Ne budi ne-Srbin

Petak 03/09/2021

10 kn/100 din/1.20 €

Samostalni srpskitjednik

#11333621

Ne budi ne-SrbinUoči popisa stanovništva uništeni su brojni plakati kampanje

kojom se Srbe poziva na slobodno nacionalno izjašnjavanje, a preko nekih su ispisane i poruke mržnje

str. 4-5.

2 NovostiTjednik za racionalnu manjinu#1133, petak, 3. rujna 2021.

IMPRESSUM

#1133

Godina xXII / Zagreb | petak, 03/09/2021

Samostalni srpski tjednik

IzdavačSrpsko narodno vijećeZa izdavačaMilorad Pupovac

Glavni urednikNikola Bajto

ZamjenicA glavnog urednika Andrea Radak Izvršni uredniciGoran Borković (Portal Novosti), Petar Glodić (Kronika), Boris Postnikov (Kultura)Redaktorica Darija Mažuran-BučevićKolumnistiMarinko Čulić, Boris

Dežulović, Viktor Ivančić, Sinan Gudžević, Boris RašetaRedakcijaPaulina Arbutina, Mašenjka Bačić, Jerko Bakotin, Dragana Bošnjak, Milan Cimeša, Zoran Daskalović, Ivica Đikić, Tena Erceg, Milan Gavrović, Dragan Grozdanić,

Mirna Jasić Gašić, Nenad Jovanović, Vladimir Jurišić, Davor Konjikušić, Saša Kosanović, Anja Kožul, Igor Lasić, Bojan Munjin, Tamara Opačić, Srećko Pulig, Hrvoje Šimičević, i Borivoj Dovniković (karikaturist)Tajnica redakcijeVedrana Bibić

Grafički urednici Ivica Družak, Darko MatoševićDizajnParabureau / Igor Stanišljević & Damir Bralić, Nikola Đurek

Fotografija naslovnice Patrik Macek i Dejan Rakita/PIXSELL

Štampa Tiskara ‘Zagreb’, ZagrebTiraža 6500Novosti su fi nancirane sredstvima Savjeta za na cionalne manjine Vlade Republike Hrvatske i sredstvima Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade Republike Hrvatske.RedakcijaGajeva 7, 10 000 Zagrebt/f 01/4811 198, 4811 [email protected]

mjena propisa koji se tiču obnove, pa možda i samog Zakona o obnovi. ‘Moramo odlučiti radimo li Zakon o obnovi kao piramidu, lex specialis koji će biti zakon iznad svih drugih zakona, ili ćemo inicirati promjene nekih drugih zakona kao što su zakoni o vlasništvu, civilnoj zaštiti i zaštiti kulturnih dobara’, re-kao je Horvat. A stiže još jedna jesen, poslije nje i zima, obnove nema...

RačunStipica Radoš, ravnatelj zadarskog Sred-njoškolskog đačkog doma, primao je na pri-vatni račun novac za troškove karantene stranih turista zaraženih Covidom−19. I još

nije smijenjen jer, objašnjavaju u hdz-ovoj zadarskoj utvrdi, nemaju većinu u dom-skom odboru koji čeka rezultate policijskih izvida. Županija je potvrdila da mu je na ra-čunu pronađeno 1556 eura i 5500 kuna. Tre-bao ih je proslijediti na račun đačkog doma. Javnost je upoznata i s audio-snimkom na kojoj se čuje kako Radoš od neimenovane osobe traži da uplati na njegov račun jer je računovodstvo đačkog doma bilo na godiš-njem. Javnost je reagirala uobičajeno.

prema školama da se vidi koliki je interes za odabir izvannastavne aktivnosti. Idu pripreme da krenu aktivnosti za sve zain-teresirane učenike’, otkrio je Tomašević. Rijeka je to, pročitali smo, uvela još prije pet godina. U sklopu građanskog odgoja po-kušalo bi se osposobiti učenike ‘za aktivno i učinkovito obavljanje građanske uloge’, odnosno, kako su informirali mediji, on bi im trebao omogućiti ‘lakše snalaženje u pluralističkome društvu u kojem žive, pouzdanje u vlastite snage i pronalaženje vlastitih odgovora i rješenja za aktualne društvene probleme i izazove’. Portal Tele-gram objavio je da će se građanski odgoj pre-davati po programu radne skupine koju je u rujnu 2020. godine imenovao sada pokojni Milan Bandić. U njoj je bila i Nevenka Lončarić Jelačić, inače istaknuta članica Hrasta. Portal se prisjetio da je na izborima 2015. godine bila osma na listi Domoljubne koalicije kao Hrastova kandidatkinja. Osvo-jila je teško dostižnih 50 preferencijalnih glasova. Uz to, bila je savjetnica za religij-ski odgoj u Ministarstvu obrazovanja, ali i prva savjetnica za vjeronauk u hrvatskim školama. Prema Telegramu, Lončarić Jela-čić trebala bi imati bitnu ulogu u edukaciji zagrebačkih nastavnika za provođenje gra-đanskog odgoja. Točnije, s kolegom Tomi-slavom Ogrinšakom vodit će edukaciju učitelja i nastavnika za provođenje građan-skog odgoja. I Ogrinšak je hrastovac, bio je kandidat na njihovoj listi na izborima za zagrebačku skupštinu 2017. godine. Listu je nosila Lončarić Jelačić. Prepustimo vre-menu da nam pokaže koliko će ovo dvoje nesumnjivo sekularnih ljudi utjecati na odvijanje građanskog odgoja.

ZakonVrijeme je pokazalo da se porušeno u potre-su obnavlja slabo i nikako. Evo što je o temi izjavio ministar prostornog uređenja, gradi-teljstva i državne imovine Darko Horvat:

‘Teško je apostrofi rati u ovom trenutku što će se mijenjati, ali već duže vrijeme nagla-šavam tri ključna problema koja ne daju da dinamika bude brža. Identifi kacija mjesta prebivališta ili boravišta na sam dan potre-sa, veliki broj nepostojećih objekata koji su oštećeni i ono što je rak-rana, ali ne samo Zagreba nego i drugih dijelova Hrvatske – nerazriješeni imovinsko-pravni odnosi.’ I to se, objasnio je pričljivi ministar, odnosi na sve porušene dijelove. E sad, da bi se obno-va ubrzala, vladajući namjeravaju mijenjati zakone. Onaj ključni, o obnovi, izglasan je tek u rujnu prošle godine, nekih pola godine nakon potresa, uz premijerovo obrazloženje kako je riječ o dugoročnom zakonu koji se ne smije donijeti na brzinu. Pa ga se zato dugo donosilo. Sad iz Vlade stižu najave iz-

MjereKafi ći se otvaraju. Eto sreće za kavopije, is-pičuture i ugostitelje. Vlada je, posredstvom svog Nacionalnog stožera civilne zaštite, od-lučila ljetnu shemu epidemioloških mjera, koja se uglavnom svodi na to da ih nema, produžiti do daljnjeg. Odnosno, od nas se s visokih državnih adresa očekuje da se po-našamo kao da virus više ne postoji, ali i da slušamo o njemu kao da je i dalje tu. Vlada je objavila da ukida potpore vlasnicima ka-fi ća, restorana i hotela. Službeno, razlog je odlična turistička sezona zbog koje ih više ne smatra ugroženim sektorom, što njih, ko-risnike potpora, nije pretjerano oduševilo. Onda je u eter stigao i uvijek zabavni Kru-noslav Capak, ravnatelj Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, i saopćio da su mjere u Hrvata ‘prilično pogođene i balansirane’. I predstavio novi set. Po njima će oko šankova biti dopušteno sjedenje, ne i stajanje. ‘Ta mjera je zapravo uvedena ne toliko radi šan-ka, nego radi toga što su ljudi stajali vani. Da-kle, okupljale su se veće skupine ljudi koje su stajale vani i onda smo rekli da trebaju

biti samo sjedeća mjesta, jer je to okupljanje oko kafi ća, ne u kafi ću’, tumačio je Capak. U kafi će će se ulaziti bez covid-potvrda. Pre-ma Capakovu objašnjenju, u ugostiteljskim objektima treba biti osiguran razmak od me-tar i pol među ljudima, osim za članove istog kućanstva. Oni se mogu gurati. No kako će konobarice i konobari, vlasnice i vlasnici kafi ća te ostalo okupljeno pučanstvo znati tko se gura zato što stiže iz istog domaćin-stva, a tko iz čiste epidemiološke obijesti, e to dobro i plemenito zdravstveno redarstvo nije objasnilo. Javna okupljanja smiju trajati do ponoći, a na privatnim je svečanostima dopušteno najviše 30 osoba, eventualno i više, ali tad svi moraju imati covid-digitalne potvrde. Uglavnom, bolest je tu, za razliku od novca kojim su dosad isplaćivane potpore. Otud logičan zaokret u politici zatvaranja.

OdgojZagreb uvodi građanski odgoj, objavio je gradonačelnik Tomislav Tomašević. ‘Idu aktivnosti za uvođenje građanskog odgoja i obrazovanja u škole. Danas je išao dopis

RABLJENA SEDMICA

Još nije smijenjen – Stipica Radoš (Foto:

Facebook)

Obnova ide slabo i nikako – Muzej Mimara u Zagrebu (Foto: Patrik Macek/pixsell)

Ali će zato u Zagrebu biti građanskog odgoja

– Tomislav Tomašević (Foto: Slavko Midžor/pixsell)

Nema više potpora – kafi ći (Foto: Emica Elveđi/pixsell)

piše

Milorad Krstulović

3 kolumna NovostiTjednik za racionalnu manjinu#1133, petak, 3. rujna 2021.

smještaj nastradalih, koji bi nakon toga bili namijenjeni turizmu: u Makarskoj i Tučepi-ma po šest stotina kreveta, a u Podgori, Igra-nama i Živogošću po četiristo. Vlada Narod-ne Republike Hrvatske na čelu s Jakovom Blaževićem donijela je pak hitnu odluku o dodijeli povoljnih dugoročnih kredita za pomoć gospodarstvu Makarske rivijere, te obnovu oštećenih i srušenih kuća.

I sve to do kraja mjeseca. Dvadeset dana od potresa.

Već do srpnja 1962. iz budžeta Federacije i Narodne Republike Hrvatske, te od podu-zeća i pojedinaca prikupljeno je oko četiri milijarde dinara pomoći, a za gospodarstvo na postradalom području rezervirano je još oko milijardu i sto milijuna dinara. S obzirom na to da su najteže stradala stara podbiokovska naselja, donesena je i odluka da se ta sravnjena sela ne obnavljaju, već da se stanovništvo preseli uz obalu. Građani su dobili povoljne kredite, općine su osigura-vale zemljišta, građevinske dozvole i pro-jekte bez birokratskih formalnosti i poreza, a mjesne zadruge kreditirale su izgradnju građevinskim materijalom. Do ljeta 1962. samo u Podgori tako je izdano oko stotinu osamdeset dozvola za izgradnju između mora i tek trasirane Jadranske magistrale.

Do tada – podsjećam, svega šest mjeseci poslije potresa

– objavljeno je kako je na po-dručju makarskog kotara već obnovljeno više od sedamsto

stanova, otprilike još toliko bilo je u procesu obnove, petsto novih stanova nalazilo se u izgradnji, a pripremala se i izgradnja još tisu-ću novih. Sedamsto obnovljenih stanova. Još toliko u procesu obnove. Petsto u izgradnji. Priprema za još tisuću. Šest mjeseci nakon potresa. Šest mjeseci.

Konačno, nakon sedamnaest mjeseci, 8. lipnja 1963. godine – petsto dvadeseti dan od potresa! – u Slobodnoj Dalmaciji objavljena je kratka vijest kako ‘na obali u Makarskoj nema više tragova prošlogodišnjeg potresa’:

‘Cijeli pločnik u dužini od dvjesto pedeset metara obnovljen je i pokriven novim bije-lim kamenim pločama.’

Bio je to, kako bi rekao jedan, ‘simbol zavr-šetka obnove Makarske’. Pet stotina dvade-set dana. Sedamnaest mjeseci. U Makarskoj. Prije suvremene mehanizacije, prije inter-neta, prije magistrale, prije turizma. Prije gotovo šezdeset godina.

Ima i jedan koji to osobito dobro pamti, iako se rodio osam godina nakon potresa. Majka mu je, naime, iz Makarske, u kojoj je i sam živio kao dječak, pa su mu djed Marin i baka Mila iz Podgore često pričali o onom strašnom danu kad se srušilo Biokovo. Baš poput one djece iz 1962., i on je iz Makarske u osnovnu školu otišao u Zagreb, pa kasnije tamo napravio lijepu karijeru i dogurao do premijera. Kad ga je mnogo godina kasnije potres sustigao u Zagrebu, bile su ga pune novine.

‘Nigdje u svijetu’, rekao je tada samouvje-reno, ‘ne ide se tako brzo kad je takva šteta u pitanju.’ ■

Na pitanje kad će biti obnovljena prva

kuća, premijer je odgovorio, citiram:

‘Bit će kad bude spremno.’ Riješit će

se. Gotovo godinu i pol od zagrebačkog

potresa. Petsto dvadeset dana. Pet

stotina. Dvadeset. Dana. ‘Nigdje u

svijetu ne ide se tako brzo kad je takva

šteta u pitanju.’ Baš nigdje?

U nedjelju, 22. ožujka 2020. godine, nešto poslije šest sati ujutro Zagreb je pogodio snažan potres magnitude 5,5 stupnjeva po Richteru. U

rušilačkom je potresu od obrušavanja dim-njaka poginula jedna osoba, a oštećeno je oko dvanaest hiljada objekata: crvene na-ljepnice, kao neupotrebljive i predviđene za rušenje, odnosno žute, kao privremeno neupotrebljive, dobilo je ukupno tisuću i devet stotina zgrada.

Šestog dana grad je obišao premijer An-drej Plenković. Na pitanje novinara kako će, s obzirom na manjak građevinara, rije-šiti problem hitne sanacije i rušenja ošte-ćenih kuća, premijer Plenković odgovorio je kako će, citiram, ‘to riješiti Ministarstvo graditeljstva, koje će pripremiti zakon o obnovi’.

U donošenje zakona nije se srljalo jer – kako je premijer Plenković objasnio u Sa-boru – ‘takav dugoročan zakon ne može i ne smije biti donesen na brzinu’. I nije: Zakon o obnovi grada Zagreba Sabor je izglasao gotovo pola godine kasnije. U studenome – sedam i pol mjeseci nakon potresa – osnovan je i Fond za obnovu grada Zagreba, sa zada-cima, citiram, ‘obavljanja stručnih i drugih poslova pripreme, organiziranja i proved-be obnove zgrada oštećenih potresom, te praćenja provedbe programa mjera obnove’. Zakon o obnovi. Fond za obnovu. Priprema, organiziranje i provedba obnove. Sedam i pol mjeseci poslije potresa.

‘Ovo je simbol početka obnove Zagreba!’ uskoro je Damir Vanđelić, ravnatelj Fon-da za obnovu, u televizijskom Dnevniku svečano objavio rušenje kuće Ruže Sever u Gornjoj Dubravi, prvog teško oštećenog objekta srušenog u veličanstvenom projek-tu obnove. Vlasnica kuće nije mogla podijeli-ti oduševljenje: njena kuća, ‘simbol početka obnove Zagreba’, srušena je, naime, 10. lip-nja 2021. – cijelu godinu i tri mjeseca nakon potresa! – a nesretna Ruža u međuvremenu je umrla.

Do zaključenja ovog teksta, Ministar-stvo graditeljstva zaprimilo je oko tisuću i pol zahtjeva za uklanjanje teško oštećenih objekata: od tih tisuću i pol zahtjeva, Mini-starstvo je odobrilo čak dvadeset i jedan, od kojih su do danas srušene, samo trenutak da zbrojim, dakle računajući i Ružinu kuću u Dubravi ukupno točno – tri. Tri srušene kuće. Od tisuću i pol. Tri. Mnogo je jedno-stavnije zbrojiti obnovljene: od dvanaest hiljada oštećenih objekata Ministarstvo je odobrilo obnovu njih tristo šezdeset. Od ko-jih je do danas obnovljeno, samo trenutak da i to provjerim, dakle ukupno nula. Ili, ako vam je tako lakše, nijedan. Niti jedan jedini. Sedamnaest mjeseci od potresa.

Znajući tako da je od čak pet milijardi i stotinu milijuna kuna iz fonda europske solidarnosti Hrvatska dosad, u osam mje-seci, potrošila samo milijun i pol, više nije pitanje zašto samo milijun i pol, već je pi-tanje na što se uopće potrošilo i tih milijun i pol. Predsjednik zagrebačke Skupštine Joško Klisović stoga je nekidan najavio

kako će po hitnom postupku ići prijedlog da se potresom pogođeni građani privremeno zbrinu u gradskim stanovima. Privremeno. Po hitnom postupku. Prošle srijede. Seda-mnaest mjeseci.

Konačno, svjestan sitnijih poteškoća u obnovi, premijer Plenković svečano je obja-vio izmjenu Zakona o obnovi grada Zagre-ba. Malo će, istina, sačekati, jer Sabor je na ljetnoj stanci, ali ‘takav dugoročan zakon’ ionako, shvatili ste, ‘ne može i ne smije biti donesen na brzinu’. ‘Korigirat ćemo i stvar će se ubrzati’, kratko je objasnio Plenković, pa na novinarsko potpitanje je li možda ipak malo prekasno, odgovorio, citiram: ‘Pa evo, riješit će se.’ ‘Jednom kad se uhoda’, dodao je, ‘dinamika obnove će ići. Nigdje u svije-tu ne ide se tako brzo kad je takva šteta u pitanju.’ Na pitanje kad će biti obnovljena prva kuća, odgovorio je, citiram: ‘Bit će kad bude spremno.’

Bit će kad bude spremno. Riješit će se. Go-tovo godinu i pol. Petsto dvadeset dana. Pet stotina. Dvadeset. Dana. ‘Nigdje u svijetu ne ide se tako brzo kad je takva šteta u pitanju.’ Baš nigdje?

U nedjelju, 7. siječnja 1962. godine Makar-sku je pogodio snažan potres magnitude 5,9 stupnjeva po Richteru. Četiri dana kasni-je, 11. siječnja nešto poslije šest sati ujutro, dokrajčio ju je drugi, katastrofalni potres magnitude 6,1 po Richteru. U rušilačkom su potresu od obrušavanja hiljada tona ka-menih gromada s Biokova poginule dvije osobe, sravnjeno je oko tri stotine kuća, a još petsto pedeset bilo je pred rušenjem: uku-pno je – baš kao u Zagrebu šezdesetak godina kasnije – oštećeno dvanaest tisuća kuća, od kojih gotovo tri tisuće nepopravljivo.

Niti sat i pol nakon potresa općinski je štab donio odluku o evakuaciji Makarske, i dvadeset vojnih i Jadrolinijinih brodova

– Jadranske magistrale još nije bilo – cijeli dan je prevozilo ljude u Split. Do kraja dana brodom Istranka stiglo je tisuću i pol šato-ra, pa su izvan grada podignuta dva velika kampa i organizirana četiri opskrbna centra: do navečer je u cijelom gradu ostalo samo dvjesto ljudi. Iz cijelog kotara evakuirano je ukupno devetnaest hiljada ljudi, a iz same Makarske šest hiljada, smještenih u Splitu, Zagrebu i ostalim gradovima, gdje su djeca iz nastradalih obitelji odmah uključena u školsku nastavu.

Šestog dana Makarsku i ostala stradala mjesta obišao je predsjednik Josip Broz Tito. Na pitanje predstavnika lokalne vlasti kako će, s obzirom na manjak građevinara, riješiti problem hitne sanacije i rušenja ošte-ćenih kuća, predsjednik Tito je odgovorio kako, citiram, ‘odmah treba iz zbjega vratiti omladinu i sve sposobne muškarce za pomoć u obnovi’.

Deset dana kasnije Kotarski odbor orga-nizirao je prve radne grupe i brigade, te for-mirao Kotarski štab, a osnovan je i Odbor za obnovu i pomoć postradalima od potresa, na čelu s Ivanom Gaćom. Savjet za urbanizam Narodnog odbora općine Makarska prihva-tio je potom prijedlog geoloških stručnjaka o lokaciji hotelskih paviljona za privremeni

UGOVOR

S ĐAVLOM

Piše Boris Dežulović

Zemljotres mozga

4 Aktualno NovostiTjednik za racionalnu manjinu#1133, petak, 3. rujna 2021.

Dan-dva nakon postavljanja uništeni su brojni plakati kampanje ‘Budi e-Srbin’

piše Paulina Arbutina

Kako se približava ovogodišnji popis stanovništva, koji počinje 13. rujna preko sustava e-Građa-ni, odnosno 27. rujna klasičnim putem, tako rastu i društvene

tenzije već viđene u Hrvatskoj, u raznim dru-gim prilikama. Ovogodišnji popis treći je po redu od ratnih zbivanja i prvi nakon ulaska Hrvatske u Europsku uniju, a bit će značajan za daljnje društvene i demografske projekcije i analize, ali i za ostvarivanje pojedinih prava. Srpske institucije u Hrvatskoj osmislile su stoga kampanju ‘Budi e-Srbin!’, kojom pozi-vaju pripadnike srpske nacionalne manjine na korištenje sustava e-Građani te ih informiraju o novoj mogućnosti tzv. samopopisivanja od kuće. Izrađena je internetska stranica e-Sr-bin na kojoj su objavljene tehničke upute za popis, a objašnjeno je i koja sve prava srpske zajednice u Hrvatskoj proizlaze iz službenog brojnog stanja. Iako je kampanja ‘Budi e-Srbin!’ otvorena i pozitivna, pojavila se gotovo u isto vrijeme kampanja krajnje hrvatske desnice kojom se namjesto srpskog identiteta promo-vira kategorija Hrvat – pravoslavac.

Diljem Hrvatske postavljeno je oko 80 jum-bo plakata s velikim natpisom ‘Popis stanovniš-tva 2021’, pod kojim se, uz obilježene kvačice, sugeriraju izbor nacionalnosti ‘Hrvat’ i vjerois-povijesti ‘Pravoslavac’ te pripadnost ‘Hrvatskoj pravoslavnoj crvki’. Takva vjerska organizacija, iako je na desnici nastoje umjetno oživjeti, nije službeno priznata u današnjoj Hrvatskoj, a ko-rijene ima u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj,

Lakat u plakatDok su na brojnim mjestima uništeni i porukama nasilja išarani plakati kampanje ‘Budi e-Srbin!’ kojom se Srbe poziva na slobodno nacionalno izjašnjavanje, diljem Hrvatske osvanuli su plakati kojima hrvatska krajnja desnica traži da se pravoslavci izjasne kao Hrvati i označe pripadnost nepriznatoj Hrvatskoj pravoslavnoj crkvi Poziv na ubijanje

Srba u Vinkovcima


gdje ju je bio uspostavio ustaški režim. Desni-čarski plakati prvo su primijećeni u Rijeci, a onda i u drugim gradovima, a postavila ih je nepostojeća, odnosno službeno neregistrirana Udruga pravoslavnih branitelja. Istovremeno je na poziciju nacionalnih manjina u predsto-jećem popisu stanovništva nasrnula i nezavi-sna saborska zastupnica krajnje desnog krila Karolina Vidović Krišto, koja je uz potpise 17 zastupnika u saborsku proceduru uputila zahtjev za interpelaciju o radu Vlade oko popisa stanovništva. Ona je zatražila odgodu popisa stanovništva prozivajući Vladu zbog navodne upitne vjerodostojnosti pripreme tog postupka. Pritom je lažno optužila predsjednika Srpskog narodnog vijeća i saborskog zastupnika sdss-a Milorada Pupovca da je tražio da ‘popisivači srpske manjine budu isključivo Srbi’.

Kampanja srpskih organizacija ‘Budi e-Sr-bin’ krenula je s postavljanjem plakata koji sugeriraju otvoreno, slobodno i demokratsko izjašnjavanje o nacionalnom identitetu bez straha, ali na brojnim mjestima širom Hrvat-ske plakati nisu preživjeli ni dan-dva. U Zagre-bu, Splitu, Šibeniku, Karlovcu, Vinkovcima i drugim gradovima uništeni su kidanjem i guljenjem ili su po njima ispisane poruke u kojima se poziva na nasilje nad Srbima.

Saborska zastupnica sdss-a Dragana Jec-kov ističe da je kampanja ‘Budi e-Srbin!’ zajed-nička kampanja svih srpskih institucija koje djeluju na području Republike Hrvatske te da je ona prije svega oslobađajuća i poziva sve ljude da se slobodno izjasne o tome što jesu, koje su nacionalnosti, kojoj vjeroispovijesti pripadaju i kojim jezikom govore, bez bilo kakvih ograničenja i pritisaka.

— Treba iskoristiti priliku da se naši građani popišu kako bi dobili što realnije stanje srp-ske zajednice jer je poznato da su naša prava određena pozitivnim zakonodavstvom Repu-blike Hrvatske ograničena. Sve one koji imaju strahove, objektivne ili subjektivne prepreke da se izjasne onako kako se osećaju, pozivamo da se putem e-sustava odnosno samopopisi-vanja izjasne slobodno među svoja četiri zida. Koristeći usluge e-popisa mogu se popisati i svi članove porodice. Naravno, uvek postoji i onaj klasični način razgovara sa popisivačem. Verujemo da će popis putem sustava e-Gra-đani biti više iskorišten u velikim gradovima jer pruža niz mogućnosti, potpunu diskreciju, komfor i mogućnost da se popisnica ispunjava sa prekidima i da nastavite nakon nekoliko sati ili dana – poručuje Dragan Jeckov, koja je osudila uništavanje plakata ‘Budi e-Srbin’, kojima se poziva na korištenje interneta na skorašnjem popisu stanovništva.

— Uništavanje plakata koji su postavljeni u sklopu kampanje ‘Budi e-Srbin!’ i na kojima ništa nije sporno, dokaz je da kao najbrojnija nacionalna manjina u Hrvatskoj nemamo pra-vo javnosti i izlaska izvan zatvorenih i ome-đenih okvira. Nažalost, to je slika današnje atmosfere netolerancije u društvu. Zajedno i slobodno možemo i moramo se boriti za bolje društvo. Jedan od dokaza naše pobede i glasa razuma trebalo bi biti slobodno izjaš-njavanje svih građana Hrvatske onako kako se osećaju, tko su zapravo kao individualne i slobodne ličnosti naspram likova koji svojom mržnjom truju društvo i vraćaju u mračna vre-mena prošlosti. Neka naš odgovor na nasilje, zastrašivanje i uništavanje plakata putem ko-jih se poziva na slobodno izjašnjavanje bude upravo demokratsko pravo odluke i izbora kojim ćemo sačuvati raznolikost naše zemlje, identitet našeg bića, opstanak i razvoj naše zajednice – rekla je Jeckov.

Predsjednik Vijeća srpske nacionalne ma-njine Grada Rijeke Milan Opačić ističe da re-trogradne sile današnjice nastoje zapaliti vatru i jasno poslati poruku da srpska zajednica ne smije previše dizati glavu, ali da će ti pokuša-ji rezultirati samosvjesnijim izjašnjavanjem pripadnika manjinske zajednice.

— Koliko god je Rijeka u zadnjih desetak godi-na uradila veliki iskorak ka multikulturalno-sti, imamo i drugu stranu klatna na kojoj su ružne pojave organiziranih udruga kojima je cilj izazvati eksces koji će lančano povući sve poruke i djela iz crne prošlosti. Svaka ovakva kampanja desnih udruga nastoji pospješiti asi-milaciju pogotovo pripadnika srpske zajednice u gradovima, ali smatram da će upravo ovakav udar na slobodu izjašnjavanja dati dodatni po-ticaj našim građanima da pobijede sve svoje dileme i moguće strahove od neugodnosti sredine te da se u miru samopopišu u skladu sa onim tko su i kako se osjećaju – kaže Opačić.

Po zadnjem popisu stanovništva prije rat-nih sukoba, onom iz 1991. godine, u Hrvatskoj je bilo više od 580.000 Srba. Prvi poslijerat-ni popis 2001. pokazao je brojku od 201.600 pripadnika srpske zajednice. Po pripadnosti pravoslavnoj crkvi izjasnilo se tada 40.433 sta-novnika, dok ih je 44.629 označilo srpski kao materinski jezik. Iako su godine intenzivnijeg povratka tek slijedile, u popisu stanovništva iz 2011. godine se 186.633 građana izjasnilo pri-padnicima srpske nacionalnosti (4,36 posto, pravoslavcima se izjasnilo 190.143 građana, dok ih je 52.879 izjavilo da im je srpski jezik materinski.

Pad udjela u ukupnom broju stanovnika po-vlači za sobom i pad prava propisanih Ustav-nim zakonom o pravima nacionalnih manjina. Kako je kada se izgube teško stečena prava, na svojoj su koži, na primjer, iskusili u Zadarskoj županiji, kada su nakon popisa stanovništva 2011. ostali bez prava na zamjenika župana, zamjenika gradonačelnika Benkovca te za-mjenika načelnika u općinama Polača, Lišane Ostrovičke i Zemunik Donji.

Posljednji popis iz 2011. donio je pak veća prava srpskoj manjini samo u Primorsko-go-ranskoj županiji, gdje joj je pripalo mjesto zamjenika župana, ali se radi o graničnih 5,03 posto, što bi se moglo naći pod znakom pitanja nakon ovogodišnjeg popisa. Popis iz 2011. donio je i veća prava za pripadnike srp-ske nacionalne manjine u Vukovaru, ali zbog

političkih pritisaka ona nikada nisu do kraja implementirana.

Upravo zbog zagarantiranih prava na osno-vu dobivenih brojčanih pokazatelja, rigidna hrvatska desnica je u svom prepoznatljivom stilu obnovila nametanje Hrvatske pravo-slavne crkve s jumbo plakata. Međutim, da ti pokušaji nisu benigni, da su sustavni i planski, govore javna istupanja protagonista te zlogla-sne ideje iz perioda ndh. Podsjećamo da su posljednjih godina na pravoslavni Badnjak, na Cvjetnom trgu u Zagrebu, tzv. Hrvatska pravo-slavna crkva i Projekt Velebit održavali javni obred ‘Veliko posvećivanje vode povodom blagdana Bogojavljanja’. Pri javnom istupanju protagonisti ove nepostojeće crkvene zajedni-ce često iznose i službeni podatak Državnog zavoda za statistiku po kojem je na osnovu popisa stanovništva iz 2011. u Hrvatskoj živje-lo 190.143 pravoslavaca, među kojima 16.647 onih koji su se nacionalno izjasnili kao Hrvati. Također, među brojkama prethodnog popisa nalazi se i zanimljiv podatak da se 2391 ljudi izjasnilo Srbima i katolicima.

Otac Danilo Ljubotina, arhimandrit Srp-ske pravoslavne crkve, poručuje da je pozadina kampanje tih desnih udruga zlonamjerna i neopravdana.

— Oni nemaju ni kanonsko, ni teološko oprav-danje, a ni državnu potrebu za stvaranjem nove pravoslavne crkve koja nema nikakvih kanonskih istorijskih tragova. U pitanju je jedna ontološka mržnja pojedinih recidiva i krugova koji u sebi imaju klicu neonacizma sa ciljem da Srbi kao narod i pravoslavna vjera nestanu. Znam da mnogi iz vrhova Rimoka-toličke crkve smatraju da je svaki pritisak i pomen na hrvatsku pravoslavnu crkvu pod-sjećanje na Drugi svjetski rat i uništavanje srp-skog naroda, te da to nije način daljeg suživota. Kao što je novi patrijarh spc-a i naš prijatelj Porfirije poručio da svatko treba slobodno da se izjasni i slobodno da živi u svojoj vjeri i u svojoj naciji. Znači, potrebna je sloboda prostora čovjekovog života, jer nije problem taj jedan dan izjašnjavanja, potrebna je slo-boda daljeg života. Inzistiranje na stvaranju hrvatske pravoslavne zajednice je opasno ne samo za nas Srbe koji brzo nestajemo, nego i za Hrvate kojih je također sve manje – kaže arhimandrit Ljubotina.

Povjesničar Hrvoje Klasić sa zagrebačkog Filozofskog fakulteta smatra da je situacija povodom popisa stanovništva puno složenija nego što se to nastoji prikazati, prije svega što se tiče nametanja tzv. hrvatske pravoslavne zajednice.

— Pokušaji da nastane Hrvatska pravoslavna crkva potiču iz Drugog svjetskog rata kada je ustaški režim, uvidjevši da Srbe neće moći ukloniti samo protjerivanjem i ubijanjem, krenuo s taktikom o izmišljenoj crkvi, na čije su čelo dovedeni neki sumnjivi likovi koje je po njihovom statutu imenovao poglavnik Ante Pavelić. Ta crkva kao vjerska zajednica nikada nije zaživjela, nego je ostala simbolom pokušaja asimilacije Srba u Hrvatskoj na način da bi se nacionalno izjašnjavali Hrvatima, ali da bi im se dopustilo njegovanje nekog tipa pravoslavlja. Od 1991. dosta dobar dio Srba u Hrvatskoj počeo se izjašnjavati Hrvatima, neki su se na taj korak odlučivali jer su se tako osjećali sigurnijima, da bi izbjegli neugodnosti,

a neki kao put lakšeg i jednostavnijeg napret-ka u životu. Inzistiranje na Hrvatima pravo-slavcima nema najbolje namjere, pogotovo to ne smije biti državni, politički projekt, niti na tragu planovima i ciljevima iz 1941. godine. Ne možemo, a da ne zaključimo da protagonisti te izmišljene hrvatske pravoslavne zajednice zastupaju ustašku ideologiju, pozdrav ‘Za dom spremni’, slave 10. travanj, nose slike Maksa Luburića, pjevaju ‘Jasenovac i Gradišku Staru’

– kaže Klasić, navodeći da tu nema iskrene na-mjere, nema vjere i da apsolutno treba osuditi takve pokušaje manipulacije.

— Generalno u tim pričama, kao i u slučajevi-ma pravoslavne crkve u Crnoj Gori i Makedo-niji, vidim da se najmanje vodi briga o pravo-slavlju, a puno više da li je pravoslavlje srpsko, hrvatsko, crnogorsko ili makedonsko. Također, jako dobro znamo kako se u ime vjere često bori za imovinu i nekakve druge interese koji nemaju nikakve veze s kršćanstvom – navodi Klasić, izražavajući strah da će rezultati popisa stanovništva pokazati pojačanu asimilaciju Srba.

— Sve skupa će nas biti puno manje nego što mislimo da nas ima, a što nije samo po sebi problem, nego je problem da nešto ne valja ako ljudi odlaze i ne vraćaju se. Što se tiče naci-onalne strukture stanovništva, bojim se da će zbog asimilacije biti još manje izjašnjenih Srba. Žao mi je svakog slučaja u kom se bilo koji moj sugrađanin mora izjasniti nekom drugom na-cijom od one koju osjeća jer smatra da mu je ta odluka bolja i korisnija. Smatram da odnos prema nacionalnim manjinama i generalno prema različitostima ne treba biti predmet brojki. Bez obzira koji broj pripadnika nacio-nalnih manjina u Hrvatskoj pokaže sljedeći popis, animozitet prema drugačijima neće se smanjivati. Svako zrelo društvo ne bi gledalo na brojke, nego bi bogatstvo različitosti gleda-lo kao na svoje prednosti. Pripadnicima ma-njinskih naroda treba omogućiti njegovanje kulture u onom smislu u kojem je ona druga-čija od kulture sredine u kojoj žive, pri čemu bi shvatili da su te kulture i tradicije puno sličnije nego što mi mislimo i puno sličnije nego što bi mnogi htjeli – zaključuje Klasić. ■

Smatram da će upravo ovakav udar na slobodu izjašnjavanja dati dodatni poticaj našim građanima da pobijede sve svoje dileme te da se u miru popišu u skladu sa onim tko su i kako se osjećaju, kaže Mile Opačić

Hrvatska pravo-slavna crkva potiče iz Drugog svjetskog rata kada je ustaški režim, uvidjevši da Srbe neće moći uklo-niti samo protjeri-vanjem i ubijanjem, krenuo s taktikom o izmišljenoj crkvi, kaže Hrvoje Klasić

Desničarski plakat – Hrvati pravoslavci

Uništeni plakat u Šibeniku

6 Politika NovostiTjednik za racionalnu manjinu#1133, petak, 3. rujna 2021.

Kakva je perspektiva političkih opcija pozicioniranih desno od hdz-a

piše Ivica Đikić

prikloniti, ili preciznije, kako što bezbolni-je okrenuti leđa Škori, čovjeku kojeg je do jučer neumjereno hvalio i branio, i s kime se potom uortačiti u cilju političkog preživ-ljavanja, odnosno u cilju primanja prilično masne plaće uz minimalno ulaganje truda. Jedno je sigurno: Hasanbegović se u svojoj odluci, kao ni dosad, neće voditi idealima i ideologijom, već isključivo izračunima osob-ne koristi od priklanjanja ovome ili onome. A dok se ne završe ti izračuni, šutnja je Zlatko.

