LIST ODBOJKAŠKOG KLUBA VOJVODINA NS SEME

OKTOBAR 2017. BROJ 32

ISSN

233

4-89

84

Neka naše vreme traje, Vojvodina da prvaka daje

www.okvojvodina.org

3

OK VOŠALIST ODBOJKAŠKOG KLUBA

VOJVODINA NS SEME

OSNIVAČ:Odbojkaški klub

Vojvodina NS seme

ADRESA REDAKCIJE:Maksima Gorkog 22-24

21000 Novi SadTel. 021 422 773 Fax: 021 525 281

okvojvodina@open.telekom.rs

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:

Tatjana Marovski

LEKTURA:Ivana Munišić Jovanović

PRELOM:Branka Marković

ŠTAMPA:Balaton štampa Novi Sad

Novo ruho, stare ambicije 4

Klub je druga kuća, a igrači su naša deca 6

Visoki ciljevi nose nas godinama 8

Napad na trofeje je obaveza otisnuta na našem dresu 10

Dosanjati kompletiranje trofeja 13

Novi projekti su vetar u leđa 20

Ovo je moj dom 26

Najvažnije je da smo uvek u vrhu 28

Vojvodina je uvek bila i ostala moja 31

Iz sadržaja

4

O no što će obeležiti ulazak u novu sezonu Odbojkaškog kluba Vojvodina NS seme, u sferi poslovanja, bez sumnje su novi ljudi u Upravnom

odboru, novi finansijski planovi i ozbiljan pul sponzora. Naime, ono o čemu se neko vreme stidljivo pričalo, konačno je i realizovano letos na jednoj od sednica Upravnog odbora, kada su imenovani novi članovi tog tela. Predsednik kompanije „Elektrotehnika Južna Bačka“ Dragoljub Zbiljić mnogima je već poznat po ulaganju u sport i talente, a svoje ideje i zamisli od sada će u saradnji sa rukovodstvom aktuelnog odbojkaškog šampiona nastojati da primeni upravo i u našem klubu.

Posle iskustva u fudbalu, stonom tenisu, u radu sa đacima, studentima i invalidima, Dragoljub Zbiljić odlučio je da postane i deo kolektiva Vojvodine NS seme i pomogne istinskom sportskom brendu Novog Sada. Bogata istorija, trofeji, kao i naslov aktuelnog prvaka države sigurno su bili mamac za uključivanje u menadžment velikog kluba, ali pre svega toga ljubav prema sportu i mladima.

- Prvenstveno volim decu, zdrav i pravilan razvoj mladih – kaže Zbiljić i nastavlja: - Zato sam bio u Fudbalskom klubu Vojvodina i jednako zbog toga sam sada i u Odbojkaškom klubu Vojvodina NS seme. Dobro je poznato koliko ovaj klub pažnju pridaje radu sa mlađim kategorijama, te da osnovu prvog tima gradi upravo iz te selekcije. Briga o mladima je jedna od stvari koja nas povezuje. Kada je

društvena odgovornost u pitanju mislim da se u poslednje vreme o tome mnogo govori, a bez argumenata. U kompaniji „Elektrotehnika Južna Bačka“ to nije slučaj, što potvrđujemo delima. Pomažemo mnogo studenata, đaka, ulažemo u njihove aktivnosti, razvoj, takmičenja, dodeljujemo stipendije, pravimo određene aranžmane za budućnost. Ulažemo i u dualno obrazovanje, pa tako u školi „Mihajlo Pupin“ imamo ceo jedan razred. Sarađujemo i sa FTN-om, sa školom „ Doktor Milan Petrović“, firmom DES, obezbeđujemo radna mesta. Naša kompanija je i generalni sponzor paraolimpijske reprezentacije, odnosno Stonoteniskog kluba Spin.

Za ostvarivanje velikih ciljeva potrebni su odgovorni i kvalitetni ljudi, kao i podrška sponzora. Upravo zbog toga Dragoljub Zbiljić učestvovao je u formiranju pula sponzora, ali i uključio nove članove Upravnog odbora.

- Mesto predsednika UO ostaje povereno Dejanu Mandiću, inače članu Gradskog veća zaduženom za finansije. Pored nekih starih članova i dva stalna predstavnika Instituta za ratarstvo i povrtarstvo (Dušan Šikoparija i Goran Petrović), novi ljudi su Nenad Rončević rukovodilac nekoliko firmi, advokat Aleksandra Mladenović, Nebojša Stupar. Što se tiče kompanija, oformili smo zaista ozbiljan pul sponzora. Neke kompanije su se i same javljale i prihvatile naše uslove. Bio sam prijatno iznenađen i nadam se da će ih biti još – kaže novi potpredsednik UO.

DRAGOLJUB ZBILJIĆ, POTPREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA VOJVODINE NS SEME

Novo ruho, stare ambicije

Moramo biti svesni da pažnju pre svega privlače rezultati, a mi smo tu da obezbedimo uslove, infrastrukturu i da poradimo na marketingu. Nadam se da

ćemo zajedno zaslužiti podršku javnosti – ističe Zbiljić

5

Zbiljić priznaje da ne veruje baš uvek sportskim strukturama, pa je pre ulaska u priču želeo da se dobro upozna sa radom, finansijama i papirima kluba.

- Iz pozicije struke hteo sam da se detaljno upoznam sa finansijskim stanjem i moram da priznam da sam bio zadovoljan. Pristup je potpuno domaćinski, pravilan, sve je bilo na svom mestu. Nakon takvog uvida usledio je razgovor o sportskim ciljevima i finansijskom planu. Mislim da su sve to razumne cifre, koje možemo da ispratimo.

Kako sam ističe planovi su podeljeni u dva dela. Prvi deo čine sportski ciljevi, koje vodi trenerski tim sa direktorima. Drugi deo se prvenstvo odnosi na rad Upravnog odbora i marketinške aktivnosti.

- Moramo biti svesni da rezultati privlače pažnju, pre svega evropski. Domaće takmičenje bude zanimljivo pri kraju. Zato je sportski cilj odbrana titule, bilo bi lepo da ona ne menja vlasnika bar pet, šest godina. U Evropi bi bilo dobro da ostanemo što duže, da igrači steknu iskustvo, da se naprave dobri rezultati i stvori baza za budućnost. Mi smo tu da obezbedimo uslove, infrastrukturu i da poradimo na marketingu. Nadam se da ćemo zajedno privući pažnju javnosti, novih poslovnih partnera i dobiti podršku publike.

Osim finansijske potpore za rezultate na terenu, jedno od kapitalnih ulaganja svakako je i rekonstrukcija prostorija kluba.

- Nešto manje od 500 kvadrata obnavljamo od temelja do krova. Iskreno se nadam da će već po izlasku našeg časopisa veći deo biti gotov. Najznačajnije je ulaganje u

donji deo, jer je to direktno vezano za mlađe selekcije, koje će ovim potezom dobiti potpune uslove za razvoj. Naime, prizemlje je rezervisano za sobe, apartmane, gde će biti smešteni mladi igrači. Oni će tu živeti, održavati sastanke, učiti, imaće i restoran, biće praktično kao porodica. U gornjem delu novo ruho dobijaju prostorije zaposlenih i sala za konferencije sa trofejima. Ništa manje značajno nije ni obnavljanje krova, koji je bio kritičan, a klub će dobiti i dvorište.

Ulaganje u mlade igrače važan je deo plana, koji podrazumeva očuvanje tima više sezona i privlačenje što većeg broja talenata.

- Želja svih u klubu je da perspektivni igrači ne odu prerano, da pokušamo da ih zadržimo bar do neke 24. godine. Bilo bi idealno da ostanu i duže, a da li je i realno videćemo. Činjenica je da su inostrani klubovi i angažmani izuzetno atraktivni, a naši igrači su kvalitetni, pa samim tim i traženi – ističe Zbiljić i dodaje: - Mene je upravo privukao rad sa mladima koji neguje Vojvodina, pa u to posebno želimo da uložimo, ako treba da pojačamo stručni rad, poboljšamo uslove, dodatno raširimo saradnju sa drugim klubovima, posebno u regionu, da privučemo što veći broj talenata. Želimo da izrastu ne samo u odlične odbojkaše, nego i u dobre ljude.

Nova energija već daje rezultate, a to se oseti u svim sferama kluba.

- Vojvodina je sinonim za odbojku u Srbiji, to je potpuno zdrava priča sa pravom porukom. Dobro se razumemo sa ljudima koji vode klub. Izuzetno sam zadovoljan i saradnjom sa generalnim direktorom Nikolom Salatićem. Pošten je, direktan, zna da kaže šta misli i da me kritikuje, što mi se sviđa, a vrlo često je on u pravu, a ne ja – zaključuje sa osmehom potpredsednik Upravnog odbora Dragoljub Zbiljić koji najavljuje da će u rekonstruisanom objektu, bar jednom nedeljno biti u prostorijama, otvoren za sva pitanja, neformalna druženja, razgovore sa menadžmentom, trenerima, igračima, medijima.

T. Marovski

Generalni sponzor ostaje Institut za ratarstvo i povrtarstvo, pul sponzora predvodi Južna Bačka, a izuzetno je važna i podrška Grada. Uz klub su i dalje NIS, Minakva, UNIT, Godea medico, DDOR, ponovo Dunav osiguranje, a novi su Industrija mesa Matijević, Karin invest, Put invest, Bulevar company, Galens invest, Bolnica Vita, Imperial buildings, Energy pro, Vujmilović doo, Tehnounion, Project pharmacy. Ne treba zaboraviti ni nekolicinu prijatelja kluba, kao i medijske sponzore.

Dogovor kuću gradi: Zbiljić i Salatić

6

V ojvodina NS seme je u prošlom šampionatu osvojila titulu prvaka Srbije i vratila trofej u vitrine kluba posle deset godina. Do ovog uspeha tim

je stigao s mladom i perspektivnom ekipom, koju je sa klupe predvodio Nedžad Osmankač.

U novu sezonu klub ulazi sa ciljem da odbrani titulu i napadne i preostala dva trofeja, ali i sa novim pulom sponzora na čelu sa „Energotehnikom Južnom Bačkom“ i njenim vlasnikom i direktorom Dragoljubom Zbiljićem.

- On je već mnogo uradio za Odbojkaški klub Vojvodina u ovom periodu. Generalni sponzor nam je i dalje Institut za ratarstvo i povrtarstvo, a tu je i veliki broj drugih sponzora. Uz njihovu pomoć počinjemo da realizujemo plan koji smo zamislili još pre pet godina, a to je renoviranje klupskih prostorija i izgradnja apartmana za mlade i perspektivne igrače. Cilj je da svi budu smešteni na jednom mestu, blizu Spensa gde treniramo i pod našom kontrolom, jer po zakonu igrači mlađi od 18 godina ne smeju da budu sami u stanovima. Ovo je jedan pomak u organizaciji OK Vojvodina, to nema niko u Srbiji i mislim da će mnogo doprineti našoj strategiji da pravimo mlade igrače i da tako dopunjujemo seniorsku ekipu – kaže generalni direktor Vojvodine NS seme Nikola Salatić.

Za igrače će tu osim smeštaja biti organizovan i ručak po sportskom meniju, a za večeru još nije sigurno da li će biti ovde organizovana, ili kao i do sada u restoranu.

- Ono što je važno je da igrači za ručak unesu sve ono što im je potrebno u jednom danu i to bi bilo organizovano po sportskom meniju profesora Stojanovića, koji to na fakultetu radi već godinama. To je isto pomak unapred, da se kontroliše ishrana igrača.

Igrači će imati komoditet u apartmanima, koji će biti jednokrevetni, ili dvokrevetni i u njima će biti smešteni i mlađi igrači, ali i oni iz prvog tima koji nemaju porodice.

- Imaćemo deset soba za dvadeset igrača. Trenutno nemamo potrebu za tolikim kapacitetom, ali pošto je naša strategija da pravimo seniorsku ekipu od mlađih igrača, da ih treniramo i da sazrevaju zajedno sa nama i njihovim trenerima, otvara se mogućnost da dovedemo i talente iz drugih gradova. Mada je nama prvenstveni cilj da redove popunjavamo igračima iz Novog Sada i okolnih mesta, kao što smo to i do sada radili.

Izgradnja apartmana za igrače dugoročno bi se isplatila klubu na više načina.

- Iako u startu ovakav projekat mnogo košta, u narednih 10 do 15 godina ušteda klubu će biti milionska. Smatram da će se projekat za osam godina potpuno isplatiti. Zatim će igrači negovati zajedništvo, jer će biti smešteni na jednom mestu. Nama je cilj da Vojvodinu shvatimo svi kao drugu porodicu, tako se i mi ponašamo i isto to očekujemo od naših igrača. Sigurno će im taj zajdnički život pomoći u tom shvatanju. Na gornjem spratu će biti proširena konferencijska sala i u njoj će biti mesta za više pehara nego što je bilo do sada. To će biti lepa celina, gde će novinari moći da čuju nešto od novih igrača i da gledaju šta su osvojile prethodne generacije.

Pošto se prave nove vitrine za više pehara sigurno je da Vojvodina planira da ih osvaja još u budućnosti.

- Nama je cilj da sa ovom mladom i perspektivnom ekipom, koja je osvojila šampionsku titulu u prošlom prvenstvu i malo je izmenjena u odnosu na prošlu godinu, ostvarimo najviše ambicije. Nadamo se da će mladi igrači koji su priključeni prvom timu

u narednom periodu pokazati šta znaju, jer to su sve reprezentativci mlađih kategorija i oni su veliki potencijal, ne samo Vojvodine, nego i Srbije. Nadam se i da ćemo uspeti da ih zadržimo u dužem vremenskom periodu, a ne samo do dvadeset i druge godine i da onda konačno počnemo da pravimo i evropske rezultate, kao što smo osvojili Čelendž kup. Po mom mišljenju taj evropski uspeh nije dovoljno ispraćen od strane medija, ali to je istorijski rezultat za srpsku klupsku odbojku. Nadamo da ćemo izgradnjom apartmana i sa mladim igračima predstavljati značajno mesto na evropskoj odbojkaškoj mapi.

Uspevala je Vojvodina i do sada u tome, igrala je i Ligu šampiona, CEV kup i osvojila Čelendž kup.

- Liga šampiona nam je novi izazov. Mi smo, zbog rejtinga države koji je popravljen u poslednje dve godine baš zbog našeg osvajanja Čelendž kupa i Zvezdinog i našeg rezultata prošle sezone, ovoga puta slobodni u prva dva kola kvalifikacija. Igramo u trećem, poslednjem kolu kvalifikacija Lige šampiona i to protiv ekipe Tuluza, koja je veoma kvalitetna i koja ima mnogo veći budžet od nas, ali sigurno se nećemo predati unapred. Pokušaćemo da uđemo u grupnu fazu što bi bio veliki

NIKOLA SALATIĆ, GENERALNI DIREKTOR VOJVODINE NS SEME

Renoviranje prostorija i izgradnja apartmana za mlade talente je pomak u organizaciji, to nema niko u Srbiji i mislim da će mnogo doprineti našoj strategiji da pravimo mlade

igrače i da tako dopunjujemo seniorsku ekipu – ističe Salatić

Klub je druga kuća, a igrači su naša deca

Nama je cilj da sa ovom mladom i perspektivnom ekipom, koja je osvojila šampionsku titulu u prošlom prvenstvu i malo je izmenjena u odnosu na prošlu godinu, ostvarimo najviše ambicije

7

uspeh za ovu mladu ekipu, koja bi kroz te utakmice brže sazrevala.

