Novi ustav Srbije 2004

Rasprava o novom ustavu Srbi-je poèela je da se vodi jo� prepromene re�ima 5. oktobra2000. godine, ali je svoju kul-

minaciju ova rasprava u javnosti do�i-vela tokom 2001. i 2002. godine. Dosada je objavljeno sedam predloga no-vog ustava Srbije. Predloge su objavili:Beogradski centar za ljudska prava,Demokratska stranka Srbije, profesorPavle Nikoliæ, Forum Iuris, Demokrat-ska stranka, ustavna komisija Skup�tineSrbije i Liberali Srbije (sve predloge�tampao je u jednoj studiji FriedrichEbert Stiftung). Rasprava je zamrla to-kom 2003. godine, ali je u drugoj polo-vini 2004. ponovo o�ivela.

Vlada Srbije je krajem marta ove go-dine podnela na raspravu novu verzijuustava Srbije. To verzija jo� uvek nijeusvojena, ali se èini da meðu politièkomelitom vi�e nema neslaganja u pogledusadr�aja ustava. Ako je suditi premaovom predlogu, mo�e se zakljuèiti da jejedino kompromisno re�enje mogao dapredstavlja Ustav Srbije iz 1990. godine:vladin predlog je manje vi�e replikaustava iz 1990. godine. U njemu se za-dr�ava identièna struktura vlasti (uzuvoðenje institucije ombudsmana i oja-èano ustavno sudstvo) i isti nivo centra-lizacije Srbije. Nakon ovog ustavnogkompromisa ostalo je jo� samo da sepolitièke stranke nagode oko detalja ko-ji nisu vezani za sadr�aj ustava, �to ne is-kljuèuje moguænost da se neka sadr�aj-na pitanja opet otvore.

U akademskoj javnosti, meðutim, po-stoji jo� nekoliko kontroverznih pitanjaoko kojih se vodi rasprava. Okrugli stokoji su 15. novembra organizovali Insti-tut D�eferson i Ekonomist magazin,

poku�ao je da iz jednog akademskogugla ovim kontroverznim pitanjima vanskup�tinske debate priðe verovatno poposlednji put. Institut je zamolio profe-sore Iliju Vujaèiæa i Slobodana Samar-d�iæa da napi�u uvodne referate koji suposlu�ili kao osnova za diskusiju. U re-feratima se diskutuju pomenuta kontro-verzna pitanja: karaktera (odn. definici-ja) dr�ave, direktna izbornost predsed-nika, decentralizacije Srbije i naèin do-no�enja novog ustava.

Povodom karaktera dr�ave u javnostisu se uglavnom vodile rasprave oko to-ga hoæe li Srbija biti definisna kao dr�a-va graðana ili kao dr�ava srpskog i osta-lih naroda koji u njoj �ive. U predloguustava Demokratske stranke Srbije, kojije kasnije uzet kao osnova za vladinpredlog ustava, predla�e se prvo re�e-nje. Beogradski centar za ljudska pravapredla�e da se Srbija defini�e kao �mul-tikulturna demokratska dr�ava svih gra-ðana i svih naroda koji u njoj �ive�. Fo-rum Iuris, pak, iznosi predlog da Srbijabude �ustavna demokratska zajednicasvih graðana i graðanki i nacionalnih za-jednica koje u njoj �ive�. S obzirom napreovlaðujuæe raspolo�enje u Skup�tiniSrbije nakon izbora od 28. decembra2003. godine, najverovatnije æe biti pri-hvaæeno re�enje po kome se Srbima do-deljuje centralno mesto u ustavu.

Poseban problem koji æe novi ustavSrbije morati da re�i jeste regionalizacijaSrbije. Op�ti razlozi za regionalizacijusu dalja demokratizacija zemlje i mo-guænost da se svaki region u Srbiji razvi-ja u skladu sa svojim specifiènostima.Regionalizacija podrazumeva odricanjasuverene vlasti (u ovom sluèaju republi-ke Srbije) od odreðenih ovla�æenja i nje-no nepovratno prepu�tanje ni�im orga-nima vlasti. Regionalizacija bi trebalo daregijama omoguæi izvorna ovla�æenja isamostalno ureðivanje zakonodavnih,sudskih i izvr�nih (naroèito finansijskih)

poslova, ali ne preko taèke preko kojeona podrzumeva dr�avnost, odnosnosecesiju. Dominantno raspolo�enje me-ðu najveæim politièkim strankama jesteda se u Srbiji ne izvr�i regionalizacija ko-ja æe podrazumevati su�tinskiju autono-miju regiona. Postojeæi nivo decenrali-zacije srbije, koji je sada relativno mali,ostaæe manje vi�e identièan i nakonusvajanja novog ustava.

Nakon tri neuspe�na kruga predsed-nièkih izbora 2002. i 2003. godine biloje dosta polemike u javnosti o tome dali ukinuti direktan izbor predsednika re-publike, i odluèiti se za re�enje da pred-sednika bira parlament. Èesti izbori zapredsednika pokazali su se kao izvorpolitièke nestabilnosti. Osim toga, pred-sednik, samo zato �to ima narodni legi-timitet, èesto poku�ava da samostalnovodi politiku i na taj naèin se sukobljavas vladom. Bez obzira na to, verovatno jeda æe institucija direktno izabranogpredsednika pre�iveti ustavnu reformu.

Kako je veæ napomenuto, oko veæineovih kontroverznih pitanja u politièkojeliti postoji konsenzus, osim u pogleduposlednjeg. Pitanje dono�enja novogustava otvoreno je upravo zahvaljujuæiuslovima za promenu koje propisujeUstav iz 1990. godine. Te uslove je veo-ma te�ko zadovoljiti, i zbog toga se kaojedno od moguæih re�enja nameæe stra-tegija diskontinuiteta sa postojeæimpravnim poretkom (promena ustavamimo procedure koju nala�e ustav iz1990. godine). Ovo pitanje je, zbog svo-je osetljivosti izazvalo najvi�e pa�njemeðu uèesnicima u raspravi, �to je do-kumentovano u ovom prilogu EM.

Institut D�eferson i Ekonomist ma-gazin æe u tri naredna meseca odr�atijo� tri rasprave oko pitanja koja u javno-sti izazivaju razlo�no neslaganje (spolj-na politika, socijalna politika, politikakonkurentnosti srpske privrede).

Du�an Pavloviæ

Okrugli sto: Novi ustav Srbije 3

Novi Ustav Srbije Neka otvorena pitanja

Među političkom elitom višenema neslaganja u pogledusadržaja ustava

Promena re�ima u Srbiji nakonoktobra 2000. godine sledila jestrategiju kontinuiteta, unutarkoje bi se izvr�avale pravne i

politièke reforme. Izbegavanjem protiv-ustavne demonta�e institucija saèuvanje demokratski legitimitet i nije se upalou pravni nihilizam. Od tada su pro�leèetiri godine pune politièke nestabilno-sti, brojnih kr�enja ustava, �snala�enja uhodu� izmeðu imperativa reformi ibrojnih ustavnih ogranièenja. Sve je tozaèinjeno unutardosovskom borbom zavlast u kojoj su �rtve bile i reforme iustavna rekonstrukcija. I �to se vi�eodugovlaèilo sa ustavnom rekonstruk-cijom to su sve napadnije politièka spo-renja i dnevno-politièki interesi stranakaprebacivani na ustavni teren, optereæu-juæi i konaèno onemoguæavajuæi dono-�enje novog ustavnog okvira.

Tako se i u sluèaju Srbije pokazalataènom ocena da je najpovoljniji mo-menat za promenu ustava odmah na-kon politièke promene re�ima. On je,meðutim, propu�ten i �to je vreme vi�eprolazilo to je �prozor konstitucionalneprilike� sve vi�e zatvaran. Oèekivanja daæe sa izbornim raspetljavanjem doæi doveæe politièke stabilnosti, pokazala su seneosnovanim odmah nakon izno�enjaizbornih rezultata i muka oko formira-nja koalicione vlade sa tankom i nesi-gurnom skup�tinskom veæinom iza se-be. Tako su i oèekivanja da æe se uspo-staviti povoljnija konstitucionalna prili-ka izjalovilo, pa su i preoptimistièke na-de o brzom dono�enju ustava (prvi obe-æani vidovdanski rok je odavno pro�ao)izneverene, sa dobrim izgledima da æepredlog ustava uveliko patiti od manadnevno-politièkih trgovina i politièkihkalkulacija stranaka.

Iako je zbog poznatih razloga u me-ðuvremenu �otupela� o�trica temeljnepromene dru�tva i dr�ave u Srbiji,osnovni cilj ustavne reforme treba i da-

lje da bude stvaranje ustavnih i sistem-skih uslova za konstitucionalno-demo-kratsku rekonstrukciju Srbije kao mo-derne politièke zajednice, koja je u deve-desetim godinama bila vi�estruko dez-integrisana, a postmilo�eviæevsaka vlastnije uspela da je reintegri�e. Prilika za toje dono�enje novog ustava. Srbiji je, da-kle, potrebna normativna reintegracijadru�tva. Ovakav jedan cilj moguæe jeostvariti samo celovitom ustavnom re-vizijom koja bi podrazumevala temeljnurekonstrukciju u onim domenima kojièine sr� ustavnog sistema: legitimacijskiosnov, osnovne slobode, organizacijavlasti, teritorijalno-politièka organizaci-ja. Ako se radi o ustavnoj reintegracijizajednice, onda ona podrazumeva po-vezanost moralnih utemeljenja i prav-nopolitièke rekonstrukcije, a rezultatove povezanosti ili kombinacije upravojeste zasnivanje i izgradnja zajednice nanovim univerzalistièkim vrednosnimprincipima na kojima bi poèivao noviustav posmatran kao vrednosno uteme-ljenje zajednice.

Definicija državeOsnovno ustavno pitanje od koga se

polazi u jednoj koherentnoj ustavnojstrukturi je pitanje definisanja dr�ave,odnosno problem utemeljenja politièkezajednice. Ono �to æu ja preporuèiti je-ste re�avanje utemeljenja politièke za-jednice na naèin ustavnog patriotizma.Dva su razloga iz kojih je opravdanopribegavanje ovom, a ne drugim naèini-ma (re)integracije. Prvi je naèelana pre-ferencija koja poèiva na uspostavljanjukonstitucionalne demokratije, koja le�ina dva uzajamno povezana principa:jednake slobode (demokratija) i ograni-èene vlasti (konstitucionalizam). Drugirazlog le�i u èinjenici da se radi o jednojetnièki heterogenoj zajednici u kojoj bisvaki drugi naèin integracije nu�no etni-ficirao ne samo politièki, nego i ustavni

prostor, koji bi onda pod pritiskom plu-ralizma identiteta vodio stalnom prei-spitivanju osnovnih temelja zajednice.Otud se naèin ustavnog patriotizma po-kazuje i funkcionalno najprimerenijim,jer najbolje re�ava probleme etnièke ra-znovrsnosti, a da ne dovodi u pitanje et-nièki pluralizam.

Uop�te, pitanje definisanja zajedniceje pitanje o identitetu politièke zajedni-ce i ono se svodi na pitanje o tome �taje zajednièko njenim pripadnicima. Ko-je su zajednièke vrednosti, koje pripad-nici zajednice dele? Naravno, dr�avamo�e postojati i bez zajednice. Tako seformiraju autoritarne dr�ave koje imajusve elemente dr�avnosti i institucionali-zma, ali se ne radi o zajednici, veæ o sku-pu podanika koji �ive pod odreðenimustavom i zakonom, kojima se njihovstatus podanika jedne dr�ave pravnoutemeljuje i fiksira, èije odr�avanje je urukama dr�ave kao monopola fizièkeprinude. U tom sluèaju se uspostavljatakvo stanje u kome se svaki podaniknalazi u stanju da je �nateran u dr�avu�.

Ovim smo dali negativan odgovor napitanje za�to je to �zajednièko� va�no ujednoj ustavnoj demokratiji, jer oèigled-no da podanièki status nije stvar izborapripadnika zajednice i da on li�ava nekudr�avu prava da se naziva ustavnom de-mokratijom. �to se tièe pozitivnog od-govora on proizlazi iz stava da to �za-jednièko� mora imati neku èvrstu struk-turnu vezu sa konstitucionalnom demo-kratijom. Izbegavanje prethodne zamkeda se zajednièko odreðuje u jednomkontektstu koji je suprotan ustavnoj de-mokratiji, podrazumeva da se to �zajed-nièko� defini�e preko nekog osnovnogpostulata koji jednu zajednicu ili dr�avuèini ustavnom demokratijom. To je ne-sumnjivo jednakost individualne slobo-de pripadnika zajednice. Dakle, moder-na dr�ava konstitucionalne demokratijebiva politièkom zajednicom onda kada

4 Okrugli sto: Novi ustav Srbije

ILIJA VUJAČIĆ

Normativna reintegracijaAko se radi o ustavnoj reintegraciji zajednice, onda ona podrazumevapovezanost moralnih utemeljenja i pravnopolitièke rekonstrukcije

zadovoljava ovaj uslov. Jednakost indivi-dualne slobode je sto�erni princip nakome le�i temeljni ustavni osnovosnovnih sloboda i prava kao primarnonaèelo jednog modernog ustava.

Da bismo se pribli�ili adekvatnom od-govoru na pitanje �ta konstitui�e konsti-tucionalnu demokratiju i na koji naèin jeona relevantna za Srbiju, moramo darazmotrimo dva odnosa koji je konstitu-i�u: odnos pojedinca i zajednice i odnospojedinca i vlasti. U prvom sluèaju se tosvodi na pitanje kako pomiriti zahteveindividualizma i (etnièkog) pluralizma?Na èemu zasnovati jedinstvo politièkezajednice i ostvariti njenu integraciju?Kako pri uspostavljanju konstitucional-ne demokratije ostvariti integraciju kojaæe saèuvati individualnu slobodu i uspo-staviti zajednièke vrednosti u uslovimaetnièke heterogenosti? Jedini naèin da seu takvim uslovima uspostave zajednièkivrednosni principi jeste da se definicijapolitièke zajednice izdigne iznad etnifici-rajuæe stvarnosti koja ne dopu�ta nala�e-nje zajednièke vrednosne orijentacije, ada se ujedno ta stvarnost etnièkog plura-lizma, ne ospori i ne anulira. Taj naèin dase saèuvaju i individualna sloboda i za-jednièki vrednosni principi jeste uspo-stavljanje apstraktnog identiteta politiè-ke zajednice. Ovaj identitet poèiva na ta-ko definisanom polo�aja pojedinca kojine sme da dovodi u pitanje ni njegovuslobodu ni zajednicu.

Iz tog razloga nu�no je izbeæi komuni-tarnu, u ovom sluèaju etnièku koncepci-ju zajednice, bilo da se odreðuje kao na-cionalna, bilo kao multinacionalna, od-nosno multikulturna. U oba sluèaja po-sledice su jednako lo�e, jer etnièko ute-meljenje zajednice nadma�uje univerzal-nu odliku graðanske pripadnosti, dajeprioritet kolektivnim u odnosu na indivi-dualna prava i zahteva konsekventnorazvijanje ili jedne striktno nacionalnedr�ave ili jedne konsocijalne koncepcije

dr�ave, �to su jednako lo�e opcije, jerote�avaju integraciju. Prva ima za posle-dicu iskljuèivanje drugih etnièkih grupaiz zajednièkog smisla, a druga, pak, vodidezintegrativnim procesima, jer se kon-cept konsocijacije okonèava u takvim vi-dovima teritorijalne autonomije, koji vo-de segmentaciji i federalizaciji dr�ave.Naime, kada se partikularni identiteti(dakle, etnièke zajednice) uzimaju kaoakteri dru�tvene integracije onda ovajpluralizam mora pravno i politièki da seiska�e, �to vodi etnièkom prekrajanju za-jednice. To konaèno vodi prenagla�ava-nju etnièkih partikulariteta do nivoa dez-integracije i separatizma, èega je upravo�rtva bila Srbija.

Kao �to je lo�e re�enje komunitarno(etnièko) definisanje Srbije kao nacio-nalne ili multinacionalne dr�ave, svejed-no, isto tako su - iz istih principijelnihrazloga - lo�a re�enja i kombinacije kojeidu na kompromisno utemeljenje zajed-nice. Nije moguæe kompromisno ute-meljenje zajednice preko zajednièkog

porekla i istovremeno preko univerzal-nih moralnih naèela (pa reæi, recimo,�dr�ava srpskog naroda i svih graða-na�). Niti je moguæe, kao �to sam poka-zao, kompromisno utemeljenje prekorazlièitog etnièkog porekla (reæi, recimo,�dr�ava srpskog naroda i drugih etniè-kih zajednica koje u njoj �ive�). Jedinizajednièki imenitelj uzajamno nesvodi-vo razlièitih ljudi koji bi bio iole smislenjeste univerzalno prihvatljiv najmanji sa-dr�atelj, a to je jednaka sloboda. Timese obezbeðuje da se pojedinci kao pri-padnici politièke zajednice javljaju usvojstvu apstraktnih graðana, a izbegavanjihovo ustavno etnièko identifikovanje,koje bi onemoguæavalo dola�enje do za-jednièkih vrednosti. Razlog ovome le�iu èinjenici da ustav ne mo�e neposred-no priznavati partikularne identitete, jeræe biti ekskluzivan, a ne inkluzivan. Jedi-ni naèin da ih prizna jeste posrednokroz principe koji omoguæavaju plurali-zam. A ti principi su za etnièki hetero-genu zajednicu va�ni utoliko �to ni je-


Ilija Vujačić: Kako do liberalnog ustava

konstitucionalnedemokratije?

dan partikularni identitet ne mo�e bitipriznat ukoliko ne prihvata ove zajed-nièke vrednosti. Tako se u konstitucio-nalnoj demokratiji, zasnovanoj naustavnom patriotizmu, re�ava problempluralizma (etnièkih) identiteta. Partiku-larni identiteti ostaju va�eæi, ali ne opte-reæuju polje nala�enja zajednièkih vred-nosti. Na taj naèin identitet zajedniceodreðuje privr�enost pripadnika zajed-nice zajednièkim vrednostima, odnosnoustavni patriotizam preko koga se odre-ðuje osnovna lojalnost pripadnika za-jednice ustavu kao garantu njihovog po-lo�aja jednake slobode.