‘Sindrom Hasanbegović’ dio je objašnjenja neuvjerljivosti i unutrašnje nestabilnosti

‘suverenističke’ desnice, to jest onih stranaka i strančica smještenih desno od desnocentri-stičkog Plenkovićevog hdz-a. Preveliki broj viđenijih persona s tog krila političkog spek-tra, i nekad i danas, rukovodi se ponajprije svojim privatnim interesima koje, rekosmo, shvaćaju kao održavanje u profesionalnoj politici mimo ozbiljnijeg rada i razmišljanja. To ih čini neotpornima ili smanjeno otpor-nima na trgovačke ponude, što se najčešće svodi na skakanje u pomoć hdz-u kad hdz-u pomoć ustreba. To ih, također, čini i vrlo predvidljivima u izboru tema kojima se bave i na kojima uporno inzistiraju: riječ je, uglavnom, o svjetonazorskim i ideološkim pitanjima o kojima se može javno govoriti u prežvakanim parolama, optužbama i fraza-ma, dakle, bez potrebe da se nešto pročita ili istraži, da se sazna i uputi u problem, da se ide ukorak s vremenom i s realnim životom. Mediji sad najavljuju okupljanje cjelokupne desnice na protivljenju ulasku Hrvatske u eurozonu, spominje se čak i referendumska inicijativa, no iza toga ne stoji nikakva eko-nomska ekspertiza i nikakav stručni autori-tet, nego samo šuplje kopiranje mađarskog, i ne samo mađarskog, euroskepticizma koji se pokušava prodati pod firmom suverenizma i obrane nacionalnih interesa.

Što još spada u tematske preokupacije desničarske opozicije? Prije i iznad svega, sijanje straha od dobro organiziranih i lu-kavih antihrvatskih operacija srpske ma-njine u Hrvatskoj te Srbije i Srba općenito. Najveća količina napada radikalnije desnice na Andreja Plenkovića tiče se hdz-ove

‘izdajničko-trgovačke’ vladajuće koalicije sa sdss-om, pa se tome dodaju zavjereničke pripovijesti o ‘dubokoj državi’, Udbi, komu-nizmu i jugoslavenstvu kao nepresušnim izvorima hrvatske nesreće. Na to se nado-vezuje njegovanje sentimentalnosti prema Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: od ustrajava-nja na legalnosti javne upotrebe ustaškog pozdrava ‘Za dom spremni’ do oduševlja-vanja svakom budalaštinom koja bezobra-zno umanjuje broj žrtava koncentracijskog logora Jasenovac i krivotvori karakter te tvornice smrti; od propagiranja ideje o Hr-vatskoj pravoslavnoj crkvi do odbijanja da se realno sagleda tragedija koju poznajemo pod pojmom Bleiburg. Plenković se trudi da u ovom segmentu što više smanji prostor desničarske kritike: sva je prilika da hdz neće udovoljiti zahtjevima zagrebačke Ži-dovske općine i dijela koalicijskih partnera koji predstavljaju nacionalne manjine da se u Kazneni zakon unese jasna zabrana javnog korištenja ustaških simbola.

Što još? Naravno, čvrsti protumigrantski stav koji opet dobiva na aktualnosti i važno-sti nakon talibanskog preuzimanja vlasti u Afganistanu, jer stotine hiljada Afganistana-ca strahuju od osvete i terora novog-starog režima. Takav stav, međutim, u Hrvatskoj, a i drugdje u Europi, danas više nije opozicij-ski i nije rezerviran samo za krajnju desni-cu i konzervativne organizacije: europski politički mainstream zauzeo je poziciju da ovdje nema mjesta za nesretnike iz islam-skih zemalja Azije i Afrike koji riskiraju sve što imaju da bi se domogli boljih životnih uvjeta, odnosno da ima mjesta samo za one

sasvim je iščeznuo iz javnog prostora u času kad je objavljeno da je Miroslav Škoro dao neopozivu ostavku na funkciju predsjed-nika Domovinskog pokreta, na čijoj je listi Hasanbegović ušao u Sabor u srpnju prošle godine. Premda je dotad gotovo na dnevnoj bazi gostovao u medijima, od tog momenta nema mu ni traga ni glasa. Zašto se najed-

nom pritajio? Ne, nije zbog toga što se radi o sporenju koje je debelo ispod njegove in-telektualne i ljudske razine, spuštao se Ha-sanbegović i niže od toga, nego zato što još uvijek odvaguje kojoj se od zaraćenih strana G

dje se proteklih tjedana, to-kom kojih su trajali sukobi u Domovinskom pokretu, sa-krio Zlatko Hasanbegović? Predsjednik stranke Blok za

Hrvatsku, stranke koja postoji samo na papi-ru da bi Hasanbegoviću pritjecao proračun-ski novac za fiktivno ‘političko djelovanje’,

Šutnja je Zlatko‘Sindrom Hasanbegović’, odnosno politika nevidljivog čekanja kako će se rasplesti kriza, dio je objašnjenja neuvjerljivosti i unutrašnje nestabilnosti ‘suverenističke’ desnice, to jest onih stranaka i strančica smještenih desno od desnocentrističkog Plenkovićevog hdz-a

Prije rastanka – vodstvo Domovinskog pokreta (Foto:

Josip Regović/pixsell)


koji su iz nekog razloga potrebni državama Europske unije i za one, prije svega Afga-nistance, prema kojima postoji svojevrsni moralni dug nato-zemalja.

Tu je potom koketiranje s teorijama da je koronavirus bjelosvjetska izmišljotina čija je svrha porobljavanje čovječanstva, kao i flertovanje s antivakserskim tezama u ras-ponu od toga da cjepivo protiv Covida−19 nije dovoljno dobro ispitano, naročito kad se radi o efektima na plodnost, do toga da se radi o globalnom zločinačkom pothvatu čipiranja ljudi. Na kraju, desnica ima i vječnu temu pobačaja, temu koju aktualna vlast – unatoč sugestiji Ustavnog suda – uporno ne želi staviti na dnevni red da se ne bi zamjeri-la Katoličkoj crkvi i crkvenim protežeima u politici i javnom životu, s jedne strane, a ni umjerenijem dijelu biračkog tijela i europ-skim političkim krugovima do kojih je stalo aktualnom šefu hdz-a, s druge. U takvim situacijama Plenković uvijek poduzima isti manevar: umrtvljuje priču ignoriranjem i relativizacijom, čeka povoljniji trenutak za odluku, s nadom da taj trenutak nikad neće doći.

S ovim problemskim repertoarom ne može se izići na ozbiljan megdan hdz-u. To su eventualno teme za konfrontaciju s nekom ljevičarskom vladom, jer hdz je dovoljno rastezljiv da parira desnoj kritici koja se bazira na rečenim pitanjima i dovolj-no medijski moćan da se obračuna sa stal-no istom vrstom nasrtaja zdesna. Iz ovoga

valja donekle izuzeti Most nezavisnih lista, jer je njihov tematski okvir, ipak, ponešto širi, pa uključuje, recimo, i prilično vidljivu aktivnost u vezi s katastrofalnom sporošću obnove na Baniji, ali i kakvo-takvo doticanje ekonomskih i ekoloških problema te primje-ra političke korupcije. Politički pogledi Mo-sta i inače su ponešto širi od onih među Hr-vatskim suverenistima i velikom većinom zastupnika koji su ušli u parlament na listi Domovinskog pokreta, ali Mostu je Božo Petrov na mjestu predsjednika sve veće op-terećenje i sve izraženiji faktor limitiranosti. Petrov nije uvjerljiv i nije autentičan, i neće to postati koliko god se trudio i koliko god mu bilo stalo do političke karijere, s tim da će Most, u smislu rejtinga, sigurno profitirati od izgubljenosti Domovinskog pokreta.

Tako smo stigli do drugog dijela objašnje-nja za bljedilo ljute desnice, naime, do očite političke i intelektualne potkapacitiranosti nekarizmatičnih ljudi koji su igrom slučaja iskočili u prvi plan na desnom kraku scene. Utoliko, Miroslav Škoro bio je u nekim se-gmentima dobar izbor za lidera: osim što ima široko prepoznatljivo ime i prezime stečeno na estradi, nije mu nelagodno u izravnom kontaktu s pojedinačnim primjercima ‘na-roda’ na koji se desnica neprestano poziva, razumije relativno dobro način funkcioni-ranja medija i umije pristojno komunicirati. Uz to što politika nije njegov izvorni talent, Škoru su koštali neodlučnost, nestrpljenje i taština. On je u protekle dvije godine u politici bio samo jednom nogom, dok mu je druga bila u estradno-poduzetničkom području. Bio je svjestan da ne može dugo tako, pa mu se žurilo do političkog uspjeha koji bi ga s obje noge usidrio u politici: to bi se zbilo da je izabran za predsjednika Repu-blike, ili za zagrebačkog gradonačelnika, ili da je postao ključni i jedini partner hdz-a u vladajućoj koaliciji. U žurbi mu se dogodilo da se okružio svakojakim svijetom, pri čemu je podcijenio privatna očekivanja tih ljudi i debelo precijenio njihovu svijest o tome da su u Sabor ušli zahvaljujući popularno-sti Miroslava Škore. Njegov ego nije mogao podnijeti takav udarac.

Tko su sad, poslije Škorine izgledne poli-tičke propasti, glavne desničarske uzdanice u srazu s Plenkovićem? Ivan Penava, zajed-no sa svojim medijskim promotorom Veli-mirom Bujanecom? Plenkoviću ne bi bilo mrsko da mu glavni suparnik zdesna bude sadašnji gradonačelnik Vukovara, no Penava je valjda taman toliko politički pametan da shvaća mu je sve iznad pozicija koje sad ima preveliki i nepotrebni rizik. Karolina Vido-vić Krišto? Nezavisna saborska zastupnica, koja je još prije nekoliko mjeseci napustila parlamentarni klub dp-a, bavi se maštovi-tim povezivanjem kriminala i korupcije s preživjelim jugokomunističkim i protuhr-vatskim strukturama moći, što bi kod dijela birača moglo naići na prođu, ali njezin je pro-blem što nema nikakav oblik organizacije iza sebe i što svi ostali na desnici zaziru od suradnje s njom. Ili nepoznat netko koga će poduzetnik Mario Radić izabrati za novog predsjednika Domovinskog pokreta, kao da bira izvršnog direktora u nekoj svojoj tvrtki? Damir Vanđelić, ravnatelj Fonda za obno-vu Zagreba i okolice, mogao bi se uklapati u ono što treba Radiću ili što Radić misli da mu treba, međutim, i Vanđelića muči isto što je mučilo i Škoru: i on bi prečicom, i on bi da se prvo domogne visoke funkcije, pa da tek onda odluči hoće li se zaista posvetiti politici. Sve u svemu, Plenkoviću još zadugo, zahvaljujući i Škori, neće zaprijetiti takva opasnost zdesna kakva mu je bila zaprijetila kad se pojavio Škoro. ■

Zlatko Hasanbegović, snimljen prije misterioznog nestanka (Foto: Luka Stanzl/pixsell)

Kandidatkinja za lidericu desnice – Karolina Vidović Krišto (Foto:

Patrik Macek/pixsell)

Andreju Plenkoviću još zadugo, zahvaljujući i Škori, neće zaprijetiti takva opasnost zdesna kakva mu je bila zaprijetila kad se pojavio Škoro


Kako idu vanjski poslovi piše Jerko Bakotin

Hrvatska je više puta podržala ili barem nije osuđivala nacionalističku, ksenofobnu, auto-ritarnu i antiliberalnu vlast Viktora Orbána. Prilikom nedavne rezolucije Europskog parla-menta o osudi mađarskog zakona usmjerenog protiv sloboda i prava lgbtiq populacije, hdz-ovci su bili suzdržani. Slično se više puta pono-vilo u slučaju rezolucija o Poljskoj, a hdz-ovci su čak znali zajedno s europskom krajnjom desnicom glasati protiv grupacije kojoj pripa-daju, Europske pučke stranke (epp).

— Primjetan je odmak od europskih vrijed-nosti zapisanih u Lisabonskom ugovoru i svim relevantnim dokumentima. Time se Hrvatska pridružuje zemljama koje onemo-gućavaju konsolidaciju eu, u smislu stjecanja strateške autonomije. Politički razjedinjena Unija ne može biti međunarodno relevantan igrač – nastavlja Kovačević.

Takva se orijentacija donekle pokušala kompenzirati kupovinom francuskih vojnih zrakoplova Rafale, umjesto američkih. Ku-

kulturnog i političkog položaja, obmanjiva-nje drugih, neutemeljena arogancija – ovako poznavatelji opisuju hrvatsku vanjsku politi-ku. Rezultati djelovanja su, suprotno premi-jerovoj retorici, porazni. Hrvatska se sama osudila na nebitnost, pa i – u slučaju Bosne i Hercegovine – izolaciju. Premda se nepre-stano ponavlja da je europska budućnost BiH prioritetni interes rh, politiku Zagreba se unutar Europske unije sve više doživljava kao problem.

Hrvatska je vanjska politika tijekom prva dva desetljeća postojanja zemlje težila ostva-riti tri strateška cilja: nezavisnost, teritorijal-nu cjelovitost i integraciju u euro-atlantske strukture. Nakon što su te težnje uglavnom ostvarene 2013. primanjem u Europsku uniju, Hrvatska je izgubila jasnu orijentaciju. Anali-tičarka Senada Šelo Šabić čak je ustvrdila da se naša politika svodi na Srbiju i BiH – gdje je, dodajmo, uvelike ograničena ustrajavanjem na pozicijama iz ratova. Mimo toga ‘angažira-

nu vanjsku politiku ni nemamo, prema bilo kojoj trećoj temi.’

— Počnimo od regije. Odnosi sa Sarajevom nisu dobri, govori Božo Kovačević, anali-tičar i nekadašnji ambasador u Moskvi, pa nastavlja:

— Hrvatska deklarativno tvrdi da je najveća prijateljica BiH, ali u stvarnosti se tako ne ponaša. Naša vanjska politika dopustila je da je u potpunosti instrumentalizira hdz BiH, s čime ide i nepriznavanje sadašnjeg Pred-sjedništva. Tako se otežava put BiH ka eu. Ministar vanjskih poslova Gordan Grlić Radman, predsjednik Zoran Milanović i premijer Plenković ignoriraju institucije i posjećuju dijelove susjedne zemlje bez komunikacije s predstavnicima službenih vlasti. Odnosi sa Srbijom u stalnoj su napeto-sti. Odnosi sa Slovenijom smirili su se jer sa-dašnja vlada u Ljubljani ne izaziva probleme oko Pirana. Čini se da srdačne odnose imamo samo s Mađarskom – zaključuje Kovačević.

Andrej Plenković prošlog je tjedna prilikom Godišnje kon-ferencije veleposlanika, general-nih konzula i vojnih izaslanika ustvrdio da ‘Hrvatska danas ima

najsnažniji vanjskopolitički položaj otkad je međunarodno priznata država.’ Tezu je do-kazivao i nabrajanjem hrvatskih kadrova na važnim funkcijama u međunarodnim orga-nizacijama, poput glavne tajnice Vijeća Euro-pe Marije Pejčinović Burić ili Dubravke Šuice, potpredsjednice Europske komisije. Plenkoviću je replicirala nekadašnja ministri-ca vanjskih poslova Vesna Pusić, ustvrdivši da osobe na tim pozicijama ‘ni ne vidite, ni ne čujete’, dok je hrvatsku vanjsku pozici-ju ocijenila kao ‘relativno neuglednu’. Već i kratki pogled na temu otkriva da je situacija i gora. Nerazumijevanje svijeta, nedostatak imaginacije i znanja, nezainteresiranost i potkapacitiranost, uskogrudni nacionalizam, propuštanje prilika za jačanje privrednog,

Izgubljeni u svijetuHrvatska vanjska politika počiva na nerazumijevanju svijeta, nedostatku imaginacije i znanja, nezainteresiranosti i potkapacitiranosti, uskogrudnom nacionalizmu i propuštanju prilika za jačanje privrednog, kulturnog i političkog položaja, ocjenjuju stručnjaci i bivši diplomati u razgovoru za Novosti

Andrej Plenković i Gordan Grlić Radman (foto:

Sanjin Strukić/pixsell)


poslova mora sudjelovati, za što mora biti kapacitiran. Grlić Radman to nije. Dapače, on je – od svih ministara vanjskih poslova do sada – daleko najnesretnije rješenje za to mjesto, komentira Brala.

Ističe i da je našim medijima uglavnom promakla činjenica da je Hrvatskoj, unatoč predsjedavanju eu-om, oduzeto vođenje pre-govora o sedmogodišnjem proračunu Unije, što govori o ugledu zemlje i pouzdanju u njene sposobnosti. Neozbiljnost je demonstrirana i odnosom s Rusijom, jednom od najvažnijih svjetskih sila i stalnom članicom Vijeća sigur-nosti. Unatoč svim problemima s Ruskom Fe-deracijom, nedopustivo je da Hrvatska dvije godine nije imala ambasadora u Moskvi. Plen-ković potencira odnose s Ukrajinom, ali nuđe-nje mirne reintegracije Podunavlja predstavlja svjesno obmanjivanje javnosti, ističe Kovače-vić. Podunavlje je reintegrirano zahvaljujući suglasnosti Rusije i sad-a te rezoluciji Vijeća sigurnosti, dok je u slučaju Donbasa situaci-ja drastično različita. Ugled zemlje dodatno ruše i nezrele svađe predsjednika i premijera, a zahvaljujući njihovom neslaganju Hrvatska od siječnja ove godine nema veleposlanika u Parizu. Sve to pokazuje ‘neodgovornost i ne-doraslost kreatora vanjske politike’.

— Hrvatska je nevidljiva zemlja. Ona nema jasnu politiku prema nizu pitanja, od klimat-skih promjena, preko izbjegličkog pitanja i Kine, pa do inicijativa koje su sami hdz-ovci plasirali, poput ‘Tri mora’ – komentira povje-sničar Tvrtko Jakovina.

— S kim mi imamo razmjenu mišljenja, tko nas, s izuzetkom sada Macrona, posjeću-je? Ne znam po čemu smo u sjajnoj poziciji. Ugled Hrvatske vidi se i u odnosu konzerva-tivne austrijske vlasti prema obilježavanju Bleiburga. Hrvatska je nevidljiva ne samo u svijetu i regiji, nego i u većem dijelu BiH. Stranim diplomatima tumačimo da ne razu-miju kompleksnost Bosne, a to su ljudi koji se bave Afganistanom. Predlažemo agendu koja se bavi samo izbornim zakonom i Hrva-tima, što je nedovoljno. Na koji način će se stanje u BiH popraviti ako Hrvati dobiju ono što hdz traži? Na taj način moramo objaš-njavati stvari europskim partnerima. Ako ne možemo biti faktor u Indoneziji ili Portuga-lu, možemo na Kosovu ili Makedoniji. Time ćemo osnažiti poziciju i drugdje – zaključuje naš sugovornik.

Svojedobno član Savjeta za vanjsku politiku nekadašnjeg predsjednika Ive Josipovića, Ja-kovina kaže da je ‘teško voditi utjecajnu vanj-sku politiku zemlji koja nije uspješna iznutra’. Vanjski uspjeh zemlje uvelike ovisi o njenom gospodarskom razvitku, demokratskim dose-zima, kulturnom i intelektualnom kapitalu. Ističe primjer Irske koja je u zadnje dvije go-dine otvorila desetak ambasada diljem svijeta.

— Hrvatska nije uopće razumjela pragmatič-nost jugoslavenske nesvrstane politike. Nije jasno kako nam je bolje zato što smo se odre-kli zemalja koje su sada bogate, a predstav-ljaju velika tržišta i dobar izvor tehnologija. Naša arogancija odraz je neznanja i besmisle-nog prezira. Kao nacija preziremo balkanske zemlje kao nedostojne, istočnoeuropske kao nekada manje razvijene, preziremo i vaneu-ropske zemlje, a snishodljivi smo prema oni-ma koji nas ne trebaju, ako im nećemo znati nešto ponuditi. Morali bismo biti obrazova-niji, sposobniji i hrabriji. Austrija ili Danska također su male zemlje, pa imaju mjesto u svjetskoj politici. Bojim se da je naša irele-vantnost posljedica naše neambicioznosti, da mi želimo biti takvi, jer tako imate manje posla i problema. Inače mislim da Plenković ne bi postavio ministra vanjskih poslova ko-jeg imamo – dodaje Jakovina.

Zaključio je da je Hrvatska odabrala au-tistični i zatvoreni put, dok je bivša zemlja bila prisutna posvuda i imala ambicije da radi najbolje na svijetu. Njeni liječnici su odlazili raditi na Maltu, a zagrebački muzičari Melita Lorković i Josip Klima osnivali su kairsku filharmoniju. Nekadašnja široka politika otvarala je horizonte, dok je našu današnju vanjsku poziciju uvelike odredio hrvatski nacionalizam. To je, ističe Jakovina, ‘nacio-nalizam slabih i ustrašenih’. ■

povina dvanaest aviona ‘teška’ milijardu eura predstavlja i nastojanje da se našoj zemlji osi-gura potpora Pariza. Hrvatska se desetljećima uglavnom oslanjala na potporu Berlina, dok je Francuska stavljala i prepreke na hrvatsko članstvo u Uniji. U tom je smislu izbor Rafala razumljiva politička i strateška odluka, ističe sugovornik. Međutim, po njegovom mišljenju kupovina borbenih aviona općenito sa staja-lišta nacionalnih interesa predstavlja ‘besmi-sleno i nepotrebno financijsko opterećenje.’

Krajem 2018. objavljeno je istraživanje think tanka European Council of Foreign Relations, koje je pokazalo da Hrvatska ima drugi najslabiji koalicijski potencijal među svih 27 članica eu – lošije pozicioniran bio je samo Cipar. Uključenost u europske forume u kojima se odlučuje sigurno će se povećati s ulaskom u eurozonu i Schengenski prostor, međutim, izgledno je da se situacija nije dra-matično popravila. Jedino zaista ključno eu-ropsko pitanje u kojem Hrvatska igra ulogu izbjegličko je pitanje. A tu smo, bez makar i pokušaja formuliranja drugačije politike, rado prihvatili ulogu vojne krajine. Odnosi sa sad-om deklarativno su srdačni. Analitičar ističe da je Hrvatska ‘ispunila očekivanja Amerike na međunarodnom sigurnosnom planu’, me-đutim zbog navedene politike prema Balka-nu nije ostvarila potencijal tog savezništva. A osim toga, ‘primjetno je da se naše predsjedni-ke uglavnom ne pozivaju u Bijelu kuću’.

— Udio Hrvatske u ukupnom stanovništvu i ekonomiji eu je beznačajan, pa ne čudi da je Hrvatska relativno zapostavljena. Mogla bi biti zapaženija i imati veći utjecaj ako bi vodila aktivniju politiku i postavila se kao pouzdan partner zemljama Balkana koje pre-tendiraju ući u eu. Time bi mogla povećati svoju važnost i za sad, koji pod Bidenom ipak pokazuje interes za zapadni Balkan. To bi, međutim, pretpostavljalo suštinsku pro-mjenu hrvatske politike prema regiji i shva-ćanje dugoročnih interesa. Umjesto toga, hrvatska vanjska politika nakon ostvarenja članstva u eu više nema nikakve strateške ci-ljeve i gotovo da glavinja, sumira Kovačević.

Ovog tjedna se obilježava 60. obljetnica beogradske konferencije i utemeljenja Po-kreta nesvrstanih. Hrvatska je imala priliku u znatnom opsegu naslijediti iznimno bogate i sadržajne odnose bivše Jugoslavije s brojnim zemljama, od kojih su neke danas značajne ekonomije sa stanovništvom koje se mjeri u desetinama i stotinama milijuna. Kao i niz drugih jugoslavenskih postignuća, Hrvatska je te veze gotovo u potpunosti odbacila.

– Jugoslavija se za nesvrstanost opredijelila imajući u vidu ono što mora biti središte svake vanjske politike, a to su interesi zemlje. Kao dio Jugoslavije, Hrvatska je za nesvrstanost imala i te kakvih interesa, jer je vlastitu eko-nomsku reprodukciju ostvarivala i političkim ulaskom u brojne zemlje – govori Želimir Brala, nekadašnji veleposlanik u Portugalu i Angoli, koji je kao diplomat radio i u Brazilu.

— Devedesetih godina sam u Brazilu zatekao stotine Končarovih transformatora. U Angoli su hrvatske kompanije izgradile predsjed-ničku rezidenciju pored Luande, a ina je imala udjele u tamošnjim nalazištima nafte. Upropaštavanjem hrvatske privrede nestali su i razlozi za promišljeniju vanjsku politi-ku, dakle postoji veza unutrašnje situacije u svakoj zemlji i njene vanjske orijentacije. Grubo rečeno, zašto da se trudite otvarati druga tržišta, ako kod kuće niste u stanju izgraditi most, nego ga moraju graditi Kine-zi? Zašto se truditi oko svjetskih problema, ako ne možete revitalizirati Liku ili Baniju

– pita se Brala.Nije čudno, ističe, da je naša vanjska politi-

ka fokusirana na svega nekoliko država.— Što se vaneuropskih zemalja mimo sad-a i Kanade tiče, sve ako i postoji, ta je politi-ka toliko neprimjetna da je zanemariva. U

najvažnijim zemljama Latinske Amerike – Argentini, Čileu i Brazilu – orijentirani smo isključivo na iseljeništvo. I te bi se veze, ako bi se aktivirale, mogle uvelike iskoristiti, ali sve se uvelike svodi na folklor i ritualne priče oko simbola. S drugim latinoameričkim ze-mljama nemamo ni to, pa je više riječ o for-malnim no supstancijalnim kontaktima. Ni u subsaharskoj Africi, barem koliko je meni poznato – s obzirom da u diplomaciji nisam od 2007. – nemamo interesa ni izraženog zanimanja, nastavlja Brala.

Jedan od prioriteta bi trebalo biti jačanje kadrovskog potencijala, ne samo u mvp-u, nego u čitavom nizu znanstvenih i sveučiliš-nih institucija. Hrvatska bi se trebala posvetiti suradnji s perifernim zemljama eu bliskim po snazi, ekonomskom i demografskom kapaci-tetu, kao i zemljama mediteranskog bazena. Mogla bi artikulirati zajedničke interese, od okoliša do poljoprivrede. No Hrvatska, ističe Brala, ne ulaže niti u sveučilišnu suradnju u humanističkim znanostima, što ne zahtjeva velika ulaganja. Zbog toga izostaju znanstve-ni radovi, analize i promišljanja. Dramatično se urušilo i vanjsko-političko novinarstvo, a s njim i kvaliteta informiranja: Vjesnik je svojevremeno imao dopisnike od Rio de Ja-neira preko New Delhija do Tokija, a danas se izvještavanje uglavnom svodi na prepisivanje stranih medija. Posljedice su da je naša zemlja uvelike izgubila know-how kada govorimo o razumijevanju svijeta i uspostavljanju uspješ-ne suradnje. Kovačević će istaknuti da, kao što se aktualna država ‘pokazala potkapaci-tirana za održavanje privrednih objekata, ar-hitekture i kulturne proizvodnje naslijeđenih od sr Hrvatske, u jednakoj je mjeri potkapa-citirana za proizvodnju novih vrijednosti i inventivnih politika’.

Hrvatsku su neozbiljnim i tragikomičnim ponašanjem u više navrata sramotili njeni najviši dužnosnici. Javnost se 2017. smijala Kolindi Grabar-Kitarović kada je davala izjavu ispred ograde Bijele kuće. Inače bit-no serioznija, Jadranka Kosor je tijekom sastanka s Obamom 2010. žicala autogram od predsjednika sad, koji joj se potpisao na jelovniku. To je bilo ponašanje prikladnije ushićenoj tinejdžerici no državnici. Aktual-ni ministar Grlić Radman prošlog je tjedna sudjelovao na mostarskoj proslavi rođenda-na hdz-ovog bosanskog feudalca Dragana Čovića. Istovremeno, međutim, nije našao vremena da narednog dana sudjeluje na tele-konferenciji o Afganistanu inoministara ze-malja nato-a. Aktualni se ministar općenito doima potkapacitiran: Kovačević kaže da ga odlikuje ‘izostanak ikakve vanjskopolitičke imaginacije’ i da se više ponašao kao ‘amba-sador Mađarske no kao ministar Republike Hrvatske’. Plenkoviću, moguće, takav lakej i odgovara, s obzirom da premijer vanjsku po-litiku doživljava svojim područjem.

— Teško je shvatiti da premijer, koji sigurno zna kapacitete svog ministra, njega i dalje drži na toj poziciji. Možda to premijeru odgovara, ali Hrvatskoj sigurno ne. Posto-ji niz foruma na kojima ministar vanjskih

Postoji niz foruma na kojima ministar vanjskih poslova mora sudjelovati, za što mora biti kapacitiran. Grlić Radman to nije. Dapače, on je – od svih ministara vanjskih poslova do sada – daleko najnesretnije rješenje za to mjesto, komentira Želimir Brala

Božo Kovačević (Foto: Željko Lukunić/pixsell)

Tvrtko Jakovina (Foto: Josip Regović/pixsell)Želimir Brala


Kakvo je učešće Hrvatske u afganistanskoj katastrofi

piše Igor Lasić

djelovanja naših vojnika u međunarodnom angažmanu u toj azijskoj zemlji, kao i poli-tičara u tumačenju tog sudjelovanja. Boži-novića je preduhitrio Zoran Milanović, ovaj put očito veoma harmonično usklađen

dakle, glasilo bi: ako imamo polazište reda veličine ‘oko 20’, koliko bi još bilo ‘ne mnogo više’ u nastavku priče? Možda ‘oko 10’ ili pak i čak ‘oko 12’?

Dok čekamo uzbudljivi rasplet s konač-nom cifrom afganistanskih izbjeglica koji-ma će dobrostiva Hrvatska širom raskriliti svoje ruke, pogledajmo bolje kontekst su-

da ćemo ‘primiti možda još’ Afganistanaca pored tih ‘oko 20’, baš tako je rekao, iako je dodao kako se nadalje u ovdašnjem sustavu azila može očekivati ‘ne mnogo više’ njih. No tako nam je umjesto izbjegličke i huma-nitarne enigme zadana matematička.

Glavno pitanje s kojim se danas u vezi s tom temom ovdje mukotrpno suočavamo,

Hrvatska je primila točno 19 izbjeglica iz Afganistana otkako su poražene trupe nato-a ovog proljeća uzele definitivno napuštati tu ze-

mlju. Posrijedi su zapravo tri obitelji plus jedna osoba, ali ministar unutarnjih poslo-va Davor Božinović više puta je ponovio

Glava u predziđuNa balkanskoj izbjegličkoj ruti u ovom se času nalazi kronično zaglavljenih oko 10 tisuća ljudi, od čega približno dvije tisuće Afganistanaca. No upravo Hrvatska pokazuje se danas najbudnijim čuvarom granica eu-a, ključno predziđe nasuprot bauku iz vjerski dominantno muslimanskog dijela svijeta

U Afganistanu je bilo više od 5700 hrvatskih vojnika (Foto:

Željko Lukunić/Pixsell)


s vladinim procjenama. ‘Mi možemo primiti jedan manji broj ljudi, simbolički’, rekao je predsjednik rh, pojašnjavajući da ‘trebamo prigrliti nešto ljudi radi ljudske geste. (...) Naša granica nije previše rastezljiva, zato bih ja primio 20 ljudi.’

Milanović svakako implicira da Hrvatska nije bila involvirana u sukobe na teritoriji Afganistana, mada je tamo kroz 17 godi-na u akciji ‘Odlučna podrška’ (’Resolute Support’) boravilo preko 5700 hrvatskih vojnika. Ili, kako nam objašnjava saborski zastupnik Nino Raspudić, općepoznato bo-lećiv na izbjegličke muke kakvih je dio i sam oprobao u ovdašnjim ratovima prije gotovo tri desetljeća, ‘Hrvatska nije sudjelovala u napadu na Afganistan’, nego je njezin kon-tingent otpravljen tamo u ‘mirovnu misiju’.

Također, po njemu, ‘određeni politički i aktivistički krugovi’, vjerujemo li citatu iz Večernjeg lista, ‘koriste svaku situaciju kako bi Hrvatskoj nabijali nekakve moralne i po-vijesne dugove’. I to, ima još, ‘u ovom slučaju kako bi poticali migraciju za koju iz zapad-noeuropskog primjera, pogotovo iz 2105., vidimo da ne može donijeti ništa dobro’.

Zbog svih tih intrigantnih procjena i tan-koćutnog vaganja mjere stvari, ovom zgodom malo ćemo se pozabaviti istinskim prilikama i odnosima u Afganistanu, u vezi s Hrvat-skom i šire. Nećemo se oslanjati na teoriju i deklarativna stajališta nato-a, koliko na zabilježenu praksu, a tako nećemo previše držati ni do završne tvrdnje vodstva tog sa-veza da ima ‘čistu savjest’ na odlasku. nato, predvođen Amerikancima, tamo je već punih 20 godina, mada je prvih par godina bilo pre-klapanja akcijskih okvira s Vijećem sigurno-sti un-a. No tad je posao prepušten nato-u i Sjedinjenim Državama koje su prethodno s Velikom Britanijom poduzele bombardiranje zemlje, potom invaziju na nju.

Od tog momenta kreće regulacija uspo-stave mira i liberalne demokracije u zemlji izmučenoj već dvama i kusur desetljećima ratovanja. Neki bi to bili skloni nazvati i okupacijom. Ipak, sprva je većina afgani-stanskog življa – Paštuna ili Hazarijaca, mudžahedina ili talibana, seljaka ili elite

– bez otpora pristajala na zapadnjačko pred-stavljeno rješenje, s perspektivom boljom navodno za sve.

Kao što u svojim bestselerskim memoari-ma ističe Stephen Hites alias Johnny Rico, američki vojni veteran iz Afganistana, save-znici su ubrzo napustili dogovor s već pacifi-ciranim talibanima i upustili se u osvetničko i nadasve silničko te dugotrajno ‘čišćenje’ njihovih snaga po zabitim selima. Pritom su masovno stradavali civili, a zarobljenici su odvođeni u vojne baze-mučilišta, pa revolt ubrzano raste i pretvara se u odium spram propagirane zadaće i vrijednosti Zapada.

Baš tad u igru ulaze hrvatski vojnici. U domovini se njima i njihovim sugrađanima tvrdi kako u Afganistan odlaze širiti mir i ljudska prava, ali na terenu sve to biva izne-vjereno – završavaju kao američke mario-nete. Naravno, mnogima jesu pomogli, da ne bi bilo zabune. Najviše se pomoglo sloju ljudi bliskih savezničkim bazama, podržanoj novoj vlasti, naglo rasprostranjenim nevla-dinim udrugama, itd. Ili direktnim suradni-cima zapadnjačkih intervencionista – to je i onih 19 s početka ovog teksta. Afganistan, međutim, zemlja je izrazito ruralna, s dese-cima tisuća sela, pa je selektivno distribuira-na pomoć izrazito podcrtala neimaštinu i ne-jednakost. Ukratko, više je štetila. Dodajmo tome uspostavu domaće vlasti-protektorata koja će se pokazati trajnim žarištem nespo-sobnosti i korupcije uz kakvo naši ministri, predsjednici i parlamentarni zastupnici ostavljaju dojam ganutljivo savršenog ideala.

Zaista, što nam je bilo da tad odemo tamo? Naročito kad se ima na umu da smo to jed-

nom u prvom navratu izbjegli – onda kad je bilo nešto bolje. ‘Hrvatska je odlučila su-djelovati’, kaže politolog Vlatko Cvrtila u jednom svom radu 2010. godine, ‘... ponajpri-je zbog početka priprema za ulazak u nato.’

Pogrešna odluka u najgorem trenutku – na taj bi se zaključak dalo svesti tu odluku, a slijedili su jednako poražavajući popratni efekti. U samoj se Hrvatskoj o našoj ulozi u Afganistanu znalo malo ili ništa, i sad se iznose procjene situacije na osnovu jednako mršavih te iskrivljenih spoznaja. Na primjer, dok se ekonomski interes Zapada u Afgani-stanu tretira po svijetu i ništa manje Americi kao opće mjesto, bilo da govorimo o energet-sko-tranzitnim prioritetima ili heroinskom putu koji je nadzirala cia, ovdje se o tome ne može čuti ni glasa.

No tragično glupo uplitanje u američku i britansku megasvinjariju povlači i razmjer-ne posljedice bez obzira na indolenciju, pa zato govorimo o potencijalnim milijunima izbjeglica – ne samo onima koji se već dugo nalaze u Iranu i Pakistanu – ili o odgovorno-sti rh za njih. To više nije značajnim dijelom tek apstraktna odgovornost, humanitarna ili makar gestualna obaveza, poput one za Sirijce u čijem udesu ipak nismo izbliže su-djelovali.

Hrvatska je ustvari veoma opipljivo dopri-nijela afganistanskoj katastrofi, i zato je toj zemlji i svjetskoj budućnosti itekako dužna politički te – kako ono bješe – moralno i po-vijesno. Izmotavanje neće promijeniti tu objektivnu činjenicu, koliko god mi ovdje jedni druge utješno tapšali po ramenu.

— Ne više samo zato što smo to dužni s obzi-rom na međunarodni pravni poredak, nego bismo pomoć svima koji bježe od progona morali pružiti i zbog direktne naše uplete-nosti u tamošnji razvoj događaja tijekom protekla dva desetljeća – rekla nam je Sara Kekuš iz Centra za mirovne studije (cms) u Zagrebu.

