NEOBNOVLJIVI RESURSI-USLOVI EKSPLOATACIJE

www.maturski.org

SADRŽAJ

UVOD . . . . . . . . . .02

1. ZAKONSKA REGULATIVA I ZAŠTITA PRIRODNIH RESURSA. . . . . . .03

2. NEOBNOVLJIVI PRIRODNI RESURSI I NAČINI NJIHOVE EKSPLOATACIJE . . . . . .06

2.1 Neobnovljivi prirodni resursi . . . . . .062.1.1 Nafta. . . . . . . . . . .062.1.2 Zemni gas . . . . . . . . .072.1.3 Uljani škriljci . . . . . . . . .072.1.4 Ugalj . . . . . . . . . ..08

2.2 2.2 Eksploatacija. . . . . . . . .092.2.1 Ekspoloatacija nafte . . . . . . . .092.2.2 Ekspoloatacija zemnog gasa . . . . . . .152.2.3 Ekspoloatacija uglja . . . . . . . .16

3. UDESI I RIZIK PRI EKSPLOATACIJI RESURSA .21

3.1 Nezgode povezane sa ljudskim gubicima. . . . . 21

3.2 Ekološke posledice eksploatacije neobnovljivih prirodnih resursa .23

ZAKLJUČAK . . . . . . . . .25

1

LITERATURA . . . . . . . .26

UVOD

Prorodni resursi su opšte dobro i zajedničko bogatstvo. Njihovo korišćenje,

privredna primena i ekonomsko vrednovanje treba da budu planski usmereni i namenski

konstrolisani.

Bez obzira na vrstu, pojedinačnu količinu, oni prestavljaju postojeći privredni i

ekonomski razvoj svake zemlje. Naravno, postoji i deo prirodnih resursa koji mora ostati

izvan ekonomskih i privrednih tokova i koji treba da bude sačuvan za sadašnje i buduće

generacije, a to posebno važi za one resurse koji se teško obnavljaju i neobnovljive

prirodne resurse.

Pristup prirodnim resursima mora da obuhvati definisanje politike i strategije

njihovog održivog korišćenja, kao i definisanje zakonodavno-pravnog okvira za njihovo

efikasno sprovođenje.

Prirodnim resursom obično nazivamo sve ono što potiče od Zemlje - zemljište,

biljke, životinje, vodu, drvo, naftu, metale i ostalo. Sve ih koristimo u vrlo različite svrhe,

kao što je:

proizvodnja najraznovrsnijih proizvoda važnih za svakodnevni život,

dobijanje električne energije,

vožnju automobila,

građevinske radove...

Iz tog razloga mora se obratiti pažnja na tu činjenicu da će se neki od njih u

potpunosti iscrpeti ukoliko ne smanjimo potrošnju, što je ozbiljan problem, zato što živi

svet na Zemlji zavisi od ovih resursa.

2

1. ZAKONSKA REGULATIVA I ZAŠTITA

PRIRODNIH RESURSA

Zakonodavstvo o životnoj sredini je svaki oblik zakona koji se bavi

očuvanjem, zaštitom ili obnavljanjem životne sredine i njenih prirodnih resursa.

To je zakonodavstvo koje zabranjuje ili kontroliše eksploataciju prirodnih

resursa i kontroliše zagađenje životne sredine. Ono uključuje i zakonodavstvo koje se

odnosi na opasnosti potekle iz različitih izvora, npr. izvora zračenja.

Zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine vrlo je obimno i

obuhvata sledeće oblasti:

Zaštita komponenata životne sredine, npr. Zaštita kvaliteta vode i vazduha;

Zaštita ekosistema, npr. Zakonodavstvo o zaštiti prirode;

Održivo korišćrnje, npr. Zakonodavstvo o šumarstvu, poljoprivredi, lovu,

ribolovu;

Procena uticaja na životnu sredinu;

Podsticajne mere, npr. zakoni o porezima;

Podsticanje tehnološke saradnje, npr. nacionalno zakonodavstvo o

izvozu/uvozu tehnologije;

Uređivanje prirodnih resursa, npr. zakoni o rudarstvu, prikupljanju genetskih

resursa;

Odgovornost za štetu učinjenu životnoj sredini, npr. Zakon o ZŽS, Krivični

zakon;

Vlasništvo nad prirodnim resursima, npr. Ustav, Zakon o zaštiti životne sredine;

Procena rizika/upravljanje rizikom, npr. zakoni koji se odnose na biosigurnost,

hemijsku sigurnost, industrijske nesreće;

Upravljanje otpadom

3

Upravljanje zemljišta i njegovo korišćenje;

Higijena, karantin, fotosanitacija;

Obrazovanje i nauka.

