznosi sud o jednom dogaaju, i to odmah, dok jo traje ili je tek zavren. (Slavkovic, D. 1973:180) . U novijoj teoriji novinarskih anrova vrste izvetaja dobijaju neka nova obeleja, ve u zavisnosti ta novo donose i kakve su im sadrinske karakteristike. Prof. ivorad orevi smatra da postoje: Informativni izvetaj, oblikovan na osnovu injenica i informacija sakupljenih na licu mesta, Izvetaj sa elementima interpretativnog sadraja, koji sadri i rezultate novinarskog istraivanja, vrednovanja i procene i Manipulativno-preoblikovani izvetaj pisan sa tenjom da oblikuje dogaaj po narudbini i proizvede unapred smiljeno i planirano delovanje na publiku. (orevi, . 2005:63-64) Savremnu teoriju novinarskih anrova, kroz modernizovanu tipologiju izvetaja kao anra oblikovala je prof. Neda Todorovi podelom na: Klasini (opoteinformativni ili tematski) izvetaj, Analitiki-interpretativni izvetaj i Reporterski izvetaj. (Todorovi, N. 2002:74) Opteinformativni izvetaj, prema Todorovievoj, konstatuje sutinu dogaaja, navodi ono najvanije iz njega i eventualno razrauje jo neke bitne postavke dogaaja, dok tematski izvetaj naglaava jednu temu i oko nje izvodi relevantne informacije. U analitikom (komentatorskom) ili interpretativnom izvetaju novinar injenice stavlja u takve meuodnose da italac iz konteksta stie jasniju sliku o dogaaju, lake zauzima stav... Reporterski izvetaj, pratei dogaaj u razvoju, odslikava i atmosferau, ambijent oko dogaaja upotpunjujui, na taj nain, predstavu koju italac dobija o celini opisanih zbivanja. (Todorovi, N. 2002:74)

Tipologija izvetaja, kao novinarskog anra, nije nikada definitivno uokvirena, niti e to ikada biti. Sama stvaralaka priroda novinarstva nuno menja postojee tipoloke koncepte, jer se savremeno izvetavanje unapreuje i talentom novinh medijskih stvaralaca, ali i dometima i mogunostima novig tehnologija na koje se stvaraoci oslanjaju. Ma koliko dobro sagledavali sve sadrinske i formalne karakteristike savremenih anrova, pa i izvetaja, njihovo razlaganje na tipine vrste nikada nee biti konaan posao. Ono to danas imamo kao tipologiju, ili razvrstavanje, izvetaja odraz je stanja u savremenom novinarstvu i teorijskom sagledavanju istog.

Kompozicija i stil izvetaja

Navedene tipologije izvetaja uglavnom su zasnovane na osnovu sadrinskih parametara ili na osnovu tretmana i pristupa informativnoj grai. Meutim, pored ovih, sutinskih, parametara za tipologiju izvetaja, postoje i stilsko-kompozicioni parametri koji nam omoguavaju da izvetaj, na osnovu fomalnih elemenata posmatramo na nekoliko naina. Izvetaj sa glavom i trupom. Odomaen i najee primenjivan nain pisanja izvetaja, bez obzira o kojoj tematici ili podruju interesa novinarske panje je re, izvodi se primenom pravila glave i trupa izvetaja. Neki praktiari ovo pravilo nazivaju i pravilom lida i trupa izvetaja, meutim u svakom od sluajeva re je o istom ablonu. Ovo pravilo nalae da se izvetaj napie na nain koji je najsliniji pisanju vesti po pravilu obrnute piramide. To, dakle, zahteva da novinar u prvoj reenici, ili u prvih dve do tri reenice, kae one najbitnije informacije o dogaaju sa kojeg izvetava a da potom krene u dublju, ili pozadinsku, eksplikaciju dogaaja. Kao u vesti i u izvetaju, pisanom na ovaj nain, 5W ini osnovu lida a lid ini glavu izvetaja. Potom, u trup izvetaja ugrauju se razne dodatne, manje vane (ali ipak vane) informacije, izjave, navodi i sve drugo do ega novinar doe na licu mesta slui da pojasni ili u veoj meri rasvetli deavanje o kome se izvetava. Pisanje ovom tehnikom podrazumeva da se u u trupu izvetaja, najbolje je to uiniti negde u njegovoj sredini, ugrade i oni podaci koji u prvi mah izgledaju kao da im nije mesto u izvetaju, ali su nam ipak vani. Ti podaci mogu biti esto statistike ili ilustrativne prirode i nalaze se u nekoj vrsti relacije sa izvetajem. Oni se mogu i vizuelno izdvojiti iz trupa izvetaja na vie naina boldovanjem, kurzivom ili uokvirivanjem teksta. Stavljanje dela teksta u antrafile (okvir) karakteristino je za tampane medije i Internet portale i u velikoj meri potpomae vizuelnu percepciju celog izvetaja a zajedno sa drugim delovima izvetaja (nadnaslov, naslov, podnaslov, ilustracija, potpisi...) doprinosi kako boljoj vidljivosti i itljivosti tako i estetskom aspektu izvetaja. Referatski izvetaj. Drugi nain komponovanja izvetaja u argonu se naziva i referatski izvetaj jer je uglavnom pisan hronolokim redom, kao neka vrsta zapisnika o dogaaju i po tome podsea na vest sa hronolokim redom. Ono to predsatavlja glavni deo dogaaja, ili poentu nekog deavanja najee se nalazi u sredini teksta dok uvodni deo i zavrnica imaju manji znaaj. Ovakav nain pisanja izvetaja skoro je iezao iz novinarstva jer nije primeren ni savremenoj tampi a jo manje potrebama i jeziku elektronskih medija.Izvetaj sa pozadinom. Poput vesti sa pozadinom i ovaj novinarski anr ima svoju strukturu unutar koje imamo glavnu, udarnu, novost u glavi izvetaja a potom sve ono to sledi ima zadatak da tu novost (faktografiju) iz lida smesti u ui ili iri kontekst. Za razliku od izvetaja sa glavom i trupom, u kome se u trup smetaju manje vani pratei detalji dogaaja, u pozadini (background-u) izvetaja sa pozadinom, smeteni su podaci koji su u vezi sa lidom na mnogo prisniji i zanimljiviji nain. Pisanje na ovakav nain (izvetaj sa background-om) jeste odlika savremenog izvetavanja, najpre jer prua vee mogunosti za eksplikaciju radnje, njenog miljea ali i njenih uzroka i posledica. Pored toga stvaranje izvetaja ovom tehnikom omoguava i bolju primenu ovog anra u razliite vrste medija (tampani i elektronski). Izvetaj pisan na stari nain, prilagoen iskljuivo tampanom mediju jeste izvetaj sa glavom i trupom, dok je moderna izvetajna forma koja se lako prilagoava kako tampanim tako i elektronskim medijima izvetaj sa pozadinom.

