Nesto Dise u Mojoj Torti 1

7/21/2019 Nesto Dise u Mojoj Torti 1

1/196

11


2/196

2


3/196

3

Dragi itaoe,

Pre nego to te oamute strava i uas koji te ekaju na

stranicama ove knjige i pipci iz senke epaju i odvuku u mrak,elimo ti lep provod tokom predstojeih praznika i sve najboljeu novoj godini.

Ukoliko prepozna i sebe meu junacima neke od pria,nemoj brinuti. U njima su opisani obini ljudi, tvoji sugraanii komije. Neto tajanstveno i zlo im se dogodilo, a nas navelo

da to podelimo sa tobom. Nadamo se da e uivati u onometo jedva eka da bude ispriano.

Savetujemo ti da se opusti, jer si to svakako zasluio.

Samo, imaj na umu opreza nikada dosta! I zato, kadase zavri slavlje, kada prijatelji odu, a svetla se pogase, obavez-no zastani pre odlaska u krevet, zatvori oi i dobro osluni...

Moda neto die u tvojoj torti.


4/196

4

Andrea Baskin

Andrea Baskin je roena 1982. godine u Augsburgu,gradiu u Nemakoj. Poinje da pie poeziju sa osam godina,da bi sa devetnaest prela na duu formu i poela da pie prviroman, koji zavrava dve godine kasnije. ovek bez lica ug-ledao je svetlost dana 2010. godine i za sada je jedinac, ali naputu je prvi deo trilogije o vampirima, pa zatim i novi projekti.

Godinu dana uestvovala je na knjievnoj radionici fo-

ruma Znak Sagite.ivi i radi kao instruktorka tnesa u Subotici, gde u slo-

bodno vreme i svira, pie tekstove za razne bendove, fotograei prevodi engleski i nemaki.


5/196


6/196

6

prestalo. Tiina je ispunila prostoriju do samog tavana. U mo-mentu kao da su i insekti zadrali dah. Hladnoa mu je grilaprste dok je dovlaio sekiru iz upe. Jednim preciznim udarcem,

odvojio je glavu od trupa, da bi preao na udove. Kapljice suse rasprile u vazduhu nalik malim crvenim vatrometima. Krvse u mlazevima slivala sa stola. Kada je zavrio, seo je i dugoposmatrao reereeni le ene koja mu je bila sve u ivotu.Nije plakao, samo je obuhvatio kolena i ljuljao se. Polako iritmino. Napred nazad.

Nakon nekoliko dana, smrad se poeo iriti. Prazan,

staklasti pogled kao da ga je i dalje optuujue pratio. Kadavie nije mogao da ga podnese, zakopao ju je u bati.

A daaaj, fuuuj! oglasila se Desika.

Rei su se utopile u pretee zvukove koje je proizvodioumski orkestar vetra i nonih ivotinja. Vatra je tiho pucketa-

la.

Mark je prevrnuo oima na neoekivanu upadicu, dokje Desika gledala duboko u njih. Bile su crnje od mraka koji ihje okruivao i razlog njene fasciniranosti ovim tipom.

Zar nismo rekli bez upadanja u re? Koji je tvoj prob-lem bogte?!

Pa, kada je odvratno, pravdala se devojka.

Traile ste urbanu legendu, zar ne?

Pono se pribliavala. Trebalo je to da bude no zapamenje. etiri tinejdera volela su sve to je nekonvencio-nalno. to je kul i, po mogustvu, originalno. Mala ekipa se


7/196

7

odluila za doek Nove Godine uz horor. Zato bi samo Novetica morala tako da protekne?

Sendi i Desika su bile drugarice, a momke su poznavale

sa foruma uasa. Poto su im se inili simpatini a imali su istainteresovanja, odluile su se za zajedniko kampovanje.

Doek na malo drugaiji nain.

Da.

Da nastavim, ili emo sada da lozoramo koliko jeodvratno to to je uradio?

Nastavi, Desika je spustila pogled, dok se Sendikikotala.

A, ta se ti smeje?!

Smeni ste mi. Kao da ste mala deca.

Gde je Dejv? iznenada je upitao Mark.

Zar ne uje kako hre u atoru? Zna da je veiti par-tibrejker.

Zato je onda, uopte, idolazio?

Kada je uo da idem i ja, nije postojala sila da ga utome sprei, teatralno se pohvalila Sendi.

Ima li neto izmeu vas? ubacila se Desika.Da, u njegovim snovima!

Svi su se nasmejali.

Onda? Da nastavim?

Nastavi! viknule su jednoglasno.


8/196

8

Znai, lik ih je posmatrao, kao i sve ostale ljude koji sudolazili tu da se kupaju. Tog leta je napunio devetnaest godina.Prie o ludaku koji je iveo sam brzo su dospele i do grada.

Klinci su smislili ispit hrabrosti, koji je svaki odnjih morao da poloi. Otii do kue u umi, zakucati na vrata isaekati da neko otvori. To mu je bila srea. Nakon to je neko-liko dece poteno uplaio hvatajui ih za rukav pre nego to biuspeli pobei, poeo je da preivljava tako to je krao stvari odturista i prodavao ih upravo tim klincima.

Koliko god da su ga se plaili, toliko su ga gotivili, jerim je davao cigarete i alkohol.

Devojke su ciale, prskajui se hladnom vodom dok jebes u njemu dostizao vrhunac.

Istrao je iz skrovita i najblioj razvalio takvuamarinu da je na mestu pala u nesvest, drugu je zgrabio za

zglob gotovo joj iaivi rame, ali trea je krenula da bei.Potrala je u mrak grabei rukama kao slepac.

Zgrabio je samaricu i opalio joj hitac u lea. Grimiznaboja razlila se po vodi, kao mastilo po papiru.

Vezao je preostale dve devojke konopcem i hladnokrvnoih potrpao u kombi.

Drao ih je u podrumu sa jo tri nesretnice, koje je ra-nije kidnapovao.

Jedna je konstantno sedela u oku i lupala glavom ozid. elo joj je bilo krvavo, a iz usta joj je curila pena, kapljuijoj sa brade kao pljuvaka bebama. Druge dve zarobljenicesu novajlijkama objasnile da je ta sirotica najdue tamo i


9/196

9

da su je takvu zatekle. Nikad nije ni re progovorila, retko jejela, a uvee je ili lupala o zid ili vritala bez ikakvog vidljivograzloga. ake su joj takoe bile raskrvavljene, to je svedoilo

o tome da je i njih koristila za udaranje o zid.Svako vee, jednu od njih bi drogirao i izvodio iz pod-

ruma. ta im je tano radio ni jedna nije umela da kae, ali i otome postoje prie.

Meni se piiiki! dreknula je Desika.

Ja u ovo ne verujem, Marku je ve bilo dosta njenogprenemaganja.

Sendi se trgla kao da se pred njom pojavilo udovite.

Ti, bre, nisi normalna, majke mi!

Idi piaj!

Boe, kako si nekulturan, napuila je usne.E, ajde stvarno... idi...

Ajde saaa mnooom...

Joooj!

Mark, koliko je sati?

Otkud ja da znam?!Pa... mislila sam...

Previe ti razmilja.

Idemo tamo iza drveta, ali pouri, elim da ujem nas-tavak prie, nestrpljivo ju je pourkivala Sendi.


10/196

10

Moda vam je i ne ispriam... promrmljao je sebi ubradu.

Dejv je i dalje ujednaeno hrkao. Hrkanje mu je zaista

nalikovalo pilanju drveta. Sova na grani se promekoljila i is-pustila umorno hu.

Evo naaas, iritirajui glas se prolomio dalje nego toje iko od njih oekivao.

Ups, dodala je tie.

Nekad si stvarno gora od deteta, zakljuila je Sendi.

Nastavi, duo se okrete prema Marku.

Vai, ali budete li me jo jednom prekinuli, ostaetebez prie!

Neemo... obeavamo, Desika ree u ime obe.

Ritmino kuckanje ivae maine presecao je tihi zvukgitare. Pla je bio priguen krpom koja joj se nalazila u us-tima.

Bie najlepa od svih! promrmljao je vie sebi ubradu, nego to se obraao njoj.

Priao je i ne ba neno krenuo da upa odeu sa

njenog tela. Zatvorila je oi da ga ne vidi, ali miris jakogenskog parfema podseao ju je na njegovu blizinu. anel broj5. Taj uveni, izlizani, dobro prepoznatljivi anel broj 5. Dodirnjegovih prstiju na grudima joj se gadio. Grubi pokreti su jeboleli. Koa joj je gorela kao da se spontano zapalila.

Prislonio joj je neto uz telo. Kada je otvorila oi ug-


11/196

11

ledala je haljinu na cvetie. Osetila je kako joj stavlja i eirna glavu.

Lepa si kao lutka, smeio se, a ona je ugledala praz-

nine u ustima.Hoe li da bude dobra?

Gledala ga je sa uenjem.

Pitao sam te neto, lupio joj je amar.

Crveni otisak ake na njenom belom obrazu nalikovao

je na leptira.Pitau te samo jo jednom... hoe li da bude dobra?

Klimnula je naglo glavom, oseajui kako joj je vratniprljen neprijatno krcnuo.

Zato su ti usta tako mala?

Nije u potpunosti razumela pitanje, samo je razrogailaoi u udu.

Udarac koji je usledio doveo je do toga da se krpa uustima natopi krvlju, a usne naglo oteknu. Izvadio je iaranoplatno.

Jaaao, kako je leeepo, uzviknuo je sa oduevljenjem

deteta, prevrui oi u ekstazi.Pljunula je dva zuba. Zaigrala su po podu nalik kocka-

ma u kazinu.

Besan pogled bio je potpuno suprotan reakciji koja jedo malopre preovladavala njegovim biem.

Zato si to uradila? zareao je.


12/196


13/196

13

Kao da je to bila komanda na koju su dugo ekale, sveodjednom krenuena njega.

I? radoznalo je upitala Sendi, trepnuvi oduzbuenja.

Mark je skinuo majicu, kako bi se pred okiranimpogledom devojaka ukazao trup prepun oiljaka, razvukao ustau irok osmeh pun vetakih zuba i rekao.

NISU USPELE DA ME UBIJU!


14/196


15/196

15

Nona straa

31.decembar, 1993. godina, negde u Bosni

Svet je bio nepomian, beo i tih poput smrti. Mitar ner-voznim, promrzlim prstima zapali cigaretu. Nikada nije voleozimu i glupave novogodinje praznike. Loe je spavao posled-njih dana. Preksino se probudio skoen od leda, pred samuzoru, da bi mu se vid poigrao sa ivcima. Sa prozora ga je pos-

matralo bledo, gotovo prozirno lice devojice. Skoio je sa kre-veta istog trenutka kada je ugledao, dograbio papovku i izjurioiz straare. Nikoga nije bilo napolju; niega. Jo jedna prevaraumornog uma. Poalio je to se nije ranije vratio sa odsustva.Sada bi bar sa ostatkom jedinice bio na liniji. Bolje je biti i urovu, pomisli, nego sa jo trojicom zgubidana uvati besmis-lenu strau u poruenom selu, sluajui zavijanje beivotnog

decembarskog vetra, koji mu je strugao po ivcima i inio ganapetim i agresivnim.

Trojica zgubidana. Prezrivo pljunu u sneg. Dvojica ese jednog dana poubijati. Damir i Slavia. Damir mu je iao naivce svojim srbovanjem, stupidnim velianjem likova i stvario kojima pojma nije imao. Krupan, ko od brda odvaljen. Puno

miia, a malo pameti. Jo gore, kratak tilj. Slavia suta suprot-nost. Sav u hipi fazonu, mrav, bled i usukan. Gitara, Bitlsi, BobMarli, mir, svi ljudi se vole i slina sranja. Silom prilika tu gdeje, mrzeo je i vojsku kojoj je pripadao i njene vojnike. Mitar ihje mrzeo obojicu podjednako. Glupa seljaina i glupi gradskikico.

Ali trei... sa nadimkom Pop. Mitar mu se divio. Hrabar,


16/196

16

odvaan, bez straha na liniji, sposoban da svakom ociriusaspe u lice ta misli. Tip zaista ima harizmu, pomisli Mitar.Prosto se prirodno nametnuo kao voa.

Sve je na kraju krajeva, i poteklo od Popa. Cela suludaideja.

Mitar pogleda u mrtvo belilo, priseajui se razgovoraod pre nekoliko sati.

Neemo valjda novogodinju no provesti straarei uovim ruevinama? Recite mi da se alite, Pop ih je gledao sa

nevericom.Damir se lenjo protegnu na krevetu. A, ta oe da

radimo? Da briemo kui? Zna dobro koliko ima punktovavojne policije.