Ta udruga koja se izbjeglicama bavi u Hr-vatskoj ponajviše, uz organizaciju Are You Syrious (ays), upozorava među ostalim da uspostava sigurnog koridora, za sve kojima novi talibanski režim ugrožava život, više nije samo humanitarno pitanje.

Europska unija bi se daljnjim ignorira-njem i fokusiranjem praktično isključivo na zaštitu svojih granica mogla dovesti do suočavanja s novim velikim izbjegličkim valom. Ako se ne pomogne u prihvatu, unu-tarnji pritisak koji podnose Iran i Pakistan mogao bi tim zemljama postati neizdrživ. A naročito je tako zbog intenzivne prisutno-sti afganistanskih talibana. Uostalom, njih su Amerikanci i odgojili upravo u Pakista-nu, među prvim generacijama izbjegličkih očajnika, a konačno i među svih drugim ek-stremističkim skupinama koje su poduprli,

od mudžahedina do manjih islamističkih grupacija.

Danas najveći broj izbjeglih Afganista-naca možemo sresti u Bosni i Hercegovini, premda smo neke od tih istih mogli sretati i u Hrvatskoj, no to samo prije vraćanja pus-hbackom. Udružene snage Danskog vijeća za izbjeglice i Guardiana obavijestile su javnost da je samo u drugoj polovini kolovoza zabi-lježeno preko 60 izrazito nasilnih potiski-vanja tih ljudi iz rh u BiH.

cms i ays ističu da je u prvih šest mjeseci ove godine upisano 692 tražitelja hrvatskog azila iz Afganistana, od toga 384 muškarca i 308 žena. Odobreno ih je devet, iako bi neki vjerojatno rekli ‘oko 10’.

— Godinama gledamo službeno na Afgani-stan kao sigurnu zemlju i s tim se objašnje-njem odbija pružiti azil, što je suludo. Da se ne bi moralo ni razmatrati njihove zahtjeve, većina slučajeva rješava se nezakonski, pus-hbackom – nastavlja Sara Kekuš.

Ovome treba dometnuti da se na balkan-skoj izbjegličkoj ruti u ovom času nalazi kronično zaglavljenih oko 10 tisuća ljudi, od čega približno dvije tisuće Afganistana-ca. No upravo Hrvatska pokazuje se danas najbudnijim čuvarom granica eu-a, ključno predziđe nasuprot bauku iz vjerski domi-nantno muslimanskog dijela svijeta. A tu svoju rolu izvršava podjednako nezakonito i pukim izvrtanjem zakonitosti naglavce.

Najbolji primjer za to su već uvriježeni izrazi kao što je onaj ‘ilegalni migranti’. Izbjeglice ne mogu biti legalni ni iz per-spektive zemlje od koje bježe, a ne da bivaju ispraćeni s uredno ovjerenim preporukama. Povrh svega valja znati da eu traži vizu od državljana svih zemalja Afrike i malne svih Azije, s izuzetkom Japana i još par oaza. Čim kroče u Hrvatsku bez vize – koju inače ne-maju priliku zatražiti, ako i to treba nekom crtati – oni su ilegalci. No azil koji im u sluča-ju životne ugroženosti jamči međunarodno pravo, u realnosti mogu tražiti tek kad se zateknu na hrvatskoj teritoriji.

Ta je lakrdija od tretmana zakona upotpu-njena podjelom izbjeglica na ‘stare’ i ‘nove’, jer stare navodno nisu legitimne – za rh je Afganistan do jučer bio sigurna zemlja, reko-smo. I sad se nad tom zemljom kuka uglav-nom od momenta odlaska Amerikanaca, čak ne toliko zbog ubijanja, koliko povodom za-brane slušanja muzike ili stradanja ženskih ljudskih prava.

Zanimljivo je da užasan položaj žena u Afganistanu nije bio tema ni dok su Zapad-njaci podržavali mudžahedine koji su prema njima bili gori od talibana, ni dok su podr-žavali same talibane, a pogotovo ne dok su te žene i njihovu djecu masovno ubijali u svojstvu kolateralnih žrtava za vrijeme bor-be protiv ekstremista. Za vrijeme okupacije bilo je uistinu lakše barem ženama iz bolje-stojećeg segmenta populacije, ekonomski gledano, dok je golemom udjelu onih drugih nerijetko bilo gore uslijed napetosti koja je rasla i kulminirala zapadnjačkim bijegom prije totalne propasti saveznika na licu mjesta. No kontrolirani narativ o ženskim

pravima je Zapad aktivirao isključivo prema vlastitoj potrebi.

Pregled te neizmjerne ujdurme, saveznič-ke i hrvatske, završimo jednim usputnim momentom. Prije nekoliko dana, naime, u svoju vojnu misiju na Mediteranu, u sastavu nato-a, poslan je još jedan brod hrvatske ratne mornarice. To je već peti, a misija nam druga. Ova se zove ‘Čuvar mora’ (’Sea Gu-ardian’), ali bilo ih je proteklih godina pod nato-om još.

Sad se u pravilu ističe da je razlog tim na-porima suzbijanje terorističkih aktivnosti i osiguravanje plovnih putova. Ono, baš kao da se teroristi služe pomorskim flota-ma. No skrivanje iza jeftinih deklaracija nije od neke pomoći. nato je još od 2015. provaljen u svom pokušaju da iza pleme-nitih ciljeva zamaskira najobičniju protu-izbjegličku aktivnost ili, u biti, konstantni pomorski pushback. O tome je izvještavala npr. nezavisna globalna medijska organiza-cija OpenDemocracy: ‘Akcije u Mediteranu smatraju se humanitarnim ili neophodnim za preveniranje trgovine ljudima, ali širenje vojne prisutnosti tamo ne znači ništa doli rat protiv migranata.’

Zauzvrat se povremeno izvještava o toma kako su naši mornari spasili nešto izbjeglič-kih brodolomnika, iako obavezu pomoći ugroženima na moru imaju baš svi. Tako su i hrvatski brodovi zapravo produžena ruka europsko-unijske pogranične straže Frontex koja dio svojih ovlasti prenosi na nato, bilo da se radi o Egejskome moru ili pličinama pokraj Malte.

Zbog svega pobrojanog, zbog tolike be-zočne mimikrije i prestrašnih joj posljedica, Hrvatska bi svakako morala – ali neće pa neće – zbrinuti malo ozbiljniji broj afgani-stanskih izbjeglica, i to već kad govorimo samo o ‘novima’. Konačno, najlakše bi bilo predložiti da ih bude 5700, u skladu s uku-pnim brojem tamo poslanih naših vojnika. No i 570 bi bilo vrhunsko dostignuće za rh. I mogli bismo se opravdano dičiti da smo ih prihvatili ‘oko 600’. ■

Pomoć bismo morali pružiti svima koji bježe od progona i zbog direktne naše upletenosti u tamošnji razvoj događaja tijekom protekla dva desetljeća, kaže Sara Kekuš iz Centra za mirovne studije

cms i ays ističu da je u prvih šest mjeseci ove godine upisano 692 tražitelja hrvatskog azila iz Afganistana, od toga 384 muškarca i 308 žena. Odobreno ih je devet, iako bi neki vjerojatno rekli ‘oko 10’

Sara Kekuš (Foto: Goran

Stanzl/Pixsell)


INTRIGATOR

Da sportašima pod nacional-nim zastavama i grbovima uopće nije lako, znamo još od povremenih skandala u doba bivše države. Tad bi se

gdješto zadesilo da im na gostovanju umje-sto prave himne puste neku sumnjivu me-lodiju, i pogotovo da na tribinama osvane

‘zastava bez socijalističkih obilježja’ iliti petokrake, a oni bi se stali meškoljiti i ge-stikulirati u znak protesta. Mediji su bilježili slične incidente i zdravu te budnu političku svijest naših biranih natjecatelja, i tako do iduće delikatne prilike.

Kapetanica hrvatske ženske odbojkaške reprezentacije Samanta Fabris je prošli tjedan na Europskom prvenstvu u Beogradu pokazala da se već može i lakše. U skladu s tehnološkim dostignućima, ona je tamo službeno istaknutu hrvatsku zastavu obja-vila na Instagramu uz pitanje: ‘Koja je ovo država?’ Odgovor su instantno ponudili

domaći tabloidi, mada ta odrednica u Srbiji znači nešto posebno, s obzirom na bliskost žutih medija s vlastima Aleksandra Vuči-ća. Ustaška država i zastava, glasi rješenje, a svakako ne sadašnja rh, jer je Fabris snimila grb s prvim bijelim poljem, bez krune.

Novinari su zatim potražili krivca za sabo-tažu, ali su se i srpski organizatori i hotel u kojem je zastava izložena ogradili, pa će biti da je možda riječ o nenamjernom propustu domaćina. No samo nakorak dalje možemo raspravljati i o poziciji dotičnog znakovlja u životu ovdašnjih naroda i narodnosti kojima mnogo više od simboličkih vrijednosti u no-vim državama i ne ostaje. Nakon pohvalne reakcije hrvatske odbojkašice, onda je dosta jasnije koliko realno teže same te vrijedno-sti, a dobar pokazatelj stanja je spomenuta kruna na ispravnom grbu.

Aktualni hrvatski grb dizajnirao je 1990. Miroslav Šutej, izražavajući krunom anti-modernističku težnju nove republičke vlasti nekoj boljoj prošlosti, feudalnoj i kraljev-skoj, kao zalogu sretnijeg nacionalnog sutra. Baština jugoslavenske kraljevine je dakako preskočena, a heraldička kopča nađena je u

spoju srednjovjekovne hrvatske tradicije i naknadnih austrijskih doprinosa.

Rođena je tako rogobatna novovjeka kru-na za kojom ni u kojoj prilici ne bi trebalo žaliti, dok na prvome crvenom polju štita u grbu svakako i svugdje valja inzistirati. No općem smislu takvih insignija općenito mogli smo svjedočiti npr. prošli tjedan na proslavi rođendana bosanskohercegovačko-hrvatskog vodećeg plemenitaša Dragana Čovića u Mostaru. On je naime uzvanicima poslužio tortu u obliku povijesnog obitelj-skog grba koji je neposredno prije toga mo-rao ipak jadan – sam izmisliti.

■ Igor Lasić

Umjesto Keleminca, priveli staricu

Dražen Keleminec i njegove fi loustaške kolege iz Autoh-tone – Hrvatske stranke pra-va nježne su biljke. Možda ovako na prvu ruku i mogu

izgledati kao opasna – istina malo starija – skupina, ali iza njihovih grubih vanjština i postrojavanja pod Keleminčevim vodstvom, ipak se kriju krhka bića. Ne vjerujete?

Evo, recimo prošlu subotu došli su drugi put u zadnjih mjesec dana pred sjedište Srp-skog narodnog vijeća u Zagrebu, uz pozdrav

‘Za dom spremni’. Odjeveni u majice s natpi-som ‘Tito zločinac’ i hrvatskom zastavom s prvim bijelim poljem, Keleminec i njegovih šestero pristaša održali su još jedan neou-staški miting trkeljajući da Hrvatsku treba osloboditi, da Hrvatskom vladaju oni koji su do jučer klali, da su Hrvati proganjani, da je Tito bio mason i sve tako tome slično.

Dok je Keleminec vrijeđao i prijetio, pot-pisani novinar vidio je stariju žensku osobu kako pred ulazom u snv žustrije razgovara s policajcima koji su osiguravali skup. Rasprava je završila tako da su je dvojica pripadnika snaga reda i mira uzeli pod ruke i odveli niz Gajevu. Kako njihov razgovor nije bio dovolj-no glasan da se čuje o čemu se radi, pitali smo Policijsku upravu zagrebačku što se dogodilo i dobili ovakav odgovor: ‘Radi se o ženskoj oso-bi koja je narušavala javni red i mir vrijeđajući prosvjednike i policijske službenike u vidno alkoholiziranom stanju te odbila postupiti po naredbi policijskih službenika da prestane s takvim ponašanjem. Osoba je dovedena u službene prostorije policije, a kriminalističko istraživanje je u tijeku.’

Naknadno smo doznali i godište opasne prekršiteljice reda i mira koja se usudila sta-ti na put Kelemincu kojem je, eto, policija morala stati u zaštitu. Ova, za Hrvatsku očito opasna gospođa, ima, naime, 68 godina, ali očito za policiju predstavlja veću prijetnju od Keleminčeve neoustaške družine koja godi-nama gotovo neometano širi govor mržnje.

■ Goran Borković

Banke ukidaju prešutne minuse po teku-ćim računima. O čemu je riječ?Za građane koji koriste prešutne minuse to znači da će im banka poslati obavijest kojim im smanjuje visinu odobrenog prešutnog mi-nusa ili ga u potpunosti ukida te traži otplatu razlike između ‘starog’ i novog odobrenog mi-nusa. Da se radi o potencijalnoj tempiranoj dužničkoj bombi, govori podatak da je ukupni iznos trenutnih prešutnih minusa oko 6,3 mi-lijardi kuna. To je više od 30 posto iznosa uku-pno odobrenih kredita u švicarskim francima koji su doveli više od 300.000 ljudi do fi nancij-ske isključenosti. hnb je bankama preporučio da klijentima omoguće odobravanje redovnog kratkoročnog kredita u iznosu smanjenja pre-šutnog minusa kojim bi se mogućnost otplate minusa omogućila po povoljnijoj kamatnoj stopi na period od 12 mjeseci. Moguće je da će veliki broj ljudi s prešutnim minusima, koji mogu iznositi do tromjesečnih primanja, ipak imati problema s otplatom i u predloženom jednogodišnjem periodu.

Po čemu se razlikuju dozvoljeni i prešutni minus?Dozvoljeni minus je oblik kredita u kojemu banka sklapa ugovor s klijentom i stavlja mu sredstva na raspolaganje kroz mogućnost od-laska u negativan saldo na tekućem računu. Takav oblik kreditiranja skuplji je i nepovolj-niji od klasičnog. Godine 2018., nakon do-nošenja Zakona o potrošačkom kreditiranju kojim je ograničena maksimalna efektivna kamatna stopa na sve vrste kredita uključuju-ći i dozvoljeni minus, banke su pronašle način povećanja prihoda kroz korištenje ‘rupe’ u za-konu te su većinu dozvoljenih minusa zami-jenile prešutnima. Problematično je da se bez sklopljenog ugovora, na prešutne minuse ne primjenjuju odredbe Zakona o potrošačkom kreditiranju te se naplaćuju kamate više od maksimalno dozvoljene stope od 8,11 posto.

Što bi bilo kada bi prešutno prekoračenje bilo zakonski uređeno?Izmjenama Zakona o potrošačkom kredi-tiranju, na prešutne kredite bi se primje-njivale sve odredbe Zakona o potrošačkom kreditiranju. Time bi bila određena i najvi-ša dozvoljena kamatna stopa koju bi banke naplaćivale, a klijentima bi se omogućilo zatvaranje prešutnih minusa putem redov-nog kredita u periodu od jedne godine. Tako-đer bi najviši dopušteni prešutni minus bio ograničen na 1500 kuna, a za sve veće iznose bi trebalo sklopiti ugovor o dogovorenom minusu ili o redovnom zajmu/kreditu.

■ Anja Kožul

Kapetanica hrvatske odbojkaške reprezentacije reagirala na pogrešku organizatora utakmice

BORDOLINE

Goran Jeras, Zadruga za etično fi nanciranje (Foto: Sanjin Strukić/pixsell)

Koja je ovo država? Minusi su

dužnička bomba

Zastava na kojoj je hrvatski grb imao sporno prvo bijelo polje istaknuta je ni više ni manje nego u – Beogradu

Samanta Fabris u šoku

zbog pogrešnog grba

(Foto: V.M./ataimages/

pixsell)

–Može li na šest rata?

ŠPECERAJ


Vijest je bila štura i za neupućene prilično nejasna. Naime, točno dan prije Oluje, 4. kolovoza, predsjednik države Zoran Mi-lanović odlikovao je ‘Redom

Ante Starčevića za doprinos održanju i razvi-tku hrvatske državotvorne ideje uspostavom i izgradnjom suverene hrvatske države’, umi-rovljenog brigadira Dušana Viru i posmrtno

‘Redom hrvatskog pletera za osobiti doprinos razvitku i ugledu Republike Hrvatske i dobro-biti njezinih građana’ fra Franu Bilokapića.

Tom prigodom organizirana je i svečana dodjela u Muzeju Sinjske alke. Milanović je objasnio da je za dodjelu ovih visokih priznanja prije svih zaslužan dopisnik Slo-bodne Dalmacije iz tog grada Toni Paštar koji je inicirao da se Viro i Bilokapić nagrade za ‘jedno veliko ljudsko djelo’ zbog čega im trebamo iskazati poštovanje i zahvalnost.

‘Hrvatska država o takvim stvarima mora voditi računa jer to je i u temeljima naših

narastanja, postojanja i nastajanja’, rekao je uobičajeno nadahnuti Milanović, na što se nadovezao dobitnik, inače dragovoljac Domovinskog rata, Dušan Viro kazavši da služba u Oružanim snagama zemlje u ratu podrazumijeva časno služenje zemlji i na-rodu, kao i da za njega domovina nije samo hrvatski narod, nego i sve nacionalne ma-njine koje žive u Hrvatskoj.

‘Domovina je nešto što nam je najsvetije i dužni smo je svi činiti svakim danom na svom radnom mjestu, u okolini u kojoj ži-vimo i radimo, kao i u društvu, sretnijim i boljim mjestom za život. Ovo posvećujem svim hrvatskim vojnicima koji su časno slu-žili u oružanim snagama, a posebno poginu-lim kolegama i suborcima. Nadam se da će i ovo ljude potaknuti da ove priče humanosti možda afi rmiramo u društvu, da se ne dijeli-mo jer imamo toliko toga lijepoga za ispričati i ničega se ne trebamo sramiti. Sutra je novi dan, idemo raditi nove stvari za Hrvatsku’, poručio je Viro, a izvijestila Hina.

Što se uopće dogodilo, jer iz ovakvog pitij-skog govora teško je to bilo shvatiti? Točno trideset godina ranije, u danima kad se rat još zahuktavao, u Sinju se – kao i u većini dru-gih mjesta koja su se našla u blizini fronte

– pojavila jedna ‘paravojno-kriminalna sku-pina’. Ovi gospodari tuđih života doslovno su pokupili 24 lokalna Srba i jednog Hrvata.

Neke su odveli od kuće, druge su pokupili s posla. Prebacili su ih u Gljev, selo smješteno desetak kilometara od Sinja u improvizirani logor, zapravo staju. Namjeravali su ih pod okriljem noći odvesti u planinu Kamešnicu, likvidirati ih i njihova tijela baciti u Husinu jamu, gdje su već po tradiciji u ovom kraju bacani nepodobni ljudi u ratna vremena.

Tako bi vjerojatno i bilo da se u priču nije umiješao Viro koji je, da podsjetimo, bio utemeljitelj i predsjednik sinjskog hdz-a te časnik za sigurnost 2. bojne 4. brigade zng-a. Toga 25. kolovoza bio je u Vrlici, otkud je naglo odjurio, pokazalo se kasnije, u Gljev kako bi oslobodio zarobljene ljude čiji je je-dini krimen bilo krivo ime i prezime, a onom jedinom Hrvatu valjda pogrešno političko uvjerenje. On je kasnije anonimno ispričao za medije kako su ga odveli od kuće, prijetili mu i maltretirali ga tvrdeći da radi za kos.

‘Negdje iza podneva ispred kuće se zaustavio automobil. Nakon kraće prepirke, stražari su otvorili vrata. Ušla su četvorica pripadnika 4. brigade zng-a na čelu s Dušanom Virom. On se svima ispričao zbog ovog nemilog do-gađaja, rekao da smo slobodni, da možemo ići svojim kućama te da se ovo više nikada neće ponoviti. Iz razgovora smo shvatili da hrvatske vojne i civilne vlasti nisu znale za ova uhićenja i zatvaranja, te da je to čin nao-ružanih paravojnih skupina’, kazao je.

Priča na ovome nije stala. Nakon što je novinar Toni Paštar prije dvadeset godina napisao ovu priču, Viru je nazvao jedan od pripadnika te paravojne jedinice. Viro je tada bio pomoćnik ministra obrane Joze Radoša u Vladi Ivice Račana, a pamtimo ga i kao glasnogovornika morh-a i načelnika Politič-ke uprave krajem devedesetih. Viro je, kako kaže, unatoč činjenici da je očekivao fi zički sukob, ipak otišao na sastanak s njim. ‘Da smo bez tvoje intervencije tim ljudima kre-nuli oduzeti živote ja sigurno ne bih pucao prvi. Ali kada bi zapucali drugi vjerojatno bih pucao i ja. Što bi se poslije toga sa mnom događalo, sam Bog zna. Hvala Bogu nije se dogodilo zlo. Zahvaljujući tvojoj intervenciji ja sam danas normalni obiteljski čovjek, či-ste savjesti, sa suprugom u skladnom braku imam četvero zdrave djece’, pokajao se ovaj.

Sličnih događaja, bilježe svjedoci, bilo je još. Od teroriziranja sela u kojima su živjeli pripadnici srpske nacionalne manjine do pucanja ručnim raketnim bacačima na njih. Srećom, masovnih zločina nije bilo, ali su zato automobili i kuće Srba u ljeto te 1991. znali poletjeti u zrak.

Inicijativa da se nagradi Viru i fra Bilo-kapića hvale je vrijedna, s obzirom da su uradili puno na zaštiti srpskog manjinskog stanovništva u cetinskom kraju. Postavlja se, međutim, pitanje zašto u svemu ovome pri-ča nije zaokružena? Zašto nisu javno objav-ljena imena onih koji su hapsili na svoju ruku? Kako je moguće da su ti ‘probisvijeti i kukavice koji su kokošarili na najnezašti-ćenijima’, kako ih u intervjuu Nacionalu na-ziva Viro, i trideset godina nakon nemilog događaja i dalje nepoznati?

Na kraju krajeva, tko je uopće kriv da je u Sinju bila stvorena takva atmosfera da te usred bijela dana može iz kuće odvesti tko god je htio? I ne samo odvesti i zatvoriti, nego i gospodariti tuđim životima. Ako je za objavljivanje ove priče trebalo trideset godina, izgleda da ćemo na njen nastavak morati čekati barem još toliko.

■ Goran Borković

Sinjska priča o probisvijetima

Post festum jednog odlikovanja

Iza neodređene obavijesti o predsjedničkom odlikovanju Dušana Vire skriva se njegovo sprečavanje pokušaja likvidacije sinjskih Srba 1991. godine

Zoran Milanović i Dušan Viro (Foto: Ivo Čagalj/pixsell)

Oduvijek su mediji prepoznat-ljiv dio svojih narativa gradili i na izjavama javnih osoba s od-govarajućim tipom autoriteta. Odnosno na profesionalnom

profi lu, stručnosti i znanju kompetentnih sugovornika – znanstveno-teorijski naziva ih se ‘performativnim identitetima’ – o temama i sadržajima o kojima je u nekom medijskom prilogu riječ. Desetljećima je to funkcioniralo kao svojevrstan podrazumijevajući standard na tekućoj traci medijsko-industrijske proi-zvodnje društvene realnosti.

No dojam je da se i po tom pitanju stvari znakovito mijenjaju. Simptom za takvu kon-stataciju nalazim u barem dva priloga koja su na N1 televiziji emitirana u centralnom tv dnevniku u zadnjih nešto više od mjesec dana, pod uredništvom Sandre Križanec. Oba uratka bila su posvećena nekima od naj-važnijih svjetskih događaja tih dana. Prvi prilog, s kraja srpnja, ticao se velikog požara u njemačkom industrijskom gigantu Bayer i posljedičnog otrovnog oblaka dima koji se nadvio nad gradom Leverkusenom. Druga je pak priča iz kolovoza. Ona nam je donijela izvještaj o nedavnim velikim požarima u Grč-koj. U oba slučaja, urednica Križanec odabrala je kao središnje sugovornike, preko digitalne platforme Zoom, dvojicu ljudi za koje uopće nije bilo jasno što ih legitimira za takve uloge. Osim ako novouspostavljeni standard za nešto takvo nije banalna okolnost da se radi o ‘našim ljudima’ koji žive u Leverkusenu, odnosno u Ateni. Jer dotični su muškarci bili potpisani upravo na taj način, ‘stanovnik Leverkusena’, odnosno ‘stanovnik Atene’. Ni u novinarkinoj najavi gostiju, niti za vrijeme razgovora, nije bilo moguće utvrditi što ih čini adekvatnim sugovornicima za tako zahtjevne teme. Nismo dobili niti minimum informacija: tko su ti lju-di, koji su im profesionalni i obrazovni profi li, što rade i čime se bave? Ništa. Samo gole činje-nice da govore ovaj jezik i da trenutno žive na-domak poprišta spomenutih nesreća. Dapače, iz uprizorenog se jasno moglo zaključiti da ti ljudi naprosto prepričavaju informacije koje je ionako svatko od nas mogao pronaći na nekim od hiljada internetskih portala.

U redu, znamo da je danas profi l autoriteta značajno izmijenjen. Nisu to više ‘tvrdi iden-titeti’ poput profesora, inženjera ili liječnika, temeljeni na kategorijama i vrijednostima spomenutim na početku natuknice, već tzv.

‘meki autoriteti’ koje reprezentiraju horde infl uensera, jutjubera, raznoraznih ‘život-nih trenera’ i vodiča kroz prakse psihološke samopomoći. Ipak, je li tako teško u emisiju pozvati osobu koja će imati nešto originalno i stručno za reći o temi kojom se prilog bavi? Nije li čin profesionalnog poskliznuća ako je ključan kriterij pritom provizorno zamisliva situacija: ‘bok Marko/Ilija/Igor, Sandra je. Znaš li nekog našeg tko živi u Leverkusenu? Treba mi netko za današnju priču o požaru...’

■ Hajrudin Hromadžić

Medijski sugovornici

FRAGMENTI

GRADA

14 Reportaža NovostiTjednik za racionalnu manjinu#1133, petak, 3. rujna 2021.

Novosti u općini Biskupija i selima Kosovog polja

piše / foto Dragan Grozdanić

Lutanjima Kosovskom dolinom otkrivaju se raštrkana pusta sela i zaselci u kojima su od zadnjeg rata devedesetih kao jedina seo-ska ostavština ostale kuće što ih

vegetacija pohlepno guta; njihova sumorna prozorska okna i nagrižena drvenarija s po-kojim još uočljivim kućnim brojem stoje tek kao izložbeni inventar jedne davne smrti. Pu-tovima do tamošnjeg zaselka Ćosići u općini Biskupija prolazile su stoljećima svakojake vojske, ali su ljudi, tih deset ili nešto više domaćinstava koliko ih je ondje živjelo, ima tome već 26 godina, uoči okončanja zadnjeg rata, iz straha ili koječega drugog, spakirali tor-be i pružili korake u nepovrat. Ćosići su bez putokaza, nema priključka za struju, pa tako ni javne rasvjete, i nitko ne dolazi više ni po-vremeno. U gustišima, drači i makiji oko kuća vrebaju samo lisice, vuk ili divlja svinja; već je ondje značajno zagospodarila životinjska loza. Starije i nove generacije mještana tog zaselka snalaze se danas po Beogradu, Njemačkoj, Au-straliji ili kakvim kanadskim provincijama.

Pomalo zaselak podsjeća na također dalma-tinske Grubore, koji su poslije rata spaljeni, a šestero mještana srpske nacionalnosti ubijeno, sela kojeg donedavno nije bilo, osim u memo-riji, ni na kakvom zemljovidu, i gdje je Vlada nedavno najavila sanaciju, obnovu i izgrad-nju srušenih kuća kao i druge infrastrukture potrebne za život. No tko će sanirati život u Ćosićima? I ne samo njima: u čitavoj općini je više od 20 praznih sela i zaselaka; nema više Balića, Bojića, Kovačevića, Mijkovića...

Golema se čini Biskupija, širokom je čini po-ložaj ispod Promine: općina sa 110 kilometara nerazvrstanih cesta na malo više od hiljadu stanovnika, čak jedanaest groblja i osam sela; dva kafića i jednim dućanom prehrambenih proizvoda. U dijelu tamošnjih zaselaka i sela, poput Dobrića ili mnogo većeg Vrbnika, zasad još nema pitke vode iz vodovoda, ali su neki infrastrukturni projekti u pripremi. Pokretne trgovine su normalna pojava. Nema ambu-lante, ni pošte, ni škole. Ali ima taksista, sve više, kako čujemo i registriranih. A do Knina ili Šibenika, tih urbanih centara, tek je kraća vožnja.

Kako sačuvati ljude koji su se vratili da zauvijek ondje i ostanu? Ne ide im tako loše, čujemo: nema previše daljnjih iseljavanja pre-ma Njemačkoj ili Irskoj. Općina s godišnjim proračunom od oko 11 milijuna kuna i Šiben-sko-kninska županija zajedno su u jednakom omjeru nedavno izdvojile ukupno 400 hiljada kuna za poticaje obiteljsko-poljoprivrednim gospodarstvima. Načelnik Milan Đurđević namjerava, kako kaže, različitim projektima ljudima pomoći i da prošire svoje kuće, da pri-bave građevinski materijal, kako bi se mlađi barem potaknuli da obnavljaju kuće u turistič-ke svrhe. On poznaje svakog čovjeka u općini, s lakoćom znade tko živi u kojoj kući, a tko ljeti u njoj tek privremeno boravi: ovdje če-tvero, dolje jedan, ondje su dvojica, tamo niže isto tako. Sretan je, kaže, sa životom u svojim Ramljanima. Ali njegov je izazov raznim mje-rama zadržati, pri čemu bi država trebala puno jače pomoći, one nesigurne povratnike. Stevo Jelić iz Uzdolja nije jedan od takvih, premda mu iz umornih očiju izvire neka gorka trpnja, gotovo poraz, ali i dostojanstvo koje je izgra-dila istrenirana disciplina.

Nalazimo ga u dvorištu Mirka Trifunovi-ća u zaselku Trifunovići, odakle se pogledom lako obuhvaća Kosovska dolina, ali i dalje sve do planina. S njim je u društvu i radnik Komu-nalca Stevo Kuprešanin iz Vrbnika. Pitamo Jelića što ga tišti, na što se tuži.

— Što se tiče državnih institucija, loše je. Po-sebno oko komunalija: imali smo nekada jedan račun za vodu, struju, telefon. Sada su tri računa od komunalija pa sve čekam da mi stignu zaostaci na mojih 1.200 kuna penzi-je. A zašto je tome tako? Zato što ne dobiju

Ranjiva dolinaNačelnik Biskupije Milan Đurđević poznaje svakog čovjeka u općini, zna tko živi u kojoj kući, a tko ljeti ovdje tek privremeno boravi: ovdje četvero, dolje jedan, ondje su dvojica, tamo niže isto tako. Sretan je, kaže, sa životom u svojim Ramljanima. Ali njegov je izazov raznim mjerama zadržati one nesigurne povratnike, da ovdje zauvijek i ostanu Načelnik Milan

Đurđević kraj dvojezičnih tabli

15 Reportaža NovostiTjednik za racionalnu manjinu#1133, petak, 3. rujna 2021.

svi račun nakon očitovanja strujnog mjerila. Dešava se da inkasatori ne uđu u svaku kuću, već rade paušalnu procjenu troškova. I eto ti problema – govori Jelić.

Ostali potvrđuju takve navode. Spomenuti Kuprešanin, korpulentni mladi čovjek, vozač je kamiona općinske Čistoće, bagera, čega god treba. Povratnik je od 2007. godine, a nakon

‘Oluje’ školovao se u izbjeglištvu u Zemunu. Danas živi prilično normalno, obiteljski, kaže; bavi se zemljoradnjom, drži sitno blago. Ko-sovska dolina ljetni živne, živne mlado i staro; pristignu na djedovinu i oni koji su slijedom okolnosti za život izabrali neki drugi zavičaj. Igraju se balote, ljudi se pogoste i ispričaju, druže i nadaju. Pitamo Kuprešanina kakvo je stanje s postavljanjem dvojezičnih ploča, jer je otprije poznato da je općina imala problema s nepoznatim vandalima koji su na minuli kato-lički Uskrs išarali ili čak slomili dvojezične ta-ble postavljene na lokalnim cestama. Dogodi-lo se to netom nakon što je saborski zastupnik Hrvatskih suverenista Hrvoje Zekanović objavio fotografije nekih dvojezičnih ploča s

nazivima zaselaka u toj dalmatinskoj općini, predstavivši kao eksces ustavno pravo srpske nacionalne manjine na vlastiti jezik i pismo.

— Mi smo postavljali te dvojezične ploče, njih šest-sedam, na lokalne ceste, onda su neke bile srušene, neke pošarane. Osobno sam postav-ljao te ploče, a tko ih uništava... Pa kako odnosi između Srba i Hrvata mogu biti dobri ako vam dođu i čupaju table. Da država ima interesa da uhvati počinitelje, to može učiniti sigurno u roku od 24 sata. Isto tako, županija bi trebala postaviti dvojezične table na državne ceste, ali ni nakon 12 godina nisu počeli s tim – govori Stevo Kuprešanin.

Dakle, više od desetljeća država ne poštuje vlastiti zakon i ne postavlja dvojezične ploče u područjima gdje Srbi čine više od 33 posto ukupnog stanovništva, dok u općini Biskupija čine zamalo apsolutnu većinu.

Pomalo, rastvaraju se različite teme: pri-mjerice, slušamo kako je konglomerat Kna-uf, proizvođač gipsanih ploča i metalnih podkonstrukcija, koji vrlo uspješno posluje u Kosovskoj dolini, zapasao za svoje potrebe stotine hiljada hektara zemljišta u vlasništvu domicilnog stanovništva, ali da mnogi od njih ne mogu doći do novca koji je im kao odšte-ta isplaćen na za to otvorenom specijalnom računu. Sve zato što nisu riješeni imovinsko-pravni odnosi u vezi tog zemljišta.

Potom, dok začas osluškujemo tišinu u dvo-rištu, promatramo obnovljenu kuću našeg do-maćina. Čini se kao da je rat iz nje davno išče-znuo. Pa ipak, Mirko Trifunović ima iskusno oko, čita nam misli i informira nas kako mu je država dala novac iz obnove dostatan tek za nove prozore, dok je ostatak kuće obnovio vla-stitim novcem. Mirko je zaposlen na javnim radovima pri općini: šiša živicu i kosi travu, uređuje pristup grobljima, što se drugo može raditi? Misle li se njegovi nekadašnji komšije vraćati u Trifunoviće?

— Što su bliže penziji, to više obećavaju da će se vratiti – govori nam.

Mnogi se nikada neće vratiti. Znaju to i je-dan i drugi Stevo, a svjestan je toga i Mirko. U Vrbniku je, podsjeća Stevo Kuprešanin, u

‘Oluji’, 5. kolovoza 1995., ubijeno 12 mještana.— Ljudi su i ovdje ubijani – nadovezuje se Jelić – iz ove kuće, iz one kuće, iz one preko puta – prstom ukazuje i nastavlja.

— A gdje su oni iz Grubora koji su prije nego što je država najavila revitalizaciju sela ondje

trebali živjeti zadnjih 30 godina: jesu li oni morali napraviti kuću u Čačku, Australiji ili Bosni da bi mogli nastaviti živjeti? I što da se vraćaju nakon svega? – završava Jelić.

Načelnik Đurđević sumira ovako činjenice:— Otići će država u Varivode, Gošiće, Grubore i reći će: ta ubojstva su se dogodila nakon ‘Oluje’, to su neodgovorne grupe došle pljačkati, ali vrlo teško se priznaju žrtve koje su nastale 5., 6., 7. augusta, dok je redovna vojska tu bila i dok je taj dio s policijom držala pod kontrolom. Neće da se prizna da je za nedjela kriva i redov-na vojska, pa se uvijek u medijima govori da su zločini napravljeni nakon ‘Oluje’. Da, jesu, ali treba reći i da su učinjeni i za vrijeme same akcije. Bezgrešnost akcije mora argumentima biti oborena. Jer četrdeset i dvoje ljudi u općini je ubijeno za vrijeme ‘Oluje’, 5. i 6. augusta.

Spuštamo se u centar sela Riđane kroz koje prolazi rječica Kosovčica, vrlo bistrog izgle-da. Doduše, kako doznajemo, vapi za obno-vom ribljeg fonda, koji su pod okriljem noći opustošili nepoznati pojedinci, izlovivši čak i rakove, postavljajući u kaveze kao mamac životinjsku jetricu.

Uglavnom raseljeni domicilni ljudi već su završili svoje godišnje odmore i otputovali na svoje stalne i privremene poslove. No ondje je centrala Udruge žena kosovske doline, čija nam predsjednica Radmila Berić, po struci učiteljica razredne nastave, pokazuje Park pri-jateljstva u kojem čitamo pomalo idealističke, ali baš zato upečatljive poruke na ćirilici i lati-nici. Puno ljudi ondje prolazi i dolazi tijekom ljeta i normalno je da vide oba pisma.

— Poruke poput: živi, voli, raduj se, misli, stva-raj, sve će biti u redu, ne možeš to ići slupati i ne može ti to smetati – kaže Berić.

