17 BROJ-NR

IZDANJE-AUSGABE 12/2006CENA-PREISEU 2,20 €SCG 120 DIN.BIH 3.50 KMHR 13 HRKÖSTERR.POST AGINFO.MAIL ENTGELT BEZAHLT

TEST za DRŽAVLJANSTVOPitanja i odgovori iz Salzburga

List za integraciju u Austriji • Zakoni • Saveti • Škola jezika • Istorija • Kultura • Porodica • Zdravlje

Intervju:

Sve o digitalnoj TV

Usvajanje deceUsvajanje deceu Austriji i inostranstvuu Austriji i inostranstvuZakoni:Problemi sa komšijama

Tema:Spajanje porodice II deo

Roman TolićRoman TolićKreacija revolucije

Sadržaj

AKTUELLNiedriges Ausbildungsniveau unserer Kinder .................................................. 4Fluglinie Wien - Niš ........................... 4

Starker Touristenandrang .................. 4Schön ist´s mit den Touristen ............ 4Bin nicht g´sund aber kugelrund .......... 4S-Bahn fährt rund um die Uhr .......... 4Gefährliche Drogencocktails .............. 5Österreichische Friedenstruppen ...... 52007: Gas und Strom wird teurer .. 5Polnische Gastarbeiter wollen nach-hause .................................................. 5Immer weniger Einbürgerungen ......... 5

INTERVIEW

Interview mit Roman Tolić .................. 6

RATGEBERAdoptierungen in Österreich und im Ausland ............................................. 10

Umstellung auf Digital-TV .................. 12Führerschein im Bankomatkarten-format ................................................ 15Nachbarschaftskonfl ikte .................. 16Anspruch auf Abfertigungsentgelt ... 18Richtig entspannen ............................. 23Staatsbürgerschaftstest .................... 26

INFOWohnraumsanierungen von der Steuer absetzen .......................................... 14Die AK baut ein neues Servicecenter .. 14

SPEZIALFamilienzusammenführung ............. 19

STUDIERENStudieren in Österreich .................... 24

GESCHICHTE

Die Geschichte des Weihnachts-baumes ............................................ 28

GESUNDHEIT

Cholesterol ..................................... 30

KULTURVergleichendes Wörterbuch der A u s l ä n d e r I n n e n o l o g i e ........................................................... 31

FEUILLETON

Bijelo dugme ..................................... 32

SPRACHSCHULERichtige Rechtschreibung ............. 34

STANDARDSTop 10 Bücher .................................... 33Horoskop ........................................... 35Gewinnsudoku .................................. 35Ihr Ratgeber ..................................... 36Leserbriefe ....................................... 38Die nächste Ausgabe ......................... 39Aboservice ........................................ 40

INHALTNe znam kakvi su austrijski za-

koni bili u vreme kada je Ivo

Andrić studirao u Gracu, ali

promene ovih aktuelnih su uzele takav zamah

da smo već ozbiljno počeli da razmišljamo

da uvedemo dva izdanja mesečno – u želji

da budemo aktuelni. Zakoni se menjaju na

gore (uglavnom) i to ne samo po strance,

mada, zahvaljujući njima – poslednjih godina

– državna administracija bi mogla da uvede

i prekovremeni rad. Bez obzira na sve, mi se

ne slažemo sa onom: “zakoni postoje da bi se

kršili”, ali traženje rupa u njima ne samo da

podržavamo, već se trudimo da i pomognemo

koliko možemo. I spomenuti, rahmetli Ivo je,

izgleda bio sličnog mišljenja. Poznat je nje-

gov znak (pored puta): “Kmetovo je da radi,

a agino da ga pazi, jer i travka treba i rosu i

kosu.” U zavisnosti od toga kako doživljavate

sebe, možete raditi ili paziti, ali u svakom

slučaju nije loše da naučite sadržaj sa 26.

strane, pa – možda vam se posreći! Jako sam

se lepo ispričao sa Romanom Tolićem pre

neki dan. U njemu čuči pravi revolucionar.

Kad smo već kod njega, znate l’ da se anal-

ogni TV signal menja u digitalni? Ne znate?

Onda, moliću lepo – izvol’te na stranu 12,

sve tamo piše. Ako niste našli zajednički jezik

sa komšinicom, možete je tužiti! Bolje nemo-

jte, ali radi dobrih međususedskih odnosa

pročitajte str. 16. Temu iz prošlog broja (spa-

janje porodice) nastavljamo u ovom. Pojačajte

grejanje (još uvek) po staroj ceni jer od janu-

ara poskupljuju gas i struja. Tada počnite sa

primenom „alternativnih meto-

da“ grejanja.

O kmetovima i agama...

POZDRAV UREDNIKA

12 | 2006 3

4 12 | 2006

Aktuelno

U Austriji čak 80.000 mladića i devojaka između 20 i 24 godine nemaju obrazovanje veće od onog koje dobijaju u osnovnoj školi. Ovaj broj je jedna šestina te starosne grupe. Neravnomerne šanse u obrazovanju nastaju pre svega zbog rane (sa 10 godina) podele đaka na one koji idu u tzv. Hauptschule odnosno u AHS-Unterstufe (Allgemeinbildende höhere Schule). Mnogi su mišljenja da je ovo usko povezano sa zaradom roditelja: što manje oni zarađuju – to se češće njihova deca odlučuju na upis u Hauptschule, a zatim u Politehničku školu, posle koje imaju manje šansi da svoje obrazovanje nastave kao šegrti, budući da su mogućnosti austrijske privrede skromne – u pogonima Austrije obrazovno mesto u privredi, trenutno traži skoro 20.000 mladih! U zanatskim školama statistika je još gora: od 50.000 polaznika čak 10.000 đaka napusti odabranu školu još u toku prve godine. Na žalost, u ovim školama postoji hroničan nedostatak slobodnih mesta zbog čega sva zainteresovana deca ne mogu biti upisana. Info: www.glasnik.at važni linkovi

Neobrazovana deca

Od novembra meseca, “Jat Ervejz” je otvorio liniju koja će spajati Beč i Niš! Avioni ove kompanije saobraćaće dva puta nedeljno, ponedeljkom i petkom, a cena karte košta za sada isto kao i na liniji do Beograda. Nakon što je u NATO bombardovanju, 1999. godine niški aerodrom “Car Konstantin” gotovo ceo bio uništen, a zatim obnovljen zahvaljujući stranim donacijama – sada spada u red najmodernijih aerodroma tog regiona. Zbog povoljnih klimatskih uslova, pretpostavlja se da će ova vazdušna luka vrlo brzo postati prva zamena za sofi jski i skopski aerodrom i da će biti pravi magnet za tzv. low-cost kompanije.

Niš još bliži

Najveći broj turista poseti Beč u decembru. Već početkom ovog meseca počeće stampedo „shopping-turista“ koji će kulminirati u oči Božića. Da se ne bi ponovio saobraćajni haos od prošlog decembra, kada je u Beč ušlo 700 autobusa za samo jedan dan („običnim“ danima ih ima oko 100), gradski oci su počeli na vreme da se pripremaju za njihov doček. Na svim graničnim prelazima pri ulasku u zemlju, kao i na najvećim autobuskim stajalištima u damom gradu (Museumsplatz i

Mariahilfer Guertel) šoferima i vodičima se dele informativni listovi o parking prostorima, mogućnostima, zakonskim zabranama i obavezama kojih se moraju pridržavati u Beču. U ovu svrhu je postavljena i internet strana: www.busguide.at.

Turisti prave gužvu

Dok su letos statističari iznosili mračne podatke o turističkoj poseti Austriji, kako se bliži kraj godine, austrijski mediji prenose mnogo vedrije cifre, kada je reč o posećenosti ove alpske zemlje, posebno njenog glavnog grada. Od januara do novembra ove godine u Beču je barem jedno noćenje zakupilo blizu osam miliona ljudi! To je za 6,7% više nego u istom periodu prošle godine. Preračunato u EU valuti, zabeležena je zarada od 292 miliona evra što je za

10,8% više nego lane. Samo u oktobru ove godine, Beč je posetilo 859.000 turista, a najčešći gosti su bili Francuzi, Amerikanci i osobe iz bivših sovjetskih republika. Nasuprot njima, u Beč su ove godine ređe dolazili turisti iz Italije, Španije i Japana.

Lepo je sa turistima

Sudeći po rezultatima akcije „10 minuta za moje zdravlje“ koja je vođena u toku oktobra u austrijskim apotekama,

naši domaćini su prilično nezdravi, a usto i debeli! Alarmantni podaci govore da više od polovine Austrijanaca ima povišen holesterol u krvi, dok 46% pati od gojaznosti ili povišenog krvnog pritiska. Ova studija je obuhvatila 68.000 ljudi, kojima je proveravan krvni pritisak, obim struka, nivo šećera u krvi, holesterol i telesna težina. Lekare posebno brine činjenica da čak 1.500 ispitanih osoba pati od dijabetesa, dok svaki četvrti ima problema sa viškom kilograma. Geografski gledano – gojazniji su stanovnici istočnog dela Austrije. Info: www.glasnik.at važni linkovi

Nisam zdrav, al’ sam debeo!

Od 10. decembra, u železničkom saobraćaju Evropske Unije stupa na snagu “globalni evropski red vožnje”. U proseku, cene karata će u Austriji poskupeti za 1,77%, ali će se frekventnost vozova posebno povećati na tzv. S-Bahn linijama. Brzi vozovi će, naime od sada saobraćati čitave noći i to u razmaku od 20 minuta, što će važiti i za dane vikenda. Takođe, u jutarnjim satima, kada su gužve najveće – biće povećan broj polazaka na svim linijama, a posebno na linijama između Majdlinga i Florisdorfa. Austrijska železnica pojačava i saobraćaj od Beča do Linca (4 nova polaska), a više polazaka se uvodi i na linijama do Graca, Brna i Budimpešte.

Od decembra više vozova

12 | 2006 5

Posle tri godine stagniranja, broj umrlih od droge je ponovo u porastu. U ovoj godini je od posledica uzimanja narkotika umrla 191 osoba što dostiže cifru iz 90-ih godina! Posebno su ugrožene osobe koje uzimaju tzv. „mikseve“ (psihoaktivni lekovi zajedno sa alkoholom) jer je u krvi ogromne većine preminulih pronađeno i po nekoliko različitih supstanci. Četiri od pet preminulih biva pronađeno u svom stanu, a ako je za ohrabrenje – sve je više narkomana koji se odlučuje da zatraži pomoć lekara i ode na terapiju. Zvanično, u Austriji se leči ukupno

7.500 zavisnika, što je za 10% više nego pred kraj prošlog veka.

Opasni narko-miksevi

Kontigent od 1.300 austrijskih vojnika biće i dalje raspoređen na raznim kriznim područjima u svetu. Ovo su odlučila oba doma parlamenta. Najveći broj (600) stacioniran je na Kosovu i Metohiji, dok se 373 austrijska vojnika nalaze u UN misijama na Golanskoj visoravni i području između Izraela i Sirije. Takođe, više od tri stotine se nalazi na dužnosti u Bosni i

Hercegovini. Po mišljenju ministra vojnog Günthera Plattera – misije u inostranstvu su sve važnije za austrijsku vojsku i one polako dostižu važnost onih u zemlji. Najavljeno je da će Austrija 2008. godine preuzeti komandovanje nad jednim delom internacionalnih trupa na Kosmetu. Info: www.glasnik.at važni linkovi

Austrijski mirotvorci

Iz Wien Energie stiže vest da će bečlije ući u novu godinu sa skupljim gasom i strujom. Struja će od 1. januara posku-peti za 6,3 procenata, pa će tako prosečno potrošačko domaćinstvo (sa potrošnjom struje od 2500 kW godišnje) kod Wien En-ergie, plaćati ubuduće mesečno 2,21 evra više nego do sada. Za potrošače gasa sa prosečnom potrošnjom od 10.700 kWh račun će se povećati za 2,92 evra mesečno, odnosno 5,3 procenata. U proseku, jedno bečko domaćinstvo će ubuduće plaćati za gas 690,06 evra, a za struju 443,85 evra na godišnjem nivou. To je ukupno 61,5 evra više nego do sada. Beč je posle Donje Austrije (EVN, 9,95 % poskupljenja), Burgenlanda (Begas, 9,27%) i Forarlberga (VEG, 7,15%) četvrta pokrajina u kojoj će stanovnici tačno sa početkom najhladnijeg godišnjeg doba moći da računaju na veće troškove za grejanje na gas. Poskupljenje je obrazloženo povećanjem osnovice cene, da-kle troškovima nabavke i transporta. Naime, cena je formirana tako što 25,29 % odlazi za taksu korišćenja mreže, a 30,33 % za poreze i davanja, tako da na čistu cenu energije ot-pada 44,38 % od ukupne cene gasa.

U 2007. skuplji gas i struja

U 2007. GAS POSKUPLJUJE ZA 5,3 A STRUJA ZA 6,3 PROCENATA

Barem tako pokazuju rezultati brojnih anketa. Većina od dva miliona Poljaka koji su u poslednje dve godine potražili posao i bolji život na zapadu ne planira da tamo ostane i vratiće se za manje od godinu dana, pokazuju statistike u starim članicama EU. Prema podacima Britanskog zavoda za statistiku, Poljaci su u Britaniji postali najbrojnija grupa doseljenika. Ovakvi podaci izazvali su čuđenje i nevericu pre svega u poljskim medijima, ali britanski eksperti objašnjavaju da se statistike oslanjaju na istraživanja koja registruju samo imigrante koji u Britaniji nameravaju da ostanu barem godinu dana, dok većina Poljaka odlazi sa planom da se posle nekoliko meseci vrati u domovinu. Prema poljskim zvaničnim procenama iz maja 2004., kada je ta zemlja ušla u EU, u starim članicama Unije, posao je potražilo 660.000 Poljaka. Nezvanične procene, koje obuhvataju i radnike na crno, govore o čak dva miliona poljskih gastarbajtera u zemljama EU. Info: www.glasnik.at važni linkovi

Poljski gastarbajteri žele nazad

Broj novododijeljenih austrijskih pasoša je od marta prošle godine,

kada je stupio na snagu novelirani Za-kon o državljanstvu, i dalje sve man-ji. U trećem tromjesečju ove godine „udržavljeno“ je za 30,3 posto manje stranaca nego u istom kvartalu prošle godine. Od januara do septembra je dodijeljeno ukupno 17 posto manje pasoša nego u prošloj godini. Posebno je jak „nazadak“ u Štajerskoj (za čak 64,7%), Beču (za 49%) , u Gorn-joj Austriji (39,6%) i Salzburgu (33,2%).

Mnogo više stranaca nego prošle go-dine državljanstvo je dobilo u Burgen-landu (za čak 220,8%), Vorarlbergu (69,5%) i Tirolu (68,3%).

Odakle su „Novi Austrijanci“?Do septembra ove godine austrijsko državljanstvo je dodijeljeno je 22.047 puta. Ponovo je najviše novih Austrijanaca porijeklom iz Turske (6.137), slijede oni iz Srbije (3.992), Bosne i Hercegovine (3.929) i Hrvatske (2.018).

Sve manje novih Austrijanaca

Intervju

Filmska revolucijaDolazak

Došao sam ovde kao klinac. Beč mi se nije svideo jer tamo, gde sam živeo, u 13. becirku, bili su uglavnom

stariji ljudi, penzosi i kučići. Pošto sam došao iz peščanog Novog Beograda, gde ima mali milion klinaca, za mene je bio pravi šok da vidim dečja igrališta, a da ne vidim decu!? Prvih dana sam tražio klince i sa svakim koga bih sreo, pokušao da ostvarim komunikaciju. Nisam znao jezik, osim da kažem „dobar dan“. Nisam dakle bio srećan, ali sam četiri godine proveo ovde jer je moja majka u Beču radila u predstavništvu Jugobanke. Jedva sam čekao da se vratim u Begrad koji sam tada idealizovao. Vratio sam se 1989. i – razočarao se. Shvatio sam da ništa ne treba idealizovati jer se kasnije – najčešće i razočaramo. Išao sam u neku snob-ovsku školu, u kojoj je bio veliki broj devojaka što mi se na početku dopalo, ali ne i kasnije.

Nisam se uklopio i to kao rođeni Beograđanin. Sve je počelo kada je otac želeo da me upiše u neku tamo gimnaziju, neću reći koju – direk-tor je rekao da prvenstvo imaju „naša deca“!? Znači, ja koji sam bio odsutan iz Beograda na samo četiri godine, postao sam automatski stranac u svom rodnom gradu. Kasnije sam se vratio u Beč, zavoleo ga sve više, i mogu reći da je to sada ljubav na drugi pogled. Naravno, i dalje obožavam svoj rodni Beograd jer je to grad u kojem postoji jedan neopisivi koktel ljubavi, mržnje i ludila. Moj pokojni brat je je-danput napisao: „Beograd je grad gde su sema-fori cveće, pacovi kućne životinje, a najpamet-nije stvari su napisane na grafi tima!“

Obrazovanje

Odvijalo se večito polovično. Deo osnovne škole u Beogradu pa deo u Beču. Srednja škola – isto! U Austriju sam došao sa 17 godina i

išao u tzv. večernju gimnaziju, dakle išao sam u školu uveče, a pre podne radio. Kada sam u Beogradu video kolonu tenkova shvatio sam da će biti sranja, iako su svi govorili da ničeg lošeg ne može biti. Napustio sam Beograd, a da se u stvari nisam plašio za svoju egzisten-ciju jer sam već imao neki zanimljiv život. Imao devojku, radili smo već prvi fi lm, bilo nam je šesnaest-sedamnaest godina, a Radio Televizija Beograd nam je obećavala Kanarska ostrva! Os-vajali smo nagrade, moji ortaci i ja iz Bloka 30 sa Novog Beograda ekipa sa kojom sam u vezi i dan-danas. I pre tog mog „konačnog dolaska“ ja sam dolazio ovde preko raspusta i radio kao slobodni saradnik na ORF-u! Rano sam shva-tio da mi treba izazov jer sam voleo da budem slobodan, a ovde su mi perspektive bile daleko veće nego u Beogradu. Znate šta je značilo jed-nom šesnaestogodišnjaku da radi na državnoj TV!? Počeo sam kao volonter, zatim novinar u redakciji za manjine koja je, iz raznoraznih

U cilju boljeg upoznavanja naše dijaspore, svima koji nikada nisu živeli ovde-negde, toplo preporučujem legendarni roman “Au-tostoperski vodič kroz Galaksiju” – Douglasa Adamsa. Ništa nije nemoguće, toliko nije nemoguće da je dovedeno do apsurda, pa je baš zato sve – moguće! Osim ove knjige, meni je veoma pomogla jedna anegdota, koju mi je pre pet-šest godina ispričao Roman Tolić, tada saradnik redakcije “Heimat, fremde Heimat” (ORF). Naime, posao te redakcije je da pravi TV emisiju koja bi trebalo da pomogne Austrijancima (i ostalima) da saznaju nešto o dru-gim narodima koje žive u njihovoj zemlji. Naravno, po pravilu, takve emisije uglavnom gledaju stranci, ali to nije tema za ovu priču. I tako, na nekoj smotri nekog od naših udruženja sa te-mom “negujmo bratstvo-jedinstvo kao zjenicu oka uz folklor, re-citacije, igre, pesmice i šta-ti-ja-znam šta” stigla ekipa ORF-a, sa Romanom na čelu. Organizator gleda opremu koju su ovi doneli, broji nešto nervozno pa pita: NISI VALJDA DOŠAO SAMO SA JEDNOM KAMEROM!!? Naravno, profesionalac kakav je bio i ostao – Roman se nije uvredio, a ni naljutio. Možda se malo razočarao, ali je posao sigurno dobro uradio. Neko ko počne da snima i režira sa petnaest godina, pa kao srednjoškolac radi na državnoj televiziji Austrije, dobija plakete i nagrade za fi lmove na saveznim takmičenjima, a zatim režira i producira igrani fi lm sa budžetom od milion šilinga – ne može loše da snimi folklor, pa makar i sa “samo” jednom kamerom! Eto, tako je mene nekada Ro-man upoznao sa našim zemljacima. A, onda ga više nisam video... sve do nedavno. Jako me je zanimalo gde je bio i šta je radio ovih nekoliko godina. Za sve koji ga ne znaju, zamolio sam ga da krene od početka...

razgovarao: Dejan Ristić

6 12 | 2006

razloga imala inovantivni karakter, tako da smo istovremeno bili i kamermani i novinari i montažeri, bukvalno sve: od nosača kablova do producenta i urednika progrma! E, tako sam vrlo brzo upoznao naš svet, tzv. dijasporu, što je za mene bilo neopisivo, jer u Beogradu nisam nikada sreo takve ljude! Ogromna grupa ljudi koji su došli iz raznih krajeva zemlje. Obilazio sam sve klubove i priredbe. Zaista interesantan posao, ali osim jedne etape u životu – nisam ni-kada želeo da radim to čitavog života. Trudio sam se da radim profesionalno i kvalitetno, ali nije bilo strasti u tome. Moja strast je uvek pri-padala fi lmu. Bilo mi je dvanaest godina kada sam imao dobio želju da napravim fi lm. I taj, svoj prvi fi lm „Šerif iz Beograda“ snimio sam na jednoj peščari u Bloku 30. Kada sam prvi

put video fi lmskom kameru, moja majka nam je kupila „Super 8“, pa, kasnije, kada je došla elektronska revolucija, poželeo sam još jednu kameru, ali je bila skupa. Moja majka nije kupi-la tada sebi bundu, ali mi je kupila tu kameru. Mogu reći da sam bio vrlo srećno dete u predi-vnom detilnjstvu, punom igre i mašte dok su me roditelji podržavali što me je kasnije dovelo do bitne samostalnosti.

Posao

Uvek sam želeo da budem samostalan i da učinim od nemogućeg – moguće! To je u stvari lajt motiv celog mog života. Danas, kada razmišljam o svom poslu, kažem za sebe da sam jedna „fabrika ideja“. Možda će nekome ovo zvučati patetično, ali ja zaista pokušavam da sprovedem ideje za koje tražim auditorijum i fi nansijere, i to je nešto gde skače adrenalin. Taj set je pun čari i magije. Produkcija, to je kao da stvarate neko dete! Poslednjih godina više idem ka nekoj novoj vrsti interaktivne fi lmske industrije. Pre izvesnog vremena sam radio na jednom projektu sa školskom omladinom. Bio je to projekat: „ORF IDE U ŠKOLU“ („ORF goes to School”) – kao „Frankie Goes to Hollywood “. Želja nam je bila da privučemo omladinu time što ćemo da napravimo novi format za

emisiju „Heimat fremde Heimat“ koju su gledali isključivo stariji ljudi. Ideja je Znači radimo par-ticipativnom fi lm: učenici sami ulaze u proces produkcije, rade, snimaju, glume odrasle… naravno, uz nadgledanje nas sa strane. Bila je to zanimljiva kooperacija sa UNICEF-om i aus-trijskim Ministarstvom prosvete. Imao sam 23 godine, a bio je to projekat od milion šilinga! Prvi put u životu sam vezao kravatu jer je moj šef pre toga rekao: „lepo je to, ali ko će da plati?“ Biti istovremeno kreativac, producent, režiser i biznismen to je neka sado-mazo akcija, kao harakiri! Ali, sve je to danas moj identitet. Umetnik ili producent?Moje iskustvo sa producentima je veoma za-nimljivo. Do sada nisam našao dobrog pro-ducenta. Zvučaće neskromno, ali od svakog

sam bio bolji! Oduvek sam želeo da se bavim kreacijama, ali sam morao da se bavim i fi -nansijama. Mislim o sebi da umem dobro da režiram, i zaista je tako. To je kao u onom fi lmu kada „Miško vozi i vezanih očiju…“ jer, to mi je strast. Zanat koji obožavam! Nisam uspeo da nađem dobrog producenta, ne zato što ih nema, već zato što su oko mene bili uglavnom nesposobni. Budući da sam imao žarku želju da snimam fi lmove, a nisam imao para, počeo sam da razmišljam u tom smeru, i onda ušao u poslednje tri godine koje totalno odskaču od mog života. Cela fi lmska industrija je u ve-likoj krizi i svi traže nove forme fi nansiranja. Danas je jako teško naći milion evra, posebno u Austriji, u kojoj fi lmovi nemaju većih ko-mercijalnih uspeha. Pošto se nikada ne pre-dajem, rekao sam sebi – „pa mora da postoji neki način?“ Bio sam u Berlinu, Los Anđelesu, u Slovačkoj i onda mi je sinula ideja. Šetajući se ulicom, kako to obično biva. Početna ideja je bila: ako bi određen broj ljudi kupio jednu kartu u pertprodaji, za neki fi lm koji još uvek ne postoji – onda bi se stvorlila fi nansijska struktura i taj fi lm bi mogao da se isfi nansira! A, zatim dolazi pitanje: zašto bi neko kupio kartu za fi lm koji još ne postoji? E, onda su mi pale na pamet nove tehnologije! Pogotovu ovi mobilni telefoni treće generacije. Upoznavši se

sa tom branšom – shvatio sam da su i te kom-panije u priličnim problemima jer je telefonija postala toliko jeftina da one ne mogu od toga da zarađuju. Počeli su da se bave industrijom aplikacija i sadržaja za „širokopojasni inter-net“. Znači, i njima su potrebni fi lmovi! Samo, malo drugačiji. Pogledajte My space, pa mi sada doživljavamo promenu paradigme da user postaje prod. user tj. producent. I to je moguće uz nove tehnologije. A, to je sve po principu onoga ORF-ovog sa početka priče (ORF goes to School): participativan fi lm koji uključuje ljude da sami stvaraju fi lm! Ideja je već došala na nivo prototipa, a zasnovisa se na priključivanje ljudi da sami proizvode fi lm putem najnovijih tehnologija, i za šta su spremni da plate i indi-rektno fi nansiraju fi lm.

Potreban je veliki broj ljudi!

