Oblici interakcije medju genima

Постоје три основана типа Постоје три основана типа интеракција међу генимаинтеракција међу генима::

1.1.KомплементарностKомплементарност – сарадња – сарадња међу генимамеђу генима

2.2.EпистазаEпистаза – спречавање дејства – спречавање дејства једног гена другим геномједног гена другим геном

3.3.AдитивностAдитивност – сабирно дејство гена – сабирно дејство гена

КomplementarnostКomplementarnost(saradnja izmedju gena)(saradnja izmedju gena)

- Ostvaruje se kada se prilikom aktivnosti Ostvaruje se kada se prilikom aktivnosti vise uzastopnih gena stvaraju enzimi. vise uzastopnih gena stvaraju enzimi.

- Od tipa alela zavisi stvaranje enzima Od tipa alela zavisi stvaranje enzima koji katalizuju nekoliko uzastopnih koji katalizuju nekoliko uzastopnih procesa koji su neophodni u razvoju procesa koji su neophodni u razvoju neke osobine.neke osobine.

- Svaki gen ima dva genetska Svaki gen ima dva genetska alela,dominantan alel koji je normalan I alela,dominantan alel koji je normalan I recesivan koji ne dovodi do genetske recesivan koji ne dovodi do genetske aktivnosti.aktivnosti.

Primeri komplementarnostiPrimeri komplementarnosti::PrimerPrimer II:: BBoja cveta oja cveta LathLathiirus odoratusrus odoratusBBoja oja zzavisi od dva gena Aavisi od dva gena A i B gena. i B gena.

-Kada je jedan od gena neaktivan ili su oba neaktivna tj. Sadrze aa/bb mutiranih recesivnih alela biljka ce imati belu boju.

- Kada su oba gena aktivna stvara se pigment antocijan i biljka ce imati ljubicastu boju.

Ljub. BeoLjub. Beo P AABB x aabbP AABB x aabb FF11 AaBb x AaBb AaBb x AaBb G Aa x BbG Aa x Bb

G AB Ab aB abG AB Ab aB abFF2 2 generacijageneracija

ABAB AbAb aBaB ababABAB AABBAABB AABbAABb AaBBAaBB AaBbAaBb

AbAb AABbAABb AAbbAAbb AaBbAaBb AabbAabb

aBaB AaBbAaBb AaBbAaBb aaBBaaBB aaBbaaBb

abab AaBbAaBb AabbAabb aaBbaaBb aabbaabb

U F2 generaciji imamo 16 kombinacija gde ralikujemo dva fenotipa:

1. Cvet sa ljubicastom bojom (9 kombinacija)

2.Cvet sa belom bojom (7 kombinacija)

Fenotipski odnos:

F=9:7

Primer Primer IIII: Oblik ploda bundeve : Oblik ploda bundeve - Komplementarnom aktivnoscu dva Komplementarnom aktivnoscu dva

para mutiranih recesivnih alela plod para mutiranih recesivnih alela plod ce biti kruskolik.ce biti kruskolik.

- Kada su oba gena aktivna tj. sadrze Kada su oba gena aktivna tj. sadrze bar po jedan dominantan alel plod ce bar po jedan dominantan alel plod ce imati okruglast oblik,a kada je jedan imati okruglast oblik,a kada je jedan od gena neaktivan plod ce biti od gena neaktivan plod ce biti diskoidalan. diskoidalan.

U FU F22 generaciji imamo tri generaciji imamo tri fenotipa:fenotipa:

1.Kruskolik plod 1 1.Kruskolik plod 1 kombinacijakombinacija

2.Okruglast plod 9 2.Okruglast plod 9 kombinacija kombinacija

3. Diskoidalan plod 6 3. Diskoidalan plod 6 kombinacija kombinacija

Fenotipski odnos:F=1:9:6

ABAB AbAb aBaB ababABAB AABBAABB AABbAABb AaBBAaBB AaBbAaBb


aBaB AaBBAaBB AaBbAaBb aaBBaaBB aaBbaaBb


Primer Primer IIIIII: : Oblik semena Oblik semena biljke hocu-necubiljke hocu-necu

Komplementarnom Komplementarnom aktivnosu dva para aktivnosu dva para mutiranih recesivnih mutiranih recesivnih alela seme ce biti alela seme ce biti socivastog oblika,a u socivastog oblika,a u svim istalim svim istalim slucajevima kada je slucajevima kada je jedan od gena ili kada jedan od gena ili kada su oba gena aktivna su oba gena aktivna seme ce biti seme ce biti trouglastog oblika.trouglastog oblika.