Sastavni delovi pozadine izvetaja u najveem broju sluajeva su pratee vane informacije uzrono-posledinog karaktera u odnosu na dogaaj, potom izjave uesnika, svedoka, promatraa ali i najave onoga to treba da usledi u kontekstu radnje, situacije ili dogaaja o kome se izvetava.

Reportaa

anrovsko konstituisanje reportae prilino je neobian i sloen zadatak. Najpre, postoje nesaglasnosti oko toga da li reportau uopte treba anrovski strogo definisati i formatirati a, potom, postoje i sasvim operna shvatanja u pogledu stilko-kompozicionih, formalnih i sadrinskih obeleja ovog anra. Jedno je, ipak, izvesno reportaa se u razvoju novinarske prakse izborila za posebno prestino mesto u porodici novinarskih anrova. Poput ene zanosno razbakarene preko postelje, reportaa se raskono preliva preko novinskih stubaca, osvajajui itaoce koketerijom svoje slikovite osmiljenosti i osmiljene slikovitosti. (Rajnvajn, LJ. u Bjelica, M., Jevtovi, Z. 2005:119)Da reportau nije neophodno, ak i da je pogreno, teorijski uobliavati smatra nemaki teoretiar Mihael Haler. On smatra da je pogreno objanjavati ta reportaa jeste i da umesto toga daleko bolji i korisniji nain da se mladi novinari naue pisanju reportae jeste pronicanje u sutinu odnosa teksta sa stvarnou. U tom pravcu Haler sugerie pojanjenje toga kakav je odnos izmeu reportae i teme njenog izvetavanja, sa dogaanjem, situacijom, kako se informacije i dogaaji uobliavaju, kako se saoptavaju i kako ih moemo funkciononalno vrednovati. (Haler, M. 1987:69) Ovakvi stavovi nedvosmisleno ukazuju na ivotnost reportae kao anra i njenu neraskidivu povezanost sa realnim dogaajima, ljudima, situacijama o kojima se pie. Otuda i ideja da se medotoloka pravila, ako se ona tako uopte mogu nazvati, izvedu iz jasne potrebe koju iziskuje sama situacija.