Treće kolo kvalifikacija Lige šampiona igra se u novembru, ali mali je peh što je Vojvodina u prvoj utakmici domaćin, a u revanšu gost. Međutim, mladi tim je spreman da se suoči sa svim izazovima, ne samo međunarodnim, nego i domaćim. U Vojvodinu su stigli iz beogradskog Blok auta Aleksa Šarović i Aleksandar Bošnjak, Lazar Bajandić iz Futoga i Miloš Đorđević iz Spartaka iz Ljiga, dok su iz mlađih kategorija Vojvodine u prvi tim prekomandovani Brborić, Ivanković i Rudić.

- Ovo je prvi put da mladi i perspektivni igrači dolaze iz Beograda u Novi Sad, do sada je bilo obrnuto. Dolazili su iz Beograda već formirani igrači u Novi Sad. Oni su priključeni prvom timu na pripremama, ali pošto imamo i perspektivnu juniorsku ekipu treniraće i sa jednima i sa drugima.

Borislav Petrović odlazi iz kluba, a Petar Premović je otišao u Padovu.

- Petrović, koji je već nastupao u inostranstvu i veoma je iskusan, imao je nezgodnu povredu ramena, ali ju je sanirao i verujem da će naći angažman, a za Premovića mislim da je prerano otišao, jer je još mlad i nedovoljno je sazreo kao igrač. Tamo su drugačiji odnosi biće mu biti teško da se snađe, ali mu želimo sreću. Ponoviću, Vojvodina je kao druga kuća i mi igrače smatramo našom decom, a tamo nije tako i imaće mnogo više odgovornosti i opterećenja. Moram da kažem da smo veliki posao napravili dovođenjem Vemića i Stevanovića u smislu iskustva.

Sezona počinje 14. i 15. oktobra, ali Vojvodina tri dana pre toga igra Superkup sa Novim Pazarom.

- Crvena zvezda i Novi Pazar uvek naprave dobre ekipe. Pratimo šta se dešava u drugim klubovima. Pozitivna su dešavanja u Kragujevcu, Nišu i u Kraljevu, pa u Požarevcu, ali tek ćemo videti kakvi su odnosi snaga tokom prvenstva. Verujem da smo mi, s obzirom na to da

smo zadržali okosnicu ekipe, glavni favoriti i da će tako biti u narednih nekoliko godina, pogotovo uz pomoć naših novih sponzora.

Iste ambicije Vojvodina ima i u Kupu Srbije.- Ambicije Vojvodine su uvek bile najviše, i kada smo

imali lošiju ekipu i kada nismo bili toliki favoriti u odnosu na ostale ekipe, kao ove godine.

Pored pula sponzora Vojvodinu će i dalje podržavati i Grad i generalni sponzor Insitut za ratarstvo i povrtarstvo.

- Stalno sam isticao da bez podrške Grada i našeg generalnog sponzora ne bismo postigli ni približno ove

rezultate kao u poslednjih nekoliko godina. Verujem da ćemo sada uz pomoć već pomenutih i novog pula sponzora praviti još bolje rezultate.

Nikola Salatić smatra da je ovo pravi način i za ostale klubove, da se pronađu privredni subjekti koji bi pomogli sport.

- Osim toga što imamo podršku, nama je olakšavajuća okolnost to što imamo dobre igrače, tim, klub i rezultate. Tu se postavlja pitanje šta je starije. Kako doći do rezultata, a da nemaš novac, a ako nekome daš novac, a ne bude rezultata postavlja se pitanje zašto si mu dao sredstva. Mislim da bi nešto trebalo da se menja i u Zakonu o sportu da bi privrednici bili malo stimulisaniji da ulažu u sport. Kada se to bude promenilo i klubovima će biti mnogo lakše. Mogu da pohvalim i državu, jer

nikada nisu bili bolje nagrađivani uspesi reprezentacija i sportista koji su već na visokom nivou. Država jako vodi računa o njima, ali klubovi koji su pod ingerencijom lokalne samouprave mnogo su u težem položaju.

Pul sponzora Vojvodine NS seme broji oko 15 kompanija i Nikola Salatić smatra da ovaj put treba da slede i ostali.

- Treba pronaći više manjih sponzora kako njima ne bi bio problem da odvoje određene sume novca, a kada se skupi desetak, petnaest sponzora dolazi se do veće sume koja klubovima i te kako znači. Tako su svi na dobitku – zaključio je Salatić i još jednom se zahvalio svima koji su prepoznali Vojvodinu NS seme kao vrednost, uz nadu da će im se klub odužiti na pravi način kroz rezultate. S. N.

Osim toga što imamo podršku, nama je olakšavajuća okolnost to što imamo dobre igrače, tim, klub i rezultate. Tu se postavlja pitanje šta je starije. Kako doći do rezultata, a da nemaš novac, a ako nekome daš novac, a ne bude rezultata postavlja se pitanje zašto si mu dao sredstva. Mislim da bi nešto trebalo da se menja i u Zakonu o sportu da bi privrednici bili malo stimulisaniji da ulažu u sport

8

N ova sezona za Vojvodinu NS seme donosi i pojedine prepreke, breme državnog šampiona, ali

i nove nade, ciljeve i ambicije. Dvojica igrača koji su bili deo prvog tima, Petar Premović i Borislav Petrović, nisu više u redovima Voše, a priliku polako dobijaju novi igrači, koji tek prikupljaju i usvajaju odbojkaško znanje i veštine.

O tome koliki su dometi tima, kakve su ambicije u domaćim i evropskim mečevima, kao i kako se srpska odbojka nosi sa problemima koji su iz godine u godinu sve vidljiviji, razgovarali smo sa sportskim direktorom Vojvodine NS seme Nikolom Marićem.

Bliži se početak nove sezone. Da li ste zadovoljni formiranim timom?

- Plan je bio da ovaj premlad tim pojačamo, što smo i uspeli. Iskustvo

Vemića i Stevanovića mnogo će značiti našoj perspektivnoj ekipi. A tu su od starijih još Peković, Narančić i Stanković. Svi drugi igrači su 1996. godište i mlađi.

Tim će ove sezone imati gust raspored, utakmice i kod kuće i u inostranstvu. Koliko su igrači spremni na sve te izazove?

- Mi smo i ranije igrali Evropu, a sada se uključujemo u novembru u kvalifikacije za Ligu šampiona. Ambicije su slične. Na domaćoj sceni imamo borbu za Superkup, prvenstvo i Kup Srbije. Ukoliko zadržimo ovaj sastav koji imamo trenutno, možemo reći da imamo tim koji može da odbrani titulu i da ponovo osvoji kup. Ali jedno je sigurno, Vojvodina je prosto takav klub, koji uvek ima

najviše ciljeve. Razmišljamo u tom smeru, to nas nosi godinama i moramo prihvatiti ulogu favorita.

Ranije se uglavnom isticalo da evropske utakmice služe da tim dobije na iskustvu i znanju. Da li je to slučaj i ove godine?

- Mislim da ćemo ipak uspeti da ravnopravno igramo sa francuskim predstavnikom Tuluzom. Postoji određena šansa, bez obzira na to što je naš rival sastavljen od dobrih francuskih igrača i stranaca. To nije klub koji je top u Ligi šampiona, ali naravno da ga treba ga poštovati, jer dolazi iz zemlje čiji klubovi, bez obzira na određeni rejting, prave odlične rezultate. Prošle godine je to pokazala ekipa Tura kada je u finalu CEV kupa uspela da dobije italijanski Trentino, a nije

NIKOLA MARIĆ, SPORTSKI DIREKTOR, UOČI NOVE SEZONE

Vojvodina je prosto takav klub, moramo razmišljati u tom smeru i prihvatiti ulogu favorita – kaže

Marić

Visoki ciljevi nose nas godinama

Plan je bio da ovaj premlad tim pojačamo, što smo i uspeli. Iskustvo Vemića i Stevanovića mnogo će značiti našoj perspektivnoj ekipi. A tu su od starijih još Peković, Narančić i Stanković. Svi drugi igrači su 1996. godište i mlađi

9

bila favorit. Francuski timovi su sastavljeni od iskusnih, prekaljenih igrača i sigurno su oni favoriti u tom meču, ali očekujem ravnopravnu utakmicu.

Kakvo mišljenje imate o konkurenciji na domaćoj sceni? Imate li uvid u sastave ostalih ekipa?

- Tu je Novi Pazar, koji ima promena, ali ekipa je dobra. Crvena zvezda je podmladila sastav, što je

novost, tako da u ovom momentu ne možemo da tačno kažemo šta je potencijal tog tima. Oni su imali prošle godine na pozajmici veliki broj igrača i vratili su ih, tako da su u fazi stvaranja sastava. Što se tiče drugih klubova, neki dobro uspevaju da se kompletiraju. Tu prvenstveno mislim na nove superligaše Spartak i Mladi radnik. Interesantno je da je Jedinstvo iz Stare Pazove praktično zadržalo ekipu, što znači da će to biti jak tim, jer su dobro igrali i prošle godine. Drugi timovi traže sebe u smislu pravljenja stabilnih sastava. Kragujevac je na neki način rešio finansiranje s obzirom na to da će u nekom smislu biti javno preduzeće. Ipak, kada sve sagledamo, klupska odbojka je u određenom problemu i ova sezona će stvarno biti veliki ispit za sve.

Koji su to problemi?- Veliki je odliv igrača, nema finansija... Pored ta dva osnovna problema, govori se i o sve

manjem broju dece zainteresovane za odbojku. U kojoj meri je zbog toga upitan opstanak klubova i razvoj odbojke i kako ćete se vi kao klub protiv toga boriti u narednom periodu?

- Kod muške dece je to izraženo, to se već vidi s obzirom na nešto slabije rezultate mlađih kategorija, na nacionalnom nivou. Mislim da će to biti još izraženije u narednom periodu i to nam je možda i najveći zadatak

u odbojkaškoj organizaciji - ponovna revitalizacija rada sa mlađim kategorijama. Mi u klubu pokušavamo to da uradimo i neće biti jednostavno. Verujemo da ćemo ove i narednih godina uspeti da vratimo to da bar 50 odsto tima bude iz Novog Sada. Treba se zaista ozbiljno baviti time, jer nije samo u pitanju da li neko želi ili ne, zainteresovanost muške dece za odbojku je manja i to treba shvatiti kao ozbiljan problem.

T. Vasiljević

Najveći zadatak u odbojkaškoj organizaciji biće revitalizacija rada sa mlađim kategorijama. Mi u klubu pokušavamo to da uradimo i neće biti jednostavno. Treba se zaista ozbiljno baviti time

Kada sve sagledamo, klupska odbojka je u određenom problemu i ova sezona će stvarno biti veliki ispit za sve

10

P očetkom septembra reprezentacija Srbije osvojila je bronzu na Evropskom prvenstvu u Poljskoj, dokazavši još jednom da je epitet odbojkaške

nacije vanvremenski. Deo bronzanog tima, u ulozi drugog trenera, bio je i šef stručnog štaba Vojvodine NS seme Nedžad Osmankač. Pomenuti uspeh sa nacionalnim timom i šampionska titula sa Vojvodinom nekoliko meseci pre toga, dokazi su da rezultate donosi snažan i predan rad. Na osnovu svega urađenog i ranije izgovaranog, stiče se utisak da je upravo to geslo kojim se Osmankač vodi.

U skladu sa tim obavljene su i opsežne pripreme pred početak nove sezone i utakmica koje će Voša igrati u narednom periodu. Nakon tri nedelje trenažnog procesa na pesku na terenima SC „Volley“, prešlo se i na drugi deo priprema u SPC „Vojvodina“. Pet sedmica radio je tim kod kuće, nakon toga je krenuo put Bugarske, a zatim i Grčke, gde su igrači osim kvalitetnih priprema i dobrih uslova koje su im obezbedili višegodišnji prijatelji kluba, imali i nekoliko mečeva. Oni su poslužili da se tim uigra, kao i da odmeri snage sa stranim klubovima.

Pre razgovora o ciljevima, planovima i svemu onome što čeka aktuelnog državnog šampiona, Osmankač je iskoristio priliku i da se zahvali sportskim prijateljima i svima onima koji, kako je i sam rekao, u ovim teškim vremenima pomažu i omogućavaju Vojvodini što bolje uslove.

- Hvala generalnom direktoru koji nam je omogućio da sve sprovedemo u delo. Hvala i svim sponzorima kako novim, tako i starim. Takođe, zahvalnost ide i Gradu koji je omogućio da funkcionišemo nesmetano i naravno

gradonačelniku Vučeviću koji sve to pomno gleda i prati. Nadam se da je zadovoljan razvojem stvari u klubu – rekao je Nedžad Osmankač.

Priča o pripremama završila se „Memorijalom Žarka Petrovića“, a prvi ispit za tim biće utakmica Superkupa protiv Novog Pazara. Time Vojvodina otvara sezonu i počinje da bije nove sportske bitke. Na terenu će ih i ove godine voditi sada već tradicionalno mlad tim, ali ono što je najvažnije prema rečima trenera Osmankača, okosnica šampionskog tima ostaje manje-više ista.

- Jako sam zadovoljan što je kostur ekipe ostao isti, pogotovo što su tu igrači koji su igrali u prvoj postavi. Jedino ostaje žal za preranim odlaskom Petra Premovića. Mi smo mu izašli u susret, smatram da je njegova želja

bila nerealna, ali i ogromna i mi nismo hteli da ga sputavamo. Ipak, mislim da bi nam u ovim predstojećim kvalifikacijama za Ligu šampiona puno značilo da je on tu, da imamo bar jednu sezonu šest istih igrača na okupu. Eto, nažalost, nismo uspeli u

tome – kaže Osmankač i nastavlja priču o rešenju za mesto korektora: - Imali smo raznih ideja, zvali smo neke igrače, međutim nismo uspeli da se dogovorimo. Nekako sve više i više kako vreme prolazi mislim da će mladi Božidar Vučićević dobiti šansu da igra. Na njemu je da radi i sigurno će imati na početku ove sezone dovoljno vremena da pokaže da li možemo da računamo na njega, ili ne. Sve je na njemu i on mora da ima ambicije i u životu i u odbojci – veli Vošin trener.

I dok se traži rešenje za korektora i posmatra napredak mladog Vučićevića, ostale pozicije su uglavnom popunjene igračima koji su svoj period dokazivanja prošli prethodne godine.

NEDŽAD OSMANKAČ, ŠEF STRUČNOG ŠTABA PORUČUJE:

Imamo mlad sastav, to je ono što treba svi da imaju na umu. Zato očekujem maksimalnu podršku unutar kluba, od naših navijača, kao i od sponzora – ističe Osmankač

Napad na pehare je obaveza otisnuta na našem dresu

Usavršavanje igrača ide svojim tokom i nadam se da će im svima ova sezona biti još bolja i uspešnija nego što je bila prošla

11

- Što se tiče ostalih igrača, uglavnom su to oni koji su bili i prošle godine. Odlazak Borislava Petrovića ostavio je određenu pukotinu i prazninu na poziciji srednjeg blokera. Imamo nekoliko mladih momaka koji su tu i koji treba da se pokažu. Tu je i prekaljeni Marko Narančić, koga smo, da tako kažem, ukrali iz mlađih kategorija iz trenerskog sastava i koji će nam biti sigurno od velike pomoći – kaže Osmankač i nastavlja da predstavlja tim: - Ostale prvotimce ne mogu da svrstam u veterane, ili u neke standardne igrače, ali su oni nosioci igre, Kujundžić, David Mehić... Tu je i naravno naš kapiten Čeda Stanković kojeg sa njegove 24 godine mogu da nazovem doajenom. Tako da, svi su tu koji treba da budu. Oni su ti koji su izneli najveći teret osvajanja titule

i opravdali naše poverenje. Mislim da su oni pravi i zato su tu gde jesu. Mislim da je pravi potez to što smo po povratku iz Bugarske doveli Vemića i Stevanovića – iskren je Nedžad Osmankač.

Svestan mladosti svojih igrača, nameće im neku vrstu zadatka da napreduju, jer to je ono što se od momaka, koji mahom imaju 20 godina i manje, prvenstveno i očekuje.

