Univerzitet u Novom SaduPrirodno‐matematički fakultet

Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredineUdruženje za unapređenje zaštite životne sredine „Novi Sad“j p j „

Novi pristup monitoringu otpadnih vodap p g p

Dr Dejan Krčmarj

Novi Sad 2‐5. septembar, 2014.

Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje

( Službeni glasnik RS" broj 67/11)(„Službeni glasnik RS , broj 67/11)

Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim

SEKTOR: Granične vrednosti emisije za vode iz objekata ipostrojenja za proizvodnju i finalnu obradu obojenih metala

Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalimotpadnim vodama na nivou pogona

Parametri Jedinica mere Granična vrednost(I)

Olovo mg/l 0,5g/tg/t 15(III IV)g/tg/t 15(III, IV)

Kadmijum mg/l 0,2g/tg/t 3(III, IV, V)

Bakar mg/l 0,5g/t 10(III, IV)

Nikal mg/l 0,5g/t 15(III, IV)

Cink mg/l 1g/t 30(III, IV)

Živa mg/l 0 05Živa mg/l 0,05g/tg/t 1(III, IV, V)

Sulfidi, rastvoreni (II) mg/l 1AOX (adsorbujući organiski halogen)(II) mg/l 1

(I) Vrednosti se odnose na 2-časovni uzorak.(II) Za sulfide i AOX primenjivaće se nivoi za slučajan uzorak.(III) Ukoliko produkcioni kapacitet olova, bakra, cinka i sporednih proizvoda prevazilazi 10 t/dan, nivoopterećenja specifične proizvodnje ne sme preći navedenu graničnu vrednost.(IV) Proizvodno-specifični nivoi opterećenja (g/t) odnose se na proizvodni kapacitet olova, bakra,cinka aluminijuma i sporednih proizvoda na kojima je dozvola za ispust vode bazirana Opterećenjecinka, aluminijuma i sporednih proizvoda na kojima je dozvola za ispust vode bazirana. Opterećenjeje izračunato na osnovu koncentracije u nasumičnom uzorku ili 2-časovnom kompozitnom uzorku izapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju.(V) Maksimalno dozvoljene količine po kojima nivo može biti premašen je 50% za kadmijum i živu.

SEKTOR : Granične vrednosti emisije za otpadne vode iz postrojenja i pogona za proizvodnju pulpe za papir

Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode(III, V)

Parametar Jedinica mere

Granična vrednost(I)mere vrednost( )

Temperatura 0C 30pH 6,5-9,0Suspendovane materije mg/l 35Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) kg O2/t(IV) 3j p j ( 5) g 2Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) kg O2/t(IV) 40Adsorbujući organski halogenidi (AOX) kg/t(IV) 1(II)

Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) mg/l 10(VI)

Ukupni fosfor mg/l 2Toksičnost za ribe (TF) 2

Vrednosti se odnose na 24‐časovni srednji uzorak.(II) Trenutni uzorak.(IV) Vrednosti specifičnog proizvodnog opterećenja se odnose na 24‐časovni kapacitetVrednosti specifičnog proizvodnog opterećenja se odnose na 24 časovni kapacitetproizvodnje (računato na krajnji proizvod celulozu koja je sušena na vazduhu).(V) Pre mešanja sa otpdanim vodama iz drugih izvora, otpadna voda ne sme da sadrži hlor ijedinjenja koja ispuštaju hlor, ili adsorbujuće organske halogenide (AOX) od izbeljivanja.Otpadna voda iz proizvodnje sulfatne pulpe (pulpa koja ne sadrži elementarni hlor) može daOtpadna voda iz proizvodnje sulfatne pulpe (pulpa koja ne sadrži elementarni hlor) može dasadrži do 0,25 kg AOX/t pulpe u 24‐časovnom kompozitnom uzorku.

