Novi Covek - Nicoll

8/13/2019 Novi Covek - Nicoll

1/175

Moris Nikol

Novi ovek

Tumaenje nekih Hristovihparabola i uda

Beograef, 2010.


2/175

SADRAJ

I Jezik parabola

II O iskuenju u Jevaneljima

III Venanje u Kani

IV O Dobru iznad Istineudo u banji Vitezda

Dobri Samarieanin

Radnici u vinogradu

V O ispravnosti u Jevaneljima

VI O mudrosti u JevaneljimaVII Simon Petaru Jevaneljima

VIII O molitvi u Jevaneljima

Uvod

Neophodnost istrajavanja u molitvi

Neophodnost iskrenosti u molitviOdgovor na molitvu

Zahtev u molitvi

IX Beseda na gori

X Vera

XI Carstvo nebeskoXII Juda Iskariotski

Prilog


3/175

Citati su preuzeti iz Biblije i to:Novi zavjet Gospoda naeg Isusa Hrista, izdanje Svetogarhijerejskog sinoda SPC, prevod Komisija Svetogarihijerejskog sinoda SPCStari zavet, prevod ura Danii

Zahvaljujemo se svima koji su uestvovali u pripremanju ove

knjige za tampu:g. Slobodanu Stojiljkoviu iz ikaga, koji je doneo ovu knjiguu Srbijugi Vesni Golakovi Jovanovi, koja je lektorisala prevod oveknjigePosebno se zahvaljujemo predstavnicima Fondacije g. MorisaNikola na ustupljenim pravima za prevod njegovih knjiga, za

podruje Republike Srbije

Prevodioci


4/175

GLAVA PRVA

JEZIK PARABOLA

PRVI DEO

Svi sveti spisi imaju spoljno i unutranje znaenje. Upozadini rei, iza doslovnog, krije se itava oblast drugaijihznaenja; jo jedan oblik razumevanja.

Prema tradiciji, ovek je bio nekada u dodiru sa timunutranjim znanjem i skrivenim znaenjem. Postoje mnogeprie u Starom zavetu koje znanje prenose reima saznaenjem potpuno razliitim od doslovnog. Pria o Nojevomkovegu, pria o faraonovom slugi i pekaru, pria o Vavilonskojkuli, pria o Jakovu i Isavu i tanjiru supe i mnoge druge, sadre

psiholoko znaenje koje je duboko skriveno iza doslovnog. Utom smislu se i koristi veliki brojparabolau Jevaneljima.

Shvaene doslovno, rea u svom izvornom obliku kao dase odnose ba na vinograde, gazde, sluge, sinove rasipnike,ulje, vodu i vino, seme i sejae, zemlju i mnoge druge stvari. To

je nivo njihovog doslovnog znaenja. Jezik parabola je tekorazumljiv, kao to je, uostalom, teko razumljiv i jezik svih svetihspisa. Na nivou doslovnog razumevanja, i Stari i Novi zavet supuni, ne samo protivurenosti, nego i grubih i odbojnihznaenja.

Postavlja se pitanje: zato su ti, takozvani sveti spisi,oblikovani u varljivoj formi? Zbog ega nije jasno iskazano onoto se mislilo? Ako pria o tome kako je Jakov odglumio Isava,ili pria o Vavilonskoj kuli ili o Nojevom kovegu napravljenomna tri sprata, nije bukvalna istina nego ima drugaije, skriveno

5


5/175

znaenje, zato ono nije oigiedno? Zato u Jevaneljimamoraju da se koristeparabole? Zato se ne saoptava direktnoono to se misli? I, ako se neko ko razmilja na ovaj nain,bude upitao zato pria o Stvaranju u Postanju, koja senesumnjivo ne moe uzeti doslovce, znai neto drugo, netosasvim drugo u odnosu na doslovno znaenje rei, mogao biispravno zakljuiti da takozvani sveti spisi nisu nita drugo dopromiljeno sainjena obmana oveanstva. Ako sve ove prie,alegorije, mitovi, metafore i parabole u Svetom pismu imaju u

vidu neto drugo, zato od samog poetka ne moe jasno da seiznese njihovo znaenje tako da svima bude razumljivo? Zbogega to zavijanje u veo tajne? emu cela ta tajnovitost,prikrivenost?

U osnovi svih svetih spisa lei ideja koja treba daprenese ono znaenje rei koje je vie" od doslovnog i ijuistinitost ovek mora da vidi iz svoje unutranjosti. Ovaj vii,

tajni, prikriveni ili ezoterijski smisao dat rea'ma i misaonimslikama koje se obino koriste, moe se pojmiti jedinorazumevanjem i upravo tu i lei prva tekoa u prenoenjuvieg" znaenja. Nivo ovekovog bukvalnog razumevanja nepodudara se obavezno sa nivoom njegovog psiholokograzumevanja. Razumeti doslovce je jedno, razumeti psiholoki,drugo. Uzmimo neke primere. Ako se zapovest: "Ne ubij" uzme

doslovno, psiholoko znaenje je: "Ne ubij u srcu".

Prvoznaenje je doslovno, a drugo psiholoko, i dato je u knjizi kojase zove Levitska (trea knjiga Mojsijeva). Ako se pak zapovest:"Ne ini preljubu", shvati bukvalno, onda se njen psiholokismisao, koji je mnogo vii od ovog, odnosi na potpadanje poduticaj raznih doktrina, raznih uenja. Zbog toga se estopominje da se narodkurva sa drugim bogovima, i slino. Dalje,bukvalno znaenje zapovesti: "Ne kradi" oigledno je, ali je

psiholoko znaenje mnogo dublje. Krasti, psiholoki znaimisliti da sve inisam, sopstvenim snagama, ne shvatajui dati ne zna ko si ili kako misli ili osea, ili ak kako se kree.To znai uzimanje svega zdravo za gotovo i pripisivanje sebi.Odnosi se na stav o neemu. Meutim, ako bi se ovekuznaenje saoptilo direktno, on ne bi razumeo. Zbog toga ono i

6


6/175

jeste zamagljeno, jer da je izraeno u doslovnoj formi niko unjega ne bi poverovao, i bilo bi okarakterisano kao potpunabesmislica. Ideja ne bi bila razumljiva tavie, bila bishvaena kao smena. Vie" znanje, "vie" znaenje, ako doeu dodir sa uobiajenim nivoom razumevanja, inie se ilibesmislenim, ili e biti pogreno shvaeno. Na taj nain bipostalo beskorisno, a moda i gore od toga. "Vie" znaenjemoe biti dato samo onima koji su blizu pravilnog razumevanja.Ovo je jedan od razloga to svi sveti spisi, to jest spisi koji su

osmiljeni da prenesu vie od doslovnog znaenja rei, morajubiti prekriveni spoljnim omotaem. Ne radi se o obmanjivanjuIjudi, ve o spreavanju da "vie" znaenje padne na pogrenomesto, na nii nivo, i time se uniti njegova finoa. Ljudi estouobraavaju da mogu razumeti sve to im se kae. To jepotpuno pogreno. Razvoj razumevanja, uvianje razliitosti,dug je proces. Zna se da mala deca ne mogu da ue o ivotudirektno zato to je njihovo razumevanje malo. I u skladu sa timshvaeno je da u obinom ivotu postoje stvari, kao to su nekegrane nauke, koje se ne mogu pravilno razumeti bez dugotrajnepripreme. Nije dovoljno biti samo obaveten o emu se radi.

Cilj svetih spisa jeste da se prenese "vie" znaenje ivie" znanje putem rei obinog znanja kao polazne take.Parabole imaju tu ulogu. Ciljparabola je da daju vie" znaenjeputem rei sa niim" znaenjem, s tim to to nekoga pokreena razmiljanje, a nekoga ne. Parabola je instrument izmiljenza ovu svrhu. Ona moe da utie na oveka tako da reaguje nadoslovno znaenje, a moe ga navesti i da razmilja. Da gapozove da sam razmilja o tome. ta god da ui, ovek najprerazumeva na svom uobiajenom, zemaijskom, prirodnom nivou.U cilju podizanja nivoa razumevanja, uenje mora prvo dapadne do izvesne mere na ovaj nivo, da se stvori polazna

osnova. Prirodno je da se za poetak ovek mora drati onogemu je uen. Meutim, parabola ima znaenje koje je skrivenoiza njenog bukvalnog ili prirodnog znaenja. Promiljeno jesainjena da prvo padne na uobiajeni nivo uma, a ipak da radiu umu u pravcu podizanja tog nivoa shvatanja na drugu ravan.Sa ove take gledita, parabola je alatka preobraajaznaenja.

7


7/175

Kao to emo kasnije videti, ona je medijum koji povezuje niivii nivo u razvoju procesa razumevanja.

DRUGI DEO

Jevanelja govore uglavnom o moguoj unutranjojevoluciji koja se naziva ponovno roenje". To je osnovnaideja.

Zapoinjemo time to smatramo da unutranja evolucija znairazvoj razumevanja. Jevanelja ue da je ovek, ivei nazemlji, sposoban da podnese unutranju evoluciju ako doe ukontakt sa odreenim uenjem vezanim za tu temu. U tornsmislu, Hrist je rekao: Ja sam put i istina i ivot...". (Jov. 14: 6)Unutranja evolucija je psiholoki proces. Postati osoba koja

vie razume znai psiholoki se razviti. Razvoj se odvija u

domenu misli, oseanja, delovanja i, ukratko, razumevanja.

ovek je slika sopstvenog razumevanja. Ako elite da viditekakav ovek jeste, a ne kakvim se predstavlja, pogledajte nivonjegovog razumevanja. U vezi sa tim, Jevanelja govore orealnoj psihologiji zasnovanoj na uenju da je ovek na zemljisposoban za odreenu unutranju evoluciju razumevanja.

Sva Jevanelja, od poetka do kraja, govore o toj

moguoj evoluciji oveka. To su psiholoki dokumenti. Onigovore o psihologiji mogueg unutranjeg razvoja, to jest otome ta ovek treba da misli, osea i ani u cilju dostizanjanovog nivoa razumevanja. Jevanelja ne govore o ivotnimstvarima, osim indirektno, nego o centralnoj ideji da je ovekiznutra jedno seme, sposobno za rast. ovek se poredi sasemenom koje je u stanju da na odreeni nain evoluira.Ovakav kakav jeste, ovek je nekompletan, nedovren. On

moe da iznese svoju sopstvenu evoluciju, svoje sopstvenoispunjenje, kaoindividua. Ako ne eli to da radi, ne mora. Tadase on zove trava, to jest biva spaljen kao beskoristan. I,Jevanelja tome ue. Meutim, to uenje ne moe biti dato nitidirektno niti se moe udenuti spolja, na silu. ovek mora poetisam da ga razumeva pre nego to bude u stanju da ga primi.

8


8/175

Ne moete uiniti da bilo ko razumeva na silu, po zakonu. Alizato ovo uenje ne moe biti dato direktno? Opet dolazimo do

pitanja: zato "vie" znaenje ne moe jasno da se izrazi? Zatosva ta nerazumljivost? Zato sve te bajke? Zato sve teparabole? Svako ima spoljnu stranu koja se razvila iz kontaktasa ivotom i unutranju, koja ostaje zamagljena, neodreena,nerazvijena. Uenje o ponovnom roenju i unutranjoj evolucijine sme pasti samo na ovekovu spoljnu stranu stranu koju jerazvio ivot. Neki Ijudi dosegnu nivo na kome shvataju da ih

ivot ne zadovoljava, nivo na kome oni istinski poinju dagledaju u drugim pravcima i tee razliitim ciljevima i pre negoto uju bilo kakvo uenje slino onom iz Jevanelja. Spoljnustranu oveka uredio je ivotni zahtev i ona je u skladu sanjegovim poloajem i mogunostima. U nekom smislu ona je

vetaka; ona je steena. Jedino unutranja, neuredena stranaoveka moe da evoluira, kao seme koje samo nie, iz sebe.Zbog toga uenje o unutranjoj evoluciji mora biti oblikovanotako da ne pada samo na spoljnu stranu oveka. Ono moraprvo da padne tamo, ali mora biti i u stanju da prodre dublje iprobudi samog oveka unutranjeg, neureenog oveka.ovek evoluira kroz svoje dublje refleksije, a ne kroz svojuspoljnu, ivotom kontrolisanu stranu. On evoluira kroz duh svogindividualnog razumevanja i kroz unutranji pristanak na onoto vidi kao istinito. Psiholoko znaenje relativno

izfragmentiranog uenja zapisanog u Jevaneljima, odnosi sena ovu dublju, unutranju stranu svakog oveka. Kad budeshvatio da moe da evoluira samo kroz rast sopstvenogunutranjeg razumevanja, ovek e videti da je istinsko uenjeo znaaju unutranje evolucije beskorisno ako pada samo nanjegovu spoljnu stranu i ak izgleda kao velika glupost. U stvari,ono moe biti uniteno ako padne na pogreno mesto u njemu na njegovu svetovnu, poslovnu stranu. U tom sluaju jeuenje baeno pod noge. To je znaenje Hristove primedbe: "...niti bacajte bisera svojih pred svinje, da ih ne pogaze nogamasvojim...". (Mat. 7: 6) Re "pogaziti" odnosi se na spoljnu,ivotnu stranu oveka, najniu stranu ovekovog razumevanja,stranu koja jedino veruje onom to ula pokazuju, stranu umakoja kao stopala dotie zemlju". Ta strana ne moe da primi

9


9/175

uenje o unutranjoj evoluciji zato to je okrenuta ka spolja, ane ka unutra. Zbog toga ovek tom svojom stranom ne moe da

razume fenomen ponovnog roenja.

