Seminarski rad Analiza umetnikog dela za predmet Forma I Stil.

Nona StraaUmetnik: Rembrandt Harmenszoon van Rijn

Prof: Ljubica Kanazir-MantiStudent (Broj indexa): Stefan Budii (VD 35/12)

O umetniku

Rezime: Rembrant Harmenson van Rajn je bio jedan od najpoznatijih I najuticajnijih umetnika zapadne evrope u 17-om veku.. Psiholoska dubina njegovih portreta I produbljena interpretacija biblijskih dogaaja koje je rado slikao su do danas jedinstvene I neponovljive.Njegovo slikarstvo pripada stilskoj epihi baroka. To doba je poznato kao zlatno doba Holandije, tada je ona doivela ekonomski, politiki I umetniki procvat.Ve u toku ivota Rembrantova dela su bila imitirana I kopirana. Posle njegove smrti kritiari pristalice klasicizma nisu imali visoko miljenje o njegovom koloristikom slikarstvu, ali su njegove slike ostale omiljene I na ceni kod kolekcionara.U 18-om veku su se pojavili slikari u Nemakoj I Engleskoj koji su bili inspirisani njegovim delima. Rembrantov ivot je postao predmet mistifikacije I legendi. Tek su se sredinom 19-og vega pojavili ozbiljni istraivai njegovog ivota I rada.Od 1970. Istraivaki projekat Rembrant se bavi istraivanjem I atribucijom njegovih dela. Smatra se da je Rembrant naslikao 350 dela.Biografija: Rembrant je roen u Lajdenu u Juznoj Holandiji 15. jula 1606. Kao deveto dete u imunoj porodici mlinara Harmena Geritsona van Rajna I pekarke Helgen Vilemsdohter van ZojtbrukKao gradsko dete, rembrant je od 1612 do 1616 iao u osnovnu kolu, a u periodu od 1616 do 1620 je isao u kalvinaristiku latinsku kolu u kojoj je uio biblijsku istoriju I dela klasika. Uz to je dobio poduku iz retorike, sto je moglo da utie na njegov kasniji slikarski rad.Posle osmogodinjeg skolovanja se upisao na studije filozofije na Univerzitetu u Lajdenu. Ubrzo je napustio studio da bi zapoeo kolovanje za slikara. Od 1620. do 1624. je bio uenik Jakoba Isaksa van Svanenburka. Ovaj uitelj, kolovan u Italiji specijalovao se za slikanje arhitekture I predstava pakla.Postoji miljenje da su Svanenburgove slike pakla pobudile u Rembrantu interesovanje za predstavljanje svetlosti. 1624. proveo je 6 meseci kod istorijskog slikara Pitera Lastmana u Amsterdamu, sto je na njega ostavilo jaci utisak nego ranije obrazovanje. Lastman ga je usmeravao ka istorijskom slikarstvu, koje je u to vreme smatrano najviim rodom slikarstva.kolovanje u radionicama dva majstora je bio uobiajen nain sticanja slikarskih znanja.Rembrant se 1625. vratio u Lajden. Tamo je sa Janom Livensom otvorio slikarsku radionicu.Najvie se bavio istorijskim slikarstvom, po uzoru na uitelja Lastmana, I portretskim studijama karaktera. Tri godine kasnije izradio je prvu graviru I poeo da uzima ucenike. Iste godine, sekretar tatohoudera Holandije, Konstantin Hajgens, pokazao je interesovanje za Rembrantovo slikarstvo. On je posetio Lajden novembra 1628 godine. Pomogao je umetniku I donosio mu narudbine. Tako je rembrant 1629 . i 1630 . prodao dve slike engleskom kralju Lazarovo uskrsnue i Juda vraa 30 srebrnjaka. Ta dela su esto kopirali drugi umetnici. Rembrantov otac je umro 27. Aprila 1630 godine.Posle prvih uspeha, i svestan znaaja holandske prestonice, Rembrant je 1631. godine, zajedno sa Livensom napustio lajdenski atelje I preselio se u Amsterdam. Tu je radio za trgovca umetninama Hendriksa van Ujlenburga, koji je imao veliku radionicu u kojoj su se slikale kopije I radile restauracije. Ubrzo je poceo da dobija porudbine od bogatih trgovaca.Sledee godine tathouder je na nagovor Konstantina Hajgensa kupio neke njegove slike I naruio ciklus Hristove pasije. Godine 1632. Rembrant dobija narudbinu za sluku as anatomije doktora Nikolasa Tulna koju je zavrsio iste godine. Te godine ukupno je naslikao 30 slika. Rembrant je radio kao ef Ujlnburgove radionice pre prijema u slikarski majstorski ceh, sto je bio uobicajen put profesionalnog napredovanja. 