SEKTOR: Granične vrednosti emisije otpadnih voda izobjekata i postrojenja za rafinaciju nafte

G ič d ti i ij t i št j

Parametar Jedinica mere  Granična vrednost emisije(I)

Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode

Temperatura °C  30 

pH  6,5‐9 

Suspendovane materije mg/l  35 

Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5)  mgO2/l  25 j p j ( 5) g 2/

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK)  mgO2/l  80(III)

Ukupni fosfor mg/l  1,5 

Ukupni neorganski azot (NH4‐N, NO3‐N, NO2‐N)  mg/l  40(IV)

Toksičnost za ribe (T ) 2Toksičnost za ribe (TF)  2 

(I)Vrednosti se odnose na 2‐časovni uzorak(III)Granična vrednost za HPK od 100 mgO2/l u slučajnom ili 2‐časovnom kompozitnom

k j ih tlji či j b b đ d t ć j HPK ji j juzorku je prihvatljiva, čime je obezbeđeno da se opterećenje HPK smanji za najmanje80% u centralnom postrojenju. Redukcija opterećenja HPK se odnosi na odnos izmeđuopterećenja HPK u efluentu iz uljanog separatora i efluent iz biološkog postrojenja tokomreprezentativnog perioda vremena koje ne prelazi 24 časa(IV) Visoke koncentracije ukupnog azota su prihvatljive, ako je obezbeđeno smanjenjeopterećenja ukupnim azotom za najmanje 75%, na centralnom postrojenju

Operater koji ispušta otpadne vode u prijemnik(vodno telo) i javnu kanalizaciju dužan je da(vodno telo) i javnu kanalizaciju dužan je dapreko ovlašćene laboratorije ili samostalno,obavlja monitoring otpadnih voda, kao iuticaja tih otpadnih voda na prijemnik (vodnol ) i š j d ih d dtelo) u zoni mešanja otpadnih voda sa vodama

prijemnika i da o tome vodi evidenciju.Ako poseduje uređaj za prečišćavanje otpadnihvoda ‐ obavlja monitoring rada uređaja, tj. daj g j , jodređuje (meri) količinu i ispituje kvalitetotpadnih voda pre i posle prečišćavanjaotpadnih voda.Ako u procesu proizvodnje u određenomAko u procesu proizvodnje u određenompogonu ili delu proizvodnje nastaju otpadnevode koje sadrže opasne materije ‐ obavljamonitoring unutrašnjih tokova otpadnih vodapre njihovih spajanja sa ostalim kanalizacionimsistemom.

Monitoring otpadnih voda mora da obuhvata:

Uzorkovanje otpadnih voda;Merenje količine otpadne vode za vreme uzorkovanja;j p j ;Podatke o kapacitetu proizvodnje;Merenja koja se sprovode na terenuPripremu, transport i skladištenje uzoraka otpadnihvoda;voda;Hemijsku, biološku i ekotoksikološku analizu uzorakaotpadnih voda u smislu osnovnih i dodatnihparametara (specifičnih parametara) i mikrobiološkihispitivanja uzoraka;Vrednovanje emisije zagađujućih materija, emisijakoličine toplote i izračunavanje godišnje količineotpadnih voda i godišnje količine emitovanihotpadnih voda i godišnje količine emitovanihzagađujućih materija (opterećenje otpadnih voda).Proračun efikasnosti prečišćavanja otpadnih voda zasvaki parametar (ako se vrši prečišćavanje otpadnihvoda), iIzrada izveštaja o izvršenim merenjima .

Uzorkovanje prečišćenih i/ili neprečišćenih otpadnihvoda obavlja se uzimanjem kompozitnog ili trenutnog

k d k k j đ d d luzorka, odnosno kako je to utvrđeno vodnom dozvolomili integrisanom dozvolom.Kompozitni uzorak ‐ mešavina pojedinačnih uzorakaotpadne vode ili prečišćene otpadne vode uzetih up p podređenom vremenskom intervalu. Frekvencijazahvatanja pojedinačnih uzoraka od kojih se pripremakompozitni uzorak zavisi od protoka otpadnih iprečišćenih otpadnih odaprečišćenih otpadnih voda.Trenutni uzorak ‐ uzorak uzet u datom vremenu saodređenog mestaReprezentativni uzorak ‐ uzorak koji reprezentujeaktuelni sastav otpadne vodeUzorkovanje se obavlja tokom trajanja radnog procesa ina unapred obeleženim mernim mestima.Vremenski period uzorkovanja za operativni monitoringVremenski period uzorkovanja za operativni monitoringodređuje operater na osnovu dinamike i tehnološkogprocesa uz saglasnost nadležnog organa.