On, po prirodi stvari, ima jedno roenje. Meutim,celokupno ezoterijsko uenje govori da je ovek sposoban zadrugo roenje. To ponovno ili drugo roenje pripada oveku usebi, privatnom, tajnom, unutranjem oveku, ne oveku kakavizgleda da jeste u ivotu i kakav sam misli da jeste uspeanovek, ovek koji se pretvara. Sve ovo poslednje odnosi se naspoljnog oveka, oveka kakvim se prikazuje, a ne ovekakakav jeste iznutra. Unutranji ovek je taj koji je na straniponovnog roenja.

Psiholoki gledano, prema uenju Jevanelja, ovek nijeonakav kakvim se prikazuje, nego kakav jeste mnogo dublje.Ovo je jedan od razloga to Hrist napada fariseje. Napada ihzato to supojave.Zato to se predstavljaju dobrim, pravednim,religioznim i slino. U napadima na fariseje, On napada onustranu oveka koja se pretvara, koja odrava tu pojavnost zbogspoljnih vrednosti, straha, slave, oveka koji je u sebi modapokvaren. Farisej, shvaeno psiholoki, jeste spoljna stranaoveka koji se prikazuje dobrim, estitim.... To je ta strana nassamih. To je farisej u svakom oveku i to je psiholoko znaenjefariseja. Sve to je reeno u Jevaneljima, bilo da je dato u

formi parabole, bilo u obliku uda ili predanja, ima psihoiokoznaenje, znaenje koje se razlikuje od bukvalnog. Zato sepsiholoko znaenje rei farisej odnosi ne na odreene Ijudekoji su iveli nekad davno, nego na nas sada na fariseja unama, na osobu neiskrenu u sebi, koja ne moe da priminikakvo stvarno i istinsko uenje, a da ga ne shvati kao prilikuza korist, slavu ili nagradu. Kasnije emo mnogo dublje prbuitiznaenje pojma farisej u sebi.

10


10/175

TREI DEO

Budui da sveti spisi sadre i bukvalno i psiholokoznaenje, proizilazi da um moe da ih primi na dvojak nain. Tone bi imalo nekog naroitog smisla kada ovek ne bi biosposoban za dalji razvoj. Meutim, ovek jeste sposoban zadalju individualnu evoluciju i parabole zbog toga i postoje."Sveta" ideja oveka, to jest ezoterijska ili unutranja ideja, jeste

da on poseduje jedan neiskorien nivo razumevanja i da senjegov stvarni razvoj i sastoji u moguem dostizanju tog viegnivoa. U tom smislu svi sveti spisi, pa i parabole, imaju dvojakoznaenje, budui da sadre bukvalno znaenje projektovano zanivo oveka kakav jeste, ali i psiholoko, koje moe da dopre ido vieg nivoa, potencijalno prisutnog u oveku, nivoa kojimoe da primi to znaenje.

Parabola je izlivanje drevnog znaenja u kalup. UJevaneljima, parabola je forma jednog zaboravljenog drevnogjezika. Postojalo je vreme kad je jezik parabola mogao da serazume. I taj jezik, jezik parabola, alegorije i uda, izgubljen jeza dananje oveanstvo. Meutim, jo uvek ima izvora kojinam omoguuju da razumemo neto od ovih drevnih znaenja.Poto predmet parabole treba da povee "via" i "nia"znaenja, to moe da se shvati kao most izrneu dva nivoa,

spona izmeu bukvalnog i psiholokog razumevanja. I kao toemo videti, jezik parabola je nekada bio dobro znan, i u njemu

je to dvojako izraavanje bilo shvatano, a neke rea' i izrazikorieni namerno u razumljivom dvojakom smislu. Taj drevni

jezik je stvarao vezu izmeu "vieg" i "nieg" znaenja ili,drugim reima, vezu izmeu vieg i nieg dela u oveku.

Nae prvo roenje je evolucija elijskog sveta u ono tose zove ovek. Biti ponovo roen ili roditi se opet, znaievoluirati do "vie" psihologije, do vieg mogueg nivoarazumevanja. Ovo je najvii cilj zacrtan u uenjima svih drevnihsvetih knjiga u kojima je ovek, psiholoki, predstavljan kao

jedno nerazvijeno seme. To je ezoterijsko uenje. Ovaj nivo

11


11/175

moe jedino da se dostigne novim znanjem, oseanjem iprimenom tih uenja; a znanje koje daje oveku tu mogunost,

u Jevaneljima se ponekad zove Istina, a ponekad i Re. Ali, tonije uobiajena istina ili uobiajeno znanje. To je znanje o daljimkoracima u razvoju.

Pokuajmo sada da steknemo neke preliminarne uvide oovom drevnom dvojakom jeziku parabola. Zaponimoprouavanje pitanjem "kako je Istina predstavljena"? U drevnom

jeziku vidljive stvari kriju psiholoka znaenja. Spoljni ivot,

registrovan ulima, transformie se u neki drugi nivo znaenja.Istina nije vidljiv predmet, ali je u ovom jeziku

predstavljena vidljivim objektom. Parabola je puna vidljivih slikakoje su delo ula. Meutim, svaka vidljiva slika predstavljaneto to pripada psiholokom nivou znaenja, koje se razlikujeod znaenja slike koja ga predstavlja. U Jevaneljima se revoda esto koristi. ta ova re znai u drevnom jeziku? U

doslovnom smislu ta re oznaava fiziku supstancu koja sezove voda. Ali psiholoki, na viem nivou, ona ima drugaijeznaenje. Voda ne oznaava samo vodu. Hrist, govoreiNikodimu o ponovnom roenju, kae da ovek mora da se rodiod vode i duha: "...ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moeui u Carstvo Boije". (Jov. 3: 5) ta onda znai voda? Onamora da ima neko drugo znaenje, psiholoko, odnosno "vie"

znaenje. Moemo samo da nagaamo da li se "duh" odnosi na"volju", ili na "najunutranjiji", najstvamiji deo oveka. Moe serazumeti da biti ponovo roen ne znai bukvalno "opet biti umaterici majke", kao to razmilja Nikodim koji vai za ovekasposobnog samo za doslovno razumevanje. ta god mislili oznaenju rei "duh", ne moemo ni zamisliti svojim uobiajenimnainom shvatanja ta znai "voda" na ovom drevnomdvojakom jeziku u kome ula prenose jedno drugaije, posebnoznaenje. Kljua nema. Rei da ovek mora ponovo da se rodiiz fizike vode jeste oevidna glupost. ta onda psiholoki znai

voda? Pomou nekih delova iz Biblije moemo proniknuti u tona ta se slika fizikog objekta odnosi na psiholokom nivouznaenja. Postoji puno primera za to. Uzmimo jedan izJevanelja. Hrist se obraa eni iz Samarije na bunaru i kae

12


12/175

da bi joj mogao dati "ivu vodu". Kad je dola po vodu izbunara, Hrist joj ree:

"Svaki ko pije od ove vode opet e oednjeti; A ko pije odvode koju u mu ja dati nee oednjeti dovijeka, nego voda kojuu mu dati postae u njemu izvor vode koja tee u ivot vjeni".(Jov. 4:1314)

Oigledno je da se re voda" koristi u specifinomsmislu, smislu koji pripada tom drevnom zaboravljenom jeziku.

U Starom zavetu, u Knjizi o Jeremiji, kae se:"Jer dva zla uini moj narod: ostavie mene, izvor ive

vode, i iskopae sebi studence, studence isprovaljivane, koji nemogu da dre vode". (Jeremija 2:13)

ta je onda ova voda, ova iva voda?

U drevnom jeziku voda oznaava Istinu. Ali to je

specijalna vrsta Istine, specijalni oblik znanja zvani "iva Istina".A iva je zato to uenje, jednom kada se prihvati i primeni upraksi, ini oveka ivim iznutra. U ezoterijskom uenju, to jestu uenju o unutranjoj evoluciji, pod mrtvim se podrazumevaovek koji ne zna nita o tome. To je znanje koje je istinitosamo u odnosu na postizanje vieg nivoa unutranje evolucijepredodreene oveku. Ovo je znanje o viem nivou, kojeoveka vodi u tom pravcu. Ono se odnosi na sve to ovek

mora da zna, misli, osea, razumeva i ini da bi dostigaonaredni stepen razvoja. To nije spoljna istina, o spoljnimstvarima, spoljnim objektima, nego unutranja Istina, o njemusamom, o tome kakav je ovek iznutra i kako moe da promenisebe. Zato je to i ezoterijska Istina (ezoterijsko znaiunutranje), to jest Istina koja se odnosi na unutranji razvoj inovu organizaciju oveka koja ga vodi ka narednom koraku u

stvarnoj evoluciji. Sve dok ne bude znao, uo i pratio uenje otome, ovek ne moe da se promeni, ne moe da postanedrugaiji, ne moe da evoluira i dostigne taj mogui vii nivo iponovo se rodi. Ako misli da sam moe da spozna Istinu togreda, onda je isti kao oni gore pomenuti, kojiostavie ivu vodui iskopae sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu

13


13/175

da dre vode". Ideja je krajnje jednostavna. Uenje postoji, kaoto je uvek i postojalo, i moe da vodi ka viem razvoju. Ovo

uenje je realno psiholoko uenje koje se odnosi na oveka imogu razvoj Novog oveka u njemu. ovek to ne moe dapokrene sam. On moe da napravi sebi "studence", ali oni nedre vodu, to jest tu nema Istine.

Kada nema Istine ovog reda, stanje oveka se ponekaduporeuje sa stanjem ei.

"Siromahe i uboge, koji trae vode a nje nema, kojima sejezik osuio od ei,... "(Isaija 4 1 : 17)

lli, kad Ijudi slede pogrenu istinu, kae se da piju gorkuvodu ili vodu koja ne moe da se pije, ili zagaenu vodu.

Primenimo sad ovu ideju o vodi koja se u drevnom jezikuodnosi na Istinu, na jedno od Hristovih kazivanja, kako bismoshvatili razliku izmeu njenog psiholokog i bukvalnog

znaenja. Hrist kae:"/ ako neko napoji jednoga od ovih malih samo aom

studene vode u ime ueniko, zaista vam kaem, nee mu platapropasti". (Mat. 10:42)

Ovde ovek koji shvata bukvalno misli da sve to trebauraditi, jeste da se da aa hladne vode detetu. Ali ako voda

oznaava Istinu, onda se izraz "davanje hladne vode detetu"odnosi na prenoenje Istine, ali slabano. Ovde se izraz "jedanmali", ne odnosi bukvalno na dete nego na osobu sa malimrazumevanjem. Takoe treba uoiti da za primanje Istine ummora biti kao pehar koji prima ono to se u njega sipa. Drugimreima, ovek mora biti spreman i eleti da bude uen, da bi sereklo da je njegov um kao pehar koji eka da primi vodu. Izraz"davanje ae vode" odnosi se i na primanje Istine i na

prenoenje drugima.Sve ovo ne moe da se izrazi uobiajeno logiki, ali se

moe razumeti psiholoki. A to i jeste cilj drevnog jezika kojismo poeli da izuavamo.

14


14/175


15/175

Istine) i doli do ravnice, pa poeli da razmiljaju o izgradnji kuleda bi dosegnuli nebesa. Pria se ovako dalje nastavlja: "/behu

im opeke mesto kamena i smola zemljana mesto krea. Poslerekoe: hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj e vrh biti do neba,da steemo sebi ime...". (Postanje 11: 3,4) Uoljivo je da su onidoputovali sa istoka i da su raspolagali runo izraenomopekom, a ne kamenom, Istok predstavlja, na starom jezikuparabola, izvor ezoterijske Istine. Doli su do ravnice; to jesilazak sa vieg nivoa; i poeli da razmiljaju kako mogu samiuiniti neto, nezavisno od poimanja Istine koju su stekli "naistoku". Tako su poeli da zidaju kulu; mislili su da mogu,ignoriui te ideje i misli, da dosegnu vii nivo, u Jevaneljimanazvan "nebesa". "Nebesa" oznaavaju vii nivo oveka, dok se"zemlja" odnosi na nivo obinog, prirodnog oveka. Poeli su dazidaju za sebe i, kako je naglaeno, ne samo da su koristiliopeku umesto kamena, nego i smolu zemljanu (blato) umestomaltera.

"Vii" nivo se ne moe razumeti "niim". oveka, koji jena "viern", ne moe da razume ovek na "niem" nivou.Ovakav kakav jeste, ovek ne moe da dosegne "vii" nivo bezsticanja znanja (zvanog Istina), koje ga do njega moe dovesti.U tom smislu, Kula je bila propast. udno je na koji nain ovajdrevni jezik postavlja stvari; zbog toga izgleda kao da je Bog izIjubornore rasejao Ijude po celoj zemlji. ovek mora da gleda

dublje kako bi razumeo ovaj jezik. On je zgreio, a ne Bog.Pokuao je da se uzdigne svojim sopstvenim znanjem, ovdenazvanim "opeka" i "smola zemljana" i zbog toga bio sruen.