2. jula 1634. godine Rembrant se venao sa Saskijom van Ujlenburg, neakom njegovog patrona I erkom bogatog graanina. Iste godine postao je clan udruenja majstora slikara. To mu je omoguilo da kao samostalni majstor uzima uenike.Godine 1635. radio je na slikama Isakova etva i Samson optuuje svoga svekra. Rembrantov prvi sin rombertus je krsten 15. decembra 1635. Godine ali je preminuo posle nekoliko meseci. Brani par Rembrant se 1636. godine preselio iz kue trgovca Ujlenburga u sopstveni dom. Pored umetnike aktivnosti Rembrant se tamo bavio sakupljanjem umetnikih, istorijskih I naunih eksponata, biljaka, ivotinja I predmeta iz egzotinih zemalja poput Indije.Rembrantovi roaci su 1638. godine tuili Saskiju zbog prekomernog troenja imovine. Tvrdili su da je potroila gotovo 40.000 guldena koje su oekivali kao nasledstvo. Iste godine roena je erka Kornelija, koja je brzo preminula kao I sin.Rembrant je 5. januara 1639. godine kupio novu kuu u kojoj se danas nalazi Muzej Rembrantove Kue. Za nju je uzeo kredit koji je nameravao da vrati za 5 do 6 godina. Poslednju sliku iz ciklusa Hristovih pasija izradio je 1639. godine. Naredna godina, 1640, bila je godina kada su Rembranta pogodile dve tragedije. 29. jula krtena je njegova druga erka koja je ubrzo umrla, dok je mesec dana kasnije umrla njegova majka.U to vreme slikao je i izraivao grafike sa motivom pejzaa. Drugi sin, Titus, krten je 22. septembra 1641. godine. Naredne godine zavrsio je sliku Nona Straa. Supruga Saskija je umrla 14. juna 1642. godine. Ovaj dogaaj je jako potresao slikara. Prethodnih godina je slikao mnogo, dok je sada slikao dosta manje. Meu retke slike i grafike iz ovog perioda spada Grafika od 100 zuldena. Jako se posvetio ulozi oca svoga sina Titusa. To je primenio u njegovim delima, na primer na crteu koji prikazuje oveka koji hrani dete.Kao pomo u domainstvu, angaovao je Gertge Dirks, koja je postala vrlo bliska sa detetom. Tako je Titusa oznaila kao svog glavnog naslednika u testamentu napisanom tokom bolesti 1648. godine. Rembrant se 1649. godine ozenio znano mlaom Hendrijke Stofels.Gertge Dirks je 1649. godine tutila Rembranta za neispunjeno obeanje posle jedne svae. Hendrikje je svedoila protiv nje, pa je Gertge izgubila spor i provela nekoliko godina u zatvoru.Sicilijanski mecena Antonio Rufo je od Rembranta 1652. godine naruio sliku Aristotel sa Homerovom bistom. Uprkos povoljnim narudbinama, prihodima od prodaje grafika i honoraru za poduku uenika, nije uspeo da pokrije dugove i morao je da jos pozajmljuje. Hendrikje Stofeljs je 1654. godine pozvana da pred crkvenim sudom objasni prirodu svoj suivota sa Rembrantom, jer se smatralo da je ovaj odnos grean. Ona je Rembrantu rodila trecu erku, krtenu 30. oktobra 1654. godine, koja je takoe dobila ime Kornelija.Rembrant je 17. maja 1656. godina prepisao vlasnitvo nad kuom svome sinu Titusu, i uskoro posle toga je bankrotirao. U naredne dve godine, kua, pokustvo i umetnicka kolekcija su prodani na aukcijama. Prihod nije bio dovoljan da se dugovi sasvim izmire. Rembrant se preselio u deo grada u kome su iveli siromasni stanovnici. Tu je vodio povuen ivot druei se sa menonitima i jevrejima. Titus je posle dugog procesa uspeo da izdvoji svoje nasledstvo iz steajne mase. On i Hendrikje su 1660. godine otvorili trgovinu za prodaju Rembrantovih radova. Preko nje su uspostavljani poslovni kontakti, ugovori i organizovana poduka uenika. Rufo je 1661. godine dobio sliku Aleksandra Veliki i naruio sliku Homera. Hendrikje Stofels je umrla 1663. godine.Titus je postao punoletan 1665. godine i primio svoje nasledstvo. U to vreme Rembrant je radio na slici Jevrejska Nevesta. Tri godine kasnije, umro je sin Titus i sahranjen 7. septembra 1668. godine. Pre toga Titus je bio u braku oko 6 meseci. Rembrant se tada preselio kod erke. Posle roenja unuka, bio mu je kum 22. marta 1669 godine. Rembrant je umro 4. oktobra iste godine. Slika Samson u hramu ostala je nadovrena. Sahranjen je 8. oktobra u crkvi Bestkerk u Amsterdamu.

