Neverbalne komunikacije 1

7/24/2019 Neverbalne komunikacije 1

1/43

LOGO

NEVERBALNE KOMUNIKACIJEPrvi deo

Predmet: KomunikologijaProfesor: Lelica Kosti


2/43

Company Name2

www.themegallery.com


3/43

Company Name3


Neverbalnom komunikacijom ispoljavaju se:

Emocije

izraavaju neki nai stavovi Namere Oekivanja ranija iskustva pojave koje se ne mogu izraziti reima

Neverbalna komunikacija je znaajan oblik komunikacije u :

ranom razvoju, tokom celog ivota.


4/43

Company Name4



5/43

Company Name5


Prvi istraiva neverbalne komunikacije jearls Darvin

( 1872. godine publikuje knjiguIzraavanje emocija kodovekai ivotinja ).

Darvinpretpostavlja da za svaku emociju postoji specifianneverbalni znak.


6/43

Company Name6



7/43

Company Name7


Prva funkcijaje saoptavanje emocija i interpersonalnih stavova ( bojom idubinom glasa, nainom gledanja, pokretima ruku ili nogu).

Samopredstavljanje je druga funkcija (bez rei ovek moe da predstavi sebedrugima: hodanjem, stajanjem, dranjem tela, frizurom, nainom oblaenja,doterivanjem, ukraavanjem).

Trea funkcijaje poArgyle-u, podrka verbalnoj komunikaciji.

etvrta funkcijaje izraavanje nae socijalne pripadnosti u mnogim ritualima

Peta funkcijaje zamenjivanje verbalne komunikacije neverbalnimkomuniciranjem.

M. Argyle funkcije neverbalne komunikacije:


8/43

Company Name8


M. Argyleposebnu panju obraa na pokrete tela i uvodi terminkinesis.

Meu znaajnije neverbalne znake navodi:

facijalnu ekspresiju ton i boju glasa poloaj i dranje tela osobenost pogleda.


9/43

Company Name9


R. Hinde deli neverbalno komuniciranje na tri oblika:

1. Signali koji se koriste da rukovode trenutnom situacijom (koriste i ivotinje) - ispoljavaju stanje i elje

2.2. Signali koji se koriste daSignali koji se koriste dapotkrepe verbalnu komunikaciju ((nema ih kodnema ih kod ivotinja)ivotinja) -- koriste se u bliskoj koordinaciji sakoriste se u bliskoj koordinaciji sa

govorom;govorom;

3.3. Signali kaoSignali kao zamena za verbalnu komunikaciju -- gestovni jezikgestovni jezikse razvija kada je jezik nepodesan ise razvija kada je jezik nepodesan i esto se zasniva na jeziku,esto se zasniva na jeziku,

mada momada moe biti nezavisan od njega (pozodijastie biti nezavisan od njega (pozodijastiki vokalniki vokalnisignali i izvesni kinezisignali i izvesni kineziki signali).ki signali).


10/43

Company Name10


Antropoloka istraivanja - o socijalnim specifinostima

neverbalnog komuniciranja:

Razlika neverbalnog komuniciranja izmeu Japanaca i Arapa,

razlika u neverbalnoj ekspresiji u odnosu na ono to jekarakteristino za Evropu i Ameriku.

Arapi stoje blie jedan drugom i ee se dotiu.

Za Japance je karakteristina oskudna mimina ekspresija.


11/43

Company Name11



12/43

Company Name12



13/43

Company Name13


Hall E.T.:

Razlike u nemom jeziku pripadnika razliitih kultura mogudovesti do nesporazuma meu njima.

On daje ovoj grupi znakova naziv proksemiki znaci.

Duga kosa esto koristi kao simbol fizike i politike moi(Samson, noenje perika u pravosuu), u kontrastu sa kratkomkosom koja predstavlja obuzdavanje.


14/43

Company Name14


Pravila ispoljavanja emocija mogu se podeliti u vie grupa:

1. Kulturolokapravila - zavise od socijalnog okruenja ( u

Severnoj Americi postoji pravilo da se javno ne ispoljava strah ialost kod mukaraca);

2. Linapravila koja zavise od porodinih odnosa;3. Profesionalni zahtevipotrebno je to manje ispoljavati spontano

emocije (postie treningom, naroito kod psihoterapeuta,diplomata i politiara kod kojih postoji potreba za izraenomkontrolom neverbalnog ponaanja);

4. Potreba odreenog trenutkau odreenim situacijama, socijalniminterakcijama koje odreuju posebne neverbalne akcije.


15/43

Company Name15


Neverbalna komunikacija se ostvaruje preko telesnih znakova, kojise drugaije esto nazivaju govorom tela.govorom tela.