,,A bee na celoj zemlji jedan jezik i jednake rei. A kadotidoe od istoka, naoe ravnicu u zemlji Senarskoj, i naseliese onde. Pa rekoe medu sobom: hajde da pravimo ploe i daih u vatri peemo. I behu im opeke mesto kamena i smola

zemljana mesto krea. Posle rekoe: hajde da sazidamo grad ikulu, kojoj e vrh biti do neba, da steemo sebi ime, da se nebismo rasejali po zemlji. A Gospod side da vidi grad i kulu, to

zidahu sinovi oveiji. I ree Gospod: gle, narod jedan, i jedanjezik u svih, i to poee raditi, i nee im smetati nita da neurade to su naumili. Hajde da sidemo, i da im pometemo jezik

16


16/175

da ne razumeju jedan drugoga to govore. Tako ih Gospodrasu odande po svoj zemlji, te ne sazidae grada. Zato se

prozva Vavilon, jer onde pomete Gospod jezik cele zemlje, iodande ih rasu Gospod po svoj zemlji." (Postanje 11: 19)

Meutim, vrlo je teko razumeti drevni jezik ako gashvatamo bukvalno. Moemo razumeti da, ako inenjer nekonstruie dobro neki deo za mainu ili ga naini od pogrenogmaterijala, ta maina nee biti dobra. On u tom sluaju moe dakae: "To je Boija kazna". To nije "Boija" kazna: to je

pogrean "zahtev" i samim tim ni odziv nee biti u skladu saoekivanjem. Odziv e biti u skladu sa kvalitetom njegovogzahteva. I to je taj "Bog" ili ako hoete "Univerzum", kojim senauka bavi. Pogrean zahtev vodi ka pogrenom odzivu. Ustvari, to i nije u sutini pogrean odziv nego ba pravi odziv nadati zahtev. Parabola o Vavilonskoj kuli je slika toga. ovek jenapravio kulu od opeke i blata, umesto odkamena i maltera. A

"Bog" je jednostavno rekao, to jest odziv na zahtev je glasio:"ovo ne moe biti".

Pogledajmo sada druge primere o kamenu, kao izrazukoji u drevnom jeziku oznaava Istinu o razvoju u pravcu"vieg". Da bi dostigao vie stanje sebe, ovek mora da trai napravi nain, a da bi to bilo tako, mora znati zbog ega trai.Hrist kae: "Trai i dae ti se". Ali sve dok ne saznamo neto o

kamenu ili vodi iz ezoterijskog uenja, ne moemo znati zbogega traimo. Hrist ne govori o traenju stvari iz ivota, nego otraenju pomoi za unutranji razvoj i razumevanje. Molitva,,Oe na" sadri neke od zahteva. Ti zahtevi su u vezi saispravnim traenjem. Ali to emo prouiti kasnije. Sada emorazmotriti neobian dogaaj u vezi sa Hristovimpreimenovanjem Simona. Simon znai "koji uje", ali je Hristpreimenovao Simona u Petar, to na grkom znai kamen.Naravno, sam Hrist predstavlja istinu o kojoj govorimo. Sebenaziva "Istinom". On je govorio o visokom nivou evolucijemogue za svakog pojedinanog oveka. Objanjavao jenaine za njeno postizanje. Govorio je o ponovnom roenju.Preimenovanje Simona u Petar, odnosilo se na bukvalni aspektnjegovog uenja. Hrist ree Simonu: "A i ja tebi kaem da si

17


17/175

Petar, i na tome kamenu sazidau Crkvu svoju, i vrata paklanee je nadvladati. I dau ti kljueve Carstva nebeskog..." (Mat.

16: 1819) Simonu Petru su dati "kljuevi Carstva nebeskog". Upsiholokom smislu, "nebesko" oznaava vii nivo razvoja,sutinski mogu za oveka. Meutim, Hrist je samo Petru, kaokamenu, dao kljueve. Zapisane na kamenu, zapovesti sutakoe kljuevi. Ali, ako se shvate doslovno, one (zapovesti)nisu dovoljne. One su vidljive u psiholokom znaenju.Zapovesti sadre ogromno unutranje znaenje. Ezoterijska

Istina u formi kamenanije dovoljno fleksibilna da bi vodila u bilokakav realan unutranji razvoj. Ona mora da se razume, a nesamo da se slepo prati. U Postanju je reeno da je Jakovotkotrljao kamen sa izvora. Kamen na ulazu u izvor u drevnom

jeziku znai da bukvalna Istina koi njeno psiholokorazumevanje. Kamen je sklonjen i stado napojeno, zato to jevoda psiholoko znaenje bukvalne ezoterijske Istine nazvanekamen.Na ovaj nain moe se razumeti i sledei pasus:

"Tada se podie Jakov i otide u zemlju istonu. Iobazirui se ugleda studenac u polju; i gle, tri stada ovacaleahu kod njega, jer se na onom studencu pojahu stada, aveliki kamen bee studencu na vratima. Onde se skupljahu svastada, te pastiri odvaljivahu kamen s vrata studenca i pojahustada". (Postanje 29:13)

Kada kamen blokira izvor, to znai da su Ijudi shvatiliezoterijsku Istinu bukvalno, u smislu znaenja samih rei. Ljudivole rituale. Oni "ne ubijaju"bukvalno, ali ne vide ni razlog da tone ine u svojim sreima.

Sam Hrist, koji je predstavljao ezoterijsku Istinu ili "Put" ili"Re", nazvan je "kamen koji odbacie zidari". Psalmopisackae: "Kamen koji odbacie zidari, posta glava od ugla". (Psal.

118: 22) Ovo je neobina izjava. K6 su zidari? Graditelji ega?Ovog sveta? Naravno, Hristovo uenje je dolo u svet graenod nasilja, u svet u kome svako veruje da nasilje vodi neemboljem. Ali kada se Hrist naziva kamenom, to znai da jenjegova osnova takva. Njegovo celokupno uenje trebalo je datransformie kamen u vodu i konano vodu u vino. Jevreji su

18


18/175

razumeli sve bukvalno, kao kamen. Hrist je transformisaobukvalno znaenje u psiholoko. Ovo je prikazano jednim od

uda", koja su stvamo psiholoka, to jest predstavljeno jetransformisanje bukvalnog znaenja u psiholoko. ovek koji jeogranien bukvalnim shvatanjem znaenja "vie" Istine, moesebe unititi. Ovo moda objanjava zato neki religiozni Ijudiizgledaju kao da ih je kontakt sa religijom unitio i uinio gorimnego to inae ivot moe da uini Ijudima. To je prikazano uprii u petom poglavlju Jevanelja po Marku, u prii o oveku sa

neistim duhom, koji je izlazio iz grobova, i o kome se govori daje sebe "kamenovao". Kamenje to jest uzimanje "vie" Istinena bukvalan nain odseca ga, ini ga neistim. A poto je Isuspredstavljao "vie" razumevanje bukvalne Istine, ovek jezavapio: "ta hoe od mene, Isuse?" Isus ree: "Izii, duhuneisti, iz ovjeka". ovek predstavlja svoje sopstvenorazumevanje i ono znai realan ovek. Ali ovo je samo blagibljesak znaenja ove parabole uda. To znaenje se odnosi

na odreeno stanje oveka s obzirom na vie" uenje. Poentaje da je ovek sebe "kamenovao", to jest uzimao je "viu" Istinubukvalno i bio zbog toga neist. I njegova neistoa je moralada pree na svinje . Meutim, verovatno emo tek kasnije biti ustanju da razumemo neto vie u vezi sa ovim.

Isus uvek predstavlja nebukvalno ili neritualnorazumevanje vie" Istine. Jevreji u Jevaneljima ne

predstavljaju stvarne, bukvalne Ijude, nego odreeni nivodoslovnog razumevanja onoga to pripada "vioj" Istini. Jevrej

je svako ko ne moe da pree sa ulnog na psiholokoshvatanje znaenja. Za Jevreje se kae da "kamenuju Hrista".Kad je Hrist rekao: "Ja i Otac smo jedno",reeno je "Jevreji suuzeli kamenje opet da ga kamenuju", zato to su njihovibukvalni umovi njegove rei shvatili kao huljenje. Unutranje

znaenje je da Ijudi na nivou bukvalnog, a samim tim i ritualnog,spoljnog razumevanja, kamenuju svojim shvatanjem Ijude koji

[ ... i iziavi duhovi neisti uoe u svinje". (Marko 5: 13)]

Prim. prev.

19


19/175

su na nivou iznad njihovog. ovek koji sada razume sasvimdrugaije, moe bitikamenovanonim to je jednom razumeo na

bukvalan nain. I on moe uvek kamenovati drugog kroz svojeaktuelne, bukvalne rei, bez obzira na ono to stvarno misli.Zakonitost legalnih sudova jeste i mora da se bazira nakamenovanju, to jest na onom to se zapravo kae reima, a nena onom to se zaista misli.

PETI DEO

Zaustavimo se na trenutak kod rei vino, koje metaforikioslikava Istinu. Prouavaemo kasnije znaenje ezoterijskeIstine kada ono dostigne fazu vina u ovekovom razumevanju.Za sada moramo razumeti da je kamen doslovno znaenjeezoterijske Istine, voda se odnosi na drugaiji nainrazumevanja iste te Istine, a vino ima njenu najviu formurazumevanja. U udu zapisanom u drugom poglavlju Jevaneljapo Jovanu, Hrist je pretvorio vodu u vino. Po ovom prikazu on jetraio da sluge napune kamene sudove vodom i onda jepretvorio vodu u vino. To jest, predstavljena su tri stepenaovekovog odnosa prema Istini, a ovo znai, naravno, tristepena razumevanja ezoterijske Istine.

ESTI DEO

Ideja o vinu logiki vodi do ideje o vinogradima kojiproizvode vino. Pre nego to nastavimo potpunije prouavanje

drevnog jezika parabola moramo obratiti panju na znaenjerei vinogradi i pokuati da dobijemo neku ideju o njihovomznaenju. Bie neophodno dalje razmatranje ove Istine koja seodnosi na ovekov unutranji razvoj i rast razumevanja. TaIstina nije uobiajena istina. Ona je posejana na zemlji. Ovaposebna vrsta Istine bila je predmet Hristovog uenja. U Besedi

20


20/175


21/175

Zapoinjale su poduavanjem te Istine, odnosno znanjem o tojspecijalnoj Istini, ali su usmeravale ka neem drugom. One

vode od Istine do odreenog stanja u oveku u kome on vie nedeluje iz Istine koja ga je dovela u to stanje, nego iz samog togstanja. To stanje se ponekad naziva Dobrom. Svaka Istina imaza cilj da vodi nekom stanju dobra.Ova ideja je pripadala izrazuvinograd". Vino je proizvedeno. ovek je poeo da deluje izDobra, a ne iz Istine, i na taj nain postao Novi ovek.

22


22/175

GLAVA DRUGA

O ISKUENJU U JEVANELJIMA

PRVI DEO

Poto emo u narednoj glavi prouiti udo pretvaranjavode u vino, koje se svojim skrivenim, psiholokim znaenjem,odnosi na nivo koji je Isus dostigao u svojoj individualnojevoluciji neposredno pre nego to je poeo sa poduavanjem,moda je dobro upoznati se i sa njegovim iskuenjima, kao i sa

idejom iskuenja uopte, a sve u kontekstu Jevanelja. Ovde jeneophodno shvatiti neto to se obino ne razume. A to totreba da razumeti jeste da je Isus morao da se podvrgneunutranjem odrastanju i evoluciji. On nije roen savren. Da serodio savren, ne bi se izlagao iskuenjima ili prolazio kroztakvu patnju. Mnogi religiozni Ijudi gree to misle da je Hrist odsamog poetka imao neku posebnu snagu kojom je mogao sveda postigne. Ali, jednom je i On sam pomenuo tekoe oko

isceljivanja izvesnih oblika bolesti, rekavi da su ona mogua,ali uz prethodnu obaveznu veliku molitvu i post. Kasnije emoprouiti neke od tih primera, ali za sada moemo rei da supostojala najneobinija gledita o neogranienosti Hristovihmoi na zemlji, toliko velikih da su se Ijudi ak pitali zato on,ako je Sin boiji, ne isceli sve bolesti i ne preobrati ceo svet?Ovo je ona vrsta argumenata koju Ijudi koriste kada kau akoBog postoji, zato na zemlji vladaju bol, bolest, patnja, rat, itd.?U ovakvim razmatranjima pogreno je samo polazite. Neshvata se znaaj ivota na zemlji. U stvari, ne shvata secentralna ideja Jevanelja ideja o individualnosti evolucije iponovnog roenja.

23


23/175


24/175

mnogim mestima, pa i u udu o pretvaranju vode u vino, a krozrei koje je bio prinuen da kae svojoj majci: "Jo nije doao

moj as" (Jov. 2: 4) (On ne kae "majko", nego "eno"). Ipak,neki religiozni Ijudi misle da je Isus bio razapet zbog Pilata takorei sluajno. Ovakvo gledite je apsurdno. On je morao daodigra ulogu koja mu je dodeljena. Ta uloga je bila unapredodreena.

