poplave i

klizi[ta

NOVE

ГОДИНА II БР. 4, 10. МАРТ 2010. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО ЦЕНА 20 ДИН.

Италијанска компанија “Фалк”, која је у Србији власник књажевачке “Леде”, румске “Фрушке горе” и кожаре “Тоза”, из Зрењанина, запо-чела је у Књажевцу припреме за изградњу фабрике воде, на изворишту “Бањица”. Вредност ове инвестиције је процењена на осам милиона евра. Ово је за “Новости” потврдио Давор Величковски, генерални дирек-тор италијанске компаније у Србији, која је прошле године прогла-шена за најбољег домаћег извозника. Према речима нашег саговорника, ове године “Фалк” је уговорио и продају својих артикала у БИХ, Црној Гори и Србији, где

ће своју робу, у сарадњи са фирмом “Беба кидс”, продавати на 26 продајних места. - Међутим, за нас је најзначајније отварање авионске линије Ниш - Болоња, за шта посебну захвалност дугујемо Милошу Симоновићу, градоначелнику Ниша - подвлачи Величковски. - Отварањем те линије италијанским фирмама отворен је пут за инвестирање у овом делу Србије, што представља велику подршку развоју српске привреде. Конкретно, у контактима са Привредном

комором Италије, добио сам уверевања да ће њихове компаније ускоро почети да улаже у текстилну и обућарску индустрију у овом делу Србије.

ИТАЛИЈАНИ НА „БАЊИЦИ“ ГРАДЕ ФАБРИКУ ВОДЕ

Стр. 3

С Т Р. 2N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N EV E S T I

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: Зоран Јовановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, Мирослав Радуловић, Драган Попаз, Звонко Дамњановић, Зорица Ранђеловић, Луција Божић, Ирена Тошић, Крунослав Кића Симић, Златко Јеленковић, Витомир Милић; DTP: Александар Живуловић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net;www.mc.kcbor.net

NOVE CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

32+659(497.11)

НОВЕ књажевачке новине / главни и

одговорни уредник Зоран М. Јовановић. - Год.

1, бр. 1 (18. децембар 2009)- . - Бор :

Медија центар : Компјутер центар. - 50 cm

Петанестодневно

ISSN 1821-3804 = Нове књажевачке новине

COBISS.SR-ID 172022796

Сарадња Са БугарСком

projekti za razvoj turizma

Председник Општине књажевац Младен радосављевић, дирек-тор рАрис-а Владан Јеремић и директор Агенције за развој

књажевца драган Милутиновић боравили су у Белоградчику, у Бугарској и са руководством ове општине разговарли о реализацији заједничких пројеката. Било је речи о стратегији прекограниучне сарадње, као и о програму Exchange, односно о размени искустава на плану развоја туризма.

METEOROLO[KA STANICA NA BABINOM ZUBU

ОПштинскО веће књажевца донело је одлуку о плану локација за постављање мањих монтажних објеката у центру града. на

седници је, на захтев туристичке организације разматрана могућност обезбеђења неопходних средстава за постављање метеоролошке ста-нице на Бабином Зубу, а разговарало се и о даљој пословно-техничкој сарадњи са радио телевизијом Зајечар.

СрБија

села су најсИРОМаШнИја

сВ А к О т р е ћ е с е о с к о домаћинс тво у србији

с у о ч а в а с е с а с и р о м а ш т -вом, при чему је ситуација најнеповољнија у југоисточној србији. истраживање Групе за развојну иницијативу “секонс” показује да сиромаштво највише погађа пољопривредна газдин-ства, самачка домаћинства, децу испод 15 година, старије од 65 и необразоване. истраживања пока зу ју да чак 7 5 пр оце -ната популације која се бави пољопривредом нема пензијско-инвалидско осигурање.

на седници, одржаној у п о н е д е љ а к , п р в о г

м а р т а , О п ш т и н с к о в е ћ е у књажевцу усвојило је годишњи извештај о кретању заразних и паразитарних болести у 2009. години. У извештају је конста-товано да је пријављен 721 случај заразних болести, што је благи пад у односу на 2008.годину. Општинско веће разматрало је и програм рада Фондације за повећање наталитета, за чије активности је у овој години пла-нирано 3.660.000 динара. новац је предвиђен за једнократне помоћи сваком рођеном детету, за помоћ породицама које имају треће дете, као и за лечење стери-литета, маркетиншке активности, организацију предавања. на сед-ници је усвојен и нови правилник о ванредном оцењивању запосле-них у општинској управи. O.K.

Седница општинСког већа

MAWE ZARAZNIH BOLESTI

уРучене стИпендИје

У скУПштини општине књажевац организована је

у петак, петог марта, свачаност на којој су уручене стипендије ученицима средњих школа и сту-дентима. Ове године, за разлику од претходне, када их је било 28, додељено је 35 стипендија талентованим ђацима и онима који се школују за дефици-т а рн а з а н и м а њ а . ре ш е њ а о стипендирању уручили су председник Општине Младен радосављевић и заменица пред-седника Весна симић. Висина стипендија је две и по хиљаде за средњошколце и пет хиљада динара за студенте. O.K.