Zakonodavstvo u oblasti zaštite prirodnih resursa se može svatati kao:

1. Zakon o zaštiti životne sredine

2. Zakon o zaštiti prirode

3. Zakon o izmenama i dopunama zakona o proceni uticaja na životnu

sredinu.

Uprava za zaštitu životne sredine se bavi poslovima državne uprave koji se

odnose na:

sistem zaštite i održivog korišćenja prirodnih bogatstava, odnosno resursa

(vazduha, voda, zemljišta, mineralnih sirovina, šuma, riba, divljih biljnih i

životinjskih vrsta),

izradu strateških dokumenata, planova i programa istraživanja u oblasti

održivog korišćenja prirodnih bogatstava i obnovljivih izvora energije;

izradu bilansa rezervi podzemnih voda, normativa i standarda za izradu

geoloških karata;

izradu programa istražnih radova u oblasti osnovnih geoloških istraživanja

koja se odnose na održivo korišćenje resursa, a za podzemne vode i

detaljnih istražnih radova;

obezbeđivanje materijalnih i drugih uslova za realizaciju tih programa;

sistem zaštite i unapređenja životne sredine;

osnove zaštite životne sredine;

zaštitu prirode;

zaštitu ozonskog omotača;

praćenje klimatskih promena;

prekogranično zagađenje vazduha i vode;

utvrđivanje i sprovođenje zaštite prirodnih celina od značaja za Republiku

Srbiju;

4

utvrđivanje uslova zaštite životne sredine u planiranju prostora i izgradnji

objekata;

ranu najavu mogućih incidentnih situacija;

poslove nacionalne banke podataka i podataka o kvalitetu voda i vazduha;

zaštitu od buke i vibracija;

zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja;

proizvodnju, promet otrova i drugih opasnih materija, izuzev droga i

prekursora;

upravljanje hemikalijama;

upravljanje otpadom, izuzev radioaktivnim otpadom;

odobravanje prekograničnog prometa otpada i zaštićenih biljnih i

životinjskih vrsta;

uspostavljanje praćenja kvaliteta činilaca životne sredine;

funkciju nacionalnog komunikacionog centra sistema održivog korišćenja

prirodnih bogatstava i zaštite životne sredine;

uspostavljanje i razvoj informacionog sistema održivog korišćenja

prirodnih bogatstava i zaštite životne sredine;

inspekcijski nadzor u oblasti održivog korišćenja prirodnih bogatstava i

zaštite životne sredine i u drugim navedenim oblastima;

ekološki inspekcijski nadzor na granici,

druge poslove određene zakonom

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja obavlja poslove državne

uprave koji se odnose i na:

sistem zaštite i održivog razvoja prirodnih bogatstava, odnosno resursa

(vazduha, voda, zemljišta, mineralnih sirovina, šuma, riba, divljih biljnih i

životinjskih vrsta);

inspekcijski nadzor u oblasti održivog korišćenja prirodnih bogatstava i

zaštite životne sredine i u drugim oblastima određenim zakonom;

izradu bilansa rezervi podzemnih voda, normativa i standarda za izradu

geoloških karata;

5

2. NEOBNOVLJIVI RESURSI I NAČINI

EKSPLOATACIJE

2.1 Neobnovljivi prirodni resursi

Neobnovljivi (ili ne kontinuirani) resursi, imaju konačna, iako ponekad

nepoznata, ograničenja.

Ogroman deo ukupne proizvedene energije u svetu dobija se sagorevanjem

fosilnih goriva, tj. neobnovljivih vidova energije - u tečnom (nafta i njeni derivati),

čvrstom (ugalj), ili gasovitom stanju (prirodni gas).