Definicija

Reportaa se najee karakterie kao novinarski ali i kao literarni anr, jer ona u sebi sadri elemente kako novinarskog tako i knjevnog izraza. Po interesovanju za ivotnost i obim tema o kojima izvetava ona je jednako bliska literaturi i novinarstvu. Takoe, po stilskim osobenostima i uplivu pievog ja u tekst reportaa se, takoe, granii sa literaturom i novinarstvom. Sa stanovita novinarske teorije reportaa je literarno novinarski anr u kome je predmet prikazivanja objektivna stvarnost prelomljena kroz prizmu pievog vienja. (ivoti, R. 1993:136) Iz ugla nauke o knjievnosti reportaa se najee definie kao publicistiki nain prikazivanja realnih dogaaja, kojim se doarava atmosfera i predstavljaju najbitniji momenti nekog zbivanja ili najkarakteristinije odlike ljudi. (ivkovi, D. ur. 1985:650) Reportaa se, vrlo esto, kree ovim graninim podrujem zalazei dublje u knjievnost ili u novinarstvo i to je njen najvii kvalitet koji joj omoguava da bude omiljena vrsta svakovrsne italake publike. Ukoliko je aktuelnija, afirmie dnevne, politike, drutvene, privredne i druge vrue teme, reprtaa e biti u domenu novinarskog stvaralatva. Ukoliko je, pak, usmerena na oveka i njegovu sudbinu, stilsko umetnike i formalne postupke koji za cilj imaju estetizaciju teme i tiva, reportaa e prei u klasinu literaturu i tom prilikom dobiti odlike prelaznih anrova knjievnog stvaralatva (skica, pripovetka, roman ...). Ono to definitivno razdvaja reportau, kao tipino novinarsku tvorevinu, od beletrizovanog tiva, jeste njena faktografinost i utvrenost u objektivnom dogaanju. Novinar ima zadatak da tu neumoljivu objekciju, datost dogaaja ili situacije o kojoj izvetava, pretoi kroz svoju sopstvenu umetniku subjektivnost. Dakle, novinarska reportaa je neto kao subjektivni odraz objektivne stvarnosti o kojoj se pie. Unutar procesa subjektivne obrade pisac reportae moe ukljuiti sve stilske i estetske komponente dobrog teksta, ali ne sme naruiti objektivnost i faktografski nivo prie. U konanom ishodu pisanje reportae e biti stvaranje teksta u kojem se sve sastoji od injenica, realija i slike sveta onakve kakva jeste. Estetski sloj novinarske reportae omoguava piscu da u reportau unese svoj subjektivni ugao sainjen od stavova, emocija i mate. Upravo to stanovite ini da je reportaa posebna novinarska vrsta u kojoj se favorizuje taj subjektivni odnos stvaraoca prema opisivanoj situaciji. Piui na taj nain reporter prodire u dublje slojeve dogaaja, istrauje uzrono-posledine relacije meu realijama koje opisuje. Zadatak reportera jeste da nam odgonetne i na svoj nain prikae ono to italac obinim oima ne bi video ili ne bi bio u stanju da vidi. Beletrizovana reportaa, skica ili pria, kao tipino knjievne vrste, imaju neto drugaiji odnos prema stvarnosti, to ih razlikuje od reportae kao novinarskog anra. Na teorijskom planu ta razlika se najbolje oituje u tendenciji prie da bude nezbiljska, nefaktina i da ne odgovara pravoj istini, ve da tei da se otrgne u svet fikcije, svet u kome mata nadjaava realnost kako na planu realija o kojima se pie tako i na unutranjem planu, to jest unutar stilsko kompozicionih elelenata prie. U tome je kljuna razlika izmeu novinarske reportae i prie, u strogo knjievnom smislu, jer reportaa, na neki nain, jeste matovito prikazivanje realnih injenica, dok pria sadri realno prikazivanje mate i fikcije ili matovito slikanje fiktivnog sveta. Prema tome, reportaa je novinarska vrsta kojom se javnost upoznaje, u rei (zvuku-muzici), ili u slici (ili i jednim i drugim i treim sistemom znakova) sa autentinim i relevantnim ovekom, dogaajem ili pojavom, pri emu im se mora prii na originalan, individualan i istraivaki nain, i ispriati odabranim, specifinim stilom, uz ljudsko sauee i sa subjektivnom ocenom koja e, objektivno, znaiti podsticaj svega onoga to je napredno u drutvu. (Slavkovi, D. u Lekovi, Z. ur. 1983:153) Kada tano i kako je nastala novinska reportaa nema preciznih podataka niti opte saglasnosti. Primeri iz literature ukazuju na njene korene u drugoj polovini 19. veka i to u poodmakloj fazi razvoja zapadne tampe. Jednoga dana urednik je poslao reportera da napie izvetaj o ljudima koji su se nadomak morske obale, posle jednog brodoloma, u visokim talasima borili za ivot. Urednik je od reportera traio da to dramatinije opie scene spasavanja, odnosno nestajanje ljudi u morskim talasima. Prolo je dugo vremena a saradnik se nije vratio, iako se redakcija nalazila u blizini morske obale. To je urednika zabrinulo, pa je poslao drugog reportera da potrai svoga kolegu, da vidi ta se uopte dogaa. Ovaj je sa obale ugledao svoga kolegu kako pliva po razbesnelim talasima i sa drugim spasiocima spaava brodolomnike. Taj reporter uneo je u svoj izvetaj svoje line doivljaje, sve to je osetio u ivotnoj opasnosti u kojoj se i sam naao. Izvetaj je bio i sadrajan i zanimljiv, pun uzbudljivih opisa. I tada se pojavila reportaa. (ivoti, R. 1993:138-139) Ovaj primer pisanja prve reportae kao da je izveden po onim preporukama koje e, itav vek kasnije, dati brojni teoretiari a koje se mogu saeti u sledeem: Reportaa se treba pisati na dinamian i ivotan nain da se ostvari puna i prisna veza sa stvarnou, reportaa je dokaz o vetini uspostavljanja veze dogaaja i teksta, ona je vetina promatranja, saoptava utiske reportera i aktivira publiku. Ona od pisca trai nadahnie i inspiraciju temom, posveenost zadatku i upornost u traganju. Pisanje reportae je najbolje u trenutku najjae inspiracije, kada se oseti unutranji poriv, stvaralaki naboj i instinkt za temu. Dogaaj i akteri koji se opisuju reportaom paljivo se vajaju, profiliu i niajnsiraju ali se ne ulazi u dublja psiholoka ili situaciona promiljanja jer je to osobina knjievnog stavalatva. Svaki redak teksta reportae mora biti na svom mestu, pun i potpun, potkrepljen koliko injenicama toliko i linim utiscima, zapaanjima i taktilnou. Time reportaa doprinosi veem interesovanju publike i tiranosti samog medija u kojem je publikovana.Obzirom da je zahtevna forma kao i da savremene novinske redakcije moraju da angauju najvetija pera domaeg novinarstva, pisanje reportae je istinski izazov. Od odlaska na teren, boravka u situacijama i sa akterima o kojima se pie, do pisanja teksta i odabira najboljih fotografija sve je to vaan posao profesionalca. Na stranama koje slede navodimo kolski primer profesionalno uraene novinske reportae koja oslikava ivot aka peaka u planinama zapadne Srbije. Reporter Momilo Petrovi i fotograf Aleksandar Stankovi boravili su u brdima iznad Drine i za izdanje NIN-a od 22. 12. 2011. godine sainili odlinu reportau.

