Obitavanje Bezgranicnog u Srcu-Hilandarski Prevodi

download Obitavanje Bezgranicnog u Srcu-Hilandarski Prevodi

of 113

  • date post

    11-Jun-2015
  • Category

    Documents

  • view

    1.448
  • download

    53

Embed Size (px)

description

Knjiga koja nam je potrebna kao disanje...

Transcript of Obitavanje Bezgranicnog u Srcu-Hilandarski Prevodi

Hilandarski prevodi Obitavanje Bezgraninog u srcu Knjiga koja nam je potrebna kao disanje SADRAJ: KNjIGA KOJA NAM JE POTREBNA KAO DISANjE UVOD I O IVOTU U MOLITVI 1.Prva uputstva o molitvi 2.O delatnom i sagledateljnom ivotu 3.O molitvi u Jevanelju 4.Vrste i stepeni moltve II NEPRESTANA SRDANA MOLITVA I ISUSOVA MOLITVA 1.O srdanoj molitvi prve Crkve 2.O Isusovoj molitvi III UPUIVANjE U MOLITVU 1.O molitvenom pravilu 2.Kako se obavlja Isusova molitva 3.Posebna sredstva za usvajanje Isusove molitve IV ISKUSTVA MOLITVENIKA 1. Molitvenik pred Bogom 2.Samopoznanje i pokajanje 3.O ivotu po volji Boijoj V ISKUENjA I PRELESTI 1.Koji duh vlada u tebi? 2.O strastima 3.O iskuenjima 4.O hlaenju srca 5.Zabluda i prelest VI BORBA PROTIV ZASTRANjIVANjA I STRASTI 1.O zakonu unutranje borbe

2.O nevidljivoj borbi VII PLODOVI MOLITVE 1.O delovanju blagodati 2.Pouzdanje i radosna tuga 3.O plamenoj revnosti 4.O ponovnom duhovnom roenju 5.Poznanje srca 6.Skriveni ovek srca 7.Zagrevanje duha i ekstatina molitva Obitavanje Bezgraninog u srcu se pojavljuje po trei put u naem narodu. Prvo i drugo izdanje ove knjige brzo je nestalo jer se pojavilo u bezvazdunom prostoru u kome su se ljudi teturali od induizma, preko sufi-mistike do okultizma traei pravu i zdravu duhovnost svojih predaka, i ne mogavi da je nau u mnotvu udbenika za putovanje u prelest i samoobmanu. Obitavanje Bezgraninog u srcu im je ponudilo riznicu svetootakih pouka o molitvi i hrianskom ivotu, od svetog Antonija Velikog, oca pustinjskog monatva, do svetog Serafima Sarovskog, ljubljenog sina Boijeg po blagodatnom usvojenju, koji je Rusiji i svetu objavio radost Vaskrsenja u XIX veku, veku "naunog ateizma". Otvorivi Obitavanje Bezgraninog u srcu, mnoga dua se Bezgraninom zaradovala, i mnogo ga je srce primilo u sebe, da se Njime nahrani i titi u doba neviene gladi za istinom i ljubavlju. U "Akatistu najslaem Hristu" kae se da su mudraci sa istoka, voeni zvezdom, "stigli do Nedostinog", do Bogomladenca koji je leao u jaslama Vitlejemske petere. Sutina podvinitva Pravoslavne Crkve upravo se u tome i sastoji: u dostizanju Nedostinog, Onoga koga nebo i zemlja ne mogu obuhvatiti, a koji se, iz prevelike ljubavi prema ljudskom rodu, unizio do oblija sluge, postavi ovek i uselivi se u utrobu Presvete Bogomajke. Pravoslavni podvig poinje od svesnosti da ovek u samom sebi ne moe nai sredstva i naine da se sjedini sa Bogom, budui da je stvoren ni iz ega, a ponor izmeu Tvorca i tvorevine je naporima same tvorevine nepremostiv. Ali, Bog nas je sazdao prema svom obrazu i podobiju, kao svesna i savesna, slobodna i ljubavna bia, a zatim je i ponor izmeu sebe i nas premostio postavi kao jedan od nas. Tvorac je postao sopstvena tvar iz ljubavi prema stvorenom. U Njemu, Sinu Boijem jedinorodnom, zauvek su se, nerazdeljivo i nesliveno, sjedinile Boanska i ljudska priroda. Tada je i naa bogolikost od mogunosti postala najivlja stvarnost i sinovi ljudski su poeli da postaju sinovi Boiji po usvojenju kroz Sina Boijeg po prirodi, koji je postao Sin oveiji radi nas i radi naeg spasenja. Ovaj put, put uzrastanja u bogosinovstvo, put je podviga i naporne borbe sa zateenim, grenim "ja", koje se nadilazi da bi se dolo do punote ivota u ivome i Istinitome Bogu. Obitavanje Bezgraninog u srcu je knjiga koja nam taj put opisuje i daje nam uputstva kako njime da se hodi da bi se stiglo do cilja - nebeskog i venog