U pominjanjima Isusovog najranijeg razvoja reeno je daje prednjaio u mudrosti i rastu. Napredovao je postepeno. U

Luki je reeno: "A dijete rastijae i jaae duhom, punei sepremudrosti, i blagodat Boija bijae na njemu". (Luka 2: 40)Luka, koji ga nikad nije video, opisuje ta je Isus, koji je tadaimao dvanaest godina, rekao majci i ocu, kada su ga posle tridana traenja nali u Hramu. Kada ga je majka upitala: "edo,to nam tako uini? Evo otac tvoj i ja traismo te s bolom"(Luka2: 48). Isus joj je na to odgovorio: Zato ste me traili? Zar

niste znaii da meni treba biti u onome to je Oca mojega?"(Luka 2: 49) Uoimo da je razlika izmeu "oca na zemlji" i"ocana nebesima" u stvari razlika izmeu ideje prvog, zemaljskogroenja i drugog, "vieg" roenja koje je i bilo predmetHristovog uenja. Oni koji su ga sluali u Hramu, jo kad jeimao dvanaest godina, "divljahu se veoma njegovoj razboritosti iodgovorima". (Luka 2: 47) Isusovo napredovanjeu razumevanjupostalo je oigledno. Ali, jasno je i da je proteklo mnogo

vremena pre nego to je uznapredovao do svog punogunutranjeg rasta i do postignua najvieg stepena razvoja, kojise u Jevaneljima naziva trenutakproslavljenja. Ovo konanoostvarenje njegove evolucije zapoelo je kada je Juda nestao unoi, odlazei da ga, kako je reeno izda, i kada se Isusobratio svojim uenicima reima; "Sada se proslavi Sinoveiji". (Jov. 13: 31) Ali, ni tada to jo nije bilo postignuto,poto je oito morao da podnese jo dva veoma bolnaiskuenja iskuenje u Getsimaniji, gde se molio: "0e moj,ako je mogue, neka me mimoie aa ova, ali opet ne kako jahou, nego kako ti" (Mat. 26: 39), i iskuenje na krstu, kada jeuzviknuo: Boe moj, zato si me ostavio?" (Mat. 27: 46) Ovdese mora istai da je Hrist poeo sa poduavanjem neke tri

25


25/175

godine pre nego to je dostigao proslavijenje svoju punurazvijenost.

Zapitajmo se kako se ostvaruje unutranja evolucija?Potpuni unutranji razvoj mogu je samo kroz unutranjeiskuenje. Tri puta je avo iskuavao Hrista, to je detaljno datou Jevaneljima po Luki i Mateju, a vrlo saeto apostrofirano uJevanelju po Marku, i to reima: "divlje zveri". Nita od ovoganije pomenuto u Jevanelju po Jovanu, meutim, udopretvaranja vode u vino predstavlja polaznu taku Isusovog

uenja i anjenja uda. Prouimo za sada verziju o tri ranaiskuavanja, kao to je dato u Jevanelju po Luki, kako bi seshvatilo da je Isus mogao da napreduje razvijajui se metodomiskuavanja i prolazei kroz razne stepene unutranjeg rastapomou samosavlaivanja. Ali, da poemo prvo od koncepcijeda se, kao to je reeno u Jevaneljima, oveanstvo u svomneprobuenom stanju nalazi u moima zla, to jepredstavljeno idejom da je ovek opsednut zlim dusima. To jest,ovek je u vlasti ravih raspoloenja, impulsa i misli koje supersonifikovane zlim dusima, iji je cilj njegovo unitenje iunitenje cele Ijudske rase. Koncepcija Jevanelja se i bazirana tome da je ovek stalno pod uticajem zlih sila koje su unjemu, a ne van njega, i na koje on pristaje. Pristajanjem na tesileu sebi, spreava se progres u Ijudskom ivotu. Sile zla su uoveku, u samoj njegovoj prirodi, u njegovoj jakoj

samoljubivosti, egoizmu, neznanju, gluposti, pakosti, sujeti, i naravno, u njegovim mislima zasnovanim na ulima iprihvatanju sveta onakvog kakvog ga vidi, to jest na spoljanjoj

viziji sveta kao jedinoj realnosti. Svi ovi nedostaci, mane,zajedno se nazivaju avo, to je ime za svu ogromnu sveoptusnagu nerazumevanja u oveku, snagu pogrenog povezivanjasvega. avo je zbir, skup svih ovih nedostataka, svih snaganerazumevanja u oveku, i svega onog to proistie iz toga.Meutim, videemo jasnije ta se pod avolom podrazumevakada ponemo da razumevamo ta iskuenje zaista znai.

U vezi sa avolovim iskuavanjem Hrista opisanim uJevanelju po Luki, reeno je da je Isus bio u pustinji etrdesetdana, "iskuavan od strane avola?". Brojetrdesetse pominje

26


26/175

u vezi sa Potopom, kada je kia padalaetrdeset dana i noi, ualegorijskoj povezanosti sa Decom Izraela koja su lutala

etrdeset godina u pustinji, a takoe je reeno i da je Mojsijepostio etrdeset dana i noi pre nego to je primio Zapovestizapisane na kamenim ploama. Po Luki, etrdeset dana upustinji direktno je povezano sa idejom iskuenja:

"Isus pak pun Duha Svetoga vrati se sa Jordana, i biodveden Duhom u pustinju. I etrdeset dana kua ga davo, i ne

jede nita u te dane; i kad se oni navrie, onda ogladnje".

(Luka 4: 1,2)Sledi opis prvog iskuenja iz ovog perioda iskuavanja:

"/ ree mu avo: Ako si Sin Boiji, reci ovome kamenu dapostane hljeb".(Luka 4: 3)

Osmotrimo ovo na jedan povran, bukvalan nain,odnosno na prvom nivou znaenja. Hrist je ogladneo, a avo

mu predlae da pretvori kamen u hleb."/ odgovori mu Isus govorei: Pisano je: Ne ivi ovek

samo o hljebu."(Luka 4: 4)

Na nivou doslovnog znaenja to je ba ono to nam iizgleda da jeste fiziko iskuenje. Uoimo da je reeno kako

je Isus bio u pustinji etrdeset dana i kako je "iskuavan od

strane davola". Ako pretpostavimo da se pod pustinjompodrazumeva pustinja u fizikom smislu, kako to da nije nitakonkretno reeno o Hristovom iskuavanju za sve to vreme?Moe se rei samo da je gladovao. Ali, u kontekstu unutranjegrazvoja, izraz pustinja se odnosi na stanje uma, opteunutranje stanje koje se moe bukvalno uporediti sa pustinjom;to je stanje u kome nema niega to vodi oveka, u kome se onvie ne nalazi u sebi bliskom okruenju i zbog toga i jeste u

pustinji; stanje bede, zbunjenosti i tekoa, u kome je on radiprovere u potpunosti preputen sebi samom i ne zna u kompravcu da ide, a ne sme da ide u svom sopstvenom. Ovo samopo sebi jeste iskuenje, zato to sve vreme Isus osea glad zaznaenjem. Zato bi ovek napustio blisko okruenje i otiao u

27


27/175

pustinju? On je gladan hleba, ali ne hleba u bukvalnom smislu,nego onog hleba za koji molimo u molitvi Oe na, hleba koji je

pogreno tumaen kao "svakidanji" hleb; to jest gladan jeusmerenja, onostranog hleba, a doslovce, hleba za sutra, ustvari znaenja, koja su potrebna za razvoj naih ivota, ali neivota kakvi su danas, nego kakvi bi mogli da postanu, hlebaneophodnog da podri na razvoj, hleba za postizanjepotrebnog nivoa razumevanja (Molitva Oe na je molitva

vezana za unutranju evoluciju, a hleb za koji se moli u njoj

jeste hleb koji je potreban za razumevanje tog procesa). Poovome, iskuenje je nainiti hleh sam sebi, to jest drati sesvojih sopstvenih ideja, sopstvene volje ba kao to sugraditelji Vavilonske kule koristili cigle i blato koje su saminapravili, umesto kamena i maltera. Mislili su da mogu izgraditinovi svet na osnovu sopstvenih ideja. Zato da se ovek neosloni na sebe, a samim tim i na ivot, umesto to eka naneto to izgleda neizvesno? Po Mateju, Hristov odgovor na

ovo pitanje glasi:"Ne ivi ovjek o samom hljebu, no o svakoj rijei koja

izlazi iz usta Boijih". (Mat. 4: 4)

Jasno je da avo trai od Hrista dasam napravi hleb, daolaka svoje stanje, to jest da ne eka Boiju Re. avo kae:"Ako si Sin Boiji, reci da kamenje ovo postanu hljebovi". (Mat.

4: 3) Drugim reima, da nahrani sebe sopstvenim snagama iidejama. Ali misija Hristova, zapoeta odmah nakoniskuavanja u pustinji, nije bila u tome da sam proizvodi istinu iznaenje, nego da razume i prenese Istinu i znaenje BoijeRei, to jest viih uticaja. Provera se odnosila na njegovusopstvenu volju u odnosu na volju vieg nivoa. Morao je da iniBoiju volju ne svoju sopstvenu. On je bio prinuen da onajnii, Ijudski nivo u sebi, podvrgne volji vieg, boanskog nivoa.

Ljudski nivo je taj koji je izloen iskuenju, zato to je Isusarodila Ijudska majka. Zamenjivanje "vieg" "niim" jestenegiranje oveka, jer on u tom sluaju pripisuje sebi ono to mune pripada. ovek je tada u iskuenju da kae: "Ja sam Bog", ane "Bog je ja". Ako kae: "Ja sam Bog", on se sa Bogomidentifikujesa nieg nivoa.Ovo ga negira. Ako kae:Bog je ja",

28


28/175

on odustaje od svoje volje i prihvata Boiju volju kao svoje "Ja" izato je ispod, mora da se pokorava Bogu, to jest viem nivou.

Uoite da se avo obraa Hristu reima: "Ako si ti Sin Boiji..." itime prejudicira da Isus moe initi ta god eli, kao da je nanivou Boga. Sve to je bilo u Isusu. Desilo se u njemu. lako ovoiskuenje moe da se shvati i sasvim doslovno, kaoprevazilaenje apetita, u ovom sluaju meutim, znaenje gladilei daleko i duboko iza tog bukvalnog znaenja i tie seproblema samoljublja i moi, kao i nasilja, problema koji suutemeljeni u Ijudskoj prirodi. Isus je imao u sebi Ijudsku prirodukoja je poticala od ene njegove majke. Zadatak je bio da seta priroda transformie. Ovo je sasvim oigledno u drugomiskuenju kojim je Hristu nuena mo nad pojavnim svetom.avo je predstavljen kako vodi Hrista ka "visokom mestu",prikazujui mu sva carstva sveta u trenutku.

"l izvede ga avo na goru visoku i pokaza mu sva carstva

ovoga svijeta za tren oka. I ree mu avo: Tebi u dati svu vlastovu i slavu njihovu, jer je meni predana, i kome hou dajem je.Ti, dakle, ako se pokloni preda mnom, bie sva tvoja".(lluka 4:57)

Ovo iskuenje koje se odnosi na zemaljske moi i velikusujetu, postoji u svakome. A to opet ukazuje na samoljublje.Ono podrazumeva uobiajenu Ijubav i posedovanje koje iz toga

proistie. avo e darovati Hristu svet. Ljubav koja proistie izmoi i Ijubav koja proistie iz posedovanja, dve su stranesamoljublja. Ovde je Ijudski nivo Hrista predstavljen njegovomizloenou ogromnom iskuenju shvatljivom sa stanovitaIjudske koristoljubivosti i posesivnosti. Iskuenje je prikazanotako da jasno izraava sledee: ceo svet je iznet Isusu "kao nadlanu", to jest u trenu, odjednom. Isus je prinuen da odgovori:"... jer je pisano: Gospodu Bogu svojemu klanjaj se, i njemu

jedino slui". (Luka 4: 8) To jest, ne svetu i svetovnojposesivnosti. Odgovor potie iz osnove razumevanja koja je istakao i ona u vezi sa prvim iskuenjem. Fostoji neto to nije "odsveta", kao ni iz Ijubavi za posedovanjem. Postoji neto drugoto ovek mora da ima. Taj vii nivo, koji je i mogu za oveka ikoji je ve u njemu, jeste pravac koji vodi ka odvraanju od elje