- Prioritet u narednoj sezoni je da pokušamo da podignemo pre svega nivo naše igre ka jednoj evropskoj

visini. Kujundžić je bio na širem spisku za Svetsku ligu i trenirao sa reprezentacijom, kao i Stevan Simić. David Mehić je bio na pripremama za Evropsko prvenstvo. Naravno, mnogo očekujem i od Radovića i Todorovića, Vučićevića, Perića.. Ne samo ja, nego i ceo klub. Njihov napredak i usavršavanje ide svojim tokom i nadam se da će im ova sezona biti još bolja i uspešnija nego što je bila prošla.

Trenerska očekivanja ponekad se razlikuju od onoga što javnost traži. Breme osvojene titule pada na leđa tih mladića, pa je sada najpotrebnija podrška.

- Imamo mlad sastav, to je ono što treba svi da imaju na umu. Očekujem maksimalnu podršku unutar kluba, od naših navijača, kao i od sponzora. Ja sam mojim

Vojvodina uvek ima za cilj da napada i osvaja sve trofeje. To je tako zapisano na ulaznim vratima našeg kluba, kancelarije, to je otisak na dresu

Molim za strpljenje i veru i u naš rad i u naše mlade momke

12

igračima obećao krv, suze i bol – drugi deo. Prošle godine smo krenuli u prvi deo tako da sada krećemo u drugi, u njihovo usavršavanje. Sigurno da će biti prepreka. Ove godine će biti izuzetno teška Superliga sa šest, sedam podjednakih ekipa. Sve samo molim za strpljenje i veru i u naš rad i u naše mlade momke. Mislim da ćemo doći do određenih ciljeva koje svi očekujemo – kaže naš sagovornik.

Osim bitaka na terenima širom Srbije vodiće se i one evropske. Skromno, kao i svake godine priča se o toj Evropi, a cilj je uglavnom isti: iskustvo i nova znanja za mladost.

- Ambicije u Evropi su da se odigra što više kvalitetnih utakmica, da se što bolje uigramo kako bismo u prvenstvu mogli da pružimo maksimum. Treba biti realan i ne zanositi se nekim velikim učešćima. Zadatak mladih igrača je da se školuju i da pokažu sve to na terenu – veli Osmankač.

Maksimum će se tražiti u domaćim takmičenjima, jer, kako ističe strateg Novosađana, to mora da pruži svako ko nosi crveno-beli dres.

- Na pitanja o očekivanjima od domaćih takmičenja uvek odgovaram isto, da svako ko nosi dres Vojvodine mora da ga natopi krvlju. Svaki igrač mora da zna da će sigurno biti ove godine teže nego prošle, jer taj povratak titule u Novi Sad ostavlja određeno breme i odgovornost. Međutim, niko od nas ne sme da oseti pritisak, a zadatak jeste da damo maksimum na svakoj utakmici. Naravno da Vojvodina uvek ima za cilj da napada i da osvaja sve trofeje. To je tako zapisano na ulaznim vratima i našeg kluba, naše kancelarije, to je otisak na dresu. Ponavljam, dres Vojvodine je težak i treba ga natopiti znojem i krvlju. Sigurno da će svi ove godine da kidišu specijalno na nas i na našu mladu ekipu, da pokušaju sve ne bi li nam uzeli skalp, a na nama je da budemo spremni za izazove i da na njih junački i hrabro odgovorimo – zaključuje ovaj razgovor šef stručnog štaba Vojvodine NS seme Nedžad Osmankač.

Teodora Vasiljević

13

V redan, istrajan i uporan. Staložen i miran. Kad je najpotrebnije motivisan, energičan i borben. Recimo da bi se ovim epitetima mogao opisati

karakter, srednjeg blokera novosadske Vojvodine, Čedomira Stankovića, bar kada je reč o ponašanju na treninzima i utakmicama. Upornost je ta osobina koja ga je vodila kroz čitavu deceniju treniranja odbojke. U februaru se navršilo deset godina od momenta kad je prvi put došao u kontakt sa ovim sportom, dok će mu jubilarna sezona u crveno-belom dresu biti upravo 2017/18.

Vreme koje je iza njega bilo je ispunjeno mnoštvom lepih događaja, titula, pehara, pojedinačnih nagrada, igranja u nacionalnom dresu (član kadetske reprezentacije 2009. godine). One manje lepe, poput sitnih ili za nijansu ozbiljnijih povreda, potisnula su radovanja kao rezultat napornog rada.

- Brzo je prošlo tih deset godina. Kada se okrenem shvatim koliko su možda neke stvari došle prerano, tačnije negde na početku nisam sebe video u svemu tome, ali kako je krenulo sve spontano, na kraju se pretvorilo u nešto što će postati moj život. Zapravo,

mogu da kažem da sam i pre vremena odrastao. Jer sa punih 13 godina sam ušao u taj svet, nedugo nakon toga je došla Vojvodina i samim tim drugačiji način života – veli Stanković.

Bez obzira na podatak da ima svega 24 godine, i činjenicu da ovoliko koliko je do sada u odbojci može još toliko da provede gradeći svoju igračku karijeru, sebe i u budućnosti vidi u ovom sportu.

- Rano je pričati o tome, jer trenutno razmišljam uglavnom od danas do sutra, treniram, borim se, unapređujem svoju igru. Ali, verujem da je odbojka jeste moj život u neku ruku. Teško je posle toliko godina provedenih u ovom sportu izaći iz te priče. Ima još dosta vremena do kraja karijere, ali svakako da sebe i posle igranja vidim u odbojci.

A sve je počelo sasvim slučajno u Rumi, mestu gde je rođen i gde je proveo deo detinjstva. Pažnju su mu u sportskom smislu odvlačili drugi sportovi. Oprobao se u fudbalu i košarci. Sudbina je umešala prste, spojila ga sa njegovim prvim trenerom Stanislavom Savićem. Priznaje, nije bilo jednostavno i lako u početku, jer

DESETA SEZONA ZA SREDNJEG BLOKERA ČEDOMIRA STANKOVIĆA U VOJVODINI NS SEME

Mislim da najkvalitetnije radimo u Srbiji, a i godinu dana igranja zajedno može biti naša prednost. Kostur ekipe je ostao i dobro se poznajemo – kaže kapiten

Dosanjati kompletiranje trofeja

14

nije odbojka bila sport koji mu je bio interesantan.

- Ja sam ovan u horoskopu i bilo je teško smiriti te neke bubice. Prvi trener me je naterao da zavolim ovaj sport. Da sam imao košarkaškog trenera sa sličnim načinom i pristupom, možda bih zavoleo i igru pod obručom, a moj život bi se odvijao drugačije. Ali, odbojka je došla spletom nekih okolnosti i svakako je Savić zaslužan za to što sam tada sve u vezi sa odbojkom zavoleo, kao što je voli i on.

Često se ističe da se ključ uspeha svakog pojedinca krije u dobroj organizaciji i radnim navikama, koje je poželjno steći već na samom početku karijere.

- Profesionalizam i perfekcionizam upravo ide od trenera. Meni je to preneo prvi učitelj, iako smo jako malo sarađivali, ali on je to uspeo da usadi u mene. Sada se ja trudim da prenesem isto to na mlađe generacije, da radne navike, odnos prema treningu, utakmicama moraju da steknu na početku.

Rezultat na utakmicama i u važnim trenucima na velikim takmičenjima gradi se na svakodnevnim višečasovnim

treninzima. Zato je kontinuitet dolazaka na treninge izuzetno važan. Po tome je prvotimac novosadskog kluba prepoznatljiv. Njegova redovnost na treninzima svojevremeno bila je 98%, a ove godine taj procenat rešen je da popravi.

- Od početka priprema je taj perfekcionizam dolazaka na treninge još više izražen, jer sam baš rešio i dao sebi da zadatak da budem primer mlađima, da prvi dolazim na treninge, da budem prvi na čelu kolone.

Čeda je imao mogućnost da karijeru nastavi u nekom drugom klubu u zemlji i inostranstvu. S obzirom na to da adekvatna ponuda nije stigla doneo je odluku da i u narednoj sezoni nosi crveno-beli dres. Ovoga puta kao i pred kraj prethodne sezone, na dresu će biti i kapitenska traka.

Nema velike razlike između mene i tima zbog kapitenske trake. Naime, na meni je da im budem uzor u ponašanju i da vide kakav bi trebalo odnos da bude prema treninzima i utakmicama

15

- Pošto mi je istekao ugovor bilo je pitanje mog ostanka. Vagao sam, ali opet mislim da sam doneo pravu odluku. Nisam hteo da žurim. Smatram da je uvek bolje ostati, ako nema prave ponude. Svestan sam izazova i svega što me očekuje. Ne gledam sebe kao nekoga ko će da bude ispred ekipe, nema velike razlike između tima i mene zbog te kapitenske trake. Naime, na meni je da im budem uzor u ponašanju i da vide kakav bi trebalo odnos da bude prema treninzima i utakmicama.

Pred odbojkašima Vojvodine je duga sezona prepuna izazova. Treba da odgovore i daju svoj maksimum na tri domaća takmičenja, kao i na evropsko sceni. U trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona za rivala će imati francuski Tuluz (ukoliko iz dvomeča sa njima budu bolji obezbediće plasman u grupnu fazu takmičenja, ako izgube nastavljaju učešće u CEV kupu).

- Želja nam je da napravimo što bolji rezultat u Evropi, u Ligi šampiona i utakmicama sa Tuluzom. Smatram da nismo bez šansi, jer je ova ekipa zrelija za godinu dana. Imamo veliku želju za dokazivanjem na velikoj sceni. Samim tim smatram da naša mladost može da bude prednost u dvomeču sa favorizovanim francuskim timom. Svakako bi trebalo izaći i odigrati hrabro, i ako nam se ukaže prilika da trijumfujemo i odemo dalje, zašto da ne. Tome se svi potajno nadamo. Ali, najvažnije od svega je ostaviti dobar utisak, a to znači u datom trenutku pružiti maksimum.

Utakmice sa evropskim klubovima mladoj ekipi, koju će i ove godine predvoditi Nedžad Osmankač, poslužiće za sticanje iskustva i prevazilaženje treme. Ujedno, to će biti provera za ono najvažnije – domaća takmičenja. Prepoznatljivost Vojvodine jesu najviši ciljevi u nacionalnim nadmetanjima. Ni nova sezona se po tome ne razlikuje. Apetiti su u odnosu na prethodnu porasli.

- Bilo bi lepo kompletirati sezonu sa tri trofeja – da odbranimo šampionsku titulu, ali i vratimo pehare namenjene pobednicima Kupa Srbije i Superkupa u

Novi Sad. Prošle godine smo uspeli da vratimo dugo čekani trofej, a sada nam želja da napravimo korak više. Sigurno da je teže odbraniti trofej. Titula je došla možda neočekivano za mnoge, ali to je bio plod celog našeg rada tokom svih meseci. Mislim da ove godine neće biti lako, jer će liga biti ujednačena. Zato se moramo izboriti sa svim tim pritiscima.

Bez obzira na kadrovske promene ekipa iz Superlige, kapiten novosadskog tima ističe da neće biti lako ostvariti zadate ciljeve.

- Dosta iskusnijih igrača napustilo je Crvenu zvezdu, ali to su nadomestili mladim i kvalitetnim igračima. Ne treba zaboraviti ni Novi Pazar, koji je sačuvao dobar deo prvotimaca. Tu su i novajlije subotički Spartak i Mladi radnik, zatim Jedinstvo, ostaju u timu Branko Roljić i Goran Bjelica, i oni će sigurno želeti što bolji plasman. Po mom mišljenju biće pet, šest ekipa koje će se ravnopravno boriti za trofeje.

Prednost ekipe, čiji će on biti lider, ogledaće se u tome što se igrači poznaju bolje nego prošle godine. Uz to nekolicina prvotimaca tokom leta provela je nekoliko nedelja na pripremama seniorske reprezentacije, što je dodatno pomoglo u sticanju iskustva i samopouzdanja.

- Mislim da najkvalitetnije radimo u Srbiji, a i godinu dana igranja zajedno može biti naša prednost. Kostur ekipe je ostao i dobro se poznajemo – zaključuje Čedomir Stanković.

Da kvalitetno rade dovoljan je pokazatelj dugo čekana titula osvojena u aprilu ove godine. Navikli su se na specifičan sistem rada trenera Osmankača, koji je urodio plodom. Nema dileme da će i ove sezone publika u Spensu imati priliku da vidi sjajne partije motivisanih, borbenih i požrtvovanih igrača Vojvodine, uz potajne želje da što češće uzdignute glave i sa osmesima izađu sa terena. Navijači pripremite dlanove i držite palčeve da ostvare sve snove.

B. M.

Teško je posle toliko godina provedenih u ovom sportu izaći iz te priče. Ima još dosta vremena do kraja karijere, ali svakako da sebe i posle igranja vidim u odbojci

16

20172018

TEMA BROJA: SEZONA NA TERENU I VAN NJEGA

ObavezaO dbojkaški klub Vojvodina NS seme ulazi u

novu sezonu kao aktuelni šampion, što je, verujemo, pravi poziv za sve poklonike magične igre na mreži da dolaze na utakmice u Novom Sadu, podrže mladu ekipu, koja je još u prethodnoj takmičarskoj godini pokazala raskošni potencijal. No, uvek je teže nešto braniti nego napadati, pa će ovoga puta crveno-beli biti na velikom ispitu. A da će svi rivali upravo timu koji sa klupe vodi Nedžad Osmankač želeti da skinu skalp u to ne treba sumnjati, posebno ako se tome doda da je Vojvodina i dalje najuspešniji klub sa 14 titula prvaka i isto toliko naslova pobednika kupa.

S uperligu Vojvodina će otvoriti na svom terenu 13/15. oktobra. Već na startu će navijači imati

priliku da uživaju u pravom vojvođanskom derbiju, jer će Novosađani u maloj sali Spensa dočekati ekipu Spartaka. Naime, Subotičani, koji su povratnici u elitu, napravili su dobar tim, što obećava jednu lepu i zanimljivu utakmicu. Već u drugom kolu šampion će u Beogradu snage odmeriti sa velikim rivalom Crvenom zvezdom, nakon toga sledi utakmica kod kuće protiv Radničkog, te u gostima sa ekipom Niša, pa dva meča na terenu Spensa (Jedinstvo i Spartak Ljig). Krajem novembra sledi neugodno gostovanje u Novom Pazaru, pa još dve atraktivne utakmice, najpre kod kuće sa Ribnicom, a onda i protiv Mladog radnika u Požarevcu.

Z a mladu ekipu Vojvodine evropska scena biće pravi izazov, prilika za dokazivanje, ali i sticanje iskustva i

učenje. Nema sumnje da će takva škola Novosađanima mnogo značiti, ali će cillj svakako biti i dobri rezultati. Crveno-beli će startovati u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, a rival će im biti francuski Tuluz. U prvom meču 8. novembra Vojvodina će biti domaćin, dok će se revanš igrati 12. novembra u Francuskoj. Tuluz jeste veliki favorit, što ne znači da se puleni Nedžada Osmankača neće boriti svim srcem. Ukoliko prođu treće kolo Novosađani će ući u grupnu fazu Lige šampiona, a u slučaju poraza takmičenje će nastaviti u šesnaestini finala CEV kupa. Tamo će ih, u tom slučaju, čekati pobednik duela Barkom Kazanj – Makabi Tel Aviv/Šahter Soligorsk.

N ovosađani će u sezoni 2017/18. nastupiti na četiri fronta. Prvi izazov koji ih očekuje je

utakmica Superkupa sa Novim Pazarom, a samo koji dan posle toga (13/15.oktobar) odigraće i prvo kolo Superlige. Uslediće utakmice Kupa Srbije, kao i izazovi na evropskoj sceni.