Jerusalima, onoga grada koji e ostati kad se svi zemaljski gradovi i poreci srue. To je knjiga koja se ne ita radi pukog zadovoljstva u tekstu, nego stoga da bi bila ostvarena na delu i da bi se preko njenih saveta ovek usmerio tako da ne zaluta na putu istine i pravde. Bezgranini je nean i tih, tih kao "tiha svetlost" kojoj se na veernjim slubama poju himne: treba se nauiti nenom optenju sa Njim, da On ne bi odstupio od oveka koji ga trai. Ovo je knjiga koja nas nenosti i tihovanju ui, knjiga - duhovnik, cvetnik najmedonosnijih pouka istonog Hrianstva. Sveti Ignjatije Brjananinov je jo u prolom stoleu svedoio da e se ljudi u Doba koje dolazi, doba sa premalo iskusnih rukovoa molitve i podvinikog ivljenja, rukovoditi itanjem svetootakih pouka i trpljenjem svih moguih nevolja. Obitavanje Bezgraninog u srcu je jedna od knjiga koje nam u tome mogu veoma pomoi. Manastir najveeg srpskog oca i uitelja molitve, svetog Save, i njegovog oca, bogonosnog Simeona, nastojae da ovakve knjige i dalje nudi naem italatvu, gladnom i ednom Bezgraninog i Beskrajnog, Onoga koji je ljubav. Vladimir Dimitrijevi Obitavanje Bezgraninog u srcu UVOD Sadraj Molitva je stremljenje srca i uma ka Bogu. Stalna molitva je neprestano obraanje uma i srca k Njemu (sveti Teofan Zatvornik) Re o stalnoj molitvi u srcu, ili srdanoj molitvi, zvui kao poruka iz nekog dalekog, pa ipak bliskog sveta. U spisima kao to je Razgovori stranika sa duhovnim ocem, opisana su duhovna iskustva (naravno lina) ljudi iji je sav ivot bio proet ovom neprestanom molitvom. Pravoslavna Crkva Istoka raspolae preizobilnim znanjem i isprobanom metodikom upranjavanja ove molitve. Ona poseduje i pouke bogoozarenih molitvenika i moe da nam ukae na jedan molitveni put koji je svima dostupan, koji zadovoljava nae saznanje i slobodu i prua nam ista duhovna iskustva. Neprestana molitva srca je nauka nad naukama, umetnost nad umetnostima, zanimanje uzvienije od bilo kog drugog zanimanja, pristupano podjednako neukom i uenom. Neprestana molitva srca ima koren u Svetom Pismu. Sam Gospod Isus Hristos ui da u svako vreme treba straiti i moliti se, da se treba neprestano moliti i da pri tom ne treba govoriti mnoge rei. Naprotiv, treba se moliti u srcu Ocu nebeskom, u tajnosti, u Njegovo, Hristovo ime. I apostol Pavle zahteva da se molimo duhom, i to bez prestanka, i da je bolje izgovoriti pet rei umom, negoli hiljade jezikom. Postavlja se, meutim, pitanje, da li je to uopte mogue? I kako se to postie? Uistinu, to je sasvim mogue i za istinski hrianski ivot - ak neophodno. Jer, blagodatan razgovor sa Bogom kroz molitvu predstavlja otkucaje bila ljudske