29


29/175

za moima i slavom. Meutim, ak i da ovekzna za taj pravac,pa i da je sasvim siguran u njega, stalno e biti iskuavan i

vie od toga. Da nije tako, Hrist ne bi bio iskuavan na ovajnain. Njegova Ijudska strana uvek je bila izlagana tomiskuenju. Ovde se ne radi samo o ogromnom uticaju ula itrenutnih zahteva sopstvenog interesa i sujete, to trebarazmotriti, nego o daleko suptilnijim idejama o mogunosti da seputem svetovnih stvari i spoljne moi i autoriteta pomogneoveanstvu da postane kralj na zemlji. Znamo da su uenicimislili kako Isus ima nameru da bude zemaljski kralj kojiposeduje ceo svet, i da e im dati zemaljske nagrade. Oni su sanieg nivoa razmiljali o "viim" stvarima. U prvom trenutku nisumogli da shvate o emu je Isus govorio, jer dostizanje vieg,odnosno unutranjeg nivoa, nema nikakve veze sa niim,odnosno spoljnim nivoom avota. Treba se prisetiti da je put koji

je Hrist morao da sledi oigledno vodio u neuspeh, sastanovita spoljnog ivota, u spoljanju bespomonost, a i u

smrt kakva je rezervisana samo za najgore kriminalce.Preostalo mu je samo nekoliko sledbenika. Izgledalo je kao daje sve bilo uzalud. Naravno, ne moemo oekivati da ovorazumemo dok ne shvatimo celokupnu ideju o dva nivoa. Oovome emo govoriti malo kasnije, a ovde emo samonapomenuti da se iskuenje u pravom smislu odnosi na ta dvanivoa, to jest na prelaz sa jednog nivoa na drugi. Da je Isusroen savren, bio bi izvan svih iskuenja. Ne bi predstavljao

Novog oveka niti Put do njega. On je zbog toga sebe i zvaoPut:"Ja samPut".(Jov. 14: 6)

DRUGI DEO

Na razne naine moemo biti iskuavani i na raznenaine podlegati iskuenju. Sad emo govoriti o iskuenjimauopteno. Svako iskuenje (ako je stvarno) podrazumeva borbuizmeu dve stvari u oveku, a svaka tei da preuzme kontrolu.Ta borba je borba dualnosti. Uvek se odvija izmeu istinitog i

30


30/175

lanog, odnosno izmeu dobra i zla. Celokupna dramaovekovog unutranjeg ivota i njen ukupan ishod, ostvaren

kroz ovekov unutranji razvoj, lei u unutranjem trvenju upogledu toga ta je istina a ta la, odnosno ta je dobro a tazlo. I zapravo, o tim stvarima ovek stalno razmilja i zapitkujese unutar svog uma i srca. Um slui za razmijanje o tome ta

je istinito, a srce slui za oseanje onog to je dobro.

Razmotrimo prvo iskuenje u vezi sa istinom. Ono sezbiva unutar ovekovog intelektualnog ivota. Svako se vrsto

dri onog to smatra da je istinito. Znanje samo po sebi nijeistina, jer iako znamo mnogo stvari, mi ih ili ne smatramoobavezno istinitim, ili smo indiferentni u odnosu na njih. Ali, uokviru svega to znamo, ima stvari koje smatramo istinitim. To

je naa lina Istina i ona pripada naem linom intelektualnomivotu, jer znanje i istina pripadaju umu. Intelektualni ivotoveka nije nita drugo do ono to on veruje da je istina i kadase na to atakuje, on osea uznemirenost. to mu je vie stalodo injenice da je istina ono to veruje da je istina, vie e seoseati anksioznim ako se pojavi sumnja u to. Ovo je blagoiskuenje, pri kome ovek mora da razmilja o svojim istinskim

verovanjima i vrednostima i da se bori sa sopstvenimsumnjama. Morate razumeti da ovek ne moe biti iskuavankroz ono to ne vrednuje. Moe da bude iskuavan samo ustvarima koje vrednuje. Znaaj iskuenja lei u ovekovom

jaanju u okviru onog to smatra Istinom. Oigledna je ideja uJevaneljima da ovek mora da vodi borbu unutar sebe.Jevanelja i jesu slika ovekovog razvoja i evolucije. Zahtevase unutranja borba, to jest, neophodna su iskuenja. Meutim,Ijude nekad vrea i Ijuti pomisao da moraju da se bore za istinui prolaze kroz iskuenja u vezi sa tim. Ali, borba za znanje isto

je toliko neophodna kao i borba sa sobom.

Razmotrimo sada iskuenja koja su vezana za dobro. Taiskuenja nisu intelektualna; ona su emocionalna. Pripadajudomenu u kome ovek "hoe", a ne domenu u kome "misli".Osnova onog to ovek hoe jeste ono to osea kao dobro.Svako hoe i deluje iz onoga to osea kao dobro, a sve toovek hoe, pripada njegovom voljnom ivotu. Ako bi mu se

31


31/175

oduzelo sve ono to smatradobrim,njegov voljni ivot bi prestao,a isto tako i kad bi mu se oduzelo ono to smatra istinom, njegov

intelektualni ivot bi prestao. U Jevaneljima, sva Istina jepovezana sa znanjima iz Hristovog uenja, a svedobro je u vezisa Boijom Ijubavlju i sa Ijubavlju prema blinjem. Sve to ovek

voli smatra dobrim, a iz onoga to smatra dobrim on hoe ideluje. Ako voli samo sebe, onda je on ovek za koga je Bog njegovo sopstveno dobro, a sve ono to ne ide u prilog njegovomsopstvenom dobru, smatra loim. Razvoj volje ide kroz razvojIjubavi, a razvoj Ijubavi ide na raun samoljublja. Poto ovek

moe da bude iskuavan intelektualno jedino kroz ono to smatraIstinom, onda, vezano za njegovu volju, jedino moe bitiiskuavan kroz delovanje u vezi sa onim to voli. Poto su svaiskuenja u stvari povezana sa Istinom Rei, to jest sa uenjemJevanelja, i sa Dobrim u Rei, iskuavanjedobrog(za razliku odiskuavanja u vezi sa Istinom) zapoinje tek kada ovek poneda prevazilazi nivo samoljublja i pree u podruje milosra ili

Ijubavi prema blnjem, kroz oseaj postojanja Boga kao izvoraIjubavi. Iskuenja koja se tiuistineobavezno poinju mnogo preiskuenja koja se odnose nadobro,ali ako u oveku nema nekogprirodnog milosra, iskuenja vezana za istinu tee e seprevazia. Istina mora da ue u oveka i poraste u njemu prenego to on moe da promeni pravac svoje volje, to jest prepromene njegovog oseanja dobrog. Kada ovek pone daosea novodobrokoje u njega ulazi, desie se uzajamna smena

dva oseanja dobra. Osetie borbu izmeu novog dobra i onogto je pre oseao kao dobro. Meutim, od tog trenutka bie ustanju da istraje na istini, ma koliko greio u odnosu na dobro.ovek je u stvarnosti izmeu dva nivoa, neg i vieg, i svakopravo iskuenje poinje jedino u ovakvoj situaciji, jer nii nivo gaprivlai i on mora da nae put izmeu njih. U stvari, on se malopridie pa onda pada nazad, kao pijanac u pokuaju da ustane.

Meutim, ako iskuenje u vezi sa dobrim stvarno pone, bezobzira na trenutak zapoinjanja i ishod tog iskuenja, ovek nesme da dozvoli da ikada posustane ili popusti uoenom napaduna istinu koje se dri. Ako to dozvoli, sa svakim neuspehom eizgubiti neto od oseajaistine.Bez obzira na to ko je ili ta radi,mora biti privren istinikoju prima i oivljava u sebi.

32


32/175

TREI DEO

U treem Hristovom iskuenju, avo se jo jednom javlja:"Ako si Sin Boiji...". Treba razumeti da je Hrist morao da sebori protiv svih oblika samoljublja i svih vrsta svetovnih Ijubavi,kao i onoga to iz svega toga proistie, Morao je da nadvladasva oseanja sopstvene moi koja potiu sa nivoa oveka unjemu, tako to bi ih izloio uticaju vieg nivoa. Iskuenje ustvari ima veze sa odnosom nieg nivoa u oveku prema bilokom moguem viem nivou. Treba imati na umu da je centralnaideja u Jevaneljima da ovek treba da pree iz "nieg" u "vie"stanje i da je to unutranja evolucija ili ponovno roenje. Poto

je "Boija re" sredstvo koje je neophodno da se ostvari taunutranja evolucija, sva intelektualna iskuenja se uJevaneljima odnose na ovekove line misli o Istini Rei i istiniula, a sva emocionalna iskuenja su u vezi sa samoljubljem i

Boijom Ijubavlju. Postoji naravno nesaglasnost izmeu nieg ivieg nivoa, ba kao to postoji i nesaglasnost izmeu semena ibiljke. Moemo da kaemo da je seme sposobno za samostalniivot i da je puno samoljublja, ili moemio rei da je u stanjuda se pokori ili odustane od samovolje i preda viim uticajima,koji su u potrazi za radom na semenu, a sa ciljem da gatransformiu u biljku.

Tree iskuenje, opisano je po Luki ovako:"/ odvede ga u Jerusalim i postavi ga na krilo hrama, i

ree mu: Ako si Sin Boiji, skoi odavde dolje. Jer je pisano dae anelima svojim zapovjediti za tebe da te sauvaju, i uzeete na ruke da se ne spotakne o kamen nogom svojom. Iodgovarajui Isus ree mu: Kazano je: Ne kuaj Gospoda Bogasvojega". (Luka 4: 912)

Moe se razumeti da samoljublje znai oboavanje sebe.Sebi se moe pripisati i boanstvenost, i to se uistinu i ini. Ustvari, "nie" zamilja da je "vie" i time iskuava Boga. Ono nemoe da oseti svoju sopstvenu nitavnost i uzdie sebe do

33


33/175

neba, a onda u zatrovanosti oboavanjem sebe, u zaluenostiiluzijom o sebi, u stanju je da pokua nemogue i uniti sebe.

U vezi sa avolovim iskuavanjem Hrista, reeno je da jeHrist bio odveden duhom u pustinju. U Jevanelju po Luki, on "ibi odveden Duhom u pustinju. I etrdeset dana kua ga davo".(Luka 4: 12) U Jevanelju po Marku, ovo je izraeno josnanije: "/ odmah ga Duh izvede u pustinju. I bi ondje danaetrdeset, kuan od satane, i bi sa zvjerinjem". (Marko 1: 12,13)U Jevanelju po Mateju: "Tada Isusa odvede Duh u pustinju da

ga davo kua". (Mat. 4: 1) Iskuenja u pustinji, u svakomJevanelju u kome su opisana, "slede" Jovanovo krtenje Isusa.Izgleda udno to to Hrist treba da bude voen u iskuenje

jakim duhom unutranjeg prosvetljenja kojim je bio ispunjen. AliHrist je smatrao da ovek mora ponovo da se rodi od duha; abez iskuenja nema transformacije. Duh je medijum kojipovezuje "vie" sa "niim". Ono Ijudsko u Hristu mora|o je dabude transformisano i uzdignuto do boanskog nivoa. Poto jeduh posrednik koji vue ono "nie" nizom transformacija kaviem", delatnost duha se sastoji u tome da vodi oveka upustinju, tavie, u krajnju konfuziju i izloi iskuenju svakideli u njemu, tako da sve ono to nije od koristi za njegovuevoluciju ostaje za njim, a sve to moe da raste i razumeva,stoji ispred. avo u oveku predstavlja sve ono to ne moe daevoluira i sve to ne eli i mrzi ideju o unutranjem razvoju, sve

ono to eli jedino da klevee i pogreno razumeva i ima svojsopstveni put. Sve to mora postepeno da ostane iza oveka kojiistrauje pravi unutranji razvoj i ne sme mu se (avolu)dozvoliti da zauzme prvo mesto u njemu i da ga kontrolie. Ustvari, redosled stvari mora da se promeni u oveku, u smisluda ono to je prvo, postaje zadnje. U tom smislu se pominje da

je Hrist rekao avolu: "Idi od mene, Satano". Jasno je da noviporedak stvari u oveku koji donosi iskuenja ne moe da seodigra odjednom, a u Jevanelju po Luki reeno je jo i daiskuenja Hristova nisu zavrena. Kae se, ".../ davo, otide odnjega za neko vreme". (Luka 4:13)

34


34/175


35/175

U Jevaneljima se mnogo govori o toj unutranjoj tiinikoja ima veze sa promenom u oveku tiina se zahteva: "da

ne zna Ijevica tvoja ta ini desnica tvoja". (Matej 6: 3) ovekne moe da prevazie zemaljski autoritet reagujui nasilno nanjega. On moe da bude nasilan prema svom ocu. Koliko njih jeodbacilo svoju dobru stranu nasilnim suprotstavljanjemautoritetu? Ali, vremenom, postajali bi ak ono to su oduvekmrzeli. Unutranja promena se ne ostvaruje na taj nain.Meutim, ovde, na ovoj simbolikoj svadbi, autoritet Isusovemajke nije predstavljen u vidu reakcije nego kao izdavanje nekeunutranje naredbe, ime znaaj nje same nije naruen, negonaprotiv, pravilno upotrebljen; ona je ta koja je omoguila da sedesi udo, saoptavajui "slugama" da posluaju ta im Isusgovori. A poto je on nasledio od nje Ijudsku, to jest prirodnustranu, jasno je da je On, na ovom stepenu razvoja, tu svojustranu doveo u ispravan odnos sa "viom", duhovnom stranom,i zbog toga je "ona" posluala "njega". Postoje uenja u kojima

se ova "prirodna" strana smatra neim to u potpunosti trebaprevazii i dozvoljena je samo duhovna misao koja je dalekoiznad zemaljske. Ovakvo polovljenje oveka ne moe sesmatrati usklaivanjem ili dovoenjem u harmoniju svih notakoje odzvanjaju naim biem. S obzirom na to ko mu je majka,Isus je roen kao ovek. Njegov zadatak bio je da poveeoveka sa Bogom, prirodno sa duhovnim, a ne da razdvaja kaosuprotnosti ono to nije ni najmanje suprotstavljeno, mada jerazliitog nivoa i dimenzija.