Na ovaj nain se, pre svega, ispoljavaju emocije, ali i izraavaju neki

nai stavovi, namere, oekivanja, ranija iskustva ili pojave koje se nemogu izraziti reima.


16/43

Company Name16


Podela neverbalnih znakova

Posebno emo se osvrnuti na podelu neverbalnih znakova koja se

ini praktino primenljiva i didaktiki pojednostavljena, a koju jenapravioNikola Rot.

Neverbalni znakovi se po njemu dele u tri velike grupe:kineziki

proksemiki

paralingvisti

ki.


17/43

Company Name17


Kineziki znakovi

Kineziki znaci poivaju na pokretima miia pojedinih delova tela iliveih ili manjih grupa miia raznih delova tela istovremeno.

Razlikuju se:a)pokreti lica i facijalna ekspresija ukljuujui i usmeravanje

pogleda;

b)pokreti pojedinih delova tela (glave, trupa, ruku);

c) dranje tela u celini ili poloaj tela;

d) sistemi vie raznih telesnih pokreta sa odreenom namerom, koji seesto nazivaju gestovima.


18/43

Company Name18


Od ezdesetih godina prolog veka poinje da se izuava facijalnaekspresija.

Lice je u centru vidnog polja tokom celokupnog toka komuniciranja isamim tim u centru panje. Ono je najekspresivniji deo tela.

Mnotvo miia lica i izgraenost strukture lica omoguavaju njegovubogatu izraajnost (facijalna ekspresija je u znatnoj meri data nasleem,u velikom stepenu je univerzalna).

Neprihvatanje se ispoljava skupljenim usnama, poneto sputenimkapcima, donekle iskoenim pogledom i skupljenim nosnicama.


19/43

Company Name19



20/43

Company Name20


Galen i Hipokratgovorili su o korelaciji izme

u crta lica i

etirivrste temperamenta.

Neko, kod koga se esto javljaju emocije radosti, stei e kao trajnukarakteristiku izgleda : sitne bore oko oiju, uzdignute miie okousana i usled toga zategnute, a ne oputene obraze.


21/43

Company Name21


srea iznenaenje ljutnja

zainteresovanost

strah

odvratnost, gaenjetuga


22/43

Company Name22


prijatnost ljutnja

iznenaenje iznenaenje i ljutnja

prijatnost i ljutnja iznenaenje i prijatnost


23/43

Company Name23


Usmeravanje pogleda kao komunikacioni znak koristi se esto:

i kada nema verbalne komunikacije kada verbalna komunikacija tek predstoji ili se eli , kada postoji interesovanje za neku osobu koja je prostorno blizu.

Kratkotrajno usmeravanje pogleda naziva sepogledanje, fiksiranje ilizagledanje a ako due traje - u grupi, pogled u vou

grupe, odnosno u one koji se vole i koji tokom razgovora pokazujuznake odobravanja.


24/43

Company Name24


prikupljanje informacija o sauesniku u interakciji

sredstvo je sinhronizacije u komunikaciji, doprinosi usklaivanju ponaanja sauesnika,

izraava stav jedne osobe prema osobi u koju je pogled

usmeren, a pre svega stav naklonosti. ne znai uvek naklonost, moe znaiti i pretnju slino kao kodivotinja. Obino ga prati izraz ljutnje, napadaki pokreti iagresivno dranje.

Uloga usmeravanja pogleda je viestruka:


25/43

Company Name25


U grupi se najvie usmerava pogled u lana koji je najuticajnijii sa najviim statusom.

Kada se neko stidi, osea se neprijatno ili je anksiozan, onmanje gleda u oi.

Osobe koje manje gledaju u sagovornika ocenjuju se kaonedovoljno sigurne u sebe i nervozne.

Prema nekim nalazima uestalije i due usmeravaju pogledene nego mukarci.


26/43

Company Name26


Odreena emocionalna stanja ili stavovi prema sebi mogu seogledati u nekim pokretima ruke:

aka koja otvoreno visi izmeu nogu (dok osoba sedi) znak jeza frustraciju

ruka na nosu za strah prst na usnama za stid

stisnuta pesnica za emociju agresije

prst obuhvaen akom druge ruke za ohrabrivanje samog sebe.


27/43

Company Name27



28/43

Company Name28



29/43

Company Name29



30/43

Company Name30


Okretanje glave od neke osobe oznaava naglaenu

nezainteresovanost, izbegavanje kontakta, a ponekad ineprijateljstvo.

Pozitivan stav se izraava nagnutou trupa napred.