Mogli bi smo da ostanemo ovde, igramo karte, drm-nemo koje pivo... Mitar se nadao da e posluati glas razuma.

Popov iznenadni kez, nije meutim slutio na dobro.Mitar je dobro poznavao njegov govor lica. Kad god bi mu setakav osmeh proirio licem, usledio bi neki belaj.

A, da dovedem Renatu, da se malo zabavimo? Popovkez je bio sve vei.

Damiru se oi zacaklie. Nije ti to loa ideja, dobaci.

Nije, ako hoe da zakai sve polne bolesti koje pos-toje, oglasi se Slavia.

ta je haiaru? Damir se smekao. Boji se enske?Pa sutra moe poginuti budalo, a da se ne omrsi.

Daj, ne serite, Pop je bio uporan. Riba skroz dobro


17/196

17

izgleda. Noge da umre, crna kosa, dobro nije neto u faci, alidupe i sise ima se ta videti.

Da izgleda dobro, izgleda, Mitar se sloio. Samo

to je pola grada, i tri etvrtine kasarne prolo kroz nju. Bilaje s ocirima za lovu. Mravi je u pravu, fasovaemo nekuboletinu.

Bilo je meutim, kasno. Damir se primio. Slaviin otporse topio. Pop je bio ubedljiv. Dobar je s Renatom, skupie loveto imaju, pa e je dovesti da se sve petoro no zabave. Na

kraju je Mitar popustio. Pomisao na Renatine snane butine ikurvinski pogled, bila je ipak primamljivija od zurenja u ledenupomrinu. Ili kartanja i opijanja.

Ostao je jo jedan detalj. Tanije dva.

ta emo s vodnikom Torbicom? I onim magarcemKovaeviem? upita Mitar.

Renatu dovodim oko deset, Pop je razraivao strate-giju. Torbica e do pola deset ve biti ukomiran, u carstvu sno-va. Zna da debela svinja uvek loe posle podne. A Kovaevi,ta si mislio, da e se on ovde s nama motati? Ide taj u grad,provee no kod ene i dece

Mitar se ponovo zagleda u avetinjski puste kue,

oseajui da mu vetar strue po kimi. Najednom, jedva jeekao da ih vidi. Da uje Renatin glupavi kikot sada mu seon inio kao najlepa muzika. Bilo ta, samo da razbije jezivu,zjapeu tiinu, koju je prekidao tek juk suludog vetra.

Baci pogled na sat, i u korake. Damir i Slavia.

Sve po planu? ree kad su uli u straarsku kuu.


18/196

18

Jata, otpuhnu Damir. Krmak se naroljao i zaspao.Kovaevia nema, taj je ve zapalio u grad. Kasarna je potpunoprazna, niko nee u obilazak strae noas. Oni u kuvariji su

mirni, gledae svoja posla. Sve je isto.

22.30

Straarska kuica orila se od smeha. Mitar je pocrve-neo u licu od rakije; ba se lepo ugrejao. Sa svakom novom

aicom, Renata mu je izgledala sve lepa. Mravi haiar jeopinjeno buljio u nju. Slavia e se jo zaljubiti, pomisli Mitar.Razgovor je bio sve oputeniji. Damirove ruke su joj arale podemperu, pipajui grudi. Mitar joj stavi ruku na butinu. Cerekalase kao luda, pijana i vesela.

Ipak, oi su joj i pijanoj, traile Popa. Mitar po prvi putoseti ubod ljubomore. Prokletsvo, tip se sviao ba svima. Ne

bi trebalo da ga je briga zbog naklonosti jedne fuce, ali nijemogao porei da ga je acnulo.

Pop se ipak pokazao drugarinom. Oima joj dadeznak, i ona uhvati zbunjenog i pocrvenelog Slaviu pod ruku.

Njih trojica se bez rei pokupie napolje. Ugrejane odrakije i navale strasti, zapuhnu ih ledeni decembarski vazduh.

Mitrovo dobro raspoloenje namah ieznu. Prokleto mesto,pomisli. Ne dozvoljava ti ni pola sata sree, ni pola sata zdra-vog razuma. Ruevine su pretei zjapile iz mraka, kao da eih progutati. Mitar se strese. Uzidae nas u sebe, kao Skadarna Bojani.Odmahnu glavom, da rastera sulude misli. Vetar jojednom zajuka, i Mitru se uini da uje neto u daljini... nekizvuk koji ne bi trebalo da se uje.


19/196

19

Ponovo. Ovaj put nije moglo biti greke.

Jecaj. Pla.

Jeste li uli? Neko plae u blizini? Pope... daproveri-

mo? ree Mitar.

Kakav pla? Nita nisam uo. Damir je vrteo glavom.

Ma, zna da vetar proizvodi udne zvukove, ree Pop.Napet si, opusti se.

Da, u pravu si. Napet sam, samo vetar. Odgovori Mi-

tar, nimalo ubeen.Bie hrabriji kad mu Renata popui, nasmeja se

Damir.

Idiote, pomisli Mitar, ali zadra tu misao za sebe.

23.00

Slavia je izgledao iscrpljeno... i nekako previe bledo.Dok su puili ispred straare, kroz zavijanje vetra sluali su Re-natino i Damirovo stenjanje i cerekanje.

Pa, kako je bilo? Dobra mala, a? Pop ga veselo gurnuramenom.

Slavia je utao. Puio je utke, a onda se okrenuo ipogledao Popa u oi. Mitar se najei. To je bio prazan pogled...pogled mrtvaca.

Pope, poe Slavia, ono to si priao da ti se desilo...kad si se vraao iz kenjare. Da si imao oseaj da te neko pos-matrasa stadionskog koa, da su ti se dlake na vratu najeile?


20/196

20

Samo ruan oseaj, nita vie, ree Pop. Ove prok-lete ruevine same po sebi su depresivne.

Konano si prestao biti devac, pa si se ukenjao, Mitar

pokua da okrene na alu.Mitre, uo si ta se ovde dogaalo devedeset druge i

u novogodinjoj noi devedeset tree. Zna kako se ubijalo.Poznajem momke iz prologodinje klase. uo sam da suneki otkaili. uli suglasove,privialo im se svata na nonojstrai. Slavia je bio beo kao kre.

Ti nisi normalan. ovee, zato ne pria o maloj, negose optereuje babskim priama? Mitar je besneo, ali je oseaostrah. Po prvi put je popizdeo na Popa. Nisu ovo smeli uraditi.Previe patnje i bola zakopano je u tim zidinama. Oskrnavili suovo mesto. Mitar nije shvatao kakva se misao formira u njego-vom umu, ali je oseao da neto dolazi, veno i konano, dok jevetar neprekidno pevao kroz zidine.

Dok smo, zna... Slavia promuca, sa prozora nas jeposmatrala neka devojica.

23.20

Pop je bio predzadnji. Mitar je oseao prazninu, sveu njemu je vritalo, a nada gasnula; oseao je da se beskrajna,konana hladnoa blii i da e ih sve usisati u tamu kao udovinivrtlog. Ne, sunce nee svanuti za nas, nikada, pomisli. Ovomesto e nas pojesti, primiti u sebe zauvek, ugradie nas usvoje krvave temelje, gde emo do kraja venosti sluati pesmuzimskog vetra i pla mrtvih.


21/196

21

23.40

Renatino telo bilo je toplo, meko i podatno, njene usne

vlane i eljne. Mitar joj je bio zahvalan na tom daru. Nije jevie potcenjivao, sada je uvideo svu veliinu i lepotu onogato im je pruila. Da stvorimo ivot usred ove pustoi, smrtii razaranja. Da postanemo na neki nain besmrtni. Nikadaneemo znati ko je od nas, zar ne?

Hvala ti, poljubio ju je neno, u elo i oi, a zatim

izaao u tamu.Doekao ga je talas beline, meava koja je brisala ula,

um i vreme... Mitar je kroz tu belinu video i uo ono to jeprolo i to je nasluivao da se ovde dogodilo. Posmatrale su gaoi mrtvih koji su se obeeni, njihali sa koa. uo je rafale kojisu kosili ljude ispred vlastitih kua. Video je poruene zidineu njihovom nekadanjem sjaju dok su kue jo bile itave, a

plameni jezici tek poinjali da ih liu. uo je nasmejane glasovevojnika koji su tovarili stvari u kamione i kola. Video je i najbi-zarnijusliku od svih sa gomile leeva ustala je devojica, mala,mrava, u kratkoj haljinici i prevelikom demperu, jecajui jedozivala majku, drei u rukama kolsku muziku svesku kajdanku, sa koje je kapala krv. Otvorio je oi, svet oko njegaje stao, zarobljen u hladnoj, bezvremenoj tami. Pogledao je ukasarnu nije bilo svetala. U umu mu se fomirala jo jedna sli-ka torbica lei u lokvi krvi, oiju ispunjenih uasom i mrtvimrukama vrsto stee staklo zariveno u grkljan. Vratio je pogledna put meava mu je oteavala vidik, ali dobio je neko estoulo kojim se probijao kroz ledenu tamu. Na putu je uoio sitnusiluetu. Dozivala ga je ruicama. Mitar gotovo oseti olakanje.


22/196

22

Nee vie biti runih snova, krivice zbog tuih grehova, nepri-jateljskog okruenja koje ga je izjedalo iznutra kao rak. Nije sevie plaio, postae jedno sa ovim mestom, zauvek.

24.00

Renata je plakala. Um joj se polako bistrio od pia inije bila ponosna to lei u bednoj straarskoj kuici, sa toplimsemenom etvorice mukaraca u sebi. Poslednji, Mitar, ura-

dio je neto to joj niko dosad nije priutio... Poljubac u oii elo, tople, nene rei koje su joj poterale suze na oi. To jebolelo vie od oseaja ponienosti i papirnih dojmaraka kojesu bile razbacane po krevetu. Polako se pridigla, oamuenaod pia i strasti. Prokletstvo, gde su svi? Morae da prespavatu. Ne moe po ovom kijametu u grad. Jedino ako je neko is-prati. Mogao bi Pop. Moda i Mitar. Sladak je, pomisli. Glumi

mukarinu i mrguda, ali zapravo je nean i drag. Ogrnula sekaputom i izala napolje.

Dozivala je momke, ali odgovara nije bilo. Pogledalaje mranu siluetu kasarne nekadanje kole. Da nisu tamootili? Zar tako, bez pozdrava, ciao bella, odradili smo ta smoimali, sad sama po kijametu idi nazad u grad?

Na pola puta prema kasarni videla je siluetu.Prila je blie i shvatila da se radi o devojici. Mogla je

imati nekih pet-est godina. Bila je bleda, ispijenog lica, umornih,tunih oiju. Kratka haljinica i tanuni demperi skrivali sukrhko telo.

Mila, ta ti se desilo? Otkud ovde u ovo doba? Gde su


23/196

23

ti roditelji?

Devojica ne odgovori. Samo je pogledala krup-nim crnim oima i Renati se u nastupu lucidnosti uini da je

devojica previe bleda, gotovo prozirna, da joj sa kajdankekoju dri u rukama kaplje krv, da joj pada na noge i prolazi kroznjih ne ostavljajui nikakav trag, ali joj misao pobee. Uzmi,ree i ogrnu devojicu svojim kaputom. Nikakvog odgovora.Pomislila je da je povede sa sobom u grad, da je nahrani iugreje, ali u tom momentu se neeg setila.

Prokletsvo, pomisli, zaboravila sam pare.Saekaj me tu mila, odmah se vraam.

Ponovo nikakvog odgovora.

Vratila se u straarsku kuicu, povremeno se osvruida vidi devojicu, koja se nije pomerala sa puta. Na krevetu subile etiri novanice od po dvadeset maraka, ona isprui ruku

da ih uzme, i u tom momentu zidovi oivee.Prvo su dole slike videla je njihova lica, prozirna,

bleda, nestvarna, kako se mekolje u zidu a, onda je stigao izvuk. Glasovi su bili daleki, kao da dolaze iz drugog sveta, aliprepoznala ih je. Pop. Mitar. Damir. Slavia.

Mi ostajemo ovde, na nonoj strai. Poseti nas nekad.

Doi. Doi. Ne ostavljaj nas same u venosti.Vrisnula je i istrala napolje. Pogledala je u devojicu

koja je sada bledela, postajala sve nejasnija, poput siunezvezde koja gasne na nonom nebu. Tanka ruica podie se uneto nalik pozdravu. Renata joj oamuena mahnu, a zatimdevojice nestade. Na mestu gde je stajala sada je samo leao


24/196

24

Renatin kaput.