Udruga pomaže prije svega starijim i ne-moćnim stanovnicima općine. Od oko 1.100 stanovnika općine blizu 700 njih starije je od 65 godina. Udruga je tako osposobila geronto-domaćice, ali i dvojicu gerontodomaćina za pomoć u kući, a nemoćnima se dostavljaju i topli obroci iz udružne kuhinje. Kroz projekte udruge, koja se financira putem europskih projekata i fondova, školovane su njegovate-ljice, vizažistice, pčelari, povrćari... Zaposlili

su čak 41 ženu, dok prije osam godina, kada je udruga započinjala s radom, niti jedna od njih nije bila zaposlena.

— Imamo oko stotinu djece u našoj općini, od toga 87 djece srpske nacionalnosti od prvog razreda osnovne do završnog razreda srednje škole. Podučavamo također djecu srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Sve ono što se pro-pušta napraviti putem razredne nastave. Naši mladi također osmišljavaju novine naziva

‘Bac’ de oko’, koje se dijele u 600 primjeraka – ističe Radmila Berić.

A na drugom kraju, u selu Orlić, tkaju žene iz udruge Naše ognjište. Vodi ih Ojdana Vje-štica, po struci agronomkinja, pa doznajemo da izrađuju proizvode za kulturno-umjetnič-ka društva, narodne nošnje i štošta; puno je posla i malo ljudi.

Puno je posla u Ramljanima kod obitelji Gorana Stojanovića i u njegovom opg-u, koji se u minuloj vrućoj sezoni proslavio svojim pomidorama, paprikama i lubenica-ma. Moglo se kod njega zaraditi i 35 kuna po satu za berbu tih kultura na šest-sedam tisuća hektara zemljišta. Pjesnički nabraja kako ima cestu, prugu, polje i rijeku kao ide-alne uvjete za poljoprivredu, i k tome su od Knina do Splita jedni štand s proizvodima uz cestu. Vole ljudi domaće sorte, pa se au-tomobili gužvaju na proplanku ispred kuće Stojanovićevih.

Da je barem tako na željezničkoj stanici Kosovo. Ondje, u tom trošnom eksterijeru, dvojica skretničara; jedan je taman završio sa smjenom, drugi šutljiv, udubljen u svoj šinski svijet. Na kolodvorskoj stranici ni seljaka ni građana, ni zavežljaja ni kravate. Željeznička čekaonica iz Napoleonovog vremena umje-sto ljudi udomljuje kućne ljubimce: tri mačke i jedno gotovo pristojno štene, čini se izbače-no iz nekog automobila, ali nipošto izgladnje-lo, dok u spomenutoj čekaonici uvijek čeka posuda sa svježom vodom.

Uto eto i vlaka što se vuče umjesto da bub-nja šinama, pa će uskoro i on nestati iza te ipak tužne stanice kućnih ljubimaca. ■

Mirko Trifunović i Stevo Kuprešanin

Danijela i Goran Stojanović sa svojim proizvodima

Vegetacija ga pohlepo guta – zaselak ĆosićiA gdje su oni iz

Grubora koji su prije nego što je država najavila revitalizaciju sela ondje trebali živjeti zadnjih 30 godina: jesu li oni morali napraviti kuću u Čačku, Australiji ili Bosni da bi mogli nastaviti živjeti? I što da se vraćaju nakon svega? – pita Stevo Jelić

16 Ekonomija NovostiTjednik za racionalnu manjinu#1133, petak, 3. rujna 2021.

Kako zauzdati moć banaka? piše Milan Gavrović

čeka do drugog’, piše on, ‘pola milijuna najsi-romašnijih su beskućnici, milijuni strahuju da će biti izbačeni iz svojih kuća, 92 miliju-na Amerikanaca živi bez ili s nedovoljnim zdravstvenim osiguranjem, a mnoge obitelji brinu kako će prehraniti djecu. Čitava gene-racija opterećena je ogromnim studentskim dugom i saznanjem da će životni standard koji ih čeka biti niži od onog koji su uživali njihovi roditelji. Najgore od svega, životni vijek siromašnih Amerikanaca za oko 15 godina je kraći od životnog vijeka bogatih. Siromaštvo je u Americi smrtna presuda. Nasuprot tome, bogatima nikad nije bilo bolje. Jedan posto najbogatijih posjeduje više nego 92 posto stanovništva, dok 50 naj-bogatijih Amerikanaca posjeduje više nego kompletna donja polovica distributivne lje-stvice – što je oko 165 milijuna ljudi. Dok su milijuni Amerikanaca zbog pandemije ostali bez posla i prihoda, 650 milijardera povećalo je prošle godine svoje bogatstvo za 1,3 bilijuna dolara. (...) Nevjerojatno je da samo dvojica najbogatijih ljudi u Americi, Jeff Bezos i Elon Musk, posjeduju koliko 40 posto svih Amerikanaca s donjeg dijela ljestvice.’ Zato Sanders najavljuje crne dane za demokraciju. ‘Neugodna je istina da se sve brže krećemo prema oligarhijskom društvu, u kojem će šačica milijardera imati ogromno bogatstvo i moć’, piše on, ‘dok će radničke obitelji prolaziti kroz iskušenja kakva nisu viđena od vremena Velike depresije. Pande-mija je dodatno produbila problem.’

Banke su danas jedan od glavnih instru-menata u rukama krupnog kapitala, ali ka-kva je bila njihova funkcija u socijalističkoj, samoupravnoj Jugoslaviji, kad im je akade-mik i političar Ivo Perišin nagazio na žulj? U bankama je bilo lukrativno raditi. U njima su bile najveće plaće, lako su se dobivali sta-novi, a postojale su i razne druge privilegije. Jedan liječnik, poznanik ovog autora, bio je, na primjer, zadužen za ambulantu u ondaš-njoj Narodnoj banci, pa je uskoro doznao da čistačica u toj ustanovi ima veću plaću od njegove u domu zdravlja. Ali to je bio samo usputni efekt. Glavno je bilo nešto drugo. Presudni utjecaj na poslovanje banaka ima-li su komiteti, odnosno političari, odnosno politička birokracija. Privredna poduzeća, posebno velika, najčešće su se potpuno osa-mostalila pa nisu slušala komitete, već su se ponašala u skladu s tržištem. S bankama je bilo obratno. One su služile političarima za ostvarenje njihovih investicijskih zamisli. Tko vlada proširenom reprodukcijom (inve-sticijama), vlada društvom. Sanders kaže da se pomoću novca koncentrira moć, što vodi prema oligarhijskom društvu. I birokracija u Jugoslaviji tako je razvlastila samouprav-ljače i u svoje investicije (tada smo ih zvali faraonskim) ulupala golem društveni kapital, kočeći napredak cijele ekonomije. Paradigma toga u Hrvatskoj je bila tvornica aluminija u Obrovcu, iako je mnogo skuplji projekt bila također promašena petrokemija na Krku. Ina, u čijem je sklopu bila i petrokemija, bila je u cjelini miljenica političara. U jednom tre-nutku 70 posto svih investicija u Hrvatskoj odlazilo je na Inu, a Privredna banka Zagreb funkcionirala je kao Inina investicijska banka.

Ironija je sudbine da je upravo Ivo Perišin bio jedan od kreatora projekta Obrovac. Uz njega, tu je bio i Jakov Sirotković, jedan od najutjecajnijih jugoslavenskih ekonomista i političara. Bio je direktor Saveznog zavoda za planiranje, pa potpredsjednik jugoslaven-ske savezne vlade zadužen za ekonomiju, pa predsjednik republičke vlade, pa pred-sjednik Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, a nakon Tuđmanove naciona-lističke revolucije objavio je knjižicu u kojoj je dokazivao da je Jugoslavija eksploatirala Hrvatsku. Ali sve je to prošlo svršeno vrije-me. Aorist. ■

naplaćujući kamatu (tada je to bilo najčešće 6 posto) i tako prebacivale velik dio dohotka privrede u svoje džepove.

Perišin je s pravom smatrao da su u tom lan-cu banke suvišna i skupa karika, pa je predla-gao da ih se isključi, a da se krediti za obrtna sredstva zamijene pravom poduzeća na be-splatno korištenje novca iz emisije Narodne banke. Dakle, pravom na monetiziranje svog poslovanja. Privredi, danas bismo rekli real-nom sektoru, tako bi ostajalo više, pa bi mogla više investirati i dijeliti veće plaće. Ivo Perišin dobro je poznavao sistem i to iznutra, bio je i guverner Narodne banke Jugoslavije, pa ipak nije dobro ocijenio moć banaka i povezanih političara. Nitko nije s njim polemizirao uz pomoć argumenata, niti je njegov prijedlog ozbiljno razmatran. Umjesto toga, ispod žita i u kuloarima, proglasilo ga se za lera.

Danas kao lijek za rastuće socijalne nejed-nakosti neki (pretežno lijevi) ekonomisti u svijetu predlažu mnogo oštriji udar na banke i njihove nezaslužene prihode. Tako glasoviti Yanis Varoufakis zagovara da se bankama oduzme cijeli platni promet na koji naplaćuju bezbrojne naknade i provizije. (Hrvatska je samo dio svjetskog sustava.) Plaća se na sve jer svaka novčana transakcija, pa i ona kad karticom platite kavu, prolazi kroz digitalni sustav u vlasništvu banaka. A

taj bi sustav trebao biti javno dobro, kaže on, kao što su to ceste ili kanalizacijska mreža. Umjesto toga, postao je unosan biznis za kar-tel banaka. Kao i Perišin za obrtne kredite, Varoufakis predlaže isključenje banaka iz lanca financijskog poslovanja i to tako da bi narodne (centralne) banke dodijelile di-gitalne račune svim rezidentima (ali i nere-zidentima koji s njima posluju), dok bi sve transakcije bile trenutačne i besplatne. On nudi i sustav u kojem bi emisija novca za-obilazila banke, jer se ona sada daje u ruke najbogatijih, koji se zahvaljujući tome još više bogate.

Privatne banke jedan su od glavnih instru-menata kojim se stalno i nezadrživo poveća-vaju socijalne razlike, što je najveći problem (uz zagađivanja okoliša) kasnog kapitalizma u kojem živimo. Trenutačno stanje izvrsno opisuje američki političar i nesuđeni demo-kratski kandidat za predsjednika Bernie Sanders u The Guardianu. Njegovi su po-daci posebno zanimljivi jer govore samo o Americi, dakle najbogatijoj zemlji svijeta, a ne o nekim zabitima Afrike ili Azije. ‘Polovi-na Amerikanaca jedva preživljava od jednog

Svojevremeno se o akademiku i političaru Ivi Perišinu počelo govoriti s podsmijehom. Kako mu je tako nešto uopće moglo pasti na pamet? Naravno, nešto tako

glupo! Kao da su svi u stručnim i političkim krugovima, izjašnjavajući se o njemu, željeli dokazati vlastitu mudrost. Četrdesetak go-dina poslije, u svijetu se obnavlja njegov ne-kadašnji prijedlog, ali u znatno radikalnijem obliku. Riječ je o smanjivanju mogućnosti da banke zarađuju bez rada i rizika, samo zahvaljujući svom položaju u financijskom sustavu. Perišin je ideju kojom bi se to po-stiglo nazvao automatskom i beskamatnom monetizacijom (ili nekako slično), a riječ je bila o ukidanju kamata na obrtna sredstva.

Poduzeća su trebala novac za tekuće po-slovanje i dobivala su ga od Narodne banke, kojoj su novac vraćala poslije svakog zavr-šenog proizvodnog ili poslovnog ciklusa. Perišin je njenu ulogu uspoređivao s vodo-kotlićem u wc-u. Pustite vodu, ona obavi svoju funkciju i nestane. Novac je bio iz emisije, jer Narodna banka drugog novca nema. Ona ga je po potrebi ‘tiskala’, a čim bi ga dobila natrag, poništavala. Ali između Narodne banke i poduzeća bile su poslovne banke. One su dobivale novac od Narodne banke i njime kreditirale privredu, uredno

Od Perišina do VaroufakisaU svijetu se obnavlja 40-ak godina star prijedlog Ive Perišina, ali u znatno radikalnijem obliku. Kao i Perišin za obrtne kredite, Yanis Varoufakis sada predlaže isključenje banaka iz lanca financijskog poslovanja i nudi sustav u kojem bi ih zaobilazila emisija novca

I on zna da su banke skupa karika – Yanis Varoufakis (Foto: Rick Findler/Press

Association/pixsell)

Njegov prijedlog dočekan je s podsmijehom – Ivo Perišin (Foto: Mišo Lišanin/HaloPix/pixsell)

cijela Sisačko-moslavačka županija. Dakle, ovo je naš prvi, ali ne i posljednji buvljak u Glini – tumačila je Jelena Nestorović, predsjednica sdf-a.

Što je najvažnije, nitko od posjetiteljica i posjetitelja glinskog buvljaka nije morao plaćati ulaznicu ili pokazivati dokument kojim bi potvrdio svoje prebivalište, adre-su, dob, građansku, stranačku, nacionalnu ili kakvu drugu pripadnost. Kao i nakon ra-zornog lanjskog potresa, pomoć je bila na raspolaganju svakome kome je potrebna i to u obliku koji mu treba; valjalo je samo došetati do prostranog dvorišnog ‘trga’ pretvorenog u veselo i šaroliko sajmište te s postavljenih štandova odabrati nešto za sebe, svoje ukućane ili prijatelje, te pritom život, bar na trenutak, zasladiti ukusnom krafnom. I sve to za nula kuna. Ivan Borić nije krio svoje oduševljenje nedjeljnim događanjem.

— Stari sam Glinjanin, ali ne pamtim ovdje ovakve zanimljive i simpatične, a nadasve humane akcije: čestitke svima koji su je osmislili i organizirali! Šećući gradom, uočio sam gužvu, pa radoznalo ušao u dvorište da vidim o čemu se radi, a mlada žena koja mi je prišla pozvala me odmah da izaberem što mi se sviđa. Brzo sam ugledao potpuno nove čizme, koje su, eto, upravo moj broj, pa ih sada nosim kući sretan što sam besplatno dobio obuću koja po dućanima više nije baš jeftina, pogoto-vu ona zimska. Jako me obradovala takva

‘trgovina’, pa ću još malo razgledati ponudu, iako su mi već čizme pun pogodak – kaže taj posjetitelj buvljaka.

Kišica koja je s vremena na vrijeme sipila nije utjeca-la ni na atmosferu ni na promet: vrijedni i vješti volonteri učas bi najlo-

nima prekrili osjetljiviju robu da je ne ošteti koja veća kap, pa se vedra razmjena nastavljala kao da je najsunčaniji dan ovog ionako vrelog ljeta. Iz Klasnića je na buv-ljak u Glini došla i Ljuba Brajdić.

— Ovo je vrlo neobična akcija, oduševljena sam sajmom na kojem svatko može naći nešto za sebe i svoje ukućane! Za cijeli sam događaj doznala od kćeri koja je obavijest

NovostiTjednik za racionalnu manjinu#1133, petak, 3. rujna 2021. KRONIKA

Ja sam iz Majskih Poljana, gotovo sva-koga dana sam u Glini, a ne sjećam se da je ovdje ikada organizirana akcija poput današnje: buvljak u najstro-žem središtu grada sve je iznenadio,

pogotovu stoga što na njemu svatko može pronaći nešto za sebe te uživati u krafni i dobrodošlici. Izabrala sam za djecu školski pribor i hrpu igračaka kojima ću ih razveseliti, a pritom novac nitko nije spominjao – kazala nam je protekle nedjelje Smiljana Kukoleča, jedna od brojnih posjetiteljica prvoga glinskoga buvljaka.

Njezine riječi potvrđuju da je taj svo-jevrsni sajam, zajednička akcija Srpskog narodnog vijeća i Srpskog demokratskog foruma, bila pun pogodak: sva preostala roba koju je Vijeće od banijskog potresa prikupljalo u svom vrginmoškom skladi-štu bila je izložena u dvorištu glinske kuće Letić, kako bi svatko u šarolikoj ponudi stvari i proizvoda mogao izabrati i uzeti što mu je potrebno.

— Izložili smo odjeću i obuću, deke i poste-ljinu, školski pribor i igračke, konzerve i

druge trajne prehrambene proizvode. Tu je i naš odbor za dobrodošlicu koji na svom štandu nudi krafne, piće i promotivne ma-terijale vezane uz predstojeći popis stanov-ništva. Ovo je prva ovakva akcija u ovome kraju, a kroz nju promoviramo i kuću Letić koja bi doskora trebala postati srpski kulturni centar oko kojeg će se okupljati ne samo naša glinska zajednica nego i

pronašla na internetu, pa mislim da ubu-duće ne bi bilo zgorega po okolnim selima postaviti barem po plakat s najavom, jer bi tako u Glinu dolazilo još više naroda. Evo, ja danas pronađoh čizme za muža i darove za djecu – rekla nam je razdragana žena.

‘Jednosmjernu’ nedjeljnu trgovinu nije propustila ni Mirjana Olujić, dožupanica Sisačko-moslavačke županije.

— Akcija je pun pogodak: ne samo da građanke i građanke mogu pronaći nešto za sebe. U svemu su vrlo važni ostvareni kontakti, susreti i druženja. Posebno me veseli što su je potaknuli i organizirali najmlađi iz naše zajednice, oni koji je i provode. To znači da naša mladost malo-pomalo preuzima inicijativu, pa raduje spoznaja da će naša kulturna baština i nacionalni identitet ostati u tako dobrim rukama. Ugodno sam iznenađena i time što je posjećenost veća od očekivane i to unatoč kišnom danu – kazala je dožupani-ca. Draga Baždar iz Selišta kaže da ova-kvo događanje pomaže mnogima, a Đuro Baltić iz Balinca, koji će kući s novom

zimskom odjećom i još nekim sitnicama, potvrđuje njezine riječi.

Kako je buvljak održan na prestižnoj glinskoj adresi, u dvorištu kuće znamenite porodice Letić, zamolili smo Igora Mrka-lja, povjesničara iz Arhiva Srba u Hrvat-skoj, da nam kaže štogod više o prošlosti grada i te građevine.

— Ova velika kuća u čijem se dvorištu danas održava ovo zanimljivo i korisno događanje pripadala je čuvenoj glinskoj obitelji. Nedavno je zgradu kupilo Srpsko narodno vijeće, kako bi ta reprezentativ-na mala palača u skoroj budućnosti još bolje poslužila dobrobiti cijele zajednice. Građena je potkraj 19. stoljeća i u to je doba pripadala porodici Detoni, koja će na njoj s početkom sljedećeg vijeka nadogra-diti kat. Potom je 1927. godine, prodana Iliji Lesiću, koji u njoj pokreće svoju pekarnicu. Nažalost, Ilija je prvi glinski Srbin kojeg će na kućnom pragu ubiti ustaše, već 11. maja nesretne 1941. Nakon oslobođenja, njegova supruga Marija s dijelom porodice nastavlja živjeti ovdje sve dok kuća nije prodana snv-u, čime joj je, uvjeren sam, osigurana svijetla buduć-nost – kaže nam jedan od vrsnih znalaca duge historije svog naroda.

■ Vladimir Jurišić

Pun pogodakDvorište glinske kuće Letić pretvoreno je u sajmište na čijim je štandovima svatko mogao pronaći nešto za sebe. Pomoć preostala nakon potresa, od odjeće i obuće do školskog pribora, dijeljena je brojnim posjetiteljima

Živahna atmosfera u Glini

Za svakog ponešto – Smiljana Kukoleča

Čizme po mjeri – Ivan Borić

Darovi za djecu – Ljuba Brajdić

Stručna rasprava ‘Zagovarački alati za osnaživanje prava pripadnika nacionalnih manjina’

Koliko su pripadnici nacio-nalnih manjina u Hrvatskoj upoznati sa zakonima i međunarodnim konvencija-ma kojima su uređena i štite

se njihova prava? Jesu li izvješća pučke pravobraniteljice, kao i ona međunarodna, poznata manjincima? Na koji način glas o kršenju ljudskih prava i prava nacionalnih manjina stiže do tijela javne vlasti te da li broj prijavljenih slučajeva koji završavaju u takvim izvješćima odgovara realnom stanju na terenu? Zašto je važan tjednik Novosti?

Sve su to pitanja i teme o kojima se raz-govaralo na ovogodišnjim Lipovljanskim susretima na stručnoj raspravi ‘Zagova-rački alati za osnaživanje prava pripad-nika nacionalnih manjina’, održanoj u subotu 28. augusta. U Narodnoj knjižnici i čitaonici u Lipovljanima, uz modera-ciju Melite Linečke, svoje priloge ovoj raspravi dale su Antonija Petričušić s Katedre za sociologiju Pravnog fakulteta u Zagrebu, Tatjana Vlašić, zamjenica pučke pravobraniteljice i Natalija Ha-velka, direktorica Centra za mir, nena-silje i ljudska prava iz Osijeka. Sudionici stručne rasprave bili su članovi mađar-ske, češke, slovačke, ukrajinske, ruske

nacionalne manjine i lokalni politički predstavnici.

Antonija Petričušić je cilj rasprave navela podjelu znanja i alata kojima mogu biti osnažena prava pripadnika nacional-nih manjina, manjinskih udruga i udruga građana koje zagovaraju ljudska prava, uz savjete i pomoć stručnjakinja s dokazanom praksom i rezultatima.

— Lista manjinskih prava je raznolika i poprilično dugačka. Iz moje perspektive istraživačice manjinskih prava, čini mi se da većina manjinskih udruga i političara zadržavaju status quo koji je osvojen i ne traže više, ne zagovaraju jače ostvarenje svojih prava, što se posebno odnosi na ma-

nje manjinske zajednice. Velika manjinska zajednica, kao što su Srbi, ima značajnu logistiku i infrastrukturu u Zagrebu, na izvoru su moći i informacija. Puno rade u modernizaciji pristupa očuvanja manjin-skog identiteta zanimljivim projektima i promjenom koncepta komuniciranja, ne samo sa vlastitom zajednicom, nego sa cje-lokupnim društvom. To je primjer tjednika Novosti koji čitaju i oni koji nisu Srbi. To je važan politički tjednik i na taj način su uspjeli zakoračiti u medijski mainstream. Koliko god ih neki osporavaju, tvrdeći da trebaju biti manjinsko glasilo jer su financirani javnim novcem, oni su razbili tu predrasudu i izišli iz manjinskoga geta

– kazala je Petričušić. Smatra da se najnovi-jom medijskom kampanjom srpskih orga-nizacija ‘Budi e-Srbin’ manjinska zajednica degetoizira prema društvu te je to primjer kako druge društvene skupine uključiti u probleme manjinaca.

Petričušić smatra da glasovi ljudi koji ne žive u gradovima rijetko dopiru do institu-cija u Zagrebu, jer kanal komuniciranja nije kvalitetno uspostavljen. Navela je da posto-je zagovarački alati, zakoni, međunarodne

konvencije, preporuke Ureda pučke pravo-braniteljice i različite nacionalne strategije, no sve to nije dovoljno promovirano niti u manjinskoj javnosti, kamoli u široj.

Ured pučke pravobraniteljice objavljuje godišnja izvje-šća u kojima svake godine postoji posebno poglavlje koje se tiče kršenja ljud-

skih prava i prava nacionalnih manjina. Ured zatim daje preporuke tijelima javne vlasti što činiti kako ne bi opet došlo do povrede prava. Ured prati u kolikoj mjeri tijela javne vlasti postupaju zakonito ili nezakonito u odnosu na prava građana. Istovremeno, Ured pučke pravobrani-teljice je i središnje tijelo za suzbijanje diskriminacije, jer može postupati ne samo prema javnoj vlasti već prema pri-vatnim osobama i poslodavcima. I u tom dijelu pravobraniteljica zaprima pritužbe o diskriminaciji pripadnika nacionalnih manjina na temelju etniciteta.

— Mi kao ključne alate imamo upozorenja, prijedloge, mišljenja i preporuke tijelima javne vlasti. Kada imamo pritužbe u po-gledu pristupa vodi ili struji i tu se javljaju kršenja prava nacionalnih manjina. Dajemo stotinjak preporuka različitim ministar-stvima te jedinicama lokalne i regionalne samouprave koje su usmjerene na ispravlja-nje sustavnih grešaka. U zadnjem izvješću smo dali desetak preporuka u okviru prava nacionalnih manjina. Nakon toga krećemo u dijalog s nadležnim tijelima, pokušavaju-ći doći do toga da budu provedene u praksi. Neke preporuke godinama ponavljamo. Kada Vlada predloži određena rješenja, mi pokušavamo inkorporirati naše preporuke u ta rješenja i javnu politiku. Bez podrške na terenu i zagovaranja preporuka je teže, važno je da te preporuke budu prepoznate i od onih na koje se odnose – objasnila je zamjenica pučke pravobraniteljice Tatjana Vlašić.

Na pitanje koliko preporuke pravobra-niteljice stižu do jedinica lokalne i regio-nalne samouprave, Vlašić je odgovorila da u ministarstvima postoje osobe zadužene za suradnju s pravobraniteljicom i to čak na dvije razine – državnih tajnika i državnih službenika za operativni dio. Pravobrani-teljica i suradnice redovito prate put datih preporuka.

Direktorica Centra za mir, nenasilje i ljudska prava iz Osijeka Natalija Havelka ispričala je da je udruga nastala 1992. usred rata, kada su Osječani srpske nacionalnosti bili protjerivani iz stanova. Misija Centra je izgradnja društva na temeljima kulture mira, a među prvima su počeli pružati podršku građanima kroz sustav besplatne pravne pomoći u godinama kada ta vrsta pomoći nije bila uređena zakonom. Tek je 2009. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći stupio na snagu. O modalitetu korištenja zagovaračkih alata za osnaživanje prava manjina, Havelka je naglasila da se suradni-ci Centra neprestano neformalno educiraju, a da im je ključno partnerstvo s drugim udrugama.

Sudionici su na kraju rasprave opisali osobna iskustva i uvide u manjinsku pro-blematiku sredina u kojima žive. Neki od njih smatraju da slučajevi kršenja njihovih prava zabilježeni u izvješćima pravobra-niteljice ne odražavaju stvarno stanje stvari. Procjenjuju da do Zagreba stižu mali postoci pritužbi, ako ne čak i promili, kako je naveo jedan sudionik iz redova ukrajin-ske manjine. ‘Koliko ima Srba koji ne smiju zucnuti, koji se boje, koliko ima Ukrajinaca koji ne idu u svoju crkvu?’, zaključena je rasprava retoričkim pitanjem.

■ Anja Kožul

Sudionici i sudionice stručnog

skupa (Foto: Damir Smetko)

Daleko od ZagrebaNeki smatraju da slučajevi kršenja manjinskih prava zabilježeni u izvješćima pravobraniteljice ne odražavaju stvarno stanje. Procjenjuju da do Zagreba stižu mali postoci pritužbi

Velika zajednica kao što su Srbi ima značajnu logistiku, na izvoru su moći i informacija, rekla je Antonija Petričušić

2 KRONIKANovosti #1133, petak, 3. rujna 2021.

Pred nama je novi popis stanov-ništva: možete li pretpostaviti kakvo će biti brojčano stanje među pripadnicima srpske zajednice Slunja?

Građanki i građana srpske nacionalnosti ima po svim područjima koja administra-tivno spadaju pod grad Slunj, no najviše nas je unutar mjesnih odbora Veljun i Pri-mišlje, koji obuhvaćaju više sela i zaselaka. Ne mogu reći točan broj stanovnika, jer se mnogo toga promijenilo u deset godina od popisa 2011. No procjenjuje sa da u i oko Slunja prebiva oko 4.000 ljudi, od čega je nas Srba približno desetak posto, odnosno između četiri i pet stotina. U odnosu na spomenutu godinu taj je broj smanjen, jer su se ovamo vraćali uglavnom stariji, koji su u međuvremenu umirali. Dobna struk-tura stanovništva je i dalje nepovoljna, jer je puno mladih otišlo u druge zemlje eu-a u potrazi za kruhom i boljim životom. Vo-ljeli bismo da se ovi prostori budu naseljeni ljudima, neovisno o njihovoj nacionalnoj i vjerskoj pripadnosti. Pusti su krajevi najgori.

Lani je obnovljen dio prostorija slunj-skih mjesnih odbora. Je li to bar donekle

Danas je Međunarodni dan nestalih. Za još uvijek brojne obitelji koje traže svoje naj-bliže, dan obnavljanja bolnih sjećanja i dan razočarenja u

rezultate traženja njihovih nestalih srodni-ka. Za sve one koji se bave pitanjem nestalih ovaj je dan prilika za javno osvješćivanje i priznavanje činjenice da je u proteklih nekoliko godina došlo do ozbiljnog uspora-vanja procesa traženja nestalih. Naročito u prošloj i ovoj godini – naveo je u izjavi povo-dom Međunarodnog dana nestalih osoba 30. kolovoza, Milorad Pupovac, predsjednik Srpskog narodnog vijeća.

Po njegovim riječima, ova objava je po-svećena tome da se sjetimo svih nestalih, neovisno o njihovoj nacionalnosti (bili Hrvati ili Srbi) te kako bismo osvijestili potrebu ubrzanja procesa njihova traženja, ekshumacije i identifikacije. Na prostoru bivše Jugoslavije još uvijek se traži 9.969 nestalih. Značajan dio od ovog broja otpada na nestale u ratu u Hrvatskoj, njih još 1.968. Od toga broja Hrvatska traži 850

– od čega su za 850 osoba pronađeni ostaci koji još nisu identificirani. Republika

Goranka Mandić, predsjednica vsnm-a Slunja

pozitivno utjecalo na teške životne uvjete ovdašnje zajednice?Ništa se posebnog nije događalo prošle godine, jer nas je epidemija Covida omela u planovima i zacrtanim aktivnostima. Vesele podaci da je ono malo zaposle-nih mlađih ljudi zadržalo svoja radna

mjesta, odnosno da i dalje zarađuju za život svojim radom, unatoč tome što bi bilo dobro da se zaradi više. Većina je u tom smislu orijentirana prema Karlovcu, no neki rade u ovdašnjim poduzećima, primjerice u nekadašnjoj Jugoturbini u Mrzlom Polju ili u pogonu Karlovačke pivovare, privatnim tvrtkama ili trgovi-nama u kojima su uglavnom zaposlene žene s trgovačkom ili drugom srednjom školom. Moram reći da su se uvjeti života ipak popravili, jer su članovi mjesnih odbora protekle četiri godine bili prilično aktivni, a i naše manjinsko vijeće im se pridružilo, pa smo često zajedno i uporno istupali, makar pritom nekome dosađivali. Zahvaljujući tome, putovi su se redovito nasipavali i puno je kilometara asfaltira-no. vsnm je već treću godinu financiran putem gradskog budžeta, pa smo tako za ovu dobili 15 hiljada kuna, što nam je dovoljno za rad i aktivnosti. Dakako, da je sredstava više, to bi išlo u prilog našim planovima, ali smo svjesni toga da se ništa ne može preko noći. Pomaže nam i snv, pa dio novca preusmjeravamo u Primišlje, gdje sljedeće godine namjeravamo dosta toga učiniti, uz ostalo u zgradi tamošnje škole renovirati bar jednu prostoriju za rad Mjesnog odbora i okupljanje građana.

Dakle, borimo se, barem mi nešto mlađi: organiziramo radne akcije, uređujemo naša groblja, održavamo spomenike i komemoracije našim žrtvama.

A što je s prostorijama mo-a u Veljunu, nastavljate ih uređivati?Da, iako dosta toga moramo raditi sami. Nasreću, naši se ljudi u puno toga razumi-ju, pa smo lani uredili prostoriju vsnm-a, a ove smo godine uspjeli prikupiti za mate-rijal potreban za obnovu hodnika i dijela krova. Namjera nam je doskora zamijeniti još jedan dio stolarije, pa se nadamo da ćemo dogodine za to dobiti više novca, možda čak i dvostruko više od 11.000 kuna uloženih u pvc-prozore i vrata ili sedam hiljada potrošenih za druge radove. Od ostalih aktivnosti, izdvajam novu ploču na zgradi mo-a i vsnm-a te obnovu natpisa na antifašističkom spomeniku uz cestu D−1.

Kako surađujete s novoizabranom vlašću Slunja i kakvi su međunacionalni odnosi u cijelom kraju?Suradnja s donedavnim vlastima bila je dobra, a nadamo se takvoj i s novom gar-niturom predvođenom gradonačelnicom Mirjanom Puškarić, koja je dvije godine bila direktorica Crvenog križa, dok smo kroz program Zaželi! pomagali starijim su-građanima. Upoznala sam je kao korektnu suradnicu, pa vjerujem da ćemo u istom tonu i dalje surađivati, baš kao i sa svim gradskim službama. Što se međunacional-nih odnosa tiče, tu nema nekih tenzija. Za kraj, podsjećam da se u početku oktobra održavaju dopunski izbori za jednog člana ili članicu mo-a Veljun te za predstavnika naše zajednice u slunjskom Gradskom vi-jeću, a to nam je šansa da u još većoj mjeri poboljšamo živote ljudi.

■ M. Cimeša

Svi nestali moraju biti ravnopravni (Foto: Davor Javorović/pixsell)

Izjava predsjednika Srpskog narodnog vijeća povodom važnog datuma

Srbija traži 1.606 nestalih osoba, od čega za njih 647 zahtjevi nisu podneseni prema kriterijima Međunarodnog crvenog križa i nalaze se na ‘operativnoj listi’.

— Navedene brojke pokazuju da je potraga za nestalima stvar odgovornosti i Hrvatske i Srbije te da uspješnost procesa traže-nja, ekshumacije i identifikacije ovisi o njihovoj suradnji. Ta je suradnja zastala

u definiranju protokola o suradnji i u potrebnim sastancima na odgovarajućem političkom nivou. Zbog tog zastoja trpe humanitarna strana posla potrage za ne-stalima i politički odnosi između Hrvatske i Srbije – naglasio je Pupovac.

Srpsko narodno vijeće tom je prilikom još jednom manifestiralo svoju zainteresi-ranost za ubrzanje procesa rješavanja pita-

nja nestalih. Ta zainteresiranost proizlazi koliko iz dosadašnjih aktivnosti Vijeća u procesu utvrđivanja sudbine nestalih, posebno kroz suradnju Hrvatske i Srbije, toliko i činjenice da značajan dio nestalih u navedenim brojevima Hrvatske i Srbije čine nestali Srbi iz Hrvatske.

— Na osnovi svega rečenog smatramo da je nakon tri decenije potrebno usmjeriti se u prvom redu na sljedeće: da su svi nestali, u skladu sa pravilima Međunarodnog crvenog križa, ravnopravni bez obzira na svoju nacionalnost; da se pitanju nestalih pristupi u prvom redu kao humanitar-nom pitanju i kao još jednom od načina doprinosa izgradnji povjerenja u odnosima između Hrvatske i Srbije; da predstavnici Hrvatske i Srbije stvore proceduralni okvir za razmjenu informacija, suradnju u ek-shumaciji i identifikaciji i tako otklone za-stoj do kojeg je došlo u proteklih nekoliko godina – naveo je Pupovac u ime Srpskog narodnog vijeća.

■ Novosti

Najgori su pusti krajeviVoljeli bismo da ovi prostori budu naseljeni ljudima, neovisno o njihovoj nacionalnoj i vjerskoj pripadnosti

Ubrzati potragu za nestalimaU proteklih nekoliko godina došlo je do ozbiljnog uspo-ravanja u traženju nestalih, upozorava Milorad Pupovac


79. годишњица ослобођења усташког дјечјег логора у Јастребарском

Уз присуство шездесетак антифашиста из Загреба, Карловца, Самобора, Зелине и Хрватског Загорја, у Јастре-барском је 26. аугуста обиље-

жена 79. годишњица ослобођена дјеце из тамошњег усташког логора, јединог у тада поробљеној Европи, намијењеног искључиво дјеци до 14 година старости. Под споменик страдалој дјеци, скулп-туру ‘Лик мајке с дјететом у наручју’ академског кипара Стеве Петанића откривен 1953. године, положени су вијенци и запаљене свијеће.

Све присутне, међу којима су били преживјели логораши Михајло Вељић из Загреба и Васо Давидовић из Кар-ловца, Фрањо Хабулин, предсједник саба рх и Иван Фумић бивши пред-сједник саба, поздравио је Петар Рајић, предсједник антифашиста Града Загреба и Загребачке жупаније.

Он је детаљно описао догађаје око формирања логора, увјете у каквима су условима дјеца живјела и откуд су до-везена. Испричао је да умрла и убијена дјеца нису смјела бити сахрањивана на мјесном гробљу већ изван њега, управо на мјесту гдје се налази споменик. Логор се налазио на три локације, а формиран је 12. јула 1942. године. О самој акцији ослобођења говорио је Миле Кнежевић из загребачке секције Осме кордунашке ударне дивизије. Логор су узгред, на путу према Жумберку, ослободили борци Четврте кордунашке народно-ослобо-дилачке ударне бригаде под командом народног хероја и генерала Николе Ви-довића. Дио ослобођене дјеце наставио је пут с партизанима на Жумберак па на

Кордун, дио их је смјештен код обитељи по околним селима и Загребу, а дио је остао у логору. Нека дјеца су из удомље-них фамилија поновно враћена у логор. Многе од њих од сигурне смрти спасила је Диана Будисављевић.