Sadrina, forma i stil

Pisanje reportae je posao koji zahteva istrajan rad u kontinuitetu od pripremnih aktivnosti, preko istraivanja iz redakcije, terenskog istraivanja, snimanja terena, aktera, izjava, do konane obrade reportae u najirem znaenju tog pojma. Dobar reporter ima istanan oseaj za temu, on poseduje talenat i prirodni dar za drugaije sagledavanje pojava, ljudi i dogaaj oko nas. Gledanje na svet i stvarnost drugaijim oima, nego to to ine obini ljudi, omoguava reporteru da u svakodnevnici prepozna vanost dogaaja i uoblii ih u reportau. Naravno, taj dar za drugaije posmatranje sveta vaan je za ukupno stvaralatvo novinara, pa i stvaralatvo uopte.Dakle, sadrina reportae u najveoj meri bie ispunjena svim onim iniocima nekog dogaaja, rada, ivota, stanja o kome reporter pie, a koji su od posebne vanosti za formalno sadrinski sklop reportae i njenu idejnu osnovu. Sadrina reportae u velikom broju sluajeva bie ispunjena dinamikom opisivane radnje, akcije, likova. U tom pogledu reportaa se konstituie po pravilima knjievnog pripovedanja, to je ini bliskom beletriovanom nainu izraavanja. Jedinstvo mesta, vremena i radnje kao naelo literarnog stvaralatva u potpunosti se moe primeniti na formalno-sadrinsko komponovanje reportae. Kreativan reporter u svom stvaralakom impulsu moe u tekst reportae, kao i njegove stilske elemente, uneti manju ili veu dozu linog doivljaja, emocionalnog naboja ili psiholoke obojenosti. Takav stilski postupak utvruje reportau u njenoj umetniko-formalnoj prirodi i daje joj nesvakidanji karakter koji pleni panju itaoca a sam medij ini bogatijim, interesantnijim i zabavnijim. Na taj nain se zasniva odnos reportera prema dogaaju, ili posledicama dogaaja, o kome se izvetava. Taj odnos reportera je od posebne vanosti jer repotaa u svojoj sutini ne bi trebala da bude prost zbir iznetih injenica, poredanih dogaaja ili faktografija koju reporter belei. Bitno obeleje dobre reportae jeste upravo autentina stilska nota zasnovana na odnosu reportera prema radnji, dogaaju, likovima. Vrednosni stavovi, psiholoka stanja, empatija, emocije i druge komponente autorovog stava prema opisivanoj pojavi najbitniji su stilsko-kompozicioni elementi reportae. Svi atributi dobre reportae, kao i svi kvaliteti dobrih reportera saimaju se upravo u ovim stilsko-kompozicionim performansama svakog pojedinog reportera kao literarnog stvaraoca. Sadrinu reportae, izraenu kroz posebnu kompoziciju, ini u najveem broju sluajeva konflikt dveju oprenih tendencija koje spontano ele da budu razreene pobedom jedne od njih. Naravno, to dovodi do napetosti, do akcije i reakcije antagonistikih sila, ime se dramska radnja podstie na ivo i dinamino kretanje, stremei neodoljivo svom prirodnom kraju. Suprotnosti koje se prikazuju u reportai obuhvataju svu sloenu dijalktiku ivotnih i drutvenih odnosa, Reportaa mora, kako je reeno, da fiksira onu pojavu i dogaaj u kojima se kao u ii prelamaju interesi i tenje jednog kruga ljudi, a ako je u pitanju ovek, onda mora prodreti u duu njegovu i u motive njegovog drutvenog ponaanja. (Slavkovi, D. u Lekovi, Z. ur. 1983:155) Forma reportae je neto to je u uslovima razvoja medijskih tehnologija, kao i tehnologija samog novinarskog istraivanja i pisanja, pretrpela ogromne razvojne procese. Nekadanji formalno-stilski i narativni postupci u pisanju reportae su bili svedeni na jednostavnija pravila, dok se savremeno stvaralatvo reportera na radiju, televiziji, u tampi i novim medijima zasniva na sloenijim obrascima, obavezama i oekivanjima. Savremeni reporteri rade u potpuno izmenjenim uslovima, oslonjeni su na moderne tehnologije rada a koriste najnovija dostihnua tehnike i tehnologije u procesu istraivanja, terenskog rada, snimanja i ureivanja teksta.Forma savremene reportae u najveoj meri zavisi od vrste medija za koji se reportaa stvara. Nekada su reporteri imali zadatak da piu za matinu redakciju i tako su svoje autorsko stanovite uvek mogli da prilagode vrsti medija za koji piu. Novinski reporteri su tada imali belenice (kasnije snimae tona) i fotoaparate, to je bilo sasvim dovoljno za istraivanje, beleenje i pisanje dobre reportae. Na drugoj strani, reporteri u elektronskim medijima imali su na raspolaganju itave timove audio i video snimatelja, rasvetljivaa, montaera i drugih zanimanja. Savremena reporterska praksa podrazumeva da se reportaa po svom nastanku moe pojaviti i u veem broju razliitih medija. Zahvaljujui programskoj konvergenciji, kao savremenom trendu u nekim medijskim kuama, radio i televizijska reportaa mora imati formu koja zadovoljava dva medija radio i televiziju. To namee obavezu reporteru da, pored tehnikih detalja, mora da zasnuje ceo svoj istraivako reporterski rad na takvom stanovitu koje podrazumeva multimedijalnu publiku kojoj je reportaa namenjena. Otuda je forma savremene reportae prilagoena savremenim medijima prema njihovoj vrsti, te se na taj nain moe govoriti o sasvim razliitim formalnim obelejima novinske, radio i televizijske reportae. Pravila komponovanja dobre reportae su uglavnom razliita u tampanim i elektronskim medijima. Dok tampani mediji neguju naraciju i literarni stilski metod, a u vizuelnom smislu se oslanjaju na fotografiju i ilustraciju, radio i televizijska reportaa e zahtevati manje reporetovog govora a vie pokrivalica, zvunih i vizuelnih insertovanja kao i ivih izjava aktera sa lica mesta. Stilske osobenosti reporterskog jezika su mnogobrojne, ba kao i razliitost svakog pojedinog reportera. Govorei o stilu reportae, ali i o stilu svakog ostalog medijskog anra koji ima znaajnije primese literarnog diskursa, moramo ukazati na znaaj stvaraoevog linog stila. Prema onoj staroj izreci da je stil sam ovek, opredeljujemo i stilove reportaa na onoliko vrsta koliko ima reportera. Zapravo, svaki pojedinac, sa svojim stavovima, vrednostima i sposobnostima definie sopstveni stil reportae koju pie. Stil reportae, kao stvaralakog dela, definisan je i sposobnou autora reportera da kvalitetno pristupi i istrai temu o kojoj pie. Stil reportae e zavisiti i od literarnog dara, umetnikih afiniteta reportera i, naravno, adekvatene upotrebe knjievno-stilskih elemenata.