Operativni monitoring otpadnih voda ‐ monitoring koji ima za cilj da obezbediinformacije i neophodne podatke o koncentraciji i masenom protoku zagađujućihmaterija u otpadnim vodama i prečišćenim otpadnim vodama;

Sopstveni (operativni) monitoring ‐ potrebno je da se napravi plan upravljanjaSopstveni (operativni) monitoring potrebno je da se napravi plan upravljanjakvalitetom monitoringa (kriterijume odabira mesta uzorkovanja otpadnih voda imerenja na terenu; mere bezbednosti prilikom uzorkovanja; procedure uzorkovanja,analitičke procedure) koji će odobriti nadležni organ pri izdavanju vodne dozvole tj.i i d lintegrisane dozvole.

Plan monitoringa mora biti usklađen sa dinamikom nastajanja otpadnih voda iradom postrojenja za predtretman ili prečišćavanje otpadnih voda.p j j p p j p

Podatke sopstvenog monitoringa operater evindetira u posebnom dokumentu, kojimora da čuva 5 godina.

Nadzorni monitoring otpadnih voda ‐ monitoring koji ima za cilj verifikaciju podatakadobijenih sprovedenim operativnim monitoringom otpadnih voda.dobijenih sprovedenim operativnim monitoringom otpadnih voda.

Učestalost merenja je definisana vodnom ili integrisanom dozvolom u skladu sadinamikom nastajanja otpadnih voda i primenjnih metoda za njihovo prečišćavanje ili

d k j d d i š j k li ijpredtreman ako operater svoju otpadnu vodu ispušta u javnu kanalizaciju.

Nadzorni monitoring radi ovlašćena i akreditovana laboratorija prema određenojfrekvenciji po nalogu operatera ili nadležnog organa.j p g p g g

Nadzorni monitoring komunalnih otpadnih vodaUčestalost (frekvencija) merenja i vreme uzorkovanja 

Najmanji broj uzoraka za analizu prečišćenih komunalnih otpadnih voda u zavisnostiod kapaciteta postrojenja za prečišćavanje

Veličina postrojenja Godišnji broj uzoraka(I)

12Ako se prve godine ispitivanja dokaže da kvalitet prečišćene vode ne prelazigranične vrednosti emisije za zagađujuće materije navedene u ovoj uredbi,

2000 ‐ 9999 ES g j g j j j ,naredne godine vrši se analiza samo 4 uzorka.Ako u toku jedne od narednih godina jedan od 4 uzorka ne ispunjava graničnevrednosti emisije za zagađujuće materije navedene u ovoj uredbi, vraća se na 12godišnjih uzoraka.g j

1000 ‐ 49999 ES  12 

>50000 ES  24 

(I) Analiziraju se 24‐časovni srednji kompozitni uzorci koji su proporcionalni prema protoku ili vremenu

<1000 ES 2 merenja godišnje; 2‐ časovni srednji kompozitni uzorci koji su proporcionalni premaprotoku ili vremenu

<2000 ES 3 merenja godišnje; 6‐ časovni srednji kompozitni uzorci koji su proporcionalni premaprotoku ili vremenu

Nadzorni monitoring industrijskih otpadnih vodaUčestalost (frekvencija) merenja i vreme uzorkovanja 

Količine otpadne vode na izlivu u lit./sek.