Renata pade na kolena, meava joj se sjuri u oi i svebrane popustie- jecala je dugo, elei da zaboravi sve, utvarnu

devojicu, momke, tako ive i vatrene do pre samo koji minutkoji su joj sada aptali glasovima iz zida i ovo prokleto mesto.elela je da zaspe na snegu i da kada se probudi, sve bude samoruan san.

Nije ula zvuk automobila koji se probijao kroz meavu.Vrisnula je kada joj se neija ruka spustila na rame. Vrisak se

pretvorio u jecaj kada je prepoznala oevo lice. Pomislila je ko-liko ga je puta povredila i umesto osude na tom dobroudnomlicu videla samo brigu i nenost. Zagrlio je vrsto, milovao pokosi, aptao umirujue rei. Dobri, stari tata pomisli. Oseaoje da neto ne valja ili se jednostavno prepao snega, noi imeave i krenuo po nju.

Dok su se vozili kui, uinilo joj se da kroz jukanje

vetra uje glasove, meali su se muki, momaki tonovi, i plakoji je podseao na deiji. Ali pre nego to je njen um pokuaoda tu informaciju obradi, umor je savladao i vrsto je zaspala.

31. decembar 2000. godine, negde u Bosni

Kola se zaustavie pored niske, neugledne kuicesmetene u blizini velike kole. Iz kola izae mlada, naoitaena, vodei za ruku malog deaka. Kao i svake novogodinjeveeri godinama unazad dolazili su da poloe cvee u kuu ruevinu. ena se priseti pria o obnavljanju iste. Pokuajuobnavljanja. Desile su se udne nesree radnicima, pa su nakontoga pokuali da je potpuno sravne, ali ni to nije uspelo. Jedan


25/196

25

bagerista je dobio srani udar, a drugi je poludeo. Na kraju sureili da je ostave na miru.

Oseala je podozrive poglede seljaka koji su virili iza

zavesa pretpostavljala je da odavno misle da je aknuta. Ipakje nisu dirali dolazila je na isto mesto godinama i navikli suna nju kao to naviknu na mraz, meavu ili oluju.

Poloili su cvee i ena pomazi crnokosog deaka pokosi.

Da moe otac da te vidi, kako si lep i porastao, ree.

Mitre, uvek si mi bio najdrai, a nisam imala prilike dati to kaem. Bila sam sa Popom samo da bih bila u tvojoj blizini.Oprosti mi. Mislila sam da nikada ne bi poeleo da bude sanekim kao to sam ja.

Otac, mama? deak je upitno pogleda. ike kojeapuu iz zidova kau da ovde poivajumoji oevi.


26/196

26

Goran Segedinac

Roen 1984. godine u Sarajevu. Diplomirao kompara-tivnu knjievnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Njegove prie iz domena horora i fantastike objavlji-vane su u zbirci Gradske prie 3 Fantastika, asopisu narumunskom jeziku Europa i fanzinu Emitor.

Priom Nedonoe 2009. godine je osvojio prvo mestona konkursu za horor priu u organizaciji sajta Eniaroyah.com.

Godine 2010. objavio je zbirku kratkih proznih ostva-renja Iznutra (Vega Media, Novi Sad).

ivi i stvara u Novom Sadu.


27/196

27

Poklon

Zatvori oi, uzbueno ree Dragana, dok je odsjajnovogodinjih lampica bojio zidove u mutne nijanse utog i ze-lenog. Dejan je poslua, ne skidajui osmeh sa umornog lica.

ta je sad ovo? Poranila Nova godina?

Poranila, poranila, odgovori ona, i sagnu se da doh-vati paket ispod kreveta. Posao ankera, nosio je sa sobombrojna odricanja u koje su se svakako ubrajali i radni prazni-ci. Meutim, bila je reena da svom voljenom uprilii makarmalo atmosfere koja e mu biti uskraena. Jutros je kurir doneopoiljku i sada je jedino bilo vano da mu se dopadne ono toje bilo skriveno pod ukrasnim papirom. Jedva ga je doekalada zavri smenu. Srebrnasti celofan zauta kada ga je primiou ruke.

Dragana, apnu on, toboe prekorno. Zato si setroila?

Hajde, ne lozoraj nego otvori.

Ljubavi...

On pokida traku, i otkri kutiju od lakiranog drveta. Dra-gana, poput malog deteta, skoi da upali svetlo, kako bi tobolje mogao da osmotri ono to se nalazilo pod poklopcem.

Ne mogu da verujem, zau ga kako govori. Odakleti pare, ludo jedna?

Ne beri brige. Sa aukcije je. Naali se ona. Ne sviati se?


28/196

28

Ti si luda. Skroz. Dolazi ovamo. Dejan je zagrli toli-ko snano, da je osetila kako gubi dah.

Pronala sam na netu da su ovi najkvalitetniji, pokaza

ona rukom na valjkasti predmet koji se nalazio na krevetu. Nijebilo drugih uesnika u nadmetanju pa sam bila sumnjiava.

ali se? Pa svi u klubu e da polude od ljubomore.Niko nema ovakav ejker.

Niko nema ni ovakvu suprugu, ona napui usta kakobi prihvatila poljubac. Volela ga je do ludila, i verovatno bi

svisnula od muke da nije uspela da ostvari svoj naum. Dok gaje posmatrala kako ga paljivo dodiruje, kao da e svakog tre-nutka ispariti, znala je da se trud isplatio.

Nemoj samo da mi zavodi goe, sada kada ima ova-ko mekersku opremu.

Stvarno bi trebalo da doe. Mogu da te uvedem bez

problema.Ne optereuj se. Kristina ide kod svojih, a Sneana je

sa momkom. Samo bih ti bila na teretu. Zna i sam kolika eguva da bude.

Dejan uzdahnu.

Ovo je poslednja godina, kunem ti se. Od januara uda traim neko mirnije mesto. Previe sam mator, a sa drugestrane..., on zastade.

ta? ta si hteo da kae? navali ona.

Mogli bi da se proirimo. U ovoj kui ima mesta za jonekoga.


29/196

29

Dragana ushieno zapljeska rukama i baci mu se unaruje. On pokua da je zadri, ali izgubi oslonac i oboje sesruie na pod.

Lake eno!, lana strogoa u glasu ugui se pod na-letom smeha. Ciali su i valjali se kao bezbrini tinejderi. Onamu kolenima pritisnu grudi, golicajui ga kosom, ali se ve usledeem trenutku nae pod njim, grizui ga za miicu dok juje golicao po stomaku.

Dejane pazi!

Reeksom profesionalca, njen suprug izmahnu rukom izadra krupnu guru Deda Mraza. Keramika imitacija visokakoliko i sama jelka, vrati se u stabilan poloaj i ona odahnu saolakanjem, srena to nee morati da isti krhotine.

Jebe ovo, opsova ona. Daj da ga vratimo u podrum,ili makar odnesemo na sprat.

Zato ga toliko ne voli?, upita on zadihano.Aman, nije u tome problem. Stalno moram da pazim

da ga ne zakaim i ne razbijem. objasni Dragana.

Nemoj molim te, imam ga od kada sam bio klinac.Moja keva bi nas zadavila.

E, ako je Slavki toliko bitan, neka ga nosi, Draganaje volela svekrvu, iako je ova esto umela da joj ide na ivce.Ruan je, bre. Izgleda kao one batenske gure patuljaka,samo to je jo i vei.

Ne priaj tako o Deda Mrazu. Mogla bi da ostane bezpoklona! Dejan je utinu za zadnjicu.


30/196

30

ta e mi pokloni, kad imam tebe? Nego, hoe li na-praviti neki koktel, ili sam ovo uzaludno kupovala?

Gde mi je pamet?, Dejan skoi i pljesnu se po elu.

ta elite gospoo? Mai Tai, Long Ajlend, neto laganije?Iznenadi me, mazno procedi ona ne ustajui sa poda.

Dejan dograbi ejker i uputi se prema kuhinji. Slualamu je korake, pitajui se da li e uspeti da brak ouvaju ovakvimi u budunosti. Bili su venani tek godinu dana, i u zajednikiivot su uplovili brzo, tek nakon nekoliko meseci veze. Ali, sve

u njihovom odnosu bilo je toliko savreno da jednostavno nijeostavljalo mesta sumnji. Imali su sree da poseduju krov nadglavom, idilinu kuicu u predgrau koju je nasledila od bake.Novca nikada nije bilo dovoljno, ali uspevali su da pregurajumesec. Najvanije je bilo razumevanje, obostrano potovanjei podrka koji nisu izostajali. Sve se toliko uklapalo u obrazacsree, da bi joj esto, kada bi razmiljala o tome, u oima zais-

krile suze. Prvi zajedniki praznik je, i pored obaveza koje suimali, obeavao mnogo radosti.

Zanesena mislima, nije primetila kada se vratio u sobu.

Dragana...vidi ovo.

Ton kojim joj se obratio, natera je da smesta ustane. Sta-

jao je u udu, drei ejker na odstojanju, kao da e ga ujesti.ta je bilo?

Pogledaj. Ima neto u njemu.

Dragana uze posudu i zagleda se u otvor, oekujuipodvalu. Dejan je esto umeo da pravi sitne smicalice kako bi jeoraspoloio ili nasmejao. Ovaj put bio je ozbiljan. Unutranjost


31/196

31

ejkera, bila je ispunjena sivkastim prakom.

ta je ovo? Je l to treba tako? upita ga ona, pomislivida se radi o nekakvom sredstvu koje bi ga odravalo u periodu

kada je van upotrebe. U glavi joj se smesta javi asocijacija naveliki crni tiganj, koji je njen otac redovno premazivao tankimslojem ulja.

Koliko ja znam, ne treba. Vidi ovo...

On isprui ruku. Na palcu i kaiprstu nalazio se tragoigledno nastao usled razmazivanja praha.

Izgleda kao pepeo.

Otkud pepeo? Dragana postade nervozna. Samainjenica da se poklon ne nalazi u stanju u kome je trebalo dabude, bila je dovoljna da joj pokvari raspoloenje.

Ne znam. Moda su ostaci nekog mrtvaca. Neko je za-menio ejker za urnu. Ispali on kao iz topa.

Ovo bee dovoljno. Ionako straljiva i zbog dalekobanalnijih stvari, ona vrisnu i baci posudu u vazduh. Dejanpokua da uhvati ejker, ali mu ovaj proe kroz ruke rasipajuisadrinu po sobi. Fina praina samo na trenutak ispuni vazduh,a potom nestade, stopivi se sa okolinom.

ta radi to, bre? viknu on podiui predmet. Sve seprosulo.

On okrenu otvor ka njoj, kako bi joj pokazao dno.

Dragana se uhvati za glavu.

Valjda nije neki otrov?

Daj, ne budi tolika paniarka. Kakav otrov? Ja sam


32/196

32

budala to te uopte plaim glupostima. Ko zna ta su stavili unjega. Trebalo je samo da ga operem i da ti ni ne govorim.

ta e sada da uradi?

ta misli?

Dejane, nemoj ga koristiti. Vratiu ga i traiti da gazamene. Poslae novi.

Zar ne ree da si ga dobila na aukciji?

Ba me briga. Neka vrate pare, ili poalju neto drugo.

Kupiemo ejker u prodavnici. Lepi i bolji.Njen suprug joj prie, i pomilova je po kosi.

Hajde, ne budi ludica. Sve je u redu, nema potrebe dadiemo frku. Idem ja da nam spremim pie, a ti, ako hoe,usisaj sobu.

Treba i da prebriem povrine. Sitno je, sigurno jeposvuda. Uopte ne mogu da vidim.

Ma, samo prei usisivaem preko tepiha. Sutra e ob-risati. Nije to nita strano. Popijemo po jedno, pa na spavanje.ta kae?

Ona uzdahnu i slegnu ramenima. Ponekad ni sama nijemogla da razume svoje napade panike.

Vai. Spremi nam neto lepo.

Umesto odgovora, on je poljubi.

Napolju zalaja pas.


33/196

33

Probudila se oblivena znojem. Meavina vonih ukusasa nekoliko kapi vodke prijala je dok ju je ispijala, ali sada jojje kuvala u stomaku. Ne elei da probudi mua, ona se okre-

nu na bok i poe da die duboko. Ranije, kada se iz nonogivota vraala popivi koju aicu vie, uspeno je primenjiva-la ovu tehniku kako bi umirila eludac. Nije vredelo. Snanakontrakcija stomaka potisnu neeljeni sadraj takvom silinom,da je morala da poklopi usta akom kako se ne bi izbljuvalapo sebi. Uspaniena i bosa, ona se, gotovo, skotrlja niz ste-penice, zahvaljujui bogu to su svetlo u kupatilu nou drali

upaljenim. U jednom skoku nala se kraj wc koljke, uzaludnopokuavajui da ispusti to manje zvuka. Sa prvim mlazevimadoe i olakanje. Pustila je da joj se pljuvaka cedi niz bradu,udei se reakciji vlastitog organizma, obeavajui sebi da uskorije vreme nee omirisati alkohol.