2.1.1 Nafta

Nafta je najpoznatije tečno gorivo. Nalazi se u zemlji izmedju nepropusnih

slojeva, odakle se dovodi pomoću posebnih uredjaja. Nastanak nafte mogao je da se

ostvari na onim prostorima planete gde su postojali trajni uslovi, u toku stotina miliona

godina. Osim na kopnu i priobalnim delovima, nafta može da se nadje i u slojevima ispod

morskog dna. Glavni sastojak nafte sačinjavaju ugljovodonici. Danas je nafta zastupljena

u svetskoj potrošnji energije sa oko 50% u ukupnoj primarnoj energiji. Smatra se da

danas u svetu ima oko 100 milijardi tona nafte. Godišnje u svetu se troši oko 3 milijarde

6

tona nafte i iz toga proizilazi da će se svetske rezerve nafte iscrpiti za vremenski period

od 30 godina.

2.1.2 Zemni gas

Zemni gas (plin) nastao je pod istim uslovima i paralelno sa nastankom nafte. On

ima široku upotrebu u sistemima zagrevanja prostorija, i kao toplotna energija u

ugostiteljstvu i domaćinstvima. Prirodni gas se računa kao treće (posle uglja i nafte)

glavno gorivo i zastupljen je medju primarnim izvorima energije sa oko 19%, ali se još

nedovoljno koristi. Zalihe zemnog gasa nisu još dovoljno ispitane, ali se smatra da su

sadašnje rezerve dovoljne za vremenski period od 50 do 60 godina, prema sadašnjoj

potrošnji. Do sada poznate rezerve u svetu se u najvećim procentima nalaze u regionima:

bivšeg Sovjetskog saveza sa 44%, Iranu 15%, SAD-u 6%, Saudijskoj Arabiji 4%, Alžiru i

svim ostalim 28%.

2.1.3 Uljani škriljci

To je materijal sa visokim sadržajem ugljovodonika, pa se zbog toga mogu

koristiti za dobijanje nafte, mazuta i ulja za loženje. Treba imati u vidu da je potrebno

uložiti više energije da se dobije jedna tona nafte iz uljanih škriljaca, nego što

proizvedena tona može dati korisne energije. Pa se može zaključiti da se doba nafte

neizbežno približava svome kraju.

7

2.1.4 Ugalj

Ugalj je nastao evolucijom ogromnih količina biljne mase nastale od ostataka

kopnene vegetacije u močvarama tokom 400 miliona godina. Složenim biohemijskim i

hemijskim preobražajima biljaka u geološkom vremenu u zemljinim slojevima nastala su

ležišta uglja. Pre 50 godina ugalj je bio zastupljen sa 80% medju izvorima primarne

energije, dok danas njegova zastupljenost iznosi samo 30%. Ovo jasno pokazuje da je u

toku poslednjih 50 godina sve više trošena nafta na račun uglja, što danas ima vrlo štetne

posledice.

Vek trajanja svetskih zaliha uglja nije tačno odredjen i računa se na 70-100

godina. Još pre 40 godina rešen je problem dobijanja nafte iz uglja i tako pretvaranjem

uglja u naftu, ugalj nafti vraća dug. Medjutim pretvaranje uglja u naftu je vrlo skupo

pošto je tehnologija ovog pretvaranja komplikovana. Ova proizvodnja zagadjuje životnu

sredinu i stvara dopunsko zagrevanje zemlje i njene atmosfere, što se htelo smanjiti i

izbeći upotrebom nafte. Samo solarna energija može produžiti vek nafti i uglju i tako

obezbediti dovoljno vremena da se primene i nove energije kao što je, na primer,

termonuklearna.

Slika 1. Rudnik uglja u Ukrajini, Krasnolimansk

8

2.2 Eksploatacija

2.2.1 Ekspoloatacija nafte

Prva naftna bušotina je izbušena 1859. g. u Pensilvaniji.

Do povećanja proizvodnje dolazi posle pronalaska derivata petroleja, a zatim

benzinskog motora. Tridesetih godina 20. v. Posle pronalaska veštačkih vlakana (najlon)

razvija se petrohemija.

Svetska proizvodnja nafte 1999. g. iznosila je 3283385000 t .

Naftne bušotine idu do 6 000 m, na podmorskim šelfovima do 400 m. Cena jedne

bušotine iznosi od 25 000 do 1 miliona dolara. Iz jedne bušotine na Bliskom istoku se

dobija prosečno 115000 t, dok u u Severnoj americi taj 816 t. Uz to, na Bliskom istoku

nafta izbija kao fontana, tako da nije potrebno ispumpavanje u prvim fazam

eksploatacije, dok pritisak ne oslabi.