17

Ono što je važno za Vojvodinu jeste to što je sačuvala kostur šampionskog tima.

Iako nije planirano, ekipu je napustio korektor Petar Premović, a deo Vojvodine neće biti ni bloker Borislav Petrović. No, svi ostali igrači su na okupu i spremni za nove izazove, a treba istaći da su ugovore produžili Čedomir Stanković i Nikola Peković, čije će iskustvo mnogo značiti ekipi. Dobar potez napravljen je dovođenjem Miloša Vemića i srednjeg blokera Radiše Stevanovića. Izuzetno važno je i to što će Vojvodina nastaviti tradiiciju da talente iz sopstvene škole, ili dopunske selekcije, uključi u prvi tim, pa će tako i ove sezone nekolicina njih biti licencirana.

C elu prošlu sezonu na prijemu su breme odgovornosti izneli David Mehić i Miran

Kujundžić. Mladi Subotičanin bio je za mnoge pravo otkrovenje, dok je David punu raskoš pokazao u plej-ofu i bio jedan od ključnih igrača. Zbog svojih dobrih partija, letos su bili i na pripremama seniorske reprezentacije. Pred njima je nova takmičarska godina u kojoj se od njih očekuje da budu još bolji, da rade na sebi i napreduju. Tu je i mladi Pavle Perić, a sigurnu potporu i pomoć pružiće prekaljeni Miloš Vemić. Za prvi tim biće licenciran i mladi Lazar Bajandić, koji je stigao iz Futoga.

N a poziciji dizača, kao i prošle sezone, igraće Neđeljko Radović (1996) i dve godine mlađi

Vuk Todorović. U borbi za titulu odlično su se nadopunjavali, pokazali potencijal, pa im ostaje da u narednom periodu nastave istim putem i dodatno napreduju. U budućnosti se svakako može računati i na Miloša Đorđevića, koji je stigao iz Ljiga, priključen je mlađim selekcijama, ali je prošao pripreme prvog tima.

Tradicija

18

N a mestu blokera igraće sada već stari Vojvodinaši, Čedomir Stanković i Stevan

Simić, te novajlija Radiša Stevanović i mladi Andrej Rudić, a ne treba zaboraviti ni iskusnog Marka Narančića, koji će imati posebnu ulogu i po potrebi pomoći i na drugoj poziciji. Simić je imao odličnu sezonu, zaslužio poziv selektora i sigurno će i u novim izazovima biti jedan od važnih igrača. Čedomir Stanković poneo je kapitensku traku pred plej-of, nakon povrede Petrovića, a u odlučujućim mečevima odigrao je zaista dobro, pokazao je izuzetnu staloženost, mirnoću i sposobnost da drži tim i povede ka trofeju. Radiša Stevanović igrao je u Kragujevcu, Ljigu i 2015/16. u Novom Pazaru kada je bio najbolji bloker lige. Prethodne sezone bio je u Lozani, a sada će bloku Vojvodine dati novu dimenziju.

L ibera će, kao i prethodnih godina, igrati iskusni Nikola Peković, koji će zbog svoje

specifičnosti i karaktera biti važan i za energiju, atmosferu. Talentovani Radoslav Brborić (2000) prekomandovan je iz mlađih selekcija i biće alternacija Pekoviću.

Š ansu na poziciji korektora dobiće mladi talentovani Božidar Vučićević (1998). Prošle

sezone igrao je na poziciji blokera, a u nekoliko navrata bio je i u ulozi korektora. Boža je i do sada pokazao potencijal, ali će ove sezone biti na velikom ispitu. Ono što je sigurno imaće podršku svih u klubu. Uz njega će biti i Pavle Perić, koji će igrati i na prijemu i na korekciji.

Strast

19

D a bi na terenu sve funkcionisalo kako treba, osim dobrog rada, kvalitetnih treninga

i motiva, važna je i organizacija kluba, život momaka van sale… Zato se u Vojvodini stalno ističe da miran život i školovanje i te kako idu uz odbojku, pa o tome vode računa svi u timu. Tako recimo od starijih Nikola Peković može da se podiči time da je apsolvent Pravnog fakulteta, Neđeljko Radović takođe studira, pravo, dok je Stevan Simić na TIMS-u. David Mehić je na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija, student je i Čedomir Stanković, Miran Kujundžić je završio Ekonomsku školu, Vuk Todorović Elektrotehničku, dok je Pavle Perić upisao Univerzitet Singidunum. Treba istaći da je šef stručnog štaba Nedžad Osmankač doktor odbojke, a obrazovanjem se mogu podičiti i ostali članovi stručnog štaba.

K ada je organizacija u pitanju Vojvodina NS

seme dobila je novi Upravni odbor i pul sponzora što će biti veoma važno za bitisanje kluba i neke nove projekte. Najveći je svakako renoviranje i adaptacija prostorija, pa će tako novo ruho dobiti gornji deo, dok će prizemlje biti pretvoreno u dom za mlade igrače. U novu sezonu ući će se i sa novim sajtom, koji funkcioniše već nekoliko meseci, a užurbano se radi i na marketinškom materijalu, spotovima… Vojvodina bi trebalo da dobije i svoju emisiju, a i ovaj časopis sada sija u punom koloru.

Jedno srce

20

Z a mlađe kategorije Odbojkaškog kluba Vojvodina NS seme biće ovo jedna posebna sezona, malo drugačija, puna novih izazova, ali i sjajnih

prilika. Radiće se isto, predano, vredno, temeljno, ali malo strožije, sa još većim ciljevima i lepšim pogledom u budućnost. Ono što će vreme koje je pred nama definitivno razlikovati od svih godina unazad jeste novi, zajednički dom koji će dečaci dobiti.

Renoviranje prostorija, adaptacija donjeg dela, koji će od sada biti neka vrsta internata za mlađe igrače, nešto je o čemu se već duže priča, pa je i to prvi utisak Dragana Čučkovića, generalnog sekretara i koordinatora rada mlađih selekcija.

- U novim planovima i daljem radu mnogo će nam pomoći uređenje prostorija i otvaranje neke vrste internata za našu decu. Taj projekat bio je i neki prvi korak novog Upravnog odbora i zaista zaslužuje sve pohvale – kaže Čučković i nastavlja: - Mislim da je tako nešto jedinstveno na ovim prostorima i da to nema niko u regionu. Zamišljeno je kao dom, u kojem će živeti članovi naših mlađih selekcija, oni koji nisu iz Novog Sada. Tu će imati minimum i jedan obrok, mesto za

učenje. Pošto će nam ovde biti na okupu, mislim da to treba iskoristiti i omogućiti im svima povremena predavanja u našoj trofejnoj sali, neku vrstu edukacije. U klubu imamo dovoljno onih koji poseduju znanje, iskustvo, a tu je i ogroman materijal iz arhive. Po mom mišljenju sve to je jednako važno kao i teren. Možemo čak da dovodimo i naše mlađe bivše igrače, koji su im bliskiji po godinama.

Na pitanje da li će novi koncept i dom za mlade odbojkaše doneti i obavezu više, jedan novi ispit, Čučković poručuje:

- S jedne strane biće jednostavnije, jer su nam svi na jednom mestu, naše radne prostorije su iznad, pa ih je lakše kontrolisati. Obaveza će biti veća, određene stvari biće nove i teže, ali i to ćemo rešavati. Mislim da će to biti nova

DRAGAN ČUČKOVIĆ, GENERALNI SEKRETAR I KOORDINATOR RADA MLAĐIH SELEKCIJA

Mislim da nam je svima cilj da podignemo nivo muške odbojke u gradu kod mlađeg uzrasta. Mi već pravimo jednu priču da iduće sezone imamo vrlo mladu kadetsku

grupu, koja će nam biti osnova za rad u narednom olimpijskom ciklusu, a ideja je i da pokrenemo našu pionirsku školu – kaže Čučković

Novi projekti su vetar u leđa

Na kraju, moraš da imaš i sreće, nije to samo do toga koliko mu pružiš i kako ga obučiš. Kada se pojavi neko ko ima potencijal, on mora mnogo da želi i da sanja. Da mu odbojka ne bude sredstvo, nego cilj

21

koncetracija energije, mladosti i druženja... Spadam u generaciju koja je prošla vojsku i dobro znam da nema problema kada si uposlen. A oni su već dovoljno uposleni treninzima, još je tu i škola. Čak i ako nekome od njih bude trebala pomoć oko škole biće lakše da organizujemo nekoga da dođe da im pomogne. Ne možemo biti roditelji, ali ćemo brinuti o njima.

To će biti svakako vetar u leđa stručnjacima i ljudima u klubu da još motivisanije rade sa mladima. A selekcija će ove sezone, čini se, biti još šira nego do sada.

- Kao i svake godine mi ispraćamo i dočekujemo. Brborić, Ivanković i Rudić priključeni su prvom timu, a došli su nam Šarović, Bajandić, Bošnjak i Đorđević. Zanimljivo je da su njih četvorica prošli seniorske pripreme i generalno mislim da je to prava stvar, te da su treneri imali priliku da vide koliko ti momci mogu i koji su trenutno nivo. Možda će neki od njih biti licencirani, ali će igrati i za mlađe selekcije. Sama sezona zanimljiva će biti i po drugom pitanju. Naime, procenili smo da imamo jake juniore, tako da ćemo napraviti nekoliko grupa. Osim onih juniora, koji će biti u prvom timu, imaćemo jaku grupu za Vojvodinu II, dok će desetak momaka biti okosnica kadetske selekcije. Njima će biti priključeno nekoliko pionira iz SK Volej, kao i oni koji su pristigli iz drugih krajeva. Saradnja sa SK Volej je isto nešto pozitivno, a korist može biti obostrana. Osim momaka, koji su prešli kod nas, njihova pionirska selekcija će se takmičiti na prvenstvima pod imenom Vojvodina SK Volej, a u nekim važnim momentima će toj ekipi biti priključeni i naši pioniri. U priči ne treba zaboraviti ni Vujovića koji je stigao iz Kleka, tu su i dečaci iz Obrenovca i Lučana, ali smo njihovim porodicama izašli u susret da završe osnovnu školu, pa da onda pređu kod nas. I da naglasim, opredili smo se

za oštriji stav prema igračima. Shvatili smo da smo bili previše popustiljivi, neki su to koristili, neki su znali da cene. Zato je dogovor da drugačije uđemo u sezonu.

Kako Čučković naglašava dopunska selekcija nije problem i ona se mora raditi, ali je problem mala baza u Novom Sadu. Zato je sigurno jedan od sledećih projekata i pokretanje pionirske škole u klubu.

- Neki važni punktovi su se ugasili. Od onih koji dobro rade ostali su SK Volej, tu je Futog, te punktovi kod Aleksandra Maletina i Nenada Maoduša. Činjenica je da imamo problem sa muškom populacijom, nije se pojavilo ništa novo. Zato bi bilo najbolje da krenemo u akciju što pre i da probamo to sa ljudima sa kojima sarađujemo. Mislim da nam je svima cilj da podignemo nivo muške odbojke u gradu kod mlađeg uzrasta. Mi

već pravimo jednu priču da iduće sezone imamo vrlo mladu kadetsku grupu,

koja će nam biti osnova za rad u narednom olimpijskom ciklusu. Činjenica je da Srbija nema jedinstven sistem za rano otkrivanje talenata. Liga je sve mlađa, igrači sve ranije

odlaze, a da ne dostignu igračku i ljudsku zrelost. Mnogi se kad odu negde izgube, ostanu nedorečeni. Zato želimo da pokrenemo projekat naše pionirske škole, ali da ona bude besplatna i da momke biramo i dalje selektiramo po predispozicijama i talentu, a ne na osnovu plaćanja članarine – ističe koordinator rada mlađih selekcija Vojvodine NS seme.

Jedan od koraka, koji će nesumnjivo pomoći u ostvarivanju plana jeste i prvi odbojkaški kamp za talente, koji je Vojvodina letos organizovala u saradnji sa Bečejom i Fridrihshafenom.

- Taj kamp doneo nam je veliko iskustvo, a ideja je Radomira Vemića, koji je sada u Fridrihshafenu. Želja je bila da napravimo nešto za našu decu, da im dočaramo to kako treniraju veliki klubovi. Bečej je

U novim planovima i daljem radu mnogo će nam pomoći uređenje prostorija i otvaranje neke vrste internata za našu decu. Mislim da je tako nešto jedinstveno na ovim prostorima

Sa kampa u Bečeju

22

B oža, kako ga saigrači i treneri zovu, jedan je od onih odbojkaških talenata

koji na putu do uspeha, bar za sada, prolazi sve one normalne faze razvoja i iskušenja. Još kada je kao sremskokarlovački biser pre tri godine uskočio u dres mlađih selekcija Vojvodine NS seme odmah je bilo jasno da je spreman za sve izazove. Nije bežao ni od volontiranja na utakmicama Svetske lige, naprotiv, to je smatrao obavezom i sjajnom prilikom za novo iskustvo.

Da li će mu to što nije „preskakao razrede“ pomoći u daljem napretku ostaje da se vidi, a nema sumnje da će ova sezona biti prva velika prilika da i tu nedoumicu razreši. Naime, ovaj mladi srednji bloker prošle godine prekomandovan je u prvi tim, a u nekoliko navrata dobio je priliku i da zaigra. Pokazao je da može i stekao poverenje stručnog štaba, a osim na sredini u pojedinim momentima se okušao i kao korektor. Tako je po odlasku Petra Premovića upravo Boža postao prva opcija kluba na poziciji korektora za novu sezonu. Bez obzira na to da li će Vojvodina naći još neko rešenje i angažovati iskusnijeg igrača, Vučićević će u svakom slučaju imati veću minutažu i šansu da pokaže da li je zaista budućnost ovog kluba, ali i srpske odbojke.

omogućio dobre uslove, pomogao nam je Pokrajinski sekreterijat za sport i omladinu, a tu su bili naši treneri Đurić i Narančić. Moram da kažem da je naš mladi igrač Andrej Rudić, u ovom slučaju stariji u odnosu na ostale polaznike kampa, bio skoro šesti trener, deca su ga volela. Slobodan Galešev je preneo ogromno iskustvo, Radomir Vemić je doneo novine iz Fridrihshafena, Miloš Vemić i Marko Narančić su jako lepo radili sa decom. Po ocenama svih, pre svega stranaca, kamp smo odradili vrhunski. Dečaci su svakoga dana imali po dva treninga i jedno predavanje na temu ishrane, najnovijih vežbi, medicine... Istakao bih tu i Ivanova, te Radivoja Vemića, koji je pričao o problemima

kardiološkog tipa. Videli smo da i među najmlađima ima potencijala u Vojvodini – kaže Čučković na kraju i dodaje: - Siguran sam da je selekcija u klubu jako dobra, kako u mlađim kategorijama, tako i u prvom timu. Svi se nadamo da će i Upravni odbor pomoći da zadržimo igrače, da dostignu i ljudsku zrelost, jer zaista vidim da Vojvodina može imati izuzetno visoke domete ukoliko ih sačuvamo. Na kraju, moraš da imaš i sreće, nije to samo do toga koliko mu pružiš i kako ga obučiš. Kada se pojavi neko ko ima potencijal, on mora mnogo da želi i da sanja. Da mu odbojka ne bude sredstvo, nego cilj.

T. M.

BOŽIDAR VUČIĆEVIĆ NA NOVOM ISPITU

Mladost treba da prihvatimo kao adut

23

- Biće za mene ovo jedno potpuno novo iskustvo, a to me još više motiviše da napredujem i da opravdam poverenje – počinje priču Božidar: - Činjenica je da ću igrati na drugoj poziciji, ali to me ne plaši. Probao sam u nekoliko navrata, prošao sam teške pripreme sa ekipom i mislim da se polako uigravam. Čini mi se čak da će mi biti i lakše i da ću se dobro snaći u novoj ulozi. Na meni je da radim i da budem sve bolji.