Shvatila je da nije sama, tek kada je neko odvrnuo sla-vinu.

Dejane? pozva ona, briui suzne oi nadlanicom.Nije elela da ga probudi, i uskrati mu dragocene trenutke sna.Ono to je ugledala, u trenutku joj zaledi dah.

Poznati lutak u crvenoj odori, cerio se posmatrajui je uodrazu ogledala. Njegovo keramiko telo, klatilo se kao da je isamo opijeno, ali ovog puta nije odavalo utisak da e pasti.

Ovo se ne deava, pomisli ona.Pijana sam, sanjam.

Kada je Deda Mraz progovorio, znala je da grei.

Jesi li bila dobra devojica? nasmejana glava okrenuse u njenom pravcu, ozarena udovinim prisustvom nemoguegivota. Tamnocrveni sloj boje na krtim usnama, presijavao se


34/196

34

pod sjajem neonke nad nonim ormariem. Krajikom oka onaprepozna predmet koji je drao u ruci.

Moj karmin. Gospode dragi, to je moj karmin.

Izletela je iz prostorije, poput furije, borei se da shvationo to je pretilo da joj istrgne srce iz grudi. Morala je daprobudi Dejana. Posrtala je grabei uz stepenice, bolno svesnaistine koja je postajala oiglednija pri svakom udarcu koji jenosilo spoticanje.

Ovo je stvarno. On je iv i hoda naom kuom.

U sobi je vladala tiina. Ako je i bilo buke, ona nije po-remetila san njenog supruga.

Dejane, pozva ga ona. Dejane!

Mumlanje bee jedini odgovor.

Dejane ustani, kriknu Dragana, nateravi ga da

uspanieno poskoi u krevetu.Drhtavim rukama ona pronae prekida i upali lampu.

Iako bunovan, bilo je dovoljno da je samo letimino pogledakako bi shvatio da neto ozbiljno nije u redu.

ta ti je? krenu on ka njoj.

Dole... u kupatilu je! Majko mila, u kupatilu je...

Borila se da ugui suze.

Ko je u kupatilu? njegovo lice poprimi ozbiljan iz-raz.

Deda... ona zastade zarobljena izmeu dva straha.Morali su brzo da reaguju, ali, ako mu kae istinu nee je oz-


35/196


36/196

36

Bistrika, broj osam. Bela kapija. Pourite molim vas,u kui je.

Vi ste unutra?

Moj suprug i ja. Molim vas, bre.

Ostanite pribrani, aljemo patrolu.

Dragana sklopi aparat, i priljubi se uz dovratak. Plailase da vikne Dejanovo ime, kako ne bi skrenula panju monstru-mu. A opet, zar su imali anse? On nije mogao da zna sa im ese suoiti. ta ako ga savladanog okom, lutak napadne? Kakose ophoditi prema neemu to nije moglo biti ivo?

Neto lupi. Ona zacvile, van sebe od straha. Sklopiu oii zaspati, sklopiu oi i sve e proi. Ujutro u se smejati. Ovoje komar, samo treba da sklopim oi. Neko vreme pokuavalaje da se umiri, ne elei nita drugo nego da sve bude po sta-rom. inilo joj se da provodi venost, oekujui dolazak poli-

cije. Neto se dogodilo Dejanu, nije bilo drugog objanjenja.Zato se ne vraa? Da je sve u redu, ve bi me pozvao.

Iskoraila je bojaljivo, plaei se prizora koji bi moglada zatekne. Sjaj novogodinjih sijalica, upotpunjavao je privi-dan mir koji je vladao u prizemlju.

Dejane? Deki?

ljap.

Dejane?

ljap. ljap.

Ona se pognu, i pridravajui se za rukohvat pokuada izviri kako bi stekla to bolji pogled na dnevnu sobu. Nije


37/196

37

elela da silazi, ne dok se ne uveri da je udovite otilo. Akobi uspela da proviri jo malo, mogla bi da ugleda jelku.Lutkae biti tamo, na svome mestu. Dejan je moda ostao u toaletu.

Patrola e uskoro doi i ja u joj se izviniti. A, sutra, sutra uda je bacim u smee.

Vetaka ruka munjevito iskoi iz senke, hitnuvi pred-met koji u irokom luku udari u plafon iznad nje, a zatim jojpade kraj nogu. Staklast pogled mrtvih oiju, u trenutku joj po-muti svest. Jezivi smeh odzvanjao je u uima kada je izgubilaravnoteu. Osetila je snaan bol udarivi elomostepenik, a

zatim je obuze tama.

Kada je progledala, bol je bio neizdriv. Ona uloi naporda ustane, ali jedina reakcija na njen pokuaj bee razarajuaagonija koja se proiri iz mlitave noge na kojoj je sedela unemoguem poloaju. Nalazila se na kauu, na istom mestu sa

koga je pre samo nekoliko sati uruila poklon svom pokojnommuu. Dva policajca u uniformama gotovo crnim od krvi, behusmetena u podnoje novogodinjeg drveta. Sa bolom doe ioseaj nemoi, i ona mu se prepusti dok su joj se suze slivaleniz obraze.

Ne brini, bolelo ih je, zau demonski glas iza sebe.Nije elela da ga ponovo vidi, ali on je dograbi za kosu i povuejoj glavu unatrag. Na licu Deda Mraza, blistale su oi kasapi-na.

Kada spale staro, ja pronaem novo, naceri se onotkrivi tamnu upljinu vetakih usta. Bolje telo nisam mo-gao poeleti za praznike.

Dragana zajeca.


38/196

38

Ne plai devojice, dok je govorio oseala je miristrulei. Bila si toliko nevaljala...

Beika joj popusti kada elik dodirnu grkljan, no to

je nije zabrinulo. Jo jedan kratak uzdah bee sve to joj jepreostalo. Nije mogla da vidi krv, ali je oseala njen metalniukus.

Srena Nova godina.


39/196

39

Praznik

Otkako su se preselili, nije progovarao.Na sve naine se trudila da ga odvoji od skuta, i navede

ga da se barem na trenutak otisne ka povrini, ali svi pokuajiostajali su jalovi. Uinio bi nekoliko bezvoljnih zamaha, apotom pustio da potone na dno nastavljajui da smeuranimruicama mulja peskovito tle.

Nije mogla da ga krivi. Kao i svaka majka, poznavalaje svoje dete, i nije bilo sumnje da pati zbog injenice da su biliprimorani da napuste dom. Bliila se nova godina, i po prviput nee imati priliku da sa bratom okiti jelku. Razmiljala jeo alternativi, neemu to bi moglo da poslui kao zamena zaizgubljenu radost, ali osim krljavih algi i gliba nije bilo niegato bi se moglo iskoristiti.

Trebalo je mudrije da biram.Dragan se inio kao ovek iz snova. Vet na reima,

paljiv u svakom trenutku, osvojio joj je srce jo na prvomsastanku. Pustila ga je da im ue u dom, ne slutei da se podmaskom oseajnog mukarca krije lice udovita.

Deacima je trebao otac.

Dobili su silediju. Dok se zadovoljavao da iskali bessamo na njoj, mogla je da trpi. Ali, kada je prvi put digao rukuna starijeg, naredila mu je da ode.

Bogu hvala, nije ga pronaao. Bio je u koli.

Nije smela da se opusti. Ljudi takvog karaktera nepredaju se lako. Otila je samo do prodavnice, ali se na licu


40/196

40

dvogodinjeg Marka videlo da neto nije u redu im je prelaprag. Udarac bee snaan. Kada se osvestila, bila je ispunjenavodom.

Sreom, potonuo je kraj mene.Nije imala nameru da digne ruke od njega. Liena ze-

maljskih obaveza koje bi je u tome spreile, poklanjala mu jeizuzetnu panju. Morao je da prihvati novi ivot, da pokua svekako bi nastavio i prilagodio se okolnostima. Naalost, samoje sedeo. Mrske riblje glave izranjale su iz mraka, kidajui ko-

made njegovog nevinog lica. Prvo su stradali obrazi, mekanijastuii za koje ga je tipkala im je progledao. Potom je izgu-bio oko.

Na kraju e ostati samo kosti.

Prethodnog dana, dozvolila je da ih razdvoji struja.Utonula u seanja, prekasno je shvatila da su se udaljili. Panino

ga je traila, napinjui se da kroz mutnu okolinu razabere detinjeobrise bez kojih nije mogla da zamisli venost. Nije ga bilo.

A, onda se vratio odozgo.

Kako je samo bila srena. Obavijala je meke udove okonjega, podstiui ga da joj se obrati, i podeli svoje iskustvo.Obasipala ga je poljupcima bez usana, gotovo luda od sree.

Molila ga je da zajedno pou gore, da plivaju i ponovo buduivi. Majka i sin, zauvek zajedno u podvodnom beskraju.

I on joj je pokazao.

U prvi mah nije shvatila o emu je re, dok je ostacimaprstiju grebao ledenu koru povrine, pokuavajui da joj objas-ni. Onda je ugledala are, useene linije koje su se meusobno


41/196

41

presecale, tvorei nepoznate oblike i gure. Seanje se vratilopolako, poput plime.

Klizaljke.

Vie nije bilo sumnje u to da e nova godina donetipromene. im svane, opet e se uputiti ka vrhu. Nee se meati,neka sam izabere drutvo. Sve to je planirala da uini, jesteda mu, kao svaka dobra majka, omogui da dobije eljeni pok-lon. Deca e se sigurno vratiti, a kada joj pokae ono koje muse najvie dopada, njene ruke e imati toliko snage da probiju

led. Moda nee biti ukrasa i pesme, ali radost nee izostati.Konano e mirno moi e da ga posmatra, opijena detinjomsreom. Na kraju, samo to je i vano.

Kada ti i to dosadi, vratiemo se po jo. Gde je voda,tu su i ljudi. Ko zna, moda i meni jednog dana doe onaj pra-vi...

A, dok se to ne desi, uivaemo u svakom prazniku.


42/196

42

Igor Ivanievi

Igor Ivanievi je roen 1989. godine u Kragujevcu. Stu-dent je Pravnog fakulteta, a u slobodno vreme pie, fotograei uiva u horor anru.

Dobitnik je pohvala, priznanja i nagrada iz oblastiumetnike fotograje, a jula 2012. otvara i prvu samostalnuizlobu pod nazivom Bez pisma od Boga.

Od ranog detinjstva pie kako poeziju, tako i prozu.

Septembra 2012. godine u sklopu zbornika Poetsko oe,izdaje i jednu od svojih pesama u izdanju Poete. Zavrava svojprvi roman.


43/196

43

Gong

Te novogodinje noi, nakon to se umorna vratila uvilu i za sobom zatvorila vrata, Dora je pozdravila tiinu. Je-cajima je pozdravila kuu koja joj je tihim kripanjem i sitnimpromajama po okovima poelela dobrodolicu. To je bio je-dini nain na koji je stara graevina mogla da svoje misli i tugepodeli sa enom koja je sa njom i u njoj ivela, s njom u parupatila, ali i u nekim trenucima ak bivala srena. No, ti trenuci

kratkotrajnog smiraja su ve odavno nestali, tako da ih je kuasasvim lepo mogla upakovati u oke i sloiti na tavanu sa os-talim seanjima i slikama svih ljudi koji su nekada u njoj iveli,tu se raali, umirali, voleli, mrzeli i patili.

Dora je tog dana posetila majin grob.

Napustila ju je iznenadno, napokon izdahnuvi nad

ivotom. Jednostavno se jednog jutra probudila, sela za ogledalo,izborano lice osmotrila u odrazu, crvenim karminom naslikalausne u klovnovskom osmehu,a onda u beloj, svilenoj spavaiciposlednje korake nainila ka neofarbanom prozorskom oknu.Skoila je. Vie je nije bilo. Dok ju je erka kao kakvu okrnjenuporcelansku lutku skupljala u dvoritu i povezivala odbegle delovetela, nije ak stigla ni da zaplae. Majka se usiljeno smekala i

staklastim oima kezila. Krv je kao kakav crveni potoi, kojije teio da postane reka, tekla po ve nataloenim naslagamasnega.