Proizvodna cena jedne tone nafte na Bliskom istoku iznosi oko 7-8 eura, u

Nigeriji 8-9, u Severnom moru 30-40 eura. Najskuplja prozvodnja nafte je Meksičkom

zalivu i na Aljasci.

Pre upotrebe nafta treba da se rafinira, tj. raščlanjuje na pojedine skupine

ugljovodonika, od kojih se dobijaju derivati za upotrebu

Nafta je transportabilna cevovodima, tankerima i cisternama.

9

Kretanje nafte

Slika 2. Globalna važnost Srednjeg Istoka kao izvora energije, prikazana kroz distribuciju nafte u celom svetu

10

Najveći naftni regioni sveta su:

1. Bliski istok oko velike geosinklinale Persijskog zaliva,od kirkuka i Mosula na

severu Iraka, preko Kuvajta, iranskog Kuzistana i s-z ruba Arabijskog poluostrva (Al

Hasa u Saudijskoj Arabiji, Neutralna zona) do Omana i katara na istoku Arabijskog pol.

Godišnja proizvodnja 917 mil. t ili 29,5% svetske proizvodnje. Najveći proizvođači su

Saudijska Arabija (403 mil. t), Iran (180), Kuvajt (100), UAE (103 mil. t., 1996.g.).

2. Severnoamerički region, 557 mil. ili 17,9% svetske proizvodnje. Duž velike

geosinklinale od meksičkog zaliva na jugu preko Teksasa, Luizijane, Oklahome, kanzasa,

Arkanzasa, kanadskih provincija alberte, Saskačevana i Manitobe do aljaske (Pradho Bej)

i porečja reke Makenzi na severu. SAD proizv. 319 mil. T, Kanada 80 i Meksiko 148. U

Južnoj americi su najbogatija naftna nalazišta u Venecueli (146 mil.t) pre svega u zalivu

Marakaibo i na trinidadu. Ima manjih nalazišta u Kolumbiji, ekvadoru, argentini i

Brazilu.

3. ZND1: Rusija (Povolžje, zap. Sibir), Kazahstan, Azerbejdžan (Baku), i Uzbekistan.

Proizvodnja 362 mil t ili 11,7% svetske proizvodnje.

1 Zajednica nezavisnih država

11

4. Afrika: 325 mil t, 10,5% svetske proizvodnje. Severna Afrika: Libija, Alžir (Hasi

Mesaud), Egipat. Zapadna Afrika: Nigerija (delta Nigera). Jugozapadna Afrika: Angola

(Kabinda, Luanda), i Gabon.

5. Istočna i jugoistočna Azija: 323 mil.t, 10,4% svetske proizvodnje. Kina (područje

pustinje Gobi, Sinkjang), Indonezija (Sumatra, Borneo), Brunej i malezija.

6. Evropa: 310 mil.t, ili 10% sv. Proizvodnje. Naftna polja u Rumuniji i Galiciji su

uglavnom iscrpljena. Glavna nalazišta su u Severnom moru, koja eksploatišu uglavnom

V. Britanija i Norveška.

Prodaja i cena nafte na svetskom tržištu

Nafta donosi, onima koji je imaju, ogromne prihode. Zbog toga je došlo do

koncentracije kapitala, konkurencije i borbe za nalazišta i sfere uticaja. Prve tri

kompanije: Standard oil Kompani (osnovao Rokfeler 1870), Rojal Dač šel (osnovana

1907) i anglo-persian oil Kompani (osnovana 1908) su u Ahnakari (Škotska) potpisale

kartelsku ugovor o podeli sfera svog uticaja u svetu, o racionalizaciji proizvodnje i

transporta, i o principima određivanja cena nafte. Od tada cene nisu realne tj., vezane za

troškove proizvodnje, već uslovne svetske cene koje podležu veštačkoj regulaciji naftnog

kartela.

Enriko Matei, veliki borac protiv naftnih kartela, izveo je podelu na “SEDAM

SESTARA”2:

1. Ekson,

2. Rojal Dač Šel

3. Britiš Petroleum

4. Teksako

5. Mobil Oil

6. SOKAL

7. Galf Oil

2 Izveo je 1960 godine

12

Osim multinacionalnih postoji i veliki broj nacionalnih (državnih ili privatnih)

kompanija: Lukoil (Rusija), PEMEKS (Meksiko), itd.