С Т Р. 3P O L I T I K A N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N EV E S T I

догодиЛо Се у БорСкој општини • догодиЛо Се у БорСкој општини • догодиЛо Се у БорСкој

и ОПштинА књажевац ових дана изложена је поплавама,

одронима на пу тевима и кли-зиштима. Због замућености воде на извориштима град је од сре-дине прошле недеље без здраве пијаће воде. најгоре је у улици Боре станковића где је клизиште «напало» четири куће. Однет је и део облоутврде у близини моста у центру града.

душко Милошевић, дирек-тор дирекције за изградњу града

изјавио је за тВ Зајечар да се предузимају све мере заштите, а да велике штете причињавају и подземне воде. Влада србије је књажевцу као уругентну помоћ одобрила 8 милиона динара. на фотографијама нашег фоторепор-тера Душка Младеновића види се клизиште како «гура» на куће, како је однет део обалоутврде на тимоку и како се сврљиски тимок повукао с пута у селу ргоште.

-Прошлог четвртка, нешто после

19 сати, кренуло је клизиште на моју кућу. немоћни смо да зауставимо стихију и једино је преостало да гледамо несрећи у очи. из општине су обећали помоћ, али непогода је, изгледа, јача – јада се ратомир Ђорђевић ( на нашем фотосу ).

E. K.

пОдела пОМОћИ

О п ш т и н а к њ а ж е в а ц почиње поделу прве помоћи домаћинствима која су претрпела највеће штете у поплавама. интервентно, у зависности од висине штете, породице ће добити од 20 до 30 хиљада динара. У току је рашчишћавање терена у свим месним заједницама које су погођене топљењем снега, високим водостајем тимока, подземним водама, или клизиштима.

ОO.K.

попЛаве и кЛиЗишта и у књаЖевцу

BRDO POJURILO NA KU]E

P O L I T I K A С Т Р. 4N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N EI n f O .

птт у тРгОвИШту

председник Општине Младен радосављевић и председник скуп-штине дарко Живковић, присуствовали су отврарању истуре-

неог поштанског шалтера у трговишту. на малој свечаности, шалтер су отворили директор рЈ Поште у Зајечару дејан драговић и управник књажевачке поште драган Манчић. како је истакнуто, на овај начин око три хиљаде грађана трговишта и дубраве, лакше ће и брже завр-шавати своје обавезе плаћања рачуна, слања пошиљки,или подизања пензија. Пошта србије најављује отварање шалтера и на Бабином Зубу, на старој планини.

ОдлУкОМ скупштине, књажевачка општина подићи ће кредит од 30 мили-

она динара из кога ће се финансирати капи-талне инвестиције, предвиђене Одлуком о буџету за 2010. годину. реч је о изградњи улица и јавних површина у граду, изградњи кана-лизационе инфраструктуре, реконструкцији улица, пројектном планирању и прибављању земљишта.

Књажевчани неДисциплиновани

ПОчетАк примене Закона о безбедности саобраћаја даје резултате, али на путевима још увек има недис-

циплинованих возача, који се не придржавају прописа, рекао је на редовној конференцији за новинаре командир Полицијске станице у књажевцу Златољуб стојановић.

- Уочена је појава да раније евидентирани несавесни возачи и даље настављају са вршењем прекршаја. Очи-гледно је, да превентивне мере које предузимају полицијски службеници, не дају неки позитивни ођек ка њима, тако да ће се према таквим учесницима у саобраћају примењивати репресивније мере у складу са новим Законом о безбедно-сти саобраћаја.- нагласио је стојановић.

реГиОнАлнА агенција за развој источне србије (рАрис)

уручила је Општини књажевац планове управљања отпадом на територији региона и општине. локални план, чија је вредност око два милиона динара, бави се сакупљањем, трансфером и

услугама ЈкП „стандард” (опре-мом, финансирањем, неопходним улагањима). Он ће бити основа за активности на плану реци-клаже, сепарисања, али и подизања свести о потреби заштите животне средине. За разлику од локал-ног, који тре тира све врс те

отпада, регионали се бави само чврстим, који ће бити складиш-тен у регионалној депонији Халово, чија би градња требала да почне крајем ове, а најкасније 2011.године. средства за израду документације рАрис је 2007. године обезбедио из ниП-а, у сарадњи са Министар-

ством заштите животне средине и просторног планирања. Планску документацију израдио је депар-тман заштите животне средине Факултета техничких наука Уни-верзитета у новом саду.

i.K.

тОкОМ прошлог месеца на подручју које покрива Полицијска управа у Зајечару, десило се 11 саобраћајних незгода, што је 70 одсто мање него у јануару прошле

године. Број погинулих у несрећама је значајно смањен захваљујући и новом Закону о саобраћају. иначе, у више од половине незгода најчешћи узрок је неприлагођена брзина условима пута. Због алкохолисаног стања, из саобраћаја је у протеклом пери-оду искључено 7 возача.

planovi za upravqawe otpadom

рариС

kredit za nove ulice

поЛицијСка управа ЗајеЧар

smawen broj saobra]ajki

С Т Р. 5N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N EI n f O .

ЈедАн од највећих произвођача сирева у србији, лидер у производњи фете на српским просторима, Фабрика сирева „Џерси” у књажевцу, од

октобра прошле године суочава се са блокадом рачуна и обустављањем производње.

радници месецима не примају плате нити имају уплаћене допри-носе за здравствено и социјално осигурање.