Kako veli Boža, osim pozicije, sve ostalo biće isto kao prošle godine.

- Za jednu godinu smo stariji, dobro se znamo, dosta toga smo prošli zajedno, navikli smo jedni na druge i sve bolje funkcionišemo. Ambicije će, podrazumeva se, biti iste. U dresu Vojvodine normalno je uvek ići na pobedu i boriti se za trofeje. Očekuje nas pakleni rad, ali smo prošle sezone videli da se to isplati. To nas je i dovelo do titule, naravno i zajedništvo, potencijal, velika želja. Imali smo lepo organizovane pripreme, dobar program, naporno smo trenirali i tako ćemo nastaviti i tokom sezone.

Pripreme će talentovani prvotimac crveno-belih pamtiti i po tome što je nešto više od nedelju dana sa saigračem Pavlom Perićem imao priliku da bude deo kampa u Italiji.

- Modena svakog leta pozove određeni broj mladih igrača, a sada smo Pavle i ja imali tu čast da budemo

odabrani. Za nas je to bila velika škola, imali smo prilike da vidimo kako

oni rade, da razgovaramo sa trenerima, usvojimo neke cake,

da razmenjujemo iskustvo sa vršnjacima iz još nekih evropskih zemalja. Samo, moram da kažem da smo tek tamo videli da je sve to gotovo isto kao i kod nas. U Vojvodini se jako kvalitetno radi, nema tu neke razlike, samo što tamo treneri imaju veće mogućnosti u smislu da im je hala lepša, modernija, da je imaju na raspolaganju kada god im je potrebna. Sam sistem rada je u principu isti. U svakom slučaju nosimo lepe uspomene.

Nema sumnje da će mu dobre pripreme u Vojvodini i kratko iskustvo iz Italije pomoći u tome da spremnije krene u nove izazove i preskoči sve prepreke.

- Biće teško, to je i velika obaveza, ali mislim da mogu da ispunim očekivanja. Zaista imam punu podršku svih u klubu i to mi mnogo znači. Moram mnogo da radim, kako na fizičkoj snazi, tako i na svemu što podrazumeva prelazak na drugu poziciju. Vreme i prilike su preda mnom i nadam se da ću ih iskoristiti na pravi način.

Teški zadaci i nova iskušenja očekuju i kompletnu ekipu. Osvojena titula motiviše, ali i nameće nove ambicije i ciljeve.

- To što smo aktuelni šampioni može da stvori određeni pritisak, ali ne previše. Mislim da nam to što smo uradili prošle sezone može samo pomoći. Želimo da odbranimo titulu i da napadnemo druge trofeje, a na evropskoj sceni da se pokažemo u što boljem svetlu i da napredujemo kroz jake mečeve. Svesni smo svega i spremni za nove izazove. Kostur tima je ostao isti, jeste da nedostaju Premović i Petrović, ali imamo i pojačanja. Verujem da upravo mladost, želja za dokazivanjem i ljubav prema odbojci mogu da nadomeste iskustvo. I čak da budu naš adut više u svim mečevima – poručuje na kraju Božidar Vučićević.

T. M.

24

P rošla sezona nije bila njegova debitantska u prvom timu, ali po mnogo čemu bila je posebna. Sa 20

godina Neđeljko Radović postao je najstariji dizač u ekipi i prvi put starter Vojvodine NS seme, koja je imala najviše ciljeve.

No, breme odgovornosti nije ga omelo da pokaže šta zna i da sa saigračima krči put do vrha – do titule prvaka Srbije. Godinu dana stariji i iskusniji Neđeljko ulazi u novu sezonu, sa željom da sada u crveno-belom dresu ode i korak dalje, te da šampionskom peharu doda bar još jedan.

- Prošle sezone, iako se u javnosti malo ko tome nadao, stigli smo do najvišeg stepenika i pokazali raskošni potencijal. Verujem da nam je ta titula dala vetar u leđa i da smo

spremni za nove podvige – kaže Radović i nastavlja: - Pripreme smo dobro odradili, neke stvari smo morali od nule, bilo je strogo, naporno, sadržajno. I u sezoni nas očekuju naporni treninzi, moramo slušati, raditi i napredovati. Koliko god da smo prošle godine u nekim momentima bili preumorni na kraju se pokazalo da red, rad i disciplina donose rezultat. To nam je stalno govorio šef stručnog štaba Nedžad Osmankač i bio je u pravu.

U odnosu na prošlu sezonu ekipa je neznatno izmenjena, ali je kostur tima isti.

- Otprilike to je to. Otišli su iskusniji Petrović i Premović, ali imamo mnogo mladih

NEĐELJKO RADOVIĆ, DIRIGENT CRVENO-BELIH

Motivisano i hrabro ka novim izazovima

25

dobrih igrača, koji ih mogu zameniti, a stigli su i Vemić i Stevanović. Kao što sam rekao, verujem da rad može dosta toga nadoknaditi. Božidar Vučićević će na korekciji dobiti punu našu podršku, siguran sam da će on dobro funkcionisati sa mnom, ali i sa Vukom. Tu smo uvek, svi za jednog, jedan za sve. Iako smo mladi, jedna sjajna sezona je iza nas, to je veliko iskustvo, a od starijih tu su Čeda i Peka.

Mladost i želja za dokazivanjem su nešto što može biti prednost Vojvodine, a slaže se sa tim i Radović.

- Uz kvalitet koji posedujemo, to svakako mogu biti naši aduti. Krasi nas poseban timski duh, mislim da smo u plej-ofu pokazali i neke nove vrednosti, nismo odustajali kada smo gubili, umeli smo na sjajan način da se vratimo u meč. Uostalom, upravo tako smo stigli do titule u majstorici. Imamo igrače koji su bili i na pripremama seniorske reprezentacije, što je opet velika stvar, za njih i za celu ekipu. Mislim da je jako važno i to što je većina nas tu još od kadetskih dana, dugo smo zajedno, dobro se poznajemo i lepo funkcionišemo. Ima i mana i radićemo na tome da ih eliminišemo.

Osim ekipnog napretka jednako važan je i pojedinačni, pa Neđeljko i na tom polju želi mnogo da radi.

- Pre svega moram fizički dodatno da ojačam, ali dosta toga treba da poradim i na tehničkim elementima. Uvek ima prostora za usavršavanje, na sebi treba da radimo svakog dana. Slušam savete trenera, a često u paru radim sa pomoćnim trenerom

Gavrančićem, koji je i sam bio dizač, pa mi puno pomaže. Mislim da će mi ove sezone biti lakše, jer mi rezultat i igre u prošloj sezoni mnogo znače na psihološkom planu.

Zdrava konkurencija nešto je bez čega se ne može, a nju će i ove sezone Radović imati u dve godine mlađem Vuku Todoroviću. I prošle sezone su, kako je vreme odmicalo, sve češće delili minutažu. Potpuno različiti i igrački i karakterno, hrabro i sigurno su dirigovali igrom, te pokazali raskošni potencijal.

- Da, potpuno smo različiti, nadopunjujemo se i mislim da tako dobro funkcionišemo. U svemu smo ravnopravni, savetujemo jedan drugog.

Vojvodina NS seme sezonu će otvoriti utakmicom Superkupa protiv Novog Pazara, a nakon toga slede izazovi na još tri fronta.

- Meč Superkupa biće prvi zva nični, ali mislim da neće biti pra vo merilo kvaliteta ni našeg, ni Pa zaraca. Naravno, to ne zna či da nećemo napasti trofej. Se zo na je dugačka, verujem da ćemo napredovati iz utakmice u utakmicu. Među favoritima jes mo, želimo da odbranimo titulu i borimo se i za druga dva pehara. Siguran sam da će konkurencija biti ujednačena, ima tu nekoliko pretendenata, a svi će hteti da nam skinu skalp. Takođe želimo da se pokažemo na evropskoj sceni, što da ne i da sa Tuluzom igramo ravnopravno. Mnogo bi nam značilo da uđemo u grupnu fazu Lige šampiona, to garantuje mnogo kvalitetnih utakmica. Ali, ako nastavimo u CEV kupu biće to jednako dobra škola za nas – zaključuje Radović. T. M.

26

K ada samo radili priču sa Milošem Vemićem za ovaj broj, u jednom momentu u

kancelariju je ušao naš generalni sekretar Dragan Čučković i upitao ga koji broj dresa želi, na šta je iskusni primač s osmehom odgovorio:

- Broj sedam, ako je ostao.Naravno, to je nekako uobičajeno

i normalno, da baš dres sa brojem

sedam, koji je i ranije nosio, ponovo obuče popularni Vema, jedan od miljenika publike, ali i šire javnosti.

- Posle razgovora sa trenerom Osmankačem i direktorima Salatićem i Marićem prihvatio sam ponudu da pomognem mladoj šampionskoj ekipi – počinje priču Vemić i nastavlja: - Možda su neke porodične obaveze presudile, ali pre svega su me vodile emocije. Vojvodinu doživljavam kao

svoju kuću, došao sam u klub koji obožavam, tu sam sa ljudima koje poštujem i cenim.

Sve igrače Miloš jako dobro poznaje, tako da sada praktično nastavlja tamo gde je stao prošle godine.

- Sa dosta njih sam igrao 2015/16, a nakon toga sam prošao i pripreme za prošlu sezonu. Nakon toga sam otišao u Poljsku, ali je očigledno bilo vreme da se opet vratim. Jako dobro se osećam, imam mnogo motiva i znam tačno koja mi je uloga. Imamo dobru ekipu, osvojena titula mnogo znači, a uz kvalitetan rad može još više da se napreduje. Nećemo davati velika obećanja, klub postavlja ciljeve, a mi ćemo raditi i boriti se na terenu. Treba biti svestan svojih mogućnosti, ali ići korak po korak i svaki meč shvatiti ozbiljno. U toj sezoni kada sam igrao koštali su nas kiksevi u ligi, malo je falilo, odlučila je jedna utakmica u finalu, a mislim da bi prednost terena mnogo značila. Zato je važna cela takmičarska godina. I pre svega želim da budemo zdravi.

Na pitanje koliko ostaje i kakvi su mu planovi za budućnost Vemić odgovara:

- Dogovorili smo se na jednu sezonu, ali videćemo šta će posle biti. Neke stvari su se kod mene promenile, drugačije su porodične obaveze, a diplomirao sam i na Pravnom fakultetu i svakako mi je želja da možda posle nekog vremena budem uključen u rad kluba. Letos sam pomagao u kampu u Bečeju i zaista mi se svidelo. Drago mi je zbog svega novog što se dešava u klubu, Vojvodina je to zaslužila. Dom za igrače sam video samo u Turskoj, ali ga je napravila federacija, a ne neki klub. I do sada je naš kolektiv bio poznat po radu sa mladima. Koga god da pitate u Evropi, reći će vam da iz Vojvodine dolaze školovani igrači, sa dobrim karakterom – zaključuje Miloš Vemić.

MILOŠ VEMIĆ TREĆI PUT U VOJVODINI

Ovo je moj dom

27

V ojvodina NS seme neretko je dominirala na mreži u domaćim takmičenjima i mogla da se

podiči najboljim blokom. Kako za sada stvari stoje, Novosađani su na dobrom putu da i ove sezone imaju dobar kvartet srednjaka. Kapitenu Čedomiru Stankoviću, potencijalnom reprezentativcu Stevanu Simiću i mladom Andreju Rudiću pridružio se i iskusni Radiša Stevanović.

Pravi poklonici odbojke pamte ga iz sezone 2015/16. kada je igrao u Novom Pazaru i bio najbolji srednji bloker Superlige. Pre toga Radiša je igrao u Kragujevcu, zatim u Ljigu, a iz Novog Pazara otišao je u Lozanu. Rođen je 1990, a visok 202 cm.

- Prvi razgovor sa ljudima iz Vojvodine imao sam još letos, ali je u opticaju bilo i inostranstvo. U međuvremenu to se nije realizovalo, ostao sam u Kragujevcu i trenirao sa matičnim klubom, dok me u septembru nije opet pozvao trener Nedžad Osmankač. Brzo smo se dogovorili i takvu priliku nisam mogao da odbijem – kaže Stevanović i nastavlja: - Presudilo je to što je Vojvodina institucija, najbolji klub u Srbiji, a odluka je svakako pala i zbog kvalitetnog rada, trenera i evropske scene. Nisam do sada igrao Ligu šampiona, jeste da moramo proći treće kolo kvalifikacija, ali i to mi mnogo znači, a smatram da nismo bez šanse. Opet, velika je stvar što ćemo, ukoliko ne prođemo, igrati CEV kup.

Novi srednjak crveno-belih veruje da mu neće trebati puno vremena za upoznavanje.

- Mislim da će to ići ekspresno i da ću se lako uklopiti. Protiv nekih sam igrao, dosta igrača poznajem. Kada je uigravanje u pitanju za to je, ipak, potrebno strpljenje, ali uz predan rad i to će doći na svoje. U svakom slučaju imam novi motiv i želim ponovo da budem najbolji bloker lige. Moja karijera je do sada išla baš kako treba, stepenik po stepenik. I Vojvodina je za mene prava odskočna daska.

Igrao je do sada važne utakmice Radiša, finale sa Novim Pazarom, čak je upisan kada su Kragujevčani bili najbolji u državi.

- Te godine kada je Radnički bio šampion ja sam bio među 14 igrača, ali nisam učestvovao u

osvajanju titule. Zato jako želim da podignem pehar. Vojvodina uvek ima visoke ciljeve, ekipa je mlada, ali perspektivna, a tu smo i mi iskusniji, Vemić, Peković, Stanković i ja. Nadam se da ću ovde ostvariti i taj san. Naravno, težićemo tome da odbranimo titulu, napašćemo i kup, a iskreno mislim da nije nestvarno da prođemo u grupnu fazu Lige šampiona. Ako bude sve dobro funkcionisalo, ako se uigramo i budemo tim, mislim da možemo da igramo sa svima na evropskoj sceni – poručuje na kraju Stevanović.

T. M.

RADIŠA STEVANOVIĆ POJAČAO BLOK VOJVODINE NS SEME

Novi Sad je odskočna daska

28

O dbojkaška reprezentacija Srbije osvojila je bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Poljskoj, a nekoliko igrača iz

ove selekcije nastupalo je za novosadsku Vojvodinu, kao i selektor Nikola Grbić, dok je njegov pomoćnik Nedžad Osmankač šef stručnog štaba Novosađana. Među osvajačima bronze su bili Milan Katić, Marko Podraščanin, Nikola Jovović, Goran Škundrić, Dražen Luburić, a zbog povrede nije mogao da nastupi Marko Ivović.

Vojvodina NS seme ima lepu tradiciju da bivši igrači posećuju klub u kojem su ponikli i afirmisali se. Tako je srednjak srpskog tima Marko Podraščanin po osvjanju odličja u Poljskoj, a pre povratka u Peruđu, gde sada igra, posetio Vojvodinu.

- To je tradicija i to ne samo kada se osvajaju medalje – kaže Marko Podraščanin: - Imao sam čast da igram u najboljem odbojkaškom klubu na ovim prostorima. Ostali smo u prijateljskim odnosima svi, čujemo se i mimo odbojke. Mnogo ljudi mi i danas iz kluba čestitaju rezultate, ne samo u reprezentaciji, nego i u klubu za koji nastupam. To mnogo znači. Ne dolazim samo ja u klub, nego i ostali igrači imaju naviku da dođu, da malo popričamo međusobno i sa ljudima iz uprave.

Trenutno se klupske prostorije renoviraju, a u prostoru koji se nalazi ispod kancelarija i konferencijske dvorane u kojoj će biti izloženi pehari, prvi put će biti izgrađen internat za mlade igrače. Koliko će to značiti za klub?