Naravno…

Baš veliki broj ljudi…

Da, znam! Mi već danas imamo tzv. on-line platforme! Pogledaj, ljudi se druže ne samo na ulici već i u internetu. Dobro, u svetu je internet za mnoge još uvek nešto neopipljivo, ali zato, više njih danas kapira mobilni telefon. Gledam u Beču, klinci imaju ne samo najnovije modele već imaju po nekoliko komada. A i budimo re-alni – telefon je već postao mali kompjuter koji je vezan za net. Ovo na čemu sada radimo je prava revolucija, jer bi to bilo prvi put u istroji fi lmske industrije da ljudi mogu da učestvuju u nečemu gde nisu na početku ni bili uključeni. Ljudi za sada znaju za fi lm koji radi neki produ-cent sa određenom grupom ljudi i to vam je to. Na drugoj strani, svako želi da upozna nekog glumca ili da i sam glumi. Neko želi da bude kostimograf, glavni glumac ili kamerman. Film je magija, to vam je kao neki veliki restoran u kojem svako može ponešto da nađe za sebe. Trenutno sebe vidim kao nekoga, ko izlazi iz laboratorije u kojoj je proveo prethodne tri godine. Danas, kada dolaze novi interaktivni formati, počinje nešto novo, nešto veliko…

12 | 2006 7

Roman Tolić sa saradnicima na svom uobičajenom rad-nom mestu tokom ‘90-ih

Sa projekta “ORF goes to school”

Intervjufi lmovi će biti drugačiji u budućnosti. Mislim da su platna budućnosti ovi displeji mobilnih telefona. Ta interaktivna televizija, pa to su potpuno novi komunikacioni kanali. Filmski producenti u Austriji još uvek ne kapiraju sve to, ali za sve je važno biti prvi. To to je kao kad muvaš neku devojku. Treba biti originalan, specifi čan i jedinstven…treba biti autentičan! Znači ako se pretvaramo, to se oseti! Publika će dobiti mogućnost učešća u jednom procesu jer mobilni nije samo sprava za telefonitanje. Sada svaki telefon ima kameru. Ja mogu sebe da snimim, registrujem se negde i onda mogu da se kandidujem za glavnu ulogu, i onda pra-tim tu produkciju, jer je ona transparentna, i da aktivno učestvujem, dobijam neke poene i premije, da postanem slavan, imam svoj pro-fi l, da upoznajem ljude koji su zainteresovani. Postoje razne komune, društva. Recimo „A1“ komuna ima 7-8 miliona korisnika! Ili „Ö3“

komuna, pa SNOWBOARD komuna, hej, ceo svet je pun komuna! Mnogo ljudi se organi-zovalo u neke mreže! Ideja je, da tim koris-nicima, preko tih mreža, damo mogućnost da, zajedno s tom platformom – stvore community movie – fi lm koji je određen za jednu, oderđneu ciljnu grupu. I tako će, recimo snouborderi, njih 60.000 da snimi fi lm! Tako dobijamo novu fi nansijku mogućnost, nove fi lmove, nešto kao interaktivni Hollywood. Znam da nekima zvuči bombastično, ali baš narednih meseci trebamo da sve to testiramo. Počinjemo da radimo fi lm sa jednom komunom, prototip je već gotov, uključen je veliki broj fi rmi, istraživačkih cen-tara, dobili smo fond od Fondacije grada Beča jer to jeste inovantivno ako zaživi – biće to baza za milion fi lmova! Dakle, ja i dalje želim da režiram, ali sam sa ovom idejom sve manje Steven Spielberg, a sve više Thomas Alva Edison. Možda će neko da pomisli da sam prepotentan, ali to je tako. Ja sam izumitelj u poslednje tri godine. Hteo sam da budem režiser, a postao sam novinar, pa montažer, kamerman, produ-cent i izumitelj. Sada, pošto sam konstantno

hteo da budem i predsednik – postao sam predsednik udruženja (www.contentindustries.at prim. D.R.). Naročito je u ovoj zemlji bitno da svako ima neku titulu. Znaš, sve ti je šou program i mora da ga bude jer je on jako, jako bitna stvar. To udruženje je važno zbog ljudi koji ne kapiraju stvari, pa kada razgovaramo sa njima, vidimo da im je bitno da iza vas postoji nešto „važno i veliko“, a udruženje može to da bude.

Dokle ste stigli?

Trenutno sakupljam kapital, što je težak, ali takođe kreativan posao i ono što pravim je revolucionarna stvar u fi lmskoj industriji koja će pomoći novim ljudima u toj oblasti, ali i profesionalcima. Aplikacija koju radimo je smanjivanje rizika svakom fi lmadžiji kod pravljenja fi lma. Svima obično nedostaje 20%,

a sa ovim programom ja im nudim i tih 20%. Ili ukrat-ko: ne pravim fi lmove, ali omogućavam drugima da ih prave. To me jako ispun-java, jer fi lm raditi je jedan proces, ali stvoriti nešto novo, biti izumitelj i pove-zati to sa nekim novim teh-nologijama to je ludilo! Vrlo otvoreno priöam o ideji jer toliko smo do sada uložili, da aplikacija danas vredi oko milion evra. Sledeća faza je da li će to da bude nešto kao: „kiosk“ ili „mega super market“. Kisok, to možemo ti i ja da otvorimo, a super market – samo retki. Na žalost, nisam sin multi-

milionera, a za jedan “supermarket” treba nam veliki kapital. Investitori uložu pare samo ako imaju koristi. E, zato sam počeo još nečim da se bavim: adventur capital, što doslovce znači ka-pital-avantura i vrlo je poznat način fi nasiranja u Americi. Radi se o tome da, kada mnogi počnu tu avanturu, obično i propadnu. Samo njih 20% preživi, ali onda oni fi nasiraju sledeće projekte. Pre dve godine sam bio u težoj situaciji, ali onda smo dostigli takav nivo da sada prego-varamo sa ogromnim investitorima. treba naći nekoga ko veruje u ovo u šta mi verujemo, ali ne po svaku cenu. Dobro je što postoje fon-dacije poput one koju ima Grad Beč. Prepiska i komunikacija sa njima jeste bila poput dok-torske disertacije, ali Grad Beč mi je omogućio da sačuvam identitet svoje fi rme. Akcije nam sada rastu, a prototip ima sve veću vrednost. Telekom kompanije imaj uveliki problem i imaju potrebu za inovativnim aplikacijama, a Hercules Film-Network je upravo takva ap-likacija!

Nove tehnologije i „naši“?

U Srbiji na primer, IT je još uvek vanzemaljac! Ni ovde nije mnogo bolje među našima. Ljudi ne znaju šta je to, mladi se uglavnom intersuju da postanu automehaničari, frizeri, ili vlasnici kafi ća. Međutim, toliko ima novih zanimanja, tj. mreža zanimanja u poljima za auto-motiv, bio-tehnilošku industriju, ili pomenuti IT, in-formacionu tehnologiju, telekom sektor i nar-avno kreativnu indistriju. Tu je arhitektura, fi lm, muzička industrija, to su sve nova polja koja sa ekonomske strane donose veliku do-bit. Da li znaš da IT industrija ima budžet kao i turizam? To je polje budućnosti. Naši mladi ljudi rade - svi od reda - iste stvari. A, šteta, treba ići drugim putem. Upoznao sam, ovde u Beču, Dušana Uzelca koji mi se baš zbog toga svideo! Rekao sam: čekaj, naš čovek, proiz-vodi MULTIMEDIA CD rom!? Znači, kada su ljudi stavljali samo diskete u kompjuter, on je radio multimediju i najnovije fi lmove stavl-jao na disk. On je čovek koji je uveo Windows NT sistem u Austriju. Taj čovek je specijalista za „Treću generaciju mobilnih telefona“. E, to su za mene interesantni ljudi. Dok ostali... svi bre imaju kafi će i svi su mi isti. Dobro, radeći ovaj posao otkrivam da ima izvestan broj naših ljudi koji se nalaze tu i tamo, ali ni izdaleka koliko bi trebalo. Izgleda mi kao da su klonirani, kao da imaju istog mamu i tatu, idu u istu robnu kuću, nose iste stvari, ista muzika, možda i jedu isto. Bitno je da budemo znatiželjni i da ne budemo u kolotečini stereo-tipa i klonova, nego da pronađemo sebe, a to možemo ako smo otvoreni i ako nemamo strah od svega. Treba samo da nas zaintersuje nešto. Jako je bitno promeniti „ekipu“ i to ponekad namerno! Treba ići i gde Austrijanci izlaze, treba čitati novine za koje nikada niste ni po-mislili da ćete ih čitati. Ljudi koji ne koriste digitalne informacije i nove tehnologije će, za nekoliko godina da budu nepismeni. Biće bez posla. Internet nije ništa drugo nego jedan vrlo lak dodir sa informacijama – jedna vrsta nove kulture! Imam utisak da naši mladi koriste in-ternet samo da bi se igrali i zajebavali, a prava svrha je iskoristiti mrežu da bi došli do infor-macija i smanjili troškove.

Sve u svoje vreme!

Da, teko nekako… Moram da ti priznam, da sam ja, tek sada sa 33 godine, postao ono što sam želeo da budem. Tek sam sada dovoljno sazreo da držim do sebe i pokušavam da bu-dem iskren – ili bolje rečeno – autentičan na neki način. Do sada sam morao da se foliram. Posebno u Beogradu, pa i ovde – svi se foliraju, a zapravo je najvažnije biti dosledan i iskren. Da kažemo: ovo mi se sviđa, a ovo ne. Jednostavno, moramo se truditi da ne dođemo u okolnost da moramo da se pretvaramo, već da budemo to što jesmo. I to mi je tek sada pošlo za rukom. Bi-

8 12 | 2006

Roman Tolić daje savete na jednom od snimanja

12 | 2006 9

tan je uticaj okoline, ali zato treba menjati oko-linu, videti nešto novo, biti otvoren, nije važno šta drugi pričaju, već šta mi mislimo.

Pa, kako ti je uspelo? (Sazrevanje Romana po “dva kanala”)

Ma, ja sam automatski ušao u neke krugove u koje ne bih ušao da nisam radio na ORF-u. I to je bilo dobro. Moja želja za stvaranjem me je uvek vodila. Imao sam problema – pogo-tovu u pubertetu. Došao sam ovde i mogao nekoj devojčici, recimo samo da namignem jer sam imao akcenat i stideo sam se. Znao sam neke fraze napamet i govorio ih bezveze, a onda, još gore – počeo sam da govorim stvari koje uopšte nisu tačne, samo zato što sam tu imao jezičku sigurnost, što je, naravno pravi idiotizam. U Beogradu sam imao sigurnost, voleo sam da budem u centru pažnje. Mada i dole je teško opstati. Tamo sam se i tukao. Bio sam mali, mršav, stalno su me zajebavali, a gađali su me i vazdušnom puškom jedno vreme. Pomislio sam da su ljubomorni jer sam bio neka vrsta „unproforca“ koji se trudi da stvara harmonju u društvu. Znao sam, na primer prvi u odeljenju da gledam na sat, da pozdravim lepo komšiju i tako neke stvari koje sam naučio u porodici. Doduše, ja sam sin pro-fesora univerziteta koji je sada u penziji, a do skora je predavao u Crnoj Gori. Morao sam da se naučim dakle, da se branim od druge dece. U tome je presudilo jedno putovanje mog oca u Japan. Naime, ćale se vratio i doneo mi kimo-no! Izašao sam u grad, jer to je lucidna sredina! Tamo – što si luđi to te više cene! Rekao sam: JA ZNAM KA-RA-TE!!! I niko nije smeo da me pipne. A, još kada me je brat naučio i pes-nicama da se tučem… Odmah su me prozvali na novom Beogradu „Roki“. I onda sam tuko i starije od sebe. Sećam se, imao sam neku prvu ljubav Ana-Mariju zbog koje sam išao čak u drugi blok. Onda je došao čopor drugih koji su me provocirali. Držao sam u ruci hamburger, ali sam, naravno džentlmenski – dao prijatelju (zvali smo ga Konan) da pridrži jer ćemo se tući na „ferku“. Međutim, prišao mi je jedan od njih, odmah me klepnuo od čega mi je ispao zub, jedinica gore! Eto tako sam shvatio da je pametnije ne ku...čiti se, zato od tada gledam da sve probleme rešim na neki šaolinski način. Postao sam čovek harmonije, ne interesuju me ratobroni ljudi, trudim se da ih izbegnem kad god mogu. Bila mi je to dobra lekcija, inače…

Inače bi završio u nekoj „sablji“…

Da, da… završio bih u nekoj “sablji”! Ma, bio sam hrabar, jer sam sa 16-17 godina otišao u novu sredinu, došao u Beč, i ovde počeo nešto, a nisam imao nikoga da mi pomaže. Pa to mogu samo hrabra deca! A, bio sam pun predrasuda kada sam došao ovde, kao i većina naših ljudi. Ipak, vrlo rano sam upoznao divne Austrijance,

kakve nisam upoznao među našima. Nekoliko njih je bilo sa mnom više puta i u Beogradu. Upoznao sam grupu austrjskih profesora i ne samo da se moj život promenio, nego mi se čini da se i oni menjaju od tada. Toliki su pozitivci da se i dan-danas družim sa njima. Među nji-ma je profesorka Helga Hauser koja je sada moj najbolji saradnik. Ona mi prevodi, lektoriše i ispravlja skoro sve što napišem. Imam, dakle i ovde dobre ortake, a ne samo u Beogradu. Na sve njih sam jako ponosan. Najbitnije i ono što uvek tražim kod prijatelja je da, kada nešto obećaju – to i ispune! Naši ljudi su najfi niji na rečima, ali na kraju se trese gora, a rodi - neki mali miš. Prestao sam da razmišljam o tome kako su Srbija ili Austrija centri sveta. Ma nisu! Kina je centar sveta. Ili Brazil!

Otkud Roman u Beogradu?

Izgleda da sam oduvek bio predodređen za neke drugačije stvari. Možda zbog toga što sam se zvao Roman u Beogradu, imao riđu kosu i pege po licu. Ime sam dobio od svog dede, on je bio polu Slovenac polu Italijan. Radio je za DONAU-DAMPFSCHIF-FAHRTS-GESELLSCHAFT, a u Pančevu je upoznao moju baku koja je bila folksdojčer, ili švabica što bi se reklo kod nas. A, sa tatine strane, deda se zvao Stelios Tolikas, grčki milioner koji je došao vrlo mlad u Srbiju, promenio ime u Tolić, radio je tada za kralja, trgovao voćem, oženio se srp-kinjom Gagić i, kada je počeo II sv. rat – nije hteo da pobegne kao Grk, već je otišao da se bori protiv okupatora. Poginuo je, a u toku rata su propale sve njegove pare. Moj otac je imao uvek problema što je bio sin bogatog trgovca, zbog toga nikada nije postao član partije, ali je postao profesor univerziteta. Po struci je hemijski tehnolog, a bavi se nuk-learnom tehnologijom. On ti je jedan od malog broja naučnika u Srbiji koji bi znali da naprave atomsku bombu. I otac i majka su mi rođeni u Beogradu. Tako da i ja sebe vidim kao Srbina, ali i kao Austrijanca, jer u međuvremenu pre-vazilazim te okvire. Ovo čime se sada bavim je toliko globalno da su granice smešne i moraju da se prevazilaze. A to i odgovara mom biću. Moja devojka je Kineskinja npr.

Srbija, Austrija… a, Grčka?

Grčku stvarno volim, ali ne samo zbog mog dede koji je tamo bio rođen. Posetio sam to mesto oko 100 km zapadno od Soluna, preko 7 gora i 7 mora! Našao sam tu kuću i jednog rođaka koji je tada imao skoro sto godina. Na

žalost, umro je nedavno. Kada sam ušao u selo i krenuo da se raspitujem o kući mog dede, pitao me je neki mlađi čovek na engleskom „odakle dolazim“, ja mu rekoh iz Austrije, ali da sam Srbin, a on me pita: pa što me ne pitaš na srpskom!? Ispostavilo se da je taj studirao u Beogradu. A, zatim mi je je pokazao kuću gde sam sreo tog dedu. Rekao mi je da su moji preci bili vrlo interesantni ljudi: trgovci, stalno u pokretu, jedna vrsta nomada. Bili su jako ponosni ratnici, borili se protiv nekoga... ne sećam se tačno svega.

Slobodno vreme

Od kako sam se osamostalio i imam svoju fi rmu (TOLIKAS Media Company, prim.D.R.) sve je teže, ali zato sve lepše zvuči. Imati svoju fi rmu znači imati malog monstruma koji traži sve više para. Izgurao sam četiri godine, koje su

najteže. Imao velikih problema kada sam imao ideju a nikako da dođem do para. Ipak, uspeo sam da sve refi nansiram, jer je najvažnije biti uporan i izdržati sve. Slobodno vreme nisam imao – trošio sma ga na fi rmu. Volim da igram, pa ponekad odem u latino klubove, bio sam i u Brazilu, to me opušta kao i razgovori sa pri-jateljem. Igrao sam i fudbal, ali vremena je sve manje. Volim urbani Beč, Museums Quartir, Naschmarkt. Izvestan period nisam gledao tele-viziju, a jedno vreme sam video da uopšte nema perspektive u Beču! Bilo je jako teško vreme za mene u ekonomskom smislu, a onda sam sh-vatio da imam mali milion ideja i perspektiva. Eto, za godinu dana se sve promenilo. Beč je divno područje. Znači, uz lucidnost Balkana i smirtenost Beča ovde se mogu proizvesti ideje koje mogu da dodirnu ceo svet. Znam za još je-dan novi projektat koji je takođe fantastičan, to je ta „MOBILNA DIJASPORA“ g.dina Dušana Uzelca kojeg sam već spomenuo. Mislim da je posle Vuka Karadžića, to naš najbolji projekat u Beču. To je jedno ludilo. Videćete...

Posao producenta često podrazumeva koktele i promocije u “visokom

društvu”.

SavetiŽELJA ZA DJETETOM

Davanje djeteta na usvojenje

Majke koje znaju da ne mogu ili ne žele zadržati svoje dijete, a nisu prekinule trudnoću, imaju

u Austriji više mogućnosti da takvom djetetu ipak osiguraju dostojanstven život u porodici. One koje su svjesne već tokom trudnoće da će dijete dati na usvojenje, trebale bi na vrijeme uspostaviti kontakt sa nekim od savjetovališta za usvajanje djece (Adoptionsberatungsstellen). Takva mjesta su u Beču pri službama/uredima za mlade i porodice (Amt für Jugend und Familie) ili opštinama u unutrašnjosti. Majke koje poslije poroda odluče da ipak ne mogu zadržati dijete, mogu ga anonimno ostaviti u „Gnjezdu za bebe“ (Babynest) koja postoje u nekim bolnicama (npr. u Beču Wilhelminenspital, Montleartstr. 37, 1160 Wien). Ovo gnijezdo je na maloj udaljenosti od same bolnice (Flötzersteig). Majka dijete može potpuno anonimno tamo ostaviti, dijete dospijeva u toplu postelju, osoblje se alarmira i odnosi ga u stanicu za dojenčad. Ako je zdravo, dijete se dodjeljuje nekoj porodici na njegu ili usvajanje. Tu majke u nuždi nalaze i broj telefona (++43 1) 491 50 – 2970 gdje se mogu obavijestiti o djetetu, a imaju i mogućnost napraviti otisak ručice ili nožice svog djeteta koji osiguravaju identifi kaciju. Takođe je moguće i anonimno roditi dijete u nekoj od bolnica. Žene koje to učine ne moraju se plašiti zakonskih posledica. Majka odmah poslije poroda može potpisati izjavu o saglasnosti za davanje djeteta na usvojenje i odrediti formu adopcije. Moguće je:

anonimno usvajanje (Inkognitoadop-tion): želje roditelja/majke djeteta se uvažavaju prilikom izbora roditelja-us-vojitelja i oni saznaju neke njihove po-datke (npr. starost, zanimanje, dužinu

•

trajanja braka, broj ostale djece u poro-dici), ali ne dobijaju ni ime ni adresu us-vojitelja!otvoreno usvaja-nje (Offene Adoption): roditelji znaju gdje im se dijete nalazi i imaju mogućnost s njim, odnosno usvo-jiteljima uspostaviti kontaktpoluotvoreno usvaja-nje (Halboffene Adop-tion): pravi roditelji ne znaju gdje im se dijete nalazi, ali se mogu obratiti Službi za mlade pri opštini i uspostaviti kon-takt sa usvojiteljima. Mogu se razmijen-jivati i fotografi je i pisma.

Kako se usvaja dijete?

Na osnovu velikog interesovanja zain-teresovani parovi moraju računati sa dužim vremenom čekanja (najmanje dvi-je do tri godine). Pojedinci i bračni parovi sa rođenom djecom imaju principijelno manje šansi da dobiju dijete na usvajanje. Ako djetetovi roditelji umru, prvenstvo prilikom usvajanja imaju rođaci premi-nulih roditelja. Prvi korak prilikom usvajanja jeste us-postavljanje kontakta sa organima koji se bave djecom, mladima i porodicama. Zatim se vodi informacioni razgovor, pa potom dolazi do postupka odobravanja (Bewilligungsverfahren).

•

•

Usvajanja se smiju obavljati samo preko navedenih zvaničnih organa ili ovlašćenih privatnih organizacija. Informacije o pro-cesu, ovlašćenim ustanovama i detaljima dodjeljuju zvanični organi (Amt für Ju-gend und Familie, Bezirkshauptmannschaft, Magistrat). NAPLAĆIVANJE usvajanja JE ZABRANJENO. Preporučuje se oprez prilikom kontakata sa privatnim posred-nicima u zemlji i inostranstvu. Navedeni organi provjeravaju temeljno PRIKLADNOST (Eignung) parova za us-vajanje djeteta. Adopcija se vrši pomoću ugovora između usvojitelja i usvojenika

S jedne strane postoje mnogi parovi koji ne mogu dobiti svoju djecu, pa ih žele usvojiti, a s druge se često dešava da neka mlada žena ne može ili ne želi zadržati svoje dijete, pa ga daje na usvojenje.

Kako se to dešava u jednom i drugom slučaju, možete da pročitate u donjem tekstu.

10 12 | 2006

Usvajanje djece u Austriji i inostranstvu

i sudskim pristankom. Ako je dijete ma-loljetno ugovor potpisuje zakonski za-stupnik.

Preduslovi: mora već postojati ili biti uspostavljen odnos između usvojitelja i usvojenika koji liči na pravi roditeljski između roditelja i rođene djece i usvajanje mora biti u interesu djetetane smije postojati „prevlađujući in-teres“ rođenog djeteta usvojitelja (ako ono postoji), kada je npr. riječ o „izdražavanju ili vaspitavanju“, pri čemu je „privredni interes“ (smanjenje nasljedstva) nevažanusvojitelji moraju biti stari najmanje 30 godina (muškarac) odnosno 28 godina (žena). Ta granica može biti i prekoračena na dolje u slučaju da već postoji odnos sličan roditeljskom ili da jedan od partnera usvaja rođeno dijete drugog. Najviša starost usvojitelja nije zakonom ustanovljenja.razlika u starosti mora, međutim, iznositi najmanje 18 godina. Ako je us-vojenik rođeno dijete jednog od part-nera, granica može biti i 16 godina. djeca se za usvojenje posreduju u prvom redu bračnim parovima, iako nije zakonski propisano da usvojitelji moraju biti vjenčani. U vanbračnim za-jednicama dijete, međutim, može us-vojiti samo jedan od partnera. U prin-cipu djecu smiju usvajati i pojedinci. oba buduća roditelja usvojenika mora-ju pristati na usvojenje. usvojitelji ne smiju biti osuđivanilični, društveni, zdravstveni i fi nansi-jski uslovi kod usvojitelja moraju biti u redu.

Ugovor o usvajanju (Adoptionsvertrag) stupa na snagu tek nakon sudske doz-vole, pri čemu rješenje o davanju doz-vole donosi nadležni sud (Pfl egschaftsg-ericht/Bezirksgericht). Sud prije donošenja rješenja mora provjeriti sve pretpostavke za usvajanje i dodatno pribaviti potrebne pristanke i saslušati stranke. Ovaj pristanak sud može dati samo ako se sa usvajanjem slože: roditelji maloljet-nog usvojenika i bračni drug usvojitelja. I maloljetne majke MORAJU dati pris-tanak za usvajanje njihovog djeteta, da-kle ne smiju biti prisiljene na to.

Potrebni dokumenti za usvajanje: ovjerene kopije najnovijeg datuma iz knjige rođenih i to od djeteta, rođenih roditelja i usvojiteljau slučaju potrebe vjenčani listovi, a još bolje ovjerene kopije najnovijeg da-tuma iz knjige vjenčanih i to rođenih

•

•

•

•

•

•

••

•

•

roditelja i usvojiteljapotvrda o prijavi boravka rođenih roditelja i usvojiteljauvjerenja o državljanstvu usvojenika, rođenih roditelja i usvojiteljaizjava o saglasnosti rođenih roditelja i buduće braće i sestara (ako postoji)punomoć rođenih roditelja

Pravo na uvažavanje njihvog mišljenja (saslušanje) pred sudom imaju:

dijete koje se usvaja od navršene 5. go-dine, osim u slučaju da je već u trenut-ku usvajanja živjelo kod usvojiteljaroditelji punoljetnog djeteta (ako se ono usvaja)predstavnik nadležnog organau slučaju potrebe roditelji koji su di-jete njegovali (Pfl egeeltern) ili upravnik doma u kojem se dijete nalazi idjeca usvojitelja

Poslije usvajanja

Dijete starosti do 14. godina dobija prezime svojih usvojitelja, ako je starije može samo izabrati prezime. Prava su ista koja imaju i ostala bračna djeca, obaveze roditelja –usvojitelja takođe. Us-vojitelji i njihovi nasljednici imaju pravo na nasljedstvo usvojenog djeteta, ako ono umre bez nasljednika, a tek onda dolaze na red pravi roditelji.