Od tada je prolo nedelju dana, razmiljala je Dora.Majka je lekarila u sveem grobu, u novom, skuenom domu,dok se erka pitala da li se napokon oseala ivom? Da li jemogue da se ljudi nekada oseaju ivljim u smrti, nego za


44/196

44

vreme ivota? Majka je najvei deo postojanja provela opivenaivotnim mrtvilom, tako da je dane provodila u nekoj udnojreiji linog Ludolenda. Stvarno je bilo samo ono to je ona u

glavi stvorila, a neispravno je bilo sve ono to nije elela. Zanju je vreme bilo mrtvo, a sve to se deavalo, odigravalo sesamo u estim snovima. U tim saivenim kreacijama tiina nijebila tiina, ona je bila mlada, ljudi su se kretali sinhronizovano,iveli veno, voleli neizrecivo i nijedna pozitivna emocija nijedostizala kraj. Smrt nije postojala. udni su bili samo trenucikada bi se smeno ivahna vratila ivotu i otrgla sanjarenju, ali

takvi momenti su uvek trajali previe kratko da bi se osetili ibili previe mlaki da bi se produbili.

Tog dana Dora je mrtvu i polomljenu majku odnela dosalona, odbeglu ruku koncem priila za rame, beivotno teloposadila na veliku fotelju sa visokim naslonom, naloila vatruu kaminu i jedno vreme posmatrala majin odraz i vatru kojase oslikavala u beivotnim stariinim oima. ena se i daljetiho cerila klovnovskim osmehom i gledala u erku klikeromokom, a onda je Dora postavila aj i sa majkom ispila pos-lednje gutljaje, prijatne, tople tenosti. Na taj nain, uz aj ineobavezno avrljanje, ona ju je ispratila. Gledala je u le nekihsat vremena, a onda napokon reila da staru, izboranu i seduenu prepusti zemlji i crvima.

Sada, dok je stajala naslonjena na vrata i gledala u praznuunutranjost novogodinje okiene kue, nije mogla a da ne osetinelogodu. Bila je sama. Sve je nalikovalo na prolost. Znala jeda vie ne eli da joj se prepusti. Njen ivot je tek trebalo dapone.

Niz velike, vijugave stepenice, koje su se nalik otvorenoj


45/196

45

harmonici sputale pravo u salon, siao je mrav, stariji batleri krenuo ka Dori. Na sebi je imao savreno ispeglan smoking,duga, seda kosa je bila zalizana na slepoonicama, a dva niza

delimino propalih zuba su joj se smeila.Gospoo Dora, govorio joj je ovek, dok joj je

zamiljenoj uzimao crni kaput od tvida i ubaru sa glave, nebi trebalo da izlazite ovako kasno. Ubudue nikada sami neuzimajte koiju. Konji su umorni, a ni vi niste navikli na savtaj napor. Bojim se. Najbolje bi bilo da odete u salon i malo seopustite. Doneu vam oljicu aja.

Dora ga je posluala i zamiljeno, lelujavim i umornimkoracima, koji su odisali nekakvom udnom starou, otilaputem salona. Na sredini je stajala velika jelka, a ukrasi na njoj,ozareni svetlou umiruih svea, su se caklili. U tiini koja jenastala, Dora je jasno mogla da uje zvuk potpetica. Odzvanjalesu u noi u kojoj je samo praznina bila stvarna i opipljiva. U kaminu

je pucketala ve zaloena vatra, a sa velikog zida, obloenogstarinskim tapetama, devojku je posmatrao portret majke. Sme-jala se. Isto kao one veeri kada se polomila i umrla. Seda kosajoj je bila uredno zavezana u punu, a oi su gledale u daljinu.Dora se zavalila u fotelju u kojoj je majka najvie vremena pro-vodila, i zagledala se u sliku. Tako okaena na ekseru, materi-jalizovana na platnu i oivena, irokim, zlatastim ramom, ma-

jka je delovala gotovo stvarno. Kao da ju je na nekakav nainprogonila.

Zauo se udarac gonga i Dora je pogledala na veliki satkoji je stajao iznad kamina. Pokazivao je osam sati uvee.

Jo samo etiri asa do ponoi..., pomislila je, ner-vozno ustala i malaksalim koracima otila do prozora. Rukom


46/196

46

je sklonila teku zavesu od brokata i neko vreme posmatralaseosku decu. Pravila su Sneka Belia tik pored prozora i ve-selo pevuila neku od estih novogodinjih pesama.

ta da poelim sebi za ovu Novu godinu? rekla jetiho.

Iz daljine je dopirao zvuk deijeg smeha, obogaennevinou neznanja, dok je Sneko ve dobijao svoje ledenooblije, a onda je jedna grudva nehotice pogodila prozorskookno. Deca su prestraeno pogledala u Dorin lik na staklu, a

onda su se svi u panici razbeali.Beite, vikalo je jedno dete i kretalo u trk.

Skoro svi su u narednom trenutku nestali, dok suza sobom ostavili samo tragove pretranih koraka, a jednadevojica, koja je trala poslednja, se iznenada saplela i izmuizgubila malo dalje u snegu. Okrenula se i gledala za decom.

Nije bilo nikoga. Krenula je da plae, gleda u kuu i inilo sekao da je oekivala da e se duh pojaviti na vratima i uvui jeu svoje tamne skute. Vrata su se otvorila, ali se na njima nijeukazao duh, ve silueta mlade, plavokose devojke. U ruci jedrala sveu i blago se osmehivala devojici.

Malena, rekla joj je Dora, nema se ega bojati.Zna da sam u pravu, zar ne? Uasno je bezobrazno to su tako

slatku devojicu ostavili da se mrzne u snegu. Polako joj jeprila i blago tipnula devojicine crvene obraie.

Ti si se zaledila. Hoe li da ue na jednu olju toplogaja? Stari Timotije ga je do sada verovatno skuvao. Nadam seda e doneti i kolae.

Devojica je ustala sa snega, pronala odbaenu izmu


47/196

47

i inilo se kao da se dvoumila.

Mama e me traiti, prozborila je. Rekla mi je da dodeset budem kod kue ili mi Deda Mraz nee doneti poklone

ove godine. itave godine sam bila dobra.Imamo vremena do deset, rekla je Dora veselo. I

Deda Mraz nikada ne bi zaboravio na tako lepu devojicu.Lino u te odvesti kui. Zna, dodala je rasejano, nekakoje tuno sedeti samu novogodinjoj noi i druiti se sa staromslikom na zidu. Vi, deca, imate bar Deda Mraza da vas poseti i

obraduje, a nama odraslima ostaju samo misli da nas opomenuda smo sami i stari. Kako se zove?

Ne smem rei ime, prozborila je devojica stidljivo.Tuni ste, gospoo? dodala je bojaljivo.

Dora se setnonasmejala, potvrdila klimanjem glave izajedno sa devojicom ula u kuu ba u trenutku kada je sat na

ispucalim tapetama pokazivao devet.Gong je odzvanjao dok sve ponovo nije utihnulo i zas-

palo u tiini.

*

Poto je Timotije doneo aj Dori i na njeno insistiranjeostavio je samu, ova se okrenula ka mlaanoj goi upuujuijoj ljubazan kez. Devojica je leala na vunenom tepihu ispredkamina i spretno darala vatru. Gledala je u varnice kako leteka vazduhu, a onda nestaju u tmini.

Ima divnu, svilenkastu kosu, primetila je Dora i


48/196

48

bacila jo jedan pogled na bezimenu devojicu. Seam se dasam je i ja nekada imala.

Naalost, dodala je, sa godinama kosa gubi svoj sjaj,

kao i sve ostalo...Koliko imate godina? pitala je devojica Doru.

Dvadeset i osam.

Devojica se promekoljila na tepihu, a onda pogledalau sliku starije ene koja je visila na zidu.

Ovo je slika vae majke? Zbog nje ste sada takotuni?

Dora je jo jednom potvrdila klimanjem glave, a ondase i sama zagledala u majin portret.

Bila je jako stara, primetila je sneno. Umorna odivota, od borbi, gubitaka i svega onoga to vie nije mogla

da ima. Zato je i otila. Ne krivim je. Ne mogu. Samo je elelanovi poetak.

Ali, zar vas nije strah da ivite sami u ovoj kui? upi-tala je bezimena. Tako je strana, jeziva, velika i hladna.

Ponekad jeste, rekla je zamiljeno Dora. Ali, kadaovek malo vie vremena provede sam, on se na tu samou

i navikne, a iz dosade krene da igra mnoge, male, zabavne iposve aave igre. Isprva je samo zabavno, ali svremenom teigrarije postanu neto opipljivo, neto novo i vredno ivljenja...stvarne su.

Devojica je razrogaenihoiju ustala sa tepiha i priladomaici. Spustila je male ake na dugu Dorinu haljinu i sa


49/196

49

uzbuenjem gledala u enine usne koje su se polako micale ipevuile neku deiju pesmicu.

Tamo gde je mata, tamo je i san

Ali kada sekirom zakolje ruan strah

Otera starost kao no dan

Ostane vie prostora za nas

Mogu li i ja da se igram sa vama? pitala je bezimenadevojica. Zvui kao neto to bi mi se dopalo. Znate, dodalaje, ova kua je divna za igru skrivanja. Mama mi nikada nedozvoljava da se krijem od nje, jer se uvek plai da me neepronai, ali vi mi delujete kao neko ko bi voleo da trai.

Ako tako eli, malena, sloila se Dora sa smekomna licu, rukom prela preko devojicine zlataste kose i prstimadodirnula mlade obraze. Ako tako eli...

Ja u se sakriti, a vi ete me nai, vrisnula je ushienobezimena i otrala u pravcu stepenica, za trenutak zastala iokrenula se prema Dori. Javite mi kada bude bilo deset sati.Pokuajte da me naete, hoete?

Hou, dete, dobacila je Dora dok je ustajala sa foteljei kretala prema kaminu. Budi sigurna da u te nai.

Devojica je otrala uz stepenice, dok je Dora brojalanjene malene, ivahne korake i oseala kako joj krv ponovostruji u venama. Toliko mladosti i detinje lepote, naivnosti ineiskavarenosti na jednom mestu u njoj je budilo zadovoljstvo


50/196

50

i nekakvu nedenisanu enju. Prila je majinom portretu i jed-nom se osmehnula gledajui u to staro, izborano lice na uljanojslici.

Mrtva si, dodala je sa zadovoljstvom. Nee vie bititu da me kontrolie i mrtvilom gasi moju vatru. Moram da jenahranim.

ena na slici u ulju se tiho nasmejala i isprva jedvavidljivo pokrenula. U narednom trenutku je stavila koat prstpreko usana i rekla nekoliko tihih ne.

Ne, Doro, uvek u biti tu, prozborila je hrapavim,starakim glasom. Uvek u biti tu da te podsetim ko si tizapravo.

Onda je rukama polako krenula da prolazi sa unutranjestrane platna. inilo se kao da je traila nekakvu rupu u njemuili kakvo osetljivo mesto koje bi moglo da je propusti na slo-

bodu i vrati nazad u ivot koji vie nije ivela.Dora se nasmejala. Uzela je stari svenjak sa kamina i

upalila sveu. Krenula je ka stepenicama i ostavila prazan salonu kojem je ena sa slike i dalje pokuavala da nae izlaz, no nijeuspevala. Ostala je duboko zarobljena u okovima rama.

Izbrojala sam do sto, doviknula je Dora, dok se pola-

ko pela uz stepenice. U jednoj ruci je drala plamteu sveu, adrugom pridravala krajeve duge haljine. Pronai u te, male-na. Nadam se da si se dobro sakrila. Igra skrivanja je i mojaomiljena... a zna li zato? Zato to te ja uvek pronaem.

Gong je odzvonio deset sati. Dva sata do ponoi.


51/196


52/196

52

lea na prijatan duek majinog kreveta i posmatrala krv kojaje veselo oko nje kretala da tee. Osetila je elju da se nasmejenad ovim pobedonosnim porazom.

Devojica se popela na krevet i ugnezdila iznad Dorineglave. Spustila jeprstie na lice umirue ene i klizila njima pokoi.

Ne sme da zatvori oi, cvrkutala je. Ne sme dane vid. To sam ja, zar me ne prepoznaje? Sada znam da znamoje ime.