— Ја сам данас међу ријеткима пре-живјелима из јединог дјечјег логора у Европи. Окупљамо се овдје сваке године да свједочимо истину и испра-вимо покушаје прекрајања повијести од неких повјесничара и политичара. Као преживјелом логорашу и свједоку догађаја, жао ми је да данас нетко тко је рођен много касније покушава увје-рити људе да су чињенице другачије

– казао је Михајло Вељић ( 1930.). Васо Давидовић (1932.) је испричао да је с мајком те петеро браће и сестара завр-шио у логору након усташко-њемачке офензиве на ширем подручју Козаре та да су усташе из мајчиних руку отели најмлађег брата чија судбина је остала непозната, као и она његове мајке.

Кроз логор је прошло скоро 3.200. дјеце, а у року од два мјесеца, према свје-дочењу мјесног гробара Фрање Иловара, убијено је и умрло око 500 дјеце, десетак дневно у просјеку. Ни овог пута на коме-морацији није било никог од представ-ника града Јастребарског који тврде да ту није био дјечји логор већ дјечји дом за смјештај сирочади.

— Ако је држава утемељена на анти-фашизму како пише у Уставу, то онда значи својим понашањем мора пока-зати да поштује оно што је записано у том темељном државном документу. То значи да мора из темеља измијенити однос према повијесном ревизионизму.

То подразумијева престанак било каквог подилажења заблудјелим поклоници-ма усташтва, а то тражи и нови однос према ноб-у, њеним судионицима као и према споменичкој баштини. Нажалост, наша реалност одражава неку другу Хрватску, ону загледану у прошлост и то у најмрачније поглавље своје прошлости. Овдје дјеца нису била збринута. Ово је био дјечји логор који су водиле и Степинчеве редовнице. Дјеца ту нису била својом вољом или вољом својих родитеља, већ супротно. Овдје није било радости дјечјег одрастања – казао је Фрањо Хабулин, осврнувши се на недавно обиљежавање Дана жртава тоталитарних режима.

— Реагирали смо тим поводом. Делега-ције Владе углавном су полагале вијен-це на мјеста за која они сматрају да су тамо сахрањене жртве комунистичког режима. То значи изједначавање фа-шизма, нацизма и комунизма, а ако је комунизам у питању онда је то једнако антифашизам. Припремамо и састанак с највишим представницима државне власти на којем ћемо разговарати о доношењу измјена и допуна казненог закона, везано уз забрану нацифаши-стичког знаковља, поздрава и одора. Надам се да ћемо бити у томе успјешни. Тај би се састанак требао догодити у другој половици деветог мјесеца. Же-лим вјеровати да ће то учинити Влада и хдз који је на челу те коалиције. Ако нетко то може учинити, то је онда само хдз-ова власт – сматра Хабулин.

■ Милан Цимеша

Свједочење о истиниОвдје дјеца нису била збринута. Ту нису била својом вољом или вољом својих родитеља, казао је Фрањо Хабулин

Васо Давидовић, Фрањо Хабулин и Михајло Вељић

Ослонац младима

Српско привредно друштво Привредник из Загреба у протеклој школској/академ-ској години стипендирало је укупно 80 талентираних

ученика и студената из свих крајева Хрватске. понајвише из запуштених и економски неразвијених крајева. Уочи почетка нове школске/академс-ке године, као и до сада, интензивно прикупљају средства за стипендирање талентираних ученика и студената слабијих материјалних могућности. Годишња стипендија за једног учени-ка износи 5.000 куна (око 700 еура) и 10.000 куна (око 1.300 еура) за студента.

Ове године у сврху прикупљања средстава за стипендирање покренули су и јавну кампању ‘Ослонац младима’ у коју су се већ укључиле познате јавне личности (Момчило Бајагић Бајага, Горан Богдан, Воја Брајовић, Светлана Бојковић, Ида Престер и Никола Пејако-вић) (погледајте овдје). Сви они позивају људе који препознају важност образо-вања и улагања у младе људе, да помогну у овој преважној добротворној мисији.

Први ‘ослонац младима’ својом личном донацијом постао је патријарх српски Порфирије. У овој академској години он ће путем Привредниковог фонда Владимир Матијевић школова-ти чак десеторо одличних студената с различитих факултета и из различитих крајева Хрватске.

— Порфирије је и за вријеме свог служ-бовања у Загребу, као митрополит заг-ребачко-љубљански, увијек подржавао и помагао наш рад и наше стипендисте, а то, ево, наставља и с највишег трона у Српској православној цркви. Знајући да тиме не само да помаже бројне младе људе и њихове обитељи, већ даје и примјер многима широм свијета да је даривање благослов који се вишеструко враћа појединцу и заједници – из-вјештавају из Привредника.

— Привредник је друштво које је тради-ционално, од свог оснивања у Загребу 1897. године, било везано за Цркву. Стога смо посебно радосни да патријарх препознаје нашу мисију и охрабрени ћемо наставити да устрајемо у нашем раду, а то је помагање младих људи да се школују и да, знајући тко им је пружио подршку, сачувају и свој кул-турни и национални идентитет и буду на корист и понос свог народа и своје земље – кажу у Привреднику.

■ Новости

ИНФО

Патријарх

са стипендистима


Попис анонимних

Јесу ли е-Срби будућност Срба у Хрватској?

Хоће ли ускоро у Хрватској е-Срба бити више

од Срба? Хоће ли Срби постати ‘мањина’ уну

тар српске националне мањине? Питања су то

која се отварају пред попис становништва 2021.,

најважнији статистички пројект у десетогодишњем

раздобљу, а који би могао утјецати на бројна ко-

лективна права припадника мањинских заједница.

Уочи почетка пописа становништва које се одр-

жава ове јесени, Српско народно вијеће уз подрш-

ку других српских организација у Хрватској покре-

нуло је кампању за припаднике српске националне

заједнице под називом е-Србин, која за циљ има

потакнути грађане српске националности да се

слободно изјасне о својој националној припадно-

сти путем Владиног сустава е-грађани. На попису

становништва 2021. први је пут отворена могућност

да се особе које су е-грађани саме попишу и та

је могућност, по ријечима организатора, особито

значајна за националне и друге мањине јер им

омогућава у потпуности слободно изјашњавање,

без страха од нежељених учинака изјашњавања и

од дискриминације.

Иако је видљиво да су отворени облици дис-

криминације на темељу националне припадно-

сти у Хрватској у опадању, чињеница је да је и

даље огромном броју припадника националних

мањина, посебно Србима, отворено изјашњавање

проблематично па га избјегавају уколико оно није

нужно. Изјашњавање пред потпуно непознатим

људима у властитом дому за многе уистину пред-

ставља потенцијалну неугодност и одвратит ће их

од изјашњавања. Стога је иницијатива е-Србин у

могућности самопописивања кроз сустав е-грађа-

на препознала идеалну прилику да грађанима

приближи могућност и бенефите е-изјашњавања.

Оно што је проблематично у кампањи е-Србин је

чињеница да нагласак у њој није стављен на охра-

брење грађана да се слободно изјасне без обзира

на форму изјашњавања и на одашиљање поруке да

национална припадност није и не смије бити разлог

за било какво уздржавање, страх или нелагоду, већ

се промовира начин који омогућава изјашњавање,

а да ‘нитко’ за то не зна, односно да та информација

остане позната искључиво државним тијелима који

ту информацију посједују. Такав приступ, иако се

можда може показати ефикасан у смислу повећања

броја изјашњених, не одашиље поруку вриједну

промовирања. Стигматизација и дискриминација

темељени на националној припадности не рје-

шавају се скривеним изјашњавањем, већ управо

супротно, јавним промовирањем вриједности мул-

тиетничности и мултикултуралности и отвореним

супротстављањем наративима који потичу нацио-

налну мимикрију. Припадност некој од национал-

них мањина једнако као и припадност било којем

народу у сваком је нормалном друштву чињеница

која апсолутно никога не вријеђа, не угрожава ни

узнемирава. Промовирати начине изјашњавања

националне припадности који омогућавају ‘ано-

нимно’ изјашњавање значи продубљивати статус

кво и потпомагати наратив по којем је мањинска

национална припадност непожељна и вриједна

скривања.

Но имајући у виду да је кампања е-Србин ско-

вана прије свега по политичким мјерилима, њена

главна порука не треба чудити. Циљ кампање

прије свега је осигурати статистичку бројност Срба

у јединицама локалне и регионалне самоуправе

јер управо о њој овиси број саборских заступника,

замјеника жупана, градоначелника и начелника те

вијећника у жупанијама, градовима и опћинама.

Уставни закон о правима националних мањина

везао је бројна мањинска политичка права уз њи-

хову бројност, па је тако на снази правило да се

припадницима националних мањина, којих има

више од 1,5 посто у укупном становништву Репу-

блике Хрватске, јамчи најмање једно, а највише

три заступничка мјеста припадника те нацио-

налне мањине у Сабору. Такођер је прописано да

припадници националних мањина у опћинама

и градовима у којима судјелују у становништву

од 5 до 15 посто имају право на једног вијећни-

ка – мањинског представника у представничком

тијелу. Ако судјелују у становништву опћина и гра-

дова с више од 15 посто те у жупанијама с више од

5 посто, припадници националних мањина имају

право на размјерну заступљеност у представнич-

ким тијелима. Ако се не постигне заступљеност

представника националних мањина у представ-

ничким тијелима јединице самоуправе, расписују

се допунски избори.

Уставна математика је јасна и она не прави раз-

лику између Срба и е-Срба. Стога треба имати раз-

умијевања за организаторе иницијативе. Попис

становништва је пред вратима и није вријеме за

теоретска разглабања и идеалистичке глупости.

Сада је вријеме за осигуравање бројног стања, на-

кон чега смо мирни десет година. Тада се може-

мо на миру, преко својих представника које ћемо

осигурати овим пописом, бавити ониме што смо

требали направити посљедњих десет или двадесет

година, а што очигледно нисмо направили. Три де-

ценије самосталне, суверене и независне Хрватске

није било довољно да се Србима, као и припадни-

цима других националних мањина, омогући да

буду управо то што јесу без икаквих задршки. Када

је већ тако, није крај свијета прибјећи рјешењима

модерне технологије и омогућити људима да се у

миру властите анонимности изјасне о својој при-

падности. Могло би се рећи да без е-Срба нећемо

моћи заштитити уставна права Срба јер упитно је

има ли их (нас) довољно да се заштитимо сами.

■Душан Цветановић

Туш или када

Свако ново доба носи и смену идеја и идеала.

На колективном плану та смена често прође

у одрицању од претходне традиције и чак

у горљивом контрирању. Младе идеје најпре се

формирају у супротности према некој референтној

вредности... Тако су се и уметнички правци смењи-

вали у жустром одбацивању претходне традиције

и ‘заблуда очева’, али и идеологије, друштвена

уређења, државе. Неки принципи су изгледа свев-

ремени. Чак и данас кад у напреднијим друштвима

влада некаква слобода мишљења, изражавања,

толеранција... Чак и данас се многе историје, тра-

диције, наслеђе – поричу како би се створиле неке

нове вредности.

Кад 27. септембра пописивачи буду зашли по

домаћинствима и становима да забележе колико

је становништва, какво је то становништво и како

и где живи, неће се много изненадити. Стручњаци

су предвидели оквирни исход, макар по главним

питањима која се тичу укупног броја становника.

Становима и домаћинствима ће већ мало теже

ући у траг и класификовати их. Не само луксузне

викендице, непријављене виле политичара, па и

терасе недодирљивих естрадњака са домољубним

набојем..., већ ће тешко бити ући у траг и многим

грађевинама које пак њихови власници не скривају

због пореза и опасности од испитивања порекла,

већ им се црвене налепнице о употребљивости.

Тешко ће бити ући у траг свим тим објектима, без

обзира на то да ли се налазе на потресом погођеној

Банији или на неким атрактивним плажама...

Тешко ће бити утврдити и положај у којем ста-

новници обављају основне хигијенске процедуре.

На питање из упитника о томе да ли у купатилу

имају туш или каду, многи могу одговорити лаж-

но. Пописивача не морају да пусте преко прага,

могу му одговарати, како стоји на страницама

Државног завода за статистику, и ‘на ходнику или

испред врата’, па он неће моћи да провери исти-

нитост исказа. Додуше, за давање лажних пода-

така предвиђене су казне, но тешко да ће оне у

потпуности искоренити манипулацији настројене

појединце.

Неће бити лако пописивачима ни да детектују

многе родбинске везе. Јер на питање о броју живо-

рођене деце неће свим мушкарцима бити лако да

одговоре, па чак и да имају најбољу вољу да дају

прецизан податак.

Можда ће и покоје неформално животно пар-

тнерство са особом истог пола бити затајено. Ако

испитивани партнер процени да његова заједница

не би наишла на симпатије пописивача или ако

је партнерство необавезно, пролазно, ‘без обаве-

за’. Она формална партнерства су већ неко време

у Хрватској озакоњена, па ту неће моћи да буде

много врдања.

А поред непријављене луксузне имовине, по-

рушених домова за које мало ко осим несрећних

станара мари, поред када и тушева и понеког

хомосексуалца, пописивачи ће имати проблем и

са утврђивањем тачног броја Срба. Они су још и

највештији у заобилажењу истине. Како је данас

вероисповест и националност постала субјективна

карактеристика, тешко је и Србима самима да се

одлуче. Ову врсту слободе досада је мало ко у овој

мери конзумирао попут Срба у Хрватској. Код њих

је у највећој мери национална и верска припадност

ствар ‘осећаја’. Други обично наследе од родитеља,

дедова, предака ту одредницу, па чак и ако не маре

много за њу – из поштовања је се не одричу. Са

Србима је ствар другачија, барем са онима који су

одлучили да је дошло време за смену традиције

и да претходну треба заборавити и одредити се

према њој негативно, јер се не може помирити

са новим тековинама. Била та одлука наметну-

та или је дошла природним током, они се крију,

довијају, претварају, преображавају... Својој деци

дају неутрална имена која се могу подвести под

различите групе, како би избегли да буду проказа-

на. Пописивачи их не могу уловити чак и кад могу

лако проверити порекло, крштенице родитеља,

натписе на надгробним споменицима... Јер то је

постала ствар осећаја. А осећаји су променљиви.

Тако док са билборда и новинских страна разли-

чите кампање и контракампање позивају грађане

да се на предстојећем попису изјасне на одређен

начин, тешко је не запитати се која је сврха пописа

ако је већ у толикој мери присутан субјективни

фактор, право избора на који се може утицати

обичним билбордима. Попис становништва тре-

бало би да служи као један од објективних начи-

на да се утврде недостаци и могућа побољшања

јавних политика, да се рецимо боље испланирају

капацитети у здравственим установама или вр-

тићима, превоз и друге сфере живота. Међутим, уз

уобичајене податке, одређен број становника суо-

чиће се и са ‘осетљивим’ питањима. А ту неће бити

тешко да се представе са лажним осећањима. Није

то случај само у Хрватској. Етничка и верска при-

падност, као и матерњи језик, могу бити осетљива

питања у многим земљама и неке државе чланице

Европске уније чак не прикупљају такве податке

приликом пописа. еу ипак не спречава државе чла-

нице да прикупљају такве податке ако сматрају да

је то у њиховом интересу.

Зато и не чуди да се у јавности најгласније говори,

а кад су Срби пред пописивачима у питању најтише

– о националној структури становништва. Јер ту

постоје традиције са којима изгледа треба раскр-

стити, које, колико год биле незнатне, угрожавају

нови поредак. Јер нација је превазиђени концепт,

старомодан, застарео. Наравно, српска нација, не

и друге. Друге су богатство различитости.

■ Оливера Радовић

#1133, petak, 3. rujna 2021.

ПРИВРЕДНИК #157

Издаје Српско

привредно

друштво

’Привредник’

Утемељено

1898.

Фото: Марин Бакић

У својој књизи ‘Идеја културе’ Тери Иглтон

каже како се у модерно доба култура раз-

множила на пуно ‘малих култура’, од по-

стмодерне до турбофолка и назад, а посљедица

таквог стања је бесконачно културно шаренило,

понекад сумњиве квалитете. Истински вриједна

култура данас се, како се чини, повукла у мале

градове, далеко од ужарене гомиле и јефтиних

шљокица. Једна од таквих малих средина јест

градић Рашка у југозападној Србији, за који да-

нас не зна баш пуно људи, али који је прије неких

700 година био средиште средњовјековне српске

државе и кључна раскрсница путева за трговце,

градитеље и војнике, на све четири стране свије-

та. А тај дух сусрета различитости у овом граду

устрајно живи и данас. Тако се у Рашки већ 27

година одржавају Рашке духовне свечаности, о

којима смо већ писали као о културној манифе-

стацији од прворазредне вриједности. Ове годи-

не одржане су од 15. до 19. аугуста.

Када људи чују да су неке свечаности духовне,

обично одмах помисле на попове који си нешто

мрмљају у браду (што је већ само по себи попри-

лична предрасуда), но оно што Рашке духовне

свечаности заиста јесу јест расцвјетани фести-

вал културе какав се у пуно већим срединама

само пожељети може. Оно ‘духовно’ везано је уз

оближње манастире, Сопоћане, Градац, Студе-

ницу и друге и тко год дође пред њих, схваћа да

се ради о живој радијацији која на тим мјестима

струји од давнина, а не само о грађевинама на

Унесковој листи заштићених споменика културе.

Свечаности су ове године отворене у препуној

дворани Центра за културу разговором, под на-

зивом ‘Тамо и овде са књигама’, с Владимиром

Пишталом, данашњим управником Народне би-

блиотеке Србије, некадашњим професором на

неколико америчких универзитета, прозаиком

и пјесником, који је писао награђиване рома-

не о Николи Тесли и Иви Андрићу и озбиљне

радове о балканском хумору, Корту Малтезеу и

вишеструком идентитету српских исељеника.

‘Маштам, дакле јесам’, рекао је у једном тренутку

Пиштало. Одржана је и трибина посвећена џезу

и рокенролу, уз реномиране зналце ових права-

ца, да би прва вечер завршила уз музицирање на

пјесме Реја Чарлса уз присуство, између осталих,

неколицине одушевљених монахиња из споме-

нутог манастира Градац.

Већ при првом сусрету с Рашком и тамошњим

фестивалом човјек осјећа да се налази на добром

мјесту. Градић је мали и шармантан, окружен зе-

леним брдима, домаћини су једноставни и ис-

крено љубазни људи, а програми су разноврсни

и сваки од њих на свој је начин узбудљив.

Други дан је био нарочито динамичан: прво

смо судјеловали на поподневној трибини под на-

зивом ‘Има ли Италије после Југославије – о кул-

турним везама два народа који се воле’, на којој су

говорили људи који су у Италији дјеловали или у

њој и данас живе: писци Ото Хорват, Вуле Журић

и Милисав Савић. Југославени су преко веспи из

Венеције, траперица из Трста и пјесама из Сан

Рема, речено је, вољели Италију, док су Талијани

према Балкану углавном имали предрасуде. Ту

маглу, нарочито у 1990-има, распршили су тек

Кустурица и Бреговић. Италија се данас налази

у некој врсти изазовног периода у којем се бави

претежно собом, док су њене средњовјековне

везе са Србијом биле много чвршће и живопис-

није, закључено је на трибини.

Друга важна одредница Рашких духовних све-

чаности јест та – а то је типична карактеристика

виталних културних догађаја – да не знате уна-

пријед што можете очекивати од неког програма.

Наслови су интригантни, теме важне, а гости раз-

барушени. Један од таквих разговора, који је био

најближи одредници ‘духовног’, вођен је на тему

‘Гдје је Бог када је тешко?’, а тицао се заправо и

вјерника и атеиста. Јер сватко поставља то питање

онда када је заиста тешко. Нетко понизно, нетко

у очају, нетко у бијесу. О овој теми бриљантно је

говорио професор Факултета драмских умјетно-

сти на Цетињу Синиша Јелушић. Он је искрено

признао да на тему Бога и патње нема у џепу спре-

ман одговор, али да осјећа како данашњи човјек

наликује на Сизифа који узалудно гура свој камен

узбрдо, али притом губи сваку наду јер не види ме-

тафизичку перспективу и смисао свога постојања.

Отуда толики неред, депресија и силна разарајућа

енергија људи, које видимо свуда око себе. За по-

четак, ‘треба пољубити рану свога брата, вољети у

слободи, исправљати увијек само себе, а не друге,

и учинити напор љубави и према ономе тко ти није

баш најмилији’, закључио је професор Јелушић.

Услиједила је на истој позорници награђивана

представа Београдског драмског позоришта ‘Тр-

пеле’, о женама које су заиста тешко трпјеле. То је

била прича о неким стварним женама, из наших

крајева, које би слободно могле бити наше сусједе,

сестре или знанице, које су након тешких патњи у

очају убиле своје мужеве и након тога биле осуђе-

не на дугогодишњу робију. Раздрагана публика

првих вечери сада је занијемјела. Но слоган ово-

годишњих свечаности гласио је ‘Бити, наравно’,

односно достојно постојати, што без сумње говори

о посвећености овог фестивала пријатељству и ра-

дости живота, унаточ свему. У том смислу је било

незаборавно искуство слушати повјесничара из

Пореча Гаетана Бенчића како у цркви манастира

Градац из 13. вијека тумачи средњовјековне везе

сакралне архитектуре од Венеције преко Смеде-

рева све до Цариграда, потврђујући да је осим ра-

това хисторија пуна прожимања различитих људи

и њихових снова, без обзира на вјеру и нацију. У

таквој атмосфери представљена је и књига ‘Сенке

наших предака’ Ђорђа Матића, рођеног Загреп-

чанина, с адресом у Поречу и Амстердаму, који

се у овом опсежном есеју позабавио прецима, од

Његоша, преко Вука Караџића и Стевана Мо-

крањца, до Васка Попе, Данила Киша и многих

других, све до Крлеже, који су били важни за читав

овај простор. Како је рекао Матић, он то наслијеђе

‘чува у себи као снагу и као муку, једнако’.

Рашке духовне свечаности затворене су на нај-

бољи могући начин, концертима двојице вели-

ких музичара, Стефана Миленковића и Матије

Дедића. Овај прворазредни фестивал показује,

између осталог, да би се понекад требало одва-

жити и отићи у какво мјесташце, као што је Рашка,

да би се тамо доживјело нешто заиста велико. ■

Фестивал

културе

какав могу

пожељети

и пуно веће

средине

пише Бојан

Муњин

Сусрет различитости у РашкиНа Рашким духовним свечаностима, као и свим виталним културним догађајима, не знате унапријед што можете очекивати од неког програма. Наслови су интригантни, теме важне, а гости разбарушени

Наступ Стефана

Миленковића

3 ПРИВРЕДНИК #1133, petak, 3. rujna 2021.

Заљубљен у књиге још од малих ногу у

родној Рашки, писац Милисав Савић (76)

читав је живот трагао за ‘бандитском лите-

ратуром’, за аутентичним јунацима разбарушене

биографије, који живе живот и не фолирају се. У

младости је припадао групацији бунтовних бео-

градских студената који су те 1968. јуришали на

небо. У зрелим годинама је схватио да су друштво,

политика и свјетоназори комплексна и хировита

ствар. Написао је гомилу романа, прича и есеја,

који су вишеструко превођени и за које је добио

сијасет награда, међу њима и нин-ову награду

1991. за роман ‘Хлеб и страх’. Ту награду је одбио

и то је био, како је касније објаснио, ‘наивни по-

кушај да се заустави навала пљувања и бљувања

у јавном дијалогу’. Био је уредник бројних часо-

писа, од ‘Младости’ и ‘Студента’ до ‘Књижевне

речи’ и ‘Књижевних новина’, и 20 година уред-

ник и директор респектабилне издавачке куће

Просвета. Познавао је бројне писце, од Пекића

и Булатовића до Киша и Павића. Сјећа се како

му је Иво Андрић одбио интервју за његове сту-

дентске новине и како му је прогањани Милош

Црњански, када се из емиграције вратио у Бео-

град, испод врата свог стана дотурао текстове за

књижевне часописе. Уредио је антологије аме-

ричких, аустралских и талијанских прича, али и

антологију под називом ‘Најлепше српске приче’.

Као доктор наука из подручја књижевности био

је професор на катедрама у Њујорку, Лондону,

Фиренци и Лођу, али се у литератури више залагао

за луцидност талента, а мање за научено знање,

за које сматра да је данас превладало. ‘Диониса,

бога баканалија, победио је Аполон, бог разума’,

говорио је. Пропутовао је читав свијет, али за свој

родни крај, који је између осталог описао у прича-

ма ‘Младићи из Рашке’, остао је везан читав живот.

Рођени сте у Рашкој, градићу у југозападној Ср-

бији. Тај крај у који се стално враћате и у њему

дјелујете, према романима и књигама које сте

о њему писали, представља далеко више од ге-

ографског мјеста из којег сте потекли. О чему

се ради?

Књижевност не може без географије. А у геогра-

фију спада и завичај, који је по многима незгодан

и за писца сувишан пртљаг. Јер писци су у бити

луталице и скитнице. Апатриди. Али није се лако

отарасити завичајног кофера. То је она стрма,

болна андрићевска, вишеградска или рашчан-

ска стаза које ћемо се сећати целог живота. Тако

завичај, код већине писаца, постаје место првих

неспоразума са светом, првих патњи и пораза,

који могу бити и подстицајни за стваралаштво.

Али завичај је и једна врста изгубљеног раја, ар-

кадије, свега лепог и топлог у овом ужасном све-

ту. Мој прави завичај је ипак уметност, пре свега

литература. Ту се осећам као код куће. Тако на

пример моја заинтересованост за рашке манасти-

ре и њихово сликарство, о чему сам доста писао,

није толико завичајне колико естетске природе.

Границе немају будућност

Ипак, Рашка је простор који је био средиште

средњовјековне српске државе. Да ли је и ко-

лико је хисторија важна за људски живот и како

је она дјеловала на вас?

Преводилац,

уредник и

књижевник

који је 1991.

одбио нин-

ову награду

разговарао

Бојан Муњин

Милисав Савић Мит о Косову најпре су забележили хрватски писциТадашњи балкански или југословенски простор, о коме је писао Бенедикт Курипешић који је 1530. пропутовао овим крајевима, био је по много чему јединствен: Хрвати су певали о Милошу Обилићу, али и Срби о хрватским и мађарским јунацима, од којих се неки чак боре на Косову. Нажалост, распад Југославије је означио и крај тог балканско-југословенског простора


Нисам поклоник историје. Бар кад је у питању

књижевност. Историја често тражи од књижев-

ности да јој обавља посао кућне помоћнице: да

јој улепша просторије и почисти ђубре из дво-

ришта. Да јој подари неки виши смисао, мада га

она, историја, често нема: то је прича буке и беса,

безумља и апсурда. Сматрам да је једна од улога

књижевности да све то доводи у питање. Па и

такозване историјске истине, и велике и мале.

Не тражим ни замену улога: да историја служи

књижевности. А историја по сваку цену покушава

да се угура у кућу књижевности: ако не усправно,

онда пузећи, ако не на главна врата, онда кроз

позоре. Не треба никако заборавити да је књи-

жевност газдарица у тој кући.

Писали сте запажене књиге о манастирима око

Рашке, високе духовности и старима и по седам-

сто година. Како та радијација древне сакрално-

сти дјелује данас?

Не онолико колико би могла. За те просторе мно-

ги и не знају. Не само у свету већ и у Србији. Спо-

меници из средњег века, и они очуванији и они у

рушевинама, сведоче да је тадашња Србија била

земља високе цивилизације. У мојој књизи ‘Доли-

на српских краљева’ – а реч је о долини река Ибар

и Рашка – описао сам преко седамдесет мана-

стира, цркава и утврђења из средњег века. Међу

њима, неки по фрескосликарству и архитектури

спадају у европске врхунце свог доба: Сопоћани,

Студеница, Градац. Нажалост, у свету прича о Ср-

бији почива на двема матрицама: по првој, која је

и данас доминантна, Србија је земља примити-

ваца, убојица, пљачкаша. Племенско друштво у

закашњењу бар два века за савременом цивили-

зацијом. По другој, то је земља слободољубивих

и правдољубивих људи, коју је историја, зато што

је била на раскрсници између Истока и Запада,

обележила патњом и страдањима. Тако је о Ср-

бији писала, на пример, енглеска новинарка и

књижевница, Ребека Вест.

Као што кажете, Рашка, а и читав Балкан пред-

стављају хисторијски простор сусрета култура

Истока и Запада. Колико је такав сусрет циви-

лизацијски значајан?

Некад су културни укрштаји, а они су долазили

са свих страна, па и са Севера и Југа, излазили на

добро, некад на зло. Машта стварања (љубави)

и машта разарања (мржње) смењивале су се на

Балкану у дужим или краћим временским ин-

тервалима. Имам утисак да је машта стварања

слична Фениксу: увек се рађа из пепела који за

собом оставља машта разарања.

И ваш професионални живот и послови, као пис-

ца и професора, били су раширени у различитим

културама, од Америке и Енглеске преко Пољске

и Италије до Југославије и Србије. Која је то вр-

ста узбуђења гледати шарени мозаик толиких

различитости?

То је нека врста адреналинског узбуђења. А на

подстицању, неговању и уважавању разлика за-

снива се и уметност. Уметност не говори језиком

мржње. Уметност увек рачуна на Другог, а то често

значи да рачуна на неког ко другачије мисли. Могу

људи ратовати и убијати се око много чега, али

сигурно то неће радити због Достојевског, Мо-

царта, Микеланђела или због Крлеже и Андрића.

Лепота сигурно није спасила (и неће) свет, но сама

идеја је величанствена. Најгоре је ако се не сања.

А уметност је добрим делом и то: лепи сан.

Колико се заправо разумију често веома разли-

чити људи на овим просторима?

Словенски путописац Бенедикт Курипешић про-

путовао је 1530. године овим крајевима као члан

аустријске делегације, која је ишла на прегово-

ре са Турцима у Цариград. Одлично се на свом

словеначком језику споразумевао и са Хрватима,

и нашим муслиманима, и Србима. Мало теже је

разумевао Бугаре. У Рашкој области чуо је причу

о Косовском боју и њеном главном јунаку Мило-

шу Обилићу, о коме се, каже Курипешић у својој

књизи ‘Путопис кроз Босну, Србију, Бугарску и Ру-

мелију’, пева и код Хрвата и у његовим крајевима.

Тадашњи балкански или југословенски простор

био је по много чему јединствен: Хрвати су као што

видимо певали о Милошу Обилићу, али и Срби о

хрватским и мађарским јунацима, од којих се неки

чак боре на Косову. Мит о Косову најпре је био

забележен код хрватских и дубровачких писаца.

Тај простор који називате јединственим данас је

искројен многим границама...

Нажалост, распад Југославије је означио и крај тог

балканско-југословенског простора. Подигнуте

су границе између народа који су имали и имају

много чега заједничког и који би требало да се

боље разумеју него што је Курипешић разумео

Бугаре. Сматрам да те границе немају будућност.

Питање је само колико ће проћи времена да оне

нестану.

Књижевност изумире

Данас смо свједоци да културне специфичности

појединих крајева, друштава и народа све више

узмичу пред културом глобалне једнообразно-

сти. Да ли ће аутентичне, старе и традиционалне

културе моћи одговорити на овај немали изазов?

Нисам сигуран. Увек је било глобализације. Мали

народи, а то су и балкански, на уметничком плану

увек су пратили тенденције у свету, пре свега у

Европи. Нисмо ми измислили ни романтизам, ни

реализам, ни модернизам. И кад смо се покуша-

вали супротставити тим тенденцијама – сетите

се идеје о балканском барбарогенију, као аутен-

тичном и здравом елементу насупрот европског,

трулог, декадентног – испадали смо смешни. Оно

наше се налази само у језику, не само у књижев-

ном већ и у ширем, семиотичком смислу, и само

на тај начин ми можемо да се одупремо глоба-

лизацији, односно, шире гледано, да будемо у

дослуху са модерном уметничком мишљу, јези-

ком и праксом.

Од најраније младости сте писац, за што сте

добили бројне награде, али сте дуго година и

уређивали најреспектабилније књижевне ча-

сописе у Србији. Што бисте рекли за данашњи

тренутак литературе у Србији?

Књижевност изумире. Бар у оном класичном

виду. Нове техничке могућности – интернет,

визуелни медији – не иду на руку онима који се

служе словима. Будућност уметности је у музици

и филму.

Један сте од оснивача Рашких духовних свеча-

ности. Након 27 година овај фестивал се није

уморио, дјелује свјеже и обнавља се. У чему је

његова витална снага?

Витална снага Рашких духовних свечаности је у

њиховој елитности. Овај фестивал није подлегао

популизму и кич вредностима. Културу ствара

елита духа за елиту духа. Иако је Рашка дубока

провинција, месташце богу иза леђа, на Рашким

духовним свечаностима нема ничег провин-

цијског. Лично, ја сам гадљив на провинцијски

или паланачки дух.

Српско друштво, као и бројна друга друштва,

под разним је утјецајима сувременог свијета и

као да је све мање видљива његова културна

специфичност. Како је могуће да се таква спец-

ифичност на један добар начин поврати?

Врло једноставно. Треба да се неким традици-

оналним културним манифестацијама поврати

стари значај. Ту мислим, пре свега, на Битеф, Бе-

мус, Фест, Стеријино позорје, Октобарске сусрете

писаца. Онда кад су те манифестације у правом

смислу биле значајне, тада је Београд заиста био

свет. Могу вам посведочити о томе колико је по-

знатих уметника из Америке, Италије и Енглеске

желело да по сваку цену дође на ове манифеста-

ције. И на крају, као писац бих желео да се ство-

ри једна нова издавачка кућа, попут некадашње

Просвете, која би објавила само врхунска оства-

рења. Другим речима, у којој не би било места

за књижевну продукцију сумњиве вредности.

Култура не сме бити препуштена тржишту. У било

којој озбиљнијој држави. ■

Нисам поклоник историје. Бар кад је у питању књижевност. Историја често тражи од књижевности да јој обавља посао кућне помоћнице: да јој улепша просторије и почисти ђубре из дворишта

Фото: Wikipedia


Пре тачно стотину година, 1921. на простору

данашње Хрватске забележен је највећи

проценат становништва српске национал-

ности. Износио је тада близу 22,2 одсто. Један век

касније, 2021. године, по свим предвиђањима и

показатељима тај проценат ће износити најмање

откако се спроводе пописи становништва у овом

облику. За то једно столеће догодили су се рато-

ви, страдања и прогон, догодило се приступање

Хрватске Европској унији, које је само олакшало

ионако захуктан одлазак младих и радно спо-

собних људи.

Демографи истичу да је само у пет протеклих

година Хрватску напустило око 200.000 махом

млађих и образованих становника. Демографски

слом о којем говори демограф Стјепан Штерц

– већи број умрлих него рођених, већи број ста-

ријих од 65 година него оних од 18 година, затим

већи број неактивног становништва од броја за-

послених... био би још више забрињавајући кад

би истраживања била прецизнија. Како Штерц

упозорава, Еуростатове процене се разликују од

оних које ће показати предстојећи Попис станов-

ништва, кућанстава и станова у Републици Хрват-

ској, управо због мањкавости класичног начина

пописивања. Еуростатови подаци су, како каже, и

прецизнији и поразнији. Иако из Државног завода

за статистику наводе да су се у вези са садржајем

питања у упитнику консултовали са чак 49 ин-

ституција и државних тела, Штерц тврди да би

постојећи начин пописивања требало мењати и

да би уместо њега требало увести регистар ста-

новништва попут већине развијених европских

земаља. Такође истиче да упозорења струке нису

наишла на разумевање. ‘Хрватска има готово све

демографске параметре и трендове негативне, а

Пре тачно

сто година у

Хрватској је

било преко

22 одсто

Срба, а

колико ће их

бити данас?

пише

Оливера

Радовић

Љубав јача од статистикеЈедна занимљива иницијатива која надилази и економске баријере и националне разлике и песимизам у вези предстојећег попи-са становништва потекла је из Крњака. За-хваљујући споразуму о сарадњи са општином Трговиште у Србији, начелник Крњака Дејан Михајловић верује да ће бити и примера успешног посредовања и склапања бракова

Попис

становништва

2011. године (Фото:

Маријан Сушењ/

pixsell)


времена за политичке, идеолошке, светоназорске

и сличне расправе више нема’, истиче Штерц. А

управо се политички и слични мотиви намећу у

јавности уочи предстојећег пописа.

Да је политизација узела маха тврди и поли-

тички аналитичар Жарко Пуховски.

— Попис је на три нивоа добио надстатистичко

значење, најпре јер ће показати колика је укупна

људска маса у Хрватској, ако тако можемо рећи,

јер тако нас све третирају. Друго, јер ће показати

размере етничких мањина у односу на већину, и

треће – јер из њега произилазе бројна локална

права појединих заједница. Чим се постаје поли-

тичком темом, онда настају спорови. Један вели-

ки филозоф је давно рекао: Кад би геометријска

правила задирала у људске интересе, и њих би

људи побијали. А ту ситуацију смо искусили по-

следњих година, од Вуковара до Хрватске као

целине – каже за Привредник Пуховски и подсећа

да ће тако на Банији осим броја становника бити

забележен и мањи број домова, али да тај број

није предмет ничије кампање јер домови немају

право гласа, па нису политичко питање.

Кад су Срби у питању, сви они негативни трен-

дови који су захватили већинско становништво,

овде се осећају још интензивније, па ће укупан

број бити драстично мањи него на последњем

попису.