due. Od hrianskog iskona bogotraitelji streme ovom neprestanom optenju sa Gospodom, obraajui mu se kratkim, estim, unutranjim i sabranim prizivima. Duhovno prosveeni oci su nali da je meu takvim prizivima najprostije, a istovremeno i najuspenije, sredstvo za postizanje neprestane molitve tzv. Isusova molitva, tj. Molitva Gospodu Isusu. Ona je istovetna molitvi koju je carinik uputio Gospodu Hristu u Jerusalimskom hramu. Ona glasi: Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenog. Ova molitva sadri sve elemente prave molitve: slavljenje Boga, pokajniko samopoznanje i molbu za spasenje. Ona je osobito pogodna za neprestano usmeravanje uma Hristu, za doivljavanje Njegovog prisustva i za zagrevanje srca u ljubavi prema Njemu. U svojoj jednostavnosti i kratkoi ona je svakom pristupana i moe se obavljati u svako vreme, na svakom mestu i pri svakom poslu. Isusova molitva slui za unutranje rasplamsavanje neprestanog moljenja u srcu i srcem. Oni koji su u nju upueni molitvoljubizom poetniku ukazuju da, uporedo sa ivljenjem po Jevanelju, strogo metodski ide od proste, usne, do blagodatne, samodelatne unutarnje molitve, svojstvene onima koji su napredovali u duhovnom ivotu. Taj put vodi preko vie stepenica: kroz molitvu reima; molitvu sabranu, vrenu sa panjom i razumevanjem (pri obavljanju zajednikih bogosluenja i linog molitvenog pravila); umno-unutranju molitvu due i, najzad, neprestanu srdanu molitvu. Na svakom ovom stepenu molitve uzrasta i naa zajednica i optenje sa Gospodom Hristom. ivljenje u prisustvu Boijem budi duhovne pokrete i nastrojenja: pojaano strahopotovanje, pokajniko samopoznanje, oseanje da je ovek - uzet sam za sebe - izgubljen, poznanje sveoprotajne dobrote Boije, te nau ljubav prema Njemu. ovek sada revnuje sve vie u ispunjavanju volje Boije. Tome poinje da se protivi njegovo samoljublje, ali ga on u nevidljivoj borbi suzbija i iskorenjuje. Na ovom podvinikom putu isti se njegov unutranji ovek, daje mu se znanje srca, uporedo sa istananom saveu, dobrotom i sposobnou da oblikuje samoga sebe. Sutina, pak, i cilj srdane molitve jeste zadobijanje blagodati Duha Svetoga, kao stvarnog doivljaja. Jer, hrianski ivot, u stvari, i jeste oblagodaeni ivot. Tako Isusova molitva predstavlja sr hrianskog ivota u Crkvi, i moe biti shvaena i postignuta samo u organskoj povezanosti sa njim, u organskoj sabornosti ivota u Hristu. Isusova molitva se temelji na skoro dvehiljadugodinjem iskustvu svih duhonosnih i opitnih bogotraitelja. Oni nas uvode u ovu nauku nad naukama i daju nam uputstva o njenom pravilnom obavljanju. Ta uputstva potiu od svetih otaca Crkve: prvo apostola, pa onda pustinjaka i molitvenika drevne Crkve, kasnije otaca Romejsko-vizantijske Crkve, sve do najnovijih svetitelja, osobito onih ruskog porekla. Svetogorski zbornik duhovnih tekstova, poznat pod nazivom Dobrotoljublje obuhvata glavna dela o duhovnom ivotu 25 bogomudrih otaca Crkve, velikih molitvenika, od III do XV veka (prepodobnog Makarija i prepodobnog Antonija Velikog, svetog Jovana Zlatousta, prepodobnog Jefrema Sirina, prepodobnog

Jovana Lestvinika, prepodobnih Varsanufija i Jovana, prepodobnog Maksima Ispovednika, prepodobnog Simeona Novog Bogoslova, svetog Grigorija Palame, prepodobnog Grigorija Sinaita, prepodobnih Ignjatija i Kalista i dr.) Pored Dobrotoljublja, na ruskom jeziku postoji zbornik duhovnih tekstova O Isusovoj molitvi po predanju Pravoslavne Crkve (izd. Valaamskog manastira, Finska, 1938), u kome se takoe opirno govori o unutarnjem ustrojstvu srdane molitve i nainu bavljenja njome. Pored odabranih tekstova iz Dobrotoljublja, taj Zbornik sadri i veoma vana uputstva i pouke na ovu temu velikih ruskih podvinika i molitvenika od XV do XX veka (prepodobnog Nila Sorskog, svetog Dimitrija Rostovskog, prepodobnih Vasilija Moldavskog i Pajsija Velikovskog, prepodobnog Serafima Sarovskog, svetog Teofana Zatvornika, svetog Ignjatija Brjananinova i svetog Jovana Krontatskog). Tekstovi sabrani u ovoj knjizi jesu izvo