1960 godine u Bagdadu biva osnovan OPEK 3 i sastoji se od 11 članica

1. IRAK,

2. IRAN,

3. KUVAJT,

4. SAUDIJSKA ARABIJA,

5. VENECUELA,

6. KATAR,

7. INDONEZIJA,

8. LIBIJA,

9. ABU DABI,

10. ALŽIR,

11. NIGERIJA.

Pri kupoprodaji nafte na svetskom tržištu, primenjuju se transakcijske cene, koje

zavise od trenutnog stanja ponude i potražnje, i samo izuzetno se slažu s uslovnom

cenom.4

S obzirom na proizvodnju, preradu i potrošnju nafte sve zemlje sveta se dele na

sledeće tipove:

1. Mali proizvođači a velikiprerađivači (i veliki uvoznici) nafte. Rafinerije su

lokalizovane u u vezi s tržištem (veliki gradovi) ili položajem (luke, naftovodi).

Primeri su zemlje Zapadne Evrope i Japan.

2. Veliki proizvođači i veliki prerađivač nafte. Razmeštaj rafinerija kod njih zavisi

od tri činioca – razmeštaja nalazišta, tržišta i saobraćajno-geografskog položaja. U

tim tačkama se lokalizuju rafinerije. To se može zapaziti u SAD i Rusiji.

3. Zemlje veliki proizvođači i mali prerađivači (i veliki izvoznici) nafte. Rafinerije

se grade u izvoznim lukama kao što su Ibadan u Iranu, Ras Tanura u Saudijskoj

arabiji, Mina al ahmadi u Kuvajtu, Aden u jemenu, Port Harkurt u Nigeriji,

3 Organizacija proizvođača i izvoznica nafte4 Strane kompanije koje imaju akcije u zemljama OPEK-a, ili ugovor za proizvodnju, plaćaju tim zemljama tzv. Participativnu ili koncesijsku cenu, koja je niža od informativne.

13

Amuaj, Punta Kardon i marakaibo u Venecueli. Zemlje proizvođači nisu dugo

mogle da investiraju u prerađivačke kapacitete zato što su cene sirove nafte dugo

bile niske pa nisu imale kapitala, još uvek imaju teškoće zbog nedostatka

kvalifikovanih kadrova, tehnologije, infrastrukture, relativno malog tržišta.

5

2.2.2 Ekspoloatacija zemnog gasa

5 kretanje cene nafte i njenih derivata1. Dizel2. Benzin3. Sirova nafta4. Ulje5. Mazut

14

Udeo zemnog gasa u svetskom energetskom bilansu prelazi 24,3%.6

Najveće rezerve gasa su u Sibiru.

Najveći proizvođači zemnog gasa, mlrd. m3

1. SAD 545.3

2. Rusija 531.0

3. Kanada 158.6

4. V. Britanija 87.0

5. Indonezija 69.0

6. Alžir 67.5

7. Holandija 67.1

8. Uzbekistan 45.9

9. Saud. Arabija 43.9

10. Iran 43.0

SVET (1995) 2 298 000Tabela 4. Tabela 5.

Vodeći izvoznici zemnog gasa su Rusija, Kanada, Alžir, Holandija i Indonezija.

Trgovina zemnim gasom bila je iz tehničkih razloga skromnija.

SAD uvoze gas iz Kanade, Nemačka iz Rusije, Holandije i Norveške (severno

more);

Ukrajina iz Rusije i Turkmenije; Japan iz Indonezije, Malezije, Bruneja i

australije; Italija iz Alžra i Rusije;

Francuska iz Rusije, Alžira i Norveške...

2.2.3 Ekspoloatacija uglja

Vek uglja počeo je s pronalaskom parne mašine. Zatim je postao nezamenjivo

gorivo u crnoj metalurgiji i termoelektranama.

6 Izvod iz 2002 godine

Najveći potrošači zemnog gasa

1. SAD 569.32. Rusija 298.0

3. Nemačka 71.14. V.

Britanija67.4

5. Kanada 67.06. Ukrajina 65.0

7. Japan 58.68. Italja 48.5

9. S. Arabija 39.510. Iran 38.6

15

Vrste uglja, razlikuju se po energetskoj vrednosti, starosti karbonifikacije.