— Немогућност запошљавања у области у којој

живе Срби, лоша инфраструктура, уништена на-

сеља, сиромаштво, удаљеност од већих центара

и остарело становништво разлози су због којих

нема младе популације у областима у којима су

некад живели Срби или где сада чине већину –

каже историчар Филип Шкиљан објашњавајући

ове појаве.

Српско становништво мање се исељавало у од-

носу на просечне статистике у Хрватској. Разлог

за то стоји у – старосној структури. Иако читаву

Хрватску демографи већ сада називају земљом

стараца, кад су Срби у питању, просек година је

за око једну деценију још већи. Тако у општини

Крњак на Кордуну постотак удела српског станов-

ништва неће бити пропорционалан паду у апсо-

лутном броју, јер се добар део Хрвата иселио са

ових подручја.

— Старији људи тешко се одлучују на исељавање,

а српско становништво је знатно старије у односу

на хрватско. Други разлог томе је што су Хрвати у

овим условима мање толерантни на неиспуњење

очекивања, за разлику од Срба који нису ни имали

велика очекивања. Ако Србин не добије посао у

јавној управи, то га неће превише погодити јер

му то и није много реално. Али ако се то деси са

Хрватом чији је отац бранитељ, он је очекивао

пуно више – истиче начелник општине Дејан Ми-

хајловић.

На истоку Хрватске, у општини Борово, такође

се очекује мањи број становника. Не треба ни

бити демограф па то увидети, како каже начел-

ник Зоран Баћановић, јер сви у окружењу имају

познанике или пријатеље који су отишли у неке

друге земље, већина мотивисана економским

разлозима.

— На простору седам општина око Заједничког

већа општина постоји већа слобода људи не само

у изјашњавању свог идентитета већ и у пимењи-

вању неких законом гарантованих права. Верујем

да ће и изјашњавање на попису становништва

бити слободније и да ће се становници изјаснити

заиста онако како се осећају. Проблем може бити

у Граду Вуковару, не толико због изјашњавања

самог већ због притисака – говори Баћановић.

На наше питање да ли ће се смањити број Срба

у Борову као последица политичких притисака,

начелник ове општине наглашава да данас у Бо-

рову влада слобода размишљања и изјашњавања

и да сматра да ће се велика већина људи изјасни-

ти онако како се заиста и осећа.

Док је већина фактора који условљавају број-

чано стање српске заједнице релативно мерљива

и проверљива, за ову популацију је карактери-

стична још једна појава, увелике распрострањена

и позната, али тешко чињенично описива. Ио-

нако десеткована, заједница се додатно осипа

и ‘самоодрицањем’. На укупан број Срба, који ће

условити и многа права, утицаће заправо и само

изјашњавање становника.

Иако су према Закону о службеној статисти-

ци сви прикупљени подаци тајни и могу се упо-

требљавати искључиво за статистичке сврхе,

људски фактор у поступку пописивања није за-

немарив. Пред пописивачем треба изговорити

број законите или незаконите деце, извор сред-

става за живот, живите ли у партнерству с особом

истог пола и коначно оно, за Србе најосетљивије

питање – које сте националности и вероиспо-

вести. Е-попис је у том смислу и економичан и

практичан.

— То је у овом тренутку начин да се људи сло-

бодно изјасне о питањима о којима није свима

угодно говорити пред другим људима. Изрећи

да сте Србин, православац, који говори српски

језик и припада Српској православној цркви није

увек једноставно јер се неке од тих одредница

континуирано стигматизирају – објашњава Јелена

Несторовић из Српског народног вијећа.

Како је српско становништво у Хрватској у про-

секу за десетак година старије од хрватског, самим

тим је и мање упућено на коришћење система по-

пут е-грађанина, па се на овај начин и неће много

поправити статистике. А и међу онима који вешто

баратају технологијом нема много интереса.

— Они Срби који су активни у заједници виде

предности и важност слободног изјашњавања,

а осталима је свеједно, чак и кад им се предо-

чи важност пописа. Већина наших сународњака

мисли да би сва права која имају имали и да нема

наших представника, да то долази само по себи.

А само по себи ретко кад долази – истиче Дејан

Михајловић.

Јелена Несторовић, која је активно учествовала

у теренским предавањима и освештавању ста-

новништва о важности прецизног изјашњавања,

тврди да је доста неинформисаности и да држа-

ва мало ради на томе да грађанима представи

и објасни попис и начине његовог спровођења.

— Само постојање мањина у Хрватској, оствари-

вање њихових права, проблеми и страхови с који-

ма се суочавају, просечном хрватском грађанину

су, по мом мишљењу, релативно непознати – каже

Несторовић и тиме објашњава и неразумевање

неких снв-ових кампања па и нецивилизован

однос према њима.

— Има, нажалост, и страха. Бити истинит према

самом себи начин је да се против њега боримо. У

многим случајевима он нема реално утемељење,

али се неки људи нису још усудили испробати жи-

вот без страха, а камоли изборити га. Ипак, то није

само наша обавеза као заједнице, то је и обавеза

појединаца. Изјашњавање о својој националној

припадности у одређеним ситуацијама начин је

чувања својег националног идентитета. Слободно

изјашњавање мањина у Хрватској у овој и слич-

ним приликама уједно је допринос појединаца

слободи у друштву. Степен слободе у одређеном

друштву и земљи чини их пожељнима односно

непожељнима за живот – подсећа Несторовић

и додаје да део људи не разуме последице ових

статистичких питања.

— Није питање да ли је језик којом говоримо

српски или хрватски и ко како аргументује је ли

овај или онај или је све један исти. Ради се о томе

да је Хрватска одредила 33 одсто као постотак за

двојезичност. Ради се о томе да је то законски

начин да те двојезичности буде што мање, што,

у најмању руку, није израз никакве куртоазије,

пријатељства, поштовања властитих грађана и

историје њиховог постојања у овој земљи, а онда

кад се тај постотак и досегне, измишљају се изузе-

ци како би се двојезичност избегла или се локал-

ним кабадахијама допушта непоштовање закона

без икаквих последица. Одговор на то треба бити

– српски језик у пописници. То није само изричај

језичне припадности него и протест према непо-

вољном закону и према селективном поштовању

закона – одлучна је Несторовић.

И док се тренутно суочавамо са последицама

лошег планирања, неповољних економских усло-

ва, нетрпељивости и дискриминације у друштву,

предстојећи попис становништва већ сада се, по

свему судећи, свео на збрајање губитака. Међутим,

из локалних заједница можемо понекад чути да се

покушавају створити услови да млади планирају

живот и породице управо ту, да се онолико колико

економски развој дозвољава мотивишу и помогну.

Једна занимљива и неуобичајена иницијатива да

се поспеши демографија, иницијатива која нади-

лази и економске баријере и националне разлике,

потекла је баш из споменутог Крњака. Наиме, на-

челник Дејан Михајловић већ је предузео одређе-

не кораке како би смањио велики број нежења у

том крају. Модерно проводаџисање у многим је

крајевима у Србији узело маха. Посредовани бра-

кови са Албанкама из околине Скадра у многим,

првенствено руралним, деловима Србије већ су

уобичајени. Са општином Трговиште, најјужнијом

општином у Србији на самој граници са Македо-

нијом, Крњак је направио споразум о сарадњи,

односно братимљење општина. Како у Трговишту

имају контакте са припадницима албанске зајед-

нице која је релативно близу и имају добре при-

мере склапања бракова, Михајловић верује да ће

посредовање у упознавању бити успешно, те да

ће се од јесени на Кордун доселити прве ‘снајке’.

— Некоме треба помоћи око уређења стана, по-

правке аута, а некоме да се ожени или да се уда.

Можда је последњих 50-ак година запостављен

овај начин упознавања, а данас имамо јако вели-

ки број људи који живе сами, значи да у сваком

аспекту треба бити нека врста асистенције и по-

моћи људима да се реализирају тамо где нису у

стању то сами да ураде – објашњава Михајловић

ову не тако честу популациону меру коју намерава

да реализује.

Иако је позадина ове врсте склапања бракова у

много чему проблематична, све док је из добре на-

мере и док се оба будућа супружника у заједнички

живот упуштају добре воље, ово је свакако зако-

нит и неоспорно легитиман вид интервенције. И,

у случају Крњака, демографска мера. На концу, из

атмосфере неразумевања и нетрпељивости свако

би пожелео да се удаљи, али кад се живот зачини

љубављу – могу се победити чак и статистике. ■

Филип Шкиљан

(Фото: Јовица

Дробњак)

Јелена Несторовић

(Фото: Јовица

Дробњак)

Зоран Баћановић

(Фото: Радио

Борово)

Жарко Пуховски

(Фото: Горан

Станзл/pixsell)


ИМПРЕСУМ

ПРИВРЕДНИК #157

Један од највећих проблема медија у Србији

је одсуство друге стране. Тај проблем доми-

нира и опасан је. Никада у нашем друштву на

овај начин нисмо имали одсуство друге стране.

Стога Удружење новинара Србије (унс) покушава

пронаћи трећи пут који подразумева бекство од

активизма и служења. Та два пола су врло опасна

и она уништавају новинарство као ентитет слобод-

номислећих, оних који слободу заснивају на етици,

храбрости и професионализму. Без таквог нови-

нарства нисам сигуран да ћемо се моћи одупрети

политичким, економским и манипулативним при-

тисцима. Суштина је у угризу руке која вас храни,

најчешће вашим новцем – каже нам на почетку

разговора Живојин Ракочевић, предсједник унс-а

и директор Културног центра Грачаница.

‘Медиј који сурађује с Владом Републике Србије’,

тако је Твитер означио медије које сматра ре-

жимскима. Како гледате на то?

Могао бих то прихватити, да је та приватна кор-

порација огромног утицаја наручила знанствено

истраживање о стању медија у Србији па на ос-

нову тога одлучила означити режимске медије. У

овом случају реч је о креирању контекста. Један од

одговора Твитера гласи да су они тако закључили

на основу контекста, мада они покушавају креи-

рати контекст. То је неправедно. Ако једни медији

сарађују с Владом Србије, други сарађују с неким

другим. Таква раздвајања се могу радити, али је

одговорност огромна, а методологија непозната.

Што значи активизам у новинарству?

Препознајете га по томе што не разликујете но-

винара од политичара.

У српским медијима је доста хушкања. Тврди се

нон-стоп да су сви против Срба, нарочито запад,

да је злочин бити Србин и слично. Какву то јав-

ност обликује и у коју сврху?

Питање последица је важније од питања сврхе. Што

производи такав изричај и што је суштина свега

тога? Присташа сам апсолутно другачијег, аргумен-

тованог говора. Често је у државама на подручју

бивше Југославије пракса да се унутрашњи пробле-

ми прекривају пренапухивањем бесмислица. То не

може имати дубински утицај код мислећих, а они

ће одлучивати. Након толико година, оживљавање

тих слика нема великог смисла. Можда подижу

гледаност, али нисам сигуран ни у то. Не можете

озбиљно након свега схватити тврдњу да је сав свет

против нас. Је ли тај свет неправедан с позиције

некога ко је био бомбардован, коме се одузима и

кривотвори наслеђе? Јасно је да јест.

Постоји ли на Косову медијска пракса која афир-

мира међунационални дијалог?

Предсједник

Удружења

новинара

Србије и

директор

Културног

центра

Грачаница

разговараo

Марин

Бакић

Присташа сам природног преношења истине, а

то значи уважавање туђе слободе. Не можете ви

мени одређивати што је моја слобода.

унс има школу за младе новинаре. Постоје ли

млади који се желе бавити новинарством у

Србији и, ако постоје, што науче у српском но-

винарству и како се уопће може снаћи млади

човјек који жели бити новинар?

Жеља код младих постоји да се баве новинар-

ством, међутим касније најчешће испадне да

рад у великим редакцијама није материјално за-

нимљив и новинари најчешће не могу преживети

од тога, па оду у маркетинг, што је смрт свега што

су научили, или неку врст пропаганде. Припадни-

ци смо цивилизације књиге. Сада смо интензивно

у цивилизацији слике од чијег ће развоја овисити

наша професија, наша слика у свету и могућност

представљања истине. Већ се сада на тој разини

разликујемо од млађих генерација. Колико може-

мо читати? Колика нам је концентрација? Колико

млади уопште имају времена с обзиром на то да

морају радити све у редакцији, бити универзални

генији, па онда и нема времена за развој.

Каква је реалност Косова и Срба на Косову?

Косово је ентитет настао захваљујући бомбама

највеће светске силе и локалног екстремизма.

Спој тих двеју бескрупулозних и бесмислених

сила је довео до пројекта Косово, који има по-

четну фазу обележену бомбама, средишњу у којој

се схватило да нема ништа од институција, демо-

крације и слобода, те завршну, управо актуелну, у

којој сви настоје побећи без огреботина. На Косо-

ву је исто као у Авганистану, с том разликом што

ту имамо пројектирану политичко-идеолошку

љубав спрам сад-а и, макар номинално, мусли-

манског становништва, и та љубав се исплати.

Она толерише сва недела према другима, уну-

трашње недемократске капацитете, одсуство

било каквих слобода и права за било кога ко не

припада вашој слободи. Суштина Косова данас

је у томе да се од Срба очекује да пристану на

туђу етничку слободу. Ако не пристану, остаће

неинтегрисани у косовско друштво. Уколико мени

ваша слобода није једнако важна као моја, уто-

лико наш разговор нема никаквог смисла и биће

бесплодан. Разговор између Срба и Албанаца не

даје резултате јер су очекивања након 20 година

гетоизираног живота да пристанемо на албан-

ску слободу и да се тако интегришемо. Немамо

проблем с интеграцијом у швицарско, немачко

или америчко друштво, али из неког разлога се

не можемо интегрисати у косовско. Очигледно је

да се од нас тражи нешто на што као појединци,

култура или цивилизација не можемо пристати.

Погођени смо у најважније културне и цивилиза-

цијске тачке које су потпуно угрожене на Косову

и Метохији па и тај осећај угрожености поручује

да останемо ту где јесмо и да чувамо наша циви-

лизацијска остварења. Француском заповеднику

кфор-а Марселу Валентену гадиле су се бодљи-

каве жице које су окруживале наша гета, пункто-

ви, вреће с песком и оклопњаци. Одлучио је све то

склонити и поништити границе између гетоизи-

раног и већинског становништва. Дакле, одлучио

је провести малу револуцију. Волео се опустити.

Одвео нас је на забаву са својим војницима и тада

нам је рекао да Срби морају прихватити реал-

ност. ‘Французи у Алжиру нису, па смо нестали’,

рекао је. ‘Је ли катедрала Нотр Дам у Алжиру?’

питао га је неко озбиљно образован. ‘Опростите,

али питање је глупо’, казао је заповедник. Но пи-

тање није глупо, јер је наш Нотр Дам у Дечанима.

Високи Дечани су једна од наших најважнијих

цивилизацијских, духовних и културних тачака.

То је најлепша црква на Балкану и она је наше

власништво. Проблем је што смо с таквим тач-

кама у непрестаној опасности. Сви смо се тресли

када је Нотр Дам плануо. То је цивилизација. ■

Година XIV / Загреб | петак, 03/09/2021

Живојин Ракочевић Проблем медија је одсуство друге странеСтога унс покушава пронаћи трећи пут који подразумева бекство од активизма и служења. Та два пола су врло опасна

Издавач

Српско привредно друштво

’Привредник’ и Српско

народно вијеће

Главни уредник новости

Никола Бајто

уредник привредника

Никола Лунић

редактор Андреа Радак

редакција

Паулина Арбутина, Душан

Цветановић, Слађана

Чанковић, Бојан Муњин,

Дијана Савић, Оливера

Радовић, Маша Самарџија и

Драгана Зечевић

Графички уредник

Дарко Матошевић

Дизајн

Парабуреау /

Игор Станишљевић

& Дамир Бралић

Привредник се финанцира средствима

Савјета за на ционалне мањине Владе

Републике Хрватске.

Редакција

Прерадовићева 18,

10 000 Загреб

т/ф ++385 1 4854 478

[email protected]

www.privrednik.hr


Zdravko Bazdan, umirovljeni dubrovački profesor i mirovni aktivist, o ratnim i poratnim vremenima

da će jna, koja ima ustavnu obvezu štiti unutarnje i vanjske granice, tako bestijal-no i zločinački postupiti. Dok su padale granate po mojoj ulici u Mokošici, dok su ljudi vrištali, dok se moja zgrada ljuljala od direktnih minobacačkih pogodaka, tog trenutka je u meni umirala Jugoslavija. Ubrzo sam postao član Civilne zaštite Mjesne zajednice Mokošica i zapovjednik Sanitetskog voda. Pod granatama smo spašavali živote. Kad je 20. studenog 1991. jna ušla u Mokošicu, bio sam član delega-cije koja je pregovarala oko normalizacije civilnog života u čitavom bazenu Rijeke Dubrovačke – prisjeća se Bazdan. Nakon što se jna poslije devet mjeseci povukla iz Dubrovnika, s njom je nestalo stoti-njak mahom srpskih obitelji, procjenjuje Bazdan.

— Neke, meni drage ljude, nikad više nisam vidio, a brojni među njima su bili ro-đeni u dubrovačkom rodilištu. Te tragedije su tada bile i moje. I danas su. Posebno sam bio blizak s ocem jednog dječaka koji je udarao glavom o balkonski zid kad su mu roditelji priopćili da moraju napustiti stan. Bio sam dežurni u Civilnoj zaštiti kad su mi tog 25. svibnja 1992. naši aktivisti došli reći da Srbi napuštaju Mokošicu. To je za mene bio bolan poraz. Od srama i stida nisam izašao iz kancelarije atomskog skloništa. Mogao sam zamisliti u kakvim orvelovskim okolnostima su odlazile te obitelji. Brojni Mokošani su ih gledali dok su odlazili uplakani, s djecom u naručju. Ja za to nisam imao snage, iz poštovanja prema njima – govori Bazdan.

Ugrožene skupine civila mijenjale su pozicije iz mjeseca u mjesec. Nakon ugro-ženosti Hrvata pa Srba, 1993. dubrovački Bošnjaci su postali meta nakon sukoba u Bosni i Hercegovini. Bazdan smatra da bi bilo kudikamo teže da nije bilo Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava. Bio je voditelj Suradnog centra hho-a za Dubro-vačko-neretvansku županiju od 1993.

— Kada se govori o nevladinim organi-zacijama koji su odmah stale uz svakog čovjeka, prvo uz Srbe koji su bili ugroženi, a onda 1993. i uz Bošnjake, tu je na prvom mjestu bio hho. Svi smo postupali onako kako je navedeno u trećem dijelu Ustava Republike Hrvatske iz 1990., koji nosi naslov ‘Zaštita ljudskih prava i temeljnih sloboda’. To je bilo potencijalno smrto-nosno doba, koje je krasno opisao Žarko Puhovski: ‘Do podne smo branili ljudska prava i sprečavali deložacije, a poslije pod-ne smo nosili kapute na kemijsko čišćenje.’ Popljuvani. To je bilo teško, pogubno, ali herojsko doba – govori Bazdan.

Općinskom državnom odvjetništvu obratio se u dva navrata zbog anonimnih prijetnji fizičkom likvidacijom, jednom nakon članka u Feral Tribuneu 2000. kad je govorio o nestanku Dubrovčanina Kasima Kahrimanovića iz 1993. čija je sudbina i danas nepoznata. Na kraju razgovora, Bazdan nam pokazuje letak, us-pomenu na Devetu šahovsku olimpijadu u Dubrovniku 1950.

— Jugoslavija je 1950. bila domaćin Devete šahovske Olimpijade u Dubrov-niku na koju su stigli šahisti iz Njemačke, Francuske, Italije i Engleske. Sjeli su za stol pet godina nakon Drugog svjetskog rata i na terasi Umjetničke galerije igrali šah. A danas? Od rata je prošlo 26 godina. Kao da je politička, sociološka i psiho-loška klima ista kakva je bila 1995. Bilo bi krasno imati stalno u srcu maksimu Međunarodne šahovske federacije koja je 1924. osnovana u Parizu, a glasi: ‘Gens una sumus’ (Jedan smo rod) – zaključuje Zdravko Bazdan.

■ Anja Kožul

ključna pored dubrovačkog oslobodilačkog odreda, oslobodila Dubrovnik. Nema si-gurnog Dubrovnika s nesigurnim zaleđem. Stalno govore da se Trebinjci moraju ispričati, a episkop Grigorije se dva puta ispričao u prisustvu tadašnjeg dubrovač-kog biskupa monsinjora Mata Uzinića. Bivši gradonačelnik Trebinja Dobroslav Ćuk je također to uradio. Stalno traženje isprike je deplasirano. Političarima nije u interesu politički mir. Samo njihove fote-lje i napredovanje. Znaju da bi pružanjem ruke Trebinju izgubili politički kredit kod većine – smatra Bazdan.

Još od ranih dvijetisućitih pokušavao je napraviti most između dva grada, no konkretni susreti nisu ostvareni. Nakon što je 2006. održao predavanje ‘Ljudska prava u regiji’ u Trebinju uz pomoć epi-skopa Grigorija i tadašnjeg dubrovačkog paroha Gorana Spaića, Bazdan je odlučio osnovati Vijeće nevladinih organizacija Trebinja i Dubrovnika. Ideja je bila da se sastaje jednom mjesečno u oba grada, a da na tim susretima budu prisutni dubrovač-ki i trebinjski novinari.

— Želio sam da u Vijeću budu svi, pčela-ri, antifašisti, planinari. Osnivački skup planirao sam u Dubrovniku. Javio sam se direktoru jednog hotela s molbom za prostor. Prvo je pristao no kad je čuo da bi trebali doći Trebinjci, rekao mi je da ga nazovem poslijepodne jer ne zna da li će imati slobodnu salu. Nije imao snage da mi kaže da ne smije. Obišao sam jedan lokal i hotel. Svugdje isti odgovor. Nije bilo tiska-re u Dubrovniku koja je htjela napraviti najavni plakat našeg skupa. Tek u Metko-viću – prepričava Bazdan.

Ubrzo mu se javio Slaven Tolj, tadašnji voditelj art radionice Lazareti, da mu ponudi prostor. Ipak, pod pritiskom hvidra-e doga-

đaj je otkazan. Pokušaj je ugušen prijet-njama, nagrđenim plakatima i najavom prosvjeda ispred Lazareta pa se premali broj udruga odazvao na osnivački sastanak.

Bazdan je jesen 1991. dočekao u Mokoši-ci, dubrovačkom prigradskom naselju. Go-vori da su se već pojavom hdz-a koncem 1989., osjetili netolerancija i govor mržnje, da je bilo jasno da idemo prema represiji i ratu.

— No ni na kraj pameti mi nije bilo da će rat nastupiti na dubrovačkom području i

Veza Dubrovnika i Trebinja, povijesno i geografski vrlo bliskih gradova, isprekida-na je 30 godina, od opsade Dubrovnika 1991. Zvanične

političke komunikacije gotovo nema; osim pojedinačnih gesti, nije uložen značajniji napor u poboljšanje odnosa. Da nema sezonskih radnika iz Trebinja koji žive od masovnog turizma u Dubrovniku i ponekih nevladinih udruga, primarno antifašističkih, odvojenost bi bila još drastičnija. Ljudski, egzistencijalni i

gospodarski interesi pronalaze svoj put, no mnogi priželjkuju jače pomake. Zdravko Bazdan, umirovljeni dubrovački profesor i mirovni aktivist, uvjeren je da dva grada ne mogu postojati jedan bez drugog. Udru-ga dubrovačkih antifašista, čiji je Bazdan član, uskoro će se naći s trebinjskim sub-nor-om, a želja im je da 18. oktobra, kada se obilježava oslobođenje Dubrovnika u Drugom svjetskom ratu, Trebinjci dođu u Dubrovnik.

— Trebinjci su nama važni zato što je De-seta hercegovačka brigada iz Trebinja kao

Jedan smo rodNa Šahovsku olimpijadu u Dubrovnik 1950. stigli su šahisti iz Njemačke, Francuske, Italije i Engleske. Sjeli su za stol pet godina nakon Drugog svjetskog rata. A danas? Od rata je prošlo 26 godina, uspoređuje Dubrovčanin Zdravko Bazdan

Stalno traženje isprike je deplasirano. Političarima nije u interesu mir – Zdravko Bazdan


Вуковарско-сремска жупанија има највећи постотак припадника мањина

Ако је судити према речима Дамира Деканића, новог жупана Вуковарско-сремске жупаније, положај припа-дника националних мањина

у његовом мандату биће у најмању руку једнак као и до сада, ако не и бољи. Иако је реч о уобичајеном радном састанку, Деканић се недавно по први пут састао с представницима Координације већа националних мањина који су га у угод-ној атмосфери упознали с позицијом

Прошлог тједна осјечко-барањски жупан Иван Анушић посјетио је ком-панију Рицардо д.о.о. са сједиштем у Дарди, гдје

је одржао радни састанак с власником и предсједником Управе Миланом Врдољаком и с осталим члановима Управе, а потом су заједно обишли оперативно сједиште компаније у Ин-дустријској зони у Мецама, као и локацију изградње Станице за технички преглед и новог сервисног центра Рицардо д.о.о. у Пословној зони Биље.

и правима националних мањина, али и представили свој досадашњи рад те планове за будући.

У Вуковарско-сремској жупанији има десетак различитих националних мањина, а према попису становништва из 2011. године, њихови припадници чине око 20 одсто што је највећи пос-тотак у читавој Хрватској. Њих пет има изабрана већа на жупанијском нивоу, а три имају свог изабраног представни-ка. За рад представника националних

мањина и њихове активности жупанија издваја око 540.000 куна.

Светислав Микеревић, председ-ник Координације већа националних мањина истакао је након састанка да је од новог жупана затражено повећање средстава за функционисање мањин-ских већа. Повећање средстава затра-жено је због тога што од пет већа, њих четири имају запосленог секретара што захтева одређена средства. До сада се то, како кажу, некако покривало, али на-кон што је повећана минимална плата то је постала готово немогућа мисија.

Мањинци су свесни тешке ситуације у читавој држави па из споменутог разлога нису тражили неко озбиљније повећање него само симболично. Уз жупана те представнике Координације већа националних мањина, састанку је присуствовао и Срђан Јеремић, но-воизабрани заменик жупана из редова припадника српског народа, који ће у свом мандату бити задужен управо за сарадњу Жупаније с националним мањинама. Према речима Јеремића на састанку су договорене будуће актив-ности које ће радити Координација, а једна од првих биће реализација мани-фестације Дани националних мањина која је планирана да се одржи 18. сеп-тембра у месту Корођ где ће домаћин бити мађарска национална мањина.

И Јеремић је истакао да је финан-цијска стабилност како већа тако и мањинских представника веома битна, тим више јер последњих неколико година нема промена па је, за надати се, да ће се то кроз ребаланс буџета успети променити. Уз Дамира Деканића и Срђана Јеремића састанку су присуство-вали Марко Диконић, прочелник канцеларије жупана, Јоаким Ердељи, председник Већа русинске националне мањине и Душан Латас, секретар Већа српске националне мањине.

■ Зоран Поповић

Мањинци са жупаномНови жупан Дамир Дека-нић први пут се састао с представницима мањина

Траже камионџије

Недостатак на радном мјесту које може бити добро плаћено

Представници мањина на састанку са жупаном

— С предсједником Управе разгова-рали смо, између осталог, и о мањку возача камиона на подручју Осјечко-барањске жупаније те како помоћи у рјешавању тог проблема и како младе већ од почетка школовања усмјеравати и освијестити да већ од уписа у средњу школу имају осигурана те квалитетна и добро плаћена радна мјеста на нашем подручју. Одређена занимања постају дефицитарна, а твртке то саме не могу ријешити. Због тога увозимо радну снагу, а с друге стране на Заводу за запо-шљавање имамо 14.000 незапослених особа у нашој жупанији, који у овом

тренутку или немају те квалификације или нису заинтересирани за преква-лификације или за посао за који су се школовали – рекао је жупан Анушић. Власник компаније Милан Врдољак изјавио је да Рицардо д.о.о. има 265 ре-гистрираних возних јединица те да има проблем попунити и њих 200.

— Међутим, то није проблем који је настао и који се може ријешити преко ноћи. Потребно је да се и ми подузет-ници запитамо како можемо придо-нијети смањењу незапослености па и преквалификацији незапослених. Примања наших возача су између 7.000 и 15.000 куна, а у посљедње двије године обиљежене пандемијом дошло је до пада пословне активности. Сма-трам да смо кризу ипак поднијели врло успјешно – казао је Врдољак те додао да у посљедњих неколико година активно судјелују у раду прометних школа у Осијеку и Белом Манастиру те су спрем-ни стипендирати ученике, међутим касније се сусрећу с њиховом немотиви-раношћу да наставе обављати тај посао.

■ Ј. Недић

Барањски полумаратон

У суботу, 18. септембра ове године, у Копачком риту, са стартом и циљем код Дворца Тиквеш, одржат ће се 6. Барањски Фериви полу-

маратон. Догађање организира осјечки Атлетски клуб ‘Славонија-Жито’ у

сурадњи с Парком природе Копачки рит, твртком Фериви цо д.о.о., Шпортском заједницом Осјечко-барањске жупаније и Атлетским савезом обж. Полумара-тон обухваћа утрке на 21 километар, 5 километара, штафету 3×5 километара и дјечје утрке, а заинтересирани тркачи могу се пријавити на адреси https://stotinka.hr/hrv. Дјечје утрке органи-зирају се од 11:30 до 12:20 сати у више дисциплина: цицибани и цицибанке (200 м), млађи лимачи и лимачице (300 м), старији лимачи и лимачице (600 м), млађи кадети и кадеткиње (900 м) и старији кадети и кадеткиња (900 м).

■ Ј. Н.

Свечано отварање Дана културе Срба

Дејан Јеличић, предсједник Пододбора Бели Манастир скд-а ‘Просвјета’, позива заинтересиране Беломана-стирце и Барањце на

свечано отварање 24. Дана културе Срба Источне Славоније, Барање и Западног Срема (исбзс), које ће се одржати данас са почетком у 19 сати, у Етнолошком центру барањске баштине у беломанастирској Улици краља Томислава 70. Догађање орга-низирају Пододбор Бели Манастир и Координациони одбор скд-а ‘Просвјета’ из Вуковара.

У програму учествују: чланови пје-вачке групе Пододбора Осијек, женска пјевачка група Ансамбла народних ига-ра скд-а из Вуковара те пјесник Рајко Кнежевић и вјероучитељ Срђан Банда из Белог Манастира. У оквиру програма моћи ће се погледати излож-ба слика с прошлогодишње вуковарске ликовне колоније, која је одржана у оквиру прошлогодишњих Дана културе Срба исбзс. Програм је суфинанци-ран средствима Савјета за националне мањине Републике Хрватске.

■ Ј. Недић

ИНФО

Шофери, гдје сте? – питају се у Барањи

Грађани ће се такмичити у трци на 5 километара


Буквари Стеве Чутурила (1846 – 1939.) на почетку 20. вијека (1/3)

Пионир наше педагогијеПрије доласка у Црну Гору Стево Чутурило је иза себе имао значајан пе-дагошки и просвјетитељски рад. Био је учитељ у родном Дабру, Раковцу и Оточцу, наставник грађанске школе у Оточцу и Новој Градишки те управи-тељ грађанске школе у Карлобагу

Буквар или почетница – пре-ма старословенском буква (слово) – прва је школска књига, ‘наставно средство коме је циљ да почетника

увјежба у писању говора и у читању онога што је написано, односно наш-тампано’, ријечи су Стеве Чутурила, познатог педагога и просвјетитеља с краја 19. и почетка 20. вијека, писца буквара који су били у употреби више од четири деценије на простору Црне Горе, Аустроугарске, Србије, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије.

Иако данас дјеца у настави све чешће користе компјутере, таблете и мобилне телефоне, буквар и даље заузима важно мјесто у њиховом образовању, али сигурно нема такав значај какав је имао у вријеме када су настали буквари Стеве Чутурила. Он је дошао на Цетиње 1876. године на позив књаза Николе, који је знао за његове успјехе у педагошком и новинарском раду. Одмах је постављен за уредника часописа Глас Црногорца, а двије године касније постао је главни школски надзорник за Црну Гору. Тако је ушао у круг извањаца, како су Црно-горци називали интелектуалце из Лике, Далмације, Србије и Војводине који су

били позвани у Црну Гору да у недостат-ку домаћег образовног кадра, помогну развоју науке и културе.

За кратко вријеме оспособио је за рад велики број основних школа које су, док је трајао рат Црне Горе с Турском, служиле као војни магацини и болнице. Обављајући дужност школског надзор-ника, све одлуке у вези с организацијом наставе доносио је сам, а за свој рад био одговоран једино књазу Николи. Уочивши да је највећи проблем у ос-новним школама недостатак уџбеника, одлучио је да их сам напише.

Прије доласка у Црну Гору Стево Чутурило је иза себе имао значајан педагошки и просвјетитељски рад у Аустроугарској, гдје се родио и школовао. Био је учитељ у родном Дабру, Раковцу и Оточцу, наставник грађанске школе у Оточцу и Новој Градишки, управитељ грађанске школе у Карлобагу, као и наставник у Српској поморској школи у Херцег Новом. Образован по програму Дитесовог бечког педагогијума и упућен у савремена достигнућа из области науке и образовања, Чутурило се осјећао способним да напише буквар, тим прије што је већ имао искуства у писању уџбе-ника: радећи као учитељ у родном Дабру, самоиницијативно је израдио ‘Писанке

за наставу Краснописне обуке’.Поновљено издање тих ‘Писанки’, у

пет бројева, прилагођених црногор-ским школама и украшених сликама владарске куће Петровића, објавио је у Бечу највјероватније 1879. године. Пис-анке су биле у употреби и након одласка Чутурила у Србију што говори о вели-ком утицају његовог рада у Црној Гори. Писанке је Чутурило дистрибуирао и у Војну границу, односно Војну крајину.

Стево Чутурило је ‘Буквар за црно-горске школе’ написао 1879. године и штампао у Панчеву у наклади браће Каменка и Павла Јовановића. Саста-вљање Буквара је његова највећа заслуга у развоју основног школства у Црној Гори, у којој школе дуго времена нису радиле због рата с Турцима и гдје је постојао недостатак основних уџбеника. Буквар је културна јавност дочекала с великим похвалама, о чему свједочи текст у часопису Глас Црногорца бр. 42.

из те године: ‘Ово је први црногорски буквар, који је трудом и знањем нашега главног школског надзорника г. Стева Чутурила, а према најновијим резулта-тима до којих је стигла данас педагошка наука и практика у својој букварској партији, састављен и на свијет издан’.

По изласку из штампе, уџбеник је приказан као ‘Илустровани српски бук-вар’, због илустрација које иду уз слова, иако ријеч илустровани не постоји у наслову. Нови уџбеник је оглашен у часопису Застава 1879. године овим ријечима: ‘Буквар српски са сликама од С. Чутурила школског инспектора, тврдо укоричен’.

Постоје двије верзије Чутуриловог буквара из 1879. године: ‘Буквар за црногорске школе’ и ујед-но ‘Букварска читанка’ и

‘Буквар за српске школе’. Буквар за српс-ке школе није садржавао ‘Букварску читанку’ која је била саставни дио прве верзије Буквара као и издања из 1883. године. То што је ‘Букварска читанка’ у

‘Буквару за српске школе’ одвојена од Буквара било је, по препоруци штампа-ра, да би се смањила цијена уџбеника. Буквар је више пута прештампаван и допуњаван. Од читанке као саставног дијела Буквара, као у првом црногор-ском издању, Чутурило је одустао. Чи-танка је касније штампана као посебан уџбеник.

Чутурилов ‘Буквар за српске основне школе’ био је једини српски буквар на-писан ијекавским изговором, па се упо-требљавао у крајевима српског говорног подручја ијекавског изговора, који су били у саставу Аустроугарске, у Босни и Херцеговини, Далмацији, Славонији и Војној крајини. Разлика између прве и друге верзије Чутуриловог Буквара је културолошке природе. Аутор у Буквар за црногорске школе уноси, осим хришћанских, и елементе мусли-манске културе, јер се, у то вријеме, у Црној Гори настоји у образовни систем укључити и дјецу свих конфесионалних заједница.

Стево Чутурило се свестрано ангажо-вао при изради Буквара. Он је пратио достигнућа савремене педагошке науке, посебно дјела њемачких аутора која је читао у оригиналу. ‘Буквар за црно-горске школе’ написао је по методи нормалне ријечи, с упоредним читањем и писањем. Метода нормалне ријечи подразумијева учење читања тако што су ученицима била позната сва сло-ва, осим првог које се обрађује. Стари метод словкања, односно срицања, који је ученицима задавао велике тешкоће у читању, замијенио је шчитавањем. Ученик би учио једно по једно слово и спајао их у слогове и ријечи. Ријечи су биле познате ученику, што је доказ да је Чутурило инсистирао на очигледној настави.

Све примјере у Буквару Чутурило је прилагођавао узрасту дјеце и њиховом виђењу свијета. Црногорско издање Буквара користило се самостално до 1897. године, од чега петнаест година након Чутуриловог одласка.