�to se tièe drugog konstitucijskog od-nosa konstitucionalne demokratije, od-nosa izmeðu pojedinca i vlasti, on uspo-stavlja ravnote�u slobode i poretka. Ia-ko se dr�ava zasniva na principu slobo-de, ona joj je ipak i stalna potencijalnapretnja. Sledeæi modernu konstitucio-nalnu teoriju i politièku istoriju od kraja18. veka, koja polazi od jednake slobo-de, vlast se izvodi i legitimira svojomsvrhom za�tite jednake slobode èlanovazajednice. Tako se (ogranièena) vlast ja-vlja u funkciji jednake slobode. A toformira kontekst konstitucionalne de-mokratije. Ustav je tako sredstvo uskla-ðivanja slobode i poretka na taj naèin�to se ustavno institucionalizovanje ilipravno pozitiviranje slobode u oblikuosnovnih prava garantuje politièkimkonceptom ogranièene vlade i podelomvlasti. Tako se osnovna prava i ograni-èena vlast javljaju kao konstitutivni ele-menti konstitucionalne demokratije.

PreambulaSa ovakvim definisanjem dr�ave nije

u suprotnosti preambulno nagla�avanjestava o kontinuitetu dr�avnosti Srbije,kao izrazu istorijskih te�nji i rezultatuoslobodilaèkih i konstitucionalnih borbisrpskog naroda i njegovog trajnog ineotuðivog prava na samoopredeljenje.

Ovo je sasvim u skladu sa ranijim defi-nisanjem konstitucionalne demokratijepreko ustavnog patriotizma, jer se ovadirektna veza srpskog naroda i dr�avenigde kasnije u ustavu ne pretaèe u ne-ke ekskluzivistièke norme. Tako se Srbi-ja ne defini�e etnièki kao nacionalna dr-�ava, ali se istièe èinjenica da Srbije ne bibilo bez srpskog naroda.

Ustavna prava i slobodeVeæ je pomenuto da su osnovna pra-

va i sistem organizacije (ogranièene)vlasti dva konstitutivna elementa kon-stitucionalne demokratije. Dva su va�naprincipa �to se tièe ustavnih osnovnihprava u konstitucionalnoj demokratiji.Jedan je da osnovna prava treba da bu-du ustavno jasno odreðena i da posedu-ju neposrednu ustavnu za�titu, �to nedopu�ta nikakvo pozivanje na naknad-no zakonsko preciziranje sadr�aja ovihprava. Osnovna prava kao ustavna kate-gorija su jednostavno izuzeta iz naknad-nog zakonskog definisanja sadr�aja i ga-rancija. To poveæava sigurnost od uki-danja ustavnih prava i sloboda pomoæuzakona, odnosno, od prevage demokra-tije nad konstitucionalizmom. A takvimzakonima koji se odnose na slobode iprava treba dati karakter zakona koji sedonose po slo�enijoj (ote�anoj) zako-nodavnoj proceduri, èime se ote�avanjihovo olako menjanje i tako zadiranjeu veæ garantovana prava. Tome naravnosledi i konsekventno izvoðenje institutaustavne �albe koji bi omoguæavao od-govarajuæi postupak pred ustavnim su-dovima kad su u pitanju povrede i za�ti-ta ljudskih prava i sloboda.

Dalje, treba praviti naèelnu razliku iz-meðu liènih i politièkih prava i socijal-nih, ekonomskih i kulturnih aspiracija,kojima se pridaje karakter prava u istomsmislu kao osnovnim pravima. Zato jeva�no da lista socijalnih prava bude �tospecifiènija, da bi se izbeglo da se pro-

klamuje i obeæava ne�to �to nije mogu-æe ostvariti, a �to, kao ustavno prokla-movano pravo dr�avu obavezuje. Kadase aspiracije i obeæanja naðu u kataloguprava ustav se bespotrebno normativnooptereæuje i pretvara u skup projekcija ilepih �elja, èime se slabi njegov autori-tet. Sve ono �to nije moguæe ostvariti ujednoj zadugo siroma�noj zemlji i �toposeduje promenljivu prirodu zaviseæiod dinamike tranzicije i uspe�nosti eko-nomije, ne treba stavljati u ustav. Ustav-no za�tiæena (socijalna) prava treba dasu ogranièena na osiguranje elementar-ne socijalne sigurnosti, a socijalna dava-nja koja nadma�uju sigurnosni mini-mum treba podrediti godi�njem bud�e-tu. Kada se naðu u ustavu to im garan-tuje sudsku za�titu i èini vlast odgovor-nom, a to raða niz problema i bespo-trebnih nere�ivih sporova u situaciji si-roma�ne zemlje, koja nije u moguænostida �isporuèi� sva davanja koja �irokeruke obeæava i zato davanja koja nad-ma�uju minimum standarda treba pre-pustiti zakonodavstvu, a u skladu sa bu-d�etskim moguænostima.

Ako se, pak, socijalna prava dovode uvezu sa moguænostima bud�eta, ondaje, va�no da se defini�u i granice mone-tarne i fiskalne politike i tako ode daljeod ustavnog garantovanja nezavisnosticentralne banke. Tako je moguæe posta-viti gornju granicu javnim dugovima.Dva su razloga da se ovo ustavno posta-vi. Prvo, zemlja koja je pro�la kroz naj-veæu inflaciju na svetu, mora biti na po-seban naèin senzitivna prema monetar-noj politici, jednako kao �to se zbogdrugog svog iskustva pokazuje senzitiv-nom na velike nadle�nosti predsednika.Drugo, u predizborno vreme postojisklonost vlade da kupuje glasove i ko-rumpira biraèe poveæavanjem plata,subvencijama, dodacima itd. Preprekatome mo�e biti postavljanje gornje gra-nice javnim dugovima iskazano u pro-


I u slučaju Srbije pokazala setačnom ocena da je najpovoljnijimomenat za promenu ustavaodmah nakon političke promenerežima. On je, međutim, propušten išto je vreme više prolazilo, to je"prozor konstitucionalne prilike"sve više zatvaran

centu godi�njeg bruto nacionalnog do-hotka (primer poljskog ustava).

Naravno, ustav treba da �titi porodi-cu, materinstvo, roditeljstvo, decu, stare,nesposobne za rad, obezbeðujuæi speci-jalnu dr�avnu za�titu onima èije je osla-njanje na same sebe ogranièeno i izobjektivnih razloga im ne obezbeðujeegzistencijalni minimum. Ali iz toga neproizlazi odreðenje dr�ave kao dr�avesocijalne pravde ili tzv. socijalne dr�ave.Za razliku od pojma �pravna dr�ava�kojim se izra�ava suprotnost ideolo�koj,partijskoj i devetnaestovekovnoj policij-skoj dr�avi i koja u tom smislu podrazu-meva prioritet i superiornost prava nadpolitikom, izraz �socijalna dr�ava� dr�a-vi daje ulogu brige o blagostanju ljudi itime uveliko �iri definiciju dr�ave u od-nosu na dru�tvo. Jer, proklamovanje�socijalne dr�ave� izra�ava oèekivanje iustavno obavezuje da se �socijalni� ka-rakter dr�ave ostvari putem prava, tojest da dr�ava ugraðuje ustavno-pravno�socijalnost� ili solidarnost u sve ele-mente dru�tvenog ureðenja. To oèeki-vanje i namera, pa i obaveza koja se pre-uzima u ime dr�ave, ne garantuje i uspe-�nost tog poduhvata, �to opet ne zavisiod dr�ave, veæ je stvar duha i karakterasocijalnih i ekonomskih odnosa i struk-tura - a to veæ nije stvar u koju dr�avatreba da se upliæe. Dr�ava treba da budeideolo�ki neutralna, a to nikako nije akose odredi kao �socijalna dr�ava�. To sushvatili Maðari, Èesi, Rumuni i Bugari.

Neposredan izbor predsednikaUstavni sistem vlasti je za konstituci-

onalnu demokratiju od posebne va�no-sti. Tim pre kada se radi o dru�tvima utranziciji gde sistem organizacije vlastidobija dodatni poseban znaèaj. �tavi�e,moglo bi se reæi da je za proces demo-kratizacije i uspostavljanja konstitucio-nalne demokratije sistem vlasti od odlu-èujuæeg znaèaja. Dakle, odluèujuæe pita-

nje je kakav odnos izvr�ne i zakonodav-ne vlasti doprinosi uèvr�æivanju demo-kratije u zemlji koja je tek iza�la iz du�egperioda nedemokratske vladavine i kojabi da se konstitui�e na naèin konstituci-onalne demokratije?

Polazeæi od principa vladavine prava iogranièene vlade i iz njih proizlazeæegpolitièkog mehanizma podele vlasti,ustavna demokratija zahteva takav oblikdr�avne vlasti koji æe garantovati demo-kratski legitimitet, uzajamnu kontrolu iravnote�u vlasti, ali i njenu efikasnost.Nema jednoznaènog, a pogotovo neapstraktnog, odgovora na pitanje kojabi varijanta sistema vlasti odgovaralakonstitucionalnoj demokratiji, jer valja-ne konstitucionalne demokratije dobrofunkcioni�u u razlièitim oblicima orga-nizacije vlasti, bilo da se radi o naglaskuna saradnji i meðuzavisnosti (parlamen-tarizam), bilo da se radi o nagla�avanjuravnote�e i uzajamne kontrole vlasti u�tvrðoj� varijanti podele vlasti (prezi-dencijalizam) ili u nekoj od me�avina,�to je danas uobièajenije i �to je skoropotpuno zamenilo �èiste� oblike. Da-kle, pitanje koji je sistem vlasti �najpri-mereniji� konstitucionalnoj demokratijisvodi se u stvari na pitanje o istorijskim,tradicijskim i op�tim dru�tvenim i poli-tièkim okolnostima datog dru�tva i na-la�enju prave mere usklaðivanja demo-kratskog legitimiteta i efikasnosti vlastiu datim uslovima.

Ustavi istoènoevropskih postkomuni-stièkih zemalja su uspostavili celu lepe-zu re�enja odnosa izvr�ne i zakonodav-ne vlasti, od èistog predsednièkog siste-ma (Belorusija) do parlamentarnog(Maðarska, Èe�ka, Slovaèka, Albanija),izmeðu kojih se nalazi optiranje za par-lamentarni sistem sa neposredno iza-branim predsednikom (Slovenija, Bu-garska, Estonija), dok je u svim ostalimili predsednièko-parlamentarni ili parla-mentarno-predsednièki sistem.

Od èetiri sporna pitanja, iskristalisanau dosada�njoj raspravi o ustavu u Srbiji,spornost polo�aja predsednika republi-ke u ustavnom sistemu je, pored nekihnaèelnih idejno-politièkih razila�enja,najvi�e pod uticajem dnevno-politièkihtaktika stranaka, odnosno preno�enjapolitièkih sukoba kljuènih politièkih sna-ga na ustavni i teren partijsko-politièkihkalkulacija. U op�toj politièkoj borbi, èi-ji su izraz i vi�ekratni neuspeli izbori zapredsednika, zatureni su naèelniji argu-menti, a zadominirale dnevno-politièkepotrebe stranaka. To se pojavilo kao do-datni faktor naèelnim primedbama do-sada�njem ustavnom re�enju, koje seuglavnom kreæu oko èinjenice da je ta-kav ustavni polo�aj predsednika omogu-æio Milo�eviæu da spreèi demokratizaci-ju zemlje. Pritom se rasprava uglavnomsvela na neku varijantu parlamentari-zma, odnosno na dve opcije, na parla-mentarni sistem sa neposredno izabra-nim predsednikom, odnosno na ne�toklasièniji sistem racionalizovanog parla-mentarizma u kome su odnosi zakono-davne i izvr�ne vlasti zasnovani na tran-sparentnoj podeli nadle�nosti uz jasnodefinisanje instrumenata njihove meðu-sobne kontrole i garantovanje relativneautonomije vlade u okviru njenih strogodefinisanih nadle�nosti kroz konstruk-tivno izglasavanje nepoverenja. Ovde se,opet sledeæi skoro iskustvo iz devedese-tih, neposredan izbor predsednika odba-cuje uglavnom zbog bojazni od moguæ-nosti populistièke manipulacije.

Ako je cilj zajednice uspostavljanjekonstitucionalne demokratije, do èegase dolazi preko dugotrajnijeg procesademokratskih reformi, onda je predsed-nik koji simboli�e dr�avno jedinstvo - alii identitet dr�ave kao demokratske za-jednice za dru�tvo koje se tek demokra-tizuje - ona instanca od koje se u uslovi-ma politièke nestabilnosti, dubokih po-litièkih podela i èestih promena vlade


Važno je da se definišu igranice monetarne i fiskalnepolitike, i tako ode dalje odustavnog garantovanjanezavisnosti centralne banke.Tako je moguće postavitigornju granicu javnimdugovima

oèekuje da simbolizuje takvo opredelje-nje i da garantuje kontinuitet demokrat-skih promena. Da bi mogao isporuèiva-ti ove garancije, predsednik mora da bu-de biran na neposrednim izborima naperiod od pet godina. No i pored togapostoji niz drugih argumenata u koristneposrednog izbora predsednika.

Naime, nekoliko je prednosti sistemasa neposredno izabranim predsedni-kom: �iri izbor biraèima od izbora samoèlanova parlamenta; moguænost da bira-èi sami uspostavljaju ravnote�u podr�a-vajuæi jednu politièku grupaciju za par-lament, a kandidata druge stranke ili ko-alicije za predsednika; neposredna vezabiraèa i vlasti i jasna politièka odgovor-nost predsednika; izabrani kandidat sestvarno i uspostavlja na ovaj polo�aj, zarazliku od èistog parlamentarnog siste-ma u kome se izmeðu izbora biraèa i sa-stava izvr�ne vlasti umeæu stranaèke tr-govine i stvara velika diskrepanca u od-nosu na preferencije biraèa.

Negativno desetogodi�nje iskustvo sasistemom vlasti koji je uspostavljao do-minaciju predsednika govorilo bi u pri-log modela racionalizovanog parlamen-tarizma sa predsednikom koga bira par-lament i koji je sveden uglavnom na�ceremonijal-majstora�. Prednost ovogsistema se nalazi u izbegavanju sukobau situaciji dvostrukog demokratskog le-gitimiteta (parlamenta i predsednika).Meðutim, mi smo imali i trogodi�nje is-kustvo kvazi-parlamentarizma u komeje predsednik prvo bio �zamrznut�, apotom �odsutan�, pa je do�lo do osa-mostaljivanja izvr�ne vlasti i njenog na-metanja parlamentu, �to bi navodilo dase racionalizovani parlamentarizam mo-�e poslu�iti instrumentom neposrednobiranog predsednika kao �to je to sluèaju Bugarskoj. Dominacija izvr�ne naddrugim granama vlasti u parlamentar-nom sistemu se u zemljama koje izlazeiz du�eg perioda autoritarizma javlja

zbog nepostojanja adekvatnog mehani-zma meðusobne kontrole vlasti, �toopet dovodi do politièke nestabilnosti.Ova dominacija izvr�ne nad drugimgranama vlasti ne predstavlja ni�ta ma-nju opasnost tamo gde se predsednikbira u parlamentu, nego u sistemu saneposredno izabranim predsednikom.Ako to imamo u vidu, onda neposredanizbor predsednika ima vi�estruke pred-nosti u okviru parlamentarnog sistema.

Sistem sa jaèim, neposredno izabra-nim predsednikom, jeste sistem koji srazlogom predviða, i ustavno-sistemskiomoguæava, èvr�æu ravnote�u vlasti. Zaizgradnju sistema ogranièene vlasti ta-mo gde je ona decenijama bila koncen-trisana (i uzurpirana) ovakvo preferira-nje uzajamne kontrole i ravnote�e uzobezbeðenje saradnje na osnovu polo-�aja predsednika kao �posrednika�predstavlja bolje re�enje, jer nepostoja-nje adekvatnih koènica omoguæava dase bilo koja grana izdigne iznad drugihgrana vlasti. Uz uslov da ova ravnote�ane dovede do sukoba, pa i do blokadeodluèivanja i delovanja.

Dobro uspostavljen sistem podelevlasti u sistemu sa neposredno izabra-nim predsednikom uprkos dvostrukojdemokratskoj legitimnosti nosilaca izvr-�ne i zakonodavne vlasti, formira barije-ru koncentraciji vlasti u rukama manjegbroja ljudi, iako postoji opasnost da do-ðe do dominacije jedne politièke grupa-cije koja ima i predsednika i parlamen-tarnu veæinu. Ali je ta opasnost svedenana minimum, jer je nerealno oèekivatida æe za du�e vreme da se formira takvajednostavna veæina u prilièno segmenti-ranom i difuznom partijskom sistemu uSrbiji. Stoga, podela vlasti je bolje izvr-�ena sa neposredno izabranim predsed-nikom, nego sa predsednikom biranimu parlamentu. Pored toga, njegova ne-�to ojaèana uloga ga uspostavlja kao�moderatora� izmeðu ostalih vrhovnih

organa vlasti, �to je takoðe va�na �misi-ja� za situaciju politièke podeljenosti io�tre suprotstavljenosti, kada postojivelika politièka fragmentiranost i valjanosnov da se pretpostavi da æe parlamentbiti toliko politièki raznolik da æe izosta-ti stabilne veæine.

Politièka nestabilnost u pojedinim si-stemima sa neposredno izabranimpredsednikom je najèe�æe posledicaprevelikih ovla�æenja �efa izvr�ne vlasti.Tamo gde æe zbog karaktera partijskogsistema i o�trih politièkih podela vladebiti nestabilne, a vanredni izbori èesti, agde su predsednikova ovla�æenja redu-kovana, neposredno izabrani predsed-nik predstavlja faktor stabilnosti. Zatoje va�no u ovoj kombinaciji neposred-nog izbora i nadle�nosti da se predsed-niku ne propi�e pravo da ureðuje poje-dine oblasti putem ukaza i tako domini-ra nad zakonodavnim procesom. Do-voljno je njegova ovla�æenja u zakono-davnoj oblasti svesti na suspenzivni ve-to. U tom sluèaju æe parlament imati od-luèujuæu reè u zakonodavnom procesu,pa samim tim i odluèujuæi polo�aj u od-nosu na predsednika. Ali je suspenzivniveto va�na instanca koju treba predvi-deti, jer intervencija predsednika u tomsluèaju daje signal javnosti da ne�to nijesasvim u redu sa usvojenim zakonom.Negde se (Bugarska) za ovo drugo gla-sanje zahteva veæina iznad polovine èla-nova parlamenta, ali to nije dobro re�e-nje. Dovoljna je ova �signalna� funkcijasuspenzivnog vera. Suspenzivni veto èi-ni predsednika zakonodavnim èinio-cem, ali ne i ravnopravnim legislativi: onodla�e, ali ne mo�e da spreèi stupanjezakona na snagu.