директор саша Петровић каже за радио телевизију Зајечар да је једино решење проналажење стратешког партнера. иначе, већински власник Фабрике сирева је фирма „Предикон’’.

УПрАВА за земљиште општине књажевац и крушевачки “рубин” потписали су уговор о закупу 250 хектара државног земљишта у

атару каличлине и липара. “рубин” ће на тој површини засадити вино-гарде. директор курушевачке винарске куће , Зоран Бекић изјавио је да ће земљиште бити укрупњено и брзо приведено културу. из књавачке општине подсећају да су ове парцеле биле неискроишеће, а да ће убудуће нићи виногради којиу ће упослити један бропј локал-ног становништва. “рубин” ће откупити и све вишкове грожђа од књажевачких виноградара.

ЈАВнО предузеће “стара пла-нина” у књажевцу добиће ове

године из републичког буџета 10 милиона евра за наставак изградње туристичког центра “Бабин зуб”. За даљи ток изградње великог тури-стичког центра, у који у наредној деценији треба да буде уложено око 500 милиона евра, од посебног је значаја што ће почети изградња хотелског комплекса на Јабучком равништу

новац ће, кажу у књажевцу, бити употребљен за поче так

изградње првог од више хотела на Јабучком равништу и наста-вак изградње саобраћајница, капа-цитета за снабдевање електрич-ном енергијом и водом као и за изградњу канализације и уређивање скијашких стаза.

За даљи ток изградње вели-ког туристичког центра, у који у наредној деценији треба да буде уложено око 500 милиона евра, од посебног је значаја што ће почети изградња хотелског комплекса на Јабучком равништу. из буџета

србије у изградњу првог хотела на овој атрактивној висоравни ове године биће уложено 560 мили-она динара, а хотел би, како је предвиђено, требало да буде отво-рен 2012. године. то ће помоћи да се привуку и страни инвеститори, за интензивнија улагања, који се до сада, највише због светске економ-ске кризе, нису одазивали на рас-писане тендере.

државни секретар за туризам Горан Петковић процењује да је улог владе у туристички центар

на старој планини ове године изузетно значајан и подстицајан. Ако се настави започетим темпом улагања, већ 2018. године хотелски комплекс на Јабучком равништу могао би да има 5.000 постеља и већ би тада могла да почну да се отплаћују сва дотадашња улагања. до сада је, у минуле три године, у изградњу туристичког центра

“Бабин зуб”, уз помоћ државе, уло-жено око 800 милиона динара.

ОS. Todorovi}

SRBIJA ULA@E 10 MILIONA EVRA U BABIN ZUB

#yersi" tra@i

strate[kog

partnera

#rubin"

podi@e

vinograde

P O L I T I K A С Т Р. 6N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N E

У РЕПУшНИЦИ, књажевачком селу које је, примерице, 1953. године, имало 353 ста-

новника, дочекала нас је, лета 1998., једина преостала «жива душа», Бора Божиновић. Искрено се обрадовао. Онда смо дубоко у ноћ чеврљали.

-Покаткад сањам Репушницу пуну људи. Најчешће ми надолзе слике вечери, нaкон напорног рада у њиви, и кад се окупимо код сеоске продвнице. И кућа је тада била пуна чељади...

ЖИВИх ВИшЕ НЕМА…

Родио се 1920., једно од четворо деце Рад-миле и Видојка. Било нас је пуно, а сви под једним кровом. Доста је било и земље, орало се, сејало и жњело. Свега је било у изобиљу. Касније су се браћа поженила. Сестра се удала, деца су долазила и одлазила од куће. Отац Видојко , солунац, стигао је из рата готово уништен. Једино је могао да чобанише. На Бори је кућа остала. Оженио се у 18. девојком из села, Боринком. Родили су једно дете, ћерку Миланку.

-Брзо после Другог рата саграђена је елeктрична централа. Горела је електрика по целу ноћ, све док до ујуро не изнемоћа. Није ни било потребно дању да сија. Саграђен је дом, па школа, учионице пуне деце. Орила се песма на свдбама и весељима. Највише се тражило коло «руменка» - прича Бора јадајући се како се данас само чује жуборење Репушничке реке. Све је обрасло у коров и дивљу лозу.

Страхује ли деда Бора у овој самоћи и недођији?

-Од чега и кога. Мртвих се не плашим, живих више нема. Ни лопови не долазе, немају шта да украду. Чувам овце по цео дан. Уморим се и увече спавам као беба.На опрезу сам, лани ми је вук у сред дана заклао овцу. Додуше, 7. јуна, на Свету Тројицу дошли ми Репушћани, да прославе. Довели и децу. Са муком су улазили у напушптене куће. Певул Пешић из Зајечара једва је пронашао своју

отзаџбинку. Тридесет година није долазио. Дуго је лутао док рођену кућу није препознао у трњу и растињу.

У неко доба ноћи залајше пси. У деда Борину отаџбинку уђоше унук Данко и његов зет хранислав. Данко је у овој кући рођен. Наврати, надише се чистог ваздуха, па опет , као препорођен, крене доле, у Књажевац.

Тако је било у Репушници, у дому деде Боре, последњег житеља овог лепог, старопланин-ског села, у лето 1998. Тако је и писао врсни новинар «Ислутроване Политике» Десимир Деско Миленовић. А како је у селу којег више нема – данас?