Послије одласка из Црне Горе у Србију, 1882. године, гдје ће провести остатак дугог животног вијека, Стево Чутурило је наставио са писањем и објављивањем уџбеника од којих је свакако најважнији

‘Буквар за основне школе у Краљевини Србији’ објављен 1886. године. (Наставља се)

■ Проф. Анђелка Павић

Буквар за основне школе у Краљевини Србији

Каменко и Павле Јовановић


Stogodnjak (597)3. 9. – 10. 9. 1921: Simo Miljuš, jedan od najagilnijih komunističkih aktivi-sta, koji je bio osuđen u Beogradu na osam mjeseci zatvora, uhapšen je i u Zagrebu. Objavljeno je da je ‘Miljuš, pod zaštitom svoga zastupničkog imuniteta, u Zagrebu vodio čitavu komunističku propagandu nakon

‘Obznane’. U svom privatnom stanu, u Gundulićevoj ulici broj 55, uredio je veliku kancelariju za propagandu, gdje je i izdavao tajni komunistički list. Prilikom premetačine našao se kod njega vrlo otegotni materijal o nelegalnoj komunističkoj borbi, tako naročito o korištenju radničkih strukovnih sindikata u komunističko-partijske svrhe, o osnivanju komu-nističkih ‘ćelija’ unutar buržoaskih društava…’.

* Ministarstvo narodnog zdravlja podnijelo je zakonskom odboru na diskusiju zakonski prijedlog ‘o ogra-ničenju prodaje alkohola’. Ovim bi prijedlogom bila zabranjena prodaja alkohola (rakija, vino, pivo i dr.) su-botom i nedjeljom do ponedjeljka u 8 sati. Prijedlog je već odobrio mini-starski savjet. Protiv su se digli brojni gostioničari. U Zagrebu je predsjednik Saveza gostioničara Pavleković pri-mljen kod kraljeva namjesnika Juraja Demetrovića, kojem je kazao: ‘Solid-ne i čestite gostione i krčme imat će subotom obustavljeno točenje, a na njihovo mjesto doći će tajna točenja i krijumčarenje alkoholnih pića, kako se to sada događa u Americi. Stoga vas molim da ovo velevažno pitanje rije-šimo sporazumno, a ne jednostrano…’

* lažni član Udruženja glumaca Kralje-vine shs Mika Stojković u Crikvenici je, sa svojom kazališnom družinom, uprizorio Ogrizovićevu ‘Hasanagini-cu’. Novine su ovako izvijestile: ‘Bila je to prava kazališna bezumnost. Što će misliti strani svijet o našoj dram-skoj umjetnosti kad vidi ovakve predstave u kojima je dobra tragedija izvrnuta u lošu komediju, jer je u ovoj predstavi jedini muškarac bio sam vođa družine M. Stojković, a ostalo su bile glumice. Baš kao u Crnoj Gori prije rata…’

* službene Narodne Novine’ objavile su pravilnik o prijemu učenika u bogoslovije. U njemu uz ostalo stoji:

‘U bogosloviju Sv. Save u Karlovcima primit će se 50, u Sarajevu i Prizrenu također 50, dok će na Cetinju to biti 40 učenika o državnom trošku, a o svome koliko ih se bude javilo. Za upis u prvi razred najprije se treba prijaviti rektoru dotične bogoslovije, a zatim mu predati školsku svjedodž-bu da je svršio 4 razreda realke ili gimnazije sa vrlo dobrim uspjehom i da je vrlo dobrog vladanja. Isto tako mora predati krštenicu iz koje se raza-bire da mu nije više od 17 godina, kao i pismeni pristanak roditelja i njihovu izjavu da će uredno plaćati mjesečne uplate. Učenici s tjelesnim manama i oni kojima nije razvijen sluh, ni glas za pjevanje ne mogu se primiti…’

■ Đorđe Ličina

Скромно прослављен велики православни празник

Успење Пресвете Богородице, један од највећих хришћан-ских и православних цркве-них празника – у народну познат и као Велика Госпоји-

на – обиљежен је и на подручју Горње-карловачке епархије у суботу 28. августа. У црквама су служене свете литургије и богослужења, но у многим мјести-ма, осим црквених служби није било великих традиционалних народних збо-рова и то због четвртог вала пандемије који евидентно траје. Тако су у Врелу Кореничком свечано и молитвено прослављени празник и храмовна слава. Свето архијеријско сабрање предводио је епископ Горњекарловачки Герасим.

Вијеће српске националне мањине Копривничко-кри-жевачке жупаније органи-зовало је прошле суботе дружење вијећника и

вијећница у Друштвеном дому Велики Поганац. Дружењу се присуствовали сви вијећници с подручја Жупаније, а на скупу је било говора о постојећим и будућим пројектима за значај српс-

ке заједнице. Сви присутни имали су тако прилику чути нешто више о радовима на адаптацији друштвеног дома у Рибњаку те оснивању Српског културног центра на сјеверозападу Хрватске. Ријечи је било и о пред-стојећем попису становништва у којему ће учествовати припадници српског народа.

Предсједник вснм-а Копривнич-ко-крижевачке жупаније, Јово Ма-нојловић, упознао је све присутне са радом Жупанијског вијећа уназад годину дана, најавио почетак радова на великом пројекту Српског културног центра за подручје сјеверне Хрватске те покушао приближити важност одржа-вања пописа становништва за српску заједницу у Хрватској.

■ З. В.

Након молитви епископ Герасим је заједно са свештеницима и вјерницима осветио славске дарове, колач и жито принесене у част Пресвете Мајке Божје, заштитнице Врело Кореничког. У својој архипастирској бесједи епископ Гера-сим је истакао важност и значај празни-ка Успења Пресвете Богородице -Велике Госпојине.

— Овај празник Мајке Божије по речима Светог Оца Јустина Ћелијског јесте друго васкрсење. У првоме васкрсењу је васкрсао наш Господ Исус Христос, а у другоме његова мајка, Пресвета Богородица. Пример истинске љуба-ви, жртве и хришћанског живота јесте управо Мајка Божија кроз коју је дошло

спасење човеку и свету. Зато нека нам љубав и послушност Мајке Божије увек буду пример исправног Јеванђелског живота – казао је међу осталим епис-коп.

Традиционална прослава Велике Госпојине одржана је и у православном манастиру у Лепавини код Копривни-це гдје се окупио велики број право-славних али и католичких вјерника с подручја Копривничко-крижевачке жупаније и других жупанија те сусјед-них земаља. Ове године због епидеми-олошких мјера била је отказана забава, но одржани су нешто мањи крам и црквена служба. Вјерници су обишли знаменити лепавинску чесму с љекови-том водом и разгледали икону пресвете Богородице.

— За Велику Госпојину обавезно се иде на службу, помолити се, запалити свијеће и по свету воду на извор. То је нешто посебно. Али примијетила сам да је ове године било све нека-ко мирније, а иначе је тај дан свима посебан и увијек се слави. Послије вечерње службе људи су увијек ишли на забаву, дружити се, плесати, али тога ове године није могло бити. Некада су забаве трајале до јутра, била су и по два шатора, а уз то била је забава у Великом Поганцу на исти дан. Ово је већ друга година да нема забаве и мислим да је свима недостајала. Надамо се да ће се идуће године вратити оно како је било дуго година – рекла је Тена Бранковић, вјерница из Новиграда Подравскога.

■ М. Ц., З. В.

Обиљежена Велика ГоспојинаЗбог четвртог вала пандемије, осим црквених служби није било традиционалних народних зборова

Радно дружењеОкупљање у Лепавини

Састанак вснм-а Копривничко-крижевачке жупаније8 KRONIKA

Novosti #1133, petak, 3. rujna 2021.

17 regija NovostiTjednik za racionalnu manjinu#1133, petak, 3. rujna 2021.

Ovo nije prvi put da Twitter dijeli etikete pojedinim medijima u Evropi i šire

piše Zoran Daskalović

servisi rts i rtv, Prva televizija, Pink, B92 i Happy televizija te novine Politika, Infor-mer, Srpski telegraf i agencija Tanjug. Danas je prenio i Twitterovo objašnjenje da su eti-kete prikačene na profile medija povezanih s državom jer se njima ‘obezbeđuje dodatni kontekst o tim profilima koje kontrolišu određeni predstavnici vlada, kao i medijske institucije povezane s državom, ali i pojedin-ci koji su bliski sa ovom vrstom entiteta’. O kriterijima na temelju kojih je odabrao me-dije kojima je nalijepio etikete Twitter nije ni riječ rekao. Naknadno je tek demantirao da je algoritam odabrao medije u Srbiji koji su označeni kao provladini te šturo naveo da su prije etiketiranja ‘konsultovali zain-teresovane strane, uključujući akademike i istraživače, civilno društvo, vladu, stručne organizacije’.

rts-ova novinarka Anica Telesković u tekstu ‘Tviter na srpskim medijima: Uređi-vački algoritmi i saradničke mreže’, objav-ljenom na portalu Oko magazina, piše da su

‘odgovor na pitanje šta je zapravo sporno kod označavanja medija dobili iz Evropske fede-racije novinara (efn)’. Glavni tajnik Evropske federacije novinara Ricardo Gutierrez za rts je kazao da se efn ‘zalaže za transpa-rentnost vlasništva nad svim medijima, ali da je oprezan prilikom ovakvih inicijativa označavanja medija, koje ne izgledaju tran-sparentno ili koje izgleda nisu zasnovane na objektivnim kriterijumima’. Gutierrez je usto pozvao Twitter da ‘objavi metodologiju prema kojoj su mediji označeni, ali i da ovu novu politiku transparentnosti primeni na sve, a ne samo na državne medije, koji se, s pravom ili ne, smatraju nezavisnim’. Anica Telesković podsjeća i da je Evropska federaci-ja novinara na Twitterovo etiketiranje medija prvi put reagirala prije godinu dana, kad je američka kompanija počela dijeliti etikete i pojedinim evropskim medijima, nakon što je to učinila s ruskim i kineskim. Twitter je tada prorežimske etikete nalijepio i pojedinim medijima u sad-u, ali i Francuskoj i Velikoj Britaniji, a potom i u Kanadi, Njemačkoj, Ita-liji, Japanu, Tajlandu, Turskoj te sada i Srbiji.

Mnogi su se u Srbiji i regiji, osobito među zakrvljenim medijima i novinarima, obrado-vali Twitterovom žigosanju srpskih ‘medija koji surađuju s Vladom’, kao što se to događa-lo i u nedavnoj i bogatoj povijesti izbacivanja

‘neprijateljskih’ novina iz štamparija i trafika. Premda Twitterovo etiketiranje provladinih medija ni približno ne može biti efikasno kao što je to bilo likvidiranje novina njihovim uklanjanjem iz štamparija i kioska, ipak je, ovako kako se sada primjenjuje, svojevrsna

‘meka’ cenzura. Telesković upozorava da ‘ako je kriterijum bio kontrola nad uređivačkim sadržajem, onda Tviter, kao što to kaže efn, mora da pokaže metodologiju na osnovu koje meri nezavisnost nekog medija od političkog uticaja’, pa nastavlja: ‘Kada bi Tviter, kao što to savetuje efn, svoj posao odradio do kraja i obeležio sve, a ne samo neke medije, onda bi i zvanični nalozi ovih medija i novinara bili obeležni kao saradnici nemačke, britanske i američke vlade... I ne samo to, već bismo tako videli i ko su financijeri privatnih, a ne samo državnih medija. Odluka Tvitera da obeleži samo neke, a ne sve, nije dala kompletnu sli-ku o srpskim medijima.’

No kao što su barem neke novine u prošlo-sti uspijevale preživjeti cenzuru u štampari-jama i na kioscima, još će lakše to u današnjoj digitalnoj eri učiniti srpski i ini mediji koje je Twitter cenzorski žigosao. Stoga i Anica Telesković na kraju svog teksta Twitteru i njegovim fanovima poručuje: ‘Tviter u Srbiji ni ovim povodom ne prestaje da bude grlata javnost, za neke veći i od života. Ali je Tviter zapravo samo glasna manjina. Ova društve-na mreža u Srbiji ima do 400.000 korisnika. Neki od njih su samo algoritmi.’ ■

Prošlogodišnje istraživanje pokazalo je da su televizije i društvene mreže glavni izvori informiranja građana Srbije. Televizije su još uvijek na prvom mjestu, ali tek s nekoliko postotaka više, pa su gotovo ravnopravno s društvenim mrežama glavni izvor informira-nja za oko 85 posto srpskih građana. S po 40-ak posto ovisnika o njihovim informacijama, televizije i društvene mreže daleko su ispred radiostanica i novina, koje zajedno jedva do-sežu desetak posto utjecaja na informiranje građana. Iz tih podataka proizlazi da su za-pravo televizije glavni krivci za urušavanje medijskih sloboda u Srbiji jer međunarodni arbitri cijene da je Vučićev režim nad njima uspostavio najčvršću kontrolu. U svojim ana-lizama i ne spominju društvene mreže i kon-trolu nad njima. U suštini, najveći je krivac rts jer trećina srpskih građana izjavljuje da su mu njegovi informativni programi glavni izvor informiranja. Triput manje ih izjavljuje da se uglavnom informiraju gledajući N1 i Pink televiziju, a nešto više ih prvenstveno gleda informativne programe Prve televizije. rts, Prva, Pink i N1 televizija udarni su in-formatori za dvije trećine građana kojima su televizijski ekrani prioritetni izvori informi-ranja, a sve ostale televizije, njih 239, prvi su izvor informiranja preostaloj trećini građana.

S obzirom na činjenicu da su televizije i

društvene mreže apsolutni gospodari infor-miranja građana Srbije, nedavno odbijanje nekoliko vodećih štamparija da zbog navod-nog straha od odmazde vlasti štampaju Novu, novopokrenute dnevne novine United grupe, sliči pucanju iz topa na vrapce jer novine su odavno prestale biti ikakav faktor u kreiranju medijske scene, a njihov je utjecaj na informi-ranje građana sasvim marginaliziran. No to odbijanje ipak je izazvalo kakvu-takvu osudu barem dijela medija i novinarskih udruže-nja, ako ni zbog čega drugog onda zbog toga što je izronilo kao atavizam prošlosti, kad su štamparije i novinski kiosci služili vlastima za obračune s nepoćudnim medijima i no-vinarima. Nakon što je United medija svoje nove novine odlučila štampati preko granice, u Osijeku, prašina se brzo slegla, jer se unatoč srpskim štamparijama Nova ipak pojavila na srpskim kioscima.

Na srpskoj medijskoj sceni u međuvre-menu se, međutim, dogodio novi izvanjski udar na medije. Izvela ga je društvena mreža Twitter, odnosno privatna američka kompa-nija. Twitter je na svom ‘kiosku’ izdvojio de-setak srpskih medija i na njihovim profilima i ispod svakog njihovog posta stavio oznaku

‘Medij koji surađuje s Vladom Srbije’. Pretra-gom Twittera novinari Danasa su utvrdili da su etiketu provladinih medija dobili javni

U Srbiji je u prvoj polovini ove godine registrirano 140 novih medija. Agencija za privredne registre saopćila je da među novoregistriranim medijima

uvjerljivo prevladavaju internetski portali – registrirano je 128 novih. Ukupno je u Srbiji sada registrirano 2.608 medija. Najviše je dnevnih i periodičnih novina (941), slijede internetski portali i uređivački oblikovane internetske stranice (939), zatim radiostani-ce (335), televizije (243) i novinske agencije (27). Nekategoriziranih je medija 123. Trend osnivanja i registriranja novih medija u Sr-biji raste već nekoliko godina: 2018. bilo ih je 2.145, sljedeće godine 2.334, a lani 2.468.

No istovremeno dok se u njoj mediji množe kao gljive poslije kiše, Srbija sve više pada na međunarodnim ljestvicama medijskih slobo-da. Pad je započeo 2015. godine i traje do danas. Srpski kuriozitet je da je srozavanje na rang listama medijskih sloboda započelo godinu dana nakon što je United medija grupa pokre-nula N1 televiziju, koja se u međuvremenu profilirala kao udarna pesnica antirežimskih medija. Lošu krvnu sliku srpskih medija nisu poboljšali ni novi mediji u portfelju United grupe: još jedna televizija, dnevne novine i internetski portali, svi kritički nabrušeni prema vlasti Vučićevih naprednjaka.

Twitterov kioskGlavni tajnik Evropske federacije novinara pozvao je Twitter da objavi metodologiju prema kojoj su pojedini mediji u Srbiji označeni kao prorežimski, ali i da ‘ovu novu politiku transparentnosti primeni na sve, a ne samo na državne medije, koji se, s pravom ili ne, smatraju nezavisnim’

Utjecaj novina na informiranje građana sasvim je marginaliziran (Foto: Miloš Tešić/ataimages/pixsell)

18 Svijet NovostiTjednik za racionalnu manjinu#1133, petak, 3. rujna 2021.

Kriza u Afganistanu i potencijalni uspon terorizma

piše Tena Erceg

I prije nego što su američke trupe za-dnjeg dana kolovoza završile povla-čenje iz Afganistana, američki duž-nosnici nisu eksplicitno isključivali mogućnost poslijeratne suradnje s

tim fundamentalističkim pokretom protiv kojeg su ratovali 20 godina i na to potrošili više od dvije tisuće milijardi dolara. Ta je mogućnost postala još izvjesnija 28. kolo-voza, nakon terorističkog napada na kabul-skom aerodromu u kojemu je ubijeno skoro 200 Afganistanaca i 13 američkih marinaca. Napad je izvršila lokalna franšiza Islamske države, takozvani isis-K, a ta je organizacija u jednom danu ubila više američkih vojnika nego talibani u protekle dvije godine. Od-mah nakon napada, američki predsjednik Joe Biden u svojoj izjavi o tome talibane nije ni spomenuo, dok je general Kenneth McKenzie, zapovjednik centralne koman-de američke vojske, rekao da ‘ne postoji ni-šta što bi ga uvjerilo da su talibani dozvolili da se napad dogodi’.

Prije početka povlačenja Bidenova admi-nistracija nije namjeravala surađivati s tali-banima, no nakon što su oni započeli svoju ofenzivu osvajanja jednog po jednog grada, više nisu imali izbora. Nakon početka evaku-acije vojnika i civila između američke vojske i talibana uspostavljen je komunikacijski kanal, a talibani su pregledavali i popise imena ljudi za evakuaciju. Osim niza diplo-mata i generala, s njihovim predstavnicima susreo se i direktor obavještajne agencije cia William Burns. Burns se ondje sastao s talibanskim vođom Abdulom Ganijem Baradarom, koji je proveo osam godina u pakistanskom zatvoru upravo zahvaljujući asistenciji te američke obavještajne agencije.

I bivši američki predsjednici Barack Obama i Donald Trump također su u svoje vrijeme s talibanima pregovarali, a njihovi predstavnici u vrijeme Trumpa umalo su pozvani u predsjedničku rezidenciju Camp David. I samo povlačenje američke vojske rezultat je pregovora koje su sad i save-znici s talibanima posljednje dvije godine vodili u Kataru. Budući da nemaju iskustva u upravljanju zemljom, a budu li dovoljno politički mudri, sva je prilika da će talibani s američkom vladom uspostaviti neku vrstu

‘negodujuće tolerancije’, kako je to nazvao jedan komentator, a vjerojatno i više od toga, jezivoj ideologiji i odnosu prema ljudskim pravima unatoč.

Osim toga, u tjednu koji je prethodio ko-načnom američkom povlačenju iz zemlje, Svjetska banka i Međunarodni monetarni fond zaustavili su sve isplate prema institu-cijama te zemlje, pozivajući se na još uvijek nejasan odnos međunarodne zajednice pre-ma legitimnosti talibanske vlasti. Svjetska je banka Afganistanu u tekućoj godini bila trebala isplatiti 784 milijuna dolara, što bi ukupno od početka rata činilo oko 5,3 mi-lijarde dolara za projekte razvoja i obnove infrastrukture. I banka Federalnih rezervi u New Yorku uskratila je pristup afganistan-skim stranim rezervama od devet milijardi dolara, a s obzirom na to da je strana financij-ska pomoć prošle godine činila čak 42,9 po-sto bdp-a, za pretpostaviti je i da će talibani biti prisiljeni činiti ustupke u zamjenu za ponovnu uspostavu tih tokova novca.

Za talibane će to predstavljati priličan po-mak u odnosu na prošli put kada su vladali zemljom, u drugoj polovici 1990-ih, kada su Islamski emirat Afganistana priznavale samo tri države na svijetu – Pakistan, Sau-dijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, a režim je bio pod međunarodnim sankcija-ma zbog terorizma, kršenja ljudskih prava i trgovine drogom. Ovog puta, međutim, pri-znanje ne isključuju ni Rusija ni Kina, koja je zainteresirana za tamošnje goleme zalihe minerala među kojima su i jedne od najvećih

Talibanskiji od talibanaRasplet dvadesetogodišnje američke okupacije Afganistana, osim što je upropastio tu zemlju, uz talibane je osnažio i terorističke skupine diljem Bliskog istoka i šire, primjerice u zapadnoj Africi, odakle je za sljedeću godinu najavljeno povlačenje francuskih vojnika

Odgovornost za napad na kabulskom aerodromu

preuzeo je isis-K (Foto: Mujtaba Timoor/

Newscom/pixsell)

19 Svijet NovostiTjednik za racionalnu manjinu#1133, petak, 3. rujna 2021.

svjetskih zaliha litija, osnovne komponente u proizvodnji baterija. No više od svega tali-bani svoj povoljan položaj mogu zahvaliti te-rorizmu odnosno skupini isis-K, s kojom su u neprijateljskim odnosima i kojoj je uspje-šan napad na kabulski aerodrom također dao vjetar u leđa, a time i drugim terorističkim skupinama kojima je Islamska država uzor ili s njom surađuju.

isis-K osnovan je koncem 2014. godine na predjelu povijesne regije Horasan koja je obuhvaćala dijelove Afganistana, Irana i južne dijelove središnje Azije. Osnovali su ga nezadovoljnici iz redova afganistanskih i pakistanskih talibana kojima su se pridru-žili uzbekistanski i tadžikistanski militanti. Na vrhuncu djelovanja, nekoliko godina nakon osnutka, kotirali su kao jedna od naj-opasnijih terorističkih skupina na svijetu, s između dvije i tri tisuće boraca. Upravo je isis-K imao ‘čast’ da je Trumpova admi-nistracija na njihove položaje u istočnom Afganistanu 2017. godine bacila takozvanu majku svih bombi, najveće konvencional-no oružje u američkom arsenalu. Do kraja godine suzbijeni su na sjever zemlje, a broj boraca je smanjen na oko 1500, no prema nedavnoj objavi Pentagona, tijekom kolo-voza tisuće boraca oslobođeno je iz afgani-stanskih zatvora.

Unatoč smanjenju broja boraca nakon 2018., isis-K nastavio je činiti samoubilačke napade, a u posljednja četiri mjeseca prema podacima Ujedinjenih naroda bili su najmi-

litantnija skupina u Afganistanu, s ukupno 77 napada. U jednom od najgorih koji se dogodio prošle godine, u rodilištu kabulske bolnice ubili su 24 osobe, a u svibnju ove godine u napadu na školu također u Kabulu ubijeno je 90 ljudi.

isis-K i talibani službeno su neprijatelji, pri čemu su talibani zainteresirani isklju-čivo za vladanje Afganistanom, a isis-K za uspostavu transnacionalnog kalifata. Jednog od njihovih vođa, Omara Horasanija, koji se u vrijeme talibanske ofenzive nalazio u zatvoru, talibani su ubili čim su ušli u Ka-bul. Islamska država također je i ‘službeno’ osudila talibansko preuzimanje zemlje, a u zadnjem broju svojih novina Al Naba na-pisali su da se ‘nije dogodilo ništa osim što su obrijane tirane zamijenili oni s bradama’.

Američke obavještajne službe, međutim, vjeruju da najradikalnije krilo talibana, mre-ža Hakani, održava veze s isis-om, a prema pisanju američkih medija u tu mrežu spa-daju neki od najviše rangiranih talibanskih čelnika, dok su neki drugi robijali u ame-ričkom zatvoru Guantanamo. To bi trebalo implicirati da sadašnja generacija talibana, iako se mnogi nadaju suprotnome, ideološki nije ništa manje fundamentalistička nego što je to bila prije, osim što se sada ponašaju politički i strateški vještije.

Osim toga, i teroristička skupina Al-Kaida, iako generalno slaba, javno je pozdravila tali-bansko preuzimanje kontrole nad zemljom, a kako je nedavno napisao The Economist, s obzirom na to da sad u Afganistanu namje-rava provoditi protuterorističku strategiju na daljinu (over the horizon), koja podra-zumijeva ekstenzivan obavještajni rad, za pretpostaviti je da talibani neće htjeti sa sad-om dijeliti informacije o terorističkim skupinama s kojima surađuju, primjerice pa-kistanskim organizacijama Laškar-e-Taiba i Jaiš-e-Mohamed.

Što se tiče američkog protuterorističkog djelovanja na terenu, taj list piše da su sad-u sada nedostupne vojne baze u Pakistanu, s obzirom na to da je tamošnji premijer Imran Khan to eksplicitno isključio, dok im takvu suradnju s Uzbekistanom komplicira utjecaj Rusije u toj zemlji. A budući da više nemaju pristup blisko pozicioniranim američkim vojnim bazama, ni operacije bespilotnim letjelicama više neće biti jednostavno vršiti. U samom Afganistanu talibanski protivnici u dolini Pandžšir ograničeni su tek na manji,

sjeverni dio zemlje, što sve zajedno znači da će se sad u svojoj ‘over-the-horizon’ pro-tuterorističkoj strategiji morati puno više oslanjati na tehnologiju, bez pouzdanog partnera na terenu. Riječima bivšeg cia-inog dužnosnika Reuela Marca Gerech-ta, ‘unatoč boljoj opskrbljenosti modernih bespilotnih letjelica municijom, nedosta-tak vojnih baza i očiju na terenu unazadit će američku protuterorističku borbu puno više nego što je Biden to spreman priznati’. Američke obavještajne službe ‘imat će tek rudimentarne kapacitete za sprječavanje i ubijanje islamskih militanata u Afgani-stanu i vrlo brzo vratit ćemo se u vrijeme administracije Billa Clintona, kada smo pokretali projektile samo da bismo gledali kako nam se mete premještaju prije udara’, rekao je taj bivši dužnosnik cia-e.

Zanimljivo je i da su neki američki dužno-snici počeli davati izjave koje odstupaju od doktrine prema kojoj se terorističke skupine mogu iskorijeniti vojnom silom. Magazin New Yorker tako citira nedavnu izjavu vi-sokog dužnosnika Bidenove administracije prema kojoj se ‘ideologija ne može fizički eli-minirati’. Bivši savjetnik specijalnih snaga u Afganistanu Seth Jones magazinu je pak

rekao kako je ‘poanta da kinetička akcija ne može sama po sebi značajno ugroziti terori-stičke organizacije’. Dapače, prisjeća se novi-narka New Yorkera, američki napadi na baze Al-Kaide u Afganistanu i Sudanu 1998., koji su bile osveta za bombaške napade Al-Kaide na američke ambasade u Africi, ne samo da nisu rezultirali uništenjem Al-Kaide, već su doveli i do terorističkih napada 11. rujna tri godine kasnije.

Rasplet dvadesetogodišnje američke oku-pacije Afganistana, drugim riječima, osim što je upropastio tu zemlju, uz talibane osnažio je i terorističke skupine diljem Bli-skog istoka, pa i dalje od njega, primjerice u zapadnoj Africi, odakle je za sljedeću godinu najavljeno povlačenje francuskih vojnika. Francuska je 5000 vojnika poslala u Mali prije osam godina, na poziv tamošnjeg pred-sjednika, kako bi se suprotstavila džihadisti-ma kojih u toj regiji djeluje nekoliko tisuća. No nasilje je u međuvremenu eskaliralo, s rekordnim brojem civilnih žrtava ove go-dine, a skupine su se proširile na susjedne zemlje Burkinu Faso i Niger. S obzirom na te okolnosti, procjenjuje se da bi naglo smanje-nje broja vojnika, kakvo je najavio francuski predsjednik Emmanuel Macron, moglo imati slične posljedice kakve je u Afganista-nu imao odlazak američke vojske, naročito nakon spektakularnog povratka afganistan-skog isis-a jednim od najuspješnijih napada na američke vojnike u posljednjih nekoliko godina. ■

Uspješan napad na kabulski aerodrom skupini isis-K dao je vjetar u leđa. Oni i talibani službeno su neprijatelji – za talibane su napisali da se ‘nije dogodilo ništa osim što su obrijane tirane zamijenili oni s bradama’

Zanimljivo je da su neki američki dužnosnici počeli davati izjave koje odstupaju od doktrine prema kojoj se terorističke skupine mogu iskorijeniti vojnom silom

Talibani su pregledavali popise imena ljudi za evakuaciju (Foto: Johanna Geron/Reuters/pixsell)

Zalmaj Kalizad i Abdul Gani Baradar 2020. u Dohi na potpisivanju mirovnog

sporazuma (Foto: Wiki)


Kao i prethodnih godina, i ove godine je prilikom Međunarod-nog dana nestalih, odnosno 30. augusta, poruka porodica koje još uvek tragaju za nestalima

iz ratova 90-ih jednostavna – otvorite arhive. Poruka je to porodica, ali i Međunarodnog ko-miteta Crvenog krsta (mkck). Njihovi podaci kažu da se, više od 20 godina nakon rata, i dalje traga za 9969 nestalih, od čega najviše u Bosni i Hercegovini – 6371. Sledi Hrvatska koja još krije sudbinu 1968 nestalih i Kosovo sa 1630 nestalih osoba. Poslednje dve godine proces pronalaska nestalih nije na zadovolja-vajućem nivou, ističu u mkck.

— U 2020. godini samo 46 osobe su nađene i identifi kovane, dok su u 2021. godini do da-našnjeg dana 43 osobe identifi kovane, što je baš mali broj. Zabrinuti smo zbog ograniče-nog napretka, posebno što su porodice sve starije i voleli bi da dobiju odgovor o sudbini nestalih osoba – kaže nam Martina Fava, koordinatorka za nestale osobe mkck.

Sličnu poruku upućuju i porodice nestalih koje se po pravilu jako dobro razumeju, koje god nacionalnosti bile. Tako su predstavnici udruženja porodica nestalih sa Kosova, prvo u Prištini, a potom i u Beogradu održali kon-ferenciju za novinare.

— Otvorite fi oke i arhive, dajte informacije i izveštaje sa lica mesta za koje znamo da ih imate. Dajte nam odgovore na naša pitanja

– gde su nestala lica. Ako nemate snage pre-pustite to ekspertima – poručila je Nataša Šćepanović, članica Udruženja porodica ko-smetskih stradalnika.

Sličnu poruku imao je i Bajram Qerkinaj, iz prištinskog Resursnog centra za nestala lica.

— Ne daju nam informacije koje znaju. Samo u Prištini imamo jedno tri-četiri grobnice koje su neistražene. Informaciju sam dao ja i to 2013. godine, a ta informacija je došla od porodica. Politika sve to stagnira, posebno u poslednje vreme kada je to još intenzivnije

– kaže.On je istakao da se vlasti u Beogradu i Pri-

štini ‘ne mogu dogovoriti ni o čemu’ i da ne mogu da primene nijednu odluku oko kojih su se sami dogovorili. On je rekao da međuna-rodna zajednica pokušava da ‘održi u životu’

Međunarodni dan nestalih

porodice nestalih da bi se njihov glas ‘malo čuo’, ali je naglasio da njih ‘niko ne sluša’. Da je proces spor, potvrđuju i u mkck.

— Verujemo da regionalna saradnja mora da se pojača, među komisijama koje se bave nestalim osobama. Ne možemo da budemo zadovoljni rezultatima. Tražili smo po me-đunarodnim arhivima, a posebno tražimo pristup nacionalnim arhivama. Verujemo da više pristupa informacijama može da nas dovede do boljeg rezultata – naglasila je Fava.

Ono što su istakle porodice nestalih, potvr-dio je i Marko Milosavljević, iz Inicijative mladih za ljudska prava. Problem je, ističe on, u sastavima komisija ali i zakonskom okviru.

— Više od 20 godina nemamo zakon o nestali-ma, iako se priča da će se usvojiti, ali postoje problemi u okviru rada Komisije – kaže on fokusirajući se na primer Srbije čiju komisiju vodi Veljko Odalović. Njegovo povlačenje traži kosovska strana, odnosno premijer Albin Kurti, a zbog Odalovićevog učešća u sukobima na Kosovu.

— Postoji narativ koji se fokusira na grobnice na Kosovu, ali ne i na arhive vojske, policije Srbije koji do danas nisu istraženi. Govori se o žrtvama srpske nacionalnosti, a ne o žrtvama na univerzalnom nivou i potrazi za nesta-lima iz celokupnog perioda sukoba – ističe Milosavljević.

Tvrdi da su razlozi Odalovićevom dugom boravku na čelu Komisije – nelustrirano druš-tvo i neograđivanje od ratnih ciljeva.

— Takvu promenu možemo očekivati sa političkim promenama u vladama na teri-toriji Jugoslavije. Problem je u tome što se mnoge vlade, odnosno države, nisu ogradile od ratnih ciljeva koji su postavljeni 90-ih. One vlade, koje su nove, na te su iste pozi-cije pristale i na njima ostale. Među člano-vima vlada su mnogi koji su huškali na rat i teško je očekivati da se ubrza i efi kasnije sprovodi potraga za nestalima. To govori i otkriće masovnih grobnica kao što je Kiže-vak, gde nakon otkrića nemamo informaciju Tužilaštva za ratne zločine da li je pokrenut postupak i šta se sa tim desilo – napominje naš sagovornik.

Dodaje da uporedo sa sporim pronalaskom nestalih i lošim sprovođenjem suđenja za ratne zločine, kako u Srbiji, tako i u regionu, teče proces ‘glorifi kacije osuđenih ratnih zlo-činaca’. Podseća da je Vladimir Lazarević, koji je osuđen za ratne zločine na Kosovu, ne-davno proglašen počasnim građaninom Niša.

— A njegova je komandna odgovornost i za ljude koji su se našli u masovnoj grobnici

u Batajnici. Ako imamo te procese kako je moguće da Komisija radi i traga za nestali-ma, ako se ne ograđuje od te politike – pita se Milosavljević.

■ Dejan Kožul

Osuđen Strache

Bivši austrijski vicekancelar i lider desno-nacionalističke Slobodar-ske stranke fpö Heinz-Christi-an Strache prošlog je petka 27. kolovoza zbog korupcije osuđen

na 15-mjesečnu uvjetnu zatvorsku kaznu. Strache je, naime, pomogao biznismenu i donatoru fpö-a Walteru Grubmülleru i to zakonskim izmjenama od kojih je koristi imala Grübmullerova privatna medicinska klinika. Biznismen je partiji donirao 12.000 eura, a samog Strachea pozvao na plaćeni izlet na Krf. Na zatvorsku kaznu od godine dana osuđen je i sam Grubmüller. Presuda je, inače, indirektna posljedica ‘afere Ibiza’, zbog koje je u svibnju 2019. pala austrijska vlada, sastavljena od konzervativnog övp-a tadaš-njeg i sadašnjeg kancelara Sebastiana Kurza i fpö-a. Skandal su razotkrili njemački mediji i to objavom snimke na kojoj se čuje kako Strache ženi za koju je mislio da je nećakinja ruskog oligarha neposredno prije parlamen-tarnih izbora 2017. nudi sklapanje ugovora s državom u zamjenu za pomoć u predizbornoj kampanji. Političar je uskoro izbačen i iz sa-mog fpö-a nakon što je na vidjelo izašlo da je navodno stranačke fi nancije upotrebljavao za osobne troškove, što je doprinijelo znatnom padu broja osvojenih mandata na parlamen-tarnim izborima 2019. Desničar se pokušao u igru vratiti s novom partijom, no na proš-logodišnjim lokalnim izborima nije u bečkoj skupštini dobio niti jedan mandat.

Strache je na austrijskoj političkoj sceni prisutan tri desetljeća. Navodno je održavao kontakte s viđenijim neonacistima, a postoje i fotografi je na kojima u mladosti sudjeluje na paravojnim vježbama. Upravo je Strache fpö preusmjerio na tvrdi anti-islamski kurs, koji još uvijek određuje stranku. Unatoč sa-dašnjem padu, političara još uvijek prati mala vojska lojalnih sljedbenika, pa nije isključe-no da pokuša još jedan comeback, piše portal Politico.

U našim je krajevima Strache poznat po svojim višegodišnjim bliskim vezama s predsjednikom Republike Srpske Milora-dom Dodikom, koji je za ovog ekstremista otvoreno agitirao među pripadnicima srpske zajednice u Austriji. Dodik je preko Strachea pokušao ublažiti pritisak Zapada zbog svo-je politike razbijanja Bosne i Hercegovine i blokiranja približavanje te države zapadu, a zajednički jezik je s njim našao i po pitanju migracija. Strache je kontakte održavao i s drugim autokratima diljem Europe. Ostalo je zapamćeno i da je Strache – i to upravo na video-snimci s Ibize zbog koje je bio prisiljen podnijeti ostavku – pozvao sugovornike da ne ulažu u Hrvatsku, za koju je rekao da je

‘sranje, sranje’. ■ Jerko Bakotin

Otvorite arhivePrema mkck-u više od 20 godina nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji i dalje se traga za 9969 nestalih. Potragu usporava i činjenica da se vlade nisu ogradile od ratnih ciljeva

Ekshumacije u Gornjem Selištu pored Gline, 2015. (Foto: Nikola Čutuk/pixsell)

INTERNACIONALA

Selvedin Avdić, pisac i novinar(Foto: Edvin Kalić)

Nadam se kra-ju dinastije

KRATKO I JASNO

Da li je iza Erdoğanove posjete Bosni i Her-cegovini ostala ikakva korist?Ništa nije ostalo, kao ni iza dosadašnjih posjeta. Iza Erdoğana uvijek ostanu neis-punjena obećanja o nekakvim ogromnim investicijama. Samo ih sda koristi u svojim predizbornim kampanjama. Ova posjeta nije bila čak ni predizborna, Erdoğan je prije sve-ga došao da bude kum na vjenčanju Jasmine Izetbegović, kćerke jedinice bračnog para Izetbegović.

