NEUMOLJIVI VIP ZAŠTITNICI

Press istražuje ko su ljudi kojima je potrebno vrhunsko obezbeđenje, kako ono funkcioniše i zašto je angažovanje profesionalaca preskupo

Fizičko obezbeđenje u Srbiji nekada je bilo statusni simbol, a danas realna potreba vodećih političara i uspešnih poslovnih ljudi. Ranije smo momke debelih vratova, u tamnim odelima, „rej ban" naočarima i oružjem ispod sakoa viđali u pratnji vođa kriminalnih klanova, a mediji su bili puni priča o bahatom ponašanju bodigardova. Profesionalno VIP obezbeđenje, koje je angažovano da zaštiti ne samo život već i ličnost pojedinca, takvo ponašanje sebi ne sme da dozvoli. Momci obučeni na specijalnim poligonima u inostranstvu ne smeju biti laki ni na oružju, ni na pesnici.

Kraj prošlog i početak ovog veka bili su obeleženi otmicama, ucenama i ubistvima političara i biznismena. Ubistvo Radovana Stojičića Badže (1997), ministra Pavla Bulatovića (2000), generala Boška Buhe (2002) i premijera Zorana Đinđića (2003), a zatim i otmice Stefana Živojinovića i Miroslava Miškovića nastavljeni su nedavnim višestrukim ubistvima i ranjavanjima kontroverznih biznismena. Životi ljudi na odgovornim državnim funkcijama, kao i onih koji se bave poslovima s velikim obrtom novca stavljeni su na kocku i zahtevaju razne vidove zaštite.

VIP obezbeđenje podrazumeva danonoćno čuvanje štićenika, od izlaska iz kuće do odlaska na spavanje. I ne samo njega već, ako je potrebno i njegove porodice, kuće, automobila, radnog mesta. Tip obezbeđenja zavisi od ličnosti i njenih želja, kao i prethodno urađene procene bezbednosnih rizika.

Najbolje po preporuci

Ljudi koji rade u VIP obezbeđenju pre svega moraju da budu od poverenja. Informacije iz privatnog života štićenika često procure upravo od njihovih bodigardova koji, nezadovoljni platom, za sitan novac prodaju slike i informacije medijima. To je još jedan od razloga zašto treba otvoriti četvore oči i izdvojiti pozamašnu sumu kada je izbor zaštite u pitanju. Najbolje je to učiniti po preporuci, a ne nasumičnim angažovanjem firmi iz oglasa.

Tri prstena sigurnosti

Obezbeđenje VIP ličnosti čine takozvani koncentrični prstenovi. U prvom se nalazi neposredno obezbeđenje direktno uz ličnost. U njemu je najpouzdaniji, visoko specijalizovan i obučen kadar. Drugi prsten je obezbeđenje u „lokalu". On je nešto širi od prvog. Treći, najvažniji prsten jeste „nevidljiv". To je obezbeđenje u najširem smislu. U njemu je skoncentrisan mozak akcije i tu greške ne sme da bude. Kompletno obezbeđenje podrazumeva angažovanje nekoliko desetina ljudi.

Dok obezbeđenje državnika, kao što su predsednik, premijer, ministri unutrašnjih poslova i odbrane daju jedinice vojske i policije, a finansira državna kasa, poslovni ljudi angažuju privatne profesionalne službe. Slobodan Zečević, vlasnik firme „M protekt", kaže da nije poenta da se obezbedi samo život i telo, već i kompletna ličnost čoveka.

- Malo je ljudi u Srbiji koji su obučeni za pravo VIP obezbeđenje jer nemaju gde da se školuju, a i mnogo osoba koje su imale problema sa zakonom bave se obezbeđenjem, što nigde u svetu nije

dozvoljeno. U takvog čoveka nikada ne možete biti sigurni da vas neće prodati - kaže Zečević i dodaje da je većina atentata uspešno izvršena jer obezbeđenje nije valjano odrađivalo svoj posao.