- Pohvalio bih direktora Nikolu Salatića i ostale ljude u klubu na izvanrednoj ideji. Mislim da je to trebalo da se uradi mnogo ranije, ali eto sada je došlo do realizacije. To će sigurno ovaj kolektiv dići na još viši nivo.

Pratiš li igre Vojvodine kada si u inostranstvu?- Naravno, prošla godina je bila vrlo uspešna, vraćena

je titula u grad odbojke posle deset godina. Bio sam u kontaktu sa svim igračima, sa trenerom, direktorima i čestitao sam im tada, kao i mom kumu Bori Petroviću koji zbog povrede nije mogao da pomogne, ali je bio tu da pruži podršku. To je veliki rezultat. Verujem da je titula mogla da se osvoji i ranijih godina, jer je Vojvodina imala odlične ekipe, ali nedostajala je sreća. Međutim, ova generacija je uspela i nadam se da će pehar još godinama ostati u vitrinama Vojvodine.

Reprezentacija je nastavila kontinuitet dobrih rezultata. Već dugo je Srbija u vrhu evropske i svetske odbojke. Osvojili ste nedavno bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Poljskoj.

- Svaka medalja je uspeh, naročito za našu zemlju. Najveće je

zadovoljstvo kada igraš, osvajaš odličja za naš narod i donosiš

MARKO PODRAŠČANIN, REPREZENTATIVAC SRBIJE I BIVŠI IGRAČ VOJVODINE

Najveće je zadovoljstvo kada igraš, osvajaš odličja za naš narod i donosiš mu radost – veli Podraščanin

Najvažnije je da smo uvek u vrhu

Podraščanin na EP u Poljskoj

29

mu radost. Nastavljen je kontinuitet osvajanja medalja što je veoma važno. Pre početka prvenstva bih oberučke prihvatio da mi je neko ponudio bronzu, ali sada ostaje žal za finalom, jer smo u Poljskoj prikazali odličnu odbojku. Raduje što imamo jedan mlad i dobar

tim. Većina nas igra u najboljim evropskim klubovima i verujem da će samim tim pravi rezultati doći tek u narednim godinama.

Prošle godine je Srbija prvi put u istoriji osvojila Svetsku ligu, prekinuta je dominacija Brazila. Nešto se promenilo u svetskoj odbojci poslednjih godina.

- Ima mnogo reprezentacija koje konkurišu za svetski vrh. Nije tu samo Brazil, koji je bio neprikosnoven nekih sedam, osam godina. Sada, kao što naši igraju u vodećim klubovima po Evropi, tako i igrači iz drugih zemalja nastupaju u velikim timovima. Samim tim se diže kvalitet odbojke na svakom takmičenju i imate mnogo reprezentacija koje konkurišu za medalju. Mi smo prošle godine imali sreću da smo dostigli pravu formu u Krakovu i da smo konačno osvojili Svetsku ligu. Odigrali smo jedan odličan turnir. Sve zavisi od

forme i pripreme, ali najvažnije od svega je da smo mi, koliko god se druge reprezentacije smenjuju, uvek tu u vrhu i da uzimamo neku od medalja.

Mlad tim pravljen je za novi olimpijski ciklus. Ostaje žal što Srbija nije igrala na prošlim Olimpijskim igrama u Riju, ali sada je cilj Tokio.

- Da, svima nam je cilj Tokio. Napravili smo smenu generacije posle Igara u Londonu, pa je od 2013. dosta novih igrača ušlo u prvu postavu, ali i generalno u ekipu i na širi spisak. Eto već nekoliko godina igramo

zajedno i nadam se da ćemo za tri godine dostići vrhunac i konačno osvojiti olimpijsku medalju, prvu posle zlata u Sidneju 2000. godine.

Reprezentativne obaveze svi ste zamenili klupskim. Koji su planovi Peruđe u narednoj sezoni?

- Prošle godine sam prvi put nastupao za Peruđu posle osam godina provedenih u Lubeu iz Maćerate. Baš mi je prijala promena. Napravili smo izuzetan rezultat na kraju godine. Igrali smo finale Lige šampiona. Ove godine ćemo imati još bolju ekipu i verujem da je vreme da donesemo prvi trofej za Peruđu – zaključio je Podraščanin. S. N.

Marko u poseti Vojvodini po povratku iz Poljske

Ima mnogo reprezentacija koje konkurišu za svetski vrh. Sve zavisi od forme i pripreme, ali najvažnije od svega je da smo mi, koliko god se druge selekcije smenjuju, uvek u vrhu i da osvajamo medalje

Pohvalio bih direktora Nikolu Salatića i ostale ljude u klubu na izvenrednoj ideji da se renoviraju prostorije i izgradi internat. Mislim da je to trebalo da se uradi mnogo ranije, ali eto sada je došlo do realizacije. To će sigurno ovaj kolektiv dići na još viši nivo

30

U koliko za nekoga može da se kaže da ima recept za stvaranje šampiona, onda

je to Odbojkaški klub Vojvodina NS seme. Čuvena Vošina škola i klupska filozofija da se igrači kale i odbojci uče baš u Novom Sadu iznedrila je mnoge vrhunske igrače. odeći se tim uspešnim receptom čelnici kluba su i ove godine doveli nekoliko mladih odbojkaša sa raznih strana. U ovom broju predstavljamo vam četiri nove mlade nade Vojvodine NS seme.

Aleksa Šarović (17) igra na poziciji primača. U Vojvodinu je došao iz beogradskog Blok auta, škole odbojke koja tradicionalno gaji talente. Aleksa je odbojku počeo da trenira slučajno, jer pre nego što je spoznao ljubav prema tom sportu šest godina se bavio fudbalom. Na nagovor drugara oprobao se u novom sportu i sada kaže da je srećan što je do toga došlo.

- Ta dva sporta ne mogu da se porede, a sva prednost ubedljivo ide u korist odbojke – kaže Šarović i nastavlja: - Turniri na kojima sam igrao sa Blok autom doveli su do toga da se pokažem i da mi stigne poziv iz Vojvodine. Za mene je to velika čast. U Vojvodini su me svi lepo primili i to mi mnogo znači. Spreman sam za novu sezonu i sve izazove, a za početak mi

je najvažnije da što više napredujem.Miloš Đorđević (17) igra na poziciji

tehničara. On je u Vojvodinu došao iz Spartaka iz Ljiga. S obzirom na to da se odbojkom bavi već osam godina, smatrajući da može mnogo više da napreduje, izrazio je želju da dođe u Vojvodinu. Znao je koliko su treninzi jači i uslovi bolji, te ga je baš to navelo put Novog Sada.

- Zaista volim odbojku, a ona je u Ljigu prava tradicija. Taj grad je rasadnik talenata. Zbog prelaska u novi grad morao sam da promenim školu, te sam od prvog septembra đak trećeg razreda Gimnazije “Isidora Sekulić”. Mnogo novih promena ne predstavlja mi problem, želim naučim što je više moguće. Za sada to moj najvažniji cilj, napredovanje i sticanje novih znanja i veština – poručuje Miloš.

Lazar Bajandić (18) igra na poziciji primača. Dolazi iz Odbojkaškog kluba Futog iz istoimenog mesta. Odbojku je odabrao po uzoru na svog starijeg brata i sada kaže da je zbog toga neizmerno srećan.

- Otkako znam za sebe, toliko znam i za odbojku, jer sam počeo da treniram u sedmoj godini. Moj prelazak u Vošu još jedna je od potvrda dobre saradnje, koju imaju novosadski i futoški klub.

Iako je poziv stizao i ranije, smatram da je sada pravo vreme za to. Đak sam Isidorine gimnazije, živim u Futogu i biće mi naporno da putujem i u školu i na treninge, ali sam spreman da sve to iznesem. Ove sezone sigurno neću toliko igrati, ali imam priliku da na treninzima dam sve od sebe, pokažem koliko mogu i naučim što više.

Aleksandar Bošnjak (17) igra na poziciji srednjeg blokera. On takođe dolazi iz Blok auta, u kome je počeo da trenira pre tri godine.

- Jedno jutro mi je na času matematike zazvonio telefon. Kada sam posle časa pozvao taj broj javio mi se Nikola Marić, koji mi je rekao da su zainteresovani da dođem u Vojvodinu. Ne mogu da opišem koliko sam bio počastvovan pozivom iz tima, koji je aktuelni državni prvak. Tako sam brzo doneo odluku o prelasku – priča Aleksandar.

I on planira da svoje školovanje nastavi u Gimnaziji “Isidora Sekulić”, kojom će zameniti Sportsku gimnaziju. Trenutno mu je, kao i njegovim novim saigračima, osnovni prioritet da napreduje i nauči što više, a smatra da će u Vojvodini imati mogućnost za to.

T. V.

MLADE NADE: ALEKSA ŠAROVIĆ, ALEKSANDAR BOŠNJAK, LAZAR BAJANDIĆ I MILOŠ ĐORĐEVIĆ

Kada Novi Sad pozove

Lazar Bajandić, Aleksa Šarović, Miloš Đorđević i Aleksandar Bošnjak

31

N ove generacije Branislava Terzina prepoznaju po radu sa malim odbojkašicama. Njegova škola VST u Novom Sadu je posebno poznata i priznata, a

postoji gotovo dve decenije. Međutim, za one nešto starije Terzin je pre svega dete Odbojkaškog kluba Vojvodina, veteran i rekorder po broju sezona u crveno-belom dresu, član jedne generacije, koja je našem kolektivu donela prvi trofej u istoriji.

I danas rado i često svraća u klupske prostorije, uživa u razgovoru sa čelnicima, trenerima, osluškuje novosti o novosadskom gigantu… Naravno, sa osmehom se priseća starih vremena i svojih prvih koraka u Vojvodini.

- Rođen sam u Subotici, ali smo porodično svi krenuli za ocem, kada se on 1969. doselio u Novi Sad. Radivoj Terzin bio je čovek odbojke i ona ga je i dovela u glavni grad pokrajine. U sezoni 1970/71. uključio se aktivno u klupsku organizaciju Vojvodine, te je i mene privoleo da počnem da treniram. Inače, do tada sam bio košarkaš, ali sam na nagovor oca promenio sport i danas mi je drago što je sve ispalo tako – počinje priču Branislav Terzin: - Početkom sedamdesetih postao sam deo mlađih kategorija, onda su nas nekoliko najtalentovanijih, kada su videli da možemo dosta, poveli na pripreme, a u sezoni 1973/74. ušao sam u prvi tim.

Kako i sam veli sve je tada bilo mnogo drugačije i jako malo u odnosu na to kako se danas radi. No, siguran je da je baš tih godina Vojvodina krenula put vrha. Njegov otac Radivoj Terzin izabran je za predsednika 1971, klub je priključen Sportskom društvu Vojvodina i krenulo se u organizaciono sređivanje kluba.

- To je bio prvi korak, a drugi se desio gotovo deset godina kasnije. No, bilo je važno da se nešto dešava. Na tom putu bilo je bitno i osvajanje prvog trofeja u klupskog istoriji. U sezoni 1976/77. postali smo pobednici Kupa Jugoslavije, na opšte iznenađenje svih. Moram da kažem da smo se tada i organizaciono pokazali. Nismo više trenirali na DIF-u, prešli smo u salu na Sajmištu, gde je bio postavljen i parket. Uslovi su bili bolji, više mesta i za publiku, pa smo bili i

domaćini tog finalnog turnira Kupa. Istina bili smo mali klub u to vreme. U velikoj Jugoslaviji tada su više uspeha imali Mladost, Partizan, Zvezda, pa i Vardar. Ali, bilo je važno da smo radili mnogo bolje, bilo je talenata, počelo je da se razmišlja o tome da je Novi Sad univerzitetski centar, da ima dosta studenata odbojkaša iz drugih mesta, koji bi mogli pojačati Vojvodinu. Iz Prve lige smo ispali 1979, ali smo se ekspresno vratili u elitu. U sezoni 1979/80. u klub je došao Rajko Kijac i to je bio taj drugi važan korak ka vrhu. On je sve poslovno posložio, doveo je klince i stručnjake, promenio način razmišljanja. Odmah smo bili viceprvaci Jugoslavije, a ‘81/82. smo osvojili drugo mesto na Balkanskom kupu. Bila je to ozbiljna prekretnica, napravila se fina ekipa, uslovi su bili bolji, ušli smo u malu salu Spensa. Siguran sam da bi i prvu titulu Vojvodina mnogo ranije osvojila, da Mladost nije

NAŠI VETERANI I LEGENDE: BRANISLAV TERZIN

Svi smo mi u nekom trenutku otišli da bi drugi došli, ali mnogi to nisu razumeli. Ja jesam – kaže Terzin

Vojvodina je uvek bila i ostala moja

U sezoni 1970/71. moj otac se aktivno uključio u klupsku organizaciju Vojvodine, te je i mene privoleo da počnem da treniram. Do tada sam bio košarkaš, ali sam na njegov nagovor promenio sport i danas mi je drago što je sve ispalo tako

32

bila tako moćna. Ali, sve smo joj više prilazili i rezultatski je ugrožavali – ističe Terzin.

Po završetku karijere Branislav Terzin je ostao u odbojci. Vrlo brzo osnovao je školu odbojke VST, koja i danas vrlo uspešno radi sa devojčicama.

- Najpre smo radili sa dečacima i devojčicama, a kasnije smo se okrenuli samo ženskoj konkurenciji. Moja ideja je bila upravo to da uvek radimo samo sa najmlađima, da im omogućimo da dovoljno nauče i stasaju kako bi ušli u ozbiljniji sistem. U rad je na neki način uključena cela porodica, a eto trajemo dve decenije. Nažalost, mislim da je sve lošije, deca su drugačija, slabo se posvećuju, malo toga ih interesuje. Decu i ne krivim, više roditelje, jer ne podržavaju decu da istraju, ne uče ih da se do nečega mora doći samo dugogodišnjim radom i strpljenjem. No, oni ako ne dobiju informacije prve sekunde preko interneta, brzo odustaju. I tako je u svim sferama, pa i u sportu. Deca su sve nezdravija i fizički slabija. Ima izuzetaka, ali jako malo. Sve je mnogo drugačije, jako brzo se dešava i bojim se da će vrhunskog sporta biti sve manje i da će uspešni sportisti biti iz manjih mesta. Zato se tome moramo ozbiljno posvetiti.

Pored rada sa devojčicama u VST-u, Terzin stiže na utakmice Vojvodine, prati posebno one najvažnije mečeve, svraća u klub i trudi se da bude u toku.

- Vojvodina je tradicija, ima talentovane momke i one koji su već stasali, titula je opet u vitrinama i to je jako važno. Kada je organizacija u pitanju, mislim da u ovim vremenima generalni direktor Nikola Salatić i njegovi saradnici dobro

rade. Klub je pravi kolektiv i to jeste poenta. Ne može se daleko stići ako se bilo ko ističe i izdvaja. Vojvodinu moramo svi prihvatiti kao svoju, a sujetu ostaviti po strani. Svi smo mi u nekom trenutku otišli da bi drugi došli, ali mnogi to nisu razumeli. Ja jesam – kaže Terzin i dodaje: - Mislim da je u trenucima najviših rezultata propuštena prilika materijalnog ostvarenja. Tada je moglo da se poradi na tome da klub dobije objekat, smeštaj za mlađe selekcije, salu. Vidim da se sada radi na tome, da se prostorije renovinaraju i da deca dobiju svoj dom. Biće to stvarno kapitalna stvar. Nadam se da će Grad ostati uz Vojvodinu, kao i pul sponzora koji je oformljen. Kada je Rajko Kijac profesionalizovao klub verujem da je rizikovao da bi napravio upravo ovo što se sada dešava. I tada su pravi ljudi bili na pravom mestu, mislim na Potrana i Marića. Potran je sticajem okolnosti otišao drugim putem, a dobro je što je Nikola Marić i dalje tu.