-По следњи с т ановник нап ус тио је Репушницу 1999. Деведесетогодишњи Бора Божиновић дуго је одолевао самоћи, а онда је ухватио «пут под ноге» и доселио се у Трговиште, недалеко од Књажевца. Осталих 30 домаћина, колико их је остало деведесетих година прошлог века, један за другим, одсељавали су се и изнова кућили на периферијама Зајечара и Књажевца- казује нам проф. др Витомир Вита Милић, родом из Папратне, суседног села Репушници, редовни професор Техничког факултета у Бору подсећајући да заједно са Дрином и Николом Јовановићем, последњих година, чим окопне снегови, сваког викенда, одлази у завичај и поправља старе куће, просеца путеве и путељке, доводи давно одсељене Репушчане и Папратчане на сеоске славе, Свету Тројицу и Светог Јеремију.

ПРОФ. ВИТА, ДИВНА И НИКОЛА

-Пре две године, на десетогодишњицу обележавања Свете Тројице, обновљена је Николина кућу у Репушници, стара најмање три века и постављена Спомен опомена генерацијама и нашој Србији. Написали смо: Србијо, стави прст на чело, и сачувај своје село. Јер је област Заглавак на Старој планини, уз бугарску границу, остала пуста. Села имају по три, четири куће, Репушница и Папратна

немају ни једног сталног становника. Дрвник и Албинац имају по шест домова. А то је рај на земљи. Недирнута природа- објшњава професор Милић показујући фотографије са прошлогодишњег отварања пута Горња Каменица-Папратна.

Деда Бора Божиновић, данас и јунак док у мен т арног филма о нап у ш теној Репушници, сећа се воденице и мале електране на дрва.

-Чуо сам да ће професор Вита, Дивна и Никола саградити нову електрану на Репушничкој реци. Ех, кад бих и то доживео- процеди 90-годишња старина.

B. Filipovi}

Z A P I S

На Старој планини усправно

изумиру најлепша села

IMA I NEMA...

КаКО стањИнац нестаје

Норвешка новинарка и списатељица Осна Сејерштад објавила је 2004. године у својој земљи књигу «Портрети из Србије» у којој пише и о «Пријатељима из Стањинца», књажевачког села, Борисаву Војновићу и Николи Ранђеловићу. О њиховом сељачком животу и политичким опредељењима, али не заборавља ни Стањинац који полако умире. Село је по попису из 1991. имало 156 становника, 2002. године 95, а те, 20004. само 30 житеља чија је просечна старост била 65 година. У свакој кући је углавном по један житељ.

Деда

Бор

а…

Некад било: Чобаница из Репушнице

REPU[NICE DANAS

С Т Р. 7N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N Er A Z g L E d n I c A

Пр е д с тА В н и ц и с У Б н О р - а к њ а -

жев ца на челу са Милом Милојевићем и Виобраном станојевићем посетили су недавно Преводски поток у доњој Белој реци, месту где су у крвавима бор-бама са окупаторима и

издајницима 1942. године погинули, народни херој новак Ђорђевић циганче и његових неколико дру-гова. У колиби, у Превод-ском потоку, стручњаци М у з е ј а р у д а р с т в а и металургије у Бору поста-вили су изложбу и опре-

мили спомен – собу изгину-лим партизанаима. Борци и потомци из књажевца, које су дочекали пред-ставници борских борач-ких организација, Брана Филиповић и слађана Ђурђекановић-Мирић видели су изложбу и собу,

поклонили се сенима изги-нулих бораца испред спо-меника, и договорили се да се слична, стална поставка приреди и на караџину.

D. Popaz

СПОМЕН СОБА И НА КАРАЏИНУ

P O L I T I K A С Т Р. 8N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N EKuLTurA

За КултуРу 35 МИлИОна

БуџетоМ општине Књажевац за активности установа културе у 2010. години планирана су средства у износу

од 35.125.000 динара. Материјални трошкови, зараде и про-грамске активности Дома културе, народне библиотеке ’’његош’’ и Завичајног музеја у целости се финансирају из општинске касе. у одлуци о буџету наглашено је да су институције културе ’’дужне да спроведу рационализацију и активније се ангажују на обезбеђењу сопствених прихода.’’ За организацију 49. Фестивала културе младих србије ове године из буџета ће бити издвојено милион и 300 хиљада, а за рад Књижевног клуба ’’Бранко Миљковић’’ 700 хиљада динара.

K. i.

КњИгОМ дО ОсМеха

под слоганом ’’Књигом до осмеха’’, народна библиотека ’’његош’’ организује акцију прикупљања књига за дечје одељење Здравственог центра и библиотеку школе ’’Мла-

дост’’. од 1. фебруара до 15. марта прикупљаће се добро очу-ване књиге, сликовнице, бојанке и друштвене игре. За донатора, који својим прилогом измами највише дечијих осмеха, Библи-отека припрема посебно изненађење. цела акција осмишљења је поводом великог јубилеја, 150. година од оснивања првог читалишта у Књажевцу. Књиге се прикупљају у Библиотеци, а додатне информације могу се добити на телефон 733-157. K.и.

дОкУМентАрни филм „Заветна жеља - чујте срби” о швајцарском криминологу Арчибалду

рајсу дело је Зајечарца Живојина Здравковића. Здравковић је на филму радио две године, а секвенце су снимане у Београду, нишу, шапцу, Мачванском Прњавору, церу, новом саду... Здравковић каже да му је посебно драго што је амбасадор швајцарске у Београду ервин Хофер, који је присуствовао недавној премијери филма, обећао да ће се заложити да се у свим швајцарским школама овај филм користи као наставно средство из историје.