Usvajanje djeteta u inostranstvu/iz inostranstva

Usvajanje obavljeno u inostranstvu ne mora se posebno priznati u Austriji. Ne izdaje se, dakle, opšta potvrda da je tak-va inostrana adopcija važeća u Austriji, dakle ona se ne priznaje formalno u zem-lji. Ukoliko se pred austrijskim organima vlasti podnose određeni zahtjevi (npr. za državljanstvo), nadležni organ provjer-ava samo je li usvajanje pravosnažno i može li biti priznato. U tom slučaju se provjerava da li je in-ostrani organ koji je odobrio adopciju nadležan za to, što je slučaj ukoliko je

•

•

•

•

•

•

••

•

usvajanje obavljeno pred zvaničnim or-ganima djetetove domovine, kao i to da li se prekršio neki austrijski zakon (npr. dvojni brak, rad djece). Prilikom adopcije u inostranstvu vladaju različita pravila. Tako postoje zemlje koje djeci dopuštaju iseljavanje kod usvojitel-ja samo ako je usvajanje obavljeno na

njenoj teritoriji, kao i one koje posebnim rješenjem o predavanju djeteta dopuštaju i njegovu zvaničnu adopciju u zemlji u kojoj žive novi roditelji. U nekim zem-ljama usvojitelji moraju živjeti za vri-jeme trajanja postupka adopcije. Pošto se uslovi u raznim zemljama mijenjaju, a adopcija u inostranstvu zahtijeva i velike troškove, potencijalni usvojitelji bi se morali posavjetovati unaprijed sa nadležnim austrijskim organom ili licen-ciranim privatnim udruženjem. Državljanstvo usvojenog djeteta ostaje. Maloljetno dijete koje usvoji austrijski državljanin ima, međutim, zakonsko pravo na austrijsko državljanstvo. Iako takvo dijete uživa „slobodu naseljavan-ja“, za njegovo useljenje u Austriju usvo-jitelji mu moraju u austrijskoj ambasadi pribaviti vizu D.

Usvajanje odrasle osobe

Ovo usvajanje je moguće samo ako je moralno opravdano, što je skoro jedino tada slučaj, ako je između usvojitelja i usvojenika već postojao odnos sličan roditeljskom. Uz to se mora dokazati „opravdana potreba“ za usvajanjem. Od 2004. godine mora postojati najmanje 5 godina zajedničko domaćinstvo između usvojitelja i usvojenika, što faktički znači da je usvajanje punoljetnih osoba nemoguće. Usvajanje punoljetnog stran-ca je i dalje moguće na papiru, ali on/a ostaje stranac, dakle ne prenosi mu se državljanstvo usvojitelja. Uz sve gore na-vedeno, usvajanje punoljetne osobe mora dozvoljavati izričitio i ZAKON NJENE ZEMLJE, što skoro nikada nije slučaj.

12 | 2006 11

12 12 | 2006

SavetiU AUSTRIJI JE OD 26. OKTOBRA POČELO EMITAVNJE DIGITALNOG SIGNALA TV PROGRAMA.

Od marta 2007. godine, u glavnim gradovima svih austrijskih pokrajina, TV signal koji ćete

gledati na svojim televizorima biće digi-talan. U ovom broju Novog Glasnika možete čitati najvažnije stvari o digi-talnom prenosu TV signala u Austriji. Naime, od kraja novembra 2006. godine, počela je tzv. paralelna faza (digitalni i analogni prijem) u emitovanju TV signala ORF i ATV. Do 2010. godine na digitalni prijem preći će se u čitavom regionu. Na-kon toga neće više postojati dosadašnji analogni prenos TV signala! Osim tele-vizora i sobne (ili krovne) antene, za prijem digitalnog TV signala biće neo-phodno da priključite i „DVB-T“ uređaj. Proverite da li morate da ga pribavite, pošto noviji TV aparati vrlo često imaju već ugrađeni DVB-T prijemnik. Ako ka-nale ORF-a i ATV gledate posredstvom kabla ili digitalnog satelitskog risivera - ne morate dalje čitati! Signal pomenutih televizija će dolaziti do vaših prijemnika bez ikakvih problema.

Za sada bez panike

Termin za početak prelaska na digitalnu televiziju u glavnim pokrajinskim gra-dovima i njihovoj okolini bio je 26. okto-bar, a nakon toga će se, korak po korak, prelazak odvijati i u svim ostalim region-ima. Najmanje četiri meseca paralelno će se emitovati analogni i digitalni signal. Prva isključenja analognih kanala plani-rana su za februar 2007. godine.

Šta sa starim televizorom?

Ne mora obavezno da završi na đubrištu. Ako je opremljen bar jednom „scart“-utičnicom može se i dalje koristiti. Ali, za digitalni prijem ORF-a i ATV programa, gledaocima je neophodan „Settop-Box“. Ukoliko televizor nema „scart-utičnicu“, sačekajte još malo. Najkasnije kada bude isključen analogni signal, moraćete nabaviti televizor sa integrisanim DVB-T-uređajem. Trenutno je na tražištu samo nekoliko takvih. Settop-boksevi su

potrebni za sve televizore, video i DVD plejere, ukoliko paralelno sa snimanjem želite da gledate neki drugi program. Pri-likom kupovine Settop uređaja, obavezno obratite pažnju na oznaku „TÜV“, odnos-no da li boks poseduje odgovarajući sert-ifi kat. Nažalost, jednostavni boksevi koji se mogu nabaviti za oko 50 evra, za sada se ne mogu koristiti. Uz pretplatu od 40 evra, mogu se ko-ristiti samo boksevi koji podržavaju „mhp“ (prijem dodatnih usluga kao što je digitalni teletekst npr.), koji su skuplji i koštaju između 100 i 150 evra. Svako ko je oslobođen od plaćanja mesečne pretplate, takođe će dobiti prijem preko bokseva koji podržavaju mhp. Kartice za prijem programa biće poslate domaćinstvima. Ko se uvrsti u prvih 100.000 potrošača koji sa analogne pređu na digitalni pri-jem, moći će takođe da koristi pretplatu od 40 evra – ali, vaučeri se moraju u ovom slučaju iskoristiti do 31.12. Oni koji programe primaju preko antena na zgradama, trebalo bi da stupe u kontakt

Ukoliko i dalje želite da gledate Prvi i Drugi program ORF-a, kao i ATV – analogna antena vam više neće biti dovoljna! Od marta 2007. god. neće više biti analognog prijema TV signala

signalaTVDigitalni prijemDigitalni prijem

Foto

: DFF

G/A

.C.S

hiffl

eitne

r

12 | 2006 13

sa upravom zgrade. Moguće je da se za njih neće promeniti ništa, jer će se prom-ena odvijati preko antene na zgradi.

ORF-pretplata

Mora se i dalje plaćati i sa Digital-TV, jer radiodifuzna taksa nije povezana sa prijemom ORF-a. Osim togam ukoliko gledaoci imaju prijem ORF-a i ATV samo preko analogne an-tene i ne kupe Settop box, neće više imati prijem nijednog pro-grama.

Trenutno se može nabaviti 7 TÜV-ispitanih uređaja

Dakle, onima koji TV signal dobijaju preko antene potreban je DVB-T uređaj. Postoje ispitani DVB-T uređaji sa MHP (multitekst, naslednik dosadašnjeg teleteksta) i neispitani boksevi. Trenut-no se na tržištu može naći sedam TÜV

ispitanih uređaja. U zavisnosti od pro-dajnog mesta, prilikom zaključenja ovog broja Novog Glasnika, cena najpovo-ljnijeg je iznosila 119 evra (Strong, SRT 5501 MHP), dok je najskuplji koštao 177 evra (Strong, SRT 5502 MHP). Ogromne razlike u ceni su pronađene kod istih uređaja – najveća razlika, koja je iznosila blizu 40% pronađena je kod „Strong, SRT 5502 MHP“Cena neispitanih bokseva kreće se iz-među 40 i 120 evra. Ne mora da znači da su loši, ali preko njih se ne može odvijati prijem. Sa 40 evra, prijem se može odvi-jati samo preko uređaja koji podržavaju MHP. Svako ko poseduje analogni satelitski tanjir, potreban mu je ili DVB-T-box ili digitalni Sat-Receiver sa ORF-karticom. Cena risivera (prijemnika) kreće se između 100 (Skymaster DCX 10) i 249 evra (WISI OR 91). I ovde postoje značajne razlike u ceni, pa su na nekim mestima skoro duplo skuplji od potpu-no istih risivera na drugom prodajnom mestu. Da bi se uređaj povezao kablovima sa televizorom i antenom, neophodan vam je scart-kabl ili antenski kabl. U paketu koji kupite, pogledajte da li se nalazi i kabl. Scart-kabl, dužine 1,5m, u zavis-nosti od marke, kvaliteta i prodavnice, može da košta između 3 i 100 evra.

Šta je DVB-T?

Skraćenica „DVB-T“ dolazi od engleske oznake: „Digital Video Broadcasting - Ter-restrial“, a ukratko – za gledaoce u Austriji ovaj način prenosa Tv signala znači:

digitalni prenos TV programaprijem je moguć preko krovne ili sobne anteneORF1, ORF2, ATVslika bez prekida i jasan tondodatni multimedijalni sadržaji sigurniji prijem pri svim vremenskim us-lovimatelevizijski program posredstvom lap-top kompjutera (gde želite i kad želite)mhp Multi Text

••

••••

•

•

Šta je mhp MultiText?

Posredstvom mhp MultiTexta, vaš tele-vizijski program postaje interaktivni do-življaj. Mhp M u l t i Te x t je nova ge-n e r a c i j a teleteksta, a sa njim je moguće:

jednostavno rukovanjefunkcija: slika u sliciigreinteraktivnostEPG (Electronic Program Guide – TV pro-gram u elektronskom obliku)

•••••

Obratite pažnju da je uređaj koji kupite TÜV-testiran! Austrijsko Radio-difuzno preduzeće (ORS) je izdalo saopštenje u kojem se kaže da će do 2010. godine svi zemaljski programski odašiljači morati da

odašilju digitalni signal. Na teritoriji grada Beča, emitovanje digitalnog TV signala je počelo još u septembru ove godine. Da bi se sprečilo manipulisanje i obmanivanje građana prilikom kupovine „DVB-T“ uređaja, ORS je ovlastio preduzeće TÜV čiji stručnjaci vrše testiranje ovih uređaja. DVB-T uređaji koji prođu ovu kontrolu moraju imati na vid-nom mestu ovakvu nalepnicu. Čak i ako se radi o jeftinim proizvodima – prodavac je u obavezi da vam pokaže sertifi kikat.

Pokušajte prvo sami da priključite boks na televizor i/ili video rekorder. Ukoliko ne znate dalje, pozovite DVB-T Hotline na broj 0820 420 420, (cena razgovora se računa po nor-malnoj tarifi ) Tehničari će vam pomoći. Jer, ako pozovete stručno lice da taj posao obavi umesto vas, skupo će vas koštati. Nemojte padati na trikove preva-ranata: Nemojte dozvoliti da vas na vratima stana na brzinu prevare i ubede da će vam tehničar najbolje priključiti boks.

DVB-T?

Info

14 12 | 2006

380.000 zaposlenih Bečlija godišnje potraži savet i pomoć u Radničkoj Komori, od toga njih 60.000 dobi-

je svoj termin! Oni dobijaju pomoć, u slučaju kada im šef duguje platu, kada je fi rma otišla u stečaj ili kada – nakon porođaja i perioda porodiljskog bolovan-ja – ponovo žele da rade. Usled velike potrebe za savetima – neophodna je do-gradnja i renoviranje sadašnjih prostorija. Evo najvažnijih informacija:- Radnička Komora gradi novi Centar za savetovanje u ulici Prinz Eugen Straße, u 4. becirku i istovremeno radi na sani-ranju zgrade AK. Rekonstrukcija zgrade počinje na leto i trajaće do 2008. godine.

- Pogon bečke Radničke Komore ostaje potpuno otvoren. Savetodavci iz AK Wien za sve teme, od radnog prava do zaštite potrošača, nalaziće se na izmeštenom mes-tu u Obrazovnom centru na uglu There-sianumgasse (vidi orijentacioni plan). Od 2008. god. vaši AK savetodavci će se ponovo nalaziti u kompletno renoviranoj zgradi na uobičajenoj adresi u Prinz Eugen Straße. - Evo šta čini za vas Radnička Komora: Za pravo u pogonu pomažu vam stručnjaci AK, na primer kada ste neopravdano dobi-li otkaz ili kada vaš prekovremeni rad nije plaćen, a kada pismo koje ste napisali svom šefu – nije pomoglo, Radnička Komora ide

sa vama na sud. U cilju vašeg daljeg obra-zovanja, a za vaš budući dolazak na posao Radnička Komora vam nudi „AK plus-Kursprogramm“ uz vrednosni bon za ob-razovanje u vrednosti od 100 evra. Kada je reč o vašem novcu, primera radi – AK vam pomaže da povratite novac od poreza. AK savetovalište – trenutno u AK Obra-zovnom centru, 1040, Theresianumgasse 16-18; Info telefon: Radno pravo: 01/501 65 201 + zakazivanje termina: 01/501 65 341 ili (pon-pet. od 8 do14h); Sever, 1210, Prager Straße 31, 01/501 65 6311 + Jug, 1230, Liesinger Platz 1, 01/501 65 6411 + Zapad, 1160, Thaliastraße 125a, St 1, 01/501 65 6205.

TROŠKOVI SANACIJE STAMBENIH PROSTORIJA MOGU SE ODBITI OD POREZA KAO POSEBNI RASHODI. NARAVNO, U TOM SLUČAJU SE MORA POVISITI PORESKA VREDNOST STANA ILI KUĆE. NAVODIMO NEKA PRAVILA

Troškovi sanacije se odbijaju od porezaPod sanacijom stambenih pro-

storija podrazumeva se sve, što povećava vrednost stana

– na primer zamena prozora radi bolje toplotne ili zvučne izolacije, ugradnja sig-urnosnih vrata, ugradnja grejnih uređaja sa boljim grejnim učinkom ili manjom potrošnjom energije, ili prebacivanje na daljinsko grejanje.U sanaciju stambenih prostorija se ne ubrajaju radovi održavanja – na primer krečenje ili tapaciranje prostorija, zame-na oštećenih prozorskih stakala, poprav-ka prozorskih krila ili vrata, ili priključak telefona.Troškovi sanacije stambenih prostorija se mogu odbiti samo kada se radovi spro-vode od strane ovlašćenih preduzetnika. Samo-obračunavanje upotrebljenog materijala se ne priznaje! Takođe, vi morate biti i neposredni nalogodavac – u stanarinu uračunati troškovi sanacije (na primer doprinos za održavanje) se ne mogu odbiti od poreza.

Iznos posebnih rashoda za sanaciju stambenih prostorija podležu najvišljoj granici u iznosu od 2.920 evra. Ovaj iz-nos se povećava na 5.840 evra kada se radi o samo jednoj zaposlenoj osobi u domaćinstvu ili samohranom roditelju. Zatim, ovaj iznos se povećava za još 1.460 evra ukoliko imate pravo na porodičnu nadoknadu za više od dvoje dece ili doprinos za izdržavanje.

Radnička Komora (AK) gradi novi centar

AK predsednik Herbert Tumpel: „Skoro 400.000 saveta godišnje – moramo da renoviramo Radničku Komoru da bi mogli bolje da pomažemo“

TUMPEL sa građevinskim radnicima

OD 1.3.2006.

Ovo je prilika da Vas podsjetimo na opšte odredbe o vozačkoj dozvoli, pogotovu onoj iz in-

ostranstva. Strane vozačke dozvole iz neke od EWR-država u Austriji važe neograničeno. Za osobe koje se u Aus-triju dosele iz neke „treće zemlje“ važi sljedeće:

U slučaju nastanjenja u Austriji, odnos-no zasnivanja glavnog prebivališta: šest mjeseci od tog trenutka, ukoliko je vlasnik dozvole navršio 18 godinaBez prebivališta u Austriji: do 12 mjese-ci od stupanja na teritoriju Austrije, ukoliko je vlasnik navršio 18 godina

Ukoliko strana vozačka dozvola nije na njemačkom jeziku ona važi samo zajedno sa međunarodnom vozačkom dozvolom ili uz ovjereni prijevod. Za osobe iz „trećih zemalja“ koje u Austriji namjeravaju iznajmiti kola preporučuje se prijevod na njemački (npr. kod ARBÖ, ÖAMTC).Dozvole iz država-članica EWR-a se ne moraju prepisivati (Umschreibung). Vlasnici dozvola iz trećih država moraju položiti praktični dio vozačkog ispita i „prepisati“ svoju dozvolu. Za to moraju staviti na raspolaganje odgovarajuće vozilo odgovarajuće klase. Samo dozvole iz dolje navedenih zemalja vrijede kao IZJEDNAČENE s austrijskim, iako se radi o „trećim državama“:

Za sve klase: Andora, Guernsey, Insel Man, Japan, Hrvatska, Monako, San Marino, ŠvicarskaUz to još i samo za klasu B: Australija, Izrael, Kanada, Južnoafrička Republika i Republika Južna Koreja (u posljednjem slučaju ako je dozvola izdata poslije 1.1.1997.)

I Austrijanci koji su vozački ispit položili izvan EWR-a moraju „prepisati“ svoju dozvolu.

•

•

Dozvole se mogu prepisati u svakom organu nadležnom za dozvole i to:Savezna policijska direkcija/Bundespolizeidirektion, u Beču Verkehrsamt, Okružna upravna služba/Bezirksverwaltungsbehörde – Bezirkshauptmannschaft/Magistrat

Obavezno treba podnijeti: zahtjev za vozačku dozvolu/Führerhscheinantragpotvrdu o prijavi/Bestätigung der M e l d u n g ( n e k a d a š n j a „Meldezettel“)putnu ispravu ( p a s o š /putovnicu)vozačku dozvo-lu/po potrebi s prijevodom1 fotografi ju za pasoš (35 mm x 45 mm)po potrebi ljekarski nalaz (ako organ vla-sti ima razloga za sumnju u z d r a v s t v e n o stanje)

U Beču se zahti-jevaju svi origi-nalni dokumenti plus kopije (pri-jave boravka, saobraćajne doz-vole i nalaza kao i dvije kopije stare dozvole i pasoša).

Troškovi: 55 eura i za praktični dio vozačkog ispita

•

•

•

•

•

•

Ko želi novu dozvolu u obliku kartice ima dvije mogućnosti: da preda staru dozvolu nadležnom organu i da od njega dobije privremenu dozvolu (vorläufi ger Führerschein). Pošto plati uplatnicom ili direktno nadležnom organu dobija za 5 do 10 dana novu dozvolu poštom. Druga mogućnost je da zadrži staru dozvolu i da poslije plaćanja kod organa vlasti u roku od 5 do 10 dana podigne lično novu i preda staru dozvolu.

Prepis vozačke dozvoleOd 1. marta u Austriji postoji još samo dozvola u obliku bankomat-kartice. Osobe koje imaju staru

dozvolu, ne moraju je mijenjati jer ona ostaje važeća. Vremensko ograničenje bi moglo biti uvedeno tek od 2012. godine. Sve papirne vozačke dozvole ostaće vjerovatno važeće sve do 2032. godine.

Saveti

12 | 2006 15

Saveti

16 12 | 2006

GLASNO SVIRANJE KLAVIRA SUSEDA U KASNIM SATIMA ILI TUĐI AUTOMOBIL PARKIRAN NA VAŠEM IMANJU… POSTOJI MNOGO RAZLOGA KOJI MOGU DA DOVEDU DO SVAĐE IZMEĐU SUSEDA

Postoji mnogo razloga koji mogu da dovedu do svađe sa susedima. Najčešće probleme stvara buka

koja dolazi iz susednog stana ili dvorišta, a takođe, često se dešava da sused (ili neka sasvim strana osoba) ne poštuje granice privatnog vlasništva ili samog vlasnika. Naravno, i pored najbolje volje za dobrosusedskim odnosima – ne morate trpeti tuđu svađu ili nečiji auto koji stoje parkirana na vašem imanju. Zakon vas štiti i svako može da se brani od protivpravnog korišćenja poseda od strane suseda ili drugih osoba – bilo da se radi o prelasku kolima preko vašeg poseda ili deponovanju smeća i drugih predmeta na vašem posedu. Ipak, najviše žalbi protiv suseda odnosi se na ometanje usled buke, kao što su sviranje klavira ili glasna muzika iz ste-

reo uređaja. I životinje su često povod za komšijske svađe: pas koji laje i ometa noćni mir, ili komšijska mačka koja svoj izmet ostavlja po susednim dvorištima. Razlog ometanja može ležati i u drveću ili žbunju suseda koje stvara neželjenu hladovinu u bašti ili čije grane prelaze preko granice poseda.

Vređanje od strane suseda

U zavisnosti od „repertoara“ i učestalosti uvreda ili psovki vašeg komšije (ili komšinice), vređanje se može okarakteri-sati često i kao kleveta ili povreda časti. U tom slučaju, preporučuje se prijava javnom tužilaštvu jer kleveta i povreda časti predstavljaju krivično pravno relevantno stanje za koje preti čak i zatvorska kazna. Kada vređanje nije toliko često ili toliko „uvredlji-vo“ (da se može okarakterisati kao krivično pravno činjenično stanje),

ili ukoliko vas sused nije uvre-dio u prisustvu još neke osobe, možete ga jedino prijaviti snagama o b e z b e đ e n j a (policiji). U zavis-nosti od različitih (od pokrajine do pokrajine)

krivičnih policijskih zakona, odnosno pokrajinskih zakona o sigurnosti, ovakvo ponašanje može da podleže krivičnom gonjenju kao „povreda časti“. Ukoliko se dokaže, počiniocu se može izreći admin-istrativna kaznena mera (slično kao kod saobraćajnih delikata ili kod povreda ja-vnog reda i mira).

Buka

Mnogi veruju da je dovoljno pridržavati se „kućnog reda“ i propisanog vremena za odmor (između 22 sata uveče i 6 sati ujutro). Ipak, buka se NE SME stvarati na neprimeren način takođe i van ovog vremenskog perioda. U pokrajinskim

zakonima (Pokrajinski zakon o bezbed-nosti, Pokrajinski policijsko-krivični za-kon) čak i ne postoje izričita pravila o ovom vremenskom periodu, odnosno precizna defi nicija šta se podrazumeva pod “ometajućom bukom na neprimeran način”, ali u praksi, u pomoć pozvan or-gan bezbednosti (policajac) odlučuje da li je proizvedena buka i u kojoj meri je ona ometajuća i neprimerna. Što se tiče Upravnog suda, tu je situacija preciznija: “Ometajuća buka se ocenjuje kao neprim-erenu kada se činjenjem ili nečinjenjem prekrši osnovno pravilo ponašanja koje se može očekivati u zajedničkom životu sa drugim ljudima”. U mnogim opštinama Austrije postoje mesni polici-jski pravilnici koji zabranjuju određene radnje koje prouzrokuju ometajuću buku

Problemi sa susedimaNajbolji način da se prevaziđu nesuglasice sa komšijama, svakako je razgovor sa njima. Narušeni odnosi među susedima mogu ozbiljno narušiti miran i komforan život. Ipak, ukoliko ne dođe do

zajedničkog rešenja, morate potražiti pomoć nadležnih

Najčešće pritužbe komšija:

Novčanu kaznu možete platiti ukoliko vas prijavi komšija i dokaže da ste:

Koristili mašinu za pranje veša (glasna centrifuga) posle 22 časaGlasno slušali radio ili TV u 6 sati ujutroGlasno izgovorali reč „Arschloch“ u hodniku zgrade sa više stanova Ostavljali psa na duže vreme samog u stanu, a on lajao Takođe, rizikujete da budete kažnjeni i kada kasno noću uskačete u bazen uz veliku buku i na taj način probudite su-sede. Prouzrokovanje buke se može smatrati neprimerenim i u toku „normalnog“ dnevnog perioda (koji nije određen za odmor - na primer u 17.00 časova). Ali, u uobičajenim vremenskim periodima određenim za odmor (između 12.00 i 15.00 časova, i noću od 20.00 do 06.00 časova), kazne su mnogo strožije.

•

••

••

12 | 2006 17

(najčešće u periodu koji je određen za odmor). Tako opštine mogu, na primer, da predvide vremenska ograničenja za upotrebu ili rad: baštenskih ili drugih radnih mašina, radio ili televizijskih aparata, modeliranih letilica, vozila na motorni pogon na površinama, ukoliko se ne radi o ulicama namenjenim za ja-vni saobraćaj, slivnika, dovoda vode i sl. U većem delu Austrije je, recimo zabran-jeno koristiti motornu kosilicu za travu u vreme odmora. Takođe, opštine mogu da predvide i ograničenja za paljenje ma-terija sa intenzivnim mirisom.

Vriska dece

Tipično vrištanje novorođenčadi, ali i tipična buka koju prouzrokuju mala deca kao što je povremeno trčanje po stanu, NE MOŽE se oceniti kao nep-rimereno. Isto važi i za povremeno ska-kanje male ili školske dece. ALI: Majci osmogodišnjaka koji je zajedno sa bratom u prepodnevnim satima ne snebivajući se vrištao i skakao pola sata po stanu tako da se susedima ljuljao luster, tresla se vrata a plafon podrhtavao, određena je administrativna kazna koju je Upravni sud potvrdio, zu primedbu da: “Sigurno postoje mogućnosti da se deca vaspitaju uz primerene pravne i pedagoške mere tako da poštuju svoje okruženje.“

Muziciranje

Postoji odluka Višeg suda (Oberster Geri-chtshof - OGH) ko-jom je određeno uobičajeno trajanje sviranja klavira u gradskim sredinama i ono iznosi, u toku dana maksimalno DVA SATA! Uko-liko niste poklonik muzike koju izvodi vaš komšija – raspi-tajte se KOJA SU TA 2 SATA, a zatim ga možete prijaviti policiji ukoliko buka iz njegovog stana dolazi duže od tog perioda ili prevazilazi (po mesnoj regu-lativi) uobičajenu meru i znatno utiče na mesto uobičajeno za korišćenje privatnog poseda/stana. Na osnovu iskustva, za razliku od bubn-jeva, trube ili limenih duvačkih instrume-nata kod kojih je zbog njihovog specifi čno glasnog zvuka obavezno vežbanje u specijalnim prostorijama – upravo se kla-vir (kao i fl auta i harmonika) u gradskim

sredinama često uči i vežba u stanovima. Shodno tome je sviranje klavira (ali i svi-ranje fl aute i harmonike) od Vrhovnog suda označeno kao „oduvek uobičajeno u stambenim četvrtima“.Ali, sviranje klavira se kao uobičajeno za mesto može označiti samo ukoliko se ne sprovodi u vreme uobičajenog vremen-skog perioda određenog za odmor (po-slepodne i u noćnim satima). Osim toga,

kao uobičajeno može se prihvatiti samo vremenski ograničeno svi-ranje klavira. Kod procene štetnog delovanja kao uobičajene za mesto, mora se up-orediti korišćenje ometanog poseda ili stana sa drugim posedima, odnos-no stanovima u o d g o v a r a j u ćo j oblasti. Po pravi-lu dakle, mesna u o b i č a j e n o s t štetnog delovanja zavisi od toga

da li se u posmatranoj oblasti veći broj poseda, odnosno stanova koristi tako da utiču na ostale, na način koji odgovara konkretnim ometanjima koja se procen-juju.