Tipologija

Tipologija reportae kao novinarskog anra nije posebno razvijena, niti se za njom ukazivala neka posebna potreba. U prolosti su postojala nastojanja da se reportaa sistematizuje prema vie faktora vreme, prostor, tematika, stilske osobine, medij na kome se publikuje. Na taj nain su izvoene podele reportae na: Reportaa iz zemlje, reportaa iz sveta , reportaa o dogaaju iz prolosti, reportaa o dogaaju iz sadanjosti ... Prema tematskim obelejima reportae se u svetu grupiu u veoma mnogo tematskih polja te otuda prepoznajemo putopisne, drutvene, privredne, naune, folklorne reportae. Nisu retke ni reportae portreti, humoristike reportae, sudske reportae, sportske reportae, ekoloke reportae, ratne ili konfliktne reportae, turistike reportae, avanturistike reportae, modne reportae i brojne druge. Sve ove tematske grupacije nemaju neke posebne specifinosti u domenu tehnike pisanja i istraivanja materije, naprotiv sve se one stvaraju po zajednikim pravilima i u odzivu na jedinstvene izazove koje stvaralatvo reportera ima pred sobom. Reportaa u izvesnoj meri korespondira sa srodnim anrovima, najee u polju literature. Tako se, naroito u tampanim medijima koji neguju reportau, moe esto proitati reportaa u formi realistike prie, reportaa pretoena u crticu, putopis ili feljton. Ova anrovska odstupanja ne menjaju nita u sadrini, niti kompoziciji i stilu teksta, ve samo svojim obimom i dometom prevazilaze granice obinog novinarskog stvaralatva i ulaze u oblast knjievnosti.Tiplogija reportae zasnovana je, danas u najveoj meri, prema medijima na kojima se reportaa objavljuje. Dakle, u zavisnosti od toga da li je reportaa tampana u novinama ili magazinima, emitovana na radiju ili televiziji, ili je objavljena na neki nain u on-line medijima, ona e u svakom od navedenih sluajeva imati svoje posebne karakteristike. I obrnuto neke temeljne postavke stila, kompozicije i sadrine reportae nee biti promenjene bez obzira za koji medij se ona stvara.Reportaa pisana za tampane medije (dnevne novine i magazine) najee se zamilja kao klasina, ili konvencionalna, tekstualna tvorevina ijem pisanju prethodi neizostavni istraivaki rad na terenu. Ono to pisac reportae mora da ima u veoj meri nego pisci drugih anrova, jeste specifian oseaj, ili njuh za one najfinije zaine koji reportai daju i ukus i miris nesvakidanjeg tiva. Taj oseaj reportera proteruje iz zatvorenog prostora redakcije i upuuje ga u ivot, meu aktere i na lice mesta, nagoni ga na tragove, znakone, simbole, zvuke, mirise i obrise najfinijih detalja koje ivot nanosi pred njega a koje e on pretoiti kroz linu prizmu u konani tekst reportae. Neizostavni sadraj istraivanja u procesu stavarnja novinske reportae su traganja za faktima i svojevrsnim artefektima reporterskog zanata a kojima e reportaa biti ojaavana i aranzirana. U tom smislu teorija i praksa novinarstva poznaju i jedan mali, nedovoljno poznat, proizvod novinarskog rada reportaetu. Reportaeta je mala vinjeta, skica od nekoliko redaka, koja upotpunjuje kakav krupniji tekst reportae ili ak stoji sama van njega. Pisanje reportae za tampane medije jeste, u tehnikom smislu, sporovozniji posao koji esto omoguava relaksiraniji pristup i bolju koncentraciju na temu. Sa tehnikog stanovita autor bi trebao da poseduje i vetinu rukovanja aktuelnim snimaima zvuka i slike. Ilustracija ili fotografija samo e dopuniti vizuelni sadraj reportae i uiniti je daleko prijemivijom formom tampanim medijima.

Radio i televizijska reportaa

Zahvaljujui razvoju koncepcija radijskih i televizijskih programa danas u praksi radio, odnosno televizijskih kua, imamo neuravnoteenu zastupljenost reportae kao novinarskog anra. Zbog svoje prirodne ogranienosti na ton, ali i anrovske razuenosti radio programa, danas skoro da ne moemo nigde ni uti kvalitetnu i potpunu radio reportau. Komercijalne radio stanice, okrenute uglavnom zabavnim i informativnim sadrajima, veoma retko neguju radio reportau u njenom punom formalnom i stilskom obliku. Ako od ovog pravila izuzmemo neke rafinirane forme proirenog radijskog izvetaja, sa manje ili vie zvukovnih ilustracija, onda moemo rei da radio reportaa skoro ne postoji u programima komercijalnog radija. Neki javni radijski servisi u svojim posebnim dokumentarnim programskim segmentima, neguju radio reportau u punom stvaralakom obimu. Zahvaljujui tradicionalnom usmerenju novinara u radio stanicama javnog servisa (Radio Beograd, Radio Novi Sad ...) jo uvek postoji tenja da se reportaa odri kao stvaralaka forma sintetikog karaktera i posebne stvaralake poetike. U tehnikom i tehnolokom smislu radio reportaa se stvara veoma jednostavno. Upotreba savremenih snimaa zvuka omoguava da se zvuni zapisi kvalitetni i efikasno belee u svim moguim uslovima snimanja i rada na terenu. Po dolasku u studio reporter nastavlja rad u tonskom studiju, ili na kompjuteru. Skoro zaboravljen je nain snimanja na magnetofonsku traku, jer je digitalno snimanje postalo i kvalitetnije i efikasnije pa i jeftinije. Reporter danas moe sam da montira svoju reportau i oni to obini i najvie vole. Nekada je u tom poslu uestvovalo nekoliko ljudi ton majstor, dizajter zvuka, muziki urednik, producent ... iako je njihova podrka i danas sasvim dobro dola, veina reportera, zbog materijalnih i kadrovskih ogranienja, radie sama, ili uz minimalne konsultacije sa drugim kolegama. Korienje modernih softvera za obradu tona u kompjuterima (Sound forge, Vegas ...) omoguava reporteru da iz terenskog tonskog zapisa izvue maksimum i to brzo i efikasno. Ipak, pisanje teksta je najvaniji i najozbiljniji izazov za reportera, tako da e on po sklapanju kompozicije cele reportae pribei njenom zvunom oblikovanju i komponovanju u zvunoj montai. Sekvencama reprterovog govora, koje se pojavljuju kao govor naratora izvetaa, i autentinog tona sa lica mesta (izjave, zvuci iz okoline, ambijent, prirodni i tehniki zvuci i sl.) upotpunie se vreme celokupne reportae.Televizijska praksa sasvim je drugaija. Na programima svake ozbiljne televizijske stanice, bila ona lokalna, nacionalna ili globalna, bez obzira na njen komercijalni, neprofitni ili javni programski karakter, neguje se televizijska reportaa u punom smislu. Svaka televizijska stanica je svesna da ive slike i aktuelne vesti sa terena, po mogunosti preraene kroz linu prizmu autora, privlae masovni auditorijum u maksimalnoj meri. Otuda je omiljeni anr i urednika i novinara reportaa. Kao vrhunac stvaralatva televizijskih reportera, reportaa pripremljena za televiziju prevazila je konvencionalne tematske podele na putopisnu, sportsku, drutvenu, ratnu, avanturistiku reportau. Savremena televizijska pria ispriana jezikom TV reportae u sebi uvek sadri vie tematskih aspekata i na taj nain zadovoljava vei broj stanovita i kriterijuma selekcije programskog sadraja. U jednoj TV reportai mogu se sklopiti tri, etiri pa i vie tematika i reportaa je time samo bogatija. Ozbiljna ogranienja televizijske reportae odnose se na tehniko polje rada, mada iz tehnologije i tehnike reportaa dobija i najvie dobrih stvari. Snimanje televizijske reportae u profesionalnim uslovima poinje sa idejama i knjigama snimanja i scenarija za vee reporterske poduhvate, dok proseni reporterski poslovi bivaju obavljeni u jednostavnijim tehnolokim uslovima. Razvoj digitalnih tehnologija, televizijske grafije, alata za obradu tona i slike, stvorili su uslove za dinamian razvoj kvaliteta televizijskih programa ukupno pa i reportae. Nekada se radila u brojnim timovima kamermana, tonaca, montaera, tonskih saradnika i sl. A danas je reportau mogue kvalitetno uraditi i u one man produkciji. Savremene digitalne kamere, sa dobrim performansama za sve uslove snimanja, belee najsitnije detalje, ton i sliku visoke rezolucije i u oteanim uslovima. Moni produkcijski i postprodukcijski alati u vidu savremenih kompjuterskih maina i softvera za editovanje televizijskog materijala, daju nesluene kreativne mogunosti za stvaranje televizijskih sadraja pa i reportae. Meutim, iako je litararnost televizijske reportae u drugom planu, dobra televizijska reportaa mora imati kvalitetnu naraciju koja se smenjuje u funkcionalnom (stilski obogaenom i uoblienom) sledu sa pokrivalicama, insertima tona i slike sa terena iz konkretne izvetajne materije. Savremena televizija neguje reportau u mnotvu njenih oblika, stilskih i formalnih karakteristika. Bez obzira na tematiku, televizijska reportaa poseduje autentian televizijski jezik, koji je najblii atributima onoga to amerika novinarska kola zove story a u sebi sadri i news.