Dora je gledala u okrenutu sliku detetove glave iznadsebe, nasmejala se i u narednom trenutku izdahnula. DevojicaDorinim oima nije dala da se zatvore. One kapke je dralazategnutim jo nekoliko trenutaka, a onda je izvukla no izeninog tela i prinela ga mrtvom eninom pogledu. Kopalaje kao pravi mali rudar nekoliko narednih trenutaka, a onda uakama imala dva lepa, Dorina oka. I dalje su gledala u nju

na udan, moglo bi se ak rei i srean, nain, a onda ih jedevojica odloila u dep pantalona.

Sada emo se stalno gledati, rekla je i otila do toalet-nog stola i iz njega izvadila crveni karmin. Vratila se Dorinombeivotnom telu i na licu mu docrtala klovnovski osmeh.

Sve je delovalo kao savrena lakrdija.

enine prazne one duplje su gledale u mrak, a usne sesmejale u agonoji.

Gong je odzvanjao jedanaest sati. Jo samo malo doponoi! A onda, Srena Nova godina! Srena Nova godina! tapoeleti sada?Pitala se devojica. Smejala se jo neko vreme,a onda je uzela sveu sa poda, otila do vrata i polako izala u


53/196

53

hodnik.

*

Bilo je deset minuta do ponoi kada je salon osvetljav-ala samo jedna svea koja je dogorevala. U kaminu se vatrapolako gasila, dok je poslednja cepanica zavravala u pepelu.Na zidu, slika ostarele majke je i dalje pokuavala da izaeiz rama, a na fotelji sa visokim naslonom, umotana u ebe

sedela je devojica.Posmatrala je prvo sliku i cerekala se bezuspenim

pokuajima ene da napusti zatvor od platna, a onda je pogledusmerilaka prozorskom oknu i snegu koji je vejao spolja. Samesta na kome je sedela tek jedva je mogla da uoi Sneka,koga su te veeri deca napravila. Gledao je u nju... dva crnadugmeta umesto oiju.

Sa sprata su dopirali zvuci koraka.Neko je polako silazioniz stepenice. Zajedno sa njimje dola i svetlost. Devojica seokrenula i pogledala u starog batlera Timotija, koji joj se sadobro poznatim i blagim osmehom pribliavao.

Gospoo Dora, zar nije kasno? primetio je gledajuiu devojicu. Jo malo, pa e pono. ini mi se da nas dvoje

ulazimo u jo jednu Novu godinu, dodao je blagonaklono.

Devojica se iskobeljala iz ebeta i ustala sa fotelje.Stala je ispred batlera i gledala ga ispod oka.

Ja nisam gospoa, rekla je ljutito i nogom lupila opod. Imam samo deset godina!


54/196


55/196

55

Odsjaj svee se sve bre udaljavao idui ka salonu.Devojica je pokuala da zaspi, ali joj nije polazilo za rukom.Ustala je i otila do toaletnog stoia nad kojim je stajalo veliko

ogledalo. Uzela je ealj i njime poela da prolazi kroz svilen-kastu, plavu kosu.

Iz ogledala ju je posmatrao lik starice. Smekala sekrezubo i sa uivanjem eljala razreene sede. Oi su kiljileu daljinu, a glas je polako, negde iz nutrine, isputao hrapavizvuk. Mileo je prostorijom. Starica je pevuila:

Tamo gde je mata, tamo je i san

Ali kada sekirom zakolje ruan strah

Otera starost kao no dan

Ostane vie prostora za nas

U salonu je gong oznaio pono.

Dola je nova godina.


56/196

56

Ivica Milari

Ivica je roen 1983. godine u Novom Sadu, gde jezavrio osnovnu i srednju kolu. U Novosadskoj novinarskojkoli je 2007. godine zavrio specijalizovane studije novi-narstva, a 2009. godine je diplomirao psihologiju na Filozof-skom fakultetu u rodnom gradu.

Objavljivan u zbirkama Utkane prie, Antidepre-siv i Anomalija #1, zbirkama Tragovima bosanskogkraljevstva i Baton u Bosni i Hercegovini i zbirci Prie odinosaurima u Republici Hrvatskoj.

Saraivao sa asopisima Gradina, Emitor, ZnakSagite i nedeljnikom Grad.

Oktobra 2009. godine osvojio je nagradu ura ukanovza rukopis zbirke pripovedaka Novosadska zadovoljstva koja jeobjavljena u januaru 2010. godine.

Sajt: ivicamilaric.blog.rs


57/196

57

Tetsuo i eki

Kakvo li je vreme u Kobeu? Tetsuo je frknuo na ja-panskom.

ekaj, eki je izvadio telefon iz depa i malo araopalcem po ekranu. Oblano. Kiovito.

Kao i ovde.

Pike kineske, sve u vas pobiti, ovek koji je kleaoispred njih zajeao je na srpskom.

Njegova obrijana glava bila je prekrivena masnicama iposekotinama, a ruke i noge vezane iza lea serijom kompleksnihvorova. eki se sagnuo i otvorio gornji deo trenerice koju jenosio.

Koliko lanaca, zadivio se nakitu koji je ovek nosio.Kladim se da e zakaiti jedan. Glavu dole, debeli psu,

prodrao se na oveka kada je pokuao da ih pogleda. Da gapitam poslednji put?

Hajde.

eki je otvorio aplikaciju i jasno izgovorio u nju.

Gde moemo da naemo uzorak nove supstance?

Gde je u stanju pronali mi novo materija, preveo jeprijatan enski glas iz zvunika telefona.

ta? Jebau vam kosooku majku, mrmljao je sebi ubradu dok mu je krv curila sa uglova usana.

ta? Seksualni odnos, nepoznata re, majka, drugi,jednako prijatan glas preveo je na japanski.


58/196

58

Tetsuo je isukao katanu. Na trenutak, seivo je uhvatilomeseinu u gotovo potpunom mraku Fruke Gore. ovek jeuutao, a eki se povukao korak unazad. Sledeeg trenutka,

njegova glava kotrljala se prema oblinjem panju. Najke pa-tike nekoliko sekundi rovale su mehaniki po zemlji, a zatimse umirile.

U ta smo se kladili? Tetsuov osmeh bio je druga stvarkoja je te noi blesnula u tami.

Vozei oprezno, vratili su se u grad i parkirali ispred

Holidej Ina. Tetsuo je ostavio katanu u gepeku, ali je zato poku-pio tanto u koricama i zavukao ga iza pojasa. eki je dohvatioGlok, proverio arer i stavio ga na isto mesto. Uli su u zgradui klimnuli glavama devojkama za recepcijskim pultom.

Moramo veeras da zovemo neke devojke.

Mhm, sloio se Tetsuo u liftu.

Na poslednjem spratu doekali su ih ljudi veoma slinionom kog su sat vremena ranije obezglavili. Pokazali su da jeput prema kancelariji otvoren. Obojica su se izuli ispred vratapre nego to su uli.

Pozdrav, prvi se javio Marko, mravi hipster i efovsin koji je teno govorio japanski.

Dobro vee, obojica su odgovorila u glas i naklonilase.

ao, ef, stariji ovek nalik na prosenog starijegoveka u prosenoj odei za starije ljude, pozdravio ih je nasrpskom.

Nije bilo problema?


59/196

59

Nije bilo problema.

Jamagui sindikat reava probleme, nacerio se ekii pruio svoj telefon. Potvrda.

Marko je prihvatio ureaj i odneo ga do oca, koji jenepomino sedeo na jedinoj stolici, naslonjen na jedini stou prostoriji. Iza staklenih zidova videla se Petrovaradinskatvrava i laserski snopovi koji su projektovali nekoliko putavei hologram kule-sata iznad samog objekta.

Koprcao se kao prasence, prokomentarisao je ef.

Fino. Duboko zakopan?Da li ste ga dobro sakrili?

O, da.

I nije imao uzorak kod sebe?

Novanik bez dokumenata, neto gotovine, dva mobil-

na telefona, kljueve. Nita vie. Sve smo zakopali na drugommestu.

I ovaj bez uzorka. tedljivi su ti derani, nema ta, efje dobacio sinu.

Marko je slegnuo ramenima. Nekoliko trenutaka, nikonita nije govorio.

Ko je sledei? Tetsuo je eleo da zna.

Za sada, niko. Odmorite malo. Javiemo vam se.

Obojica su se ponovo poklonila i napravila nekolikokoraka unazad, dok im se zadnjice nisu prislonile uz vrata.U prolasku, eki je poslao poljubac telohranitelju koji ih jeposebno gnevno posmatrao.


60/196

60

Nemoj praviti probleme.

Ali, vidi kako je sladak. eeru? Smejao se eki,dok ga je ovek markirao poput ajkule. Kockasti majmuni.

Tokom vonje do kue obojica su utala i sluala novialbum najnovije korejske pop senzacije. Tetsuo je vozio, prateiuputstva koje je GPS projektovao na Tojotinu oferku. eki jetiho pevuio uz pesme sve dok se nisu parkirali ispred neu-padljive kue u Mornarskoj ulici. Telep je bio tih i pust, osimretkog udaljenog lavea pasa. Nakon jednog je i eki poeo

da zavija.im su izali sa aerodroma na eneju, Marko ih je do-

veo u tu kuu. Bilo je to pre tano tri nedelje, a od tada su njihdvojica ubili etiri oveka, a iste prostorije se ispunile praznimbocama votke, pikavcima i raznim drugim otpadom.

Gledali su zajedno epizodu emisije Srbija trai novu

superzvezdu i pili Redbul sa Baltik votkom pre nego to jestigla prostitutka koju su pozvali. eki joj je otvorio vrata.

Zdravo lutko!

Dobro vee, ja sam Sandra, pristojno se javila de-vojka, kao da joj se svaki dan Japanci na Telepu obraaju najapanskom.

Bila je mlada, visoka, sa isturenom vilicom iiznenaujue pristojnim prirodnim grudima koje su trale nasuvie mravom telu. Odmah, eki joj je stegnuo jedan guz ucrvenoj haljini. Tupo se nasmejala i sledila ga u dnevnu sobu.

Uz pomo aplikacije za prevod i ekievih demonstraci-ja, objasnili su joj ta ele i skinuli svoja odela. Zurei, a potom


61/196

61

liui njihovu kou prekrivenu gustim, arenim tetovaamaSandra je ispunila sve to su zatraili. Nakon dva sata, svo trojesu mrknuli po dve linije kokaina.

Ja ne mogu ponovo da svrim, objavio je Tetsuoleei na Sandrinim leima.

Pa silazi onda, ja mogu, viknuo se eki i privukaoSandru blie sebi. Tako je, lutko, tako je!

Tetsuo se paljivo pomerio unazad, siao sa kaua ivratio gledanju srpske televizije, a Sandra i eki nastavili da

stenju jo nekoliko minuta. Potom su zajedno gledali MTV ipodelili doint.

Nije loa ova Sirija, konstatovao je eki, tipkajuiodsutno Sandrinu bradavicu.

*

Onesveen od alkohola i narkotika, Tetsuo sanja.

Ponovo je deak u Kobeu, goljavi klinac u dvoritukole. Kenzoa, njegovog najboljeg druga, zadirkuju tri starijadeaka, tipaju ga krvniki za salo i utiraju ga po nogama.Kenzo plae i pia u gae od nemoi. Tetsuo zna kako mu je;

i njemu to esto rade. Ali, taj dan je neto drugaije. Tetsuo seprisea oca koji mu lupa amare kada se vrati pijan iz smeneu poti, i majke koja pojaava zvuk televizora da komije neuju kako ga preklinje da prestane. Tetsuo uvia da je ivotla, prevara, da nita tu nema ni za koga, pa ni za njega, da jesve prazno i zlo. Dua mu naputa telo, postojanje postaje lakoi prozirno, a on sa visine posmatra, poput duha, kako Tetsuo-


62/196


63/196

63

Stomaka prepunog testa, feferona, kulena i istopljenogsira, eki sanja.

*

Sedi na motociklu i blene u sopstveni stomak koji sepreliva preko rezervoara za gorivo. Tetsuo je pored njega,namrten ispod naoara za sunce. Preko puta, petorica lanovadrugog bosozokua ih posmatraju nezainteresovano; jedan u ruci

dri metalnu cev i okree je poput kiobrana. Naslonjeni na zidbone uliice, dvojica mukaraca u odelima, zakopani do grla,pue i gledaju ta e se dogoditi. ekiu drhte ruke, pa stee kor-man jo jae. SputaLinkin Parkmajicu u elji da sakrije salo,nekoliko puta turira i ubacuje mainu u brzinu. Juria premanjima, izvlai kratku bejzbol palicu iz leita pored sedita ipokuava da zamahne prema grupi. Meutim, palica mu izlee

iz vlanog stiska, a on gubi kontrolu. Toak udara o ivinjak,motor skae na trotoar i udara jednog mladia, dok se ostalisklanjaju u stranu. eki pada na zadnjicu poput cigle, i isputabolan uzdah. Vidi da se ona metalna cev die iznad njegoveglave, vidi bol koji dolazi, rascepljeno lice, maloumnu majkukoja dolazi da ga poseti u bolnicu i donosi mu omiljene slatkie.Nada se da e ga udarac ubiti.