Teritorijalna organizacija vlastiNa poèetku iznet stav o potrebi re-

konstrukcije Srbije kao politièke zajed-nice i dr�ave i tako ostvarenja njene re-integracije na naèin ustavnog patrioti-


zma konstitucionalne demokratije, tièese, jasno, i teritorijalne organizacije vla-sti. Ceo koncept ustavne demokratijeviðen na ovaj naèin podrazumeva radi-kalni otklon od dosada�njeg ustavnogsistema i diskontinuitet sa prethodnompolitièkom praksom. To se odnosi i nateritorijalnu organizaciju vlasti, kakvaje uspostavljena krajem osamdesetihgodina pro�log veka sa radikalnomcentralizacijom. Èinjenica da takvacentralizacija nije dovela do politièkestabilizacije Srbije, da je �tavi�e, pogo-dovala dezintegrativnim procesima ipojaèala i ubrzala separatistièke ten-dencije, kao i iskustva zemalja poputItalije i �panije, koje su izlazeæi iz auto-ritarnog sistema na suoèavanje sa dez-integrativnim i separatistièkim te�nja-ma odgovorile novim tipom integraci-je, govore u prilog temeljnije decentra-lizacije Srbije koja bi podrazumevalacelovit i obuhvatan koncept regionali-zacije. Decentralizacija predstavlja va-�an elemenat demokratizacije i konsti-tucionalnog naèela ogranièenja vlasti usmislu uspostavljanja vertikalne podelei ravnote�e vlasti.

I naèelni normativni razlozi sadr�ani ukonceptu konstitucionalno-demokrat-ske reintegracije i pragmatièno-politièkirazlozi izbegavanja daljeg rasparèavanjazemlje, govore u prilog regionalizacijeSrbije. Razlozi za regionalizaciju Srbijeipak pre svega le�e u slabostima nasleðe-nog centralizovanog dr�avnog i teritori-jalnog ureðenja i posledicama do kojih jedoveo u vidu separatistièkih tendencija uSrbiji u prethodnoj deceniji, ali je regio-nalizacija Srbije potrebna radi sveop�tedemokratizacije dru�tva i stvaranja de-mokratskog sistema koji bi omoguæioautonomiju. To, meðutim, ne znaèi nitije moguæe da se ovakva regionalizacijaizvr�i odjednom i u kratkom roku, ali za-to ustav treba da otvori a ne da zatvorimoguænost regionalizacije Srbije.

Uop�te je prelazak iz autoritarizma ukonstitucionalnu demokratiju bliskopovezan sa pretvaranjem centralizovaneu decentralizovanu zajednicu. Otud sedecentralizacija i regionalizacija morajuposmatrati kao procesi koji su u funkci-ji demokratizacije i liberalizacije. Dakle,transformisanje jedne zajednice, koju jekarakterisala kontrolisana ekonomija iautoritarni politièki poredak, u tr�i�nuekonomiju i liberalno-demokratski po-redak, podrazumeva uporedost demo-kratizacije, decentralizacije i deregulaci-je, s obzirom da demokratija i autono-mija idu zajedno i uzajamno se podr�a-vaju i podupiru, predstavljajuæi dva is-prepletana i neraskidiva procesa. Ciljevidemokratizacije nisu ostvarljivi u potpu-nosti, a da se istovremeno ne izvr�i i de-centralizacija i deregulacija.

Nasuprot strahu od obuhvatnije de-centralizacije i regionalne autonomijekoje se vide kao pretnja teritorijalnomjedinstvu dr�ave, po�to navodno neizo-

stavno vode do njene destabilizacije, de-centralizacija i regionalizacija su izrazsamopouzdanja dr�ave i izvor stabilno-sti, jer stvaraju i sposobnost za prepo-znavanje i po�tovanje interesa i potrebaodreðenih podruèja, kultura, inicijativa itime doprinose procesu demokratskekonsolidacije dru�tva i dr�ave. Upravoje centralizacija sa svojom kruto�æu, ap-sorptivnim, koncentri�uæim i autoritar-nim tendencijama i rezultatima, postalaizvor nestabilnosti, uzrok napetosti uetnièki heterogenom dru�tvu i, na kraju,separatizma, jer je manjinsko pitanjepretvarala u teritorijalno.

Problemu teritorijalne organizacije,posebno regionalizacije, treba priæipragmatièki, uz veliki stepen otvoreno-sti re�enja i postupno, putem malih iopreznih koraka, sa �ire otvorenim mo-guænostima, nego �to je unapred ustav-no cementiranje re�enja sa utvrðenimbrojem regiona, njihovim granicama inadle�nostima, utvrðenim terminima za


Nasuprot strahu od obuhvatnijedecentralizacije i regionalne autonomijekoje se vide kao pretnja teritorijalnomjedinstvu države, pošto navodnoneizostavno vode do njenedestabilizacije, decentralizacija iregionalizacija su izraz samopouzdanjadržave i izvor stabilnosti

njihovo uspostavljanje itd. Dakle, trebaizbeæi shvatanje i projektovanje regiona-lizma kao obaveze u smislu obaveziva-nja op�tina da se organizuju u regione,ustavno propisivanje jednakih nadle-�nosti i jednoobraznost unutra�nje or-ganizacije regiona i op�tina. U tom slu-èaju regionalizacija prestaje da budepravo graðana na samoorganizovanje ipostaje obaveza, �to produkuje niz pro-blema. Konaèno, pre pristupanja regio-nalizaciji treba imati u vidu slab upravnikapacitet na�ih op�tina, njihovo siroma-�tvo, prevelika oèekivanja od centralnevlasti i naviku oslanjanja na inicijative�odozgo�, �to æe moæi samo postepenoda se menja i to samo ako se op�tinamai buduæim regionima prepusti da samiprocenjuju svoje finansijske, preduzet-nièke i upravljaèke sposobnosti.

Promena jednog izrazito centralizo-vanog autoritarnog sistema u decentra-lizovani sistem vlasti predstavlja slo�en idalekose�an poduhvat koji zahteva ce-lovitu rekonstrukciju i sobom nosi znat-ne politièke, ekonomske i socijalne po-sledice, a pre svega znatnu promenu po-litièkog sistema. O slo�enosti tog podu-hvata dovoljno govore podaci iz drugihistoèno-evropskih postkomunistièkihzemalja u kojima je od odluke o decen-tralizaciji do njene realizacije i ustano-vljavanja decentralizovanog sistemaprolazilo od sedam (Poljska), osam(Maðarska) do deset godina (Èe�ka).Slièno je bilo i sa Italijom i �panijomprilikom njihovog izlaska iz autoritari-zma. Posebno je ilustrativno iskustvo�panije gde je nakon prvih slobodnihizbora 1977. godine u januaru 1978.predlo�en novi model teritorijalne orga-nizacije. Istovremeno je napravljen na-crt ustava sa predlogom dalekose�nogfederalnog sistema, koji su pratile stoti-ne amandmana i velike kritike. U takvojsituaciji podeljene javnosti, pribeglo sejedinom valjanom sredstvu - pragmatiè-

nom re�enju korak po korak. Tako je umaju 1978. godine postignuta sagla-snost oko autonomnog polo�aja Kata-lonije, Baskije i Galicije, a za ostatak ze-mlje je pitanje autonomije ostalo kaootvorena moguænost. Stvaranje drugihautonomnih zajednica i demarkacija nji-hovih teritorijalnih granica ostavljeni suza postepena osvajanja onog stepena ivida autonomije koji bi u granicamaustava odgovarao odnosnoj teritoriji.Konaèno, tek je 1994. usvojen nov mo-del teritorijalne organizacije vlasti u�paniji kao dr�avi autonomija.

Imajuæi ova iskustva u vidu za slièanput bi trebalo i Srbija da se opredeli. Tobi znaèilo ustavno utvrditi postojanjedveju autonomnih pokrajina Vojvodinei Kosova i Metohije i otvoriti ustavnemoguænosti za formiranje i drugih auto-nomija (regiona) sa manjim opsegomnadle�nosti i ni�im stepenom autono-mije u odnosu na ove dve autonomnepokrajine. Pritom bi ustav odredio gor-nji i donji �prag� nadle�nosti regiona, ada se konkretna realizacija prepusti ka-snijem ustavnom zakonu o teritorijalnojorganizaciji u politièki mirnijim uslovi-ma kada se ostvari izvestan stepen poli-tièke stabilnosti, smanje politièke tenzi-je, konsoliduje partijski sistem i ostvariekonomski napredak. Pritom, to bi zna-èilo da ni Vojvodina ni Kosovo i Meto-hija ne bi bili izuzeti od unutra�nje regi-onalizacije.

Dakle, ustav bi za sada trebalo samoda obezbediti ustavni okvir unutar kogarazlièiti nivoi autonomije mogu da senaknadno uspostave. Ovakvo ustavnoregulisanje osnovnog oblika regionalneautonomije bi trebalo da odredi: 1)maksimalni obim nadle�nosti, 2) mini-malni sadr�aj autonomije i 3) utvrðeneprocedure preuzimanja autonomije.Ova otvorenost, naravno, mora da budeogranièena izvesnim brojem ustavnihnormi koje odreðuju proceduru ostvari-

vanja regionalne autonomije uz jasnurezidualnu klauzulu u korist centralnevlasti. Sve ostalo bi trebalo da se prepu-sti ustavnom zakonu.

Ovde je va�no da se regionalizacijashvati kao proces koji bi se ostavarivaokorak po korak i koji bi dopu�tao budu-æim eventualnim regionima da sami od-rede stepen autonomije koji su spremnida preuzmu u ustavno datim granicama.Pragmatiènost pristupa navodi na uvo-ðenje dispozitivnog naèela za razlièitestepene autonomije, prema �elji za au-tonomijom i moguænostima upravljaè-kih kapaciteta eventualnih regiona.Otvorenost ustavnih re�enja znaèi osta-vljanje sistemu da se defini�e kako sebude razvijao. Dakle, ne treba nametatidefinitivnu strukturu, veæ samo obezbe-diti ustavni okvir unutar koga autono-mija mo�e da se uspostavi. Sama inicija-tiva za pokretanje procesa za preuzima-nje autonomije ostavila bi se op�tinamakoje �ele da formiraju region i time daoprioritet onima koji preuzimaju odgo-vornost - eksplicitnoj preferenciji graða-na tih op�tina i njihovoj lokalnoj odluci.Samo graðani �u lokalu� i njihove op�ti-ne mogu najbolje znati svoj interes, pro-ceniti svoje ekonomske moguænosti iupravljaèke kapacitete i spremnost zapreuzimanje odgovornosti za sopstvenipolo�aj, �to bi zadovoljilo kombinacijuèetiri gore navedena principa.

Èetiri su osnovna principa koja terito-rijalna rekonstrukcija dr�ave treba dazadovolji da bi se moglo govoriti ouspe�no ostvarenoj decentralizaciji i re-gionalizaciji. Prvi je princip demokratijekoji podrazumeva �iroku participacijugraðana na ni�im nivoima teritorijalneorganizacije kao malih ��kola demokra-tije� koje od graðana èine odgovorne ipolitièki kompetentne uèesnike u odlu-èivanju. Drugi je princip supsidijernostikoji podrazumeva da ono �to hoæe imo�e da samostalno obavlja ni�a i u�a


Podela vlasti je boljeizvršena sa neposrednoizabranim predsednikom,nego sa predsednikombiranim u parlamentu

jedinica, ne treba na sebe da preuzimavi�a i �ira jedinica vlasti. Time se posti-�e veæa efikasnost izvr�enja odluka, jerse donose tamo gde æe njihovi efektinajneposrednije da se osete. Principekonomske racionalnosti podrazumevapreuzimanje preduzetnièke odgovorno-sti za sopstvenu sudbinu od strane svihnivoa vlasti i svih teritorijalnih zajedni-ca. Onaj koga se najneposrednije tièu iko snosi posledice odluka (jednako ko-risti i �tete) taj treba i da donosi i spro-vodi odluke. Konaèno, princip liberali-zma podrazumeva ogranièenu dr�avu,odnosno najmanji moguæi stepen dr-�avne regulacije, bez obzira na nivo nakome se ta regulacija obavlja, to jest, dali se radi o centralnoj vlasti ili vlasti u au-tonomnim teritorijalnim zajednicama.On podrazumeva i liberalnu supsidijer-nost, da ono �to hoæe i mogu da oba-vljaju privatne agencije, ne treba na sebeda preuzimaju javne ustanove.

Dakle, va�no je da decentralizacija bu-de praæena deregulacijom. Naime, u ma-njoj ili veæoj decentralizaciji koja nijepraæena liberalizacijom (deregulacijom),prenosi se veæi ili manji obim nadle�no-sti sa centralne na pokrajinske, regional-ne i op�tinske vlasti u prostom postup-ku spu�tanja istog obima ovla�æenja (re-gulacije) sa vi�eg na ni�e nivoe organiza-cije vlasti i tako zadr�ava praktièno istikvantum dr�avne regulacije koji je i rani-je bio zastupljen, samo �to ga manje ilivi�e disperzira i dekoncentri�e u jednomlinearnom postupku devolucije. U tomsmislu mo�emo razlikovati veæi ili manjistepen decentralizacije i demokratizacije,ali ne i liberalnog smanjenja obima dr-�avne regulacije. Rezultat tako obavljenedecentralizacije i regionalizacije je dapraktièno isti obim regulacije ostaje dadeluje samo �to se raspodeljuje na veæibroj nosilaca. Time se zadovoljava prin-cip demokratije i supsidijernosti, ali ne iekonomske racionalnosti i liberalizma.

Jer, kada se i izvr�i dalekose�na demo-kratska decentralizacija uz uspostavlja-nje manje ili veæe konstitucionalne rav-note�e vlasti i obezbeðenjem ustavno-sudske za�tite autonomije, mo�emoimati uzorno demokratizovanu, decen-tralizovanu i konstitucionalizovanu dr-�avu, ali opet ni�ta manje monopolskunego �to je do sada bila, jer æe dr�avnimonopol samo da se umno�i i diverzifi-kuje. Sama vladavina prava i podela iravnote�a vlasti ne umanjuju kvantumdr�avne regulative, pa dobijamo istiobim dr�ave, ali na razlièitim punktovi-ma. Dakle, odr�avanje postojeæeg pre-velikog nivoa ili èak i umno�avanje dr-�avne regulacije i kontrole, primetno jekao najizgledniji prvi rezultat neke op-se�ne decentralizacije i regionalizacijekoja ne bi bila voðena liberalnim uvidi-ma, jer bi se i centralna dr�ava i teritori-jalne jedinice regiona postavile kao no-ve regulativne agencije. Tako bi se lokal-noj zajednici i regionima dale pre�irokeingerencije nad privredom.

Postupak donošenja ustavaKada je �prozor konstitucionalne pri-

like� bio �irom otvoren nakon oktobra2000. godine, nije se pristupilo promeniustava, uprkos iskustvima drugih zema-lja koja su pokazala da kada se taj usta-votvorni trenutak propusti, svaki slede-æi put prozor je sve zatvoreniji.

Problem dono�enja novog ustava jerazlièito re�avan u drugim tranzicionimzemljama. Negde se i�lo na vi�e parci-jalnih revizija, a negde na totalnuustavnu reviziju. �to se tièe Srbije tu jestvar komplikovanija iz vi�e razloga.Prvo, zato �to je tranzicija bila odlo�e-na èitavih deset godina, a onda i zbogkaraktera Ustava Srbije koji spada u�tvrde� ustave sa veoma slo�enim i�te�kim� postupkom revizije. Sve to jeuslovilo da se i èetiri godine posle de-mokratskih promena u Srbiji nije do�lo

do novog ustava. Za to vreme su nuðe-ne razlièite opcije, od ustavotvorneskup�tine, kao izraza pravnog i politiè-kog diskontinuiteta, do raznih vidovaoèuvanja legaliteta, uz manja ili veæapravna domi�ljanja kako izbeæi neobiè-no te�ak uslov referendumskog izja-�njavanja sa podr�kom veæine odukupnog broja upisanih biraèa.

Uprkos svoje generalne strategijepravnog kontinuiteta, suoèena sa situa-cijom �tvrdog� ustava i �istopljene� po-dr�ke u parlamentu, prethodna dosov-ska vlast je napustila revizioni postupakpredviðen Ustavom, ali se taj poku�ajzavr�io neslavnim krajem u Ustavnomsudu. Uzimajuæi promenu ustava kaosvoj osnovni zadatak i ispunjavanjeglavnog predizbornog obeæanja, novavlada je pokrenula postupak promeneustava sledeæi svoju strategiju i op�teopredeljenje legaliteta i ustavnog konti-nuiteta i predlo�ila celovitu ustavnu re-viziju na ustavno propisan naèin. Nisamsiguran da æe i ovaj poku�aj uspeti,upravo zbog zahteva da ustav podr�iveæina upisanih biraèa.

Dva su naèina da se izbegne ovaj re-ferendumski uslov. Jedan je da se vr�injegova promena novom pravnomekvilibristikom, drugi je da se pristupijednom mnogo realnijem i valjanijemnaèinu da se on posredno iskljuèi, a toje ustavotvorna skup�tina. Pri tome biskup�tina u aktuelnom sastavu donelaodluku (koju æe kad tad morati da do-nese zbog nemoguænosti zadovoljenjareferendumskog uslova) o raspisivanjuizbora za ustavotvornu skup�tinu i nataj naèin stavila van snage revizioni po-stupak predviðen po sada�njem ustavu.Ti izbori bi morali da se obave po pro-porcionalnom sistemu. Sa ustavotvor-nom skup�tinom koja bi odluku done-la sa dvotreæinskom veæinom naknad-na verifikacija na referendumu ne bi bi-la potrebna.