Fotoreportaa

U savremenom novinarstvu fotoreportaa je ugroena vrsta. Iako fotografija kao vizuelni medij dobija na znaaju i doivljava nesluene razmere razvoja i popularnosti, klasina fotoreportaa je skoro iezla iz medija. Nekada su novinske stranice ispunjavane setovima fotografija povezanih u u tematsku ili kakvu drugu celinu a objedinjavao ih je zajedniki tekstualni predloak. Oslanjajui se na semiotiku slike, fotografija svoju popularnost u medijima stekla i oznaila u uvenoj izreci koja kae da jedna slika vredi vie od hiljadu rei!Dva oka stvaraju dobru fotografija, pa samim tim i dobru fotoreportau: Oko kamere i oko snimatelja reportera! Stvaralac fotoreportae ne mora bezuslovno da bude novinar, to moe biti i fotograf fotoreporter. Vano je da fotografija, ili vie njih, budu u svakom pogledu vredne dogaaja i nae panje. Nekada fotograf moe doneti dobre fotografije sa nekog dogaaja a njih e urednik povezati u celinu i po potrebi potpisati kraim prateim tekstovima i eto fotoreportae!Glavni kriterijumi za izbor fotografija za fotoreportau jesu formalne i sadrinske prirode. Fotografija mora da bude dobrog kvaliteta, da ima vrlo preciznu tematsku, motivsku sadrinu. Estetika same fotografije od velikog je znaaja, mada neke fotografije, poput traginih dogaaja ili ratnih prozora, slika nasilja i slino, daleko su od lepih prizora. Svi strukturni elementi fotografije igraju vanu ulogu kompozicija, svetlo, boje, oblici sve su to vani elementi od kojih zavisi kvalitet fotoreportae. Nekada fotografija nee biti savrena, ak moe biti tehniki ispod praka tolerancije, ali njena aktuelnost i ekskluzivnost uinie da ona bude ne samo publikovana, ve i visoko rangirana. U novije vreme, kada veliki broj najaktuelnijih novinskih fotografija potie od amatera obinih graana uesnika dogaaja, tehniki nedostaci fotografije postaju potpuno nevani.

Za uspenu novinsku fotografiju i fotoreportau neophodno je da ona bude izraz ivotne situacije, da ima jasno usmerenje na dogaaj, ljude, akciju, ambijent, raspoloenje ... Tada je fotoreportaa puna ivota, ona zrai situacijom i atmosferom u kojoj je nastala, to je siguran put do publike koja izuzetno ceni autentinost i ekskluzivnost ovog anra.