Udarac ne stie, ve uje brundanje Tetsuovog SuzukijaDR650SE 2013. On skae sa njega, otima cev iz ruku i udarabiveg vlasnika po kolenima. Kosti krckaju pri susretu sa meta-lom, a mladi jei i pada.

Od preostale trojice, samo jedan deluje spremno natuu. U njegovoj aci je zakrivljen no, tanto. Tetsuo se smeje,


64/196

64

a eki zna da mu je svejedno.

Nekoliko sekundi kasnije, Tetsuo pomae ekiu daustane. Duboka posekotina krvari na njegovoj levoj podlaktici,

ali mu protivnik lei na trotoaru bez svesti, sa nosem koji jepomeren nekoliko santimetara u stranu. Ostali bee, a ekinemilosrdno uta mladia i dodatno pomera nos, koji poinjejo jae da krvari. Poinje da se trza, kao da je povezan na stru-ju. Obojica podiu motore, a Tetsuo stavlja tanto za pojas. Udaljini se uju uzvici i policijske sirene.

Jedan od dvojice ljudi u odelima koji su nepominoposmatrali prilazi i ceri se. Tetovae oko njegovih zglobova sevide kada skine naoare.

Debeli, davno nismo videli nita smenije, udaramu blag amar. Ali, niste bili loi. Javite se ako bi eleli nekiposli.

ovek odlazi, a njih dvojica se poklanjaju.eki se probudio uz zvuke sopstvenih prdea. Tetsuo

ga je posmatrao nekoliko trenutaka, a zatim poeo da se sme-je.

Dva dana kasnije, Marko im je javio da nastupaju uvee,i to u velikom stilu. eki je oistio Glok i zalepio dodatne

produene okvire za podlaktice i listove. Tetsuo je nekoliko satiradio iaido kate u dvoritu kue, prolazei polako kroz vazduhsa zatupljenom katanom od aluminijuma. Sa drveta trenje,crna maka ga je posmatrala. Kada je prola pono, izali su naulicu, gde ih je Marko ekao.

Daj mi telefon, da vam ostavim lokaciju, smestio seiza njih u Tojoti, i govorio naslonjen meu seditima. Skreni


65/196

65

ovde, hou neto da vam pokaem.

Automobil je izaao na bulevar Cara Lazara i odmahuao u guvu. Kretali su se brzinom peaka kada su stigli do

policijskog kordona. U vazduhu se oseao miris zapaljenegume.

Auto-bomba, parkirana ispred kaa gde smo poslalidvojnika mog oca. Ubijeno je sedam osoba, nai i etiri civi-la.

Sva trojica su pogledala ugao zgrade koji je bio potpuno

uniten, okruen policajcima sa mainkama koji su udaljavaliprolaznike, skenirajui usput njihove zenice. Zguvana karo-serija automobila, sagorela do golog metala, stajala je ispredcrne rupe u betonu. Okolno zelenilo takoe je bilo spaljeno, adelovi konstrukcije kaa i dalje su se dimili.

Opako, prokomentarisao je eki zadivljeno.

Znate li ta ovo znai?Eskalacija.

Tano, Tetsuo. Eskalacija. Protivniki klan nam dajedo znanja da se sa njima ne moe razgovarati. Poruke koje smoim slali poslednjih nedelja oigledno nisu dole do otvorenihuiju. Ne ele da podele uzorak sa nama. Mi ne prihvatamo taj

odgovor, a oni na.ta se od nas oekuje?

Na lokaciji se nalazi klub, malo mesto. elimo mak-simalnu koliinu tete, u svakom smislu. Niko tamo nee biticivil, razumete? Slavie veeras, a nai tehniari su prosledilicrve koji e onesposobiti sve linije komunikacije izmeu klu-


66/196

66

ba i ostatka sveta, ukljuujui i antene za mobilnu telefoniju.Uite na tu proslavu i sredite sve tamo. Pronaite uzorak uko-liko moete, sigurni smo da bi morao da bude tamo. Pobijte ih

posle toga.Sve?

Sve.

Nema problema, eki se iskezio.

Policija?

Nee reagovati dvadeset minuta, toliko su plaeni.Ovo moe biti problem, Tetsuo je uzdahnuo. Ne zna-

mo puno o tom mestu, nismo mogli da se pripremimo, nismouradili jo nekoliko stvari. Samo nam bacate ovo pred noge.

Znam, Marko je rairio ake. Krizna vremena. Po-tencijal supstance, koliko ujemo, je ogroman. Rat izmeu

naih klanova deluje neizbeno, to znai obrauni na ulica-ma, mrtvi prolaznici, nove auto-bombe i slino. Mi moemoda upravljamo lokalnom policijom donekle, ali je samo pitanjedana kada e se umeati reaktivni tim policije EU. A, to donosipolicijski as i ubrzane sudske postupke. Nakon toga, svi gu-bimo. Ovakav nasilan potez, koji niko ne oekuje, pogotovo neveeras, nakon napada za koji oni veruju da je odneo mog oca,

moe takav sukob sasei u korenu. Mnogi kapetani suparnikogklana bie u tom objektu. Nae ljude prate i nadgledaju. Verujuda nismo u stanju da se ovako brzo mobilizujemo. I u pravusu. Vas i dalje ne poznaju, ne znaju da ste ovde. Neete privuipanju, niti skrenuti jedan jedini pogled na sebe. Dvadesetminuta! Iskoristite taj prozor najbolje to moete. Da li vam jepotrebna dodatna oprema?


67/196

67

Ne, smrknuto je odmahnuo bradom. Imamo sve.

Odlino. Ovo je pomalo improvizacija, ali nae simu-lacije teorije igara sa ovim scenariom pokazale su veliku ansu

za uspeh ukoliko uspete da uklonite ljude u tom klubu. Progra-mi predviaju da bismo u tom sluaju ostatke njihovog klanaasimilovali u roku od nekoliko meseci, bez previe otpora.Uzorak bi nam bio ogroman posed. Takoe, time bi va posaosa nama bio okonan, a Jamagui sindikat bi mogao da vasdobije nazad u roku od nedelju dana, i to uz nau zahvalnost iduplirane premije za obavljeni posao. Uzorak bi takoe ubrzo

bio prosleen klanu, kao dokaz neraskidivog prijateljstva.

Da... Tetsuo se sloio, iako je zvualo kao da mu jesvejedno.

Bie sve odlino-savreno, nita ne brinite gazda,eki je rairio sako i pokazao Glok koji se tu nalazio.

Dobro, Marko je obrisao nos o nadlakticu Ja u izaiovde. I srena nova godina!

Obojica posmatraju kako Marko ulazi u blindiran dip,dok mu dva telohranitelja dre vrata.

Vidi, stvarno, eki je podigao telefon. Trideset iprvi decembar!

Tetsuo je napuio usne i pogledao na asovnik kon-trolne table.

Idemo da pojedemo neto.

Moe!

Seli su u Karibik na bulevaru Osloboenja. Ulice su bile


68/196

68

zakrene saobraajem, a trotoari peacima. Nezainteresovanosu posmatrali tuu grupe mladia sa navijakim alovima, prenego to je policijski transporter preao ivinjak i umalo pre-

gazio polovinu njih. Iz njega je izala gomila policajaca u opre-mi za nerede i poela da hapsi one koji su najsporije beali.

Tri srednjokolke u helankama sa procepima koji supratili liniju izmeu guzova prole su pored njihovog stola inasmeile se.

Ne znam ko je smislio tu modu sa zarezima na dupeti-

ma, ali oboavam tog oveka. Ili enu. eki je ispio sok izplastine ae. Vidi ih, prelepe su ove male Sibirke. Hoemoli moda da pozovemo Sandru jo jednom, neto sam se uzbu-dio?

Nemamo vremena.

Moda da ponudimo nekoj od ovih da se provoza sa

nama? Imamo dosta eura za jednu kratku ponudu? Biu brz.Nemamo vremena.

ta ako umrem veeras?

Umree, i to je to, Tetsuo je obrisao usta i ustao odstola.

Ej, Kinezi, hoete da se malo provedete sa nama zanovaka? Upitala je na srpskom jedna od tri devojke u prolazu.Jeftino, a bie zabavno?

ao mi je mala, eki se nasmeio i odgovorio najapanskom Rado bih ti pokazao zmaja, ali nemamo vremena,coknuo je jednom i poslao im poljubac.


69/196

69

Sve tri su mu pokazale srednji prst.

U kolima, svuda oko njih dolazili su zvukovi muzike,galame, policijskih sirena, udaljenih prasaka petardi i malih

vatrometa. eki je repetirao i hvatao zrno koje je iskakalo izcevi, mumlajui neku melodiju. Tetsuo je parkirao nekolikoulica dalje od lokacije koju im je Marko ostavio. Izvadio je ka-tanu iz gepeka, stavio je ispod kaputa, namestio tanto na mestoi pogledao ekia, koji je piao pored zadnje gume.

Da li si spreman?

Voleo bih liniju kokaina, ali se plaim da e mi rukedrhtati.

Bolje nemoj onda.

Neu. Sve e biti dobro, brate, je li tako? eki sezakopao. Brate, sve e biti dobro?

Bie.

Sanjao sam sino da smo klinci, na motorima, pre negoto su nas regrutovali. Ba smo bili ludi tada, je li tako?

Jesmo.

A, sada smo jo opasniji, ti i ja. Je li tako?

Jeste.

Idemo.

*

Dok su Tetsuo i eki prilazili sasvim obinim vratima,


70/196

70

sasvim obine, iako luksuzne kue, neupadljivo uvuene meustarim zgradama Podbare, Sandra je spavala.

Sanjala je da se igra sa deacima iz zgrade, da im poka-

zuje specijalno mesto, i kako se osea mono dok oni crvenei nespretno, bojaljivo dodiruju njenu hladnu kou. A, onda seti deaci pretvaraju u odrasle ljude, mukarce koji su ponekadnasilni, ponekad plaljivi, ponekad pijani, a ponekad ak i udniKinezi, ali uvek uzbueni i eljni da dodiruju njena specijalnamesta. Lei na mekanom pokrivau, u savreno beloj prostorijiiji zidovi se ire u nitavilo, iz kog se polako formira obris, a

zatim ruke i noge. Obris pripada mukarcu, savreno graenom,do te mere akda ga Sandra uopte ne razaznaje, ali zna da gavoli, da ih sve voli i sve je spremna da utei, razume i primiu sebe. Sanja kako iri noge, a obris lee na nju, istovremenopredivno mekan i veoma tvrd, savren i idealan. Sandra stenje iprihvata ga, znajui da mu daje ono to je svima davala maloutehe i topline, u svetu koji je sve osim topao i utean.

Sandra se probudila uz vriske, a debeli ovek koji jeleao na njoj i stenjao naglo se zaustavio i poeo da se osvreoko sebe.

ta se to ulo? upitao je zadihano.

*

Tetsuova otrica, prekrivena nanovlaknima ugljenika,prepolovila je sigurnosnu kameru zajedno sa draem. ekije drao oruje upereno u zemlju, naslonjen na zid pored vrata.Dug arer virio je iz drke kada je pitolj prislonio uz grudi.Tetsuo je priao i zauzeo identian poloaj sa druge strane


71/196

71

vrata.

Spreman? Tetsuo mu je namignuo.

Jebe ovo, brate. Jebe ovaj svet. Spreman sam.Sreno, Tetsuo je zatvorio oi i podigao ma u srednji

gard, aka prislonjenih uz kuk.

eki je proverio vrstu municije, pogledao oko sebe iiskoraio pred ulaz. U okolnim ulicama ule su se petarde. Po-digao je oruje i naciljao, ali nije povlaio oroz sve dok nijedoekao sledei pirotehniki bara. Nije morao dugo da eka.Sa okolnim praskanjem i on je poeo da puca; po jedan metaku svaku arku vrata. Pucnji su se stopili sa okolnom bukom, azrna sa jezgrom semteksa proizvele male, potmule detonacije usvakoj arci, nakon ega je ispalio jo tri zrna oko brave. Teko,gusto drvo drobilo se poput stiropora.

Hajde brate, eki je utnuo vrata svom snagom.