Sa ustavotvornom skupštinom koja bi odlukudonela dvotrećinskomvećinom, naknadnaverifikacija na referendumune bi bila potrebna

USrbiji se veæ vi�e od èetiri go-dine govori o �novom usta-vu�. Ako bismo hteli da bude-mo precizniji hronièari, mora-

li bismo da ka�emo da je ova tema ujavnom �ivotu Srbije prisutna i du�evreme. Veæ od samog usvajanja va�e-æeg ustava, septembra 1990. godine, je-dan deo politièke i struène javnosti, ne-zadovoljan postupkom usvajanja i sa-dr�ajem tog ustava, tra�io je njegovupotpunu promenu. Ipak, politièki uslo-vi za takav èin bili su ispunjeni mnogokasnije, sa obaranjem re�ima koji seidentifikovao sa tim ustavom. Za�tonovi ustav do danas nije donesen,predstavlja va�no pitanje, na koje æemoovde samo uzgredno i samo posrednoodgovoriti. Zadr�avanje na tome, uda-ljilo bi nas od ustavnih pitanja strictosensu, na koja bismo po slobodnom iz-boru hteli da odgovorimo.

Pre toga, ipak, treba nakratko da seosvrnemo na fenomen �novog ustava�.Dugotrajna prisutnost tog fenomena uSrbiji postala je zanimljivost po sebi.Pomenuli smo period od èetiri godineza koji bar mo�emo reæi da vi�e nematzv. re�imske prepreke za dono�enje no-vog ustava. Naprotiv, novi nosioci vlastikontinuirano dr�e ovu temu na vrhusvojih politièkih prioriteta. Dovoljnodugo za zamor struène i akademske jav-nosti, koja je u prve dve godine manife-stvovala veliki entuzijazam kada je onjenom specifiènom prilogu reè. U tomkratkom periodu bilo je izraðeno neko-liko predloga novog ustava, �to je, tako-ðe, bilo praæeno velikim brojem struè-nih i javnih rasprava. Onda je nastupiozastoj, koji je posledica unutra�nje blo-kade politièkih uèesnika. Ustavni sporo-vi postali su neposredan odraz politiè-kih sporova u mnogo veæoj meri, nego�to su politièki sporovi bili posledicarazlièitih ustavnih projekcija. Drugimreèima, tema o novom ustavu oti�la je u

drugi plan dnevnog politièkog �ivota, ito do te mere da se jedva i primeæuje.

Ovu temu ponovo je u politièki ka-lendar vratila sada�nja Vlada Srbije iz-no�enjem pred Odbor za ustavna pita-nja Skup�tine svoj Nacrt Ustava Repu-blike Srbije, na osnovu skup�tinske Od-luke o pristupanju dono�enja novogustava od 30. marta 2004. Vi�e negosam sadr�aj Nacrta, struènu i politièkujavnost zainteresovalo je opredeljenje zaprihvatanje postojeæeg ustavnog po-stupka za njegovu promenu. Po tompristupu, novi ustav neæe biti ustav re-volucionarnog diskontinuiteta, veæ æe,nasuprot tome, njegov inovirani norm-ativni sadr�aj morati da proðe kroz stro-gi postupak institucionalizovane politiè-ke saglasnosti. Otuda ne treba da èudi�to je �ira javnost, pa i ona struèna, po-merena u drugi plan. Sasvim prirodno,jer se o ustavu (pogotovo �novom�) nemo�e veèito debatovati. Ali, isto takoprirodno, bar u modernom vremenu,on se jednom mora doneti.

Ukratko, posle èetiri godine nije pro-blem u tome �to su stvar u svoje rukeuzeli politièari, jer, na kraju krajeva, sampostupak æe naterati da konaènu odlukudonese i dvotreæinska veæina poslanika iapsolutna veæina biraèkog tela. Ono �to,meðutim, izaziva nelagodu i strepnju je-ste pitanje sposobnosti glavnih uèesnikada postignu saglasnost oko slo�enogustavnog teksta. Jer, nad Srbijom se veænadvila opasnost dileme: da li je boljeimati i lo� ustav nego nikakav.

Određenje državeZa modernu dr�avu najva�nije je ka-

kvo ureðenje ima i koliko efikasno �titiosnovna prava i slobode. Samim tim, tedve teme èine jezgro materijalnog usta-va. Ali, moderni ustavi po pravilu sadr�ei mnoge odredbe deklarativnog, simbo-lièkog i teleolo�kog karaktera. Neke se tunalaze iako su u istorijskom pamæenju i

javnom diskursu samorazumljive. Od-redbe koje u odgovarajuæim ustavima,recimo, polaze od �francuskog naroda�,ili �nemaèkog naroda� nisu sporne ni i utekstu ni u kontekstu ta dva ustava, kojase s pravom smatraju velikim doprinosi-ma savremenom konstitucionalizmu.Takve odredbe ne govore ni o individu-alnim ni o kolektivnim pravima, one go-vore o istorijskom poreklu konkretnedr�ave. Njihov ustavni znaèaj nije norm-ativan, veæ simbolièki, �to ustav sebi mo-�e da dopusti iz prostog razloga �to jenajvi�i pravni akt dr�ave.

U Srbiji kao da ovakve stvari nisu sa-morazumljive. Zastupnici ustavnog dis-kontinuiteta (ustav kao prekid sa pro-�lo�æu, kao ishod revolucije) Srbiju isimbolièki do�ivljavaju kao novu poli-tièku tvorevinu (zajednicu), èija ustavnasimbolika po definiciji ne sme da budeistorijska, veæ pre treba da izrazi politiè-ku volju za novim poèetkom i shodnotome jednu apstraktnu normativnu pro-jekciju. Kada se u jednom od ustavnihprojekata ka�e: �Republika Srbija jemultikulturna politièka zajednica svihgraðana i svih naroda koji u njoj �ive,zasnovana na miru, toleranciji, vladaviniprava, po�tovanju ljudskih prava i slo-boda, tr�i�noj privredi i socijalnoj prav-di�,1 onda se dr�ava defini�e posred-stvom idealne projekcije a ne istorijskogfakticiteta.2 Ona se ovom definicijomprazni od svoje istorije i istovremenosadr�inski ispunjava novim, u osnovipo�eljnim, normativnim elementom.

Na drugoj strani, nalaze se definicijeuobièajenog istorijskog karaktera. Kaoprimer citiraæemo jednu: �Srbija je dr�a-va srpskog naroda i svih njenih ravno-pravih graðana bez obzira na rasu, naci-onalnost, etnièko poreklo, jezik i veroi-spovest�.3 Definicija je, rekli bismo, tra-dicionalno-liberalna. U njoj se uporednoistièe poreklo dr�ave - kroz izrièito po-minjanje njenog istorijskog dr�avotvor-


SLOBODAN SAMARDŽIĆ

Nelagode i strepnjeNad Srbijom se veæ nadvila opasnost dileme: da li je bolje imati i lo� ustav, nego nikakav

nog titulara, i njen liberalni karakter -ravnopravnost graðana. Sadr�inski sliè-nu definiciju daje i pomenuti NacrtUstava Republike Srbije u èlanu 1: �Re-publika Srbija je dr�ava srpskog naroda isvih graðana koji u njoj �ive, zasnovanana vladavini prava i socijalnoj pravdi�.

U oba sluèaja, kao i u prethodno po-menutim, reè je izrièito o simblièkoj ob-radi odgovarajuæe ustavne materije. Ia-ko se sve citirane odredbe nalaze unormativnom delu projektovanog usta-va (sve u èl. 1), ovde se oèigledno ne ra-di o njihovoj normativnopravnoj sadr-�ini. U suprotnom, dobar deo potonjegsadr�aja ustavnih predloga, pre svegaonaj o za�titi prava i o organizaciji vlasti,u svim sluèajevima morao bi da buderadikalno razlièit od predlo�enog. U slu-èaju multikulturalne definicije Srbije, unormativnom delu ustava morala bi po-sledièno da prevlada konsocijativna in-stitucionalizacija Srbije, dok bi u tradici-nalnoj definiciji graðani srpske nacio-nalnosti imali odreðene pravnonorma-tivne prednosti. To, meðutim, nije sluèajni u jednom od ovih ustavnih predloga.4

Èinjenica je, meðutim, da su latentni imanifestni javni sporovi oko ovog pre-te�no simbolièkog ustavnog pitanja unas prilièno veliki. Oni su, delimièno, iizraz op�te nastrojenosti uèesnika usporovima prema ustavnom pitanju. Zajedne, koje bih uslovno nazvao ustav-nim revolucionarima, novi ustav je prili-ka da Srbija ne samo iskoraèi iz sopstve-ne istorijske predodreðenosti, veæ i izuobièajene dr�avne simbolike karakteri-stiène kako za moderne tako i za najno-vije ustave. Drugi, koji bi se takoðeuslovno mogli podvesti pod ustavnetradicionaliste, za Srbiju tra�e simboliè-ko re�enje koje je najvi�e saglasno kakopreovlaðujuæem stanju duhova u zemljitako i ustavnoj stvarnosti u svetu.

Objektivno gledano, po�to je talas de-mokratske revolucije u Srbiji pro�ao bez

neposrednog ustavnog epiloga, sada vi-�e nema ni mesta ni opravdanja za veli-ke simbolièke uzlete. Dana�nja uloganovog ustava Srbije nije u tome da pro-jektuje neki uzoran demokratski ideal,veæ je u tome da defini�e norme i insti-tucije jednog funkcioni�uæeg sistema. Utom smislu i ustavna simbolika definici-je dr�ave treba da bude vi�e saglasnastvarnosti nego idealu. Za tu svrhu, pona�em mi�ljenju kratka i jezgrovita defi-nicija iz Nacrta Vlade Srbije u dovoljnojmeri ispunjava svoj ustavni cilj.

Organizacija vlastiUspostavljanje sistema vlasti u dr�avi

predstavlja jedan ustavni izbor. Ali, izvr-�iti ustavni izbor ne znaèi puki èin bira-nja meðu datim alternativama. Na pale-ti demokratskih sistema vlasti, kakvomSrbija te�i, postoji solidan izbor modela,ali prosto biranje nekog od njih ne bipredstavljalo pravi ustavni izbor. I to izprostog razloga �to takav izbor mora dareflektuje i dubinske i povr�inske sloje-ve jedne konkretne politièke situacije.Ako ustav treba du�e da va�i, a to je ciljsvakog ustava, onda on mora da budeizraz politièke strukture jedne zajednice,ali i dovoljno �irok okvir za njen razvoju vremenu. Stoga je vr�enje ustavnog

izbora ravno odreðivanju karaktera jed-ne dr�ave.

Ali, ovde nije reè ni i svojevoljnom nio proizvoljnom odreðivanju pravca dr-�avnog �ivota. Svojevoljan ustavni izborkarakteristièan je za autokratske re�imekojima ustav u krajnjoj liniji ne predsta-vlja normativni - ne samo pozitivno-pravni nego i vrednosni - okvir vladavi-ne, veæ samo jedno od sredstava. Ne�toje drugaèiji sluèaj sa proizvoljnim ustav-nim izborom. On je èesto posledica lo-�eg ustavnog in�enjeringa, kada se dr�a-vi, koja uvek predstavlja jedinstvenu po-litièku strukturu, propi�e formalno ko-rektan ustav sa svim savremenim ustav-nim standardima, ali bez voðenja raèunao njenim trajnim posebnostima.

Sistem vlasti je jedna od osnovnih te-ma ustavne materije. Opredeljenje zaovaj ili onaj njegov tip uvek je èin njego-vog konkretnog oblikovanja koje se vr�iu konkretnom politièkom okru�enju.Ono je objektivno odreðeno postoje-æim ustavom za èiju promenu se u Srbi-ji zala�e gro stranaka i najveæi deo poli-tièke javnosti. Reè je o situaciji koja semora ustavno prevaziæi, �to postavljaposebne zadatke sada�njoj ustavnoj po-litici. Oblast ureðenja vlasti treba da iz-razi jedan optimum ustavnog okvira za


Slobodan Samardžić:Ne sme se odustatiod namere da sedržavi udarinarazrušiv temelj

demokratski sistem Srbije u nastajanju.Ovde je naglasak na jednoj politièkoj re-alnosti koja izra�ava sada�nji trenutakSrbije i jednoj politièkoj projekciji kojatreba da izrazi ostvarljivu zamisao nje-nog demokratskog organizovanja u bli-�oj i daljoj buduænosti. Kada je o ureðe-nju vlasti reè, Srbija ne treba naprostoda izabere model koje æe ustavno obli-kovati, veæ treba da kreira sistem koji æepostojeæu situaciju obuhvatiti u svojnjenoj posebnosti i istovremeno je pri-lagoðavati normama dobrog, a to znaèidemokratski kontrolisanog i efikasnogpolitièkog poretka.

Osnovno pitanje u tom okviru jestepitanje o polo�aju ustavno uspostavlje-nih institucija vlasti. U tom smislu ne-sporno je da æe novi ustav Srbije poæiod naèela podele vlasti i shodno tomnaèelu izvr�iti ustavnu raspodelu ovla-�æenja.5 Tek se po ovom drugom, poustavnoj raspodeli ovla�æenja, mo�e vi-deti kakav sistem vlasti æe ubuduæe ima-ti Srbija. U trouglu tri grane vlasti - za-konodavne, izvr�ne i sudske - ustavniodnos prve dve, njihov odnos premaustavotvornoj vlasti i njihov meðusobniodnos pretoèen u institucije, predstavljasr� konkretnog ureðenja vlasti.

To æe po svoj prilici biti i glavni pro-blem u buduæem ustavu Srbije, problemkoji æe se nalaziti u trouglu tri organavlasti - parlamenta, vlade i predsednikaRepublike. Oko nezavisne sudske vlastii njenog odnosa prema druge dve nemaveæih ustavnih sporova, a modaliteti re-�enja u ovoj oblasti ne mogu mnogouticati na pitanje tipa i oblika ureðenjavlasti.6 Sudska vlast ima u ovom kontek-stu specifièno mesto. Dok modalitetiodnosa institucionalnih nosilaca legisla-tive i egzekutive mogu biti razlièiti - odstroge meðusobne podele do razlièitihvrsta pro�imanja - sudska vlast morabiti �to nezavisniji od druge dve. Akose, recimo, u sistemu vlasti buduæe Srbi-

je zadr�i ustavnosudska kontrola ustav-nosti i zakonitosti, nju je moguæe efika-sno sprovoditi samo uz pretpostavkunezavisne uloge ustavnog suda. To jeop�te mesto. U na�im uslovima ravno-te�a izmeðu legislative i egzekutive nadu�i rok zamisliva je jedino u trougluparlamenta, vlade i predsednika dr�ave.Tek stabilnost sistema vlasti u ovomu�em smislu mo�e da stvori ambijent zarazvoj nezavisnog sudstva i posebnokreativnu ulogu ustavnog suda.

Gledano sa stanovi�ta strukture moæi,sudska vlast je najslabija unutar sistematri grane vlasti. Nije realno oèekivati daustavni sud mo�e sam doprineti stabili-zovanju èitavog sistema vlasti u situacijiu kojoj politièka moæ stoji neobuzdanapravnim stegama. A ona pristaje da sepodredi pravu samo ukoliko je realnoogranièena nekom drugom politièkommoæi. Pravo je izraz i sredstvo njihovogsporazuma o meðusobnoj trajnoj rav-note�i i kontoli. Da bi ustavni sud uop-�te arbitrirao u njihovom sukobu, koji jeustavno definisan kao sukob meðu nad-le�nostima, i da bi njegova arbitra�a bi-la delotvorna, razlièite politièke moæikoncentrisane u dr�avnim institucijamamoraju biti spremne na to da regulativ-no naèelo za re�enje sukoba mora bitivan njih i iznad njih.

Ali, da bi ustavni sud igrao ovu ustav-nu ulogu, ne samo da on u svojoj delat-nosti mora biti nezavisan, nego i sam si-stem vlasti u svom najosetljivijem je-zgru, a to je kako smo rekli odnos legi-slative i egzekutive, mora biti konsolido-van i stabilan.7 Tek ovde nalazimo se napragu pravog problema kada govorimoo Srbiji.

Danas se svi lako mogu slo�iti sa timda je u Srbiji od 1990. godine, od usva-janja njenog Ustava, izvr�na vlast igralamnogo znaèajniju ulogu od parlamenta,i to bez obzira na njihov meðusobniustavom uspostavljeni odnos. Bilo je ja-

sno da je ona vodila politièku igru a dasama nije bila podlo�na odgovarajuæojparlamentarnoj kontroli, iako Ustavpredviða mehanizme takve kontrole.Koliko je izvr�na vlast bila politièki do-minantna govori èinjenica da je u jed-nom periodu (1990. do 1997) ulogu do-minatora sprovodio predsednik Repu-blike, a u drugom (2000. do 2003) pred-sednik vlade. Da nije bilo treæeg perioda(od 1997. do 2000) moglo bi se zakljuèi-ti da su se u Srbiji kao dominatori u vla-sti smenjivali nosioci ustavne bicefalneegzekutive - predsednik Republike ipredsednik vlade. Ali, èinjenica da je unaznaèenom meðuperiodu u Srbiji glav-ni èinilac vlasti bio predsednik saveznedr�ave najbolje govori o tome da je vlastu Srbiji sve vreme bila koncentrisana uvaninstitucionalnom centru politièkemoæi. U prva dva perioda u vrhu vlada-juæe stranke i posebno njenom voði, a utreæem periodu u neformalnom predse-davajuæem telu vladajuæe koalicije.

Da li je iz ovakve situacije, koja karak-teri�e dugogoroèan naèin vr�enja vlastiu Srbiji uprkos njenim razlièitim politiè-kim i personalnim nosiocima, moguæepreæi na parlamentarni sistem vlasti. Dali je, drugim reèima, realno oèekivati, pai ustavno po�eljno, da se ustavne pro-mene izvr�e u pravcu uspostavljanjamodelski èistog parlamentarnog siste-ma vlasti.