Najbolji idu u svet

Da bi neko mogao da obavlja taj posao, osim fizičkih predispozicija, mora da ima srednju školu, zna jedan strani jezik i da nema krivični dosije. Zečević, konkretno, kandidate proverava kroz poligraf, te ih onda šalje na prvi stepen obuke od tri meseca. Oni najbolji idu na usavršavanje u inostranstvo.

- Početni kurs košta više od hiljadu evra, ulaganja su velika, ali samo je tako moguće postići rezultate - tvrdi on.

Obezbeđenje mora da ima i vrhunsku tehniku kojom će, na primer, moći da blokira signal ako neko postavi eksplozivnu napravu pod automobil. Broj osoba koje se angažuju zavisi od kretanja ličnosti. Ako je često na putu u pratnji idu dva automobila, plus njegov. S pratiocem, to je šest-sedam ljudi koje su prisutni 24 sata.

Kuća se obezbeđuje fizički i tehnički. Pokrivena je kamerama koje jedan čovek kontroliše, a drugi šeta ispred i namerno je vidljiv. Oni obezbeđuju prilaz, a u slučaju opasnosti štićenik menja kretanje dok se ne reguliše situacija.

Iznajmljivanje blindiranih automobila zavisi od stepena ugroženosti života štićenika. Ako je u pitanju glumica i pevačica, nema potrebe za tim jer u nju neće niko da puca. Ona se obezbeđuje od paparaca i fanova.

fakti

n Srbija još nema zakon kojim bi se regulisalo koja su ovlašćenja obezbeđenja, kao ni ko njime može da se bavi

n Bodigardovi najčešće koriste pištolje „CZ 99" i „7,65" kada su u pratnji

n Svaki profesionalni telohranitelj je i majstor borilačkih veština

n MUP ne dozvoljava da se njihovi pripadnici bave i privatnim obezbeđenjem, pa su mnogi policajci zbog toga suspendovani

Angažovanje VIP obezbeđenja mnogo košta. Usluge jedne osobe 24 sata dnevno plaća se i do 3.000 evra mesečno, tako da potpuna usluga osnovne zaštite košta i do 20.000 evra mesečno.

Spremni da prime metak

Dragan Milovanović, vlasnik „Inex obezbeđenja" tvrdi da pre nego što obezbeđenje prihvati posao, neophodno je uraditi predradnje, a to je da se o osobi sve zna da bi se otklonile potencijalne opasnosti. Najvažnije u jednom obezbeđenju je rad službi koje su nevidljive, a zadatak osoba koji su uz štićenika jeste da prime metak umesto njega. Oni su opremljeni pancirama i štite telom.

- U drugom prstenu su „čistači". Kad je velika gužva, oni služe da ličnost zaštite od nasrtljivaca i obezbede prolaz - kaže Milovanović.

Sva tri kruga su povezana radio uređajima, a svi su vezani određenim centrom koji prati konverzaciju učesnika u obezbeđenju.

- Minimalan broj ljudi koji učestvuju u obezbeđenju su tri čoveka, ali imamo slučajeve gde je angažovano i 24 osobe. Sve zavisi da li je potrebna smena ekipe, da li se obezbeđuje samo osoba ili i njegova firma, kuća, članovi porodice i da li dajemo vozača, što mi uglavnom i činimo. To su vozači koji su prošli specijalne obuke - objašnjava Milovanović i dodaje da političari koji nisu na odgovornim državnim funkcijama nemaju realnu potrebu za obezbeđenjem, osim ukoliko se pored politike bave i mutnim radnjama.

I Milovanović i Zečević kažu da njihovi zaposleni ne učestvuju u obezbeđenju mafijaša i da taj posao neće prihvatiti nijedna iole ozbiljna agencija. Ljudi koji njih čuvaju uglavnom su višestruki prekršioci zakona, kojima imponuje da za 500 evra mesečno budu uz nekog bosa.

Izvor: PRESS