Kome se obratiti?

Najbolji način rešavanja ovih prob-lema sa susedima je naravno razgovor i zajedničko pronalaženje rešenja.

Ukoliko ste pokušali, ali niste pronašli zajednički jezik sa komšijama, za početak, od velike pomoći vam može biti informisanje o vašem pravnom položaju. Pored advokata, pravi izvor ovakvih in-formacija su i pravno obučene osobe pri Okružnim sudovima kojima se možete obratiti danima kada su ove službe ot-vorene za rad sa strankama (jedan ili pola dana svake sedmice) i ti savetnici vam stoje na usluzi besplatno! Takođe i opštinska uprava becirka ili mesta u kojem živite (odnosno magistrat), kao i snage obezbeđenja (policija), mogu da budu partneri kojima se može obratiti kada iskrsnu konfl ikti sa susedima. Ako, dakle normalan razgovor i molbe ne pomognu prijavite slučaj službama obezbeđenja (policiji, upravi becirka, odnosno magistratu, opštini), a te službe su u stanju da – ukoliko se ponašanje oceni kao neprimereno prouzrokovanje buke i/ili nepristojno ponašanje – odrede odgovarajuću administrativnu kaznu. Član 181a Krivičnog zakonika Opšteg krivično prava (važi u celoj Austriji) kaže:„Svako ko protivno pravnim odredbama ili službenom nalogu prouzrokuje buku u toj meri i pod takvim okolnostima da svojim činjenjem vrši trajno i teško ometanje tele-snog senzibiliteta mnogih osoba, kazniće se kaznom zatvora u trajanju od 6 meseci ili novčanom kaznom i do 360 dnevnih jedi-nica.“Dakle, svako ko je odgovoran za ovakvo grubo i teško ometanje bukom, može u svakom slučaju biti prijavljen javnom tužilaštvu.

Ukoliko se dokaže ovakvo prekršajno delo, vaš sused može biti kažnjen novčanom kaznom, a ukoliko ovu ka-znu ne plati, može dobiti čak i zatvor-sku kaznu. Pored pravila o izazivanju buke koja ometa druge, pokrajinski za-koni sadrže (različito u svakoj pokrajini) često i pravila koja zabranjuju nepris-tojno ponašanje, povredu javnog reda i mira i povredu časti drugih osoba. Dalje, ovim zakonima je često generalno zabranjeno ili dozvoljeno samo uz ispunjavanje određenih petn-aest okolnosti, i prošenje, prostituci-ja kao i držanje (opasnih) životinja. Takođe, prekršaji protiv ovih pravila se tretiraju kao administrativni prekršaji koji se kažnjavaju novčanim kaznama.

Poštovane čitateljke i čitaoci!

Uovom broju „Novog Glasnika“ pozabavio bih se pitanjem prava i obaveza radnika, pogođenih

stečajem poslodavca, a koji u odnosu na poslodavca imaju pravo potraživanja plate, ili neku drugu vrstu potraživanja. Ovu temu smatram veoma aktuelnom, jer se svakodnevno u praksi srećem sa problemom radnika koji bi željeli isplatu plate, kao i zaostalih primnaja od strane poslodavca koji se nalazi u stečajnom postupku.Kao prvo naglasio bih, da je pitanje obeštećenja radnika regulisano zakonom (Insolvenz-Entgeldssicherungsgesetzt).Ovim zakonom je problem isplate rad-nika u slučaju stečaja fi rme, ili u sličnim situacijama, prebačen na Insolvenz-Aus-fallgeld-Fond u daljem teksu Fond). Fond se dobrim dijelom fi nansira iz sredstava socijalnog osiguranja koje za svoje rad-nike uplaćuju poslodavci.U slučaju otvaranja konkursa nad imo-vinom poslodavca, ili pokretanja sličnog postupka, pravo je radnika, koji je posao obavljao u fi rmi, kao i onog koji je posao za fi rmu obavljao kod kuće, na takozvani „gesicherten Anspruch“ u odnosu na po-slodavca. Ovo pravo imaju i pravni sljed-benici, u slučaju smrti radnika.

Pravo na Insolvenz-Ausfallsgeld nemaju ni u kom slučaju članovi kolektivnog organa rukovođenja fi rmom (primjera radi članovi upravnog odbora akcionog društva, ili dirketor društva), ovlašteni na zastupanje fi rme, ostalo rukovodno osoblje, kao i članovi društva, koji imaju određeni uticaj u rukovođenju fi rmom.Insolvnez-Ausfallgeld se isplaćuje u samo, za to zakonom određenim slučajevima, a to su:

Pravo na naknadu, osobito tekuću na-knadu plate, kao i pravo na otpremn-inu. U tekuću nakanadu spada po osnovu važeće pravne prakse također i adekvatan iznos penzionog osigu-ranja. Po osnovu Betriebspensiongesetz nisu osigurana izdvajanja o odnosu na kasu penzionog i životnog osigu-ranja;

a)

Pravo na naknadu stete. U ovo spada šteta u slučaju otkaza radnog odnosa, do koje je došlo zbog oštećenja ili to-talnog uništenja ličnih stvari ili lične opreme radnika, ili konvencionalna kazna, koju ima pravo naplatiti rad-nik zbog okončanja radnog odnosa. Ukoliko se obeštećenje zbog otkaza proteže na period preko tri mjeseca, onda se prilkom obračuna insolven-zgeld uzima u obzir i zarada, koju je radnik u ovom vremenu ostvario kod drugog poslodavca, tako što se ovaj iznos izbija iz pripadajuće sume in-solvenzgeld. Pravo na naknadu nema radnik koji je propustio mogućnost zarade, odnosno zapošljavanja kod nekog drugog poslodavca. To znači da radnik mora računati sa tim, da će mu sume obeštećenja biti umanjena, ukoliko se nije potrudio da pronađe drugi posao;Ostali zahtjevi u odnosu na poslo-davca. U ovo spada narocito terenski dodatak i kamate zbog kašnjenja u is-plati.

Kamata se obračunava do momenta ot-varanja konkursa;

Radnik ima pravo i na naknadu troškova do kojih je došlo njegovim nastojanjem da vođenjem određenog postupka, ili na drugi sličan način, os-tvari svoje pravo na isplatu naknade, odnosno obeštećenja od strane poslo-davca;Pravo na otpremninu zbog prestanka radnog odnosa je u svakom slučaju zagarantovano radniku..

Opremina se isplaćuje kao insolvenzgeld kada je fi nansijska situacija poslodavca tako pogoršana, da ovaj u potpunosti, ili djelimično nije u stanju da radniku isplati kompletnu otpremninu. Radniku se u ovom slučaju isplaćuje ili kompletna otpremnina iz insolvenzgeld, ili dio, koji poslodavac nije u stanju da isplati. Do is-plate može doći i neovisno od toga da li je poslodavac insolventan. U tom slučju je dovoljno prezentiranje pravosnažne od-luke austrijskog suda kojom je utvrđena fi nasijska situacija poslodavca. U ovo

b)

c)

a)

b)

ulaze i presude u kojima nije preispitano fi nansijsko stanje poslodavca (primjera radi presuda zbog izostanka). Primjer koji sam naveo, predstavlja izuzetak, jer je u svakom slučaju potrebna pre-suda suda, kojum se utvrđuje postojanje konkursa.Pravo na insolvenzgeld nema radnik za nezakonite dogovore koje je napravio sa poslodavcem. Ovo se posebno odnosi na pojedinačne dogovore radnika sa po-slodavcem po otvaranju, ili u posljed-njih 6 mjeseci prije otvaranja stečajnog postupka. Radi se, naravno, o dogov-orima, koji nisu u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.Ne treba smetnuti s uma, da se visina obeštećenja, odnosno otpremnine, može kretati samo u granicama utvrđenim za-konom o socijalnom osiguranju. To znači da se visina obeštećenja može kretati samo u okvirima utvrđenim opštim za-konom o socijalnom osiguranju, tj. ure-dbom, koja se za svaku godinu donosi po osnovu ovoga zakona. Ukoliko plata radnnika prelazi maksimum utvđen za-konom, to će mu se isplatiti insolvenzgeld samo do visine untrđene zakonom. Što se tiče otpremnine, ona se može isplatiti u visini od 150% od zakonom utvđenog maksimuma.Pravo na tekući naknadu ima svaki rad-nik, koji se obrati Fondu u roku od 6 mjeseci od dana otvaranja stečaja.Želio bih naglasiti, da pravo potraživanja od strane Fonda možete ostvariti na način, što ćete se u roku od 6 mjeseci od dana otvaranja stečaja nad fi rmom poslo-davca, obratiti Fondu sa zahtjevom za is-platu insolnezgeld. Zahtjev se podnosi po-punjavanjem odgovarajućeg formulara. O podnesenom zahtjevu Fond donosi odluku u vidu rješenja.

Mag. Michael WarzechaRechtsanwalt/Advokat

SAVETOVANJE NA VAŠEM MATERNJEM JEZIKU

•Pravo boravka•Radno pravo•Stambeni/Vlasnički odnosi•Privredno pravo (osnivanje fi rmi u Austriji i domovini)•Porodično pravo (razvodi,usvajanja i sl.)•KRIVIČNI POSTUPCI

Stubenring 4, A-1010 WienTel. +43/1/513 95 66Fax. +43/1/512 59 46 Pl

aćen

i ogla

s

Uređuje:Mag. Michael WarzechaSaveti

Stečaj i

18 12 | 2006

otpremnina

SPECIJALNI DODATAKZakoniU svakom broju NOVOG GLASNIKA možete pronaći specijalni dodatak sa pregledom austrijskih zakona koji prate problematiku stranaca. Ukoliko želite, ove stranice možete izdvojiti i sačuvati. Na taj način ćete imati pregled najvažnijih zakonskih pojedinosti – sakupljen na jednom mestu

Ko su članovi porodice a ko „srodnici“ Austrijanaca?

Iako je u zemljama iz kojih potiču naši čitaoci porodica vrlo široka i teško djeljiva, to nije slučaj u austrijskom

zakonu. Ovdje se pravi razlika između članova porodice (Familienangehörige) i ostalih srodnika (Angehörige).

“Pravi” članovi porodice jednog Aus-trijanca su: bračni drug i maloljetna nevjenčana djeca (rođena, usvojena i pastorčad). Za njih ne postoji obave-za postojanja mjesta u godišnjoj kvoti predviđenoj za doseljavanje stranaca u Austriju. Njima se mora dodijeliti boravišni naslov pod nazivom „član po-rodice austrijskog državljanina” (Fami-lienangehöriger), ali samo pod uslovom da ispunjavaju i opšte preduslove, a ne samo zato što su zaista članovi porodice Austrijanca. To znači da i oni MORAJU ispuniti odredbe Integracionog spora-zuma, odnosno naučiti njemački u prim-jerenom roku.

Oni smiju podnijeti zahtjev za boravak U AUSTRIJI jedino ukoliko su legalno ušli u zemlju i tu se još uvijek nalaze legalno (dakle, ne kao ranije, u svakom slučaju, čak i ako su ušli „na crno“). Problem je jedino u tome, što im pravo na podnošenje zahtjeva u Austriji ne produžava automatski i pravo na dalji boravak koji su stekli sa ulaznom vizom ili bez vize (ako dolaze na primjer iz Hrvatske).

Takvim osobama, koje ostanu duže nego što im traje izdata viza, odnosno što to smiju bez vize (3 mjeseca u komadu) se uskraćuje dodjeljivanje boravišnog naslo-va na osnovu srodstva s Austrijancem. Odlučujući preduslovi za podnošenje zahtjeva u Austriji za ovakve osobe su, dakle, i legalni ulazak u zemlju (viza ili bez, na osnovu međudržavnog ugovora) i legalni boravak u njoj.

Članovima porodice Austrijanaca se na 12 mjeseci izdaje dozvola sa naznakom „Familienangehöriger“, koja se produžava na još 12 mjeseci, a onda na po 2 godi-

ne. Ovim osobama NIJE potrebna do-datna dozvola za rad da bi se smjeli zapošljavati u Austriji.

Poslije 5 godina boravka, članu porodi-ce se izdaje dozvola “za trajni boravak člana porodice austrijskog državljanina” (Daueraufenthalt – Familienangehöriger) pod sljedećim uslovima: a) ispunjeni su opšti preduslovi b) osoba je ispunila Integracioni sporazum i c) u slučaju bračnog partnera Austrijanca, brak je važeći već najmanje dvije godine. Uz ovu dozvolu član porodice zasniva „vlastitu“ boravišnu egzistenciju u Austriji. Ako se brak raspadne prije istjeka 5 godina boravka supružnika Austrijanca, on/a može ako ispunjava uslove dobiti drugu dozvolu ili humanitarnu dozvolu.

Koji su to slučajevi? Smrt austrijskog supružnika, razvod zbog pretežne krivice tog supružnika, kao i razlozi koji se moraju posebno uvažiti (npr. nasilje u braku) vode ka zadržavanju boravka za razvedenog stranca. On/a dobija u tom slučaju „dozvolu za nastanjenje

ZAKON O NASTANJIVANJU I BORAVKU

U prošlom broju smo se bavili naknadnim doseljavanjem članova porodice državljana takozvanih U prošlom broju smo se bavili naknadnim doseljavanjem članova porodice državljana takozvanih „trećih zemalja“ koji sačinjavaju najveći broj slučajeva spajanja porodice. Nije, međutim, ni izdaleka „trećih zemalja“ koji sačinjavaju najveći broj slučajeva spajanja porodice. Nije, međutim, ni izdaleka mali broj onih koji posjeduju austrijsko državljanstvo, a nisu dobro ili dovoljno obaviješteni o tome mali broj onih koji posjeduju austrijsko državljanstvo, a nisu dobro ili dovoljno obaviješteni o tome

kako im se mogu pridružiti članovi porodice iz neke „treće zemlje“, dakle najčešće nekadašnje kako im se mogu pridružiti članovi porodice iz neke „treće zemlje“, dakle najčešće nekadašnje domovine. domovine.

Spajanje porodice austrijskih i EWR-državljana

12 | 2006 19

SPECIJALNI DODATAKZakoni

– neograničeno“ (Niederlassungsnachweis – unbeschränkt).

Ako, međutim, dođe do sporazumnog razvoda braka, onda je situacija složena, jer u tom slučaju nema jednoznačnih propisa u Zakonu. Po nekim tumačenjima, takav stranac može da ostane u zemlji sa samostalnim pravom boravka, ukoliko ima osiguranje, prihode i stan. To je i jedino logično rješenje, posebno u slučaju nasilja u porodici, jer se u protivnom niko ne bi smio razvoditi ako ga supružnik terorizira, pošto u potpunosti zavisi od njega.

Srodnici Austrijanca koji ne spadaju u takozvanu užu porodicu (vidi gore) mogu se također doseliti u Austriju bez potrebe postojanja mjesta u godišnjoj doseljeničkoj kvoti. Ko spada u te srodnike?

Roditelji odnosno baba i djed Aus-trijanca ILI njegovog bračnog druga, ukoliko im se „zaista“ osiguravaju sredstva za život od strane austrijskog srodnikaŽivotni saputnik/ca ukoliko je doka-zano postojanje životne zajednice u inostranstvu i sredstva za život mu

„zaista“ osigurava austrijski part-nerOstali rođaci (npr. punoljetna djeca, braća i sestre, nećaci i sl.) Austrijanca (ali NE i njegovog bračnog druga!!!) ako ih je taj Austrijanac već i u domovini izdržavao ILI ako je s njim/njom već tamo živio u zajedničkom domaćinstvu i ovaj ga je izdržavao ILI ako je iz zdravstvenih razloga NEOPHODNO potrebna njega tog srodnika od strane austrijsk-og državljanina.

Takvi naknadno doseljeni srodni-ci dobijaju dozvolu za nastanjenje – srodnik (Niederlassungsbewil-ligung- Angehöriger) ukoliko su ispunjeni i svi opšti preduslovi. Austrijski državljanin MO RA u svakom takvom slučaju potpisati JAMSTVO (Haftungserklärung),

•

•

•

odnosno dati garanciju o izdržavanju takvog srodnika. Zahtjev se mora post-aviti u inostranstvu, osim ukoliko navedni srodnik smije boraviti u Austriji (s turističkom vizom, odnosno bez vize, ako je iz zemlje za koju ona nije prop-isana).

Dozvola za nastanjenje se izdaje na dvanest mjeseci i produžava – ako su svi uslovi ispunjeni – svaki put na po još 12 mjeseci do navršetka 5 godina boravka, poslije kojih je moguće dobiti dozvolu za trajni boravak – EZ“ (Dauer-aufenthalt – EG). Ukoliko se boravak na osnovu „srodstva“ okonča prije isteka tih 5 godina, moguće je samo vrlo teško samostalno zasnovati boravak. Pod iz-vjesnim uslovima posjednici „dozvole za nastanjenje – srodnik“ mogu dovesti i svoje vlastite članove porodice u Aus-triju. Ovdje je Zakon vrlo neprecizan, ali je tako nešto principijelno moguće (iako vrlo teško).

Razlika između boravišnih naslova za „člana porodice“ i „srodnika“ austi-jskog državljanina je u tome što srod-nici NE SMIJU raditi. Njima je moguće zapošljavanje samo ako uspiju promi-jeniti svrhu boravka i dobiti mjesto u kvoti predviđenoj za one (nove) strance koji smiju raditi (što je vrlo, vrlo teško moguće). Ako bi takav stranac pribavio „Sicherungsbescheinigung“ (dakle pot-vrdu da ima osigurano radno mjesto nakon provjere od strane Zavoda za zapošljavanje) onda bi mogao dobiti

20 12 | 2006

DOSELJAVANJE ČLANOVA PORODICE AUSTRIJSKIH DRŽAVLJANA

Osoba kojoj se pridružuju članovi porodice Austrijanac/Austrijanka

Krug srodnika Uža porodica i srodnici

Mjesto u kvoti U oba slučaja nepotrebno

Vrsta dozvole Uža porodica: boravišni naslov član porodice (Aufenthaltstitel: Familienangeöriger)Srodnici: dozvola za nastanjenje - član porodice (Niederlassungsbewilligung- Angehöriger)

Preduslovi Opšti preduslovi

Podnošenje zahtjeva Za užu porodicu: u Austriji (samo u slučaju legalnog ulaska i zakonitog boravka)Za srodnike: u inostranstvu (u Austriji samo u slučaju da osoba potiče iz zemlje za koju nije propisana viza)

Pristup radnom tržištu Za užu porodicu: slobodanZa srodnike: ne, osim u slučaju promjene svrhe boravka i postojanja mjesta u odgovarajućoj kvoti

Produžavanje Za užu porodicu: boravišni naslov za po dvije godine, poslije 5 godina: trajni boravak- član porodice (Daueraufenthalt – Familienangehöriger)Za srodnike: dozvola za nastanjenje na po godinu dana (u slučaju osiguranog radnog mjesta moguć prelazak na ograničenu dozvolu za nastanjenje- Niederlassungsbewilligung- beschränkt)

– uz ispunjavanje ostalih opštih uslova – „dozvolu za nastanjenje –ograničena“ (Niederlassungsbewilligung- beschränkt).

Članovi porodice Austrijanaca u lošijem položaju od onih državljana EWR-a

Austrija već godinama ima takozvanu godišnju kvotu za doseljavanje novih stranaca koja dozvoljava da u zemlju uđe najviše 7.000-8.000 novih državljana trećih zemalja na osnovu priključivanja porodici ili zaposlenja (samo za ključnu radnu snagu). Ta kvota je, međutim, samo mali deo pravog broja stranaca, jer se prethodnih godina doseljavalo po 23.500 novih stranaca van te kvote i to up-ravo na osnovu statusa „člana porodice ili srodnika austrijskog državljanina“. Takvima nije trebalo mjesto u kvoti.

Od početka 2006. članovi porodice Aus-trijanaca su u lošijem položaju od onih državljana zemalja članica EWR-a. Radi se o „izumu“ austrijskih zakonodavaca koji te članove porodica razlikuju na

osnovu toga da li je Austrijanac koji ih dovodi „iskoristio svoje pravo na slobod-no naseljavanje u Evropskoj zajednici“ ili tzv. Freizügigkeitsrecht, jer su njegovi članovi porodice samo u tom slučaju povlašćeni kao i oni državljana ostalih zemalja članica.

Pošto su Austrijanci po pravilu rođeni i živjeli cijeli život u svojoj zemlji, njima je teško da ostvare to „pravo na slobodno naseljavanje“, jer je za to potrebno da neko vrijeme žive u nekoj drugoj državi-članici pa da se vrate u Austriju.

Tek u tom slučaju njihovi članovi poro-dice se izjednačavaju u povlašćenosti sa onima drugih državljana zemalja EWR-a, koji po prirodi stvari već svojim doseljavanjem u Austriju automatski iskorišćavaju svoje „pravo slobodnog naseljavanja“, pa tako i njihovi članovi porodice dobijaju privilegovani status za razliku od onih „jadnih“ Austrijanaca.

Posljedice ove kompleksne „zamke“ za vlastite državljane (u prvom redu, nara-

vno, one stranog porijekla, koji sada ima-ju austrijski pasoš i dovode svoje članove porodice iz bivše domovine) su značajne, jer je krug njihovih srodnika ograničen na „užu porodicu“, postavljanje zahtje-va u zemlji je teško moguće (vidi gore). Mnogi misle da se radi o protivustavnoj diskriminaciji vlastitih državljana, ali to je očito u ovoj politički osjetljivoj pravnoj oblasti nevažno.

Ovim odredbama su posebno pogođene osobe iz miješanih brakova (u međuvremenu je svaki četvrti zaključen u Austriji između stranca i Austrijanca). Ne samo da njihov austrijski bračni part-ner mora za dvoje da dokaže iznos od preko 1.000 eura mjesečno, već i njegov bračni drug mora imati dozvolu za bora-vak/vizu da bi se smio vjenčati u Austriji sa austrijskim državljaninom. Ako to nije slučaj, mora iz inostranstva tražiti dozvolu, a ako mu austrijski part-ner ne zarađuje dovoljno, moguće je usk-ratiti mu pravo na porodični život. Uz to se od prošle godine i svi – matičnim službenicima „sumnjivi“ brakovi strana-

12 | 2006 21

DOSELJAVANJE ČLANOVA PORODICE DRŽAVLJANA EWR-a I AUSTRIJSKIH DRŽAVLJANA KOJI SU OSTVARILI „PRAVO NA SLOBODNO NASELJAVANJE“

Osoba kojoj se pridružuju članovi porodice Državljanin EWR-a, Švicarske i Austrijanac/Austrijanka s ostvarenim „pravom“

Krug srodnika Državljani EWR-aDržavljani „treće zemlje“ - uža porodicaDržavljani „treće zemlje“ - širi krug, srodnici

Mjesto u kvoti U sva tri slučaja nepotrebno

Vrsta dozvole Državljani EWR-a: Potvrda o prijavi (Anmeldebescheinigung)Državljani „treće zemlje“ - uža porodica: kartica za trajni boravak (Daueraufenthaltskarte)Državljani „treće zemlje“ - širi krug, srodnici: dozvola za nastanjenje – član porodice (Niederlassungsbewilligung – Angehöriger)

Preduslovi Državljani EWR-a: Dokument o identitetu, sredstva za život, osiguranjeDržavljani „treće zemlje“ - uža porodica: Dokument o identitetu, sredstva za život, osiguranjeDržavljani „treće zemlje“ - širi krug, srodnici: opšti preduslovi

Podnošenje zahtjeva Državljani EWR-a: AustrijaDržavljani „treće zemlje“ - uža porodica: AustrijaDržavljani „treće zemlje“ - širi krug, srodnici: inostranstvo

Pristup radnom tržištu Državljani EWR-a: daDržavljani „treće zemlje“ - uža porodica: da (osim za babu/djeda i unuke)Državljani „treće zemlje“ - širi krug, srodnici: ne, osim u slučaju promjene svrhe boravka povezane s mjestom u kvoti

Produžavanje Državljani EWR-a: neograničenoDržavljani „treće zemlje“ - uža porodica: 10 godinaDržavljani „treće zemlje“ - širi krug, srodnici: dozvola za nastanjenje na po godinu dana (u slučaju osiguranog radnog mjesta moguć prelazak na ograničenu dozvolu za nastanjenje- Niederlassungsbewilligung- beschränkt)

ca i Austrijanaca – moraju prijaviti Polici-ji za strance koja onda sa svoje strane procjenjuje mora li „krenuti u akciju“.

Ako, dakle, npr. državljanin Njemačke ostvari svoje zakonsko pravo „na slo-bodno naseljavanje“ u Austriji, on smije dovesti sljedeće srodnike (AKO SU I SAMI DRŽAVLJANI EWR-a): bračnog druga, svoju i (rođenu, usvojenu, pastorčad) djecu svog muža/žene do 21. godine ali i preko, ako su im osigurana sredstva za život, svoje i srodnike muža/žene (roditelje, babu, djeda), životnog saputnika i dalje rođake (ako je s njima imao odnos i živio zajedno i u svojoj zemlji).

Za ove rođake se ne mora dodijeljivati dozvola, jer je to pravo garantirano, ali im se izdaje potvrda o prijavi (Anmeldebe-scheinigung) koju moraju zatražiti najdalje 3 mjeseca od doseljavanja u Austriju. Oni moraju imati osiguranje i dovoljno sred-stava za život, dok se u slučaju daljih rođaka zahtijevaju i dokazi o srodstvu iz zemlje porijekla. Ovim državljanima se, međutim, ne smiju postavljati uslovi kada je riječ o visini prihoda (preko 1.000 eura za par), kako je to slučaj sa diskri-miniranim sopstvenim državljanima.

Ovi državljani EWR-a i njihovi srodnici (takođe iz EWR-a) su, dakle, po pravima izjednačeni s Austrijancima, pri čemu Austrijanci nisu izjednačeni s njima (vidi gore).

Ako su, međutim, rođaci državljanina EWR-a državljani „treće zemlje“, prave se razlike između „uže porodice“ i osta-

lih srodnika, iako se i takvima po pravilu mora dati dozvola, ako is-punjavaju uslove. U „užu porodicu“ državljanina EWR-a spadaju: bračni drug, vlastita ili djeca bračnog dru-ga do 21. godine i preko, ako su im osigurana sredstva za život, kao i sop-stveni i roditelji i baba/djed bračnog druga, ako im se zaista osiguravaju sredstva za život.