Otpadne vode koje sadrže opasne materije

Ostale otpadne vode

Godišnji broj Frekvencija Godišnji broj Frekvencijaod do

Godišnji brojuzoraka

Frekvencijaispitivanja

Godišnji brojuzoraka

Frekvencijaispitivanja

0  50 4 jedanput u tri mes. 3Jedanput u četiri 

mes.

50 100 6jedanput u dva 

4jedanput u tri 

50 100 6mes.

4meseca

100 500 12  jedanput mesečno  6jedanput u dva 

mesecapreko 500 24 dvaput mesečno 12 jedanput mesečno

2 č i k i i i

Količine otpadne vodena izlivu (m3/god)

Godišnja frekvencija uzorkovanja

Vreme trajanja uzorkovanja( )

2‐ časovni kompozitni uzorci 

na i livu (m /god) u orkovanja(časovi)

< 10 000 2 610 000> 50 000 3 650 000> 100 000 4 6100 000> 200 000 4 24200 000> 500 0000 6 24>500 000 12 24

Mesto uzorkovanja

Sastav otpadnih voda se menja u vremenu i prostoruOperater i akreditovana laboratorija moraju pažljivo odabrati:

lokaciju uzorkovanja,vreme ivremenski period.vremenski period.

Mesta uzorkovanja otpadnih voda su:izliv otpadne vode u vodno telo (prijemnik),

i l j j čišć j d ih d ipre i posle postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iunutrašnji tokovi otpadnih voda (ukoliko otpadne vode sadrže opasne materije).

Operater je dužan da organizuje stalno merno mesto, dovoljno veliko i pristupačno ip j g j , j p popremljeno tako da se merenja mogu sprovoditi sa tehnički odgovarajućom mernomopremom i bez opasnosti za lice koje vrši uzorkovanje.

Kako uzeti reprezentativan uzorak

Mesta uzorkovanja otpadnih voda treba da budu: 

lako dostupna (da su u neposrednoj blizini komunikacioni putevi) i vidljivooznačenaoznačena,osigurana od poplava,ograđena i obezbeđena zbog sigurnosti i bezbednosti merne opreme koja se koristiprilikom dužeg vremenskog perioda merenja,

d đ d l d l k ( d l ) l k lna određenoj udaljenosti od izliva u prijemnika (vodno telo) ili javne kanalizacije,kako bi se sprečio mogući uticaj povratne vode iz izliva.

Mesto za merenje mora biti opremljeno i uređeno tako:

da obezbedi uzorkivaču pristup u dovoljno širokom šahtu, stepenicama ilimerdevinama i sa dovoljno prostora na dnu šahta, da omogući rad uzorkivača, akomerdevinama i sa dovoljno prostora na dnu šahta, da omogući rad uzorkivača, akose oprema ne može montirati sa vrha šahta.da omogući instalaciju odgovarajuće opreme za uzimanje uzoraka i za mogućnostterenskog merenja,d ći j k k j ij i li dda omogući merenje protoka, ako oprema za merenje nije instalisana na drugommestu, i povezano sa mestom za uzorkovanje prema pravilu struke da omogućiistovremeno uzorkovanje i merenje protoka. U slučaju da to nije moguće namernom mestu mora se obezbediti laminarno strujanje, pri čemu dužina ravnogaj j , p gdela dovodne cevi pred mernim mestom mora biti barem 10 puta veća odprečnika cevi

da se na mernom mestu obezbedi dovoljna dubina otpadnih voda (najmanje 5cm) kako bi se dopustilo korišćenje podvodne sonde (senzora) za merenje ilipostavljanje usisne cevi za uzorkovanje.da se na udaljenosti ne većoj od 5 m od mernog mesta ugradi vodovodna slavinai električne utičnice za napajanje merne opreme i obezbeđivanja osvetljenjamernog mesta sa električnom energijom napona 220 V i 15 Amernog mesta sa električnom energijom napona 220 V i 15 Ada se izvrši montaža opreme i sredstava za grubu obradu otpadnih voda, premernog mesta (šaht) za uzimanje uzoraka kako bi se tokom prikupljanja uzoraka,izbegla kontaminacija mernih sondi i začepljenje cevi za uzimanje uzorka (platno,papir, kabasti otpad, mulj, itd..).