1. kameni ugalj , potiče iz karbonske ili permske ere, kalorična vrednost preko 24

mJ/kg, 85% ugljenika, 1% pepela. Antracit je najkvaliteniji kameni ugalj.

Razlikuju se bitumenozni (masni) pogodan za koksovanje, i subbituminozni u

koje se ubrajaju i mrki ugalj i lignit.

2. mrki ugalj, iz starijeg tercijara, 70% ugljenika, 2% pepela, 16-24 mJ.

3. lignit , iz pliocena, 10-16 mJ/kg, 60% ugljenika, 25% vode, 8-13% pepela.7

4. treset , iz pleistocena, manja energetska vrednost

Bituminoznog uglja nema mnogo; u V. Britaniji je 80% uglja pogodno za

koksovanje. Najkvalitetniji je ugalj u Kuzbasu (Rusija), koji se eksploatiše površinskim,

jamskim i dubinskim kopom. Apalački basen u SAD ima takođe kvalitetan antracit,

slojevi pogodni za eksploataciju.

Zbog visokih troškova eksploatacije i ekoloških zakona nalazišta kvalitetnog uglja

u Velikoj Britaniji, Limburgu (Holandija), Ruru, Pa-de-Kaleu (Sev. Francuska) su

zatvoreni.

Medjutim i pored ovoga svetska potrošnja uglja raste.

Pet velikih proizvođača uglja u svetu su:

1. Kina (27,8%), SAD (25,3%),

2. SAD (25,3%)

3. ZND (7%)8,

4. Indija (5,5%),

5. Australija (5.5%).

Na njih otpada 72,1% ukupne proizvodnje. Ostali veliki proizvođači su Poljska,

Nemačka, Kanada, dok neki “klasični” proizvođači su smanjili ili prekinuli proizvodnju

(V. Britanija, Francuska, Belgija, nemačka i Japan),a neki zbog vlastith potreba (Kina,

7 Međunarodna klasifikacija objedinjuje mrki ugalj i lignit u “lignit”.

8 Bifši SSSR

16

Indija, DR Koreja), ili zbog izvoza (australija, , Poljska) održavaju ili povećavaju

proizvodnju

Nalazišta uglja

Evropska ležišta kamenog uglja su hercinske planine zapadne, Srednje i Istočne

Evrope: u V. Britaniji (Wels, Midlands, Lankašir, Jorkšir, Nortumberlend, Škotska

nizija), severnoj Francuskoj (Limburg), nemačkoj (Porurje, Posarje), Poljskoj i češkoj

(Gornji Šljonsk). Slični slojevi se javljaju u Ukrajini (deo donjeckog basena – Donbasa), i

Rusiji (deo Donbasa), Kuznjecka i Minusinska kotlina pod Sajanskim gorjem u južnom

Sibiru, u okolini Irkutska i Angarska te u Vorkuti na Pečori (na severu Rusije) te u

Kazahstanu (Karaganda). Najveće svetske rezerve su u rusiji, ali su većinom u Sibiru,

teško dostupne.

U Aziji kamenim ugljem bogate su:

Severna i srednja Kina (Tatung u pokajini Šan-si, Kailuan u pokrajini Hajpej, Baotou u

severozapadnoj regiji, Fu-šun, fu-sin i Đinčžou u pokrajini Ljaoning u Mandžuriji, Ping-

ding-šan u Henanu, na pol. Šandong i u brojnim manjim nalazištima.

Indija, na tromeđi država Bihar,Orisa i Bengalija, u dolinama/kotlinama Damodar, Sone,

Mahanadi i Godavari, DR Koreja i Vijetnam (Tongking).

U SAD su rudnici kamenog uglja u Apalačima (60%), na prostorima država

Pensilvanija (Pitsburg, Konelsvil, Skranton), Zapadna Virdžinija i Ohajo, u alabami, na

Srednjem zapadu (Indijana, Ilionois, Kentaki) i na Zapadu (Kolorado, Montana, Juta,

Vajoming, Arizona i Nju meksiko),(vidi atlas). Težište američke proizvodnje uglja je na

apalačima, i u manjoj meri na Srednjem zapadu (povoljan položaj u odnosu na plovne

puteve, za unutrašnje potrebe i izvoz).