- Господину Хоферу се врло допао филм и највећа сатисфакција је то што је баш рајсов земљак, швајцарац, рекао да филм заслужује Оскара - каже Здравковић.

рајс је дошао у Београд 1914. године на позив српске владе да истражи злочине Аустроугарске, немаца и Бугара над српским цивилним станов-ништвом и у нашој земљи остао до краја живота.

- толико је заволео србе да је тражио да буде сахрањен на топчидерском гробљу по право-славним обичајима, иако је био протестант, а његова заветна жеља била је да његово срце изваде кад умре, ставе га у обичан бокал и изнесу

на врх кајмакчелана како би усахнуло поред српских јунака и другова, које је гледао како умиру у борби и са којима је прешао Албанију и солунски фронт - истиче Здравковић.

Промоцији филма присуствовала је и госпођа Јола Фавра, наследница др Арчибалда, која је у Горњем Милановцу, у својој кући, направила мали музеј рајсове заоставштине. Промоцији су присуствовали и гости из Београда, Алексинца, крушевца и 25 потомака солунских ратника. Од пре неколико дана и једна зајечарска улица носи име овог швајцарца.

S. Markovi}-B. F.

SRBIJA PAMTI DR RAJSAУ Зајечару промовисан документарни филм „Заветна жеља - чујте Срби” о највећем пријатељу српског народа, Швајцарцу др Арчибалду Рајсу

сРце у пРаШИнИ

З д р а в к о в и ћ к а ж е д а с е м а л о зна да данас на Кајмакчалану нема ни трага од златног срца др Рајса.

- Кад су Бугари окупирали Македонију 1941. године и освојили капелицу на Кајмакчалану, поломили су урну и теглу у којој је било срце др Рајса и бацили га у прашину. пошто је постојала легенда да ту почива златно срце, они су пове-ровали да је срце стварно од злата и да вреди украсти га. нису схватали да је то било златно срце за србе. Касније је урна састављена и данас стоји само као симбол, а срце се помешало са кајмакчаланском прашином.

Солунац Гаврил Ж. Петровић (1889-1967.), село Бучје, Књажевац

Жив

ојин

Здр

авко

вић

др Арчибалд Рајс

Амбасадор Хофер и Јола Фавра

Текстови у овом броју потписани иницијалим К.И. и О.К. пре-узети су или су делом коришћени са сајтова Књажевац-инфо и Општина Књажевац.

Редакција

С Т Р. 9N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N Er A S K r [ ] A

ПишУћи о овом крају, готово сви аутори су постанак села Мањинца датирали на крај 18. или почетак 19. века, почев од Маринка

станојевића који у свом делу “тимок II, насеља и порекло становништва” у издању српске краљевске академије (Београд, 1940), на страни 97. наводи: “Постанак овог села пада после 1815. године”, уз чињеницу да га ни Вук караџић не помиње у попису села нахије гургусовачке у ”даници” из 1828. на следећој страни станојевић закључује: ”У целом Тимоку ово је село најмлађе по свом постанку”, помињући да су се доњосоколовичани прво населили у кожељу, а отуд прешли у Мањинац. и Љубиша рајковић у делу “Ономастика тимока” (сАнУ, Београд, 1990), на страни 158 (266), користећи раније писане наводе, говори о настанку Мањинца у трећој деценији 19. века: да су на месту данашњег села биле колибе (појате) околних села, укупно 12: 1 лепенска, 2 доњосоколовичке, 3 кожељске, 4 бучјанске и 2 дебеличке, те да је делегација тих појатара (“Петар ловџија

из рода тенџерци, Милојко чучко из кожеља и неки Миливој”) ишла у Видин код паше по дозволу за оснивање села.

Започевши пре више од 15 година истраживања и припрему грађе за хронику Мањинца, та тврдња ми се одмах чинила мало вероват-ном, а сумњу у њену постојаност изразио сам и на самом почетку књиге о Мањинцу (2002), а још изразитије на касније припремљеном цд, допуњеним бројним подацима, на 500 страна великог формата.

како је могуће да се за једно село, које је на првом турском попису 1454/55. било 11. по величини од 92 у целој нахији (а у његовом атару постојала још села Врба – 4. по величини, Поредник и сенокос), и за чије постојање су пронађени бројни материјални трагови на потесу кара-манци, где је било и прво станиште села (на селишту Врба нађени сз тра-гови црквишта), буде најмлађе село по постанку у тимоку? Притом, и чињеница да је по припајању србији, мањиначки кнез радосав Јовановић једна од главних полуга власти и вођа прве грађанске буне из фебруара 1835. године.

своје радове о ономастици Маринко станојевић није заснивао на детаљним истраживањима већ исључиво на аудиту – наслањајући се на његово дело и начин рада, и Љубиша рајковић је за „Ономастику тимока“ из сваког места бирао два наратора (у случају Мањинца: Љубицу Милановић, рођену 1898, и Бранислава Марјановића, рођеног 1928) те само на основу њихових казивања – а та казивања била су плод њихових тренутних и непотпуних сећања – сакупљао грађу.