Ovi srodnici dobi-jaju „karticu za tra-jni boravak“ (Dau-eraufenthaltskarte) koja se izdaje na 10 godina i košta 56 eura. Zahtjev se može postaviti u Austriji čak i ako je taj srodnik ušao ile-galno i nema pravo boravka u trenutku podnošenja zahtje-va (što nije slučaj sa srodnicima Aus-trijanaca!). Ova kartica se može uskratiti samo ako osoba nema osiguranje i mini-malna osigurana sredstva za život (ori-jentacija: iznos socijalne pomoći).

U Austriju mogu doći i još dalji srodnici državljanina EWR-a koji sami potiču iz neke treće zemlje, ako se dokaže blizak odnos i u domovini, ili su bolesni i treba im njega. Oni dobijaju „doz-volu za nastanjenje- srodnik“, moraju ispuniti Integracioni sporazum i za njih se mora obavezno potpisati JAMSTVO – Haftungserklärung.

Zahtjev se smije postaviti u Aus-triji samo ako je osoba smjela ući bez vize u Austriju jer postoji međunarodni sporazum. Gore navedena ograničena dozvola za nastanjenje - srodnik može „prijeći“ u „dozvolu za nastan-jenje- ograničena“ (Niederlas-sungsbewilligung –beschränkt) ako postoji mjesto u kvoti i ako su ispunjeni opšti uslovi. Inače ovi srodnici ne smiju raditi.

Sve gore navedeno važi samo u slučaju da državljanin EWR-a iskoristi svoje pra-vo „slobode naseljavanja“. Ako to nije slučaj (kao s većinom Austrijanaca), onda za njihove srodnike vrijede isti strožiji uslovi kao i za rođake Austrijanaca.

Kada jedan Austrijanac može da ostvari to svoje pravo? Ako, na primjer, jedna Austrijanka ode na rad u Njemačku i tamo se uda za Turčina i vrati s njim u Austriju on ovdje dobija „karticu za tra-jni boravak“. Ako se ona, međutim, za njega uda tek poslije povratka u Aus-triju on bi i onda morao dobiti istu is-pravu, jer je ona već iskoristila „pravo“ (živjela i radila u Njemačkoj), ali se to ne priznaje u Austriji, jer je brak „morao da se zaključi u nekoj od država-članica. Koliko je ona (sama ili s njim) provela vremena u Njemačkoj nije važno, vlasti samo zanima da brak nije lažan i da je tamo zaključen.

Sve, naravno, zvuči vrlo komplikovano, a i zaista je tako. Zato smo Vam ponovo pripremili dvije pregledne tabele, kako biste pronašli sve na jednom mjestu.

SPECIJALNI DODATAKZakoni

22 12 | 2006

OLGA DANILOVIĆJacquingasse 33 / 4, A-1030 Wien

Tel. / Fax.: 43 1 943 44 94Handy: 0676 73 76 715

E-mail: olga.danilovic@chello.atObezbeđujemo advokatske usluge i druge vrste za-stupanja na tertoriji bivše Jugoslavije u slučajevima vezanim za:- spajanje penzijskog staža i postupak dobijanja penzija;- ispisa iz državljanstva;- upisa u državljanstvo Srbije;- saobraćajnih nesreća;- carinskih prekršaja; - denacionalozacije;- dobijanja dozvola i drugih vrsta ličnih isprava;- sve vrste sporova i krivičnih postupaka pred opštinskim, Okružnim i Vrhovnim sudom;- postupke pred opštinskim i republičkim organima uprave

Kontakte osigurava dipl. pravnik sa iskustvom od 20 godina.

Plać

eni o

glas

Saveti

Naš organizam posjeduje adaptacijske me-hanizme, koji mu pomažu da adekvtno odgovara na povećane zahtjeve u slučaju

izuzetnih opterećenja poput: stresne situacije, loše vijesti, teške infekcije, opasne situacije i sl. U slučaju povećanih zahtjeva pojačano se luče hormoni (adren-alin i kortizol), ubrzava rad srca, povećava se krvni tlak, ubrzava disanje, pojačava se prokrvljenost mišića, u krvi se povisuje nivo šećera (iz rezervi u je-tri i masnom tkivu) koji služi kao „gorivo“ mišićima, kretnje postaju brže i usmjerenije prema cilju – cijelo tijelo se naprosto priprema za predstojeću aktivnost. Sve navedene reakcije i aktivnosti uzrokovane su stimulacijom tzv. simpatičkog nervnog sistema. Čim opasnost prođe, nastupa faza opuštanja (u kojoj dominira parasipatički nervni sistem), što dovodi do usporavanja rada srca, pada krvnog tlaka, usporava se disanje i sl.Ako su ovi stresni događaji kraćeg trajanja i ako se adekvatno odreagiraju, tada najčešće ne ostavljaju posljedice u organizmu. Međutim, ako pristižu stalno iznova novi stresni podražaji (sa kratkim među-razmacima) ili se javi, jedno za drugim ili čak istovremeno jedan ili više veoma jakih stresnih situacija, tada organizam ne stiže adekvatno odre-agirati te mu stoga opada sposobnost prilagodbe na datu situaciju(e), što ga u konačnici slabi i iscrpljuje. Raste neotpornost prema infekcijama kao i opasnost od ozbiljnih oboljenja, prije svega iz kruga srčanih i cirkulatornih bolesti (infarkti), čirevi na želudcu i dvanaestercu, razni tumori, kolitisi i sl. Često se javl-jaju i metaboličke bolesti (šećer, poremećena funkci-ja štitnjače), alergije, neurodermitisi, upale, prerano starenje, impontencija i sl. Iz reda psihičkih smetnji najčešće su poremećaji sna, prehrane, bolesti ovis-nosti, depresije (koje kod muškaraca se često mani-festiraju kroz pojačanu ljutnju i agresivnost) i sl. Zbog svega toga navedenog te zbog činjenice da nema života bez stresa, veoma je važno naučiti pomoći svome organizmu u opuštanju i pravilno tumačiti znakove i signale prenapregnutosti koje nam on šalje (o signalima smo pisali u ranijim bro-jevima). Što se samog opuštanja tiče, evo nekih od najefi kasnijih postupaka:- Pravilno disanje je važna komponenta svih tehni-ka opuštanaja. Mi dišemo i grudima i stomakom. Disanje grudima je površno (osobito u stresnim situacijama) i često nepravilno, pa imamo osjećaj da nam “hvali zraka” te dolazi do “kratkog daha” i osjećanja da su nam grudi stisnute. Disanje, pak, sto-makom upošljava osit ili dijafragmu (prečagu), ve-liki polukružni mišić koji odvaja grudnu od trbušne šupljine. Kod pravilnog disanja taj mišić se spušta i podiže i potpomaže plućima punjenje zrakom i njihovo istiskivanje s jedne strane te vrši praktično

stimulaciju živca n. vagusa (koji prolazi kroz taj mišić), a koji onda usporava rad srca i disanje, sman-juje krvni tlak itd., rječju – vrši se opuštanje.Staviti dlan na predio stomaka oko pupka pa duboko udahnute i izdahnute, ali tako da se stjenka trbuha, a time i vaš dlan na njemu podiže pri udisanju i spušta prilikom izdisanja. Jako je važno učiti se više disati stomakom, osobito, u stresnim situacijama. Postoje i mini vježbe koje nam pomažu kod opuštanja:

duboko udahnite, zadržite dah nekoliko sekundi i onda dugo i polagano izdišite. U sebi ponavljajte riječ MIR.stavite desnu ruku ispod pupka i udišite stoma-kom, kod izdisanja mislite na broj 10 i lagano i dugo izdišite, a kod sljedećeg udisanja izgovorite u sebi br. 9 i tako sve do 0.stavite ruku kao kod vježbe 2, direktno ispod pup-ka. Brojite dok polagano udišete (uvijek trbuhom) u sebi: 1,2,3,4 pa polagano izdišite: 4,3,2,1.udišite polagano trbuhom kroz nos i izdišite kroz usta. Ponovite to 10-ak puta.

Isprobajte ove vježbe i odaberite onu koja vam najviše odgovara. Metode su veoma jednostavne, a pomažu pri ublažavanju straha, bola, ljutnje i na-petosti. Stari Kinezi su govorili: “ako se želite na nekoga razbjesniti, izvikati, uvrijediti ili čak udariti, prije toga duboko, polagano nekoliko puta udahnite i to sigurno onda nećete napraviti”. Jasno je da nema života bez stresa, ali ipak ga možemo smanjiti na ra-zumnu mjeru:

Važno je da ne pretjerujemo sa radom, ali i da ne natrpavamo slobodno vrijeme gomilom sadržaja i terminima jer tada ne možemo očekivati pravi oporavak i odmor.Svaki dan planirajte kratke oaze odmora (vježbe opuštanja poput autogenog treninga, Joge, medi-tacije, ali i običnog odmora uz vježbe disanja, šetnje, kupanja u kadi i sl.). Nema toga čovjeka koji može, bez posljedica, od jutra do mraka samo raditi i imati svaki trenutak ispunjen obavezama. Planirajte i kratke odmore u kojima nećete raditi ništa svrsishodno nego samo ono što vas pasivno opušta (čitanje, TV, spavanje i sl.) - Nađite vre-mena za društvo, hobi i sport - Uživajte u razmje-nama nježnosti sa vama dragim osobama. Dodiri i maženje stimuliraju lučenje hormona oxytocina, koji stvara osjećaj zadovoljstva i sigurnosti te sigurno neutralizira stresne reakcije - Potrudite se da izbjegnete monotoniju svakidašnjice. Uvi-jek isto (posao- kuća), čak i stalno iste aktivnosti. Sve to samo po sebi izaziva sivilo, otupljenje i vodi u dosadu koja može generirati frustraciju i u konačnici stres. Većina ljudi smatra sljedeće fak-tore sigurnim uzrocima stresa:

pretjerana buka, trka s vremenom, termini

1.

2.

3.

4.

•

•

•

-

pretjerano pušenje, pijenje alkoholnih pića, kave i sl.nedostatak sna, kronično nezadovoljstvo (frus-tracija)osjećanje besmisla i izostanak ciljaako smo na poslu neiskorišteni ili pretjerano iskorišteniegzistencijalni strahovi, mobbing na posluvažni životni događaji (penzija, otkaz, bolest, smrt u obitelji, preseljenje)konfl ikti sa partnerom, problemi u odgoju djece, fi nancijski problemi

Nadam se da, nakon ovog i svih ranijih tekstova o stresu, raspolažete sada sa malo više mogućnosti da ga prepoznate i što prije neutralizirate. Time ćete spriječiti da on postane kroničan, što ne bi nikako bilo dobro za tjelesno i psihičko zdravlje. Ako neka-da dođete u situaciju u kojoj vam se čini da gubite kontrolu nad svojim životom i da procjenjujete da sami sebi ne možete više pomoći, savjetujem vam da potražite stručnu pomoć. Tako ćete napraviti uslu-gu prije svega svome zdravlju. Većina naučnika su mišljenja da je čak 70% bolesti u (ne)posrednoj vezi sa stanjima kroničnog stresa, koji, međutim nije samo opasan po zdravlje, već svojim prisustvom značajno narušava kvalitetu života i bitno osiromašuje zado-voljstvo življenja. Za one čitaoce koji žele ovladati nekom tehnikom opuštanja preporučavam kurseve u večernjim školama. To su prvom redu: Autogeni trening, Opuštanje mišica po Jacobsonu, Jogu i sl.

-

-

--

--

-

Metode u savladavanju napetosti Piše:Dr. Ivo Jelčić

DR. IVO JELČIĆspecijalist za psihijatriju

U praksi se bavim dijagnostikom i liječenjem cijelokupnog spektra psihičkih smetnji i obolje-nja s posebnim naglaskom na:

sve vrste depresivnih oboljenja i neurozapsihosomatske smetnjepsihotraumeposlovno “sagorevanje”, te šikaniranje na posluporemećaje prehraneporemećaje seksualnih funkcijasve vrste bolesti ovisnosti (pušenje, alkohol, droga)poremećaje ponašanja i navika kod djece, te odgojnu problematikuproblematiku učenja i koncentracijepartnersko-bračnu, te obiteljsku problematiku

Termini po telefonskom dogovoruNe primam kase

Tel: 0699/12 85 66 77Webgasse 43/3/4, 1060 Wien

http://members.chello.at/jelcic

•••••••

•

••

Plaćeni oglas

i postizanju stanja opuštenosti

U NEKOLIKO PROŠLIH BROJEVA GOVORILI SMO O STRESU I NAČINIMA KAKO SE STRES MOŽE USPJEŠNO KONTROLIRATI. U OVOM DONOSIMO...

12 | 2006 23

Studiranje

Studiranje u

AustrijiZA POTENCIJALNE STUDENTE

Kandidati za redovne studije iz takozvanih „trećih zemalja“ koji žele da studiraju u Austriji moraju

da ispune sljedeće preduslove:

da imaju osigurano mjesto na univerz-itetu za željene studije (da su dobili Zu-lassungsbescheid)da imaju matursko svjedočanstvo koje je izjednačeno s austrijskim ili da dokažu da su završili najmanje trogodišnje studije na nekom od priznatih fakulteta da sa svojim svjedočanstvom imaju pravo da studiraju na željenom smjeru na univerzitetu u onoj zemlji u kojoj je ono izdato. U slučaju potrebe polaganja prijemnih ispita, takvi uslovi moraju biti ispunjeni u zemlji u kojoj je izdato ma-tursko svjedočanstvo.ako u Austriji ne postoji željeni studijski smjer onda se mora podnijeti dokaz o pravu na studiranje na sljedećem srod-nom smjeru.da dovoljno dobro zna njemački. U slučaju nedovoljnog predznanja, postoji kurs njemačkog jezika (NIJE BESPLAT-AN!), ili se polaže tzv. „završni ispit“ (Abschlussprüfung).

Ko želi da se upiše na doktorat, mora umjes-to navedenog maturskog svjednočanstva podnijeti odgovarajuću univerzitetsku diplomu.

Sve gore navedeno se mora podnijeti do najkasnije 1. februara odnosno 1. septem-bra svake godine za sljedeći (ljetni odnos-no zimski) semestar. Produžavanje ovih rokova nije moguće. Rektor mora tokom upisnog roka (dakle otprilike početkom oktobra za zimski, odnosno početkom

•

•

•

•

•

marta za ljetni semestar) donijeti rješenje o tome je li stranom kandidatu odobreno upisivanje (Immatrikulation).

Za upis na fakultet mora se ispuniti „Mol-ba za prijem na studije“ (Ansuchen um Zu-lassung zu Studium).

Obavještenja o priznavanju maturskih svjedočanstava i ispita daje Savezno mini-starstvo za obrazovanje, nauku i kulturu (Bundesministerium für Bildung, Wissen-schaft und Kultur). Izjednačenost stranog svjedočanstva s austrijskim počiva na međudržavnom ugovoru, nostrifi kaciji ili odluci rektora. U prva dva slučaja rektor nema šta da provjerava, ali u trećem (ako ne postoji ni ugovor ni nostrifi kacija) kan-didat možda prije upisa mora položiti do-datne ispite za koje se nude kursevi.

Sa austrijskim državljanima su izjednačeni osim državljana-zemalja članica EWR-a još i:

osobe koje su 5 godina prije konkuri-sanja na fakultet „centar životnog in-teresovanja“ imale u Austriji ili bar imaju osobu koja je obavezna da ih izdržava, a sama živi u Austriji već 5 godinaosobe koje u Austriji na osnovu međunarodnih ugovora ili zakonskih odredbi uživaju posebne privilegije i imunitetu Austriji akreditovani ili u glavnom pozivu zaposleni strani novinari, njihovi bračni drugovi i djecaposjednici maturskih svjedočanstava austrijskih gimnazija u inostranstvu

Na univerzitetima umjetnosti za strance

•

•

•

•

i Austrijance važe isti prijemni rokovi i ispiti i prijem se vrši na osnovu položenog prijemnog ispita za određeno umjetničko zanimanje.

Potrebni dokumenti za prijem:

putna isprava ili dokaz o državljanstvu u kombinaciji sa službenom ispravom sa slikommatursko svjedočanstvo ili drugo jed-nako vrijedno svjedočanstvosvjedočanstvo posljednje školske go-dineispunjeni sljedeći obrasci (dobijaju se na univerzitetu/akademiji):

molba/zahtjev za prijem (Antrag auf Aufnahme)evidencioni upitnik (Evidenzbogen)statistički obrazac (Statistikformular)isprava za studente (Studentenausweis) sa zalijepljenom slikom o obrazac za nastavak studija (Fortsetzungsformu-lar) kao i još jedna slika i odsečak up-latnice sa dokazom o uplati takse za studiranje (Studienbeitrag) za određeni

•

•

•

•

-

---

24 12 | 2006

Strani studenti se obavezno moraju raspitati o mogućnostima za prijem na studije prije dolaska u Austriju. Za davanje informacija

nadležne su univerzitetske direkcije. O prijemu kandidata odlučuje rektor.

12 | 2006 25

semestar, ako podnosiocu nije odobre-no oslobađanje od njenog plaćanja.

Pažnja: Svi dokumenti moraju se podnijeti u origi-nalu i u ovjerenom njemačkom prijevodu

Strani studenti koji namjeravaju u Aus-triji živjeti duže od 6 mjeseci radi studija moraju dobiti boravišnu dozvolu (Aufen-thaltsbewilligung) i to u inostranstvu, jer je ona preduslov da uđu u Austriju. Zahtjev bi trebalo podnijeti što je moguće ranije.

Kao vanredni studenti mogu se primiti oni koji prvo moraju da nadoknade ispite kako bi nostrifi cirali svoju diplomu, odnosno izjednačili svoje studije sa austrijskim ili oni koji pohađaju kurs njemačkog jezika koji im je ponuđen od strane univerziteta.

Studentska boravišna dozvola i preduslovi za produžavanje

Studenti mogu da dobiju „boravišnu doz-volu za studente“ (Aufenthaltsbewilligung-

Studierende) ako ispunjavaju opšte pre-duslove i imaju pristup studijama. Kada je riječ o osiguravanju sredstava za život, moguće je podnijeti IZJAVU O JAMSTVU (Haftungserklärung), ali to nije nužno neo-phodno. U slučaju da dokažu priliv novca od roditelja, ova izjava se ne mora pod-nositi.

Kada je riječ o dokazivanju posjedo-vanja sredstava za život, za studente – po mišljenju Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova – važe posebna pravi-la: za studente do 24 godine dovoljno je da dokažu 380 eura mjesečno (plus troškovi stana), dok stariji moraju dokazati pun iznos u visini egzistencijalnog minimuma (690 eura za 2006. godinu). Treba imati na umu i to da studenti tokom raspusta „nisu u Austriji“ i da za to vrijeme ne moraju do-kazivati posjedovanje novčanih sredstava.

Boravišna dozvola se dodjeljuje na po go-dinu dana. Prilikom podnošenja prvog zahtjeva mora se podnijeti potvrda o prijemu, dok se za produžavanje pored

opštih preduslova mora dokazati i uspjeh na studijama. Obično se radi o dokazu da je student posjećivao redovno po 8 sati nastave sedmično. Oni koji pohađaju kurs jezika moraju podnositi uvjerenje o upi-sanom kursu.

Dok dokazuje uspjeh na studijama, odnos-no zaista studira, boravišna dozvola se može produžavati. Ako dođe do prilika koje su izvan uticaja studenta i zbog ko-jih ne može da dokaže uspjeh, dozvola se takođe može produžiti (npr. duža bolest). I ako se zbog jednog nepoloženog ispita ne može dokazati „dovoljan uspjeh“ dozvola se može produžiti ako student pokazuje ozbiljne napore da dalje studira.

U slučaju prekida ili završetka studija ne može se produžiti boravak u Austriji. U posebnim slučajevima je, međutim, moguća promjena svrhe boravka. Ako student završi smjer s kojim može postati „ključna radna snaga“ (znači stekne zani-manje koje je u Austriji traženo), on može dobiti „dozvolu za nastanjenje“ tog tipa (Niederlassungsbewilligung – Schlüsselkraft).

Zapošljavanje studenata je regulisano Zakonom o zapošljavanju stranaca. U svakom slučaju je potrebna dozvola za zapošljavanje (Beschäftigungsbewilligung) koju mora da zatraži poslodavac. Pravilo glasi da zbog posla student ne smije zapos-taviti svoju osnovnu djelatnost, a to je stu-diranje. „Ugrožavanjem studija“ se prin-cipijelno smatra djelatnost koja prevazilazi granicu zarade do koje se ne moraju plaćati obavezni doprinosi (za 2006. ova granica zarade je iznosila 333,16 eura). Od slučaja do slučaja se prosuđuje da li neki posao koji prevazilazi taj iznos može da se smatra dozvoljenim (npr. za vrijeme raspusta).

U obzir dolazi i dozvola za „vremenski ograničenu stranu radnu snagu“, ukoliko se takav posao obavlja u vrijeme kada nema predavanja. Sticanje dvogodišnje (Arbeitserlaubnis) ili petogodišnje dozvole za rad (Befreiungsschein) nije moguće za os-obe koje imaju studentske boravišne doz-vole! Samostalna djelatnost za studente nije, doduše, pomenuta u Zakonu, ali se smatra dozvoljenom do gore navedene granice.

Studenti mogu dovesti članove porodice, ukoliko je zajednica postojala i u zemlji porijekla i ako ovi ispunjavaju opšte pre-duslove (stan, novac). Mjesto u kvoti nije potrebno, članovi porodice dobijaju istu boravišnu dozvolu s kojom ne smiju ra-diti.

Ko želi da postane austrijski državljanin, moraće da “buba”! Naime, po novom Zakonu za strance (Fremdengesetz), da bi se dobio pasoš ove zemlje, svako će morati prvo da polaže ispit za uvođenje u državljanstvo, tzv. “Einbürgerungstest”. Novi Glasnik vam u nastavcima donosi pitanja i tačne odgovore svih austrijskih pokrajina. Puno sreće na ispitu!

Austrijsko Ministrarstvo unutrašnjih poslova je najzad (krajem jula) objavilo skriptu sa pitanjima i odgovorima koji se odnose na “Demokratski poredak i istoriju Austrije”. NOVI GLASNIK je do sada već objavio pitanja i odgovore koji se odnose na neke od austrijskih saveznih pokrajina, ali pošto pokrajinska pitanja “nose” samo šest bodova, svaki kandidat posebnu pažnju treba posvetiti upravo ovim novoobjavljenim, jer su ona zastupljena sa ukupno 12 pitanja, odnosno bodova od ukupno 18. Skripta je “teška” 53 stranice i sadrži brojna moguća pitanja iz gore navedene dvije oblasti.

U ovom broju donosimo pitanja i tačne odgovore za test u Salzburgu.

Pitanja za kandidate za austrijsko državljanstvo u Salzburgu saPitanja za kandidate za austrijsko državljanstvo ispravnim odgovorima

1. Welches Volk hat vor rund 2000 Jahren das Land Salzburg für nahezu 500 Jahre regiert?

Römer2. Der Landespatron von Salzburg, nach dem Straßen, Plätze, ein Altstadtfest und u.a. auch der Landesfeiertag im Sep-tember benannt ist, heißt:

Rupert3. Das Land Salzburg wurde bis zum Be-ginn des 19. Jahrhunderts von einer Per-son regiert. Es war

Erzbischof4. Welcher weltberühmte Komponist wurde 1756 in Salzburg geboren?

Wolfgang Amadeus Mozart5. Salzburg war über Jahrhunderte hin-weg ein geistliches Fürstentum. Endgül-tig Teil Österreichs wurde es im Jahr

18166. Wann fanden in Salzburg die ersten allgemeinen, demokratischen Landtag-swahlen statt, bei denen auch Frauen wahlberechtigt waren?

19197. Welche beide der nachfolgend genannten Bauwerke, die auch heute noch zu den „Highlights“ des Salzburger Fremdenverkehrs zählen, wurden in der Zwischenkriegszeit (1918 – 1939) er-richtet?

die Großglockner Hochalpenstraße und das Salzburger Festspielhaus8. Während der Diktatur der Nation-alsozialisten von 1938 – 1945 wurde auf dem Gebiet von Salzburg mit dem Bau eines großen Speicherkraftwerkes begonnen, das die Wasserkräfte des Landes nutzen sollte. Für den Bau wur-den Zwangsarbeiter aus vielen Ländern eingesetzt. Nach dem Ende des Krieges wurde am Kraftwerk weitergebaut, und dieses galt lange Zeit als Symbol für den Wiederaufbau. Es heißt:

Kaprun9. Wie heißt die Landeshauptfrau von Salzburg?

Mag. Gabi Burgstaller10. Wie heißt das Landesparlament von Salzburg und wie viele Abgeordnete hat es?

Salzburger Landtag (36 Abgeord-nete)11. In welchen zeitlichen Abständen fi n-den in Salzburg Landtagswahlen statt?

alle fünf Jahre12. Welche politischen Parteien sind zurzeit im Salzburger Landtag vertre-ten?

die SPÖ, die ÖVP, die FPÖ und die Grünen13. Welche Voraussetzungen muss man u. a. erfüllen, um in Salzburg bei der Ge-meinderats- und Landtagswahlen wählen zu dürfen?

16 Jahre alt sein14. Die Salzburger Landesregierung besteht aus 7 Mitgliedern. Derzeit sind dies:

2 Frauen und 5 Männer15. Welches der drei Wappen gehört dem Land Salzburg?

16. In welchem Bezirk befi ndet sich die BH St. Johann?

Pongau17. Die kleinste Einheit des politischen Lebens bildet die Gemeinde. Das Land Salzburg gliedert sich in 119 Gemein-den. An der Spitze jeder Gemeinde steht ein

Bürgermeister18. Wie viele Einwohner hat das

Bundesland Salzburg ungefähr? ca. 525.000

19. Wie groß (km²) ist die Fläche des Bundeslandes Salzburg ungefähr?

ca. 7.000 km²20. Die beiden wichtigsten Flüsse im Bundesland Salzburg sind:

Salzach und Saalach21. In welchem Gebäude in der Stadt Salzburg, das nach einem See in Bayernbenannt ist, amtiert die Salzburger Lan-deshauptfrau und tritt die SalzburgerLandesregierung zusammen?