U Kanadi ležišta uglja su u provincijama Saskačevan, Alberta, i na istoku u

državama Nova Škotska i Nju Bransvik.

17

Južnoafrička republika – ležišta su jugozapadno od Johanesburga (Springs-Viskvil-

Vitbenk),

Australija – Kvinslend (kotlina Boven), okolina sidneja i pre svega Novi Južni

Vels.

U međunarodnoj trgovini učestvuje kameni ugalj. Mrki ugalj i lignit se ne isplati

prevoziti na velike daljine te se koriste u termoelektranama u blizini nalazišta. Zbog

visokog kvaliteta i jeftinog prevoza u brodovima uglja iz prekomorskih zemalja, u

zapadnoj Evropi je jeftiniji uvozni ugalj nego domaći.

18

Slika 3. Rudari u rudniku u Krivelju Slika 4. Površinski kop u krivelju

19

Tabela 8. Najznačajniji ugljeni baseni u Srbiji

3. UDESI I RIZIK PRI EKSPLOATACIJI

RESURSA

20

3.1 Nezgode povezane sa ljudskim gubicima

Usled velike potražnje i prevelike želje za povećanjem profita, dolazi do

zanemarenja pravila i propisa bezbednosi , koji za mogu imati velike gubitke kako u

ljudskim životima, tako i u životnoj sredini

Ugalj prestavlja jedan od najopasnijih resursa za ekstraktovanje. Zato dolazi do

velikog broja nesreća svugde u svetu.

U SAD, Talmansvilu u Zapadnoj Virdžiniji, dvanaest od ukupno trinaest rudara

su poginuli, a većina je podlegla otrovnim gasovima. Nesreće u SAD su sve češće, jer i

pored velikog broja federalnih i državnih inspektora koji redovno kontrolišu rudnike,

njihovo zatvaranje je retko. Rudnik u Zapadnoj Virdžiniji u kojem se dogodila nesreća,

protekle godine je dobio 208 sudskih opomena zbog nedovoljne bezbednosti.

Najskoriji primer je nesreća se dogodio u Kini gde su živote izgubila 108 rudara. Do nesreće je došlo usled urušavanja tunela.

Sigurno najpoznatiji slučaj rudarskih nesreća u Srbiji prestavlja primer u

Aleksincu, gde je život izgubilo 90 rudara. Nesreća se dogodila dok su za vreme jutarnje

smene u severnom reviru jame Morava. Važno je napomenuti da je to druga po veličini

nesreća u rudniku u Aleksincu, i da su u prvoj nesreci život izgubili 34 rudara. Ali i pored

ove opomene nije povedeno računa o povećanju nivoa bezbednosti, sto je na kraju za

uzrok imalo gubitak 90 života i zatvaranje rudnika.

I ako se veliki broj nesreća svrstava u nezgode, postoje i nesreće koje su

uzrokovane ljudskim faktorom. Primer ovoga je nesreća u rudniku uglja Dongu.

21

Do nje je došlo pošto su rudari prekršili pravilo o bezbednosti, rušeći jedan zid

kako bi omogućili pristup sektoru gde se akumulirao gas. Pet lica je uhapšeno.

Kao jedni od najvecih proizvodjača uglja u svetu, kineski rudnici su među

najopasnijim rudnicima u svetu. Prošle godine stradalo je više od 3 200 rudara, prema

zvaničnim podacima. Kineska vlada je obećala da će ove godine da zatvori hiljade

rudnika zbog kršenja pravila bezbednosti. Ipak, neki tvrde da će veća tražnja i više cene

uglja biti važnije od bezbednosti. U jednom izveštaju međunarodnog sindikata rudarskih

radnika, navodi se da je u proizvodnji uglja u Kini, 2008, stradalo 4,2 rudara na svakih

milion tona iskopanog uglja.

9

3.2 Ekološke posledice eksploatacije neobnovljivih

prirodnih resursa

9 Slika je slikana prilikom nesreću u rudniku uglja Dongu

22

Iskorišćavanjem jednog prirodnog resursa, delimično ali dugotrajno, sa

tendencijom rasta, uništavamo druge prirodne resurse. To je direktna i odmah vidljiva

šteta na samom početku eksploatacije rude. Ostale štete manifestuju se kroz zagađivanje

životne sredine.