наравно, сви аутори који су се потом дотицали ове теме, здраво и неселективно су узимали ове податке.

сумња у тачност ових навода је, на моју велику радост, потврђена када ми је до руку дошло репринт издање Вукове „данице“ из 1828, коју Маринко станојевић наводи као извор тврдње за непостојање Мањинца. У њој, дословце, пише:

о поСтанку мањинца

CRKvI[TE NA SELI[TU vRBA

4) Наија ГурГусОвачКаа) с ОНу сТраНу ТимОКа б) На десНОј сТраНи буГарсКОГа ТимОКа (али су срби 1812

ГОдиНе имали пОд свОјОм владОм):

КамеНица дОња ЖуКОвци ЗаГрађе бучје

КамеНица ГОрња видевци бела реКа ЗубеТиНци

папраТ ШТиТарци мариНОвац вињ

рупеШНица ТрГОвиШТе бОрОвац булиНОвци

алиНци луКву врбица ЗОлНОвНа

дејаНОвци берчиНОвци ТрНОвац балаНОвци

причевци ЗуНаче ГОрње КОЖаљ васиљ

ГрадиШТе ЗуНаче дОње дебелица ГлОГОвац

дрвНиКе јелъШНица равНа ГреЗНа

балиНци јаКОвац пОТрКањ ОреШац

радичевци ОШљаНе ШТипиНа рГОШТе

КОриТа пеТриШа маличаНи пОНОр

сОКОлОвица НОви аН вОлевци ЖлНе

КаНделица салачКО дречиНОвци КреНТа

ШТрпци иЗвОрчић лепеНа црвење

сОКОлОвица мучибаба

из навода је видно да су многа села записана другачије: Вина – Вињ, локва – лукву, репушница – рупешница, Зоруновац – Золновна, Вале-вац – Волевци, Петруша – Петриша,... а нека именима којим се и данас изговарају у локалном говору: кожаљ, салачко, на пр. то се понавља и у првим пописима после 1833. године.

Мањинац је овде јасно записан под именом Маличани. У турском попису је наведен као Махнинце, у пописима 1833. и 1834. као Манинци, 1859. као Мањинци; први пут се под данашњим обликом – Мањинац – помиње у попису из 1866. на лингвистима остаје да утврде порекло имена

села; можда и постоји веза са топонимом караманци – ако се реч раздвоји на Кара (црни) + манци – јер се други део речи Манци може довести у блиску везу са именом села.

решење дилеме око постанка села Мањинац свавако није у функцији негирања великог (не само за локалне оквире) дела Маринка станојевића, Љубише рајковића, и свих оних који су истраживали и записивали наше постојање и традицију већ само мала исправка у траговима који ће остати онима који долазе после нас.

Radi{a Dragi}evi}

NASTAvAK IZ pRO[LOg BROjA

P O L I T I K A С Т Р. 1 0N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N Em A r K E T I n g

ваЖНи ТелеФОНиполиција 92ватрогсно 93Хитна служба 94 и 733-124општина 731-623железничка станица 731-147аутобуска станица 733-027Бум такси 734-734Бест такси 732-732Гига такси 9701пошта Књажевац 732-353пошта Минићево 769-222пошта Кална 760-611агробанка 732-832Комерцијална банка 730-004Меридиан банка 730-290Мењачница „Маркони“ 730-070Мењачница „селекта“ 732-602апотека градска 731-603апотека Дома здравља 731-755апотека „Беладона“ 733-105Конак „вила Катарина“ 733-379стуР „Барка“ 731-222пансион „Мали предах“ 739-100планинарски дом 732-543епс хотел 731-780Југопетрол 733-006Мол оетрол 733-617електродистрибуција 731-153

вОЗНи ред ЖелеЗНичКе сТаНице КњаЖевац

ЗАЈечАр 4,46 8,54 12,42 17,40 21,22ниш 4,41 7,26 13,23 16,07 21,17

вОЗНи ред ауТОбусКе сТаНице у КњаЖевцу

ЗАЈечАр 3,34; 4,30; 6,00; 6,20; 7.оо; 7,45; 9,00; 13,30; 14,30; 15,00; 15,55; 22,00

ниш 4,оо; 6,оо; 6,15; 14,2о; 15,о5; 16,1о; 21,оосОкОБАЊА 5,46; 10,00; 15,15

БеОГрАд 3,3о; 4,3о; 13,3оважи само од понедељка до петка

БОр 4,3о...са преседањем, 9,оо; 10,оо; 15,1о,радним данима 16,3о и 19,2о свакодневно

ПрВА стрАнА- БОЈАКласик (на два ступца висине 4 цм) 5.000,оопола стране 16.000,оочетвртина стране 12.000,оо(ПО БрОЈУ)ЗАдЊА стрАнА- БОЈАКласик 3.000,ооцела страна 20.000,оопола стране 12.000,оочетвртина стране 8.000,оо(ПО БрОЈУ)унутРаШње стРане напомена: колорне стране 100% увећане цене

Класик 500,ооцела страна 5.000,оопола стране 3.500,оочетвртина стране 2.000,оо(ПО БрОЈУ)оБавеШтењаДо пола шлајфне 500.ооДо једне шлајфне 1.000,оо(прва страна увећава се за сто посто)(ПО БрОЈУ)Мали оГласиЈедан 250,оо(ПО БрОЈУ)уМРлицеКласик (један стубац висине 8 цм) 300,оо