"Prirodna" strana oveka i ona vie unutranja, duhovnastrana, mogu se predstaviti kao dva oblika ili dva prostora, gdese jedan otvara u drugom, ili dve visine, nia i via, ili dvagrada, ili na mnogo drugih naina. Vizuelno zamiljanje samopo sebi ne znai mnogo. Smisao je vaan, tu lei znaenje.

Vizuelna predstava u paraboli nije istovremeno i njenoznaenje. Rei koriene u paraboli nisu ono to parabolaznai. Parabole su i neki snovi, ba kao i neki drevni mitovi iprie. U takvim parabolama, mitovima, snovima, bajkama,znaenje je ono to vodi; to je vano. Na prirodnom nivou umaparabola se razumeva doslovno, bez drugog znaenja.

36


36/175


37/175

Isus: Zahvatite sad i nosite peharniku. I odnesoe. A kad okusipeharnik vino koje je postalo od vode, i ne znaae otkuda je,a

sluge znadijahu koje su zahvatile vodu, pozva peharnik enika.I ree mu: Svaki ovjek najprije dobro vino iznosi, a kada seopiju, onda loije; a ti si uvao dobro vino do sada. Ovim, u KaniGalilejskoj, uini Isus poetak znamenja, i pokaza slavu svoju; ivjerovae u njega uenici njegovi". (Jov. 2: 111)

Uoljivo je prisustvo Isusove majke, koja predstavljanjegov prethodni nivo, nivo sa kojim je on jo uvek u kontaktu,

ali mu vie nije blizak. Tom bivem nivou sebe, On se obraareima: "ta hoe od mene, eno?". Da bi se razumeo takav"bahat" stav prema majci, potrebno je pogledati neke drugedelove iz Jevanelja. Pretpostavimo da ovek dostigne nivo nakome je samosaaljenje, sve ono to je patetino u njemu uniteno. Mnogi Ijudi smatraju Hrista patetinom linou nemonim Hristom. Ovu predstavu o Hristu obino prati slika

gnusnog zlostavljanja i raspea na krstu. Naravno, Jevaneljaukazuju na suprotno. Ona ukazuju da je Hrist promiljeno pationa Krstu. On je prorekao svoje raspee. Rekao je svojimuenicima da mora da iskusi ispunjenje svog kraja. lako se uGetsimaniji, u agoniji molio da ga mimoie ovakav kraj,nazivajui ga aom koju mora da ispije, dodao je "ali opet, nekako ja hou, nego kako ti!" (Mat. 26: 39) Besmisleno jesmatrati ga patetinom osobom. Sentimentalani Isus je

izmiljotina. Ba obratno, zna se da je bio otar u svomophoctenju sa drugima, da je mnoge i povredio, ali se zna i da jebio strog i prema sebi. U dogaaju sa Pilatom prikazano je dase mogao spasiti ako bi sproveo svoju volju. On kae Pilatu:"Ne bi imao vlasti nikakve nadamnom kada ti ne bi bilo danoodozgo''. (Jov. 19:11) Promiljeno igra ulogu koja mu jedodeljena i odigrava je, jer to je cilj koji je morao da ispuni, na

ta je u vie navrata i ukazivao. Uenici tada to nisu razumeli itek kasnije, neki od njih su shvatili ideju celokupne Hristovedrame odigrane uivo pred njima, zapravo drame neizbenograspea "vieg" nivoa istine rukama onih koji su na niem nivou.Unitavanje psiholoke Istine obinom Istinom vena je dramaIjudskog ivota.

38


38/175


39/175

treba da inimo, pisane su kao to znamo na kamenimploama. Ali, moramo se prisetiti da je u prenoenju tih Istina od

Boga ka Mojsiju, oigledno neto krenuio naopako. Mojsije jebacio originalne ploe ("koje su delo Boije") i razbio ih saznavida je njegov narod na Sinajskoj gori, u njegovom odsustvu,poeo da se klanja zlatnom teletu.

"Tada se vrati Mojsije, i sie s gore sa dvije ploesvedoanstva u rukama svojim; i ploe behu pisane s obestrane, otud i odovud pisane. I behu ploe delo Boije, i pismo

bee pismo Boije, urezano na ploama... I kada doe blizulogora, ugleda tele i igre, te se razgnevi Mojsije, i baci iz rukusvojih ploe, i razbi ih pod gorom".(Izlazak 32:15, 16,19)

Tada je Bog zapovedio Mojsiju da sarn, svojim rukama,napravi dve ploe od kamena. "/ isklesa Mojsije dve ploe odkamena kao to su bile prve". (Izlazak 34: 4) Sve Istine kojedolaze od onih koji su na daleko viem nivou razumevanja negotni, ne mogu nam biti direktno prenesene. Nemamo ime da ihprimimo; mi moemo da primamo samo svojim nivoomrazumevanja Istine, poznatim argumentima, formama i takodalje. "Via" Istina se zbog toga doprema do nas u obliku "nie","krute", bukvalne Istine. Odrasli se obraaju deci. Nemogue jepreneti pravo znaenje.

Ba kao to je Deset zapovesti trebalo da se nalaze nakamenim tablicama kako bi Sinovi Izraela bili u mogunosti daih prime, tako Je ve postojea Istina, voda, prema opisu u ovojparaboli, sipana u est kamenih pehara za vodu, onih koji sekoriste "za jevrejska obredna proienja". Ovo nagovetava da

je Istina bila utemeljena u starim jevrejskim verovanjima iobiajima. U drevnim alegorijama est je broj koji se odnosi naStvaranje ili, u drugim nivoima vrednovanja, broj koji oznaava

pripreme za bilo koje postignue. est dana u nedeljipripremamo se za sabat; jevrejski sluga mora da slui estgodina pre nego to postane slobodan; vinograd mora bitiorezivan est godina; zemlja mora biti obraivana est godina,ali sedma je uvek bila "vreme svetog odmora za zemlju" takav

je zakon dat Mojsiju. Slino tome, postojalo je est stepenika do

40


40/175


41/175


42/175

do nivoa znanja Istine koje ima, tako da eli da ini iz sopstvenevolje, oseanja i usaglaenosti, on tada postaje druga vrsta

oveka, postaje ovek koji se razvija, ovek koji dostie stanjekoje sada shvatamo kao vino, postaje Novi ovek.

* * *

Jedno od najdubljih ezoterijskih uenja bavi sejedinstvom dve strane oveka. U ezoterijskom uenju Grka, ijije predstavnik Sokrat, ta ideja se provlai kroz celokupnoprikazivanje oveka kao simbol nedovrenosti stvaranjamogueg "vieg" stanja u njemu. Platon ove dve strane nazivaZnanje i Bie. Rekao je: "Istinski Ijubitelj znanja uvek tei zabiem".A onda ponovo kae: "Kada ona (dua) poiva na onomto blista istinom i biem, ona razume i zna i vidi se da imarazum. ...ovo, to tada dodeljuje istinitost stvarima koje su

poznate i mo znanja znalcu, jeste ono to bih ja eleo danazovete idejom dobra... Za dobro se moe rei ne samo da

moe biti tvorac znanja svih poznatih stvari, ve i njihovog bia isutine". (Republic, 508, 509) ovek mora imati bie da biispravno znao. kolovanje bia i kolovanje znanja bile sunajvee teme u Platonovim kasnijim knjigama. Kako odgajatiIjude na pravi nain i kako i u koje vreme im dati znanje; to jebio problem kojim se neprestano bavio. Dati znanje"neplodnom" tipu Ijudi, znanje koje oni mogu samo zloupotrebiti,bilo je prvo to je Platon jasno video kao veliku opasnost.

Otvoriti znanje svega svima, za njega je bio zloin. Jasno jevideo da mnogi uenici moraju biti iskuavani spram karaktera ibia, pre nego to postanu spremni za uenje. U stvari, doao

je do zakljuka da se svako ko eli da stie veliko znanje morapodvrgnuti raznim vebama i disciplinama ivota, pre nego tostigne u doba koje vie nije mladost. U ezoterijskim kolama nakoje nailazimo u tragovima u drevnoj literaturi, za kandidata supostojale mnoge, veoma stroge pripreme pre nego to mu jebilo dozvoljeno da primi ezoterijsko znanje. Morao jenajponiznije da slui godinama, da bude predmet uvreda kojesu bile test za njegovo bie. Ako bi proao uspeno ove testovei u sebi razvio snagu i strpljenje, bilo bi mu dozvoljeno da dobijeneko znanje. Ali, ako to ne bi bio sluaj, ako bi saaljevao sebe,

43


43/175

alio se, ako bi bivao slab u svorn biu, lagao, ako bi biopakostan, iskoricavao druge, bivao ogoren, ako bi mislio da je

bolji od drugih, nikakvo znanje ne bi dobio. Dakle, njegovo biebilo je testirano pre nego to mu je dato znanje. Danas je ovasituacija potpuno drugaija. Svakome se daje znanje bezrazlike, uz brojnu atraktivnu iiteraturu, bez ideje o razvoju biakao primarnog faktora.

Da bi ovek primio "vie" znanje, mora imati kvalitetnobie, kako bi stvorio so u sebi. Ako uzmemo da je znanje hlor, abie natrijum, tada, ukoliko ovek nema u sebi dovoljnonatrijuma koji bi se sjedinio sa hlororn koji dotie spolja, nee usebi imati soli. Hlor ga u tom sluaju truje. Znanje koje se primabez dobre osnove, o eemu Jevanelja esto govore, moe dastvori samo otrov za Svet. Takvo sticanje znanja moe doneti

jedino loe rezultate. Ali misterija je jo dublja. Ezoterijsko

uenje o znanju i biu odnosi se na injenicu da se znanje nemoe razumeti ukoliko ne postoji odgovarajua razvoj bia.ovek moe mnogo zna, a da u isto vreme ne razume nita,zato to njegovo bie nije doraslo njegovom znanju. Kaoposledica toga, nikakvo unutranje jedinstvo izmeu njegovogbia i njegovog znanja nije mogue. Danas sreemo ogromanbroj knjiga koje su pune znanja, ali bez razumevanja. Vidimo danaune injenice daju najlolja objanjenja. ovek slabog biaa velikog znanja moe jedino objaviti besmislen materijal kojinikuda ne vodi. A pored toga, samo komplikuje stvari i ini ihnerazumljivim. I tako, savremena nauka sve previe komplikuje,a to oigledno ne vodi nikuda. Bezbroj naunika pie nauneradove koje niko ne razume, ak ni oni sami. Raziog tome jepriroda znanja koje vie nije razumljivo zato to se bie neuzima u obzir. Ezoterija je uvek uzimala u obzir prirodu znanja.

Oduvek se podrazumevalo da znanje treba da vodirazumevanju, a da je razumevanje mogue jedino uzodgovaraju razvoj bia. To je najdublja ideja u Ijudskojpsihologiji o uspostavljanju jedinstva koje dovodi do unutranjeevolucije. Ovaj brak, ili jedinstvo, oznaava sjedinjavanje znanjai bia jedne osobe i vodi unutranjem razvoju. Parabola o

44


44/175

pretvaranju vode u vino govori o tome. Ona oznaava da jeHrist sjedinio svoje znanje sa Dobrom svog bia. Njegovo

znanje i dobrota njegovog bia postali su jedno. Ponovimo onoto je ve reeno, kada Domain proslave govori odobromvinui da Dobro dolazi na kraju. Pre svega, ovek mora biti nauenIstini ili znanju, a onda Dobrota toga dolazi kasnije. U stvari,Dobro mora prethoditi znanju, ali o tome emo kasnije. Ono to

je Dobro jeste pre svake Istine, ali povremeno nam izgleda daznanje dolazi prvo. Krajnji cilj u ivotu je Dobro. Ako kaemo da

je na vrhu svega Dobro, onda je ono ispred svega i samim timprvo na skali, ali nam ponekad izgleda kao da znanje dolaziprvo. Svo znanje treba da vodi Dobru. Zbog toga je Dobro prvona skali, iako naim ulima, koja su pod uticajem vremena i videsamo popreni presek celog postojanja koji nazivamo sadanjitrenutak, to izgleda obmuto.

Za uporednu ideju vidi Prilog.