Osnovni zadatak svakog pravog na-rodnog predstavni�tva - parlamenta, tj.skup�tine - jeste da izra�ava interesedru�tva i pretaèe ih u zakonska pravilanjegovog �ivota. Odkako je postao op-�te narodno predstavni�tvo na osnovuop�teg i jednakog prava glasa, parlamenttaj zadatak obavlja sve vi�e na posredannaèin i pod sve direktnijim uticajem iz-vr�ne vlasti, koja formalno proizlazi iznjega. Ovde, razume se, imamo u viduevropski sistem parlamentarne ili parla-mentarno-predsednièke vlade, koji æe po


Odredbe koje uodgovarajućim ustavima,recimo, polaze od"francuskog naroda", ili"nemačkog naroda" nisusporne ni i u tekstu, ni ukontekstu ta dva ustava

svoj prilici pre predstavljati referentniokvir buduæeg ustavnog izbora Srbije,nego amerièki (i latinoamerièki) pred-sednièki sistem, koji nema samo striktnupodelu izmeðu legislative i egzekutive,veæ sadr�i i odreðeni dualizam vlasti.Ako stvar tako posmatramo, onda æenam u prvi plan iskrsnuti jedan ustavnone tako vidljiv sistemski element, a to jestranaèki sistem. Evo veæ vek i poosnovni medijator politièkog �ivota, ionog u parlamentu i onog u vladi, jesupolitièke stranke kao najpodesniji sa�i-matelji dru�tvenih interesa u tzv. masov-nim demokratijama. Generalno, kvaliteti stabilnost i parlamenta i vlade zavise odkvaliteta i stabilnosti stranaèkog sistemau zemlji. Uz obièaj po�tovanja zakona,koji se gradi vremenom, jedino su stran-ke, solidno utemeljene u biraèko telo, ustanju da odr�avaju postojanost i pre-glednost realnog politièkog �ivota.

Ako pogledamo oba uspe�na modelaparlamentarnog sistema u Evropi - bri-tanski i nemaèki - lako æemo uspostavi-ti korelaciju izmeðu njihovih stranaèkihsistema i va�eæih sistema vlasti. Britan-ski kabinetski tip nije zamisliv bez fak-tièkog dvostranaèkog sistema, potpo-mognutog veæinskim izbornim siste-mom koji treæu stranku trajno elimini�eiz udela u vlasti. Isto tako ni nemaèkikancelarski tip nije moguæe zamisliti bezfaktièkog trostranaèkog sistema.8 I kao�to kabinetski tip nije moguæ sa dvoj-nom koalicionom vladom, tako ni kan-celarski ne bi bio moguæ sa trojnom ko-alicionom vladom. U oba sluèaja ustav-no jaki premijer (tj. kancelar) moguæ jezahvaljujuæi ne samo stabilnoj nego ijednostavnoj stranaèkoj strukturi parla-menta. Mo�da na ovom mestu trebaskrenuti pa�nju na èinjenicu da je Ne-maèka te�kom mukom do�la do svogstabilnog stranaèkog sistema i da su to-me direktno doprinele odluke Saveznogustavnog suda o zabranama stranaka sa

radikalnim programima (nacistièkestranke 1953 i komunistièke 1956).

U Srbiji danas sasvim izvesno ne po-stoji stabilan stranaèki sistem. U tompogledu antisistemski su delovali i Milo-�eviæev re�im devedesetih i DOS-ov re-�im od 2000. do 2003. Kada je o prvomreè, on je podsticao fragmentaciju stra-naka forsiranjem malih i beznaèajnihstranaka kako u vlasti tako i u opoziciji,odr�avajuæi faktièku vlast jedne strankei liènu vlast voðe. Ovde valja reæi da seovaj delujuæi sistem vlasti nadaleko raz-livao izvan ustavnih okvira racionalizo-vanog parlamentarizma koji je bioustavno uspostavljen 1990. godine. Za-nimljivo je da za svo to vreme opozicijanije afirmisala manji broj jaèih stranaka,�to je uticalo na njen stil i sistem vlada-nja kada je preuzela vlast. U tom perio-du (2000-2003) parlament je ostao stra-naèki nedefinisan i kao takav zavisan odvlade. Za svo to vreme, vlada nije imalaprotivte�u ni u ustavnom �efu dr�ave.U jednom delu tog perioda, sve dok munije istekao mandat, on jednostavno ni-je vr�io svoju funkciju, �to je bila posle-dica politièkog dogovora u svesno si-muliranom stanju ustavnog vakuma.Ali, posle isteka mandata predsednika idvostrukog neuspeha izbora novog, do-minanirajuæa vlada prionula je svesnomkr�enju ustava uspostaviv�i neustavnogvr�ioca du�nosti.

U tom periodu Srbija je imala krajnjenejasan sistem vlasti u kome ne samo daje vlada sa predsednikom na èelu arbitri-rala, veæ je i sama podsticala nasleðenipolitièki hiperpluraliram, koji se prote-zao van institucionalnog sistema u prav-cu nepreglednog nevladinog sektora.Ovaj, pak, sa svoje strane nije bio bezuticaja na institucije sistema, pa i na sa-mu vladu koja ga je, osim toga, darivaladobrim mestom u dr�avnom bud�etu.Gotovo da ne treba ni govoriti da seovaj politièki �ivot, i stranaèki i nestra-

naèki (u smislu postojanja brojnih uti-cajnih nevladinih organizacija), kretao uzakonski neureðenom prostoru. Za sveto vreme Srbija nije imala ni zakon opolitièkim strankama ni zakon o nevla-dinim organizacijama.

Ustavna re�enja ne mogu po sebi od-luèujuæe da doprinesu preobra�aju poli-tièkog �ivota zemlje u kojoj vlada neredi gde se ide iz jedne politièke krize udrugu. Vanredni parlamentarni izbori,odr�ani krajem 2003. godine, doneklesu ra�èistili stranaèku scenu Srbije i po-sebno, nakon ustanovljenja nove vlade,doprineli uspostavljanju ustavnog stanjakada je reè o predsedniku Republike.Ali, ne mogu izbori da stvore takav stra-naèki sistem koji bi pogodovao ustav-nom uvoðenju parlamentarnog sistemavlasti. Slab stranaèki sistem predstavljadugoroèniji strukturni problem organi-zacije vlasti u Srbiji, o èemu govori i ne-stabilnost sada�nje manjinske vlade.Ovakvo stanje ne mo�e biti prevaziðe-no prostim ustavnim �uvoðenjem par-lamentarizma�.

Predsednik RepublikeOèigledno je da æe za dogledno vre-

me parlament u Srbiji biti slabija karikau lancu politièkih institucija. Dok sestranaèka scena ne uprosti i ne oslobo-de kanali parlamentarnog �ivota koji subili prepunjeni brojnim interesnim sku-pinama, prete�nu ulogu imaæe vlada.Ona æe permanentno nastojati da arbi-trira u parlamentarnim sporovima, jerbez stabilne veæine i isto tako stabilneopozicije parlament æe se zakonito bavi-ti ne samo svojim poslom veæ i sobomkao problemskim delom svakog kon-kretnog pitanja.9 Kada pominjemo sta-bilu parlamentarnu veæinu, onda misli-mo na koalicionu vladu od najvi�e dvestranke. Koaliciona vlada od tri i vi�estranaka prelazi u nov kvalitet struktur-no slabe vlade i nesigurnog odnosa vla-


Uloga novog ustava Srbije nijeu tome da projektuje nekiuzoran demokratski ideal, većda definiše norme i institucijejednog funkcionišućegsistema

U našim uslovima ravnotežaizmeđu legislative iegzekutive na duži rokzamisliva je jedino u trougluparlamenta, vlade ipredsednika države

dine veæine i opozicione manjine u par-lamentu. Stalni prevremni izbori su sud-bina takvog parlamentarizma i tako æe uSrbiji biti sve dok se ne konsoliduje stra-naèki sistem.

Ovakva vrsta problema ne mo�e seustavno re�avati samo na relaciji parla-ment - vlada. Nestabilan parlament pro-izvodi prividno jaku vladu, koja se i sa-ma iscrpljuje u oèajnièkom traganju zaparlamentarnom veæinom. Izbori, podpretpostavkom dobrih izbornih zakona,taj problem mogu da ubla�e, ali ne i daga sistemski re�e. Bar ne dok se stranaè-ka scena ne stabilizuje. Zbog toga u Sr-biji uloga predsednika dr�ave sistemskidobija na te�ini. Jedino ustavno ojaèanipredsednik Republike, polazeæi od par-lamenarnog modela vlade, mo�e da us-postavi potrebnu ravnote�u izmeðu sla-bog parlamenta, koji treba da jaèa, i do-minirajuæe vlade. �ta to treba konkretnoustavno da znaèi.

Predsednik Republike treba da ima iz-vornu legitimnost biraèkog tela. Drugimreèima, treba da bude neposredno iza-brani dr�avni organ. Iz tog instituta (ne-posrednih izbora), meðutim, ne bi treba-lo nu�no da proizaðu i njegova izvan-redno jaka ustavna ovla�æenja u odnosuna vladu i parlament. Ovo nije pledoajeni za polupredsednièki, a nekmoli zapredsednièki sistem vlasti. U odnosu navladu, predsednik Republike treba daima samo ovla�æenje predlagaèa manda-tara, koje je ogranièeno voljom parla-mentarne veæine. Dakle, ni izbor mini-stara, ni uèe�æe u radu vlade, ni tra�enjeizve�taja o njenom radu, ni predsedava-nje njenim sednicama, ni samostalnopostavljanje pitanja njenog razre�enja.

Neposredan izbor predsednika Repu-blike ne bi, dakle, u nekom direktnomustavnom smislu oslabio vladu. Ona bi,u odnosu na predsednika Republike,imala slobodan manevarski prostor u iz-vr�noj vlasti. Bila bi, osim toga, za�tiæe-

na mehanizmima tzv. racionalizovanogparlamentarizma: konstruktivnim nepo-verenjem, rokom izmeðu predloga osmeni i glasanja, nemoguæno�æu novogpostavljanja pitanja nepoverenja u odre-ðenom roku, itd. Ali, u odnosu na parla-ment, gde postoji uska politièka veza iz-meðu parlamentarne veæine i vlade,predsednik Republike imao bi pravo su-spenzivnog veta. Ovo pravo ima boljiuèinak u situacijama gde su vlade koali-cione, pogotovo sa vi�e od dve stranke,jer je veæa moguænost da se neka od njih,koja kontroli�e deo poslanièke veæine,slo�i sa intervencijom predsedika. Osimtoga, predsednik Republike kao nepo-sredno izabrani organ, kori�æenjemovog prava skrenuo bi pa�nju javnostina neku va�nu odluku parlamenta za ko-ju smatra da nije u interesu dru�tva.

U ovakvom sistemu parlamentarnevlade predsednik dr�ave bio bi korektiv-ni èinilac rada i parlamenta i vlade. Po-�to æe na du�i rok vlade biti koalicione,i prema tome njihove parlamentaraneveæine ranjive i krhke, predsednik vladenalazio bi u predsedniku dr�ave starijegsavetnika i saradnika u svim prilikamakada koalicija i njena veæina zapadnu ukrizu. Ovakve situacije mogle bi se pre-vazilaziti uz politièko posredovanjepredsednika Republike a da se ne raspi-suju izbori kad god vlada zapadne u kri-zu. Vanredni izbori su skupi mehani-zam korekcije, a u situacijama trajnijefragmentacije biraèkog tela na veæi brojstranaka, oni ne mogu da re�e pitanjenestabilne vlade. Zbog toga neposred-no izabrani predsednik dr�ave mo�e ov-de delovati kao stabilizujuæi institucio-nalni èinilac.10

Ovaj element polupredsednièkog si-stema u svoje najveæe isku�enje dolaziprilikom nepodudaranja dve veæine -one stranaèke u parlamentu i predsed-nièke. Ali, èisto stanje kohabitacije po-stoji samo kada je predsednik dr�ave

istovremeno lider stranke koja trenutnosedi u opozicionim redovima. Ovo nisupo�eljne situacije za mlade demokratijei njih bi, bar za poèetak, trebalo sistem-ski izbeæi. Ako je u odnosima izmeðuvlade i parlamenta potreban korektivnielement u vidu neposredno izabranogpredsednika dr�ave, onda bi on moraoda bude maksimalno stranaèki neutra-lan èinilac vlasti. Ka�emo �maksimal-no�, jer je u na�im uslovima, kao i uop-�te u savremeno doba, te�ko oèekivatiizgradnju jake politièke liènosti bez stra-naèke infrastrukture pa i iskustva u stra-naèkom �ivotu. Dakle, te�ko je zamislivpredsednik dr�ave koji nije stranaèkaliènost (voða), a njegova uloga kaopredsednika mora biti stranaèko-politiè-ki �to neutralnija. Za ovu protivreènu si-tuaciju nema drugog re�enja do da zavreme svog predsednièkog mandata taliènost obustavi sve svoje stranaèkefunkcije i aktivnosti.11

Sve �to je dosad reèeno predstavljastrukturni razlog za uvoðenje, ili ustav-nu reafirmaciju12, direktno izabranogpredsednika u novi sistem vlasti u Srbi-ji. Ovome se mogu dodati jo� dva si-stemska razloga sa kojima se Srbija iliveæ suoèava ili æe se svakako suoèiti. Pr-vi od njih sadr�an je u izglednoj ustav-noj decentralizaciji vlasti bilo u kojojformi da se ona izvr�i. Dr�avi bi u tomsluèaju bio neophodan direktno izabra-ni inokosni organ koji bi na simbolièkoji politièkoj ravni (u smislu politièke za-jednice) predstavljao garant njenog je-dinstva i bio politièki moderator njeneslo�ene institucionalne strukture.13

Drugi dodatni razlog sadr�an je u od-redbama Ustavne povelje Srbije i CrneGore o Vrhovnom savetu odbrane.Druga dr�ava èlanica, Crna Gora, zadr-�ala je institut neposrednog izbora zapredsednika Republike. Uz predsednikadr�avne zajednice, bilo bi prirodno daSrbija u ovom znaèajnom telu zajednice


Očigledno je da će zadogledno vreme parlament uSrbiji biti slabija karika ulancu političkih institucija

takoðe ima predstavnika izabranog naneposrednim izborima. Buduæi da jefunkcija odbrane ustavno prenesenanadle�nost na nivo dr�avne zajednice,neobièno je znaèajno da predstavnik Sr-bije u ovom organu bude liènost od ve-æeg ustavnog autoriteta.

O izgledima novog ustavaU Srbiji danas nema izrièitih protivni-

ka dono�enju novog ustava, dok je brojpolitièkih zagovornika podjednako veli-ki kao u vreme odu�evljenog zalaganjaza ustavne promene. Proces je za�ao umirnije vode profesionalne politike, ta-ko da se temeljne promene ustava nu-�no kombinuju sa zadovoljavanjem ma-nje-vi�e konkretnih politièkih interesa.

Samim tim, na delu je politika kompro-misa. Najveæi zagovornici èistog parla-mentarnog modela sada su spremni daprihvate predsednièke elemente u siste-mu vlasti, zagovornici regionalizacijeodustali su od izrièitog regionalnog mo-dela dr�ave, dok zagovornici ustavnogstatus-a quo tra�e samo garantovaneposleustavne izborne revandikacije.Idealne ustavne projekcije zamenile suone optimalne.

Ovakvo stanje predstavlja skup do-voljnih uslova da Srbija konaèno dobijenovi ustav. On neæe biti najbolji u Evro-pi, niti �najnapredniji� u bilo kom po-gledu, ali ima dobrih izgleda da budeodgovarajuæi dana�njoj Srbiji. To znaèida jednom dru�tvu u stanju tegobnih

preobra�aja i jednoj dr�avi koja jo� ne-ma trajno definisan okvir pru�i norma-tivni i institucionalni osnov na kome æese ovi procesi lak�e i sigurnije odvijati.Rastereæeni potrebe da donesu revolu-cionarni ustav i usredsreðeni na stvarneprobleme i potrebe Srbije, politièki uèe-snici imaju daleko lak�i posao nego �tose to doskora mislilo. Ipak, u ovom tre-nutku neophodno je da dana�nju ustav-nu politiku maksimalno odvoje od sva-kodnevnih politièkih problema i sporo-va. Ako se odustalo od postupka koji jepretpostavljao posebnu ustavotvornuskup�tinu, ne sme se odustati od name-re da se dr�avi udari narazru�iv temelj.Ostalo se mo�e prepustiti narednim ge-neracijama graditelja.