ценОвнИК РеКлаМнИх услугацела страна, предзадња 10.000,оопола стране, предзадња 8.000,оочетвртина стране, предзадња 6.000,оо(Задња страна увећава се за 30 посто по свакој од понуђених варијанти)(ПО БрОЈУ)честитКеКласик 500,ооцела страна 5.000,оопола стране 3.000,оочетвртина стране 2.000,оо(прва страна не може цела а сви остали износи увећавају се за сто посто)(ПО БрОЈУ)честитКе политичКеКласик 650,ооцела страна 6.500,оопола стране 4.500,оочетвртина стране 3.500,оо(прва страна не може цела, а сви остали износи увећавају се за 100 посто)(ПО БрОЈУ)саопШтења политичКаДо 0,7 шлајфне 500,ооДо 1,5 шлајфне 1.000,оо(ПО БрОЈУ)оБавеШтења политичКаДо 0,3 шлајфне 800,ооДо 0,5 шлајфне 1.700,оо(ПО БрОЈУ)

НАЈПОВОЉНИЈЕ:ЕЛЕКТРО И ГРАЂЕВИНСКИ

РАДОВИ, КОМУНАЛНИ И ЗАНАТСКИ РАДОВИ, УСЛУГЕ У

ГРАДИТЕЉСТВУ…ЗА ЛЕПШИ ЖИВОТ ДАНАС… И СУТРА

С Т Р. 1 1P O L I T I K A N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N EL O P T A

нА састанку у књажевцу, у присуству председника Фс

рис драгана Ђорђевића, генерал-ног секретара радомира денчића, председника Фс Зајечарског округа Миодрага Панића, дисциплинског судије новице димитријевића, комесара за такмичење Милана Мијушковића и комесара за суђење дејана Андрејића, председавајући конференције славољуб Благојевић констатовао је одсуство три клуба (Морава,трајал и трговачки), а потом прихватио да се у дневни ред укључи иницијатива потекла од групе зонаша из расинског округа и Ђердапа из кладова .

Уз краће коментаре и примедбе на рачун првог дела такмичења, клубови су једногласно усвојили припремљене извештаје, а потом и календар такмичења за прео-стали део првенства ПтЗ. као што је познато 18.коло је већ одиграно у претходној години.

-- никако да извучемо праве поуке, да искористимо искуства из претходних година која јасно казују како је дошло до круп-

них климатских промена и да се са већом извесношћу може да рачуна са одговарајућим усло-вима за такмичење у децембру, него у варљивом марту. надајмо се да ће нам временске прилике бити накоњене .. тако бисмо и доигравање другопласираних за улазак у српску лигу организо-вали до почетка светског првен-ства. У случају лошег стања на теренима, какво је углавном данас, мораћемо или да за седам дана про-дужимо такмичење или размо-тримо увођење још једне, четврте среде - рекао је драган Ђорђевић.

клубовима је упућено јасно упозорење да до почетка борби за бодове измире дуговања према руководству такмичења, али и службеним лицима. Функционери Фс рис су затражили и подршку свих клубова у заштити регулар-ности такмичења, које је у 18 про-теклих кола заслужило највише похвале. са само једном мрљом, на коју је подсетио представник слатине Милутин симић. Он се не мири са одлуком да се спорна

утакмица из првог дела такмичења: трстеник ППт- слатина реши у корист противника. Генерални секретар радомир денчић је под-сетио присутне да је поступак утврђивања чињеничног стања био у складу са важећим правил-ницима и да је одлука иО Фс рис коначна.

- имамо пред собом иницијативу зонаша из расинског округа који су се недавно састали и закључили како треба покренути поступак раздвајања Поморавско -тимочке зоне у две групе, како би се смањили трошкови путовања клубова. сма-трамо да овакав предлог заслужује пажњу и да је добро да изнесемо своје мишљење - казао је славољуб Благојевић.

- на последњој седници иО Фс рис разматрана је иницијатива ФсПО о могућности увођења још једне зоне , али су се и тада чули аргументи какве чујемо у књажевцу. свака иницијатива клубова је добро дошла. За овакву иницијативу, коју у форми званичног и квалитет-ног предлога треба да припреме

секретаријат Фс рис и наша комисија за правна питања, морамо да добијемо подршку органа Фсс и да испоштујемо одредбу коју налаже УеФА, јер се реорганизација такмичења усвоја годину дана пре примене. слажем се да смо у прет-ходним годинама све учинили да сачувамо и чак подигнемо квалитет фудбала у зонском степену, да смо од четири групе формирали две, да број клубова овога лета смањујемо на 16, али и прихватам реалност да тренутно живимо у знатно неповољнијим условима него лане. Очекујем да ће се и глас зонаша чути у времену одлучивања како би матични савези прихватили или одбасцили иницијативу - истакао је драган Ђорђевић обећавајући да ће руководство Фс рис кре-нути у консултације са окруж-ним савезима пошто се припреми предлог који би реално требало да задовољи највећи број учесника у овом такмичењу.

Milun Simi}

#\ERDAP" BI DA PODELI ZONU

Конференција Поморавско-Тимочке фудбалске зоне о идеји раздвајања

NAJBOQI SPORTISTI 2009.У дрУштВенОМ клубу дома

културе, у књажевцу, пригод-ном свечаношћу, недавно су про-глашени најбољи у традицонал-ном избору најбољих у спорту за 2009.годину.