31/43

Company Name31


Proksemiki znaci

Proksemiki znaci poivaju na razdaljini i prostornim odnosimameu uesnicima u komunikaciji.

Ove znakeine:

a) fizika blizina, udaljenost meu osobama u komunikacionoj

interakciji;b) prostorni raspored uesnika u komunikaciji;

c)teritorijalno ponaanje ( spacijalni ili prostorni znaci) - dranje ipostupke kojima jedna osoba drugoj stavlja do znanja svoje pravona odreeni prostor.


32/43

Company Name32


Postoje granice za daljinu i za blizinu rastojanja u prostoru.

Donja granica-najvea blizina je telesni dodir. Gornja granica ,najvea granica, - udaljenosti koja omoguava da

se druga osoba vidi ili uje. Tehnika sredstva ovu gornju granicu

ine praktino neogranienom.

Koju e razdaljinu ljudi izabrati u interakciji zavisi od stepenabliskosti.

Granice za daljinu i blizinu


33/43

Company Name33


Prva razdaljinaje intimna distanca. Blia faza ove distance jeudaljenost od 15 cm ( neposredni telesni dodir kakav je pri

zagrljaju ili tienju druge osobe vlastitim telom izraz je velikepsihike bliskosti).

15 cm

Prva razdaljina


34/43

Company Name34


Dalja faza

Dalja fazaje 15-45 cm, rastojanje koje izraava blizak i prisan

odnos meu osobama.

15-45 cm


35/43

Company Name35


Druga personalna distanca

Druga personalna distanca obuhvata udaljenost od 45-80 cm-oznaava distancu izmeu osoba koje se poznaju i diskutuju o

temama od personalnog znaaja.

45-80 cm


36/43

Company Name36


Trea distanca

Trea distanca se naziva socijalnom distancom. To jerazdaljina meu ljudima koji neto zajedniki preduzimaju i

iznosi od 0,80m do 4m. Pri ovoj distanci zajednike aktivnostinemaju lini karakter.

45-80 cm

th ll


37/43

Company Name37


etvrta vrsta razdajine

etvrta vrsta razdajineje ona preko 4m. Interakcija na ovojrazdaljini ima formalni karakter.

80-400 cm

www themegallery com


38/43

Company Name38


Introvertne osobe vole veu distancu.

ene pri komunikaciji blie enama nego mukarci mukarcima.

Najosetljiviji jepersonalni prostor-ogranien prostor koji okruuje

nae telo, izgleda kao vazduni mehur ili vazduni oklop oko nas.

www themegallery com


39/43

Company Name39


Argyleje govorio o primarnoj teritoriji - prostor na koji osobapolae svoje puno pravo.

Doivljava se kao lini prostor, odnosno personalna teritorija. Naovoj teritoriji pojedinac redovno boravi i svakog dana je koristitokom znatnog perioda vremena.

Sekundarna teritorijaje prostor nad kojim pojedinac nema punukontrolu kao nad primarnom, ali odreeno vreme ima na nju veepravo od ostalih, koji takoe koriste taj prostor. (mesto za stolom

tokom ruka, fotelja, dvorite iza kue).



40/43

Company Name40


Trea vrsta teritorijejejavna teritorija.To je prostor koji estokoristi, uvek samo povremeno, pojedinac ili grupa, ali koji jepristupaan i drugim osobama (biblioteka, prodavnica, kafana).

ivotinje svojim sekretima obeleavaju svoju teritoriju. Ljudi ine to

na razliite naine, zaboravljajui svoje stvari na primer u restoranu(u psihoterpiji pokloni za prostor gde se odrava psihoterapija, ranijedolaenje na seansu).

.



41/43

Company Name41

t e ega e y co

Kao posebna vrsta neverbalnih znakova su:

miris (socijalna uloga, da bi se izazvao odreeni utisak i oekivanoponaanje),

spoljni izgled (fiziki izgled, doterivanje, nain odevanja)

konzistentan, za pojedince i pojedine grupe karakteristian nainobavljanja raznih radnji.



42/43

Company Name42

g y

Allportposebnu panju poklanja hodu i rukopisu.

Svaki akt ima dve strane:

adaptivnu ili instrumentalnu, koja se sastoji u prilagoavanjuuslovima i savladavanju prepreka, da bi smo postigli ono to smo

naumili ekspresivnu, odnosno izraajnu stranu. Nain na koji neko neto

radi veoma je dosledan i vaan kao dijagnostiko sredstvo za

upoznavanje linosti.



43/43

Company Name43

Neverbalne komunikacije 1

Documents

Transcript of Neverbalne komunikacije 1