45


45/175

GLAVA ETVRTA

O DOBRU IZNAD ISTINE

PRVl DEO

U Jevaneljima je u nekoliko navrata zabeleeno da jeHrist vreao fariseje naruavanjem obiaja Sabata. To je oveposebno Ijutilo. Po osnovu svojih verskih zakona i normismatrali su da je zabranjeno ak i "dobro" initi na Sabat. Refarisej odnosi se na unutranje stanje oveka koji, da bi se

pokazao, postupa samo u skladu sa spoljanjim zakonima izabranama i osea se zaslunim u ouvanju istih, a to je usuprotnosti sa situacijom kada ovek dela istinski iz onog to jedobro. U Jevaneljima je ovo ilustrovano kroz razne dogaajekao to je npr. sluaj Dobrog Samarianina koji se saalio naranjenog oveka koga su napali razbojnici, dok su ga sveteniki Levit zaobili i preii na drugu stranu. Ova osobina fariseja jeposebno uoljiva kada za osnovu svog delovanja koriste stav u

vezi sa krenjem zakona koji se tie rada na Sabat. Jednomprilikom, na Sabat, u sinagogi, Hrist je iscelio oveka koji jeimao osuenu desnu ruku. Spominje se ba desna ruka zatoto u drevnom jeziku parabola ona simbolizuje mo da se ini i to ba da se ini dobro. Ova slika se koristi da predstavi samefariseje; njihova mo da ine dobro osuila se. Pre nego to jeiscelio oveka, Hrist je pogledao okolo i rekao svim prisutnima:

Zapitau vas: ta treba u subotu; dobro initi ili zlo initi?"Stavfariseja bio je da se verski zakon mora striktno potovati. Ovdeje uoljivo da Hrist ne govori o Istini ve o Dobru. ta dolaziprvo? Iz citata Jevanelja po Luki sledi:

46


46/175

"A dogodi se i u drugu subotu da on ue u sinagogu iuae, i bjee ondje ovjek kome desna ruka bjee suha.

Motrahu pak na njega knjievnici i fariseji nee li u subotuiscijeliti, da bi nali optubu protiv njega. A on znaae pomislinjihove, i ree ovjeku koji imae suhu ruku: Ustani i stani nasredinu! A on podigavi se stade. A Isus im ree: Zapitau vas:ta treba u subotu: dobro initi ili zlo initi? Duu spasiti ili

pogubiti? A oni utahu. I pogledavi na sve njih, ree mu: Prulruku svoju. A on uini tako; i ruka mu posta zdrava kao i druga.

A oni se napunie bezumlja, i govorahu meu sobom ta biuinili Isusu". (Luka 6: 611)

Jasno je da ovaj dogaaj afirmie postupanje iz onog toje Dobro. Hrist postavlja ono to je Dobro iznad onog to jeIstina. Prema farisejima, Istina je Mojsijev zakon i zapovestikoje, uzete doslovno, zabranjuju rad na Sabat: "... est danaradi, i svruj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu

Bogu tvom; nemoj raditi nikakav posao..." (5 Moj. 5: 13,14) istavljaju Istinu iznad Dobra. ta ovde moramo razumeti? talei u osnovi ove prie? Znamo iz istorije da su sve religijskenesuglasice i progoni stvar doktrine, to jest posledica su samoonoga to je Istina, iskljuivo onoga to je plod znanja imiljenja. Da je sav Ijudski rod milostiv, da svi postupaju izDobra, ne bi se javljale onolike rasprave i proganjanja. Kada bisvako voleo svog blinjeg kao sebe, istinitom Ijubavlju prema

Bogu kao izvoru vrhovnog Dobra, niko ne bi ubijao ili krao ililano svedoio i slino. U stvari, Mojsijevih deset boijihzapovesti, deset zapovesti zapisanih na kamenim pioama, nebi imale nikakav znaaj. Meutim, onima koji su iveli premazakonu i nisu nita razumevali, sve to je zapisano bilo jevanije od nekog prikrivenog znaenja. Da je ovek upotpunosti dobar, ne bi ni bilo potrebe za zakonima ili

zapovestima, niti bi bilo potrebe za uenjem bilo kakvih Istina, iliza sticanjem znanja. On ne bi mogao da ubije, jer bi iz Dobraznao da je to nemogue uiniti. Kako moe da ini Dobrosvom blinjem ubijajua ga? Kako moe da mu ini Dobropotkradajui ga? Poslednjih pet zapovesti su uenje o Dobru.Cilj sveukupnog znanja je samo jedno: "ta je Dobro?". Ne

47


47/175

postoji drugi cilj ili smisao znanja osim Dobra. Ali, to je danasizgubljeno iz vida i Ijudi veruju da je znanje samo sebi cilj. To je

pogreno. Svo znanje treba da vodi Dobru. Kom cilju danasisto znanje vodi oveanstvo? Ako se sada zapitamo zato jeIstina uopte neophodna, odgovor je da je to zbog toga toovek nije dobar, to jest nivo Dobra u njemu je veorna nizak. I,postoji samo jedan nain da se podigne nivo Dobra u oveku.Jedino spoznajom Istine o boljem Dobru. Da bi se uzdigao,ovek mora da se ui Istini. Kakvoj Istini? On mora bitipoduavan i mora da naui i sprovodi znanje o Istini kojapripada "viem" Dobru, a ne nivou Dobra koji u njemu postoji.Jer, u svakoj osobi postoji izvestan nivo Dobra. Novi nivo Dobraovek prvo mora da dosegne znanjem. Kroz izuavanje ilisaznavanje, to jest kroz uenje o Istini kako dostii vii nivoDobra; ako iskreno pokuava da postupa iz tog uenja i uviakakvu vrednost i znaenje to uenje ima za njega, on dostienovi nivo Dobra, to jest novi nivo sebe. Kada dostigne nivo na

kojem Dobro svega to je nauio kroz znanje postaje aktivno,on ne mora vie da se bake sa znanjem koje ga je dovelo dotog dostignutog nivoa. Kao gruba metafora moe posluitiprimer oveka koji, penjui se na planinu, mora da iskoristisvoje znanje o penjanju. Kada stigne na vrh, vidi sve na novnain. Vidi, sa visine koju je dosegao, novu povezanost svega ine treba da misli vie o sredstvima koje je morao da upotrebikako bi dotle stigao. Mojsijev zakon, ili bar deset zapovesti, jesuinstrukcije koje dolaze iz Istine kako postii nivo Dobra", nakome (nivou), kao zapovesti, one nemaju dalji znaaj. Meutim,ako se shvate kao cilj, a ne kao sredstvo za postizanje cilja,postaju kamen spoticanja.

U gore navedenom citatu Hrist govori iz Dobra, a ne izdoslovne Istine; a farisejii ga osuuju i mrze drei se upravo te

doslovne Istine. Istina o viem nivou moe da se shvati kaoIstina nivoa Dobra na kom sam ovek jeste Istina njegovogsopstvenog nivoa. ovek tada vidi tu Istinu koja treba da ga sanivoa Dobra na kome se nalazi dovede do vieg nivoa Dobra.

Ako je njegov nivo Dobra sopstveni interes i samoljublje, onmoe da iskrivi "viu" Istinu u skladu sa svojom sujetom, kao to

48


48/175

to inae svi i rade. To jest, moe potpuno izokrenuti njenoznaenje. Ono to se naziva Boijom Rei u Jevaneljima jeste

Istina o tome ta je neophodno za dostizanje vieg nivoa Dobra to jest ta je neophodno za unutranju evoluciju, jer potpunaunutranja evolucija predstavlja dostizanje "vieg" Dobra krozznanje. Problem odnosa Istine i Dobra tako postaje jasniji. Novinivo Dobra u oveku ne moe da se postigne direktno. On

jedino moe da se postigne pomou instrukcija o nainu zanjegovo dostizanje, a te instrukcije moraju imati formu Istine otom viem nivou Dobra. To jest, ona mora doi, pre svega, uformiznanja koje ovek mora da stie i primenjuje na svoj ivot.Znanje o "viem" Dobru mora prvo da doe kao Uenje. Kadase to ispuni, kada ovek kroz znanje o Istini kako da dostigne

v i i nivo Dobra, dosegne to novo Dobro, pokuavajui da ga iviiskreno kroz sve svoje unutranje napore, tada se ova Istina iliznanje kojeprvo dolazi, zamenjuje nastalim Dobrom; i od tada,Istina ili Znanje koje ga vode ka tom novom stanju, zauzimaju

drugo mesto, jer su ispunili svoj zadatak vodia do vieg nivoa.Odnosno, ono to je bilo prvo postaje drugo, a ono to je bilodrugo postaje prvo. Deava se promena mesta. U poetkuIstina zauzima mesto Dobra: a onda Dobro zauzima mestoIstine. Zapravo, est dana rada u postanju oveka i sedmi danodmora predstavljaju est etapa u razvoju znanja i dostizanjesamog Dobra, koje se naziva Sabat. Mnogo je toga i u Starom iu Novom zavetu reeno o promeni mesta u poretku stvari,

odnosno o tome da je prvo poslednje, a poslednje prvo, da jeupadljivo koliko to nije shvaeno, s obzirom na uticaj psihologijekoja lei u osnovi stvarnog uenja o oveku i njegovojunutranjoj evoluciji. Meutim, Ijudi se grevito dre za Istinukao krajnji cilj i tako najlake oseaju svoje doktrinarne razlike,bilo religijske bilo politike. U Starom Zavetu, kao primer ukome Istina zauzima mesto Dobra, postoji neobina pria oJakovu koji je glumio Isava, odnosno zauzeo je njegovo mesto.Jakov se preruava u Isava nosei kozje krzno na rukama i

vratu jer je njegov brat bio rutav. On odlazi kod svog skoropotpuno slepog oca Isaka, nudei mu jelo od ulova, govorei:"Ja, Isav tvoj prvenac; uinio sam kako si mi rekao: digni se,posadi se da jede lov moj, pa da me blagoslovi dua tvoja".

49


49/175

(Postanje 27: 19) Isak mu je dao blagoslov koji je zapravo bionamenjen njegovom starijem sinu Isavu, Dobro je zaista prvo,

jer samo je Bog, i jedini On, definisan kao Dobro. To znaiprvoroeno. Ali, da bi se dostiglo Dobro, istina mora biti prva, i utom smislu Jakov zauzima mesto Isava. Pogledajmo daljeneobinu priu o Faresu i Zari, Judinim blizancima, ije jeroenje opisano na ovaj nain:

"/kad se poraae, jedno dete pomoli ruku, ababica uzei veza mu crven konac oko ruke govorei: Ovaj je prvi. Ali on

uvue ruku, i gle izae brat njegov, a ona ree: Kako prodre?Prodiranje neka ti bude. I nadee mu ime Fares. A posle izaebrat mu, kome oko ruke bee crveni konac, i nadee mu ime

Zar".(Postanje 38: 2830)

Zato bi ovo bilo zabeleeno ako nema neko dubljeznaenje? A opet, postoji udna pria o Josifovim blizancima,Manasiji, prvoroenom, i Jefremu, drugoroenom, koji su doneti

Jakovu da ih blagoslovi:"Pa ih uze Josif obojicu, Jefrema sebi s desne strane a

Izrailju s leve, Manasiju pak sebi s leve strane a Izrailju s desne;...A Izrailj pruivi desnu ruku svoju metnu je na glavu Jefremumlaem, a levu na glavu Manasiji, tako namjestivi ruke navla,ako i jeste Manasija bio prvenac." (Na taj nain je Jakov ukrstioruke) "/ ree Josif ocu svom: Ne tako, oe; ovo je prvenac,

metni desnicu njemu na glavu. Ali otac njegov ne hte..."(Postanje48: 13,14,18,19)

Ovo je ukrtanje ili promena mesta ruku. Ako shvatateda Istina mora da doe prva u svakom unutranjem razvoju iDobro proistekne kao rezultat, a da tada Dobro dolazi prvo, aIstina biva druga, razumeete jedno od znaenja ovog ukrtanjaruku. Sve ove alegorije odnose se na sadanju psiholokusituaciju oveka na zemlji u odnosu na njegovu moguuevoluciju. ovek na zemlji sada vie ne moe biti uen Dobrudirektno. Meutim, jo uvek je sposoban da bude poduavanDobru prekoznanja Istine.