Chiemseehof22. Der größte Sakralbau (das größte Gotteshaus) im Land Salzburg, der nach schwerer Beschädigung im Zweiten Weltkrieg 1959 neu eingeweiht wurde, ist

der Salzburger Dom23. Zu den weltweit bekannten Wah-rzeichen der Salzburger Altstadt ge-hört das Glockenspiel das 1704 fertig gestellt wurde. Seine Melodien hört man täglich am

Residenzplatz24. Welche große Burg, die von den Erzbischöfen zum Schutz des Landes errichtet wurde, dient heute noch als Anziehungspunkt für den Salzburger Fremdenverkehr?

Hohensalzburg25. Mit welchem Bundesland wird Sal-zburg durch den Katschbergtunnel ver-bunden?

Kärnten26. Von den fünf Bezirken des Landes Salzburg (Salzburg Umgebung, Hallein, St. Johann im Pongau, Zell am See, Tam-sweg) liegt einer zum Großteil im Flach-land. Es ist dies

der Bezirk Salzburg Umgebung27. Die verschlungene Grenze zwischen Salzburg und Deutschland bringt es mit

26 12 | 2006

Pitanja za kandidate za austrijsko državljanstvo u Salzburgu sa u Salzburgu sa ispravnim odgovorima ispravnim odgovorimasich, dass die kürzeste Verbindung von der Stadt Salzburg in den Bezirk Zell am See über deutsches Staatsgebiet führt. Diese Straßenverbindung nennt man:

kleines deutsches Eck28. Wie heißen die zwei größten Städte des Landes Salzburg?

Salzburg und Hallein29. Die lokale Bahnlinie, die von der Stadt Salzburg ausgeht und den nördli-chen Teil des politischen Bezirks Sal-zburg Umgebung erschließt, trägt die Bezeichnung

Salzburger Lokalbahn30. Welche beiden Autobahnen verlaufen durch das Bundesland Salzburg?

Westautobahn und Tauernautobahn31. Welche beiden Bundesländer verbin-det die 1935 eröffnete Großglockner Ho-chalpenstraße?

Salzburg und Kärnten32. Der Salzburger Flughafen, einer der wichtigsten österreichischen Bundes-länderfl ughäfen, trägt offi ziell die Be-zeichnung

Salzburg Airport W. A. Mozart33. Wo wurde in Salzburg seit 3.000 Jahren (mit Unterbrechungen) bis 1989 Salz abgebaut?

Hallein

34. Der größte österreichische Nation-alpark, der 1971 durch die Länder Salz-burg, Kärnten und Tirol gebildet wurde, trägt die Bezeichnung

Nationalpark Hohe Tauern35. Wie heißt das zentrale Krankenhaus des Landes, das sich in der Stadt Salz-burg im Stadtteil Mülln befi ndet?

St. Johanns-S pital36. Was wurde am 1. Jänner 1997 in die UNESCO-Liste des Weltkulturerbes auf-genommen?

die Salzburger Altstadt37. Die weltweit berühmte musikalische Sommerveranstaltung in Salzburg trägt den Namen

Salzburger Festspiele38. Wo fi nden bei den Salzburger Fest-spielen seit 1920 bei Schönwetter die Aufführungen des “Jedermann” statt?

auf dem Domplatz39. Wer prägte in der zweiten Hälfte des 20. Jahrhunderts bis zu seinem Tod 1989entscheidend die Salzburger Fest-spiele?

Herbert von Karajan40. Das neue Bühnenhaus, das durch den Umbau eines Teils des Salzburger Festspielhauses aus Anlass des Mozart-

jahres 2006 geschaffen wurde, trägt den Namen

Haus für Mozart41. Beim Verlust der e-card wendet man sich an

den Krankenversicher-ungsträger42. Die bedeutendsten kulturellen Schätze zur Geschichte des Landes Salzburgwerden im Salzburger Museum Carolino Augusteum aufbewahrt. Seit 2006/07 zeigt es seine Sam-mlungen in der Salzburger Altstadt in einem Palast am Residenzplatz. Der Palast trägt den Namen

Neue Residenz43. Im Zentrum der Stadt Hallein befi ndet sich ein Museum, dessen Bestände zu den bedeutendsten prähistorischen Sammlungen Eu-ropas zählen. Sie stammen nahezu ausschließlich aus archäologisch-

en Ausgrabungen am benachbarten Dür-rnberg. Das Museum trägt seit 1970 die Bezeichnung

Keltenmuseum Hallein44. Der Neubau der Naturwissenschaftli-chen Fakultät der Universität Salzburg, der 1986 fertig gestellt wurde, befi ndet sich

in der Stadt Salzburg (Freisaal)45. Von wem wird ein internationales Avantgarde-Festival in Salzburg seit vielen Jahren während der Festspielzeit durchgeführt?

Szene Salzburg46. Das weltweit verbreitete Weihnacht-slied “Stille Nacht, heilige Nacht” wurde durch den Salzburger Priester Joseph Mohr und Franz Xaver Gruber, der dam-als als Lehrer in Arnsdorf wirkte, 1818 in der St. Nikolaus-Pfarrkirche einer Stadt im Bezirk Salzburg Umgebung uraufge-führt. Bei dieser Stadt handelt es sich um

Oberndorf47. Wo erhält ein/e österreichische/r Staatsbürger/in einen neuen Pass?

Gemeinde oder Bezirkshaupt-mannschaft48. An welche Einrichtung kann man sich im Falle der Arbeitslosigkeit oder einemJobwechsel wenden?

AMS (Arbeitsmarktservice)49. Welche Rufnummer muss gewählt werden, um im Notfall die Rettung zu er-reichen?

14450. Der Tourismus ist ein wichtiger wirtschaftlicher Faktor des Bundeslan-des Salzburg. Welche Sportart hat eine besonders große Werbewirksamkeit für den Wintertourismus?

Schifahren51. Für Fragen in Zusammenhang mit Wohnen sowie fi nanziellen Förderungen ist in Salzburg die erste Anlaufstelle?

Das Salzburger Institut für Raumord-nung und Wohnen (SIR)52. Wie heißt die freiwillige öster-reichische Interessenvertretung der Ar-beitnehmerInnen?

Österreichischer Gewerkschafts-bund (ÖGB)

Naš servis za test za

državljanstvoPoznato je da SVI kandidati za austrijsko državljanstvo MORAJU da polažu ispit iz znanja i poznavanja zemlje čiji pasoš žele. Naime, posle donošenja Zakona, u septem-bru je konačno i država završila svoj deo pos-la i pripremila knjige i pitanja. U svakom broju NOVI GLASNIK objavljuje TAČNE odgovore na pitanja koja vam se mogu pasti na testu! Pitanja i odgovore za pokrajine Beč, Tirol, Gornja Austrija i Štajerska smo već objavili u prethodnim brojevima. U ovom je na red došao test iz Salzburga, a kome je hitno potreban drugi deo državnih pitanja, neki od prethodnih ili preostalih kataloga – može slo-bodno da nam se javi na tel: 0676 95 80 456 i poruči. Naši pretplatnici će ih dobiti potpuno besplatno!

12 | 2006 27

Istorija

Istorija novogodišnje jelke

Istorijski tragovi

Još od davnina u hrišćanstvu, zelena i crvena boja su bile dominantne kod religioznih i ostalih proslava. I dok

crvena boja simbolizuje krv Isusovu koju je prolio i na taj način iskupio naše grehe, zelena boja predstavlja vernost, čestitost i poverenje među ljudima. Osim toga, zeleno drvo nosi sa sobom snagu života, posebno neophodnu u hladnim i kratkim zimskim danima, tako da se ovde, gde ima puno snega, neko zimzeleno drvo samo po sebi nametnulo. I inače, u skoro svim poznatim kulturama religijama, staništa u kojima obitavaju bogovi, od davnina su bili planinski vrhovi i zelene šume. Tako su, prilikom porodičnih ili seoskih svetkovina – ljudi donosili za sto po koju zelenu grančicu ili plod sa drveta, kako bi bili u neposrednom kontaktu sa božanstvom tj. životom! U zavisnosti od oblasti, „zdravlje i snaga“ su unošeni u kuću preko raznih posrednika: negde je to bila jelka, negde omorika, bor, bukva, palma, smreka, maslina, jabuka pa čak i ruzmarin. Od davnina se tako zeleniš koristio kao ukras na trpezi ili na pok-lonima, a služio je kao čarobno sredstvo za prizivanje sunca koje bi trebalo da se izbori sa zimom i donese novi život na proleće. Prvi pisani trag unošenja u kuću grančice jele, nalazimo u satiri „Brod lu-daka“ (Narrenschiff) koju je napisao Se-bastian Brant 1494. godine. Četrdesetak godina kasnije i stanovnici Strazbura, kupovali su i ukrašavali stepenište svo-jih kuća malim četinarima i palmama, tada još uvek bez sveća. Već 1605. god. Stanovnici Strazbura su te grančice počeli ukrašavati jabukama – u želji da pojačaju

aluziju i da se još više približe raju, a sve su to skupa nazivali: drvo darivanja. U srednjem veku ova pojava ulazi i u crkvene običaje. Naime, kod katolika je veoma česta pojava da se o Božiću pra-vi improvizovana pećina sa jaslicama u kojima je rođen Isus Hristos. Ispred pećine, uvek se nalazi i improvizovani raj, sa jaslama u kojima se Mladenac rodio, dok sastavni deo obavezno čini i zimzeleno drveće. Dakle, ako je jabuka bila drvo greha, nasuprot njemu stoji igličasto drvo kao „drvo raja“. Budući da je život sastavljen od lepih i ružnih mom-enata, i ova dva drveta su morala stajati jedno uz drugo. Ipak, vremenom, rajsko drvo je bivalo sve kitnjastije i lepše, sa pozlaćenim orasima, jabukama ili nekim drugim slatkišima.

Jelka, sveće, krompiri...

U 16. i 17. stoleću „rajsko drvo“ je već bilo prisutno i van crkve. Prva jelka koja je bila ukrašena svećicama spominje se u zapisu iz 1611. godine, a sveće, na svoju božićnu jelku tada je stavila Dorothea Sy-bille vojvotkinja od Šlezije. Kako je bilo u 18. veku znamo zahvaljujući zapisima koje nam je ostavio hroničar Lieselotte von der Pfalz, 1708. godine: „Ne znam da li ovo drveće ima neku drugu ulogu, ali u čitavoj Nemačkoj je običaj da se donese grana jele u stavi za sto. Ovde je zovu: Christ-kindel! Na taj način, sto miriše lepo, a na grani se nalaze pokloni za decu poput garder-obe, srebrnih đinđuva, lutki, šećerlema…Na stolovima se nalaze i grane bukve uz pomoć kojih su učvršćene sveće…“ Sredinom 18. veka, pruski kralj Fridrih Veliki sećao se kako su njegovi roditelji

ukrašavali božićnu jelku pozlaćenim krompirima, stvarajući na taj način njima, deci, neopisivu radost. Veliki nemački pisac Goethe prvi put je video božićno drvo takođe u Strasburu 1770. godine, dok se Bečlije prvi put raduju ispred novogodišnje jelke tek 1813. godine.

Jelke Danas

Osnovu „božićnog nakita“ na Balkanu su, u zavisnosti od religijske pripadnosti činili hrast, tj. „Badnjak“ (kod pravoslavnih) ili jela (uz neko drugo, mediteransko ras-tinje kod katolika). U drugoj polovini 20. veka u Jugoslaviji je vladao jednopartijski komunistički režim koji je (in)direktno uti-cao na ljude da se odvrate od crkve, pa je shodno tome i na taj prostor stigao „Deda Mraz“ (produkt Coca-Cole) doduše uz okićenu jelku, ali sa malo promenjenim nazivom: „Novogodišnja jelka“. Naravno, sa razvojem tehnoloških mogućnosti sve postaje glamuroznije i ubedljivije. Danas, statistika kaže da se samo u Austriji koristi oko 2 miliona božićnih jelki, od čega se proda 1,7 mil-ion dok 400.000 ovog drveta biva pok-lonjeno. Nakon što su, krajem devede-setih godina, plastične jelke smatrane kičom, u poslednje vreme je njihova pro-daja ponovo u porastu. U Evropi se sve metropole nadmeću u želji da što lepše okite grad pred doček nove godine. Dve najpoznatije božićne jelke se nalaze u Vatikanu (na trgu Sv. Petra) tj. na Trafal-gar skveru u Londonu. Ovu jelku svake godine stanovnici Londona dobijaju od grada Osla kao poklon i sećanje na ratno savezništvo protiv Nemačke.

Dejan Ristić

Veliki je broj običaja koji su vezani za Božić i Novu Godinu. U tzv. „Zapadnom svetu“ gde je dominantna hrišćanska tradicija – krajem decembra je običaj da se domovi, dvorišta, sela i gradovi ukrašavju raznobojnim nakitom i osvetljenjem. A, da li ste se zapitali, kako je

baš jelka dobila epitet „božićnog drveta“? Čak i u zemljama u kojima žive pretežno pravoslavci i u kojima je „božićno drvo“ po tradiciji

hrast (badnjak), bez okićene jele, male ili velike, prirodne ili plastične – nova godina se ne dočekuje!

28 12 | 2006

NIKADA LAKŠE, KAO U TIH NEKOLIKO SEDMICA PRED BOŽIĆ, KRITERIJUM KOJIM RAZDVAJAMO KIČ OD UMETNOSTI, NE IZGUBI SVOJ SMISAO

Spasioci života – neprekidno u akciji

Be~ka slu`ba hitne pomo}i po pravilu sti`e za dvanaest minuta na svako mesto poziva

Njihov zadatak je da spasavaju `ivote. Mesto u kome to rade je Be~. Saradnici Be~ke slu`be hitne pomo}i danono}no vr{e akutno medicinsko zbrinjavanje u situacijama koje su opasne po `ivot.

Lekarska pomo} –365 dana i no}i

Dvanaest stanica, 700 saradnika, 472 vožnje dnevno – Služba hitne pomoći je središnja tačka bečke bezbednosne mreže i nudi prvo zbrinjavanje u hitnim medicinskim slučajevima. Godišnje se registruje tačno 170.000 vožnji sa rastućom tendencij om.

„Hitnu pomo}” zovite zaista samo u nu`di

Hitna pomoć u mnogim slučajevima odlazi u akcij u i kada se ne radi o pravim hitnim

slučajevima. Kako bi se lekari i sanitets-ko osoblje zaista mogli posvetiti svom

najvažnij em zadatku – spasavanju ljud-skih života – molimo Vas da broj 144 birate

isključivo u akutnim situacij ama. U slučaju ostalih oboljenja trebalo bi da stupite u kontakt

sa svojim lekarom ili Terenskom lekarskom službom (Ärztefunkdienst) pod brojem 141.

Ona dežura u noćnim satima, odnosno za vikend. U slučaju da niste sigurni, a radi se o deci do godinu dana, uvek prvo nazovite Hitnu pomoć (Re ung).

Molimo Vas da o oboljenjima kojanisu akutna prvo razgovarate sasvojim lekarom opšte prakse.

Hitno zbrinjavanje bolesnika u bolnicama

Bečke bolnice nude medicinske usluge na najvišem međunarodnom nivou. U njih se svake godine dopre-mi 100.000 ljudi koji su doživeli neku nesreću. U velikim bolnicama postoje

posebne prij emne stanice za hitno medicinsko zbrinjavanje ovakvih pacij enata.

Udru`enje bolni~kih ustanova Grada Be~a

Der Wiener Krankenanstaltenverbund (KAV) je krovna organizacij a kojoj pripada 13 gradskih bolnica. U bolni-cama i domovima za negu/gerij atrij skim centrima Grada Beča godišnje se vodi briga o oko 400.000 stacionarno primljenih pacij enata i pacij entkinja.

Wiener Re ung (Služba hitne pomoći) 144 za pozive u sledećim slučajevima: nesvestica, nesvesno stanje, akutni bolovi u grudima;Non-stop pod brojem: 144 Ärztefunkdienst (Terenska lekarska služba) 141 za pozive u slučajevima koji nisu akutni kao što su gripalne infekcij e; Svaki dan između 19–7 sati, vikendom i praznikom non-stop pod brojem:141

I N F O Kome se obratiti u hitnom slu~aju

Foto

s: Su

sann

e Spi

el, C

orbi

s

Beza

hlte

Anz

eige

www.rettung.wien.at

Zdravlje

Holesterol, sam po sebi ili udružen sa drugim faktorima rizika, odgov-oran je za veliki broj teških oboljen-

ja, od kojih su neka i smrtonosna. I dok je vrlo teško odrediti tačan stepen odgovor-nosti visokih vrednosti holesterola u krvi po nastanak i razvoj određene bolesti - jasno je da je njegov udeo ogroman. Holesterol u organizam unosimo putem hrane, ali ga i sami organi (jetra, creva, koža itd.) stvaraju u metaoličkim procesima. Poznato je da krv ishranjuje čitav organizam, tako da masnoća iz nje vrlo lako dospeva u svaku ćeliju našeg tela. Kada je nivo holesterola u krvi duže vre-mena previsok, dolazi do formiranja masnih naslaga na zidovima krvnih sudova. Efektiv-no sužavanje krvnih sudova, kao posledica ovog procesa, vodi u zakrečenje, a onda i potencijalno fatalne infarkt ili moždani udar. Pomenuti ishodi predstavaljaju uzročnike smrti veoma visokog procenta stanovništva u razvijenom svetu. Njihov zajednički pra-tilac je bolest krvnih sudova poznatija kao arterioskleroza.

Trigliceridi

Valja napomenuti još jednu važnu vrstu masnoća koja je prisutna u našem organizmu: reč je trigliciridima ili neutralnim mastima koje u našem telu čine 90% svih masti. Tri-gliceridi predstavljaju korisne izvore en-ergije u ćelijama organa, a njihovi viškovi smeštaju se u depoe masnog tkiva. Postoji metabolički put kojim od triglicerida nastaje takozvani “loš holesterol” – LDL (Low Densi-ty Lipoprotein). Iako, možda ne predstavljaju jedini razlog pojave LDL-a u krvi, upotrebu određenih namirnica treba ogrničiti čim se utvrde povišene vrednosti LDL. Na prvom mestu to su masna mesa i prerađevine, mas-ni sirevi, punomasno mleko, puter, kajmak, a zatim sledi i kontrolisan unos šećera i brašna. Pored ishrane, važan faktor koji nepovoljno utiče na visoki LDL u krvi je stres. Pri dužem, konstantnom izlaganju stresu, holesterol u krvi može da poraste i do 25 %. Smatra se da njegov nastanak potpomažu hormoni stresa adrenalin i noradrenalin.

Pušači su posebno ugroženi

Još jedan veoma ozbiljan nepovoljan faktor je pušenje! Dokazano je da prisustvo lošeg holesterola zajedno sa pušenjem rezultuje

daleko gorim posledicama nego dejstvo ova dva faktora pojedinačno. Tačnije, kod pušača se masne naslage na zidovima krvnih suda formiraju gotovo trostruko brže nego ko nepušača, što duvanski dim čini veoma oz-biljnim saučesnikom u stvaranju bolesti. Ri-zik od infarkta ili moždanog udara može se smanjiti povećanjem tzv. dobrog holesterola (HDL-High Density Lipoprotein). HDL ima osobinu da vezuje holesterol koji dovodi do stvaranja zakrečenja krvnih sudova, skida ga sa krvnog suda i izbacije iz krvotoka. Zato je voma važno pri analizi krvi izvršti odvojeno utvrđivanje vrednosti za LDL, HDL i trigli-ceride. Redovna kontrola masti u krvi bi tre-bala da bude obaveza prema svom zdravlju svakog od nas, a pogotovu ako bolujemo od određenih bolesti: kod oboljenja poput dija-betesa, bolesti bubrega, jetre ili štitne žlezde sasvim izvesno se, kao posledica javljaju povećani nivoi holesterola u krvi. Kafa (čak i bez kofeina), šećer i namirnice koje ga sadrže, proizvodi od belog brašna podižu nivo šećera u krvi. Visok šećer odnosno pojačano lučenje insulina dovode do povećane proizvodenje holesterola. S druge strane, balastne materije (povće, klice, zrnevlje, semenke i sl.) snižavaju holesterol. Takođe se ne preporučuje više od sedam grama soli dnevno jer pospešuje taloženje holesterola na krvnim sudovima. Mehanizam je sledeći: natrijumhlorid ometa ’’senzore’’ u krvnim sudovima koji određuju da li holesterol ide u taloženje ili ostaje u krvi. Holesterol predstvlja ozbiljnu opas-nost od infarkta ili moždanog udara kada oksidiše u krvnim sudovima. Kao posledica oksidacije javljaju se molekuli poznatiji kao slobodni radikali koji predstavljaju veoma veliku opasnost. Efi kasna zaštita protiv slo-bodnih radikala može se naći u takozvanim antioksidantima od kojih su navažniji vi-tamin E (1 gr. dnevno), vitamin C (400 mg dnevno) i antocijani (sekundarne biljne ma-terije - dnevno kašičica koncentrata soka od grožđa). Suvi ekstrakt koji se dobija iz listova artičoke takođe snižava nivo LDL ali i podiže nivo dobrog holesterola. Nasuprot svemu, treba naglasiti da masti životinjskog porekla (sa izuzetkom ribe) predstavljaju pravi otrov za krvne sudove. Treba takođe izbegavati majonez, masnu piletinu, ćuretinu, divljač, salame, paštete, peciva, torte, testeninu sa jajima, krompir pržen na ulju, vino i žestoka pića.

Elva Jovanović

JEDNA OD MOŽDA NAJOPASNIJIH PRETNJI PO ZDRAVLJE SAVREMENOG ČOVEKA JE POSLEDICA VISOKOG PROCEN-TA MASNOĆA U KRVI

Ishrana prema starosti za dobro zdravlje naših krvnih sudova:

1-15 godina: Mlečni proizvodi su idealna hrana za ovaj uzrast jer podstiče rast. Kod deteta, majčino ali i kravlje mleko putem hormona rasta pospešuje brži razvoj. Masti iz mleka se brzo metabolišu jer je detetu neo-phona velika količina energije s obzirom na potrošnju. Zbog toga masti iz mleka i mesa dete ne ugrožavaju kao odraslu osobu.15-30 godina: Žitarice poput pšenice, ječma, prosa, ovsa i sl. su idealno ”gorivo” za napredak i ostvarivanje krupnih životnih zadataka. Ovo je period ogromne potrošnje energije te su ugljeni hidrati iz žitarica neop-hodni za organizam koji je mlad i metabolički dobro funkcionalan pa se balastne materije lako izbacuju. Ipak ovo je doba kada svoje krvne sudove treba poštedeti loše ishrane i nepotrebnog opterećivanja za šta su žitarice idalna preporuka.30-45 godina: Riba - Ovo su najbolje godi-ne. Ipak, tada počinju i prve posledice lošeg načina života, a to je ujedno i nastresniji pe-riod (problemi sa decom, poslom i sl.). u tak-vim okolnostima, postoji tendencija preko-mernog unosa hrane i gojenja, a samim tim i ugrožavanja krvnih sudova. Unosom morske ribe, u svakodnevnoj ishrani obezbeđujemo potrebne količine omega-3-masnih kiselina koje snižavaju holestelor u krvi. S druge stra-ne riba obezbeđuje proteine koji su neohodni za ovaj produktivni životni period.45-60 godina: Tečnost – Sa godinama gu-bimo osećaj žeđi pa se dešava da u ovom životnom dobu zaboravimo da unesemo do-voljno tečnosti. Dok u mladosti pijemo kada osetimo žeđ – u ovom dobu sebe treba često da podsećamo na to da bi smo imali dobar srčani ritam, krvni pritisak i, naravno – krvne sudove. Pored vode, veoma preporučljiv je i zeleni čaj zbog pozitivnog antioksidativnog dejstva.posle 60 godine: Začini – U oblastima gde se koriste začini ljudi imaju veoma dug vek. Međutim, kako čulo ukusa sa godin-ama slabi, baš suprotno ispravnom, stariji ljudi na našem podneblju koriste u velikim količinam baš so, kao jedini nezdrav začin od svih koji postoje. So je neprijatelj krvnog pri-ska. Probajte da zamenite so biberom, ljutom papričicom, belim lukom i drugim ukusnim biljnim začinima.

30 12 | 2006

O holesterolu...

Kultura

12 | 2006 31

VEDRANA RUDAN

Crnci u Firenci„Crnci u

Firenci“ naziv je

četvrte knjige po redu, popularne hrvatske spisateljice Vedrane Rudan, rođene u Opati-ji 1949. godine, trenut-no nastanjene u Rijeci.

Osim romana, ona objavljuje i kolumne u hrvatskom nedeljnika „Nacional“. Ro-maneskno tkivo je višebojno, izatkano od mnogobrojnih, generacijski raznovrsnih, ali usko porodično povezanih životnih puteva, stavova, razmišljanja. U skladu sa tim, poglavlja su naslovljena: Blizanci, Ujak, Djed, Baka, Nona, Mama... a, sve iz perspektive tek začetih blizanaca od majke Hrvatice i oca Srbina, koji su, s obzirom na posleratni politički milje u situaciji da strahuju da li će uopšte biti rođeni!? Balkansko ratno grotlo ostavilo je sveže rane, te se i nerođeni pitaju: - “Naš tata ima tri prsta?”- “Svi Srbi imaju tri prsta.”- “Pobrojimo prste, saznat ćemo jesmo li Srbi ili Hrvati.”- “Nemamo prste”- “A koliko prstiju imaju Hrvati?”- “Ako mama bude išla na abortus, da li će nas abortirati zato što smo Srbi ili zato

što smo Hrvati?”- “Zato što smo djeca.”Junaci ove knjige deo su američkog pro-jekta ispitivanja hrvatskog tržišta. Svoju životnu priču govore u kasetu i za to dobijaju evre. Dobar povod da zavire u sebe, svoje ponore i skrivena htenja. Pošto staricama niko ne daje priliku da govore istinu o sebi, Nona je to iskoris-tila za surovo iskrenu retrospekciju u kojoj nema mesta za osećaj krivice. Neće da bude NONA iz bajke, najbliži su je “unesrećili i opljačkali”, pati za Titovim vremenom i starom Jugoslavijom. Baka se oseća odbačenom i iskorišćenom kao hraniteljica čitave porodice. Zarađuje obavljajući teže kućne poslove u Italiji. Djed, njen suprug, duševni je bolesnik, invalid, žrtva domovinskog rata u kome nije omirisao ni barut ni krv nego be-smisao ratovanja i doživeo težak slom iluzija i patriotskog zanosa. Ujak je in-telektualac školovan u Beču i Americi iz koje se vratio jer ne može bez hrvatskog zalaska sunca, ostavivši tamo novos-novanu porodicu sa Kineskinjom. Mama je začela sa Srbinom usred Hrvatske i usred studija književnosti, te njeni bli-zanci strepe da li će se uopšte roditi. A oni žude za životom, žele da se rode ma gde, bilo kao Srbi, Hrvati, Crnci koji u Fi-

renci prodaju kišobrane, bilo kao Kinezi ili Englezi.Ta želja i pravo na život iznad je svih destrukcija: “Želim živjeti, želim živjeti, želim postati ljudsko biće i umreti gladan i bolestan od side, želim poginuti u autobusu na kat punom turista koji kruži Londonom.”