1) Vid. Ustavna re�enja za Srbiju i Jugoslaviju;predlozi nezavisne grupe eksperata, Beogradskicentar za ljudska prava, 2001, str. 212) Po pristupu, mada ne i po sadr�aju, sliènoobele�je sadr�i definicija Srbije u ustavnompredlogu grupe Forum Iuris po kome je Srbija�ustavna demokratska zajednica svih graðana inacionalnih zajednica koje u njoj �ive�. Vid.Projekat Ustava Republike Srbije, Novi Sad, 2002.str. 203) Pavle Nikoliæ, Ustav Kraljevine Srbije, Beograd,2001, èl. 1 (str. 13)4) Generalno, svi se oni koncepcijski kreæu uokvirima parlamentarnog sistema vlasti saelementima institucionalizovane pozitivnediskriminacije manjinskih nacionalnih zajednica. Utim okvirima postoje velike razlike u pogledu oblikavladavine i oblika dr�avnog ureðenja.5) Ovo je op�te mesto svih postojeæih projekatanovog ustava Srbije6) Od ovog naèelnog stava moramo odstupiti kadaje reè o vertikalnoj organizaciji vlasti u novomustavu Srbije i sudskom sistemu u ukupnomdecentralizovanom sistemu vlasti. U javnoj diskusijido sada su se pojavili i predlozi koji predviðaju veæiili manji stepen autonomije, pa i nezavisnosti,sudskog sistema u pokrajini Vojvodini (predlognovog ustava Srbije Foruma Iuris dat u jesen 2001,ili predlog Osnovnog zakona AP Vojvodine, datkrajem 2002). Mi se u ovom radu ogranièavamo nahorizontalnu organizaciju vlasti, te stoga ovaj aspektproblema ostavljamo po strani.7) O ovome nam jasno govori noviji razvoj u Srbiji.Od izbora novog sastava Ustavnog suda Srbije2002. godine niko ne mo�e da tvrdi da ovaj sud nije

nezavisan u svom radu. Ali, u njegovoj dosada�njojpraksi pokazali su se problemi u sprovoðenju nekihnjegovih odluka. To je bila posledica èinjenice da jeDOS-ova vlada tako ne�to sebi mogla da dopusti.Ona, dakle, nije bila efektivno ogranièena u tomsvom naumu, �to govori da u tom momentu nijeimala nikakvu institucionalnu protivte�u.8) Odkakao je stupila na politièku scenu u prvojpolovini osamdesetih, stranka Zelenih samo jeduplirala sistemsku ulogu liberala kao manjegkoalicionog partnera jedne od dve velike strankekoje se manjaju na vlasti.9) O tome jasno govori èinjenica da se uparlamentu Srbije u dugom nizu godina najdu�eraspravlja o dnevnom redu i o tumaèenjuskup�tinskog poslovnika.10) U tom kontekstu zanimljiva je ideja ÐovanijaSartorija o �alternirajuæem prezidencijalizmu�izlo�ena u njegovoj knjizi Uporedni ustavniin�enjering (Filip Vi�njiæ, Beograd). Ovaj starianalitièar uporednih sistema vlasti ovde govori osistemskom dopunjavanju dva tipa - parlamentarnogi predsednièkog - ali ne u smislu njihovog simultanogpostojanja (�to bi bila neka vrsta polupredsednièkogsistema), veæ u smislu njihovog sukcesivnogsmenjivanja. Autor govori o alternativnompredsednièkom sistemu koji bi se ustavno aktivirao umomentu krize vlade u nekoj fazi njenog redovnogmandata, dakle vlade koja od poèetka ustanovljenjadeluje u okviru parlamentarnog sistema vlasti. Kadavlada zapadne u stanje parlamentarne krize neraspisuju se vanredni izbori, veæ na snagu stupaalternativni predsednièki model gde kompletnuizvr�nu vlast preuzima redovno i direktno izabranipredsednik dr�ave. Ovakva moguænost do sada nigde

u praksi nije testirana; u krajnjoj liniji i ideja jerelativno nova. Ali, teoretski gledano predlog je jakozanimljiv za sisteme koji imaju strukturne problemekoje ne mogu da re�e primenom nekog od poznatihmodela. Takav je oèigledno i primer Srbije.11) Za ovu svrhu nije dovoljna formulacija, kojunalazimo i u postojeæem Ustavu Srbije i u veæembroju ustavnih predloga, po kojoj predsednikRepublike za svoga mandata ne mo�e vr�iti drugujavnu ili profesionalnu funkciju. Zbog podlo�nostida ona mo�e biti razlièito tumaèena, takvaformulacija mora izrièito zabraniti delovanjepredsednika Republika kao stranaèkog lidera iliistaknutog aktiviste.12) Ovde imamo u vidu èinjenicu da je na� predlog,kada je o ustavnoj ulozi predsednika Republike reè,u dobrom delu podudaran sa postojeæim ustavnimre�enjem. Treba, meðutim, svakako izmenitipotupak njegovog razre�enja suprotno sada�njimodredbama koje ga èine praktièno nesmenjivimdr�avnim organom (razume se, u okviru njegovogmandata). U ovaj postupak svakako bi trebaloukljuèiti merodavnu ocenu ustavnog suda onjegovom kr�enju ustava. U ovom pravcu kreæe seveæi deo postojeæih ustavnih predloga.13) U tom pogledu, Nacrt Vlade daje uzornore�enje veæ u prvom stavu prvog èlana Ustava kojigovori o ustavnim nadle�nostima predsednikaRepublike: �Predsednik Republike izra�ava dr�avnojedinstvo Republike Srbije.� (èl. 197. st. 1). Osimtoga, ovakva ustavna i politièka uloga predsednikadr�ave ne bi iskljuèivala, veæ bi naprotivpodrazumevala, kontrolnu ulogu vlade i ustavnogsuda u delovanju decentralizovanih dr�avnihstruktura.

Novi ustav neće biti najbolji uEvropi, niti "najnapredniji" ubilo kom pogledu, ali imadobrih izgleda da budeodgovarajući današnjoj Srbiji

Ja bih krenuo od prethodnog pitanja,jer mislim da to pitanje nije dovoljnoraspravljeno ni u jednom od ova dvainaèe vrlo dobra i zanimljiva uvodna iz-laganja. To je pitanje promene Ustava.Kolega Vujaèiæ je dao ideju o ustavo-tvornoj skup�tini,. Tu ima argumenata i�za� i �protiv� i voleo bih da danas i otome prièamo. Samard�iæ je rekao da bitrebalo iæi na veæ zacrtanu, Ustavomodreðenu proceduru, znaèi sa referen-dumom.

Ja imam primedbe na oba re�enja,odnosno imam neka pitanja. Akouzmemo proceduru koja je sada�njimUstavom odreðena, mislim da je potpu-no nemoguæe ostvariti izlazak 51 odstoupisanih biraèa. I obrnuto, ako bi se tajuslov mogao ostvariti, to bi znaèilo sto-postotnu podr�ku svih politièkih strana-ka tom predlogu. Iz toga proistièe jedandrugi problem - kako æe taj ustav da iz-gleda. To æe biti jedan najmanji zajed-nièki imenitelj i mogu reæi da imam uti-sak da je onda bolje uop�te ne menjatiUstav. Ako æemo imati taj politièkispektrum od radikala do, ne znam �ta jena drugoj strani, mo�da je bolje ne me-njati Ustav, odnosno ne �uriti sa prome-nom Ustava.

Èini mi se da kada ustav nije donet uprethodnih godinu-dve, odnosno nepo-sredno posle 5. oktobra, mi uop�te netreba da �urimo sa tom promenom. Javidim da ova dr�ava funkcioni�e saovim Ustavom. Kako-tako, ali funkcio-ni�e. Osnovni problem sa sada�njimUstavom nije u tome �to u njemu pi�eda se garantuje dru�tvena svojina i jo�

neki pojmovi koji dolaze iz socijalizma,jer to je praktièno ne�ivi deo Ustava.Osnovni problem sada�njeg Ustava je ugarantovanju i za�titi ljudskih prava, jeru Ustavu nemamo u Ustavu �albu da�titimo ta ljudska prava. Ta situacija jedonekle olak�ana dono�enjem PoveljeZajednice Srbija i Crna Gora, ali sudskaza�tita i dalje ne postoji. Dodu�e, sudo-vi su du�ni da primenjuju i Povelju, aline postoji potpuna za�tita ljudskih pra-va, osim pred sudom Dr�avne zajedni-ce koji ne funkcioni�e. No, postojiEvropski sud za ljudska prava koji mo-�emo da koristimo. �ta hoæu da ka�em?Hoæu da ka�em da nas niko ne bije poglavi da �to pre donesemo jedan ustavkoji æe biti najmanje zajednièki imeniteljsvih politièkih strana. Mislim da to neæebiti dobar ustav. Nravno, uvek je dobroako iza ustava stoji dru�tveni konsen-zus, ali mislim da u na�em konkretnomsluèaju nije moguæe iæi sa tako jednimvelikim konsenzusom da bi 51 odstoupisanih biraèa glasalo �za�, tj. da biustav bio usvojen.

�to se tièe druge ideje, a to je ustavo-tvorna skup�tina, u naèelu nemam ni�taprotiv, ali postoji mi�ljenje da bi ustavo-

tvorna skup�tina mogla da bude opasnaza ovu slaba�nu srpsku demokratiju.Ona bi bila organ sa vrlo velikim ovla-�æenjima i pitanje je �ta bi ta ustavotvor-na skup�tina u jednom trenutku moglada radi i koje bi sve funkcije odluèila davr�i. To ne mo�emo da predvidimo.

Drugo, mislim da dono�enje tog usta-va kasni. Ka�em da je trebalo da budedonet vrlo brzo posle 5. oktobra. Jedinore�enje koje ja vidim jeste da, prvo, usta-votvorna skup�tina dobije jedan dugaè-ki mandat da donese ustav, ali da to nebude to ova sada�nja skup�tina - madapostoje takve ideje ali mislim da bi to bi-lo vrlo opasno - nego da se izabere jed-no telo koje bi dugo radilo na tom usta-vu, jedno godinu-dve dana i na koje bina neki naèin svi zaboravili, a onda bi seza godinu-dve verovatno promenila iNarodna Skup�tina, mo�da bi bili i no-vi izbori, ko zna �ta bi bilo. Ti ljudi bitrebalo da sednu i da rade.

Vujaèiæ: Znaèi dve skup�tineÐeriæ: Da, da, dve skup�tine, apso-

lutno. Jedna, da ka�em, redovna i, dru-ga, ustavotvorna, sa jednim dugaèkimmandatom.

Drugi cilj te ustavotvorne skup�tinebio bi da se naðu mehanizmi da u njojbudu predstavnici ne samo po politiè-kih stranaka nego i drugih delova dru-�tva, kako bih rekao, drugih socijalnihaktera. Vi kao politikolozi bolje znatekako funkcioni�e na� partijski sistem i ukojoj meri stranke ne izra�avaju do kra-ja ono �to su �iri dru�tveni interesi. Neka�em da ne ih izra�avaju uop�te, ali ihne izra�avaju do kraja.

Konaèno, mislim da bi bilo vrlo va-�no da, mo�da, posle te ustavotvorneskup�tine bude referendum, na kome biustav bio usvojen, ali, naravno, taj refe-rendum trebalo bi da bude referendumsa jednom obiènom veæinom. Ne bi tre-balo da ima taj nemoguæ zahtev od 51odsto upisanih biraèa da glasaju �za�.


VLADIMIR ĐERIĆ

Dveskup�tine

Vladimir Đerić: Ustavotvorna skupština - opasna za slabašnu srpsku demokratiju

Osnovni problem sadašnjegUstava je u garantovanju izaštiti ljudskih prava, jer unjemu nemamo ustavnu žalbuda štitimo ta ljudska prava

Za to postoje dva razloga. Jedan je u to-me �to ustav zaista le�i u narodu i to jeporuka i iz ovog sada�njeg Ustava. Dru-ga stvar jeste da ako veæ ne mo�emo daispunimo uslov iz Ustava, ako nismo napoziciji totalnog ustavnog diskontinui-teta, onda treba da se trudimo da prati-mo postojeæu proceduru promeneUstava koliko god je to moguæe.

Vlada Srbije je iza�la sa nacrtom usta-va, ali nije iznela predlog kako da se va-�eæi ustav promeni. Mo�da je implicite,ne govoreæi ni�ta, iza�la sa idejom da seide po postojeæoj proceduri, ali ja mi-slim da je ta postojeæa procedura apso-lutno neostvarljiva ili, ako Vlada misli daje ostvarljiva, treba da preduzme odgo-vornost i da poka�e da taj predlog usta-va mo�e da se donese po toj proceduri.

SLOBODAN ANTONIĆ

(O)�iveoustav

I ja bih �eleo da svoju pa�nju u ovomtrenutku usmerim na pitanje promeneustava, odnosno naèin dono�enja no-vog ustava. Samard�iæ je uzdr�an kadaje u pitanju ustavotvorna skup�tina, aVujaèiæ pominje jedno ranije vi�egodi-�nje zalaganje, da se ipak ide na ustavo-tvornu skup�tinu. Mislim da se po sada-�njim ustavnim odredbama Ustav goto-vo ne mo�e promeniti. Ja sam raèunaoda bi prema biraèkom telu sa ovih po-slednjih neposrednih izbora trebalo zaustav da glasa tri miliona i 200 hiljadaljudi. Toliko biraèa nije iza�lo na posled-njih �est izbora, ukljuèujuæi i lokalne iz-bore. Poslednji put je toliko biraèa iza-�lo na izbore za predsednika Srbije2002. godine i to u vreme veoma zao-�trene politièke borbe, veoma ambicio-zne, da ne ka�em agresivne Vlade, i �e-

lje biraèa da se izjasne. Dakle, to je biosvojevrstan referendum o svemu �to setada de�avalo i tada je iza�lo vi�e od 50odsto biraèa.

U dana�njim okolnostima, kada su po-litièke tenzije malo splasnule, kada se us-postavila kohabitacija meðu nekada rival-skim protivnicima, mislim da je vrlo te-�ko oèekivati da izaðe vi�e od 50 odstograðana, a kamoli da toliko glasa zaustavne promene. U takvoj sitauciji, mi-slim da referendum ne bi uspeo i posta-vlja se pitanje �ta ako referendum neuspe. Mo�da je put do razre�enja te situ-acije u stvaranju kompromisa i dogovorapolitièkih stranaka oko nacrta novogustava, s tim da se prethodno postignedvotreæinska veæina u Skup�tini, pa akose to postigne da sve politièke snage ape-luju na svoje biraèe da izaðu i glasaju.

Propast referenduma ne samo da bibio �amar vlastima, nego mnogo ozbilj-nija politièka kriza, veæa nego prilikompropasti predsednièkih izbora. Zato seaktivira ova druga ideja o ustavotvornojskup�tini, ideja koja je vi�e puta pomi-njana. Vrlo je interesantno podsetiti sekako je doèekana u javnosti kada je 30.januara 2002. godine Vojislav Ko�tunica

u svojstvu lidera tada najpopularnijestranke predlo�io da se izabere ustavo-tvorna skup�tina. Pogledajte reakcije uto vreme. One su bile gotovo jednogla-sno negativne. Na primer, u �Politici�je protiv tog predloga govorio SlobodanVuèetiæ, mislim da onda jo� nije biopredsednik Ustavnog suda, koji je navo-dio pravne razloge protiv toga. Demo-kratska stranka, kroz usta Gorana Vesi-æa, o�tro se suprotstavila toj ideji. Zani-mljivo je da je �Danas� dao naslov izve-�taja sa konferencije za �tampu �Ko�tu-nica ponudio anarhiju�, ta ideja je oce-njena kao anarhija. JUKOM, Jugoslo-vensko udru�enje pravnika za ljudskaprava, takoðe je je bilo odluèno protivtoga, uz obrazlo�enje da je to samo gu-bljenje vremena, tome se suprotstavioGSS, Dragor Hiber je takoðe rekao dato znaèi oduzimanje legitimiteta ranijimpravnim propisima. Od politièkih snagajedino je SPO podr�ao tu ideju, a odstruènjaka kasnije su je podr�ali i ZoranTomiæ i Neboj�a Popov.

Sada imamo jednu zanimljivu situaci-ju, da je Vojislav Ko�tunica, koji se i samzala�e za oèuvanje kontinuiteta, bar upravnom smislu, ovde pozvao na potre-bu diskontinuiteta sa Milo�eviæevim re-�imom i rekao, otprilike, ovako: Akohoæete istinske reforme, duboke re-forme, onda morate da imate diskonti-nuitet, a ako imate diskontinuitet, ondamorate da imate ustavotvornu skup�ti-nu. S druge strane, oni koji su se najvi�ezalagali za diskontinuitet, odbili su tuideju o ustavotvornoj skup�tini. Sadaimamo drugaèiju situaciju, da èovek ko-ji se onda zalo�io za ustavotvornu skup-�tinu, napustio je tu ideju, a nedavno jeMilan St. Protiæ na javnoj tribini rekaoda Demokratskoj stranci vi�e odgovaraustavotvorna skup�tina. Imamo sada si-tuaciju u kojoj su se uloge promenile.

Ustavotvorna skup�tina bi trebalo dadonese jedan revolucionarni akt. Sada


Slobodan Antonić: Propast referenduma - šamar vlastima i ozbiljna politička kriza

imamo situaciju, kao �to je ovde neko le-po primetio, da je takozvani Milo�eviæevUstav jednostavno o�iveo. Problem saMilo�eviæevim re�imom nije bio taj da jeon imao autoritarni ustav. On je imao je-dan ustav koji je u osnovi demokratski,ali je imao fasadni karakter za autoritar-nu strukturu. Struktura moæi nije odgo-varala onome �to je pisalo u Ustavu, paje Ustav prosto bio samo fasada. Kao dase sada desilo to da se taj Milo�eviæevustav ispunio sadr�ajem i da je sada po-èeo da �ivi, njegove glavne odredbe suo�ivele. Sada o tome brine Ustavni sud.Ustavni sud je nekoliko puta na neki na-èin afirmisao ideju ustavnosti i zakonito-sti nasuprot ideji celishodnosti. Praktiè-no smo se navikli na to da se Ustav mo-ra po�tovati. Sada æemo imati situaciju,da bismo iza�li iz politièke i ustavne blo-kade, moraæemo opet da uradimo ne�to�to je protivustavno. �to je neustavno.To bi bio ozbiljan rizik. Jer, protivustav-no je bilo i ukidanje odredaba 132. i 133.èlana o promeni Ustava i dono�enje ne-

kakvog akta koji bi znaèio preno�enjeustavnih ingerencija na ustavotvornuskup�tinu. U oba sluèaja to bi bilo pro-tivustavno, a na neki naèin bilo bi i riziè-no. Rizièno zato �to se poredak nekakostabilizovao i �to se aktuelni Ustav, kojiima odreðene mane, koje su u referatima

pominjane, ipak pokazao kao Ustav ko-ji mo�e da opstane. Zato mislim da u si-tuaciji kada je i dr�avni okvir Srbije nere-�en, manja je �teta ne drmati te temeljesistema nego saèekati da se re�i pitanjeCrne Gore i Kosova pa zatim iæi naustavne promene.

Moja namera je da saop�tim kako vi-dim sudstvo u regionalizovanoj Srbiji,po�to æe, èini mi se, to ipak biti na�a re-alnost. Ja tu regionalizovanu Srbiju za-mi�ljam kao dr�avu koja ima op�tine,kao osnovne teritorijalne jedinice, okru-ge, kao stub regionalne zajednice op�ti-na, oblasti kao regionalne zajedice op�ti-na. U takvoj Srbiji vidim dve autonom-ne pokrajine, koje bi takoðe morale bitiregionalizovane po istom principu.

U op�tinama vidim op�tinske sudove,u okruzima vidim okru�ne sudove, alibi i jedni i drugi sudovi morali biti prvo-stepeni sudovi. Tako ih vidi i va�eæi Za-kon o ureðenju sudova, ali on neda da ti

sudovi profunkcioni�u do 1. januara2007. godine. Iz kojih razloga, ne znam.