Naravno, nameće se pitanje kako to da neko ko toliko voli Vojvodinu i rad sa najmlađima nije pokušao da po završetku igračke karijere ostane u istom kolektivu, ali u drugoj ulozi.

- Nije da nisam hteo, želeo sam da radim sa decom, ali to je jedna priča kojoj ne želim da se vraćam. Danas imam dosta godina i mislim da sada nije vreme za tako nešto, ali već dugo sam član skupštine. Postoje nagoveštaji da ću se i ozbiljnije uključiti, ali šta će biti, videćemo. Vreme će pokazati. Znam da sam Vojvodinu uvek branio govoreći da je lako kritikovati i da tek kad uđeš u nešto vidiš probleme i shvatiš koliko je teško. Nikada nisam dao na nešto što je vredno i što je moje. A Vojvodina je uvek bila i ostala moja – završava Branislav Terzin. T. M.

S tefan Antiga dugo je žario i palio svetskom odbojkaškom scenom. Karijeru je započeo u klubu Pariz za koji je nastupao od 1994. do 2003. godine,

a u nacionalnom timu je debitovao 1998, do kraja karijere odigrao 306 mečeva i jedno vreme bio kapiten.

Sa reprezentacijom Francuske osvojio je bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Argentini 2002. godine i srebrna odličja na evropskim prvenstvima 2003. u Nemačkoj i 2009. u Turskoj, kada je proglašen i za najboljeg primača. Srebro ima i u Svetskoj ligi 2006. godine.

- Moja igračka karijera završila se pre tri godine. Reprezentativna je trajala 13 godina, a klupska nešto duže – rekao je proslavljeni francuski odbojkaš Stefan Antiga tokom boravka u Novom Sadu na prvom vikendu Svetske lige u junu, koji je ove godine preuzeo nacionalni tim Kanade.

I u klupskoj karijeri je Antiga sakupio mnoštvo trofeja. Sa Parizom je sedam puta bio šampion Francuske i četiri puta pobednik kupa. Usledila je sezona u italijanskom Kuneu (2003/04), pa tri sezone u španskoj Portol Palma de

Majorci (2004-2007) sa kojom je osvojio dva šampionska trofeja i dva kupa, a onda i sedam sezona u Poljskoj. Za Belhatov je igrao od 2007. do 2011, u Bidgošću od 2011. do 2013, a onda se vratio u Belhatov. Osvojio je pet titula prvaka Poljske i dva kupa sa ekipom Belhatov. Takođe, ima osvojenu Ligu šampiona sa Parizom (2000/01) i dve bronze sa Belhatovom (2007/08, 2009/10), te dva srebra sa Belhatovom na svetskom klupskom prvenstvu (2009. i 2010).

- Tokom poslednje sezone u Belhatovu prihvatio sam ponudu da preuzmem reprezentaciju Poljske i potpisao sam ugovor na tri godine. Već u prvoj sezoni osvojili smo svetsku titulu i to pred domaćom publikom. Savladli smo Brazil u finalu, koji je do tada imao tri svetske titule u nizu. Tako da je moja trenerska karijera počela veoma uspešno – kazao je Antiga.

On je na klupi Poljske zamenio čuvenog italijanskog stručnjaka Andreu Anastazija. Pomoćnik je Antigi bio Filip Blan, još jedno poznato odbojkaško ime. Naredne godine sa reprezentacijom Poljske je osvojio bronzu na Svetskom kupu, a onda je ove godine postao selektor Kanade.

STEFAN ANTIGA, LEGENDA SVETSKE ODBOJKE

Veliki planovi u ulozi trenera

33

- Ugovor sa kanadskim timom potpisao sam na četiri godine, što znači za naredni olimpijski ciklus. Mogu da kažem da je sada zapravo počela moja druga karijera u ulozi trenera. Veoma sam srećan kako smo radili i igrali do sada.

Razlika u kvalitetu odbojke u Poljskoj i Kanadi je velika, tako da je Stefan Antiga učinio hrabar potez preuzevši posle vrhunske reprezentacije, jednu iz „druge“ lige.

- Razlika jeste velika i mnogo više mogu da govorim o odbojci u Poljskoj, jer sam tamo i igrao i radio kao trener reprezentacije, nego o odbojci u Kanadi. Sve je još novo. U Poljskoj je odbojka veoma popularna, a u Kanadi je odbojka mali sport i nije tako popularna. Ali, uslovi za rad su odlični i dobro se pripremamo. Srećan sam zbog dobre atmosfere u timu, jer mislim da smo spremni da igramo kvalitetnu odbojku. Doduše, treba vremena za to, pravimo mnogo malih grešaka, ali optimista sam.

I bio je u pravu, jer je posle još dva turnira Kanada uspela da se plasira na peto mesto u ukupnom plasmanu i izbori mesto na finalnom turniru Svetske lige, koji je odigran u Brazilu. Posle poraza od domaćina Brazila na startu Antigini izabranici su savladali Rusiju i plasirali se u polufinale. Tamo se Kanada sastala sa Francuskom i izgubila, ali je onda u borbi za treće mesto pobedila Španiju i osvojila prvu istorijsku medalju u Svetskoj ligi. Kanadski tim je tako pokazao da na njega ozbiljno treba računati u budućnosti, a to je i pre osvajanja ovog odličja rekao i njihov selektor Antiga.

- Naši ciljevi su dugoročni. Mi već gledamo ka Svetskom prvenstvu i Olimpijskim igrama u Tokiju. Radimo za ta takmičenja. Imamo mlad, novi tim i lepe ambicije. U odnosu na ekipu koja je nastupila na Olimpijskim igrama u Riju sastav je dosta promenjen. Naime, zadržao sam nekolicinu iskusnih igrača, ali

sam odlučio i da priliku pružim mlađim momcima. Verujem da će oni u narednom periodu da usavrše igru i sigurno će biti važni za naredna takmičenja.

Stefan Antiga veoma ceni srpske igrače i trenere. Sa mnogima je igrao, ili im bio rival u dugoj karijeri.

- Došlo je do promena u svetskoj odbojci. Srbija je prošle godine pobedila u Svetskoj ligi i već godinama ima veoma snažan tim. Izuzetno poštujem Nikolu Grbića i njegov rad. Impresivno je kako je promenio neke igrače u timu, ali je zadržao visok nivo.

Na pitanje da li je teže biti igrač ili trener Antiga kaže:- Definitivno je mnogo teže biti trener, jer morate da se

fokusirate na mnogo više stvari. Vi kao igrač treba da mislite na trening, da se odmarate i da budete profesionalac. Na mestu trenera sve je mnogo teže. Svaki tim je drugačiji i uvek morate da se prilagođavate. Morate to brzo da uradite i morate da učite svaki put iznova. Jednostavno, drugačija su iskustva i problemi. Morate i da steknete iskustvo da uvek bolje rešavate naredne probleme.

Antiga je do sada radio samo sa reprezentacijama, ali ove godine je preuzeo i poljski klub ONICO Varšava, koji se ranije zvao Politehnika. Njaveći uspeh ovog kluba je drugo mesto u Čelendž kupu 2012. godine.

- Još uvek ne znam koja je razlika između treniranja reprezentacije i kluba. Do sada sam trenirao samo dve reprezentacije, tek ću otkriti kako je to raditi u klubu. Kao igrač znam koja je razlika, ali kao trener tek treba da naučim – zaključio je Antiga. S. N.

- Sportisti nemaju mnogo vremena za razgledanje zbog treninga, odmora i utakmica, ali nemaju ga ni treneri. Inače, ovo je moj drugi boravak u Novom Sadu. Bio sam ovde na fajnal-foru Lige šampiona 1998. godine. Bio je to moj prvi evropski fajnal-for u karijeri. Modena je pobedila, a Pariz, moj tadašnji klub, je zauzeo treće mesto. Bio je to veliki momenat na početku moje karijere, tako da me za Novi Sad vežu lepa sećanja – rekao je Antiga.

34

Z latko Kesler je naš najuspešniji sportista s invaliditetom. U bogatoj karijeri dugoj preko 25 godina osvojio je pet olimpijskih i isto toliko

svetskih, te 13 evropskih medalja, a onda je još pregršt odličja sa istih takmičenja uspeo da osvoji i kao trener u matičnom Stonoteniskom klubu osoba sa invaliditetom Spin iz Novog Sada i selektor našeg državnog tima. Još kao klinac je počeo da igra stoni tenis u Partizanu iz Bača.

- Igrao sam stoni tenis desetak godina, a Partizan se tada takmičio u Vojvođanskoj ligi u staroj Jugoslaviji. Solidno sam igrao i mali fudbal i učestvovao sam na raznim turnirima. Zatim sam prestao da igram stoni tenis i otišao sam u vojsku. Po odsluženju vojnog roka vratio sam se u Bač, a onda su me 1982. godine pozvali ljudi iz Fudbalskog kluba Krivanj da igram veliki fudbal za njih. I ja sam pristao da bih u aprilu 1983. godine odlazeći na utakmicu doživeo saobraćajnu nesreću, povredio kičmu i ostao u invalidskim kolicima – priseća se Zlatko Kesler.

Kako ste odlučili da ipak nastavite sportsku karijeru, ali ovaj put igrajući stoni tenis u kolicima?

- Posle vremena provedenog u bolnici i na rehabilitaciji u Banji Rusanda, Joška Tot koji se bavio osobama sa invaliditetom na nivou Vojvodine i Novog Sada, saznao je da sam se povredio, a pre toga je znao da sam igrao stoni tenis, pozvao me je da se aktiviram. Međutim, to mi u tom trenutku nije odgovaralo, ne znajući zapravo kako će sve to ispasti. Josip Velček je tada bio predsednik paraplegičara Vojvodine, a oni su imali neko takmičenje u stonom tenisu i ja sam otišao da pogledam. Učestvovao sam na jednom nadmetanju i zauzeo drugo mesto. Pobedio me je Mile Ivić, koji je nastradao u Austriji, gde se bavio stonim tenisom i košarkom u kolicima i nekim drugim sportovima. Tada sam još uvek razmišljao da ne igram, ali sam 1985. godine otišao na jedno takmičenje sa paraplegičarima na

nivou države i tada smo Mile Ivić, Josip Velček, Marinko Lebović i ja osvojili prvo mesto u stonom tenisu. Prvi put smo uspeli da pobedimo Slovence. Tada me je ponovo pozvao Joška Tot rekavši: „Vidiš da je išlo i da bi moglo da ide“. Poslušao sam ga i tako sam od 1985. godine počeo da nastupam, prvo za reprezentaciju Vojvodine, a kasnije i Jugoslavije.

Zatim su krenula i odličja...- Na Evropskom prvenstvu u Beču 1989. godine uzeli

smo ekipno srebrnu medalju, izgubili smo od Nemaca u finalu. To je bio moj početak na međunarodnoj sceni, a bila je to prva medalja u invalidskim kolicima što se tiče osoba sa invaliditetom u Jugoslaviji. Na Evropskom prvenstvu 1991. u španskom Salou sam osvojio srebro, prvu pojedinčanu medalju, i do 2008. godine sam redovno na svakom velikom takmičenju uzimao odličja. Usledile su prva paraolimpijska, bronzana, 1992. u Barseloni, zlato četiri godine kasnije u Atlanti. U Sidneju 2000. sam bio srebrni, a onda ponovo bronzani 2004. u Atini. U Pekingu 2008. sam prekinuo niz osvajanja odličja, jer sam ispao u četvrtfinalu, ali sam se vratio u Londonu 2012. okitivši se srebrom. Tada sam se i oprostio od pojedinačnog igranja stonog tenisa. Odigrao sam još sledeće 2013. godine samo ekipni deo za reprezentaciju na Evropskom

NAŠ GOST: ZLATKO KESLER, NAJUSPEŠNIJI SPORTISTA SA INVALIDITETOM I SELEKTOR REPREZENTACIJE SRBIJE

Stoni tenis mi je preokrenuo život

- Hteo bih da se zahvalim Ministartstvu omladine i sporta Republike Srbije, Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu i Gradu Novom Sadu, koji nam zdušno pomažu. Invalidski sport je u poslednje vreme u uzlaznoj liniji, pogotovo mi stonoteniseri, koji smo prošle godine doneli četiri medalje sa Paraolimpijskih igara u Riju. Ujedno bih se zahvalio na velikoj pomoći i sponzoru našeg kluba Spin, „Energotehnici Južna Bačka“ na čelu sa direktorom Dragoljubom Zbiljićem – istakao je Kesler.

Zahvalnost

35

N ovo ime među sponzorima aktuelnog odbojkaškog šampiona Srbije odnedavno je i Project Pharmacy doo Novi Sad. Iako je mnogima firma na prvi mah

interesantna zbog činjenice da je stopostotno ženski kolektiv, preduzeće se u poslovnom svetu dokazalo stručnošću i kvalitetom.

U intervjuu za naš časopis direktorica i vlasnica kompanije Jelena Rončević Bucher kaže da su kolegijalnost, fer-plej i uzajamno poštovanje protivnika vrednosti koje krase odbojku i da su to razlozi zbog kojih su se pridružili pulu sponzora Vojvodine NS seme.

Kada je preduzeće osnovano i koja mu je osnovna delatnost?

- Project Pharmacy doo Novi Sad osnovan je pre šest godina. Radi se o sertifikovanom preduzeću koje se bavi veleprodajom, skladištenjem i distribucijom lekova, medicinskih sredstava, dijetetskih suplemenata, kao i proizvodnjom medicinskih preparata. Klijentima obezbeđujemo kvalitetnu uslugu i proizvode koji zadovoljavaju svetske standarde. Naravno, u skladu sa tržišnim zahtevima, firma se postepeno menjala. Kontinuirano su uvođeni novi proizvodi i osvajana nova

PREDSTAVLJAMO PUL SPONZORA: PROJECT PHARMACY DOO NOVI SAD

U odbojci nema nemilih scena na terenu i na tribinama, preovladava fer- plej, kolegijalnost kao i uzajamno poštovanje protivnika. Smatramo da navedene vrednosti

nedostaju našem društvu – ističe Jelena Rončević Bucher

Želimo da doprinesemo razvoju i trajanju

prvenstvu, gde smo uzeli srebro i završio sa igračkom karijerom.

Onda ste odlučili da se posvetite trenerskom radu?- Još pre 2013. sam prešao u trenerske vode. Bio sam

igrač i selektor, a onda i trener Borislave Perić Ranković, Nade Matić i Mitra Palikuće, koji su sada glavni osvajači odličja. Trener sam u Spinu i selektor reprezentacije.

Šta vam je doneo stoni tenis posle povrede koja vam je promenila život?

- Kada doživite nesreću posle koje vam lekari kažu da nećete moći da hodate i da ćete ostati u invalidskim kolicima to psihički veoma utiče na vas, pogotovo na nekoga ko je pre toga bio jako aktivan. Tako je meni stoni tenis pomogao da prebrodim depresiju i došao je kao neki lek, pogotovo kada su i medalje počele da stižu. To je totalno promenilo moj život, pokrenulo me u nekom drugom pravcu i zapravo sam nastavio i dalje da živim sportski život kao i pre saobraćajne nesreće.

Da li je teže biti takmičar, ili trener?- S obzirom na to da sam iskusio i jedno i drugo mogu

da kažem da je mnogo teže biti trener. Kao igrač vi kada pogrešite budete ljuti na sebe i pokušavate da u narednom periodu ispravite to. Ali, kada ste u ulozi trenera i selektora uvek smatrate da nije greška do igrača nego do vas, da ste dali pogrešan savet, ili da niste primenili dobru taktiku. Zapravo se dvostruko nervirate.

Novi Sad rasadnik je sportskih talenata, sa svih većih takmičenja donose odličja. Šta to po vašem mišljenju dovodi do toga?