Fier, crtica

Fier (engl. Feature) je forma novinarskog izraavanja koja veoma sporo ulazi u praksu balkanskog novinarstva. Iako je fier u zapadnoj tampi ve decenijama jedna od najomiljeniji kratkih formi interpretativnog novinarstva, kod nas se slabo odomauje. Pisanje ove forme zahteva dobro pripremljenog autora kao i njegov emocionalni odnos i empatiju prema temi i subjektima izvetavanja. Ono to je u domaem novinarstvu balkanskih zemalja nekada najvie liilo na fier jeste crtica, beleka. Te stare i skoro prevaziene forme danas postepeno ustupaju mesto klasino formiranom fieru u svemu sroenom po pravilima kakva decenijama neguje zapadno novinarstvo u tampanim medijima. Fier se kod nas pojavljuje sve ee u magazinima i asopisima a dnevnici ga praktikuju u vikend izdanjima ili dodacima.Ideja fiera jeste da personalizuje izvetavanje i temom i pristupom. To znai da autor uspostavlja prisniji, emocionalno zasnovan odnos sa likovima i junacima o kojima pie, ali i da se stavlja otvoreno na njihvu stranu u izvesnoj problematici sa kojom su akteri pria suoeni. Ovim pristupom fier ima i karakteristike analitikog i angaovanog novinarstva jer ne retko pored ukazivanja na temu (agenda settings) on na sebe preuzima i odgovornost za njeno reavanje. Fier se pie sa velikom dozom empatije i on jeste produbljana vest, izvetaj, lanak koji na stupce novina donosi sudbine ugroenih obinih ljudi. Bez obzira da li je re o bolesnim i nemonim ljudima, izbeglicama iz ratnih podruja, nezaposlenim radnicima u tranzicionim vremenima, rtvama diktatorskih reima ili prirodnih katastrofa, fier e uvek dublje od obine vesti prodreti u njihov konkretan ivotni trenutak. Ma gde susreo svog junaka i protagoniste ovaj oblik pisanja e nam prikazati oveka u njegovom svakodnevnom otklonu prema stvarnosti, u borbi za ivot i protiv nekog zla ili nepravde nanete od ljudi ili prirode. Takvim pisanjem novinar u nama budi saoseanje, produbljuje naa saznanja, na plastian nain formira sliku o pozadini (ili personalnoj ravni) dnevnih vesti i dogaaja. Upravo to produbljeno izvetavanje u odnosu na vesti, dogaaje dana predstavlja kvalitet ove forme. Na taj nain postajemo i obaveteni i zainteresovani ali esto i zabavljeni sve u zavisnosti od teme koja, opet, moe biti najraznovrsnija. Fier u svojoj sutini objanjava, baca pozadinsko svetlo, ali unosi i produbljenu analizu u tematiku o kojoj javlja. Za razliku od vesti, koja e biti svedena na kvantitativni minimum a kvalitativni optimum, u fieru emo imati vremena i naina da na opisivanu pojavu, dogaaj, linosti pogledamo i malo drugaijim oima. Dramatizovaanje, igra reima, stilizovanje pristupa ali i samog teksta, poeljne su (i veoma cenjene od italatva) karakteristike dobrih fiera. Duhovita zapaanja sa inventivnim promiljanjem i matovitim ispisivanjem nainie od fiera vrlo uglaenu i veoma itanu novinarsku formu. Rezonantnost same teme, likova ili fenomena o kome se pie, od sutinskog je znaaja, jer upravo ona omoguava piscu fiera da se otisne na krilima kreacije i moi zapaanja u talase stila i usmeravanja itaoeve panje ka najbitnijim detaljima iz prie. Fier time zauzima najznaajnija mesta u irem polju soft news anrova iji prevashodni zadatak jeste proirenje polja informativnosti.U formalno-sadrinskom pogledu fier se sastoji od glave i tela samog teksta, to naizgled podsea na formaciju vesti sa glavom i trupom koju smo u ranijim poglavljima opisali. Kod fiera su stvari neto drugaije, delimino zbog njegovog obima a delimino zbog sasvim druge namene. U glavi se obino nalazi najznaajniji deo prie, njen sadrinski tok i svi oni detalji koji su preuzeti iz vesti i dodatno razraeni. Glavom fiera moe da dominiraju i izvesna emocionalna ili vrednosna usmerenja koja sugerie sam autor a sve u nameri da nas uvue u priu, zainteresuje za temu i ponudi svoje ideje o temi ili likovima. To je udarni deo teksta iji zadatak jeste da itaoca uvede i motivie za ceo tekst, meutim dublja razrada, opisi i objanjenja (esto i izjave u upravnom govoru) tek slede u telu fiera. Upravo u tom delu e pisac izneti najvie faktografije, injenica i potrebnu argumentaciju za zaokruivanje slike o temi ili likovima. Telo fiera se u svom zavretku saobraava emfazi, ili naglasku, koji se esto nalazi u samoj zavrnici. Po toj kompozicionoj karakteristici fier je nalik na vest sa odloenim dejstvom. Princip redosleda po vanosti (znaaju), koji se potuje pri komponovanju vesti ovde se u potpunosti rastae i apsolutno je nebitan. U telu fiera redosled je preputen samom sebi a oseaj za znaaj podreen je optem timungu same teme iji cilj jeste da to bolje poentira u svesti itaoca.Da bi napisao dobar fier novinar, reporter mora da duboko zaroni u materijal o kome pie. Pronicanje u sve dostupne (ne retko i one nedostupne) tematske slojeve i injeninu grau od sutinskog je znaaja. Faktografija mora da bude besprekorna, mada je ona slukinja glavnoj ideji fiera. Nije mogue pisati kvalitetne fiere o ma kojoj oblasti drutvenog delovanja bez besprekornog poznavanja iste. Pisati fier o odreenim segmentima, odnosno uticajima, tranzicije, kriminalne privatizacije, korupcije u prosveti i dravnom aparatu, nasilju u porodici, podrazumeva veoma dobro poznavanje tih oblasti na osnovu koga e pisac uspeti da postavi pred itaoca najvanije (i samo najvanije) argumente, injenice i pokazatelje koji su neophodni za zakljuivanje. Time ova forma dobija i odreen saznajno edukativni karakter, jer informativnost zasniva na deduktivnom zakljuivanju proisteklom iz injenine grae.Tematika anra je neiscrpna i bezgranina. Sve to moe itaoevu panju privui i pri tom biti sazdano prema, napred nareenim, pravilima anra, dovee nas do sjajnog fiera. Praktiari i teoretiari su saglasni da su najbolji fieri oni koji opisuju ljude, donose humani opus u tekst. Neobini pojedinci u najrazliitijim situacijama, sudbine, dogaaji, zagonetke, nestvarne situacije, line karakteristike, dostignua i rezultati rada samo su neke od omiljenih tema dobrih fiera. Uz tekstove se vrlo esto plasira i ilustracija u formi fotografije, skice ili crtea.