Nona Straa

Nona Straa, ili u to vreme poznata kao Drutvo kapetana Frans Baninga Koka i Porucnika Vilijema van Rutenburka se sprema da izmarira. je dana prikazana u muzeju u Amsterdamu kao najpoznatija slika u svojoj kolekciji. Nona straa je jedna od najpoznatijih slika na svetu.Slika je poznata po tri karakteristike: Svojoj kolosalnoj veliini Efektivnom korienju svetlosti i senki Po percepciji pokreta sto bi uobiajeno bila obina statika vojna slika

Slika je zavrena 1642. godine, u vrhuncu Holandanskog Zlatnog Doba.Prikazuje drutvo kapetana Frans Baninga Koka (Obucen u crno sa crvenom earpom) i Porucnika Vilijema van Rutenburka (Obuen u uto, sa belom earpom) koje se sprema da izmarira. Efektivnim korienjem svetlosti i senki, Rembrant vodi oko do tri najvanija karaktera u masi, dva gospodina u centru (Od kojih je slika dobila originalan naziv), i male devojice u centralnom levom delu pozadine. Iza njih, boje druine su noene emblemom Jana Visera Kornelisena. Rembrant je prikayao tradicionalni emblem Harkbusa u slici na prirodan nain: Devojica u utoj haljini u pozadini nosi glavne simbole. Ona je na neki nain maskota: Kande mrtve kokoke na njenom pojasu predstavljaju Harbuse, pitolj iza kokoke predstavlja detelinu, a drzi vojni pehar.ovek ispred nje nosi lem sa hrastovim listom, tradicionalni motiv Harkbusa. Mrtva kokoka takoe predstavlja pobeenog protivnika, dok uta boja esto asocira na pobedu.Druga interpretacija predlaze da je Rembrant dizajnirao ovu sliku sa nekoliko slojeva znaenja, sto je bilo uobiajeno meu najtalentovanijim umetnicima. Nona straa je simetrino podeljena, prvo da ilustruje zajednicu medju Holananskim protestantima i Holananskim katolicima, i drugo da prizovu ratne napore protiv panaca. Na primer, gledajuci Rembrantov vieslojni dizajn, vii kapetan (u crnom) simbolie Holanansko protestantsko vostvo, lojalno podrzano Holananskim katolicima (predstavljeno nizim Porunikom u zutom). tavie, svi likovi na ovoj slici su stvoreno da predstavljaju duplo znaenje.Veinu svog postojanja, slika je bila prekrivena tamnim lakom, koji je odavao netacnu impresiju da predstavlja nonu scenu, vodei do imena po kojem je sada uobiajeno poznata. Ovaj tamni lak je uklonjen u toku 1940-tih godina.1715. godine, u toku svog uklanjanja iz odaja civilne zatite u amsterdamsku gradsku kuu, slika je skraena sa sve etiri strane, ovo je uraeno, pretpostavlja se da bi slika stala izmeu dva stuba, i bila je previe esta praksa pre 19-og veka. Ova promena je rezultovala gubitkom dva lika sa leve strane slike, gubitkom vrha luka, ograde, i ruba stepenice. Ova ograda i stepenica su bile kljuni vizuelni alati korieni od strane Rembranta da daju slici iluziju pokreta napred. Kopija slike iz 17-og veka napravljena od strane Gerita Lundensa u Nacionalnoj Galeriji u Londonu prikazuje originalnu kompoziciju