Tanja Cekić

Knjiga za decembar 1. Crnci u Firenci Vedrana Rudan 2. Eldorado Momo Kapor 3. Prognane elegije Mile Stojić 4. Sve crvenkape su iste Marko Vidojković 5. Pijavice David Albahari 6. Ako je to ljubav Mihajlo Pantić 7. Na ivici Svetislav Basara 8. Zabranjeno čitanje Dubravka Ugrešić 9. Tesla, čovek van vremena Margaret Cheney10. Komo Srđan Valjarević

UBeču je nedavno predstavljena knjižica pod naslovom „Upor-edni rečnik nauke o strancima/

Privremeni sistem komparativnih pre-drasuda“ (Vergleichendes Wörterbuch der AusländerInnenologie/Das verglei-chende System der komparativen Vorur-teile) koja sadrži najučestalije predrasude Austrijanaca o strancima u Beču/Austriji (ali i u ostalim zemljama u kojima ima dosta stranaca). Autor koji se naziva „Goxilla“ potiče iz Beograda, a autor karikatura u knjizi je turskog porekla. O čemu se radi? Goxilla je sakupljao

godinama sve „izjave mržnje i ljubavi“ Austrijanaca prema strancima i sortirao ih po pojmovima. Tako čitalac u knjzi može pronaći šta Austrijanci misle o po-jmovima: „Ausländer“, „Ausländerin“, „Ausländerfeindlichkeit“, „Asylant“ , „Scheinehe“, „Integration“ itd. Svaki pojam je obrađen po dva puta: jednom sa stanovišta „mrzitelja“ i jednom sa tačke gledišta „ljubitelja stranaca“. Tako, na primer, pod pojmom „Ausländer“ možemo pročitati (na nemačkom) sledeći opis: „Jedan muškarac koji drugačije izgleda, drugačije miriše, drugačije govori, koji je često nezaposlen i drsko iskorišćava domaći socijalni sistem, koji uživa da živi u malom, prljavom stanu, da bi mogao da uštedi više novca, koji često vozi „Mercedes Benz“ ili „BMW“ sumnjivog porekla, koji zlobno i podlo dovodi svoje hronično bolesne rođake iz domivine kako bi fi nansijski uništio

domaći zdravstveni sistem itd.„Ljubitelji“ stranca posmatraju opet kao „bespomoćno, čestito, drago, mar-ljivo biće muškog pola, koje domaće stranovništvo diskriminiše svakim pogledom, gestom i rečju, čije neznanje u vezi sa razvrstavanjem smeća nije važno, čije navike da glasno govori i da se drugačije ponaša moraju da se posma-traju kao pozitivne osobine koje potiču iz drugog kulturnog kruga, s kojim se treba iz samilosti venčati itd. itd. Ostali pojmovi sadrže dalja „pljuvanja“ i „izjave ljubavi“ ova dva nepomirljivo zavađena tabora. Autor nas, međutim, ne ostavlja u tom nepremostivom razdoru, već na kraju knjige daje po 10 preporu-ka za uspešnu integraciju namenjenih domaćima i strancima. Ovu vrlo zanimljivu knjižicu NA NEMAČKOM možete za samo 10 eura naručiti preko www.vwda.at

Uporedni rečnik predrasuda o strancima

ZANIMLJIVA KNJIGA NA NEMAČKOM

Feljton

JUGOSLOVENSKE LEGENDE

Za početak ’70-ih godina prošlog veka, slobodno se može reći da je bio pre-lomni trenutak u istoriji Jugoslov-

enske muzike. Muzički gledano, završena je priča šezdesetih i svih grupa koju se u to vreme bile pandan najvećim svetskim atrakcijama tog vremena. Lagano su presta-jale (ili već prestale) sa radom grupe: Elipse, Siluete, Džentlmeni, Crni Biseri, Kameleoni, Daltoni, Bijele Strele, Crveni Koralji, Dinamiti, Grupa 220, Roboti, Mi, koje su, uz još neke, manje-više poznate, u većoj ili manjoj meri bile zaslužne za stvaranje muzičkih pravaca kako god se oni zvali (rok muzi-ka, bit, pop, hard, etno...). Trenutak je bio takav da još uvek nije bilo “stasa-lo” vreme za nagli proboj nadolazećih grupa koje su činile okosnicu tokom sedamdesetih: Smak, Parni Valjak, Buldožer, Teška industrija, Pop mašina, Leb i Sol, Pro Arte... U to vreme, da-kle na samom početku sedamdesetih, sve bitnije na Yu sceni moglo se svesti na Korni grupu, Time, Yu grupu i Indexe. Bilo je nara-vno još bendova ili solista, ali oni su samo dopunjavali muzičku scenu. Upravo takvo muzičko tlo bilo je kao stvoreno za pojav-ljivanje nekog novog velikog imena, pogo-tovu nekog ko je bio dovoljno promoćuran da taj vakuum ispuni, postane lider i pa-metno se održi. Naravno, ne možemo znati da li je Goran Bregović u tim trenutcima na taj način razmišljao, ali, sudeći po sledu događaja... ko zna!? Pokazaće se da je ipak dovoljno pametan da je možda i osetio da može tu nešto da se uradi.

Mladost, vojska, tezge...

Ako ne računamo kratkotrajne izlete s kraja ’60-ih i povremene aranžmane Bregovića i Željka Bebeka u nekim zajedničkim nastupima (Goran je svirao bas gitaru, a Bebek ritam i pevao), na leto 1970. godine po prvi put su se spojili u jednoj grupi: Goran Bregović, Željko

Bebek, Zoran Redžić i Milić Vukašinović, i to je bila okosnica onoga što će se kasnije zvati BIJELO DUGME. Narednih godinu i po dana, bilo je svega i svačega unutar sku-pine tih mladih ljudi (Bebek 25, Bregović 20, Redžić 22, a Milić 20 godina), bilo je tu i svađa, i međusobnog negovorenja, i odlaza-ka i povrataka, povređenih sujeta i uvreda, razočarenja, ali i muzike! Bilo kako bilo, njih četvorica su krenuli na tezgarenje po Italiji, i bukvalno su svirali na svakom mestu gde su mogli dobiti kakav-takav honorar. Ali, već tada dolazi do prvih razmirica, i Be-bek se lagano povlači jer je shvatio da se ne oseća dovoljno komotno i opušteno u takvoj grupi i vraća se za Sarajevo. Ja sam lično, znajući neke detalje, sklon da poverujem da je Bregovic istisnuo Bebeka jer se plašio da

ovaj ne preuzme

(ne)formalnu lidersku poziciju u grupi, jer su pevači po prirodi front-meni i vođe uglavnom, a osim toga Bebek je bio i najstariji i najiskusniji.U svakom slučaju, u Italiji je ostala ekipa pod nazivom „Mića, Goran i Zoran“ i preživljavala neka-ko „pečalbarske“dane. Kada je to trebalo, nakon povratka u Sarajevo, Bregović je zaboravio „negovorenje“ sa Bebekom i poz-vao ga, naravno preko posrednika, jer su se spremali da uđu u studio. Već početkom 1972. godine, pod nazivom „grupa JUTRO“ oni su snimili prvi singl na kome su se našle kompozicije “Ostajem tebi” i na B strani: “Patim, evo deset dana”. Obzirom da je Bregović najviše umuvao prste u kom-poziciju “Patim, evo deset dana”, (mada je to plagijat jedne kompozicije John Mayal-a)

32 12 | 2006

bijelobijeloduduggmemeN

ajveća

lege

nd

a ili najveća zabluda

PIŠE: DRAGAN ARANĐELOVIĆ - ARČIAutor je dugi niz godina pisao kritike i recenzije muzičkih izdanja u gotovo svim značajnijim omladinskim i muzičkim listovima širom nekadašnje SFRJ. Poseduje veliku kolekciju au-dio i video muzičkog materijala, a već 16 godina, u Nišu vodi s velikim uspehom Happy House – jednu od najpoznatijih muzičkih prodavnica na tom području!

I DEO

12 | 2006 33

dao je sebi pravo da je prisvoji i stavi kas-nije na prvi album Bijelog dugmeta “Kad bi’ bio bijelo dugme”(1974). Može se reći da je to prvenac Bijelog dugmeta i nešto po čemu su u to vreme već bili poznati. Ali,

odlazak Željka Bebeka u vojsku 1972. godine (služio je u Pirotu, i

odatle potiče njegovo poznanstvo i pri-

jateljstvo s a

pot-p i s -

n i k o m ovih re-

dova) usporio je njihov proboj ka

vrhu Yu scene, taman za tih godinu i po dana. I za vreme

Bebekovog vojnikovanja, Bregović nije sedeo skrštenih ruku već je snimio još četiri kompozicije (“Kad bi’ bio bijelo dugme”, “Hop-cup”, “Na vrh brda vrba mrda” i “U subotu mala”), da bi ubrzo grupi koja je, u međuvremenu ostala bez imena JUTRO prišli bubnjar Goran Ipe Ivandić i klavi-jaturista Vlado Pravdić. Tako su krenuli pod imenom BIJELO DUGME (zvanično, ime BIJELO DUGME su dobili 1. januara 1974.) U to vreme su, naravno svirali u manjim mestima Bosne i Hercegovine (Ze-nica, Konjić, Prozor, Tuzla), ali i u Cavtatu, Ljubljani (“Boom festival”), Skoplju, Beo-gradu (10. novembar 1974. tada sam ih i prvi put gledao na proslavi rođendana tada kultne radio emisije “Veče uz radio”), da bi

kroz nedelju dana svirali pred 15.000 ljudi u Sarajevu, ali kao predgrupa poslednjem nastupu Korni grupe. Nekako u to vreme izlazi i prvi album “KAD BI’ BIO BIJELO DUGME” koji je vrlo brzo dospeo na liste najtraženijih ploča ’74. godine. Naravno da je razlog bio kvalitet pesama (za ono vreme): “Selma”, “Ne spavaj mala moja muzika dok svira”, “Bluz za moju bivšu dragu”,”Patim

evo deset dana”, “Kad bih bio bijelo dugme”i “Sve ću da ti dam samo da zaigram”, ali i svakako provokativan omot sa dubokim deholteom osobe za koju se tada nije znalo da li je Bebekova

žena, Bregina devojka ili tek neka obična ženska. Prema nekim informacijama,

Dragan S. Stefanovic (dizajner omota te i kasnijih omota Bijelog dugmeta) je „popio nokaut“ zbog tog omota od ljubomornog momka čija se devojka našla na slici. Bilo kako bilo, taj omot će biti uvršten u izbor za 500 najlepših rock omota. Uglavnom, već tada su počele razne skrivalice, polu-tajne, intrige, a sve naravno medijski propraćeno u obilnoj meri što će postati pravilo pri sve-mu što Bregović ubuduće radi.

Socijalno-politički milje

Vratio bih se sada na početakl ovog tek-sta, na opisani MUZIČKI trenutak u kome je došlo do njihovog prvog albuma. Sve je govorilo da je to još jedna od mnogih grupa koje počinju sa radom, koja ima teškoće i koja, najzad dobija – prvi vinil! Ali, sociološki trenutak je izgledao malo drugojačije. Naime, nikako ne treba zabo-raviti da je cela zemlja živela u blagostanju zahvaljujući, pre svega lucidnoj politici Tita i Partije, ali i početaku protivljenja takvoj politici i pokušaju jačanja prevage nekih republika u odnosu na druge. Tome treba dodati i burne političke trzavice kojih smo, vezano za muziku i BIJELO DUGME, tek kasnije postali svesni. Država je na posre-dan način gledala blagonaklono na sve ono

što se dešava uz BIJELO DUGME ne bi li skrenula pažnju mladih na neki sporedan kolosek. Čak je u to vreme kružila priča da je državni vrh vrlo podržavao BIJELO DUGME jer su u njenom sastavu bili i Muslimani, i Hrvati i Srbi, dakle sve što je tadašnjoj vlasti odgovaralo, inače bi razvoj grupe poprimio verovatno drugojačije to-kove. Da bi malo ublažili negativne kono-tacije, kompletna ekipa Dugmeta je otišla na Radnu akciju „Kozara `76.“ i time po-kazali da oni nisu, u stvari, „čupavi rokeri“ nego „uzorni omladinci“ koji eto čak i na „radne akcije“ idu, kao veliki broj tadašnjih omladinaca (doduše ruralnog miljea). Demagogija, prve lige, nema šta. U svakom slučaju, Goran Bregović i drugovi su svoju muziku krstili “PASTIRSKI ROK”, jer su već tada računali na masovnost, a masovnost se nikako nije nalazila u gradskoj populaciji. Usput su stalno potencirali da oni sviraju „seljački rok“ i da su „seljačka deca“, što je naišlo na odobravanje izvesnog dela pub-like. Čitajući njegove intervjue, vidimo da je još tada MAJSTOR Brega znao da kanališe svoje izjave, a svoju priču usmeravao ona-ko kako je u kom trenutku odgovaralo i na tome mu treba skinuti kapu, jer je bio zaista majstor (nad majstorima) svog zanata.Dakle, 1974. i 1975. godina, defi nitivno pripadaju (muzički, ali i sociološki) BIJE-LOM DUGMETU. Proglašavani su za naj-popularniju grupu, najbolji album, najbolji omot ploče i tako dalje. Doduše, sve to u vrlo nameštenim anketama, godišnjim iz-borima i top listama ali “DUGMEMANIJA” je zahvatila Jugoslaviju. A to je Bregović i ekipa upravo htela i priželjkivala. I zato, sa te strane i treba shvatati naslov “Najveca legenda, ili najveća zabluda” skrojena u kuhinji Gorana Bregovića i Vladimira Mi-haljeka, Grade Veljkovića i Rake Marića (menadžera Bijelog dugmeta), koji su vrlo znalački vodili posao ka vrhu, što medi-jskom ali mnogo važnije i fi nansijskom. Pitanje je da li su Bijelo dugme bili još jed-na, u to vreme (sredinom sedamdesetih), iskrena početnicka rok grupa, ili su već namirisali slavu i novac i vođeni instiktom iskusnih menadžera uspeli da se nametnu kao nešto što je nezaobilazno u našem društvu, i kulturološki, i fenomenološki, ali i sociološki. Već tada su se vodile razne polemike, što po novinana, što na televiziji o njihovom uticaju na omladinu, a Brega i društvo su se pravili isuviše naivni kao da se to njih ne dotiče. A svojski su se trudili da proizvedu, ili iskoriste proizvedene afere i aferice, koje su im apsolutno išle u prilog. Jedino im nisu išle u prilog afere sa narkot-icima. A bilo ih je. Ali, to je priča za sledeći nastavak.

17PREZENT MODALNIH GLAGOLA

LEKCIJA 17: POŠTO SU ZBOG “INTEGRACIONOG SPORAZUMA” KURSEVI NEMAČKOG TRENUTNO VRLO AKTUELNI (JER SU SADA PROPISANI ZAKONOM), ODLUČILI SMO DA NASTAVIMO SA NAŠOM „ŠKOLOM JEZIKA“ I DA ZAINTERESOVANIM ČITAOCIMA IZ BROJA U BROJ PONOVO OBJASNIMO NEKE OD NAJTEŽIH POGLAVLJA NEMAČKE GRAMATIKE

Škola jezika

Unjemačkom jeziku postoji samo nekoliko glagola koji djelomično odudaraju od pravila koje smo

naveli u prošlom broju: (neizmijenjena ili izmijenjena) infi nitivna osnova + lični nastavci, ali to se događa samo u 1. i 3. licu jednine, dok za 2. lice i množinu svih lica i dalje važi gornja shema.

Radi se o takozvanim modalnim glago-lima: morati, htjeti, smeti, trebati (na poseban način), moći i voljeti. Njihova ”osnova” se u 1. i 3. licu jednine potpuno mijenja i NE DOBIVA nikakve nastavke. U 2. licu jednine na tu ”čudnu” osnovu se dodaje normalni nastavak ”-ST”, dok u množini vrijedi staro pravilo: 1. i 3. lice jednako infi nitivu, a drugo dobiva nas-tavak ”-T”.

Kako to izgleda u praksi?

WOLLENich will--- hoćudu willst hoćešer, sie, es will--- hoćewir wollen hoćemoihr wollt hoćeteSie wollen hoćetesie wollen hoće

KÖNNENich kann--- mogudu kannst možešer, sie, es kann--- možewir können možemoihr könnt možeteSie können možetesie können mogu

MÜSSENich muss--- moramdu musst morašer, sie, es muss--- morawir müssen moramoihr müsst morateSie müssen moratesie müssen moraju

DÜRFENich darf--- smijemdu darfst smiješer, sie, es darf--- smije wir dürfen smijemoihr dürft smijeteSie dürfen smijetesie dürfen smiju

MÖGENich mag--- volimdu magst volišer, sie, es mag--- voliwir mögen volimoihr mögt voliteSie mögen volitesie mögen vole

SOLLEN (!)ich soll--- treba(m)du sollst treba(š)er, sie, es soll--- trebawir sollen treba(mo)ihr sollt treba(te)Sie sollen treba(te)sie sollen treba(ju)

PREZENT POVRATNIH GLAGOLA I GLAGOLA S ODVOJIVIM PREDNJIM DIJELOM

Povratni glagoli su oni čija se radnja ”vrši” na osobi koja govori (kupam se, češljam se...). U našem jeziku je povratna zamjenica za sva lica “se” (sebe), dok je u njemačkom ta zamjenica za svako lice drugačija. Tako se na njemačkom otpri-like kaže: kupam me(ne), kupaš te(be)...

Glagol se, dakle, mijenja po licima, kao i zamjenica.

PRIMJER:

sich DUSCHEN- tuširati se

ich duschE mich – ja tuširam menedu duschST dich- ti tuširaš tebeer duschT sich – on tušira sebesie duschT sich – ona tušira sebe

es duschT sich – ono tušira sebewir duschEN uns – mi tuširamo nasihr duschT euch- vi tuširate vasSie duschEN sich- Vi tuširate vassie duschEN sich – oni tuširaju sebe

Kod glagola s odvojivim prednjim dije-lom (prefi ksom) oduzima se prefi ks koji dolazi uvijek na kraj rečenice. ”Ostatak”, odnosno glavni glagol se mijenja po lici-ma u sadašnjem vremenu.

PRIMJER:

Pravilan glagol s odvojivim prednjim dijelom:ANMELDEN - prijavljivati

ich meldE..... an – “ja javljujem... pri”du meldEST.... an- ”ti javljuješ... pri”er meldET.... an –” on javljuje..... pri”sie meldET an – ”ona javljuje.... pri”es meldET an – ”ono javljuje.... pri”wir meldEN....an– ”mi javljujemo.. pri”ihr meldET..... an- ”vi javljujete...pri”Sie meldEN..... an- ”Vi javljujete...pri”sie meldEN ..... an– ”oni javljuju... pri”

Nepravilan glagol s odvojivim prednjim dijelom:

FERNSEHEN- gledati televiziju (doslov-no: ”gledati daleko”)

ich sehE..... fern – ja gledam.... dalekodu siehST .... fern- ti gledaš... dalekoer siehT ....fern – on gleda.... dalekosie siehT.... fern – ona gleda..... dalekoes siehT ....fern – ono gleda..... dalekowir sehEN .. fern – mi gledamo..dalekoihr sehT .... fern- vi gledate...dalekoSie sehEN .... fern- Vi gledate..dalekosie sehEN .. fern – oni gledaju..daleko

PREFIKS UVIJEK DOLAZI NA KRAJ REČENICE!

Ich melde meine neue Adresse an.Er sieht schon seit zwei Stunden fern.

34 12 | 2006

RazonodaHoroskop

Sudoku je osvojio Evropu! Novi Glasnik vam pruža mogućnost da se zabavite i osvojite nagradu rešavajući sudoku! Nakon što ste ispravno rešili zadatak, u polja koja se nalaze ispod tabele upišite brojeve iz polja označenih slovima. Rešenje pošaljite najkasnije do 25. decembra 2006. god. na e-mail redakcije: nagrada@glasnik.at i očekujte nagrade: 10 godišnjih pretplata na NOVI GLASNIK. Imena dobitnika biće objavljena u januarskom broju NOVOG GLASNIKA.

NAGRADNI SUDOKU

Rešenja iz prošlog broja: - nagradni sudoku: 145277323

Za amatere Za profesionalce

JARAC | 22.12. – 20.1. Učinili ste sve što je u Vašoj moći, ali ne možete da promenite trenutni poredak na poslovnoj sceni. Budite dosledni u svojim namerama i nemojte potiskivati intuiciju. Postoje situacije kada je teško objasniti uz-rok ili posledicu, ali važno je da postupate u skladu sa svojim osećanjima. Vedar duh i dobre namere daju dodatnu snagu.

VODOLIJA | 21.1 – 18.2. Potrebno je da dobro procenite svoje mogućnosti i da donesete ozbiljnu od-luku. Pokazaće se da ništa nije slučajno, stoga budite uporni u svojim namerama. Racionalno koristite svoju energiju i vreme. Planirajte emotivni susret ili neku uzbudljivu zabavu u dvoje. Neko neće moći da odoli pred Vašim „ljubavnima čarima“.

RIBE | 19.2. – 20.3. Izbegavajte osobu koja ima loš uticaj na Vaše raspoloženje. Ponekad ne možete dobiti ono što želite, ali svaka situacija ima potencijalno korisno značenje ako se pravilno postavite. Ništa ne postižete principom negacije, uzaludno se pro-tivite pred voljenom osobom i teatralno demonstrirate svoju sujetu.

OVAN | 21.3. – 19.4.Ukoliko neko osporava Vaše ideje, mu-dro birajte reči koje koristite u susretu sa saradnicima. Budite promišljeni i izbega-vajte impulsivne reakcije. Diplomatski maniri su ponekad neophodni, kao uslov za poslovni dogovor. Nedostaje Vam strpljenje u susretu sa voljenom osobom, najčešće situaciju procenjujete subjektiv-no i na osnovu prvog utiska.

BIK | 20.4. – 20.5.Neko ne razume Vaše poslovne ideje ili postavlja suvišna pitanja. Postupite na osnovu svojih merila, bez detaljnih objašnjenja ili osećanja krivice. Kolo sreće se okreće. Nema razloga da se ponašate previše susretljivo prema osobi koja ignoriše Vašu molbu. Važno je da shvatite značaj i vrednost nečijeg prisustva.

BLIZANCI | 21.5. – 21.6.Nalazite se u nezahvalnoj poziciji i smiš-ljate različita rešenja, ali neko od saradnika deluje efi kasnije. Vaš gubitak ilustruje tre-nutno stanje na poslovnoj sceni, ne treba da se opterećujete lošim mislima. Partner ima različite primedbe na Vaše ponašanje, čini Vam se da nemate ubedljivo oprav-danje. Uslišite nečiju molbu.

RAK | 22.6. – 22.7.Imate osećaj da Vas neko vešto zavarava ili da Vam izmiče dobra poslovna prilika. Opterećeni ste različitim slutnjama koje remete Vašu koncentraciju. Teško prikri-vate svoje nezadovoljstvo. Izbegavajte princip emotivnog kažnjavanja ili rival-stva. Oprostite svom partneru na malim i bezazlenim propustima.

LAV | 23.7. – 22.8. Pokušavate da se oslobodite od nagomi-lanih obaveza, ali neprekidno nailazite na otežavajuće okolnosti. Stalo Vam je da odložite susret sa osobom, koja od Vas očekuje konkretne odgovore. Delu-jete uznemireno zbog različitih dilema, ali partner ima dobru ideju i ume da Vas oraspoloži. Uskladite svoje misli.

DEVICA | 23.8. – 22.9.Delujete snalažljivo u susretu sa saradnici-ma i imate ubedljive odgovore na različita pitanja. Umete da prilagodite svoje in-terese prema osnovnim kriterijumima i da se izborite za bolje uslove. Psihološka faza kroz koju prolazite ima pozitivan uticaj na Vaš ljubavni život. Svet oko sebe posmatrate drugačijim očima.

VAGA | 23.9. – 23.10. Neko ne obraća pažnju na Vaše komen-tare, ipak izbegavajte sukob sa osobom koja osporava Vaš način razmišljanja. U susretu sa saradnicima budite dovoljno promišljeni i praktični, svoje znanje i en-ergiju usmerite prema nekim korisnim ciljevima. Pokažite više saosećajnosti.

ŠKORPIJA | 24.10. – 22.11. Obratite pažnju na različite informacije koje mogu da Vam olakšaju radne obaveze. Ugledajte se na uspešne sarad-nike i primenite sličan princip poslovanja. Uvek postoji neko, ko može da Vam pruži korisnu informaciju. U svojim emotivnim procenama budite realni, ne možete očekivati da voljena osoba ostvari sve Vaše „slatke snove“.

STRELAC | 23.11 – 21.12. Zamaraju Vas situacije u kojima se previše taktizira, ne volite kada neko ograničava Vašu slobodu i aktivnost. Ipak, ne možete krivicu pripisati samo drugima i ignorisati nečije prisustvo. Bu-dite dovoljno promišljeni i odgovorni za svoje postupke. U susretu sa voljenom osobom nema razloga da započinjete os-etljivu temu, koja vodi ka novoj raspravi.

za decembar

2 3 54 15 3 7 9 21 9 5

3 47 4 6 8 99 8 1 3 2

96 9 4

Za amatere

2 3 78 3 2 1

1 85 2

4 86 7 8 5 9

6 3 84 5 8 2

9 1 7 4

Za profesionalceA

B

C

D

E

F

G

H

I

Rešenje: A B C D E F G H I

Brojeve od 1 do 9 upisati tako da se u svakom redu, koloni ili kvadratu 3x3 pojavljuju samo jedanput.