50


50/175

DRUGl DEO

Da li je oveanstvo ikad postupalo iz Dobra? Ve jepomenuta drevna alegorija u Postanju, u kojoj je reeno "Abee na celoj zemlji jedan jezik i jednake rei".To se odnosi na

vreme kada je ovek postupao iz Dobra; jer jedino Dobro moeda iznedri zajedniki jezik ili saglasnost. Bilo je vreme kada Ijudinisu postupali na osnovu teorija ispravnosti i pogrenosti, na

osnovu razliatih ideja o Istini, iz razliitih doktrina, sa razliatihaspekata znanja. Delovalo se prvenstveno iz unutranjegprepoznavanja onoga to je dobro. To je sve ujedinilo; jerDobro je jedina snaga koja moe daujedini. Sav sklad potie izDobra. Dok je Dobro bilo na prvom mestu, sve drugo nije bilo

vano. ovek se mogao drati ovog ili onog stanovita, kakomu je najvie odgovaralo, ali stavljajui Boga na prvo mestopostizao je saglasnost sa svakim kome je Dobro prvo. Prikaz,

da je oveanstvo jednom govorilojednim jezikom, znai da jepostojao nivo oveka na kome je Dobro bilo na prvom mestu izbog ega su svi govorili zajednikim jezikom. Usledio je procesdegeneracije predstavljen gradnjom Vavilonske kule, sa ciljemda se dosegnu Nebesa:

"A bee na celoj zemlji jedan jezik i jednake rei. A kadotidoe od istoka, naoe ravnicu u zemlji senarskoj, i naseliese onde. Pa rekoe rnedu sobom: Hajde da pravimo ploe i daih u vatri peemo. I behu im opeke mesto kamena i smola

zemljana mesto krea. Posle rekoe: Hajde da sazidamo kulu,kojoj e vrh biti do neba". (Postanje 11: 14)

Onda sledi alegorijski prikaz situacije u kojoj su poelipogreno da razumevaju jedni druge, a to je predstavljeno

upotrebom razliitih jezika i kroz njihovo rasejanje.Prvi stih: "A bee na celoj zemlji jedan jezik i jednakerei", znai da je jednom na zemlji oveanstvo bilo naodreenom stepenu jedinstva, Drugi stih: "A kad otidoe odistoka, nadoe ravnicu u zemlji senarskoj, i naselie se onde",znai da su poeli da se udaljavaju od stanja jedinstva, to jest,

51


51/175

"otidoe od istoka". Oni su se udaljili od izvora stanja jedinstva ina taj nain spustili svoj nivo bia, to jest "naoe ravnicu i

naselie se". Tada su poeli da izmiljaju sopstvena gledita,prestajui da budu i dalje u kontaktu sa izvorom, to jest "hajdeda pravimo ploe (cigle)... i behu im ploe mesto kamena ismola mesto krea".Kamen, kao to smo ve videli, predstavljaIstinu. Oni vie nisu imali Istinu: "behu im ploe mesto kamena",to jest, neto to je napravio ovek umesto Boije Rei. Ploeumesto kamena. Izgubivi kamen, to jest istinski originalnumisao, oni su odluili da peku cigle i grade za sebe. Uzimali suzemljanu smolu umesto krea, to jest neto zlo umesto neegdobrog. Reili su da sebi dignu kulu ak do neba, to jest dauzdignu sebe do nivoa Boga. Sve to se zasniva na samoljubljueli da uzdigne sebe, poto samoljublje tei samo da poseduje iima mo nad svim. Ono eli da uzvisi sebe; otud predstava kuleu gornjoj paraboli. Sve to je reeno, a i ono to sledi, govori da

je ovek poeo da umilja kako je on sam izvor Dobra, a ne

Bog. On je poinio spiritualni akt zvani kraa, na koji se odnosiosma zapovest: "Ne krad!". Pripisao je sebi ono to mu nepripada i ono ega nije uzrok. Ta psiholoka kraa jenastavljena, sve dok danas nije dostigla zavidne razmere, tolikeda Ijudi sebi preutno pripisuju sve, ak i ivot. A rezultat teoriginalne krae je da vie ne postoji zajedniki jezik. Zapoinjepometnja jezika. Deava se "jezika konfuzija". Nema viezajednikog jezika, to jest, ovek je prestao da razumeva svogsuseda jer nije vie bilo nikakve zajednike osnoverazumevanja koju jedino moe da da zajednika percepcijaDobra. Jedinstvo je zamenjeno Vavilonom. Ovo je sadanjestanje stvari u svetu u kome ovek pripisuje sebi sve i nemanikakvu drukiju ideju o Univerzumu ili o znaaju oveanstvana zemlji. On pripisuje sebi um, misao, svesnost, oseanje,

volju, ivot, i u stvari, sve, iako jeste i mora da ostane

nemoan da objasni bilo ta od navedenog. I njegovo jedinoobjanjenje Univerzuma danas jeste da je on nastao sluajno ida je njegovo postojanje bez znaaja.

52


52/175

UDO U BANJI VITEZDA

Ovo udo opisano je samo u Jevanelju po Jovanu. Jeziktog Jevanelja je emocionalan. To je vrlo neobino Jevanelje.Potpuno je pogreno ako pretpotstavimo da ga moemorazumeti proitava ga samo jednom ili dvaput Niko ne znatano ko ga je zapravo napisao i kada. Portret Isusa Hrista, datu ovom Jevanelju, razlikuje se od onog koji je dat u prva tri,

tzv. sinoptika Jevanelja. Sinoptika su, ne zato to su pisanana osnovu oiglednih uvida, jer Luka i Marko nikad nisu videliHrista, nego zato to se na nekakav nejasan nain nihoveistorijske prie "podudaraju". Meutim, kada itamo Jevaneljepo Jovanu, oigledno je da nema pokuaja da se zapisHristovog sluenja na zemlji pretoi u progresivno istorijskopripovedanje. Ko je bio taj Jovan ije ime je vezano za ovoJevanelje? Kada je ono objavljeno? Niko ne moe zasigumoda da odgovor na ta pitanja. Da li je pisac ovog Jevaneljastvarno Jovan, onaj to je oslonjen na grudi Isusove, uenikkoga je Hrist voleo? To je nemogue rea. Jezik ovogJevanelja je neobian i, na izvestan nain, lik Isusa Hristaprikazuje se u neobinom svetlu. Takoe, u njemu je saoptenosamo nekoliko uda, i poevi sa pretvaranjem Vode u Vino(to nije dato u drugim Jevaneljima), sva su vrlo neuobiajena.

I podrobno su ispriana. Izmeu ostalog, odlikuju se iupotrebom jezika brojeva, to jest numerologije.

Zaponimo razmatranjem prikaza uda koje je izveo Isusu banji Vitezdi. To udo, koje je dato samo ovde, jeste treeeudo saopteno po Jovanu, a kome je prethodilo pretvaranje

Vode u Vino i Izleenje Noblemanovog sina na Kapernaumu.

"Potom bjee praznik judejski, i izie Isus u Jerusalim. Au Jerusalimu kod Ovijih vrata postoji banja, koja se jevrejskizove Vitezda, i ima pet trijemova. U njima leae velikomnotvo bolesnika, slijepih, hromih, suhih, koji ekahu da sevoda zatalasa. Jer aneo Gospodnji povremeno silaae iuzburkavae vodu; i koji bi prvi uao poto se uzburka voda,

53


53/175

ozdravio bi, ma od kakve bolesti bolovao. A ondje bijae nekiovjek koji trideset i osam godina bjee bolestan. Kad vidje Isus

ovoga gde lei, i razumje da je ve rnnogo godina bolestan,ree mu: Hoe li zdrav da bude? Odgovori mu bolesnik:Gospode, ovjeka nemam, da me spusti u banju kada seuzburka voda: a dok ja doem, drugi sie prije mene. Ree muIsus: Ustani, uzmi odar svoj i hodi! I odmah ozdravi ovjek, i uzeodar svoj i hodae. A taj dan bjee subota. Tada govorahuJudejci iscijeljenom: Subota je, nije ti doputeno da nosi odar.

On im odgovori: Koji me uini zdravim on mi ree: Uzmi odarsvoj i hodi. A oni ga zapitae: Ko je taj ovjek koji ti ree: Uzmiodar svoj i hodi? A izlijeeni ne znaae ko je; jer se Isus bjeeudaljio zbog mnogog naroda na onome mjestu. Potom ga naeIsus u hramu i ree mu: Eto postao si zdrav, vie ne grijei, da tise to gore ne dogodi. ovjek otide i javi Judejcima da je Isustaj koji ga uini zdravim. I zato gonjahu Judejci Isusa, i gledahuda ga ubiju jer injae to u subotu." (Jovan 5: 116)

Videete da je celo ovo udo podeljeno u dva dela. Prvideo je samo udo, a drugi je reakcija Jevreja na udo. Meutim,prvi deo je opet podeljen na dva dela. Isus kae: "Hoe li zdravda bude?" A onda: "Uzmi odar svoj i hodi". Pogledajmo sadaono to je izreeno pre nego to se udo desilo i shvatiemo, sobzirom na ulogu drevnog jezika parabola, da sve to to jereeno ima posebno znaenje. Mnotvo lei bolesno na mestu

koje se naziva "ovija vrata" i u njemu je pet tremova. U ovih pettremova lei mnogo "bolesnika, slepih, hromih, suhih". Veznamo da u jeziku parabola rei bolestan, hrom, paralizovanitd., oznaavaju psiholoka stanja. U udima koja su data uJevanelju po Jovanu, broj pet se pojavljuje opet u vezi saenom Samariankom koja je imala pet mueva i kojoj se Hristobratio na Izvoru. On joj je rekao da je imala pet mueva i da

njen sadanji mu nije njen pravi mu: i tada joj je govorio o"ivoj vodi", to jest o ivoj Istini koje, rekao je, ovek jednomkada se napije, nee vie oedneti. A ona tada ree: "Gospode,daj mi tu vodu da ne ednim i ne dolazim ovamo da zahvatam".(Jov. 4:15) Kada primamo uenje koje apsolutno nije odspoljnog sveta, to jest nije na bazi pet ula koja nam prikazuju

54


54/175

spoljni svet, svet ula to se teko prihvata. ak iako se todesi, mi jo uvek ivimo veoma blizu pet ula, to jest, i dalje

ostajemo u okvirima svih ideja koje pripadaju spoljnom svetu ikoje su iskrivljene preko naih ula, a ne moemo da ih neuzimamo kab realnost. ula nam daju oseaj vremena iprostora; mi razmiljarno u dimenzijama vremena i prostora i nemoemo da izaemo izvan okvira takvog razmiljanja,zasnovanog na uiima. Meutim, naa najdublja misao jesteizvan svakog vremena i prostora. Naa ordinama misao je, takoda kaem, ograniena u dimenzijama vremena i prostora i mine znamo kako da mislimo na nov nain, nezavisno od tihulnih kategorija. ak i da pristanemo na ideju venosti, to nijepovezano sa vremenom i prostorom, mi to ne moemo dashvatimo. ak i da saznamo o uenju koje je izvan kategorija

vremena i prostora, ne moemo da uhvatimo njegovotumaenje venosti, zato to nismo u stanju da razmiljamo udimenzijama bezvremenosti i besprostornosti. Zbog toga smo

stalno unutar tih pet predvorja ula, i mada znamo za druguvrstu uenja i ak vidimo Istinu koju ono nosi, ipak ne moemoda se oslobodimo snage spoljnog sveta i njegove ulnerealnosti. Ovde, dakle, lei mnotvo onih koji su uli kroz "ovija

vrata" i ostali u predvorju pet ula. Bogalji su oni, koji nisu ni ujednom od ovih svetova. Oni su bolesni, slepi, sakati i osueni,zato to psiholoki ne mogu da se pokrenu ni u jednom smeru.Ipak, njihove oi su uprte u udesne vode u banji, koja sepovremeno uskomea u ivotu i oni se izlee jedan po jedan, aprema svojoj sposobnosti da uu u banju nakon to je aneouzburka. Banja, to jest vode, oznaava u jeziku parabola IstinuRei. Svi ovi ijudi sakupljeni oko Istine Rei Boije ne moguprodreti u nju na pravi nain. Suvie su blizu realnosti ivota,okrenuti vidljivim pojavama stvari, to jest mislima koje sebaziraju na ulima. Mi smo kao mnotvo koje lei unutar pet

predvorja u ovom udu, i eka da neto unese verovanje unjihov smisao ivijenja. Ovde su svi oni koji su prihvatili Istinuvieg reda, to zahteva novi nain razmiljanja, ali kojima je jouvek blizak uobiajeni nain razmiljanja; oni su prihvatili Re,Istinu o unutranjoj evoluciji i ponovnom raanju, ali ne mogu toda urade. Oni su blizu prirodne Istine, a gledaju u duhovnu

55


55/175

Istinu i nalaze se izmeu dva njena nivoa, Istine na bazi petula i Istine na bazi Boije Rei. Zato je ovek u ovom udu

predstavljen kao ovek koji lei u krevetu. Psiholoki gledano,ovek lei u svojim verovanjima i mislima. On obitava u Istinikoju je primio, ali ne moe da se kree u njoj, to jest ne moeda je ivi i radi. Hrist kae: "Uzmi odar svoj i hodi'. Hrist ovdepredstavlja onu mo koja moe biti data oveku da se kree, daivi, da radi ono to on zna da je Istina. Isus uzima uloguanela koji uzburkava vodu Istine i ini je ivom. Isus uvekpredstavlja u udima snagu Dobra koje deluje na Istinu i ini jeivom. ovek moe da uini Istinu ivom jedino uvidom u njenoDobro i, ako shvati da ga Dobro Istine ui, on spontano radi izsvoje volje. ovek je unutar sebe i Istina i voija. Kao Istina,ovek lagano deluje iz Istine. Meutim, ako vidi Dobro svojeIstine, on deluje iz svoje volje, zato to njegova volja prelaziodmah u ono to smatra Dobrom, a nerado u ono to vidi samokao Istinu. Ceo ovek je Istina o sebi, sa voljotn koja prelazi u

Dobro. Zbog toga u udu kod banje Vitezde, kada je upitan dali hoe da bude zdrav, ovek kae Isusu: "Gospode, ovjekanemam, da me spusti u banju kada se uzburka voda: a dok jadoem, drugi sie prije mene". On opisuje svoju bolest koja gapsiholoki ini hromim, osakaenim i uvenulim. Uvek je suviespor. On je uvek drugi, nikad prvi. ovek koji deluje samo izIstine, deluje iz onog to je drugo u njemu. Kada bi delovao izsvoje volje, delovao bi iz onog to je prvo u njemu. Isus mu dajemo delovanja iz volje, to jest mo da se pokrene iz krevetaIstine u kome lei,

Novi Covek - Nicoll

Documents

Transcript of Novi Covek - Nicoll