Poželjno je da ukupna otpadna ili mešana voda jednog pogona kojaide u javnu kanalizaciju, prolazi kroz jedan kontrolni šaht, koji ležiizvan ograde preduzeća, na javnoj površini i gde je uvek pristupačan,g p , j j p g j p p ,

Ako je određeno 24‐časovno vreme uzorkovanja reprezentativnog uzorka za uređaj kojiprečišćava industrijsku otpadnu vodu, vreme uzorkovanje se može skratiti:

na 14‐časovno vreme za reprezentativan uzorak, ako se u tom vremenu izprazni višeod 85% prosečne dnevne zapremine prečišćenih otpadnih voda, izračunavanje sevrši na osnovu godišnje količine otpadnih voda za postrojenja za prečišćavanjeindustrijskih otpadnih voda,industrijskih otpadnih voda,na 6‐časovno vreme za reprezentativan uzorak, ako se u tom vremenu isprazni višeod 75 % prosečne dnevne zapremine prečišćenih otpadnih voda, izračunavanje sevrši na osnovu godišne količine otpadnih voda koja se prečišćava na postrojenju za

čišć j t d ih dprečišćavanje otpadnih voda.

Ako se otpadna voda ispušta iz postrojenja ili iz rezervora za egalizaciju ili na drugidiskontinualni način, vreme pražnjenja nije duže od 24 sata, umesto

i k i i k i j j ili li ireprezentativnog uzorka uzima se trenutni uzorak iz postrojenja ili egalizacionogrezervoara pre ispuštanja.Ako se postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda, odredi 24‐časovno ili kraćevreme uzorkovanja za dobijanje reprezentativnog uzorka otpadne vode, prilikomj j j p g p , puzorkovanja mora se uzeti u obzir i vreme zadržavanja vode u uređaju.Laboratorija koja vrši monitoring može uzorkovati otpadnu vodu, ne uzimajući uobzir vreme zadržavanja, ako ustanovi da nema uticaja na izračunavanje efektaprečišćavanja a postrojenja a prečišća anje otpadnih oda i to mora objasnitiprečišćavanja za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i to mora objasniti uizveštaju obavljenog merenja.

Merenje protoka

Kod periodičnih ili nadzornih merenja treba obezbediti merenje količineotpadnih voda tokom uzorkovanjaotpadnih voda tokom uzorkovanjaGodišnja količina otpadnih voda ustanoviće se direktno merenjima otpadnihvoda pre uliva u prijemnik (vodno telo).Na osnovu godišnjeg protoka izračunava se prosečni dnevni protok koji služi zai č j d ć j d ih d đ j ći ijizračunavanje dnevnog opterećenja otpadnih voda zagađujućim materijama.Za stalno (kontinuirano) merenje protoka otpadnih voda može se koristiti mernomesto (šaht) na ulazu otpadnih voda u uređaj za prečišćavanje otpadnih voda ilise može koristiti merno mesto (najčešće) i na izlazu iz postrojenja, ako se može( j ) p j j ,dokazati veza između ova dva protoka.

Ako direktno merenje protoka otpadnih voda nije posebno, godišnja količinaotpadnih voda dobiva se direktno iz podataka:otpadnih voda dobiva se direktno iz podataka:

potrošnja vode;ocenom dela vode koja se koristi i po korišćenju odvaja u otpadne vode naizlivu;iz zapremine rezervoara za ujednačavanje ili reaktora za serijsku obraduotpadnih voda i učestalost njihovih pražnjenja.

Godišnji iznos (količina) otpadnih voda određuje se za kalendarsku godinu naGodišnji iznos (količina) otpadnih voda određuje se za kalendarsku godinu nakoju se odnose merenja (monitoringa).

Hvala na pažnji