Komentar

Komentar (Lat. Commentarius) je veoma cenjan i zastupljen novinarski anr ije pisanje se poverava najiskusnijim i najtalentovanijim novinarima u redakciji, ili spoljnjim saradnicima od renomea. Neki prouavaoci anrova smatraju da je komentar moda najvsavrenija forma novinarskog izraavanja i da, upravo njegov sadraj, predstavlja onaj najangaovaniji segment novinarstva. Komentar spada u interpretativne anrove, jer je satkan od stavova, misli, ideja i vrednosnih odrednica koje ga direktno svrstavaju na odreenu vrednosnu poziciju sa koje autor komenatra deluje. Komentar je brzo reagovanje na neki dogaaj, pojavu, promenu situacije i odnosa, znalako osvetljavanje novih injenica i otkrivanje nove povezanosti; komentar nastoji da argumentacijom izazove na aktivno ukljuivanje u reavanje problema; da bi bio podsticajan, otkriva skrivena znaenja, naoko neprimetan znaaj, povezuje svaku promenu sa interesom drutva i mnogih pojedinaca. (uri, D. 1997:352) Komentar je analitika (interpretativna) forma novinarskog izraavanja u kojoj autor, pratei pojavu u nastanku i razvoju, utvruje njene uzroke a potom zauzima stvove o njenom daljem razvoju ili razreenju, upozoravajui itaoca, sluaoca, gledaoce na mogue posledice. To je tumaenje odreenog fenomena iz linog, komentatorskog ugla. (Todorovi, N. 2002:98) Za ovaj anr, saglasni su mnogi pisci, veoma je vano lino oseanje mere i vrednosti koje pisac u sebi nosi. Upravo ta sloboda komentarisanja i objanjavanja nosi rizik da ugrozi objektivnost informativne grae. Zbog toga se ovom anru postavljaju i odreena, unapred zadata, ogranienja. Utilitarnost i angaovanost komentara, bez obzira u kojim medijima bio objavljen, ne sme biti apsolutna, ve u granicama javnog interesa, ma ko procenjivao i odreivao ta je to zapravo javni interes. Komentarom se ne smeju naruiti injenice i faktografska graa. Na to ukazuje i jedna od najstarijih doktrina o slobodi medija, tj. slobodi komentarisanja koju je kocpipirao osniva i urednik Manester Gardijana arls P. Skot. On je u jednom eseju o slobodi i dunostima tampe iz 1921. godine rekao: Komentar je slobodan, ali injenice su svete ("Comment is free, but facts are sacred"). Veina tradicionalnih i savremenih definicija ovog anra saglasna je oko analitinosti i interpretativnosti komentara, te u tom pogledu nema sporenja. Skoro svi prouavaoci anrova su saglasni i u tome da je komentar veoma cenjena forma pa se njegovo pisanje, otuda, povereva najiskusnijim i uglednim novinarima i saradnicima. Meutim, u svom eseju o komentaru, objavljenom u zborniku Savremeno novinarstvo 1998. godine, ugledni i iskusni urnalista Duan Simi podsea nas na jedno drugaije razmiljanje o vanosti komentara koje je svojevremeno izneto u londonskom Tomsonovom institutu za novinarstvo: Neki urednici imaju prenaduvano miljenje o redakcijskim komentarima i uvodnicima, posebno ako ih sami piu. Mnogi obini itaoci meutim i ne pogledaju te tekstove. Oni kupuju novine zbog vesti i izvetaja. (Todorovi, N. ur. 1998:99) Slino misli i Karel apek kada kae da obini ljudi ne itaju komentare ali vole da ih vide u novinama.

U prouavanjima novinarskih anrova esto se uoavaju klasifikacije anrova nieg reda, odnosno uspostavljaju se anrovske podvrste. Tako je i kod komentara za koji teoretiari i praktiari novinarskih anrova smatraju da ima dve podvrste uvodnik (Engl. Editorial) i kolumnu (Engl. Column).Uvodnik (Engl. Editorial ili Leading article uvodni tekst, lider, redakcijski komentar) najee sreemo u razvijenoj tampi dnevnog i sedminog izdanja. Obino je to uvodni tekst koji se nalazi najee na poetnim, mada neretko i na unutranjim stranama, lista. To je, najee, nepotpisan redkcijski tekst, mada moe biti i potpisan, iza kojeg stoji tim, redakcija ili vlasnici lista i on odraava stavove i miljenja redkacije po odreenom pitanju ili temi o kojoj se pie. Uvodnik je stalna rubrika i moe ga oznaavati poseban naslov te rubrike poput: U meuvremenu, Pro et contra, Iz naeg ugla, Bez rukavica, Iza vesti... i slino. Pisanje uvodnika je povereno najjaim redakcijskim perima i stvaraocima koji sveobuhvatno analiziraju drutvene pojave, trendove, promene i dogaanja. Editorijali su trenutna refleksija na neko stanje ili dogaaje, pa i ljude u ii dogaaja, stoga i privlae panju jer su aktuelni. Tematika editorijala je veoma irokog dijapazona i moe obuhvatiti sve drutveno znaajne teme. Ipak, redakcija e uvek nastojati da editorijal saobrazi aktuelnim deavanjima u drutvu, trendovima pa i prognozama. Opredeljujui se za zajedniki pogled na stvarnos, kao i za jedinstven stav i eksplikaciju, redkacija u editorijalu preuzima i zajedniku, jedinstvenu odgovornost za iznete stavove, miljenja i vrednovanja. Ve takva priroda redkcijskog komentara daje mu dodatnu ozbiljnost i specifinu drutvenu odgovornost kakvu ostali anrovi uglavnom nemaju. Redakcijski komentari su u prolosti, posebno u autoritarnim drutvenim reimima, imali i svoju negativnu stranu postojanja. Mnogo primera i na istoku i na zapadu, postoji gde se u ime slobode i stvaralakih poriva u tekstu redkacijskih komentara nalazi sve i svata, od bojkota do borbenih poklia ili poziva na lin. Agitpropovska tampa je, izvravajui partijske zadatke, u svim sistemima pokazivala jedno nedemokratino i netolerantno lice novinarskih stvaralaca upravo u redakcijskim komentarima. Primer iz novije srpske tampe koji treba da se nae u udbenicima novinarstva jeste uveni napis Vojko i Savle iz Politike sredinom osamdesetih godina. Ovaj komentar, iji pravi autor zvanino nikada nije otkriven, bi se po teoriji haosa mogao smatrati poetkom i uzronikom traginog raspada SFR Jugoslavije.Editorijal nije obimna forma i on nastoji da u kompozicionom pogledu bude koncizan i efikasan. Ova vrsta redakcijskog komentara najee se objavljuje na udarnim stranama i to na mestima koja najlake plene itaoev pogled i panju, neposredno ispod ili pored glave lista i na dominantnim pozicijama druge i tree strane.Kolumna (Engl. Column kolona, stubac u novinama) predstavlja krajnje linu vrstu, takav tekst u kome autor ima slobodu da napie i ono to redakcija ne misli da je tako. Kolumna nosi lini stilski i vrednosni peat pisca, ona je liena konvencija slaganja teksta kojima se moraju povinovati novinari u drugim rubrikama i formama izraavanja. Lini dar u pristupu temi, pa i sebinost, poneka sarkastina ili egoistina crta linosti u autoru kolumni doprinee njenoj izraajnosti, refleksivnosti i bujnosti izraza. Time e ona stati na granicu prema beletrizovanom novinarskom izraavanju. Kolumna ima intenciju u kojoj masovni komunikator, njegova redakcijska grupa ili organizacija, nude svoje garancije ili samo ubeenostda e u promeni prevagnuti jedna odreena opcija, da e se desiti jedan ishod. (Radojkovi, M. orevi, T. 2005:94) Kolumna, zapravo, predstavlja polje line slobode ali i sl