- Novi Sad je centar Vojvodine, tu su škole i fakulteti. Sportisti koji počinju po manjim mestima i selima i pokažu talenat i rezultate njih na takmičenjima primete klubovi iz Novog Sada. A onda se angažuju da nagovore njihove roditelje da pređu u Novi Sad na školovanje i samim tim nastupaju za njihove klubove. Tako Novi Sad koji ima

svoje škole još i skuplja najbolje talente po pokrajini. Zato je naš grad uz Beograd najveći rasadnik sportista i klubova koji daju reprezentativce. Ali, Novi Sad bi morao malo više da se posveti radu s decom. Mislim da je tu pre svega problem u stručnom radu. Nedostatak sredstava u klubovima se odražava na kvalitetet trenera koji rade sa pionirima, dok prvi timovi uglavnom imaju dobre trenere. Klubovi obezbede trenere i stručni štab koji vodi najbolje ekipe, ali treneri koji rade sa decom, iako imaju diplome, nisu dovoljno iskusni. Po mom mišljenju budućeg vrhunskog sportistu određuje početak, jer ako se na startu savladaju svi elementi, onda je treneru prve ekipe posle mnogo lakše da tim dovede do samog vrha.

Da li su uslovi za bavljenje sportom u Novom Sadu i Srbiji dobri, ili bi mogli da budu i bolji?

- Uvek može bolje. Međutim, trenutno ima sportskih hala i objekata za bavljenje sportom, ali nema dovoljno dece. Danas u doba napredne tehnike mnogo manje dece dolazi na sport, a sistem se od 2000. godine promenio, pa sada roditelji moraju da plaćaju članarinu u klubovima da bi im se deca bavila sportom, a mnogi to nisu u mogućnosti. Po mom mišljenju upravo se mnogi talenti baš nalaze u tom okruženju, a mnogi se i ne otkriju zbog nedostatka novca. Nije važno samo stvoriti vrhunskog sportistu, jer je fizička aktivnost za decu vrlo važna, pošto se pravilno razvijaju i u kasnijem životu budu mnogo zdravija.

Da li osim stonog tenisa pratite još neke sportove?- Pratim mnoge sportove. U Novom Sadu pratim

rezultate OK Vojvodina i FK Vojvodina, kao i rukometne i košarkaške utakmice. Kada god mi se ukaže prilika odem da pogledam neku utakmicu, pogotovo na Spensu, koji je prilagođen nama invalidima. Novi Sad ima mnogo jakih sportista, klubova i reprezentativaca. Verujem da će se i u budućnosti Novi Sad truditi da stvara vrhunske sportiste, a time i bolje ljude – zaključio je Kesler. S. N.

36

tržišta tako da smo danas pored Srbije, prisutni i u BiH, ali i na tržištu Evropske unije.

Ono što je interesantno jeste činjenica da su u kompaniji Project Pharmacy zaposlene samo žene. Da li su one danas ravnopravne sa muškarcima u poslovnom svetu Srbije?

- Sigurna sam da smo ravnopravne sa muškarcima u svakom pogledu. Takođe, mislim da smo u poslu sistematične, analitične i uporne u ostvarivanju svojih ciljeva. Činjenica je da je sve veći uticaj žena u savremenom društvu. Uspešnost u svetu biznisa zavisi

od mnogo faktora. Ali, istina je da žene imaju prednost, jer vode više računa o detaljima. Strpljivije su i opreznije kada se suoče sa novim poslovnim prilikama i svesnije mogućih rizika. U svakom slučaju, pol nije bitan za uspeh koliko stručnost i kvalitet.

Da li imate i sopstvene proizvode?

- U prodajnom asortimanu PPh se nalaze i naša medicinska sredstva, koja proizvodimo u saradnji sa firmom Miteks Stara Moravica (sanitetski materijal, fabrika sanitetskog materijala, auto-apoteke, zidne apoteke). Tu su i proizvodi stranih proizvođača čiji smo zastupnici i ekskluzivni distributeri (proizvodi za negu rana i opekotina, dijetetski suplementi, proizvodi za saniranje sportskih povreda), kao što je “Immerci Sport – Ice”. On se koristi pre i nakon intenzivnih napora za oporavak mišića, u slučaju sportskih povreda, istegnuća i uganuća, maneaneuralgija i hipertenzije. Nudi se u više oblika, kao prekrivka, zavoj, gel, sprej ili roll-on.

Da li ste društveno odgovorno preduzeće i na koje načine se to ispoljava?

- Kao “ženska” firma, mislim da smo malo više osetljive na probleme i malo bolje prepoznajemo potrebe naše okoline. Zbog toga se trudimo da priskočimo u pomoć tamo gde je potrebno. Sponzorisali smo sportske klubove i redovno učestvujemo u humanitarnim akcijama za decu.

Odnedavno ste deo porodice sponzora Odbojkaškog kluba Vojvodina NS seme. Zašto baš odbojka i kako ćete doprineti boljitku kluba i daljoj afirmaciji ovog sporta?

- Kada smo se odlučili da sponzorišemo klub nismo se rukovodili time da to bude isključivo zbog boljeg poslovanja firme, jer nam je prevashodno interes da pomognemo razvoju Vojvodine. Odbojka je timska igra u kojoj svako zna svoju ulogu. Radi se o jednom kulturnom sportu gde nema nemilih scena na terenu i na tribinama, gde prevladava fer- plej, kolegijalnost kao i uzajamno poštovanje protivnika. Smatramo da navedene vrednosti nedostaju našem društvu i zato smo doneli odluku da doprinesemo popularizaciji ove sportske discipline. Naši sugrađani dugo su čekali povratak šampionske titule i to se ove godine dogodilo. Želja nam je da titula još dugo ostane kod nas, jer Novi Sad je ipak odbojkaški grad. Klub danas ima mnogo mladih i talentovanih igrača i verujemo da će oni jednog dana izrasti u svetske poznate odbojkaše koji će svetom širiti ime našeg grada i kluba. Eto, sad je odbojkaška reprezentacija Srbije osvojila bronzu na šampionatu Evrope u Poljskoj. Mnogo je bivših igrača Vojvodine u reprezentaciji, a kroz pripreme i druge akcije prošli su i aktuelni igrači kluba. Verujemo da će oni i mnogi drugi ponosno nositi dres srpske reprezentacije. Takođe,

u našem proizvodnom portfoliju nalaze se proizvodi namenjeni za saniranje sportskih povreda, tako da i na taj način želimo da pomognemo igračima.

Kako gledate na mlađe selekcije Vojvodine NS seme?- Sport pruža odličnu socijalizaciju i životno iskustvo.

Fizička aktivnost je neophodna za dobar psihofizički razvoj. Zato je bitno da se mladi više bave sportom, kako rekreativno, tako i profesionalno, da bismo imali zdrave generacije. Pratimo uspehe mlađih kategorija Vojvodine. Oni su budućnost kluba. Znamo da se za ovaj sport danas češće odlučuju devojčice nego dečaci, ali to je problem u celom svetu, jer se momci radije opredeljuju za fudbal, ili košarku. Kao uspešan “ženski” kolektiv nadamo se da će Project Pharmacy doo Novi Sad barem malo doprineti široj muškoj bazi u ovom sportu.

A. J.

Jelena Rončević Bucher sa saradnicamaVladislavom Miškov (levo) i Sanjom Kružević (desno)

37

J edna od uspešnih kompanija koja u novoj sezoni čini pul sponzora Odbojkaškog kluba Vojvodina NS seme je i Industrija mesa Matijević. Ovaj privredni

gigant danas ima u svom sastavu trideset društava iz oblasti poljoprivrede, trgovine i ugostiteljstva.

Pobednički duh novosadskih crveno-belih i njihovo ulaganje u najmlađe su razlozi zbog kojih je ova firma odlučila da se priključi porodici sponzora aktuelnog prvaka Srbije, objašnjava u razgovoru za časopis „OK Voša“, Milijana Bandić rukovodilac sektora marketinga kompanije Matijević.

Kada je preduzeće osnovano i koja mu je osnovna delatnost?

- Kompanija Matijević je osnovana 1991. godine. Od prvog dana je vođena vizijom osnivača, Petra Matijevića, u pravcu koji zagovara stalni razvoj resursa, te kontrolu i unapređenje kvaliteta proizvoda. Godišnje dostiže bruto promet od 20 milijardi dinara sa tendencijom stalnog povećanja.

Kako se firma razvijala i na kojim tržištima je danas prisutna?

- Matijević d.o.o. iz Novog Sada, od svog osnivanja kao zanatsko trgovačke radnje MIM, uvek je težila usponu i razvoju proizvodnje i proizvodnih kapaciteta. Tako je danas postala vodeća firma u Srbiji u proizvodnji, preradi i prometu mesa i mesnih prerađevina. Sa zaokruženim ciklusom proizvodnje i rekordnim kapacitetima u proizvodnim, prerađivačkim i prodajnim resursima, koji nas čine nezavisnim u čitavom sistemu nabavke, uz ispunjavanje svih najviših standarda proizvodnje i poslovanja, Industrija mesa Matijević na današnji dan uspešno posluje na regionalnom tržištu i u različitim industrijama - primarno u mesnoj industriji, poljoprivredi i turizmu.

Koliko privrednih društava ima danas u sastavu i koliko zaposlenih?

- Kompanija Matijević u svom sastavu ima 30 privrednih društava iz oblasti poljoprivrede, trgovine i ugostiteljstva. IM Matijević d.o.o. zajedno sa tim preduzećima čini holding, koji objedinjuje 2.400 zaposlenih i prostire se na oko 19.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu na teritoriji pokrajine Vojvodine, a sa državnim zemljištem u zakupu, obrađuje se ukupno oko 35.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Uz prerađivačke i proizvodne kapacitete pozicionirani smo kao jedna od najvećih domaćih kompanija, koja svoje rezultate gradi na svesti da su njeni zaposleni najvredniji resurs kompanije. Pored poljoprivrednih društava, Industrija mesa Matijević d.o.o. u svom sastavu ima i veterinarsku službu za pružanje visokokvalitetnih usluga zdravstvene zaštite životinja za sopstvene potrebe, zatim privredno društvo za ispitivanje zdravstvene ispravnosti životnih

namirnica, za plasiranje žitarica na tržištu, za reciklažu nemetalnih otpadaka i ostataka, kao i privredno društvo koje se bavi proizvodnjom i montažom poljoprivrednih mašina (traktora) i njihovom prodajom. Od ugostiteljskih objekata poseduje Hotel Vojvodina u Zrenjaninu, hotel Centar i Aleksandar u Novom Sadu, hotel u Beogradu (nekadašnja zgrada Jugoeksporta koja se trenutno rekonstruiše), kao i turističko-ugostiteljsko privredno društvo Ribarsko ostrvo u najlepšem delu grada Novog Sada, na samoj obali Dunava.

Koliko dnevno proizvede kompanija?- Novoizgrađeni proizvodno-skladišni objekti imaju

najsavremeniju opremu, kakva se danas za istu namenu koristi i u razvijenim zapadno-evropskim zemljama. Proizvodni pogoni su građeni u poslednjih nekoliko godina i površine su od 30.000 kvadratnih metara. Treba

PREDSTAVLJAMO PUL SPONZORA: INDUSTRIJA MESA MATIJEVIĆ

Tradicija i napredak su garancija kvaliteta

Milijana Bandić

38

naglasiti da postoji savremena linija klanja krupne stoke (kapaciteta od 1.500 jedinica/8 sati), savremena linija klanja živine (kapaciteta 4.500 k o m a d a / s a t ) , linija pandlovanja, koja po svom kapacitetu prati liniju klanja, mašinska obrada sa linijom punjenja gotovih proizvoda (kapaciteta do 120 tona dnevno), pogon trajne robe (kapaciteta 300 tona mesečno) i komore za duboko zamrzavanje (kapaciteta do 3.000 tona). Prosečno dnevno se proizvede oko 120 tona gotovih proizvoda, od čega se 95 odsto realizuje u 144 sopstvenih savremeno opremljenih maloprodajnih objekata, u šezdeset gradova širom Srbije, od Vranja do Subotice, dok se preostalih 5 odsto proizvodnje realizuje u veleprodaji.

Zašto se potrošaći odlučuju za vaše proizvode i koji proizvodi su najpoznatiji?

- Tradicija od 25 godina i stalan razvoj kompanije najveća su garancija kvaliteta naših proizvoda. Zbog toga neprestano inoviramo i negujemo korporativnu kulturu. Upravljanje sistemom Industrije mesa Matijević počiva na principima prema kojima se najviše pažnje posvećuje definisanju asortimana proizvoda i stalnom praćenju i prikupljanju pravovremenih informacija o ciljnom tržištu, odnosno kupcima kojima su namenjeni proizvodi ove proizvođačke industrije. Naše prodavnice su svima dostupne, dok naši prozvodi imaju ujednačen, uvek jednako visok kvalitet koji garantuje proizvodni sistem ”od njive do trpeze” i koji odlikuje našu kompaniju. Naši potrošači znaju da Industrija mesa Matijević nudi proizvode od mesa proverenog kvaliteta, sto odsto mesa sa naših farmi. U naša 144 maloprodajna objekta možete kupiti uvek sveže meso po pristupačnim cenama. Široka lepeza proizvoda naše kompanije čini da svaki potrošač može da izabere proizvode po svojim afinitetima i mogućnostima. Fermentisane kobasice - čajna, kulen, peperone, delikates proizvodi u rinfuzi, sečene i upakovane u gas, praška šunka, više vrsta viršli sa i bez omotača, paštete, mesni narezak, ćevapčići i pljeskavice u MAP atmosferi i tako dalje.

Kako se manifestuje društvena odgovornost preduzeća?

- Kompanija Matijević je od prvog dana posvećena društvenoj odgovornosti prvenstveno kroz primenu najviših ekoloških standarda u proizvodnji koje potvrđuju HACCAP i ISO standardi, jer zdravlje je uvek najveća profesionalna i lična briga naše kompanije. Uz brigu da sve funkcioniše na najvišem nivou u proizvodnim procesima, velika pažnja se poklanja ulaganju u obrazovanje naših kadrova i njihove dece. Zbog te vere u vremena koja su pred nama, kontinuirano ulažemo sredstva koja nisu mala, u aktivnu podršku sporta. Investiramo podjednako u najmlađe kao i u profesionalce, koji pronose slavu Srbije

na svim meridijanima. Brigu za budućnost i ulaganje u vremena ispred nas potvrdili smo i rekordnom donacijom akciji Bitka za bebe.

Nalazite se u pulu sponzora Odbojkaškog kluba Vojvodina. Kako nameravate da doprinesete boljitku kluba i popularizaciji odbojke?

- Našu kompaniju je uvek odlikovalo snažno prisustvo u životu lokalne zajednice. Na sportskoj sceni Odbojkaški klub Vojvodina predstavlja najlepšu sportsku priču. Njena istorija popločana je istorijskim sportskim uspesima, a emocija koja Novosađane i sve ljubitelje sporta vezuje za nju je prepuna radosti i uživanja u jednom prelepom, za nas vrlo bitnom, sportu. Odlukom da uđemo u pul sponzora želimo da ponudimo svoje resurse i da ih kroz zajednički rad stavimo u funkciju ostvarenja najrazličitijih ciljeva kluba. Ono što se nama posebno dopada je veliki broj dece i porodica koji su na jedan lep, emotivan način, povezani sa Vojvodinom i smatramo da je to najvredniji resurs na čijem očuvanju uvek treba raditi. Ambicija nam je da dalje razvijamo atmosferu i infrastrukturu kluba tako da još dugo predstavlja ponos i diku svih nas. Sport i privreda imaju puno toga zajedničkog u domenu potrebe za stalnim usavršavanjem i napredovanjem. Ovim sponzorstvom želimo da i naši zaposleni osete pobedničku atmosferu kluba kojem pomažemo i da se kroz partnerstvo i zajedničke projekte identifikujemo sa vrednostima koje su Vojvodinu učinile velikim i trajno uspešnim kolektivom. A. J.

39