У мноштву номинација за све категорије, комисија спорт-ског савеза организатора ове манифестације, најпре је обавила званичну номинацију, по три за сваку, и потом и званично про-гласила најбоље.ЗА нАЈБОЉи клУБ је изабран Poverlifting klub

„Књажевац“ који је већ две године, званично, најбољи клуб у србији. најзначајнији успеси клуба у 2009.години су: прво место на такмичењу у Бенч пресу одржаном у Београду са освојених 5 златних медаља и једним државним рекордом, прво место у Poverliftingu на држав-

ном првенству одржаном у Банов-цима са освојених исто толико медаља- 5 златних, прво место на 15-том „гала купу“ у нишу са освојених 10 медаља- 5 златних, 3 сребрних и 2 бронзане. треће место на међеународном такмичењу у Poverliftingu одржаном у месту теренчину у словачкој са две златне и две сребрне медаље, и прво место на такмичењу одржаном у Будви у црној Гори.

За ово ласкаво признање номи-новани су још и рк „књажевац“ и ЖОрк „књажевац“.

ЗА нАЈБОЉУ сПОртискиЊУ је изабрана Јована Ристић, руко-меташица жоРК „Књажевац“, подједнако успешна у свом клубу, факултету физичке културе и међународном Пројекту Open fun football schools.

Поред ње номиноване су и татјана недељковић каратискиња кк „Мусаши“ и одбојкашица Ок

„књажевац“, невена Василијић.ЗА нАЈБОЉеГ сПОртистУ је

изабран срђан трифуновић, так-мичар Poverlifting клуба. Вишес-трки је првак државе у овом спорту и освајач златне медаље на „дунав-ском купу“ одржаном у словачкој у теренчину, маја ове године. Он је до злата на овом такмичењу стигао у конкуренцији такмичара из 11 земаља европе у својој категорији до 67,5 кг. Уз то на овом истом такмичењу он је поставио и два национална рекорда која датирају још из времена бивше сФрЈ, у чучњу је подигао 205 кг. и у мртвом дизању 237,5 кг.

За титулу најбољег спорти-сте номиновани су још и дали-

бор Манојловић фудбалски судија и Милан Павловић, рукометаш, капитен и најбољи стрелац рк

„књажевац“.З А н А Ј Б О Љ е Г М л А д О Г

сПОртистУ изабран је фудба-лер Милош анђелковић из ФК

„Књажевац“. даровити и тален-товани играч који већ три године редовно наступа у репрезентацији Фс рис-а , а другу годину заредом успешно носи дрес репрезентације с р б и ј е у с в о ј о ј к ат е г о ри ј и . интересоваење за њега показали су и познати српски клубови међу којима ОФк „Београд“ са којима је летос обавио припреме и Бео-градски „Партизан“ који је јесенас посетио Фк „књажевац“ и разго-варао о њему.

У наде књажевачког спорта су издвојене и номиноване Марта

С Т Р. 1 2N O V E K W A @ E V A ^ K E N O V I N E

динић, скијашица ск „Миџор“ и рукомета-шица ЖОрк „књажевац“, Милена Панић.

ЗА нАЈБОЉеГ тренерА је изабран Јован поповић, тренер у КК „Књажевац“, човек за чије се име везују сви успеси књажевачких младих кошаркаша последњих година. Његовим доласком у књажевац почео је препород књажевачке кошарке који још увек траје а успеси се нижу један за другим. Прошле године

кадети овог клуба су стигли до сребра на свет-ском школском првенству у турској као екипа књажевачке Гимназије, књажевац је постао регионални центар развоја кошарке а он помоћни тренер кадетске селекције србије.

За најбољег тренер номоновани су били и Живота Божиновић из ЖОрк „књажевац“ и иван радовановић из кк „Мусаши“.

ЗА нАЈБОЉеГ сПОртскОГ рАдникА је изабран аца стојановић из ФК „Књажевац“. У својој спортској каријери поред секретар-ског места у овом клубу, имао је исто место раније у Фк „тимичанин“-у а пре тога и у Фк „књаз“. своју свестраност потврдио је и у међународном Пројекту Open fun football schools а од скора и у Асоцијацији „спорт за све“ књажевац. Врлине које истичу његову личност су толерантност, амбициозност и предузимљивост а посебну пажњу у свом раду усмерава у правцу развоја младих спортиста, успостављању здравих односа и вредновању свачијег рада.

За најбољег спортског радника номино-вани су и ивица Аранђеловић из Poverlifting клуба и Жељко недељковић из карате клуба

„Мусаши“.Посебно признање је уручено Јасмини

стојадиновић за допринос у пружању меди-цинских услуга а за најбољи спортски догађај у прошлој години је изабрано државно првен-

ство у смучању за цицибане и пионире на Бабином Зубу у организацији смучарског клуба“Миџор“.

награде и признања најбољима уручио је председник спортског савеза драган Манчић.

Tekst: Krunislav Ki}a Simi}Foto: Neboj{a Kele Stojkovi}

L O P T A

Јован Поповић

Милош Анђелковић

najboqi u 2009.

Јованa Ристић

Аца Стојановић

Срђан Трифуновић

(наставак са 11. стране)

Срђан Трифуновић