Fenotipski odnosFenotipski odnos: : F=15:1F=15:1ABAB AbAb aBaB abab

ABAB AABBAABB AABbAABb AaBBAaBB AaBbAaBb


aBaB AaBBAaBB AaBbAaBb aaBBaaBB aaBbaaBb


U F2 generaciji imamo16 kombinacija gde razlikujemo dva fenotipa:

1.aabb socivast oblik 1 kombinacija

2.trouglast oblik 15 kombinacija

Epistaza Epistaza (inhibitorno dejstvo gena) (inhibitorno dejstvo gena)

- Ostvaruje se kada jedan gen inhibira Ostvaruje se kada jedan gen inhibira (sprecava) dejstvo drugog gena.(sprecava) dejstvo drugog gena.

- Tada se nece stvoriti odgovarajuci Tada se nece stvoriti odgovarajuci enzimi i nece se izraziti zeljena enzimi i nece se izraziti zeljena osobina gena.osobina gena.

Primer Primer II: Boja perja kod : Boja perja kod kokosakakokosaka

Boja zavisi od dva C Boja zavisi od dva C gena koji izaziva gena koji izaziva pigmentaciju i boja ce pigmentaciju i boja ce biti crvena i I gena koji biti crvena i I gena koji deluje inhibitorno na C deluje inhibitorno na C gen.gen.

Boja ce biti ce biti bela Boja ce biti ce biti bela ako C gen sadrzi par ako C gen sadrzi par mutiranih recesivnih mutiranih recesivnih alela (cc) ili kada je I alela (cc) ili kada je I gen aktivan ( sadrzi gen aktivan ( sadrzi jedan ili oba dominantna jedan ili oba dominantna alela II,Ii)alela II,Ii)

Belo belo Belo belo P: CCII x cciiP: CCII x ccii F1: CcIi x CcIi F1: CcIi x CcIi G Cc LiG Cc Li

CL Ci cL ciCL Ci cL ci

ABAB AbAb aBaB ababABAB AABAAB

BBAABbAABb AaBBAaBB AaBbAaBb

AbAb AABAABbb

AAbbAAbb AaBbAaBb AabbAabb

aBaB AaBAaBBB

AaBbAaBb aaBBaaBB aaBbaaBb

abab AaBAaBbb

AabbAabb aaBbaaBb aabbaabb

F2 generacija

1.Belo perje 13 kombinacija

2.Crveno perje 3 kombinacije

Fenotipski odnos:

F=13:3

Aditivnost Aditivnost (sabirno dejstvo gena)(sabirno dejstvo gena)

- Je jedan od najcescih nacina intereakcije medju Je jedan od najcescih nacina intereakcije medju genima,koji kontrolisu razvoj kvantitativnih osobina.genima,koji kontrolisu razvoj kvantitativnih osobina.

- Kvantitativne osobine su one osobine koje su Kvantitativne osobine su one osobine koje su poligeno determinisane tj. odredjene vecim brojem poligeno determinisane tj. odredjene vecim brojem gena. U razvoju ovih osobina sredina ima veliki gena. U razvoju ovih osobina sredina ima veliki uticaj.uticaj.

- U ove osobine spada npr.boja koze,koja je U ove osobine spada npr.boja koze,koja je odredjena A i B genom.Svaki alel i tim genima daje odredjena A i B genom.Svaki alel i tim genima daje svoj doprinos u razvoju boje koze.svoj doprinos u razvoju boje koze.

- Sto je vise dominantnih alela boja koze je tamnija,a Sto je vise dominantnih alela boja koze je tamnija,a kako se broj dominantnih alela smanjuje boja koze je kako se broj dominantnih alela smanjuje boja koze je sve svetlija.sve svetlija.

tamna belatamna belaP AABB x aabbP AABB x aabbF1 AaBb AaBb F1 AaBb AaBb G Aa BbG Aa BbG AB Ab aB ab G AB Ab aB ab

ABAB AbAb aBaB ababABAB AABAAB

BBAABbAABb AaBBAaBB AaBbAaBb

AbAb AABAABbb

AAbbAAbb AaBbAaBb AabbAabb

aBaB AaBAaBBB

AaBbAaBb aaBBaaBB aaBbaaBb

abab AaBAaBbb

AabbAabb aaBbaaBb aabbaabb

U F2 generaciji imamo 16 kombinacija gde razlikujemo pet fenotipa:

1. Sva cetiri dominantna alela 1 kombinacija (AABB-tamna koza)

2. 2.bilo koja tri dominantna alela 4 kombinacije-manje tamna koza

3. Bilo koja dva dva dominantna alela 6 kombinacija – umerenotamna koza

4. Bilo koji jedan dominantni alel 4 kombinacije- umerenosvetla koza

5. Sva cetiri alela recesivna jedna kombinacija – svetla boja koze

Fenotipski odnos

F=1:4:6:4:1

Oblici interakcije medju genima

Education

Transcript of Oblici interakcije medju genima