Jalovine rudnika metala izložene su neprekidnom dejstvu vetra. U njima se

odvijaju hemijski procesi rastvaranja većine prisutnih minerala teških metala i spirala

njihovih jona u vodotokove, čime se ugrožavaju, a negde i u potpunosti uništavaju biljke i

životinje. Erozijom odlagališta i jalovišta od strane površinskih voda ili od atmosferskih

padavina, takođe, nastaju ozbiljna zagađenja vodotokova. Kod nailaska velikih voda

plavi se priobalno, po pravilu, kvalitetno poljoprivredno zemljište i trajno zagađuje

štetnim jonima teških metala.

Eolska erozija (erozija delovanjem vetra) flotacijskih jalovišta izaziva zagađenje

prašinom, u krugu prečnika od nekoliko desetina kilometara.

U novije vreme su propisi u oblasti zaštite životne sredine znatno strožiji. Trošak

za zaštitu životne sredine postaje realna ekonomska kategorija, prisutna u svim tehno-

ekonomskim elaboratima za otvaranje rudnika, ali i pored preuzimanja svih mera zaštite,

apsolutna sigurnost nije zagarantovana. Havarije na flotacijskim jalovištima ne mogu se

apsolutno isključiti, zbog mogućih elementarnih nepogoda ili katastrofa, pa i mogućeg

ljudskog propusta.

Drugi veliki zagađivač životne sredine su rudnici lignita i termoelektrane u

kojima lignit sagoreva radi proizvodnje elektroenergije. Pošto u našim termoelektranama

sagorevaju niskokvalitetni ligniti sa velikim sadržajem pepela, količine pepela su velike.

Zagađivanje okoline može biti vrlo intenzivno, a ponekad i vrlo opasno za ljude i

životinje. Problem deponovanja pepela iz termoelektrana je daleko složeniji i skuplji od

deponovanja flotacijskih jalovina.

Treći po redu veliki zagađivač životne sredine je proizvodnja i transport nafte.

Zagađenje naftom najviše nastaje u njenom pomorskom ili rečnom transportu.

23

Prema tome, racionalna potrošnja i štednja mineralnih resursa je neminovnost

iz dva osnovna razloga:

1. mineralni resursi su neobnovljivi i kao takvi imaju ograničene rezerve,

2. smanjenom eksploatacijom mineralnih resursa umanjuje se zagađenje i štetne

posledice po životnu sredinu.

Slika 5. Posledice izlivanja nafte iz tankera u Slika 6. Nesreća prilikom iskopavanja nafte u

Zapadnoj Americi Saudiskoj Arabiji

ZAKLJUČAK

24

Na putu ka dobrom ekonomskom razvoju svaka država, pa tako i Republika

Srbija polazi od raspoloživih prirodnih resursa. Pri tome, deo navedenih neobnovljivih

prirodnih resursa neminovno se mora koristiti za potrebe privrede i ekonomskog rasta, ali

se jedan deo mora sačuvati za sadašnje i buduće generacije. Iako u poređenju sa drugim

zemljama, po prirodnim resursima u ekonomskom smislu, Srbija ne pripada posebno

bogatim zemljama, postoji obaveza i odgovornost racionalnog gazdovanja i upravljanja

raspoloživim prirodnim resursima u skladu sa politikom i strategijom njihovog održivog

korišćenja.

U zavisnosti od raspoloživih neobnovljivih prirodnih resursa pojedini od njih

imaju veći ili manji resursni potencijal i generalno nedovoljnu plansku i stratešku

iskorišćenost. Ovo zahteva definisanje jasnih sektorskih politika i strategija, uz

pronalaženje pravih mehanizama za njihovu implementaciju. U pojedinim slučajevima,

za određene prirodne resurse, neophodno je definisanje institucionalnih i pravnih okvira,

potrebna je organizaciona infrastruktura za primenu, kao i za strateško i operativno

upravljanje.

Moramo obratiti pažnju na činjenicu da će se neki od prirodnih resursa u

potpunosti iscrpeti ukoliko ne smanjimo potrošnju, što je ozbiljan problem, jer živi svet

zavisi od ovih resursa.

LITERATURA

www.beosim.co.yu/zastita_na_radu

25

www.wickipedia.com

www.wickipedia.rs

www.citizen.org/trade/nafta

http://www.naslovi.net/tema/50766

http://www.google.com

http://www.blic.rs/

www.maturski.org

26