2 9 5 4 3 6 7 8 13 1 6 7 5 8 2 9 47 8 4 9 2 1 5 6 31 2 8 6 4 5 9 3 74 5 7 3 8 9 6 1 29 6 3 1 7 2 8 4 56 7 2 8 1 3 4 5 98 4 1 5 9 7 3 2 65 3 9 2 6 4 1 7 8

5 2 3 9 6 7 1 4 86 7 4 8 1 3 2 5 99 1 8 4 5 2 7 3 63 6 9 1 4 8 5 2 72 8 5 3 7 9 6 1 41 4 7 6 2 5 8 9 34 5 2 7 9 6 3 8 18 9 6 2 3 1 4 7 57 3 1 5 8 4 9 6 2

Godišnju pretplatu na NOVI GLASNIK dobili su:

Popović Dragan, Cvetković Ljiljana, Jeknić Danijela, Antanasković Nebojša, Antić Vesna, Radaković Mile, Savić Zoran, Vujović Dragan, Edita Saitović, Filipović Ante

12 | 2006 35

Vi pitate

Budući da smo proteklog meseca dobijali uglav-nom pitanja na koje su naši saradnici, stručnjaci iz Immigrantezentrum već odgovarali (odgovore

možete pronaći u starim brojevima Novog Glasnika), za ovaj broj smo izdvojili nekoliko zanimljivih primera, sa kojima se, u praksi može susresti svako. Ako neko prepoz-na i svoj slučaj, možda još uvek nije kasno da „isterate pravdu“ i (eventualno) dobijete obeštećenje. Primere su izneli pravnici Radničke Komore grada Beča (AK Wien).

Dileme i pitanja u vezi sa svojim pravima i obavezama možete nam i dalje slati na adresu: NOVI GLASNIKPOST FACH 29, 1050 Wien ili na e-mail: redakcija@glasnik.at BRUTALNO IZBACIVANJE

Johanna S. radila je više od dve godine za jednu Ca-tering fi rmu na aerodromu. Na početku je savijala

jelovnike. Nakon šest meseci organizovala je opskrbu hranom za oko 50 letova dnevno i sastavljala pla-nove za ukrcavanje. Posao isključivo za komjuterom, skoro bez manualnog rada. U preduzeću je radila kao „Freelancerin“, ali se službeno vodila kao radnica u ugostiteljstvu. Nakon bolovanja, šef joj je saopštio da ponovo dođe tek dva meseca kasnije. Kada se gospođa S. žalila, rečeno joj je da Freelancerin u sva-kom momentu može da ostane bez posla. Johanna S. je uz pomoć AK podnela tužbu, a pravo je bilo na njenoj strani: Preduzeće joj je, naime dalo otkaz bez razloga i bez otkaznog roka. Prigovor da se radi o dobrovoljnom istupanju Johanne S., jer nije bila spremna da nakon dva neplaćena meseca ponovo obavlja svoj posao – nije priznat od strane suda!

Još prestupa

Nakon ispitivanja dokumentacije, pokazalo se da preduzeće za Catering za sve vreme njenog službovanja nije platilo ni jedan jedini dan godišnjeg odmora. Gospođa S. čak nije dobila isplaćene sate koje je odradila. Osim toga, sud je utvrdio da se gospođa S. pre svega bavila umnim radom pa usled toga u kolektivnom ugovoru spada u kategoriju službenika u ugostiteljstvu. Sa nadoknadom za odštetu za otkaz koja joj pripada, sud je naložio da se Johanni S. isplati preko 11.000 evra plus kamata.

ODSUSTVO S POSLA ZBOG NEGE DETETA

Moja ćerka je otpuštena iz bolnice. Da li mogu da ostanem s njom kod kuće?

Pravo na ostajanje kod kuće radi nege postoji kada je obolela osoba bliski srodnik koji živi u zajedničkom domaćinstvu. U kojoj meri je potrebna nega, zavisi od vrste oboljenja i ostalih okvirnih uslova (na primer da li u kući žive i starija braća ili sestre kojima se može poveriti nega obolelog deteta).

Principijelno, o medicinskoj neophodnosti nege odlučuje lekar. Kao bliski srodnici računaju se, na primer, bračni drug, roditelji, babe i dede, prababe i pradede kao i deca ili unuci. Odsustvo s posla radi nege može se dobiti i kada neka osoba, na primer, baka koja inače pazi na dete iz nekog razloga to više nije u stanju. Ukupno, možete ostati kod kuće nedelju dana u toku jedne radne godine, a to vreme se može iskoristiti i u pojedinačnim satima ili danima. U tom slučaju nije potrebna saglasnost poslodavca.

Kakva je situacija kada je član porodice u bolnici?

Pravo na izostajanje s posla postoji samo kada je sa lekarskog aspekta neophodno prisustvo bliskog srodnika.

Da li se u istoj radnoj godini može iskoristiti još jedna, dodatna nedelja?

Samo kod oboljenja deteta koje živi u zajedničkom domaćinstvu i koje je mlađe od 12 godina. Ali, pažnja: U tom slučaju se mora raditi o nedavno nastalom oboljenju. U ovom slučaju, službenici su u boljem položaju. Usled važnih, ličnih razloga koji nisu nas-tali sopstvenom krivicom, takođe se može dobiti slo-bodno, na relativno kratko vreme.

Kolika je visina nadoknade za vreme izostanka?

Ovde važi princip izostanka usled bolesti: Pripada vam plata kao da ste radili. Ali, obratite pažnju da ste u obavezi da neizostavno informišete poslodavca o koišćenju prava na izostanak s posla zbog nege obo-lelih članova porodice. Na zahtev poslodavca, mora se priložiti i potvrda o neophodnosti nege.

ZAŠTITNI ROK U ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU

„Nakon dužeg vremena završen je moj radni odnos. Odjavljen sam sa Krankenkasse

(zdravstvenog osiguranja), a na servis tržišta rada nisam još stigao da se prijavim, i sada sam se razbo-leo. Da li moram sam da platim troškove lekara?“

Na ovakva pitanja postoji umirujući odgovor: Ne morate brinuti. Zaštitni rok: Kada po završetku radnog odnosa

„Poštovani čitaoci Novog Glasnika, u vezi sa pitanjima koja se odnose na boravak i pravo na rad želimo da naglasimo sledeće:Od 1.1.2006. stupio je na snagu Zakon o naseljavanju i boravku (Niederlassungs- und Aufenthaltsgesetz) i zakon o policiji za strance (Frem-denpolizeigesetz) koji je zamenio nekadašnji Zakon o strancima (Fremdengesetz). Dodatno će doći do nekih izmena u zakonu o zapošljavanju

stranaca (Ausländerbeschäftigungsgesetz). Kao svaki zakon i ovi novi zakoni moraju da se tumače. Pošto još nemamo nikakvo praktično iskustvo, ne možemo vam garantovati da će se naše tumačenje zakona u potpunosti slagati sa tumačenjem nadležnih organa.“

36 12 | 2006

niste više zdravstveno osigurani a još ne dobijate platu ili bolesničku nadoknadu od servisa tržišta rada, postoji zaštitni rok koji se odnosi na lečenje. Od 1. jula 2006. godine, ovaj rok je produžen sa 3 na 6 nedelja. Preduslov je, da ste prethodno bili bar 6 nedelja neprekidno osigurani ili u poslednjoj godini ukupno pola go-dine. Ovaj zaštitni rok važi i za osobe koje su osigurane preko vas. Ukoliko u to vreme obavljate dežurstvo ili civilnu službu, računanje ovog roka se preki-da. Nakon toga, osiguravajuća zaštita postoji samo još za preostalo vreme. Započeto lečenje neke bolesti takođe se nastavlja, svejedno da li je zaštitni rok istekao ili nije.

Zaštitni rok nakon okončanja radnog odnosa važi pod istim pretpostavkama i za bolesničku nadoknadu. Imate pravo da u roku od 3 nedelje nakon okončanja radnog odnosa podnesete zahtev kod Krankenkasse (zdravstvenog osigu-ranja).

VIŠE NE RADIM, A ŠEF ME NIJE ODJAVIO!?

Poštovani,

Ja sam radio u jednom preduzeću do 2. aprila 2006. godine. Sredinom

oktobra sam otišao u AMS i video da me bivši poslodavac i dalje vodi kao da sam zaposlen kod njega (nije me odjavio). Da li treba, i ako treba – kako mogu sam da se odjavim, tj. da li mogu imati neke loše posledice zbog ovoga? Pretpostavljam da je fi no što mi teče radni staž, ali plašim se da ću morati da platim porez na prihod koji nisam ostvario? Prijavljen sam inače na 1.400 evra mesečno.Hvala vam na odgovoru

Aca

Odgovor:Postovani Aco,Ako ste se kao nezaposlena osoba prijavili na AMS, onda ste od strane poslodavca na neki način morali saznati da više niste u radnom odnosu. To može biti usmeno ili pismeno ili ste Vi samovoljno napustili fi rmu! Poslodavac Vam je nakon otkaza

dužan izdati potvrdu o proteklom radu (Arbeitsbescheinigung) na osnovu kojega Vam AMS obračunava visinu „novčane naknade za nezaposlenost“ (Arbeitslosen-geld).

Fino je što Vam teče radni staž, ali kao prvo, nećete imati pravo na novčanu na-knadu za nezaposlenost, jer ste zaposleni a, naravno i da ste porezni obaveznik. Da li ćete nadoplatiti porez to zavisi od vaših godišnih primanja i izdataka. O tome će Vas porezni ured (Finanzamt) izvjestiti slijedeće godine.

MORAM LI DA NOSTRIFIKUJEM UNIVERZITETSKU DIPLOMU

Poštovana redakcijo,

Pre 3 godine završila sam Ekonom-ski fakultet u Nišu. I već dve go-

dine živim u Beču. U nameri da se za-poslim išla sam u AMS da se prijavim i oni su mi rekli da je najbolje da nostri-fi kujem diplomu i da se prijavim kao diplomirani ekonomista. Kada sam zvala Ekonomski fakultet u Beču oni su mi rekli da su ukinuli nostrifi kaci-ju diploma, osim nekoliko određenih fakulteta, (npr.medicinski), i da samo treba da je prevedem na nemački je-zik.

Da li je to sada stvarno tako? Da li mi je potrebno samo da preve-dem diplomu na nemački ili ipak treba da je nostrifi kujem da bih se na AMS-u prijavila?Hvala Vam unapred na odgovoru

Ana iz Beča

Odgovor:Poštovana Ana!Nostrifi kaciju, u inostranstvu završenog fakulteta sigurno nisu ukinuli, kako u Austriji, tako ni drugdje u Evropi. Srbi-ja je, tada - 1999., još sa Crnom Gorom potpisala i ratifi cirala međudržavni ugo-vor, kao članica Lisabonskog sporazuma o međusobnom priznavnju akademskih titula. To ne znači, da sa tim legističkim pečatom nošenja, pisanja i isticanja časnog akademskog naslova pridobijenog diplomom izvan Austrije, možete i smijete očekivati automatsko priznavanje vaših

znanja, kompetencija i autoriteta u sva-kog poslodavca, gdje prijavite svoju želju za suradnjom ili se javite na natječaj. Tu opet vrijedi sloboda i divljina slobodnog tržišta.

Hoće li vas budući poslodavac primiti, plaćati i ovlastiti poslovima karaktrističnim za ekonomistu, i bez prakse unutar EEZ-e, zavisi o njegovoj (ne)slobodnoj volji (is-kustvu, stavu ili višem obziru). Na uredu za zapošljavanje su Vas odgovorom ele-gantno odložili za par godina – dok se ne pojavite kao nostrifi cirna Maga Volkswir-tin (VW) ili sl. Statistike im taj strateški promišljeni pristup svakako neće kvariti. Činjenica je, da vam je za izvođenje jednog zakonski standardiziranog zvanja, poput npr. TreuhaenderIn (upravitelj/ica), kao i u drugim /regelmentierten Berufen/ - re-guliranim pozivima/zvanjima - neophodna nostrifi kacija diplome, jer se za taj posao traži dokaz o završenom i/ili eventualno nostrifi ciranom studiju/diplomi i bez nje ne možete izvoditi taj posao. Elem, stoga su Vas na Ekonomskom fakultetu isto tako glatko otpremili, jer za prihvaćanje zahtje-va za nostrifi kaciju trebaju potvrdu poslo-davca koji će baš Vas za to mjesto primiti i isto (radno mjesto) je statutom fi rme ili instituta, pa i kao regulirano zvanje i pozi-cija specifi cirano/određeno za Magistr-u/a VW. Univerzitet u Beču nije tako ekspli-citan, pa dopušta, tj. prihvaća zahtjeve za nostrifi kacijom studija i bez navedenog uvjeta/kriterija. Načelno je stari austrij-ski sporazum o priznavanju istovjetnosti univerzitetnih diploma sa raspalom SFRJ od 1. XII 1980. još uvijek na snazi i vri-jedi za sve nastale novo-stare republike u istoj mjeri. Ekonomija, pravo, medicina i još mnogo koji studij, zahtjevaju još podo-sta napora i truda, ne bi li se izjednačili opsegom i izborom apsolviranog studijs-kog programa. Konkretnu informaciju možete dobiti na Saveznom ministarstvu za obrazovanje, znanost i umjetnost, Tein-faltstrasse br. 8, u prvom bečkom okrugu – 1014 Wien, gdje ćete riješenjem dobiti listu ispita, koji Vam trebaju za nostrifi -kaciju.

Možda je ipak najbolje, da se obratite našem savjetovalištu sa prevedenom di-plomom i CV (životopisom).

Ovu rubriku realizujemo zahvaljujući velikoj pomoći

savetnika iz:

12 | 2006 37

38 10 |

Poštovani čitaoci, ova strana je rezervisana za vaša pisma. Budući da smo mišljenja da je i jezik kojim govorimo i pišemo deo naše kulture, a možda i neka vrsta našeg folklora, odlučili smo da u jezičkom, gramatičkom i stilskom pogledu objavljujemo onako kako ste i vi napisali. Eventualna cenzura sa naše strane zahvatiće jedino vulgarizme i uvrede. Naravno, slobodnog mesta za vaše komentare o onome što piše ili bi trebalo da piše Novi Glasnik – i dalje će biti, tako da nam možete pisati o svemu što ovih dana zaokuplja vašu pažnju. Svoja pitanja i sugestije ne samo našoj redakciji, već i ostalim čitaocima, možete slati na adresu: NOVI GLASNIK, POST FACH 29, 1050 Wien ili na e-mail: redakcija@glasnik.at.

Spajanje porodice

Poštovani uredniče Novog Glasnika,

Moj suprug i ja želimo da dove-demo moju ćerku iz prvog braka

u Austriju. Znam da ste već odgovarali na ovakva pitanja, ali ja nisam sačuvala te brojeve Novog Glasnika. Da li možete još jednom da nam napiešete šta nam sve treba od uslova i papira za to. Ne treba da vam kažem koliko bih volela da i ona živi sa nama. Hvala vam una-pred. Nastavite samo ovako.

Pozdrav iz Wr. Neustadta Nada Jovanović

Odgovor:

Da, g.đo Jovanović, tema „Spajanje porodice“ interesuje mnoge. Po našem mišljenju, a i na osnovu vaših pisama – to je najinteresantnija tema posle „dobijanja radne dozvole“. Upravo zbog toga, na sredini prošlog izdanja Novog Glasnika smo napravili dodatak na tu temu i to na ČETIRI STRANE. Obratite nam se na e-mail: redakcija@glasnik.at i napišite nam svoju adresu, a mi ćemo se postarati da dobi-jete prošli broj. Nadamo se da ćete pronaći i „svoj slučaj“. Ne morate da nam pišete ko-liko bi voleli da i ona živi sa vama. Verujemo vam. Želimo vam sreću tim povodom.

Tema: Dane Tesla

Poštovana redakcijo!

Tri učenika se edukuju, pa sa nji-ma i roditelji. A, imamo i neka

zapažanja – ispravke i preciziranja za tekst o Tesli i nikad nije kasno da vi to sve proverite i objavite u po-

voljnom momentu – jubileju, npr. za januarski broj (7-og je Nikola otišao)

Nije tačno da su roditelji “osim njega imali i tri kćerke”Imali su prvo starijeg sina (Dane) koji je kao dečak bio vispreniji, agilniji i za školu izgledniji. Ali se u porodici Tesla dogodila nesreća, u staji je konj kopitom smrtonosno ritnuo malog Daneta. Osim tragičnog momenta to je važno i za dalju sudbinu i put mlađeg N.Tesle, došlo je do prenesene motivacije, ali i nove uloge i obaveze za mlađeg, sada jedinog sina.

Sledeću ispravku činimo radi ispravnije i pravednije o ocu Milutinu:

on je svakako znao i želeo da sinu pri-padne zadatak nastavka svešteničke porodične tradicije pa ga je ipak poslao u Grac na studije. I zašto bi ga tada naprasno vraćao izu čista mira? Nešto se dakle ipak dogodilo – događalo: student N. Tesla je, kao i os-tali “stranci” bio u internatu – đačkom domu. A, upravnik je bio na prvom mestu čovek – roditelj i u uskoj vezi sa upravom Polytehnikuma. Nikola je, mimo ostalih mladića, nenormalno puno učio, nije bio fi zički i društveno aktivan, počeo je da “zastranjuje” a zbog snažne intuicije, ali nedovoljne metodičnosti pri izlaganju ideja i nera-z u m e v a n j a p r o f e s o r a , počeo je da se razočarava, pada u kon-fl ikte na nas-tavi – depre-sije.Tako je up-ravnik doma, kao čovek i roditelj i na-pisao pismo – referisao ocu i sugeris-ao odvođenje dečaka kući – zbog zdravl-ja. Tek tada je otac Milutin doneo odlu-ku, prihvatio sugestiju iz Graza i pre-o r j e n t i s a o Nikolu na ra-nije određenu ulogu. A, izveštaj škole se pokazao opravdanim i time što je

-

-

-

-

Teslin oslabljen organizam lako na-pala opisana bolest i jedva je došlo do ozdravljenja. Još bi smo, kao bitno, podsetili da je naviku (i talenat) da u svemu gleda mogućnost za poboljšanje, drugačije strpljenje i upornost do realizacije, nasledio od majke. A u Karlovcu, u gimnaziji, i to je od velike važnosti, “katedru” za fi ziku držao je jedan džinovski karakter – harizmatični nastavnik Sekulić i to je gimnaziji davalo imidž elektrotehničke škole, a velika opremljenost laboratorije za tehničku fi ziku, zaslugom g. Sekulića (za tadašnje vreme) zaposlila je dobre učenike, posebno mladog Teslu i odve-la dalje. Sa Teslom je, i to je značajno, dugo godina bio takođe virtuoz elek-tromehanike Antal Sigeti (Szigeti). I, nije se zaposlio u Budimpešti kao inženjer jer ofi cijelno nije završio i tada imao diplomu (paralelu Bil Geits!)

Pozdrav za redakciju “ex Yu orijentaciju i EU orijentaciju”!

Familie Brajin aus WojwodinaBaden bei Wien

-

Vaša pisma

KONCESIONIRANA FINANSIJSKA SAVETNICA

Aleksandra PejovićSPECIJALISTA

za različite modele fi nansiranja Vaših potreba

PITANJA koja se odnose na novac su stvar poverenja!KAKO da smanjim svoje kreditne rate?

DA LI će mi penzija jednog dana biti dovoljno visoka?DA LI ispravno štedim?

KAKO da kupim stan (umesto da večito plaćam kiriju)?

• Povoljni modeli fi nansiranja koje nudim isključivo u saradnji sa renomiranim austrijskim bankama mogu Vam doneti uštedu do 40% u odnosu na “klasične kredite”

• Iscrpno savetovanje i udobno zaključivanje ugovora - potpuno BESPLATNO samo za Vas (moje honorare plaćaju banke)!

• Bez birokratije, savetovanje na MATERNJEM JEZIKU!

• Proveravam za Vas postojeće kredite besplatno i bez ikakvih obaveza za Vas i pomažem Vam da kroz povoljni aranžman rasteretite svoj kućni budžet.

Adresa: 1120 Wien, Rotenmühlgasse 15/30Tel/Fax: +43 1 581 46 80Mobil: +43 664 174 45 62 Plaćeni oglas

38 12 | 2006

Novi Glasnik YU ISSN 1452-0559

Izdavač i redakcija/Medieninhaber und Redaktion:United Media International d.o.o., ul. Zmaj Jovina 9, 11000 Beograd, SCG, Tel: +381 63 8458658www.glasnik.at, redaktion@glasnik.atZa izdavača/Herausgeber: Jasmina KiskiIzlazi u / Erscheinungsort: Beograd SCGUrednik/Chefredakteur: Dejan RistićSlobodni saradnici/Freie Mitarbeiter: Prof. Goran Devrnja, Mag. Vesna Varadin, Milan Vlasković, Nemanja Dragojlović, Mag. Michael Warzecha, Dalibor Rajković, Prof. Živana Popović, Dijana Radić-Bedaković, Marina Kuljanin, Darko Miloradović, Dr. Ivo Jelčić, Ida Haider - Labudović, Prof. Mića Miljković, Arh. Ivan Redi, Tatjana Lović, Tomas Mitrevski, Margareta Bakić, Tanja Cekić, Elva Jovanović, Ljubomir Legen, Dragan Aranđelović - Arči Štampa/Druck: “Preprint” BiH, za Austriju/für Österreich “S&L Druck- und Verlags GmbH”, 7423 PinkafeldOglasi/Anzeigenleitung: Nenad Stevanović, Tel. +43 664 444 66 96, stevanovic@glasnik.atDistribucija/Vertrieb: ESC Company Distribucija Austrija/Vertrieb Österreich: Morawa, PostKontaktbüro Wien: “Etnomarketing”Mariahilferstrasse 125, 1060 Wien, Tel. +43 1 955 1 559-0 Fax -12, offi ce@etnomarketing.atPisma za Austriju/Postanschrift: Postfach 29, 1050 WienCena/Preis: € 2,20Godišnja pretplata/Jahresabo: 26,40 € Servis za pretplatu/Aboservice: +43 676 95 80 456

Izdavač nije odgovoran za sadržaj zakupljenog i oglasnog prostora. Zadržavamo prava na sve objavljene tekstove i fotografi je, preuzimanje je dozvoljeno samo uz pismenu saglasnost izdavača. Wir weisen darauf hin, das der Inhalt mit größter Sorgfalt rechehiert wurden, es ist jedoch möglich das uns eventuelle Fehler unterlaufen sind. Aus diesem Grund übernehmen wir keine Haftung für die erschienenen Texte und Informationen. Alle Rechte, auch die Übernahme von Beiträgen sind vorbehalten und nur durch schriftliche Genehmigung des Herausgebers gestattet.Derzeit gilt die Anzeigenpreisliste 2006.

U sledećem izdanju

- TEMA KOJA VAS ZANIMANaši savetodavci dobijaju vrlo često pitanja o pravima i zaštitnim merama protiv agresivnih i neuviđajnih komšija, njihovih kućnih ljubimaca koji remete mir i kvalitet života pojedinaca. U ovom broju možete pročitati prvi deo teksta koji se odnosi na uvrede, stvaranje prekomerne buke, vrisku dece i muziciranje od strane komšija. Nastavak sledi u januarskom broju kada ćemo pisati o zakonskim merama zaštite od: komšija i njihovih kućnih ljubimaca (psi, mačke i druge „opasne životinje“), radionice ili fabričkih pogona kao i komšijskog svetla, drveća i rastinja koje zalazi u vaše dvorište...

- TEST ZA DOBIJANJE DRŽAVLJANSTVASvi kandidati za državljanstvo Austrije moraju da polažu test znanja iz 3 oblasti: društveno – političko uređenje, Istorija Austrije, koje objavljujemo u ovom broju i istorija pokrajine u kojoj kandidat živi. U očekivanju pitanja i priručnika ostalih pokrajina u sledećem broju objavljujemo još jedan deo pitanja iz neke druge pokrajine.

- VI PITATE – Glasnik ODGOVARA U našu redakciju stiže sve veći broj vaših pisama u kojima tražite odgovor naših savet-nika za zakone i pravni sistem Austrije. Advokati, socijalni radnici, lekari i ostali naši stručni saradnici traže odgovore na vaša pitanja. Pitanja možete slati na e-mail adresu: redakcija@glasnik.at. Odgovore na najzanimljivija pitanja objavićemo u sledećem broju. Ne znamo baš sve, ali znamo ko zna!

U januarskom broju donosi:

12 | 2006 39

Udva prethodna meseca, poklonili smo 20 ulaznica za koncert grupe „Kad bih bio Bijelo Dugme“ koji je krajem novembra održan u bečkoj Schtadthalle. Pravo učešća su imali svi

pretplatnici na NOVI GLASNIK, koji su odgovorili tačno na nagradno pitanje: KOJA TRI PEVAČA SU PEVALA U GRUPI BIJELO DUGME?

Tačan odgovor je glasio: Željko BEBEK, Mladen Vojčić TIFA i ALEN Islamović.

Nagrade su dobili: Milan Radovanović, Gordana Vučićević, Jozo Artemić, Miodrag Krivokapić, Aleksandar Đorđević, Zufer Skenderi, Dalibor Kalina, Dejan Milić, Aneta Radić, Srđan Petković, Amir Nizić, Dušan Đokić, Ivica Delibašić, Senad Redžić, Danijela Grozdanović, Mirjana Tanasković, Vukašin Mladenović, Bratislav Prokić, Ivan Marinković, Milan Vučićević

Čestitamo srećnim dobitnicima, a ostalima želimo više sreće i strpljenja do sledeće nagradne igre!

Zahvaljujući Novom Glasniku, dvadesetoro naših čitalaca će posetiti i, nadamo se – aktivno učestvovati na Vienna Sport Festivalu koji se

održava u Beču od 1. do 3. decembra.

Tačan odgovor na postavljeno pitanje je: ZIMA, FUDBAL i FITNES

Po 2 celodnevne karte su dobili: Marija Rakić, Marijana Staniek, Svetlana Stevanović, Dejan Stojanović, Ivana Stanković, Irma Tschuklowa, Anita Jandras, Slobodan Đorđević, Miljana Hauser.

Dobitnicima čestitamo, a ostalima želimo više sreće u narednim nagradnim igrama.