U okrugu vidim i prvostepene speci-jalizovane sudove za trgovinske sporo-ve, za radne sporove i za upravne spo-rove, u oblastima vidim apelacione su-dove op�te nadle�nosti i apelacione su-dove specijalizovane nadle�nosti za tr-govinske sporove, za radne sporove iza upravne sporove.

Sudska vlast bi imala tri vrhovna ka-saciona suda. Najvi�i sud u zemlji biobi, naravno, Vrhovni sud Srbije. Najvi-�i sud u teritorijalnim autonomijamabio bi Vrhovni sud autonomne pokra-jine. Nadle�nost Vrhovnog suda pro-

stirala bi se na èitavoj teritoriji Republi-ke, dakle i na teritoriju pokrajine, ali umeri koja bi odredila ustavom odreðe-

ZORAN IVOŠEVIĆ

Organizacija sudstvaZoran Ivošević: Ako ima svoje zakone,pokrajina treba da ima i svoje sudove

Ustavni diskontinuitet je opasan zbogtoga �to se ulazi u taj �beste�inski pro-stor�, pa onda postoji tendencija onogako u takvim uslovima donosi ustav dana neki naèin donese ustav slièan ovo-me koji imamo danas. Dana�nji ustavspada u ustave koji se te�ko menjaju, ate odredbe su u Ustav i stavljene zbogtoga da bi se zacementirala ta, da tako

ka�em, revolucionarna ideja promenekoja se odigrala 1988-1989. godine uovoj zemlji i u tom smislu bi svaka us-tvotvorna skup�tina koja negira postoje-æi ustavni poredak bila opasna. Meðu-tim, ta opasnost postojala bi samo uko-liko bi se i�lo na tu varijantu neposred-no posle 5. oktobra. Jer, onda kada steimali sveop�te narodno odu�evljenje

DUŠAN PAVLOVIĆ:

Za ustavotvornu skup�tinu


Za ustav bi trebalo da glasatri miliona i 200 hiljada ljudi.Toliko birača nije izašlo naposlednjih šest izbora,uključujući i lokalne

zbog toga �to se Milo�eviæ konaènouklanja i �to se instalira ne�to novo, po-stojala je moguænost da se donese ta vr-sta revolucionarnog ustava. Mi i dan-da-nas imamo politièke aktere koji imajutakav pristup, i ustavno i politièki uop-�te, ali mislim da je broj tih aktera zna-

èajno opao od oktobra 2000. do danas.Tako da u uslovima u kojima bi se iza-brala ustavotvorna skup�tina, dva ili triizborna turnusa nakon 5. oktobra, opa-snost od revolucionarnog ustava bila bieliminisana. Ja zbog toga podr�avamideju da se postojeæe pravne procedureizbegnu, a da ustavotvorna skup�tinabude ta koja æe doneti novi ustav.

Naravno, tu se otvara i pitanje kr�enjaustava, o èemu je gospodin Antoniæ go-vorio, tj. postavlja se pitanje �ta bi bilo ikako bi Ustavni sud na to reagovao, dali bi se neko �alio itd. Mislim da treba dase donese zakon o novoj proceduri pro-mene Ustava koja bi podrazumevalaustavotvornu skup�tinu, a onda da se nareferendumu postavi pitanje biraèkomtelu da li odobrava taj zakon, odnosnotu novu proceduru promene postojeæegUstava koja nije u skladu sa njim. Uko-liko bi narod relativnom veæinom odlu-èio da se to prihvati, onda bi i Vlada iUstavni sud mogli da se opravdaju timeda postoji suverena volja naroda koja je

odluèila da se ta procedura vi�e ne pri-menjuje i onda bi se po tom novom za-konu obavila promena Ustava.

ALEKSANDAR SIMIĆ

Konsenzusje moguæ

Ja sam se o ovoj temi dva puta izja-�njavao. Napisao sam jedan tekst u ko-me sam postavio pitanje da li ono �to sedesilo posle saveznih izbora u jesen2000. godine i Milo�eviæevog neprizna-vanja rezultata tih izbora moglo da do-vede do revolucije i, saglasno revolucio-narnom legitimitetu, do promene ustav-nog polo�aja i ustavno-pravnog poretkaili ne, a drugo je bilo pitanje o doma�a-ju i karakteru Milo�eviæevog ustava.

Prvo sam izneo sumnju da ono �to sedesilo oktobra 2000. godine ima uop�tekapacitet da bude revolucija i da nosi legi-

na prava i du�nosti Republike. Nadle-�nost Vrhovnog suda pokrajine prosti-rala bi se na teritoriji pokrajine, u okvi-rima njenih ustavom utvrðenih prava idu�nosti. Dakle, samo u domenu pri-mene zakona koje bi donosila teritori-jalna autonomija. Reèi �teritorijalna au-tonomija� èini mi se da su sasvim do-voljne da dopustimo moguænost da iona ima svoje zakone. Jer, ako automi-ja znaèi biti samostalan zakonodavac,onda je sasvim izvesno da iskrena au-tonomija podrazumeva da ta autono-mija ima svoje zakone. Ako ima svojezakone, onda ni�ta nije prirodnije negoda ima i svoje sudove.

Kako bi se primenjivali zakoni i dru-gi propisi u toj regionalizovanoj Srbijiod strane regionalizovanih sudova? Sviprvostepeni i apelacioni sudovi op�te i

specijalizovane nadle�nosti u zemlji, ato znaèi i u pokrajinama, primenjivalibi republièke zakone i druge republiè-ke propise. Prvostepeni i apelacionisudovi uop�te i specijalizovane nadle-�nosti u pokrajini primenjivali bi repu-blièke i pokrajinske zakone i druge re-publièke propise u onoj meri u kojojim to odobravaju prava i du�nosti po-krajine usklaðena ustavom.

Kakav bi bio re�im kasacione nadle-�nosti? U vanrednim pravnim lekovi-ma, protiv pravosna�nih presuda, do-nesenih na osnovu republièkih zakona,odluèivao bi Vrhovni sud Republike. Ovanrednim pravnim lekovima protivpravosna�nih presuda, donetih naosnovu pokrajinskih zakona i drugihpokrajinskih propisa, odluèivao bi vr-hovni sud pokrajine.

Kakav bi bio re�im predlaganja iz-bora sudija? Po�to su sudovi dr�avniorgani, i sudska vlast bi morala daostane dr�avna funkcija. To znaèi dabi izbor sudija trebalo da bude u ru-kama parlamenta. Ali, predlaganje su-dija - ne. Ono je veæ sada u rukamaVisokog saveta pravosuða, a u toj re-gionalizovanoj Srbiji ja vidim dva ta-kva organa. Jedan je u republici, adrugi u autonomnoj pokrajini. Visokisavet republike sam bi predlagao su-dije u svim sudovima Srbije van teri-torije pokrajine, a Visoki savet repu-blike i Visoki savet pokrajine, zajed-no, predlagali bi sudije u sudovima upokrajini, osim sudija Vrhovnog sudapokrajine. Visoki savet u pokrajini bisam predlagao sudije Vrhovnog sudapokrajine.


Dušan Pavlović: Treba da se donese zakon o novojproceduri promene Ustava

Podržavam ideju da sepostojeće pravne procedureizbegnu, a da ustavotvornaskupština bude ta koja ćedoneti novi ustav

timitet saglasno tome, i drugo, tvrdio samda je taj takozvani Milo�eviæev ustav, opetkrajnje implicitno, u osnovi sakriven,onim �to je Antoniæ govorio, aktivnomprezentacijom delovanja Milo�eviæa.

Druga rasprava je bila u organizacijiG17 Plus 2003. godine, kada je tada�njipotpredsednik Savezne vlade, gospodinLabus, prosto nacrtao oko èega se sveakteri za dono�enje ustava sla�u i ne sla-�u. Ispalo je da se ne sla�u samo okodva-tri pitanja, a da se u svemu drugo-me sla�u i pitanje je samo dobre voljekada æemo novi ustav da donesemo. Jasam tada osporio stav profesorke Paj-vanèiæ, koja je tvrdila da razlike skoro nepostoje. Ja sam tvrdio da novi ustav ne-æe biti skoro donet. Koliko se seæam,razlike su tada bile da li æe se dr�ava zva-ti dr�ava srpskog i drugih naroda, ili dr-�ava graðana i da li æe predsednik bitidirektno biran ili ne, kao i teritorijalnaorganizacija Srbije, �to je u osnovi biozahtev za regionalizaciju.

Dobro je �to danas govorimo o ovojtemi i vrlo dobro je �to su Institut�D�eferson� i �Ekonomist� to pokre-nuli. Dobro je �to danas imamo sagla-snost u bitnim stvarima. Ja mislim da jetakozvani Milo�eviæev Ustav, odnosnova�eæi Ustav Srbije, sadr�avao najveæidemokratski kapacitet jednog ustavakoji je napravljen u Istoènoj Evropi kra-jem osamdesetih godina. To se ne mo-�e izvesti samo iz èisto pravno-dogmat-ske analize tog ustavnog teksta, veæ i izdoma�aja koje je taj ustavni tekst trebaoda ima. Taj ustavni tekst je poku�ao darazbije titoistièku organizaciju Srbije ijo� Demokratske Federativne Jugoslavi-je, Federativne Narodne Republike Ju-goslavije, pa na kraju SFRJ. Taj ustav jeu tome uspeo. U tom smislu to je bioustav koji je u potpunosti odgovoriozahtevu vremena.

Koje su posledice po ovaj narod iostale narode od uspeha tog ustava? Te

posledice se sada ispituju i na raznimdrugim nivoima. Nije èudo �to tu�ilacNajs u Hagu vrlo èesto u procesu pro-tiv Milo�eviæa koristi ustavno-pravneargumente iz tog ustava ili, �to je jo� go-re, koristi vrlo nestruèna obja�njenja,odnosno tumaèenja tog ustava.

Koliko je taj ustav moderan govori èi-njenica da on skoro da ne zahteva usa-gla�avanje sa postojeæom Ustavnompoveljom. Naravno, ne govorim tu oravnopravnosti svojine, niti o po�tova-nju ljudskih i manjinskih prava, ali akose konstitui�e Sud dr�avne zajednice, aovih dana se ne�to radi na tome da se ubud�etu Srbije obezbede sredstva zanjega, i postoje obeæanja da æe on poèe-ti da radi makar u onom segmentu veza-nom za ustavnu �albu, taj problem bimogao da bude re�en.

Meðutim, mi nismo mogli da prepo-znamo pravi sadr�aj tog ustava, jer je onprosto bio konzumiran od jednog vrloautoritativnog i, s druge strane, re�imakoji je u poèetku imao ogromnu, skoroprebliscitarnu podr�ku naroda.

S treæe strane, pokazuje se koliko tajustav sada poèinje da �ivi. Imamo para-doksalan sluèaj da èovek koji je pisao taj

ustav, uz profesora Markoviæa, a to jeSlobodan Vuèetiæ, predsednik Ustav-nog suda Srbije, u poslednje dve godinega na odgovarajuæi naèin tumaèi. Na-ravno, neko mo�e da ka�e da su nekeodluke Ustavnog suda diskutabilne, dasu neke odluke zakasnile, da je za nekeodluke mo�da trebalo vi�e hrabrosti, paèak i u vreme vanrednog stanja mo�daje trebalo doneti neke privremene mere.Ali, u osnovi, ako se pogledaju ingeren-cije Ustavnog suda Srbije u poslednjedve godine, videæemo da je to tumaèe-nje zasnovano na ideji ustavnosti a nena ideji celishodnosti.

Da li u ovom trenutku mi imamo re-alne politièke i pre svega dru�tvene mo-guænosti za ustavnu reviziju koja ne bibila saglasna postojeæem Ustavu? Mi-slim da nemamo. Ja se ovde mogu spo-riti sa Vladom Srbije, ali mislim da, nesamo u ovom trenutku, nego se pokaza-lo i definitivno, nemamo nikakvih mo-guænosti da izvr�imo ustavnu reviziju ada ona ne bude ne saglasna postojeæemustavnom tekstu. Prvi razlog je �to jeustav iz 1990. donet posle jednog pro-cesa koji je osporio dr�avnost pokrajina.Takva promena ustava koja ne bi bilasaglasna toj proceduri, implicite bi me-njala i tu njegovu iskljuèivost, odnosnoto njegovo dostignuæe. U trenutku kadaje kosovski problem pred nama veæ vi-�e godina i koji æe biti pred nama vi�egodina, bilo kakva promena koja ne biimala tu vrstu legitimiteta, a to je da sevi�e od 51 odsto biraèa saglasi sa ustav-nom promenom, dovodila bi u pitanjesvaki novi ustavni tekst.

Teoretska ili intelektuelna projekcijakoja �eli da u Srbiji uspostavi vi�e ili ma-nje sistem neke idealne liberalne demo-kratije, u osnovi ne odgovara srpskoj re-alnosti. Mo�e stajati teza da poku�amoda preko ustava menjamo tu realnost. Jasam sve vi�e sklon da mislim da su usvetskoj istoriji ustavnosti uspe�ni oni


Aleksandar Simić: Najuspešniji su oniustavi koji su najviše u saglasnosti sarealnošću

ustavi koji su bili najvi�e u saglasnosti sarealno�æu i postizali najveæi kompromiskoji je u tom trenutku mogao da budepostignut. O tome najbolje govori pri-mer amerièkog Ustava. Ako je nekodru�tveno, da ne ka�em revolucionarnodostignuæe koje je prethodilo dono�e-nju Ustava, znaèajnije, tim vi�e je postu-pak za reviziju takvog ustava morao dabude povezan sa realno�æu. Iz toga semo�e izvuæi zakljuèak da je dostignuæeMilo�eviæa 1989-90. bilo takvo da je onmorao da napravi te�ak postupak ustav-ne revizije, oèigledno da je razumevanjetada�nje srpske elite bilo takvo, ali isto-vremeno je takvo razumevanje moraloda se proveri u narodu, jer je narod naizborima, odnosno na referendumu,prihvatio takvo razumevanje srpske eli-te i podr�ao ga.

�ta nam je èiniti? Vlada je predlo�ilajedan nacrt ustava koji je u osnovi, mo-gu da ka�em, korektan. Ja na njemu ni-sam mnogo radio, ali ka�em da je korek-tan, da ne bi ispalo da sam sebe hvalim.On, naravno, ima svojih nedostataka, aproblem je ovo �to je Ðeriæ rekao - da liVlada mo�e politièki da stane iza odgo-varajuæeg postupka za promenu Ustava?Ja mislim da je dobro �to je premijer usvom inauguracionom govoru u Skup-�tini ne�to slièno najavio. Smatram dapostizanje politièkog konsenzusa okopromene Ustava postupkom koji posto-jeæi Ustav sadr�i, nije nemoguæ. Ja mi-slim da to nije nemoguæe iz dva razloga.

Prvi razlog je �to sada imamo pred-sednika Republike koji poslednjih me-seci poku�ava da zaista na neki naèinulogu predsednika, kako je zapisana uUstavu, manifestuje u politièkom �ivo-tu. Po meni, tu ima nekih pogre�aka,ali nije na meni da se o tome izja�nja-vam, meðutim, postoji te�nja predsed-nika Republike da svoju ustavnu pozi-ciju u postojeæem politièkom �ivotumanifestuje.

S druge strane, imamo tendenciju da iparlament, posle du�e vremena, poku�a-va da se uspostavi kao nezavisan organvlasti, a s druge strane, veæ sam govorioo tome da je postavljanje Ustavnog sudatakvo da se sve vi�e sudska vlast posta-vlja kao nezavisna. To je isto sluèaj i saredovnim sudovima, koji su bili vrlo èe-sto podlo�ni dnevno-politièkim prome-nama i jo� uvek ne mogu da uspostavetu svoju kategoriju realnih merila.

Ja mislim da je u ovom momentu re-alno da æe Ustav biti promenjen, ali sa-mo po proceduri koja je u skladu sa po-stojeæim Ustavom. Saglasnost politièkihaktera u tom smislu je moguæa, jer raz-lièite politièke stranke postoje u razlièi-tim organima vlasti i obavljaju razlièiteustavne pozicije. S treæe strane, mislimda je moguæ i takav �eksces� koji je Srp-ska radikalna stranka izvela vrlo aktiv-

nim ukljuèivanjem u zakonodavnu vlasti èini mi se da æe sve vi�e participirati ipovodom dono�enja nekih va�nijih za-kona, mo�da i kao deo Vladine veæine ida æe sve vi�e uèestvovati u postizanjukonsenzusa za promenu Ustava.

U tom smislu, mislim da je model ko-ji je Vlada predlo�ila izbalansiran i do-bra osnova za kompromis. Tu su nekepromene moguæe. Ono �to je va�no i na�ta treba obratiti pa�nju jeste model ko-ji je Vlada predlo�ila: to je NarodnaSkup�tina koja se bira na èetiri godine iima 250 poslanika, to je predsednik Re-publike koji se bira neposrednim glasa-njem i ima mandat od pet godina, to jeUstavni sud sa instrumentom ustavne�albe. Prema tome, treba imati u vidu daje u ovom trenutku Vladin predlog na li-niji ovoga �to je potrebno za promenuMilo�eviæevog Ustava.


Dobro je �to smo razdvojili ova dvapitanja - pitanje promene i dono�enjaustava od prateæih pitanja kako trebamenjati i kako treba da izgleda noviustav. To je bio jedan od osnovnih ne-dostataka javne i politièke rasprave.Mislim da smo sve vreme imali tuklackalicu izmeðu sadr�inskih pitanja,s jedne, i naèina promene ustava, sadruge strane. Znaèi, prejudiciranje to-ga �ta treba da stoji u ustavu spreèava-lo je izgradnju konsenzusa o tome ka-ko ga menjati.

�to se tièe pitanja pravnog kontinuite-ta, èini mi se pomalo prenagla�enim i japostavljam pitanje samo dve stvari. Jed-na je �ta bi u tom ustavu pisalo da treba90 odsto graðana da izaðe i da se izja-�njava u tim promenama. Znaèi, pitanjesvih ustava uop�te koji poveæavaju cen-

zus za moguænost promena u odnosuna ono kako su oni doneseni.