slike.Za sliku je reeno da je naruena od strane kapetana i sedamnaest lanova njegove graanske milicije. Osamnaest imena se pojavljuju na titu, koja su naslikana oko 1715. godine, i centralnom desnom delu pozadine, jer je unajmljeni bubnjar dodat slici besplatno. Na slici se pojavljuju 34 lika. Rembrant je plaen 1600 zuldena za sliku (svaka osoba je platila 100), sto je velika suma za to vreme. Ovo je bila jedna od sedam slinih slika graanske milicije narucenih od raznih umetnika.Slika je naruena da visi u banketskoj hali u novoizgraenom holu za sastanke musketara u Amsterdamu. Neki predlau da je prilika za naruenje ovih slika bila poseta francuske kraljice, Marie de Medici 1638. godine. Iako je u to vreme beala od svog izgnanstva iz francuske od strane svog sina Luisa XIII, doekana je raskono.Nona Straa je prvo visila u Velikom Holu u Amsterdamu. U toj strukturi je trenutno Doelen Hotel. 1715. godine, slika je pomerena u Amsterdamsku Gradsku Kuu, za koju je izmenjena.Kada je Napoleon zaokupio Holandiju, gradska kua je postala Kraljevska Palata i magistrati su pomerili sliku u Tripenhuis porodice Trip. Napoleon je naredio da se slika vrati, ali kada je okupacija zavrila 1813. godine, slike je opet otisla u Tripenhuis, koji je sada Holananska Akademija Nauke. Preneena je u Rijksmuseum u Amsterdamu kad je njegova gradnja zavrsila 1885. godine.Slika je uklonjena iz muzeja u septembru 1939. godine, na poetku drugog svetskog rata.Platno je uklonjeno iz rama i obmotano oko cilindra.

Obmotana slika je uvana u zamku u Medembliku, severno od Amsterdama. Kada je rat zavrsio, slika je ponovo postavljena u ram, restaurirana i vraena na njeno pravo mestu u Rijksmuseum.11. decembra 2003 godine, Nona straza je poela svoje kretanje na privremene lokacije, zbog velike prerade Rijksmuseuma. Slika je uklonjena iz rama, umotana u u papir, stavljena u drveni ram koji je stavljen u dva rukava, voen na kolicima do novog odredista, podignuta, i doneta u svoj novi dom kroz posebnu rupu.

Dok se prerada radila, Nona Straa je mogla biti viena na privremenoj lokaciji u Philipsvleugelu Rjiksmuseuma. Kada je prerada zavrena aprila 2013, slika je vraena na originalno mesto u Sobu None Strae.13. Januara 1911 godine, jedan ovek je isekao sliku noem za pravljenje cipela.14. Septembra 1975 godine, delo je napadnuto noem za hleb od strane nezaposlenog nastavnika, rezultujui sa nekoliko velikih cik-cak posekotina. Uspeno je restaurirana posle etiri godine, ali izbliza, deo tete je jos uvek vidljiv. ovek nije nikada optuen i izvrio je samoubistvo u mentalnoj instituciji u aprilu 1976. godine.6. aprila 1990. godine, covek je naprskao kiselinu na sliku pomou sakrivene flaice, obezbeenje je intervenisalo i voda je brzo prsnuta na platno. Kiselina je probila samo lak na slici i slika je potpuno restaurirana. .

1