Sandra nije imala pojma ta se deava. Gola i raskreena,opijena od mrka heroina, izgubljena pod dreavim neonskimsvetlom, posmatrala je kako se mukarci koji su nju i drugedevojke iznajmili teturaju po prostoriji, kako njihove erekcijepadaju dok kopaju po gomilama odee.

Zovi nekog, upali su nam na gajbu!

Telefon mi ne radi.

Ostavio sam telohranitelje u Lazinom Teletu, nitanam nisu javili da se sprema. Ovo ne bi smelo da se deava!Bre, greka nekakva!

Kakva greka, jesi normalan?


72/196

72

Daj utoku!

Nisam je poneo.

Ni ja.ta da radimo?!

U daljini, Sandra je ula tumaranje i uurbane korake,kao i vriske mukaraca koji su presecani u treptaju oka. Drugedevojke su poele da se ogru, nespretno navlae cipele sa vi-sokim potpeticama, ili su samo zbunjeno treptale i sabijale sejedna uz drugu.

ta se deava? upitala ju je plavua sa silikonskom us-nama sa kojom se ljubila na poetku orgija. ta se to uje?

Ne znam, Sandra se stresla.

Kretali su se u tandemu; Tetsuo prvi, sa ekiem kojise osvrtao iza njega, traei preivele. Po probijanju vrata upali

su u iroki hol, i naleteli na dvojicu mukaraca. Prvi se draoza potkolenicu, prekrivenu iverjem koje je odletelo nakondetonacija semteks municije, a drugi je pokuao da podignesamaru sa skraenim cevima. Tetsuo je izveo klasian kendo-koto odbrambeni manevar i tupom stranom odbio oruje daljeod sebe. U drugoj polovini istog poteza vrh katane spustio se naovekov zglob, a oruje palo zajedno sa akom. Sledei zamah

proveo je seivo iznad njegovog kuka i preko stomaka, zbogega se sloio na zemlju, drei svoje iznutrice. eki je za tovreme udario pitoljem drugog u lice i odmah ga onesvestio.

Pazi na vrata, Tetsuo je naredio, i obojici zabio ka-tanu ispod brade pravo u mozak, to ih je umirilo.

Idemo dalje? eki se nasmejao, a znoj mu je svetleo


73/196

73

na licu.

Idemo.

*

Jebote, ta je ovo?

Sandra je primetila da mukarci u uglu sobe posmatrajumali monitor.

Ko su ovi tipovi? Neki Kinezi, kakva je ovo zajeban-cija?

Nije brate, upravo su zaklali Borisa i Robiju!

Jedan ima ma, jebao te otac! Brate, beimo odavde.

U umu uronjenom u heroinski stupor, Sandra se prise-tila da joj je jedna od devojaka u taksiju rekla da idu na gaukod nekih opasnih kriminalaca. Nije obratila panju na to, svedo sada.

Nemamo gde, to je jedini ulaz. Nema prozora,niega.

Daj prangiju neku, bre!

Moja je ostala u garderoberu.I moja.

Neu da umrem, u kurac!

ekaj. Imamo... Imamo uzorak. Rekao si da bi u veimkoliinama ozbiljno sjebao oveka. Test-majmuni su vadili jed-no drugom oi, je li tako? Priao si mi to, brate!


74/196

74

Jeste, jesu, sjebe u veim koliinama potpuno.

Dajmo ga ribama, i gurnimo ih u hodnik. Kapirate?Neka... To to e ih srediti.

ta?

Daj boicu ovamo.

isto?

Da, jebote, to je poenta. Neka odlepe. Neka nam kupekoji minut.

Evo ga.

Dolazi ovamo, kurvo!

Odjednom, Sandra je osetila da se devojka pored njepomerila. Nije tano mogla da uvidi ta se deava, ali je prime-tila da joj mukarci guraju neto u usta, a zatim je izbacuju krozvrata. Dohvatili su drugu devojku, a posle nekoliko sekundi,grube ake su se spustile i na njeno telo. Mlitavo se kretala posobi dok su je gurali i vukli, a zatim je na jeziku osetila netoneverovatno.

Polako, eki je usporavao Tetsua.

Posle dva telohranitelja, ubili su jednog onesveenogoveka na kauu, a eki je ispalio rafal u telo tipa koji je

istrao na njih sa kuhinjskim noem. Kua nije izgledala kaononi klub, ve vie poput jeftinog bordela, u kom je svakasoba vodila direktno u sledeu, bez dodatnih vrata i prolaza,zatamnjena ili obojena dreavim neonskim svetlom. istili sujedan po jedan segment.

Neto se uje ispred, Tetsuo je zastao i podigao seivo.


75/196

75

Neto udno.

eki je nianio preko njegovog ramena.

Otvoriu vrata.

*

Na nepcu nije osetila puno toga, osim blagog peckanja.Tenost je imala ukus deterdenta, samo pojaanog hiljaduputa, ali sve to je saznala preko svog nosa, a ne jezika. Guralase sa drugim devojkama u mranom hodniku, potpuno dezori-jentisana, dok joj je drelo gorelo. Uhvatila se za vrat i prsti sujoj dotakli neto mekano, gotovo elatinasto. Koa dunika sesavijala poput tanko razvuenog testa i inilo joj se da moeda proe prstima kroz nju. Nije oseala bol. Neko ju je gur-nuo, zbog ega je izgubila oslonac i udarila glavom o zid. Ni to

je nije zabolelo, ali se jeste okrenula i zamahnula rukom krozvazduh. Zakaila je neto akom, a komad mesa ostao joj meuprstima. I sama je primila udarac, inilo joj se da krvari, ali idalje nije bilo oseaja. Nije bilo niega, osim besa.

U umu, plamiak koji joj se iz stomaka postepenopenjao kroz telo stigao je do mozga i tamo pretvorio u poarkoji je prodirao sve, njenu linost, misli, seanja i oseanja.

Ostao je samo bes, bez oblika, cilja i svrhe.

Na drugom kraju hodnika, otvorila su se vrata i pojavilase svetlost.


76/196

76

*

Tetsuo se zaledio. Gomila golih devojaka, deformisanih

lica i ispruenih ruku navirala je ka njemu. eki je zamucao, ipovukao se nekoliko koraka unazad.

Jedna je pokuala da povue Tetsuoa za ramena. Iz-makao se u stranu i udario je pesnicama stegnutim oko drkekatane. uo je kako joj se vilica dislocirala, ali je ostala nanogama. Druge su takoe grabile ka njima, trzajui se poput

epileptiara tokom napada.ta je ovo?

Ne znam. Poni da puca.

Prvi hitac je proao kroz butinu najblie ene, a drugi itrei kroz njen grudni ko. Rane su krvarile, ali ena nije stala,sve dok joj Tetsuo nije odrubio glavu.

Pucaj!

U guvi, eki je zateturao i pao, zbog ega je jedvauspeo da se okrene na lea i ispali rafal u plavu devojku saogromnim silikonima koja se nadvila nad njega. Tetsuo ju jeutnuo prema grupi, i zamahnuo ponovo. Drugu je presekaoskoro na pola, ali je njegov ma ostao zaglavljen, a devojka ga

povukla i istrgla iz njegovog stiska. U padu, nekako je uspela daga uhvati za levu ruku i jednim stiskom slomi obe koske u njoj.Tetsuo je zavritao, i izvukao tanto nepovreenom rukom.

Pucaj!

eki je, meutim, drao na nianu Sandru, iji grkljanse gotovo sasvim istopio; kroz pukotine penila je krv i pljuvaka.


77/196

77

Izgledalo je kao da joj se koa ljuti, a izmeu avova videlo seukasto salo i crveni miii.

Sandra? eki je upitao tupo i zastao dovoljno dugo

da ona prie malo blie.Sruila se na njega i uhvatila ga za salo oko struka.

eki je zastenjao, a ona sa odelom oupala i kou. Stenjanjeje postalo jeziv vrisak.

Tetsuo!

Pored, Tetsuo se izmigoljio iz naleta poslednje devojke,provukao ispod ispruenih ruku i stvorio iza nje. Zabio je tantoispod linije lobanje, i zavrnuo seivo. Sandra je nastavila saupanjem. Na komadima krvave koe videle su se izguvanetetovae, a vritanje nije prestajalo, sve dok Tetsuo nije izvukaokatanu iz lea i nekako uspeo jednom rukom da je zarije ispodSandrine brade. Ona se okrenula na lea i izdahnula kroz plavo

obojene usne.Sve se umirilo, osim ekievog tihog zapomaganja i

grcanja pri svakom udahu. Njegovo odelo bilo je prekrivenokrvavim rupama veliine pesnice.

Gotov sam, unezvereno je pogledao Tetsua.

Smiri se.

Gotov sam.

Zvau pomo.

Nee doi. Pusti me da idem... brate.

ekaj.

Pusti me, dodao mu je Glok. Da idem.


78/196

78

Kroz suze, Tetsuo je prislonio cev na znojem oroenoelo.

Jebe ovaj usrani svet, Tetsuo...

Hitac je odzvonio u prostoriji. Iz spoljanjosti su stizalizvuci odbrojavanja, praeni ogromnim vatrometom.

*

Tetsuo, ef Jamagui sindikata pokazao je da klekneispred njega i drugih porunika.

Tetsuo se poklonio i spustio na mesto. Ruku u gipsunamestio je u krilo.

ujemo da je bilo... krvavo, ef je rekao kroz dimcigarete.

Jeste.Izgubio si prijatelja tamo?

ekia, dodao je jedan od porunika. Debeli tip.

Da, seam ga se. Tuno. Ali, nai prijatelji su veomazadovoljni. Kau da ste uspeli samostalno da zbriete drugiklan. Dva Jamagui oveka protiv itavog klana. Impresionirani

smo.

Hvala. Vaa ast je moja ast.

Ima li ti neto da nam kae?

Nita, gospodine, Tetsuo nije podizao pogled sa poda.

U redu. Slobodan si.


79/196

79

Ustao je i paljivo napustio prostoriju, a zatim i seditesindikata, neuglednu poslovnu zgradu na periferiji Kobea. Dokje sedeo u vozu, okruen ljudima koji su se vraali sa posla,

izvadio je malu boicu sa plavim sadrajem i podigao ju premaneonskom svetlu na plafonu. Izgledala je tako obino, a svimukarci u sobi kleli su mu se da postoji samo jedna na svetu.Ispovesti su bile malo udne, budui da ih je sluao preko ap-likacije telefona mrtvog prijatelja. Glavni hemiar se zaklinjaou decu da ne postoji nita slino, i da ga moe uiniti bogatimpomou uzorka, samo ukoliko ga potedi. Uveravao ga je da je

istom obliku to uasan otrov koji ljude pretvara u ivotinje,ali da bi uz dodatne procese mogao da postane najpopularnijinarkotik na svetu. Verovao je u njihove rei, kao to su Marko injegov otac verovali da je kua sluajno zapaljena tokom borbe,i da nikakav uzorak nije pronaao. Sve je nestalo u plamenu.

Vratio je boicu u dep sakoa.

*

U toplom drmusanju voza, Tetsuo sanja.

Sanja da vidi svet, usrani svet koji mu je uzeo jedinogprijatelja i jedinu osobu do koje mu je bilo stalo. Posedovae

taj svet, prvo sindikat, pa japansko trite, pa prekomorsku dis-tribuciju, i na kraju sve velike centre populacije na kontinenti-ma. Sve e to biti njegovo, sve dok jedan dan ne promeni dozu ipoalje ju u svaki kutak planete. Niko nee ni osetiti razliku, dokne bude prekasno. Davno je shvatio da ljudi postaju bolji kadase od njih odvoji deo tela koliko e samo postali bolji kada imprui neto to e im trajno odvojiti umove od tela, i pretvoriti


80/196


81/196

81

Milka Kneevi Ivakovi

Roena 1961. godine, u Beogradu. Diplomirala Svetskuknjievnost na Filolokom fakultetu u Beogradu. Slobodni umet-nik, lan UKS.

Dela: romani Veliko drvo, 13, jedno seanje nasedamdesete, Bez daha, Tango Macabre, Izgubljenolice, avolji tobogan, zbirka pripovedaka Najbolji pri-jatelj, zbirka eseja Kua straha.

Nagrade: I nagrada Radio Beograda za kratku priuPoklon za Anelu, III nagrada borske biblioteke za priuMeed, nagrada Andra Gavrilovi za priu Samsara.

www.milkaknezevicivaskovic.com


82/196

82

Poklon za lanjske snegove

Zabrinut sam zbog tebe, Sneana, kazao je, kuckajuivrhom

Nesto Dise u Mojoj Torti 1

Documents

Transcript of Nesto Dise u Mojoj Torti 1