Drugo se odnosi na amerièki Ustavkoji je ovde pomenut kao jedan od naj-uspe�nijih ustava u istoriji. Taj ustav jenastao u okolnostima koje su tada bile.Ljudi su se okupili u Filadelfiji, sastali suse da promene èlanove o konfederacijikoja nije mogla da naplaæuje porez dr�a-vama i u meðuvremenu su sami sebipromenili mandat i rekli: Sada æemo dapravimo novi Ustav. Ali su naknadnouspeli da ratifikuju taj ustav i on je po-stao legitiman, zato �to ga je telo koje jeu tom trenutku bilo legitimno, legitimnousvojilo.

Po mom mi�ljenju, trebalo bi postiæipolitièki konsenzus o tome koji bi tobio prag legitimnosti da bi se do�lo dobuduæeg ustava. Mo�da nije potrebno

ĐORĐE PAVIĆEVIĆ

Prag legitimnosti

Miloševićev Ustav, odnosnovažeći Ustav Srbije, sadržavaoje najveći demokratskikapacitet jednog ustava kojije napravljen u Istočnoj Evropikrajem osamdesetih godina

organizovati referendum po tom pita-nju, kao �to Du�an predla�e, posebnoukoliko imamo u vidu, a i profesor Sa-mard�iæ je o tome govorio, da su ta pi-tanja veæ u postupku meðu strankama.

�elim da ka�em da mi je Antoniæe-va argumentacija bila veoma ubedljiva,

u tom smislu da postoje vrlo male mo-guænosti da bez �ire dru�tvene podr-�ke takav referendum uspe. Tu su rizi-ci veliki. Ja bih dodao jo� jedno pita-nje: kako bi izgledao parlament u ko-me se dve treæine èlanova zala�e zapromenu Ustava, a ta promena Ustavapropadne na referendumu. Kakav bibio ugled takvog parlamenta, ako nijeu stanju da motivi�e ljude da izaðu naizbore u veæem procentu od 30-40 od-sto. Zato mislim da bi ta dva pitanjatrebalo razdvojiti i onda ih posebnorazmatrati, da bi se do�lo do nekog re-�enja, po�to su obe situacije u ovomsluèaju dosta opasne i dosta riziène.Imamo situaciju ustavnog kontinuitetakoja je nezadovoljavajuæa, imamo po-tencijalni ustavni diskontinuitet kojiotvara mnogo pitanja. Toga moramobiti svesni, je bi sve na�e rasprave mo-�da pale u vodu onog trenutka kada biustavotvorna skup�tina, ko zna kakoizabrana, jer ko zna ko bi u njoj bio,dobila mandat da donese ustav, najvi�idokument ove dr�ave.

Ako govorimo o naèinu promenaUstava, mislim da nas u ovom trenutkuogranièavaju dva momenta. Jedan je èi-njenica da je Vlada stala iza toga da seide ustavnim putem i da oèigledno za toima dogovor sa radikalima, koji su insi-stirali na tome. Drugi je odluka Ustav-nog suda koji je poku�aj da se ide neu-stavnim putem, jednostavno proglasioneustavnim. To su ogranièavajuæi mo-menti.

Postavlja se pitanje �ta je dovoljan raz-log za odustajanje promene Ustava u ta-kvim okolnostima. Da li je dovoljna in-

dicija da referendum neæe uspeti? Mi sa-da pretpostavljamo da neæe i to je razlogda se odustane. Da li je to dovoljan raz-log?

Drugo, sigurno da te indicije postoje,i ja se potpuno sla�em sa ovim �to je go-vorio Antoniæ, ali je pitanje da li je trimiliona i 200 hiljada graðana taj mini-mum potreban da ustav proðe na refe-rendumu. Mo�da se radi o jo� veæembroju. Jer, koliko je biraèko telo? Da liraèunamo graðane Kosova kao biraèkotelo ili ne? Ako ih raèunamo, po�to tvr-dimo da je Kosovo deo Srbije, onda je


broj glasaèa koji treba da izaðu na taj re-ferendum mnogo veæi. Time samo ka-�em da te indicije koje se navode u pri-log neuspeha referenduma, mo�da sujo� jaèe nego �to izgledaju na prvi po-gled. Ipak, postavljam pitanje da li su teindicije dovoljne. Da li su one dovoljanargument da se odustane pre nego �tose poku�a i dobije jedini valjani odgo-vor. To jeste skuplje, to je ste du�e, alimi se èini da su indicije prilièno klimavargument.

Drugo, da li je politièki kompromisstranaka dovoljan? Politièki kompromisstranaka je po�eljan i on bi bio uvod uono �to je nama potrebno, a to je �iridru�tveni konsenzus. �elim samo dapodsetim da je Komitet Ujedinjenih na-cija za ljudska prava priznao specifiènopravo na participaciju graðana u proce-su dono�enja Ustava. I u toku samogprocesa, a pogotovo u verifikaciji na re-ferendumu. Tu se postavlja kljuèno pi-tanje na koji naèin predvideti drugi po-stupak. Jedan od naèina je parcijalna re-vizija, o èemu je govorio Du�an Pavlo-viæ. Ali, �ta ovde nedostaje? On ka�e dabi na referendumu ustav mogao da sedonese relativnom veæinom. Tu je pro-blem. Sada�nji Ustav predviða referen-dum na kome se odluka donosi apso-lutnom veæinom od ukupnog broja bi-raèa, dakle 50 odsto plus jedan. Meðu-tim, ako se donese takva revizija, opetse postavlja pitanje èvrstine tog argu-menta. Kao da ulazimo u neki zaèaranikrug. Ja samo problematizujem stvarido kraja. Svi ti argumenti imaju izvesnute�inu, ali se postavlja pitanje da li jepolitièki kompromis koji pominje go-spodin Samard�iæ, do kraja iskren kom-promis? Taèno je da ovo �to je Vladauradila jeste korak u dobrom pravcu.Bilo je èak i javno izmeðu DSS i DS udosada�njim debatama reèeno: vi odu-stanite od regionalizma, mi æemo odu-stati od predsednika izabranog u parla-

ZORAN LUTOVAC

Zamke kompromisa

Đorđe Pavićević: Pitanje donošenja ustava treba razdvojitiod pitanja kako treba da izgleda noviustav

Kako bi izgledao parlament ukome se dve trećine članovazalaže za promenu Ustava, ata promena propadne nareferendumu? Kakav bi biougled takvog parlamenta

mentu. To je bilo javno reèeno. Vlada jeuèinila taj prvi korak i DS je rekao: mismo spremni da uèinimo drugi korak.To je OK. Taèno je i da su radikali od-ustali do ustavnog status kvoa. Ali, �tasada radikali uvode u igru? Kada su DSi DSS do�li do kompromisa, radikalipominju da su za izbor predsednika uparlamentu. Oni æe, dakle, reæi da su zapromenu Ustava, ali æe predlagati ne�to�to ide u drugom pravcu. Sada se po-stavlja pitanje kako mo�emo doæi do �i-reg dru�tvenog konsenzusa.

Èini mi se, iako smo do sada imali ve-liki niz debata, one su uglavnom bilestruène i tu i tamo se poneko iz NGOsektora pojavio, to ni medijski nije bilodovoljno pokriveno, iako smo èak imalii predsednika i premijera u tim debata-ma, mediji su nekako to stavljali po stra-ni i graðani su to oseæali. Obezvreðivanje znaèaj dono�enja ustava, umesto dabude obrnuto. To mora da bude dr�av-na politika, to pitanje treba da se posta-vlja iz dana u dan, kao pitanje i kao na-èin da graðani saznaju ne�to vi�e o to-me i da im se pru�i moguænost da, ova-ko ili onko, uèestvuju u svemu tome.

Oni æe na kraju uèestvovati putem refe-renduma, ali videæemo do èega æe sedoæi. Kada se govori o drugom naèinupromene Ustava, postavlja se pitanje ka-ko doæi do njega i ko æe i kakva æe svepravila predvideti.

Vlada mora da preuzme odgovor-nost, jer ona je zadu�ena da u ovom tre-nutku preuzme tu odgovornost i da po-ku�a da pronaðe kompromis, a drugitreba da joj pomognu. Opozicija ne bitrebalo da shvati taj zadatak kao dnev-no-politièki nego kao stvarni zadatak,jer moramo od neèega krenuti, jer se odneèega mora poèeti da bismo gradili tajmagièni konsenzus. Upravo zbog stvo-rene slike da Ustav nije tako va�an, da sene jede, taj prvi po�eljni korak je graðe-nje tog magiènog konsenzusa.

Iz ovoga �to sam rekao proizlazi dasam vi�e postavljao pitanja nego �tosam nudio odgovore. Ja ni sam nisamsiguran �ta je ovde pravi odgovor.Mo�da je najte�i naèin u ovom trenut-ku, èini se, najmanje sporan, a to je:poku�ajmo onako kako je propisano,pa ako ne uspe, da idemo na drugi na-èin. Taèno je da do sada graðani nisuizlazili u velikom broju na izbore, alito je, izmeðu ostalog, i zbog toga �tose stvaralo�a slika o Srbiji - da se u Sr-biji vr�i stranèarenje, da se politièarimeðusobno samo pljuju itd. Akostranke nastupe jedinstveno sa predlo-gom ustava, to poveæava �anse da ve-æi broj graðana izaðe na referendum.Kao prvi korak ka jednoj, da tako ka-�emo, normalnoj Srbiji, u kojoj opozi-cija i vlast saraðuju. Ali, onda dolazi-mo do pitanja koje je Ðeriæ postavio:Kako æe da izgleda sadr�aj tog ustava,ako doðe do kompromisa. Ako na pri-mer SPS ne �eli da u ustav uðe odred-ba o izruèivanju na�ih graðana drugimorganizacijama ili dr�avama. Nemaèkaje promenila svoj ustav i donela pro-pis da mo�e da izruèuje.

SLOBODAN SAMARDŽIĆ

Dosti�noMislim da je dve treæine u Skup�tini do-

voljna pretpostavka za 50 odsto iza�lih nareferendum. Znaèi, svako ko izaðe, glasa-æe �za�. Izaæiæe oni koji �ele da glasaju�za�. Znaèi, broj od tri miliona i ne�to,koji je rekao Antoniæ, prilièno je realan.Jer, ako se napravi veliki politièki konsen-zus, gde se dve treæine znatno prema�uje,a nije neophodno ba� sto odsto, znaèi, ra-èuna se sa konsenzusom jaèih stranaka,onda je izlaznost vrlo verovatna.

Tu postoji moguænost, koju je Luto-vac pomenuo, meðustranaèkih trgova-nja, no to je u politici sasvim legitimno.Ja nisam, naravno, znao za ovaj zahtevradikala. Koliko ja znam, jedini je pro-blem uslov koji su radikali postavili daposle dono�enja ustava budu raspisaniizbori na svim nivoima. To je jedan maliuslov. Oni nemaju problem sa sadr�ajemvladinog predloga, on je manje-vi�e zanjih prihvatljiv. Naravno, to bi bio jedante�ak politièki konsenzus, jer su konse-kvence ozbiljne, a formalni problem je utome �to bi ustav morao da se donese nareferendumu i �to bi morali ubrzo da seraspi�u izbori na svim nivoima.

Kada pogledate raspolo�enje u vezisa izborima, ono je stra�no. Verovatnobi bila mala izlaznost, ali samo na timnovim izborima, na referendum bi iza-�lo dovoljno ljudi, jer on predstavljaovaj politièki konsenzus. Tu su stvari re-lativno u redu. Èini mi se da je to za sa-da jedini naèin koji nije nerealan i kogavalja testirati, pogotovo s obzirom naèinjenicu da se taj kompromis pravi i daje on u jednoj politièkoj fazi i podrazu-meva najjaèu ulogu neposrednih poli-tièkih aktera, jer, konaèno, oni su bloki-rali i na njima je da odblokiraju. Zato mise èini da sada prièa o ustavotvornojskup�tini nije dobra, prosto joj nije vre-me te bi trebalo dopustiti da vidimo dali ovo �to je predlo�eno mo�e da dove-de do nekog rezultata, pa eventualnoposle menjati stvari.


Zoran Lutovac: Vlada mora da preuzme odgovornost

Kako će da izgleda sadržajtog ustava, ako dođe dokompromisa

Prva stvar koju, èini mi se, treba ima-ti u vidu jeste da je, na�alost, u prvoj go-dini-dve posle 5. oktobra propu�teno dase napravi stvarno ustavotvorna skup-�tina, Ali, iz politièkih razloga, to nijeodgovaralo onima koji su bili na vlasti.Za�to mislim da je moglo da se uradi?Jer su radikali zajedno sa SPS-om bili is-pod 10 odsto i mogli bi manje da parti-cipiraju u celoj prièi, ali da ne bih prièaoo onome �to je bilo, da pogledamo gdesmo danas.

Èinjenica je da prva stvar od koje da-nas treba krenuti jeste da je konsenzusipak postignut meðu glavnim politièkimakterima. Mene raduje ovo �to sam èuood kolege Lutovca i �to su stavovi De-mokratske stranke daleko umereniji ibli�i konsenzusu nego ranije, �to æe, na-ravno, povuæi i druge stranke, druge ak-tere, tj. ove dve-tri najznaèajnije partijeda se pribli�e. Ako pogledamo manjin-ska prava, tu se manje-vi�e svi sla�u. In-dividualna manjinska prava uop�te nisusporna. Dalje, jednodomna skup�tina.Seæate se da je u predlogu Beogradskogcentra bila dvodomna skup�tina. Kolikovidim, sve politièke partije su prihvatileprièu o jednodomnoj skup�tini sa 250poslanika.

Treæe, definicija dr�ave. Takoðe mi-slim da nije sporno ni to pitanje. Mi æe-mo voditi sporove i u vezi sa ovom pri-èom koju je kolega Vujaèiæ pokrenuo ikoja se odnosi na pitanje identiteta itd,ali ako pogledamo politièku scenu, kojatreba da bude najrelevantnija za razu-mevanje toga �ta stvarno imamo i �ta semo�e postiæi, DSS je odustao od prièe oapstraktnoj dr�avi graðana i u nacrtukoji je dala Vlada vidi se umereni pri-stup izmeðu etno-nacionalnog i politiè-ko-nacionalnog principa. Mislim da De-mokratska stranka takoðe ne bi trebalada ima probleme s tim. Znaèi, i u vezi stim se mo�e vrlo lako postiæi konsen-zus. Radikali su to takoðe prihvatili.

Èetvrto je naèin promene Ustava. Jamislim da se sve tri kljuène politièkegrupacije polako pribli�avaju prièi kojaje mo�da problematièna i koja mo�daneæe uspeti, ali mislim da nije neizvodlji-va. Peta stvar o kojoj mislim da je po-stignut konsenzus jeste neposredno bi-ranje predsednika. Demokratska stran-ka je pri�la toj poziciji, a izlazak radikalasa drugaèijom prièom, mislim da nijeubedljiv i vrlo lako bi mogli da se uklju-èe u ovu prièu mnogo vi�e, jer se ide naono �to su oni zastupali, a to je jedin-stvo, centralizacija, simbolièno predsta-vljanje dr�ave itd.

Poenta ovog mog izlaganja jeste da uvezi sa pet kljuènih stvari izmeðu kljuè-nih politièkih aktera, stranaka kao naj-va�nijih predstavnika interesa u ovomdru�tvu, nema previ�e nesaglasnosti.Sla�em se sa kolegom Simiæem da ovajkompromisni predlog Vlade sadr�iosnovu koju bi manje-vi�e svi mogli daprihvate.

Druga stvar je pitanje radikala. Da bise ova prièa ostvarila, da se jednim ova-kvim kompromisom ustav donese, zna-èi, na osnovu tog naj�ireg politièkogkonsenzusa, moramo da shvatimo dabez radikala ta stvar ne mo�e da se ure-di. Ja se protivim tendenciji koja je pri-sutna poslednje 3-4 godine, a koju suovde neke kolege izrekle, za koju mislimda je potpuno legitimna, ali smatram danije dobra, to je ideja o nekom oktroisa-nom, prilièno elitistièkom ustavu koji biizbegao da minimum jedna treæina ilijedna polovina graðana da svoje mi�lje-nje o njemu. Sve vreme imamo taj pro-blem da se na najmanje jednu treæinugraðana i njihovih predstavnika, kakvigod oni bili, gleda kao na neke koji suprosto demokratski nezreli, koji pred-stavljaju nedemokratske snage i da ustavtreba na neki naèin doneti njihovim za-obila�enjem. Mislim da to nije moguæe,a nije ni dobro, u krajnjem sluèaju.

Konaèno, ako napravimo neku poli-tièku projekciju i zamislimo da bi od-nos snaga mogao da se promeni zadve-tri godine i da æemo dobiti neki vi-�e demokratski parlament, mislim dato nije realno, jer se radikali sve vi�eprofili�u kao stranka sirotinje i isfru-striranog naroda koji �ivi u ovoj zemljii koga æe, ako pogledamo ekonomskusituaciju, biti sve vi�e. Zato hoæu da ka-�em da svi poku�aji zaobila�enja samedemokratske procedure i iskljuèenjaradikala, kao dela dru�tva, nemaju real-no utemeljenje i neostvarivi su. Otudapelujem, veæ nekoliko godina, da seoni ukljuèuju na ovakve skupove i u �i-re rasprave. Bez obzira �ta mi mislili,dobro ili lo�e o njima i bili nezadovolj-ni, treba na sve moguæe naèine raditina njihovoj pasivizaciji, neke kolege suveæ pisale o tome da bi trebalo prostonaterati radikale da se ukljuèe i da pri-hvate odgovornost. Jer, bez njih i nji-hovog uèe�æa na ovakav naèin, znaèi,putem legitimne procedure, koja je je-dina relevantna i moguæa, taj ustav nemo�e da se donese.


MIŠA ĐURKOVIĆ

Ni�ta bezradikala Miša Đurković:

Kompromisni predlog Vlade sadrži osnovukoju bi manje-više svi mogli da prihvate

Da bi se ustav doneokompromisom, na osnovunajšireg političkogkonsenzusa, moramo dashvatimo da bez radikala tastvar ne može da se uradi

Novi ustav Srbije 2004

Documents

Transcript of Novi ustav Srbije 2004