Svjedočimo li stvaranju dinastije Izetbe-govića, koja je započeta sa Alijom, a na-stavljena s njegovim sinom i liderom sda Bakirom i njegovom suprugom Sebijom?Dinastija je već stvorena, nadam se da svje-dočimo njenom kraju. sda nikada nije lošije stajala nego posljednjih godina. Svi njiho-vi najvažniji ljudi opterećeni su brojnim aferama i sudskim procesima, a stranka se neprestano osipa i gubi decenijska sigurna uporišta. Ovo ‘vjenčanje godine’ trebalo je navodno da popravi taj imidž i demonstrira nekakvu snagu – valjda su zbog toga pozvani Erdoğan kao kum i reis Kavazović kao mati-čar. Ali, imidž ne može popraviti svadba zbog koje se blokira saobraćaj i po krovovima raz-mještaju snajperisti. Ono što je zamišljena kao kičasta, bahata groteska samo tako može i da završi. Uz gadan mahmurluk, naravno. Na žalost, ne vjerujem da ćemo sa silaskom Izetbegovića sa političke scene dobiti pozi-tivnu promjenu. Najjača opozicija sda su ljudi koje je ta stranka formirala i izgradila, poput Dine Konakovića ili Fuada Kasu-movića. Nisu oni iz sda otišli iz ideoloških razloga, nego zato što su bili nezadovoljni raspodjelom novca i moći. Nikakvu promje-nu takvi ne mogu niti žele donijeti. Samo će s novom energijom nastaviti istim putem.

Može li se usporediti odnos Bošnjaka prema Turskoj i Erdoğanu sa odnosom bosanskih Srba i Hrvata sa Srbijom i Hr-vatskom?Mislim da ne može. Blizak odnos s Erdoğanom prije svega ima porodica Izetbe-gović i uzak krug ljudi oko nje, koji imaju konkretne koristi od te ljubavi. Ne znam šta misli većina Bošnjaka, ali koliko znam BiH nikada nije imala veliku pomoć Turske izuzev izljeva deklarativne bratske ljubavi. Turska mnogo više investira u Hrvatskoj i Srbiji. Najsvježiji je primjer pandemija. Na-šim nesposobnim vlastima mnogo više su pomogle sad i zemlje Evropske unije.

■ Dejan Kožul


Prije mjesec dana oči sportskog svijeta bile su uperene prema Tokiju i Olimpijskim igrama. Mjesec dana kasnije oči sport-skoga svijeta uperene su prema

prijelaznom roku u nogometu i tome gdje je prešao Messi, gdje Ronaldo, gdje Lukaku, hoće li negdje prijeći Mbappé i ima li kakvih novosti o Hålandu. Istodobno se u Tokiju održavaju Paraolimpijske igre, natjecanje medijski manje atraktivno od Olimpijskih

igara, ne i manje važno, na kojem nastupaju sportaši i sportašice s invaliditetom. Ove se godine u Tokiju okupilo njih više od 4500 iz 163 države, a njihova natjecanja nisu ni-šta manje uzbudljiva od natjecanja potpuno zdravih sportaša i sportašica. Svatko tko je protekloga vikenda u poslijepodnevnim sa-tima makar nakratko gledao Drugi program htv-a i natjecanja u bacanju diska i kugle za paraolimpijce, mogao se u to uvjeriti. Mogao se uvjeriti i u to da i u paraolimpijskom, baš kao i olimpijskom, sportu, postoje

nevjerojatni šampioni koji nadmoćno po-bjeđuju vrhunsku konkurenciju. Vidio je to svatko tko je gledao kako pobjeđuje francu-ski paratriatlonac Alexis Hanquinquant.

Sportaši s invaliditetom odavno se orga-nizirano natječu. Dapače, nekada su se, ali doista rijetki, natjecali sa zdravim sportaši-ma. Mađar Károly Takács osvojio je zlatne medalje na Olimpjskim igrama u streljaš-tvu 1948. i 1952. godine. Nije imao desnu ruku. George Eyser je 1904. na Igrama u St. Louisu (valjda najčudnijima uopće) osvo-jio šest gimnastičkih medalja nastupajući s drvenom protezom za nogu. Osvojio je zlatnu medalju i u preskoku. Mađar Olivér Halassy između dva svjetska rata osvajao je medalju u vaterpolu. Nije imao nogu, kao dječaka ga je udario vlak. Dankinja Lis Har-tel osvojila je pedesetih godina dvije srebr-ne olimpijske medalje u dresurnom jahanju iako je zbog dječje paralize bila paralizirana, a bolest joj je zahvatila i ruke. Sve su to bile iznimke, trebalo je pokrenuti sportske igre na kojima će se sportaši s invaliditetom moći međusobno ravnopravno natjecati, koje će ih afirmirati i koje će biti inkluzivne za njih, ali i za osobe s invaliditetom uopće.

Od 1988. i Olimpijskih igara u Seulu do-maćin Igara ujedno je i domaćin Paraolim-pijskih igara (bilo ljetnih, bilo zimskih). Uspjeha proteklih desetljeća ne manjka. Vidljivost sportaša s invaliditetom je mnogo veća, paraolimpijski sport se sve više afir-mira, a invalide se potiče da se bave spor-tom. Paraolimpijce se sve više izjednačava s olimpijcima, pa su u mnogim zemljama (uključujući Hrvatsku) nagrade za osvojene medalje danas identične. Paraolimpijske igre natjerale su Tokio da se modernizira. Danas 96 posto željezničkih postaja tog grada ima prilagođena dizala i pokretne stepenice. Četiri petine postaja podzemne željeznice prilagođeno je invalidima u kolicima, a pri-je osam godina bilo ih je tek nešto više od 50 posto. Paraolimpijske igre tehničke su zahtjevnije za organizaciju od Olimpijskih. Podjelu hrane u olimpijskom selu treba or-ganizirati tako da ju uredno mogu uzeti i sportaši u kolicima i sportaši niskoga rasta. U Olimpijskom selu zaposleno je više od sto-tinu mehaničara i drugih stručnjaka specija-liziranih za popravak kolica, proteza i drugih pomagala. Očekuje se da će za vrijeme Igara odraditi oko 2000 popravaka.

Koliko god je paraolimpijski sport napre-dovao, kolikogod su današnja društva, a time i svakodnevni život, prilagođeniji svakod-nevnom životu osoba s invaliditetom, pro-blema ne nedostaje. Nije da se ne pojavljuju i u paraolimpijskom pokretu. Na udaru je plivanje, i od Igara do Igara u tom je sportu sve manje disciplina za sportaše s najvećim stupnjem invaliditeta. U Ateni 2004. od 37 disciplina 11 ih je bilo namijenjeno ljudima s najtežim oštećenjima. U Parizu 2024. tre-balo bi ih biti samo četiri od 28. Problem je tim veći zna li se da što je veći stupanj inva-liditeta natjecatelj treba veću i individualni-ju stručnu i trenersku pomoć. Natjecatelji s malim stupnjem oštećenja mogu trenirati sa zdravim sportašima, a cijena bavljenja spor-tom ne razlikuje se, barem ne bitno. Što je tjelesno oštećenje veće to su i zahtjevi i nov-čana izdavanja veći. Posljedica bi mogla biti suprotna onome što se paraolimpijskim po-kretom želi postići – a to je što veća inkluzija osoba s invaliditetom, jer baš oni koji imaju najvećih problema i kojima treba najsnaž-

nija podrška pomalo ostaju bez toga unutar svog vlastitog pokreta. A do sljedećih Igara možda porastu medijska podrška i praćenje. Prilika za pokoji prijenos ili snimku više dolazi uskoro, za samo nekoliko mjeseci na Zimskim poi u Pekingu.

■ Tihomir Ponoš

El Salvador: bitcoin i protesti

Najmanja srednjoamerička država El Salvador dosad je bila najpoznatija po jednoj od najvećihstopa ubojstava žena na svijetu, a ovih dana

novinske stupce puni vijest da će upravo ta zemlja od 6.4 milijuna stanovnika postati prva na svijetu koja će najpopularniju di-gitalnu valutu bitcoin uvesti kao službeno sredstvo plaćanja. Zakon koji je predložio predsjednik države Nayib Bukele trebao bi stupiti na snagu 7. rujna, unatoč tome što je tržište kritpovaluta izrazito volatilno i nere-gulirano, što znači da valuta lako i brzo može gubiti vrijednost. Bukele je ideju inicirao kako bi se uspostavio alternativni, u teori-ji brz i jeftin način za uplaćivanje doznaka iseljenika, na koje se tradicionalnim kana-lima plaćaju izrazito visoke naknade. Oko 1.5 milijuna salvadorskih državljana živi u emigraciji, a oni svake godine u zemlju po-šalju šest milijardi dolara doznaka, što čini oko 20 posto bdp-a. Surferski gradić El Zonte 2018. godine postao je središte pilot-projek-ta za uvođenje bitcoina, projekta u kojem su kalifornijski investitori bitcoin donacijama poticali prijelaz uobičajenih ekonomskih aktivnosti na tu kriptovalutu. U domaćoj inačici valuta će se zvati Chivo, a svaki bi građanin uskoro trebao dobiti inicijalnih 30 dolara vrijednih Chiva. Digitalne transakcije bit će izuzete od plaćanja poreza, a stranci koji investiraju tri bitcoina – koji sada vrijede oko 140 tisuća dolara – dobit će i dozvolu boravka u zemlji.

Budući da salvadorske građane nitko ni-šta o tome nije pitao, nedavno su se održali protesti radnika i penzionera, zabrinutih zbog mogućnosti da će im se ionako mi-zerna primanja u budućnosti isplaćivati na nesiguran način. Prema podacima Svjetske banke 29 posto stanovnika živi ispod granice siromaštva. Osim toga, odluka se uvodi bez da su prethodno osigurani tehnološki uvjeti za prelazak na digitalnu valutu, pa tako čak 70 posto stanovnika uopće nema bankovni račun, a dobar dio njih ni pristup internetu. Također, ekonomski stručnjaci upozoravaju na potencijalne makroekonomske probleme i kriminalne aktivnosti poput pranja novca, a Međunarodni monetarni fond zbog novog zakona smanjio je El Salvadoru kreditni rej-ting. Unatoč svemu, slične projekte razma-traju i druge južnoameričke države s velikim udjelom deviznih doznaka, među kojima su Gvatemala, Honduras, Paragvaj i Kuba.

■ Tena Erceg

U Tokiju se održavaju 16. ljetne paraolimpijske igre

PERSONA NON CROATA

Kultni britanski novovalni postpank sastav The Stranglers uskoro izdaje 18. album naslovljen ‘Dark Matters’. Grupa osnovana davne 1974. ove jeseni kreće na svoju po-sljednju turneju. Jedini preostali član iz originalne postave, Jean Jacques Burnel, prisjetio se negodovanja nakon što su u sastav uključili klavijaturista sa sintesajze-rom, što je doživljelo kao uvreda panku.

‘Zvali su nas hereticima. Nitko nije htio imati veze s nama. Ali pogledajte što se do-godilo par godina kasnije: synth pop!’ rekao je Burnel ovih dana za The Guardian.

■ J. B.

Foto: Katja Ogrin/Press Association/pixsell

Atletričar Marcel Hug iz Švicarske pobijedio je u paraolimpijskoj

utrci na 1.500 metara (Foto: Kim Price/Newscom/pixsell)

Paraolimpijci, naprijed!

Paraolimpijske igre natjerale su Tokio da se modernizira. Danas 96 posto željezničkih postaja tog grada ima prilagođena dizala i pokretne stepenice

22 društvo NovostiTjednik za racionalnu manjinu#1133, petak, 3. rujna 2021.

Preslagivanja u svjetskom sistemu

piše Srećko Pulig

dnevno, terorizirajući nas njime. Pritom masovno ekonomski nazaduju, uz internu inflaciju, veliku nezaposlenost, loše uvjete rada, iseljavanje... I sve se to statistički fri-zira, a politička kasta probleme umanjuje i uvjerava nas u sve suprotno od onoga što vidimo zdravim očima. Da smo na pravom putu, da plaće i mirovine rastu, da nam eu svojim fondovima za razne namjene jako pomaže. I sve tako: samo što nismo stigli, pa i prestigli tzv. razvijene zemlje. U doba kad nas nastoje uvjeriti da je dojam skoro podjednako važan kao i istina, stvari se me-dijski prerađuju psihologiziranjem. A sve u stilu: mi i ne znamo koliko nam je dobro. U svjetskom sistemu država, kojih je oko 250, mi smo po rang-listama kvalitete života u gornjoj polovini. Dakle, u više mjesta na svijetu se po konvencionalnim parametri-ma živi gore nego u nas. Nezgoda je samo u tome što su naše oči uprte u taj manjinski svijet, svijet ‘razvijenih’ i njega želimo ko-pirati i dostići. A to je na periferiji ponekad tragikomično. Jer kad taj ‘napredni’ svijet u nekoj krizi kihne, mi dobijemo upalu pluća. Ipak, i dalje srljamo za njim, bez osmišljava-nja alternative jer, kao, sve je već izmišljeno, samo treba kvalitetno primijeniti negdje već postojeće znanje.

Uobičajilo se u onih koji još uopće nešto misle da se svijet dijeli na centre moći kapi-tala – tu još funkcionira stara trijada prema kojoj su to sad, Evropa i Japan – i na njihovu periferiju. Ova se pak može dodatno podije-liti na poluperiferiju, one bliže tim centri-ma moći, i na pravu periferiju, zemlje jako udaljene od svakog takvog centra. Ponekad tako ‘bogu iza nogu’ da izgleda kako centri nemaju volje ni da ih eksploatiraju. Mi u ta-

na alarm. Ali uglavnom uprazno. I tu je sadr-žan prividni paradoks: da se zemlja kao što je Hrvatska, u kojoj je nacionalizam prirod-na ideologija koja se u mainstreamu podra-zumijeva, a tek na margini ogorčeno negi-ra – ne brine za svoj narod. Smatraju to isti Hrvati koji se u svoj identitet kunu sto puta

Eklatantan primjer viđenja katastrofal-ne budućnosti je demografija. Ta znanost sumnjivog statusa – jer demografi polaze od pretpostavki da narodni identitet treba jačati, da ‘našeg’ stanovništva treba biti sve više, a ne sve manje, da ono mora biti zado-voljno i ne odlaziti u strane zemlje – poziva

U slučaju raznih istraživanja o tome kamo ide Hrvatska re-zultati su uvijek pesimistični. Većina anketiranih misli da država, pa onda i društvo idu

u krivom smjeru. U budućnosti se ne na-daju za sebe i svoje bližnje boljem životu.

Kolonija poluperiferijePo svemu sudeći, sad postaje poluperiferija svjetskog sistema, zemlja koja trči da uhva-ti priključak na Daleki istok. A ako to vrije-di za sad, koliko još više vrijedi za u svjet-skim mjerilima malu Europsku uniju? A što onda postajemo mi, koji smo mislili da smo poluperiferija npr. njemačkog centra?

Rezultati istraživanja o tome kamo ide Hrvatska uvijek su

pesimistični (Foto: Sanjin Strukić/pixsell)

23 društvo NovostiTjednik za racionalnu manjinu#1133, petak, 3. rujna 2021.

kve zemlje ne spadamo, a u našoj imagina-ciji smještamo ih u razne Afrike i Azije. Ne marimo za činjenicu kao što je demografsko predviđanje da će u dokučivoj budućnosti Nigerija imati osamsto milijuna stanovnika, od kojih će 80 posto biti mlado. A i što će sa svim tim ‘ljudskim kapitalom’ napraviti? O tome se puno ne zna.

Kad dakle malo izoštrimo nišanske spra-ve, vidimo da mi spadamo na poluperiferiju. U zemlje koje trče kako bi uhvatile priklju-čak na ‘razvijene’, a ovi ih benevolentno malo-pomalo pripuštaju u svoj klub (pri-mljeni smo u nato i eu), a malo ih, bože moj, i eksploatiraju. Jer u kapitalizmu nema besplatnog ručka. Tako zapad uništava već ionako uništene ostatke naše teške i prera-đivačke industrije, poneku tvornicu kupi, rijetko je sam izgradi, pa je onda time na izvjesni rok spašava, dok ne pronađe mjesto s još jeftinijom radnom snagom, pa onda ispari u tu treću zemlju. No čemu tolika buka oko industrije kad je svima poznato da živimo u postindustrijskom društvu, druš-tvu tercijarnih usluga i visokorazvijenih tehnologija, u kojemu će slavni it sektor digitalizacijom spasiti svijet. I svi će biti bogati, sretni i zadovoljni. Makar po cijele dane proizvodili videoigre koje, zato što su ozbiljni poduzetnici, nemaju kad igrati. Ah da, tu je i turizam, po mogućnosti što više elitni, ali ni masovni nećemo odbaciti. Tako se po našoj obali uživo zgušnjavaju kontrasti svjetskog sistema u kojemu oni koji još mogu putovati, ali krajnje skromno, razgledavaju megajahte onih koji više ne znaju kamo bi jer su svugdje već bili, sve vidjeli i isprobali.

No što ako slika o centru i peri-feriji, koju smo ovdje skicira-li, mijenja svoje obrise? Ako više nije posve jasno tko su putnici iz bogatih i prospe-

ritetnih zemalja, a tko nevoljnici u bijegu iz siromašnih? Što ako su se centri moći kapitala i njihova periferija pobrkali, pre-složili, najkraće rečeno promijenili? A oni su se na neki način promijenili još na po-četku odavno već više ne nove neoliberalne ere. Jer neoliberalno zaoštravanje društve-nih suprotnosti, prije nego što je postalo izvoznim proizvodom, primijenjeno je na vlastito stanovništvo zemalja angloame-ričkog centra. Ronald Reagan i Marga-ret Thatcher najprije su napali vlastitu radničku klasu, uvelike je raslojili te zatrli sindikalni, a time i radnički pokret u svo-jim zemljama. Tek nakon toga, nakon što je

‘razvijeni svijet’ dobio svoj unutardržavni ‘treći svijet’, ta je ideologija, kao recept za uspjeh, izvezena u sve krajeve svijeta. Na-posljetku i u Kinu koja je, za razliku od nas,

primjer kako stići i prestići učitelje. Danas se to apstraktnije kaže da je svijet postao multipolaran ili čak nepolaran (totalno ne-oliberalan), a da stara trijada, euroatlantski svijet, zapad i kako smo već sve taj dio svije-ta zvali, polako gubi primat. To ne znači da će po konvencionalnim pokazateljima ze-mlje poput sad-a i starih članica eu-a preko noći postati siromašne. To ‘samo’ znači da više neće biti jedinim gospodarima svijeta, zahvaljujući dominaciji u svjetskoj privredi i trgovini. Pojavili su se novi igrači. Kon-ciznijim marksističkim jezikom rečeno, centar svjetskog kapitalizma premjestio se na Daleki istok, u Aziju, odakle je prema nekim teoretičarima, poput Giovannija Arrighija, prije samo nekoliko stoljeća i krenuo u pohod na svijet.

Teoretičari svjetskog sistema, od kojih je najpoznatiji bio američki sociolog Imma-nuel Wallerstein, govorili su i pisali o cikličkim krizama kapitalističkog sistema. Različito su ih označavali, kao kratke, sred-nje i cikluse dugog trajanja. Bilo kako bilo, po Wallersteinu je ‘američki ciklus’ došao svome kraju. O tome govori i podatak da Amerikanci još uvijek mogu razoriti pone-ku zemlju, ali je ne mogu osvojiti i njome uspješno vladati, što vidimo i na primjeru Afganistana. Pitanje je sad, koje se tiče cije-log svijeta, samo u tome kako će Amerikan-ci aterirati s vodeće pozicije u svijetu sila. Nježno i uz svijest da se moraju okrenuti sebi i napustiti ulogu svjetskog policajca ili bučno, uz krš i lom, tako što će poput djeteta u dućanu s igračkama početi trgati sve oko sebe kad to već ne mogu imati? Je li treći svjetski rat već počeo, samo mi još nemamo ime za njega?

Drugim riječima, sad postaje poluperi-ferija svjetskog sistema, zemlja koja trči da

Sociolog Rastko Močnik piše da je i Kraljevina Jugo-slavija bila kolonizi-rana provincija po-luperifernih zemalja tadašnjeg svjetskog sistema. Prije svih, zemalja poput Njemačke, Austrije i Italije

Umjesto osjećaja manje vrijednosti, provincijalizacije i bivanja ‘dobrim đakom’ eu-a, mo-ramo nametnuti toj Evropi, kaže Boris Buden, svoje vrijednosti. Neka ona uči od nas što je društveno vla-sništvo, što je miro-ljubiva aktivna koegzistencija i sl.

uhvati priključak na Daleki istok, dok joj svjetska dominacija izmiče. A ako to vrijedi za sad, koliko još više vrijedi za u svjetskim mjerilima malu eu? Ono što smo zvali zapa-dom postaje poluperiferija Dalekog istoka, a zemlje eu-a, one s kojima smo započeli ovaj tekst jer su za nas vrijedile i vrijede kao cen-tar svijeta, provincijaliziraju se. Da, ta Nje-mačka u koju građani Hrvatske još uvijek i uglavnom s dobrim razlozima hrle, pa ih je tako od 2013. onamo otišlo oko 310 tisuća (naspram Irske gdje ih je oko 20 tisuća, a jed-nako toliko i u Austriji), postaje provincija u svjetskim razmjerima.

Nova slagalica dakle sada izgle-da ovako: centar svjetskog sistema je u dalekoj Aziji, a eu postaje svjetskom po-luperiferijom. A što onda

postajemo mi, koji smo mislili da smo poluperiferija npr. tog njemačkog centra? Pa, mi postajemo kolonija poluperifernih zemalja, jer je u međuvremenu pokrenuta i kolonizacija unutar eu-a. Naprosto, prema za nas još važećoj predodžbi, nas velike ze-mlje evropskog centra i dalje koloniziraju, oduzimaju nam kvalificiranu i mladu radnu snagu, a dozirano dovode zastarjele indu-strije i svoje stanovništvo kao turiste na odmor, a uskoro i kao umirovljenike u naše staračke domove (to nije izvjesno jer smo na ‘tržištu brige za starije i nemoćne’ uglav-nom nekonkurentni u odnosu na jeftinije zemlje poput Rumunjske i Bugarske). Da-kle, naši krajevi, a tu mislimo prvenstveno na postjugoslavenske zemlje, ali i Balkan u cjelini, pa i kad se on imaginarno dijeli na zapadni (i koji bi bio drugi?), postaju kolo-nije svjetske poluperiferije, padajući time još za stepenicu niže u hijerarhiji svjetskih država.

Po analogiji, a analogije imaju ograničen domet jer ništa se u povijesti doslovno ne ponavlja, sve to sliči na poziciju Kraljevi-ne Jugoslavije u nekadašnjem svjetskom sistemu država. Kako piše slovenski socio-log Rastko Močnik u svom novom tekstu o historijskom revizionizmu, i Kraljevina Jugoslavija bila je kolonizirana provincija poluperifernih zemalja tadašnjeg svjetskog sistema. Prije svih, zemalja poput Njemač-ke, Austrije i Italije. Sad bismo ovdje trebali razviti teoriju zašto su zemlje poluperiferije pogodne da se u njima razvije fašizacija. O tome je pisao njemački marksistički ekono-mist Alfred Sohn-Rethel u svom djelu o ekonomiji i klasnoj strukturi njemačkog fašizma (knjiga je prevedena na slovenski). Ukratko, takve zemlje su dovoljno nesta-bilne da u njima može zavladati fašistička diktatura, a ujedno su još dovoljno jake da mogu pokrenuti privredni ciklus, ali koji nije svjetski konkurentan. Nije samo na-knadna pamet, ali svatko tko se razumio u privredu kapitalističkih zemalja mogao

je, dok su događaji Drugog svjetskog rata još trajali, zaključiti da će američko oružje, jednom kad se ratni industrijski zamašnjak pokrene, nadvladati ono njemačko. Naravno, cijela slika nije tako crno-bijela jer tada je po-stojala i jedina zemlja socijalizma, Sovjetski Savez, a njezin doprinos u oslobođenju od fašizma je golem.

No gdje su granice analogije? Hoće li eu ponoviti njemačku prošlost i s ponovnim ujedinjenjem otići u smjeru neke nove fašizacije, iako su njezini temelji, kako se kunu, baš u ideji mira i neponavljanja fa-šističke opasnosti? Tako daleko ne bismo spekulirali. Ali da je liberalna demokracija i na bivšem zapadu u krizi, o tome već pišu i tamošnje, pa onda i naše liberalne novine. A ako je istina ono što smo rekli u metafori o kihanju i upali pluća, ne bismo se trebali čuditi što u rubnim zemljama eu-a vlada tzv. neliberalna demokracija, dok se zemlje u našoj regiji, svaka specifično, njoj pribli-žavaju. Jesmo li osuđeni na puko ponav-ljanje i pasivno gledanje kako naše zemlje tonu u ‘kolaboracionističke režime’ većih autoritarnih igrača? Možemo li mi, pa i po analogiji s Drugim svjetskim ratom, pokre-nuti neke svoje tradicije, ako još uvijek ne nob-a, onda barem one iz perioda socija-lizma? To su i tradicije samoupravljanja i nesvrstanosti, da spomenemo samo naj-važnije. A da bi se one aktivirale, moramo, ako već ne radikalno kako je to zahtijevao egipatski marksist Samir Amin sa svojim pojmom ‘delinking’ (prekidanja lanca ovi-snosti), najprije izgubiti taj palanački kom-pleks, koji smo tek sad u prevelikoj mjeri stekli. Umjesto osjećaja manje vrijednosti, provincijalizacije i bivanja ‘dobrim đakom’ eu-a, moramo nametnuti toj Evropi, kako govori Boris Buden u svom razgovoru za BiH portal Naratorium, svoje vrijednosti. Neka ona uči od nas što je društveno vla-sništvo, što je miroljubiva aktivna koeg-zistencija i tome slično. Ako to ne zvuči realno, što je alternativa?

Bilo kako bilo, iz svijeta zatvorenih na-cionalnih država moramo izaći i usuditi se nuditi prijedloge za cijeli svijet. Hoće li to biti spašavanje liberalne demokracije od de-generacije nje same, kako to donekle pred-laže Buden, pozivajući se na Rosu Luxem-burg: ‘Kapitalizmu ne treba demokracija. Može se vrlo lako dogoditi, što je i Rosa Luxemburg govorila, da kad je demokracija napadnuta, oni koji znaju njene limite su prvi koji je trebaju braniti.’ Subjektivizira-mo li problem na našu ljevicu, to bi značilo da bi ona trebala biti ujedno i svjesna limita liberalne demokracije i činjenice da je to šansa za nju samu. ‘Ne da brani postojeće’, govori Buden, ‘nego da spašava ono što je vrijedno u tom postojećem, tako što će da projicira alternativne modele društvenog života, recimo to otvoreno, s onu stranu nacionalne države.’

Za daljnju diskusiju ostaje još pitanje je li to dovoljno. ■

Samir Amin (Foto: Jovica Drobnjak)

Boris Buden (Foto: Jovica Drobnjak)

Rastko Močnik (Foto: Jovica Drobnjak)


NEPRIJATELJSKA PROPAGANDAsrce pred cijelom nacijom, ‘i da zamolim sve ljude da u odnosu prema roditeljima ne prave greške koje sam ja pravio i zbog kojih se danas kajem…’ To je Vučić kojeg znamo i volimo! Vladar koji ne samo što ne skriva svoje mane, nego njima maše na sve stra-ne: mamin ponos koji vam mamu gura pod nos. Samo tako, naime, možete shvatiti za-što siroti Aleksandar nije imao vremena za voljenu Angelinu. Na njegovim je plećima teret države, sudbina naroda i dobrobit sva-kog pojedinog podanika, a on tu žrtvu spre-mno preuzima: eno ga na Instagramu kako svakodnevno gradi ceste i željezničke pruge, otvara škole, obilazi kompanije… Kada za-treba, šera čak i porodični intimu, neka se širi od Instagrama pa do Informera, ne bi li svi ponešto naučili iz njegova primjera. Truli populizam, reći će zlobnici. Samo malo, odgovaramo: niste još ništa vidjeli.

Jer kada smo se već zatekli na Vučićevom Instagram profilu, proskrolajmo koji mje-sec unatrag, tamo do početka marta, kada je svoj rođendan slavio sam predsjednik. Sada se možda sjećate te scene, prenije-li su je svi vodeći mediji: Vučić okružen dječicom u šarenim narodnim nošnjama, dopremljenom s Kosova i Metohije kako bi vidjela najdražeg slavljenika. Najmanja istupa pa drhtavim glasom recitira: ‘Danas nam je poseban dan, jer nam se ostvario veliki san, da vam, voljeni naš predsedniče, poželimo sretan rođendan…’ Slijedi pjesmi-ca o ‘deci neba’ i ‘Oca nebeskog’, reže se torta s Vučićevim likom, kamere zuje: ve-liki vođa je zadovoljan. Mediji su požurili da ovaj maleni slet pravoslavnih pionira usporede s nezaboravnim rođendanskim masovkama druga Tita, iako sam Vučić sebe vidi drugačije. Prošloga se tjedna tako pred kamerama, posve ozbiljan, uspore-đivao s kraljem Milanom Obrenovićem, dok ministar saobraćaja Tomislav Momi-rović o svome šefu kaže: ‘Ja njega vidim kao političara formata kralja Aleksandra ili kneza Miloša’. Kakav Tito, šta vam je. Njegovo Vučićanstvo bira ozbiljnije, ari-stokratske uzore.

Plemić ČovićTorta se rezala i na nedavnoj proslavi ro-đendana Dragana Čovića, a baš je ta torta

– pored živog hrvatskog ministra vanjskih poslova GorDana Grlića Radmana, pored sveprisutnog Milorada Dodika koji eto kruži od partyja do partyja, pored raspjeva-nog Halida Bešlića i ostalih uvaženih go-stiju – neočekivano postala glavna zvijezda

tuluma. Već ste vidjeli to remek-jelo: Čović je, u do sada najbizarnijoj demonstraciji po-remećenih plemićkih pretenzija balkanskih vlastodržaca, dao da mu se na kolaču nacrta izmišljeni porodični grb, a naručena heral-dička psihodelija uključuje zmije i lavove, štitove i mačeve, orlove i srednjovjekovne viteške kacige. Jer, zašto ne? Dragan Čović ulazi u 17. godinu vladanja hdz-om BiH što znači da stranku sada već s punim pravom smatra nekom vrstom feuda, lišen većih obaveza spram hrvatskog naroda čije inte-rese navodno predstavlja. U Bosni i Herce-govini za to vrijeme prosječna plaća jedva prebacuje tri i po hiljade kuna, nezaposleno je oko 60 posto mladih a građani se uglav-nom dijele na one koji su otišli preko granice i one koji im na tome zavide. Ali takva je ionako sudbina sirotinje: tko nema kruha, neka gleda kolače.

Princ Rimac‘Da vjenčanje nije bilo u Livnu’, prenio je doj-move s hrvatske svadbe godine Jutarnji list,

‘oduševljena javnost, koja u 33-godišnjem Rimcu vidi budućnost Hrvatske, skupila bi se na cesti kao što se, primjerice, u Londo-nu okupila za vjenčanje princa Harryja i Meghan Markle. Jer za naš pojam – Mate je hrvatski princ, a njegova Katarina u ha-ljini po koju je išla u Milano, naša je verzija princeze iz moderne bajke…’

Možda nije sasvim primjereno da mladog poduzetnika guramo u društvo velikih bal-kanskih vladarskih dinastija, Instagram-ap-solutista i marcipanskih plemića, ali opet, tko smo mi da proturječimo uglednom ta-bloidu? Mate Rimac već je, uostalom, pro-glašavan Elonom Muskom i uspoređivan s Nikolom Teslom, njemu u goste dolaze državni premijeri i predsjednica Evropske komisije, o njemu od ove godine uče djeca u školskim klupama: zašto onda ne bi, barem za potrebe tabloidne fantazije, nakratko postao i princ? Osim toga, nije baš da bježi od vladajuće politike: zahvaljujući njoj, ne-davno je dobio milijardu i po kuna javnih sredstava iz evropskih fondova namije-njenih spašavanju hrvatske ekonomije od posljedica pandemije, a koliko je ta odluka problematična u ovoj smo rubrici – kada već ne žele drugi mediji – detaljno pisali. U drugim medijima zato je prva tema vjenča-nje iz bajke, žuta Nevera kojom mladoženja dolazi po mladu, tema su trubači i vol na ražnju: o livanjskom piru izvještavali su baš svi, od Glorije do Hrvatske radiotelevizije. Sada je bar malo jasnije zašto: prinčevi su tu da ih slavimo, a ne da ih se propituje.

piŠe

Boris Postnikov

najveće zvijezde ceremonijala, Jasmininog kuma Recepa Tayyipa Erdoğana. Koji je, onako usput, svratio i na sjednicu Pred-sjedništva BiH, a tamo se samo zbog njega pojavio srpski predstavnik Milorad Dodik, iako inače bojkotira rad državnih institucija, revoltiran nedavnom zakonskom zabranom negiranja srebreničkog genocida. Ali politič-ke čarke, bojkot institucija, genocidna proš-lost: sve to pada u drugi plan kada na pir na-vrati kum Erdoğan. Jer ako u rasklimanoj BiH baš i ne funkcionira pravna država, to nije razlog da se – pored nasljednog prava – ne poštuje pravo jačega.

Slika Erdoğana koji na šerijatskom vjenča-nju pred samim reisu-l-ulemom Huseinom Kavazovićem milozvučno uči Kur’an po-stala je zatim centralna medijska atrakcija svadbe, skupa s haljinom ponosne Jasmini-ne majke Sebije vrijednom – javljaju povjer-ljivi izvori – barem 15 hiljada kuna. Valjda je zato pažnji većine medija promakao drugi uvaženi gost Gazi Husrev-begove džamije, protokolarno posjednut odmah uz Bakira, Recepa i ostale. Ime Muhameda Šabanovi-ća hrvatskim čitaocima ionako vjerojatno ne znači mnogo, ali u BiH je postao prilično poznat prije tri godine, za vrijeme jedne ra-nije Erdoğanove posjete. Dok je televizija snimala izjavu nekog turskog demonstran-ta protiv Erdoğanove politike, u kadar je, u svojstvu slučajnog prolaznika, banuo bijesni Šabanović pa se dobro izvikao na zbunjenog Turčina, unoseći mu se u lice i urlajući: ‘Hu iz ju!?’ Sasvim dovoljno za status selebriti-ja: dojučer nepoznati Muhamed ‘Hu iz ju’ Šabanović brzo postaje zvijezda YouTubea, broji šerove i klikove, pa na krilima viralne slave stiže, evo, sve do vjenčanja godine. Što je valjda u skladu s pravilima žanra: ako je vjenčanje kraljevsko, mora se naći mjesta i za poneku dvorsku ludu.

Njegovo Vučićanstvo‘Predsednik raznežio sve na Instagramu’, prenosi beogradski tabloid Informer dirljivu vijest da je Aleksandar Vučić na društve-nim mrežama zaželio sretan rođendan svo-joj mami Angelini. ‘Uz čestitke, hoću da joj se izvinim što nikada nisam imao dovoljno vremena za nju’, otvara prvi čovjek Srbije

Rođendani i vjenčanjaOvog ljeta navršilo se ravno 30 godina od sloma nesretne Jugoslavije, a to je sasvim lijepa prilika da izmjerimo prolazno vrije-me postjugoslavenskih država. Postoji samo jedna nevolja: na trenutke se čini da vrijeme ide unatrag. Prateći regionalne medije, net-ko neupućen mogao bi zaključiti da smo na putu iz socijalizam u kapitalizam nekim ču-dom zalutali u feudalizam: novinskim rubri-kama promiču novopečeni plemići, zemlja-ma vladaju dinastije, narod slavi princeze i prinčeve. Vrijeme, drugim riječima, nije toliko prolazno koliko je porazno. A kako ne bismo izgubili korak s vremenom, ovog tjedna donosimo pregled najraskošnijih vjenčanja i rođendana: slijedi izbor iz vijesti s eksjugoslavenskih kraljevskih dvora.

Kum ErdoğanU velikoj konkurenciji malih balkanskih feudalnih spektakala, bez premca najspek-takularnije bilo je sarajevsko vjenčanje me-nadžerice Jasmine Izetbegović s poduzet-nikom Ćamilom Humačkićem. Ne zato što je mladenka uspješna marketinška stručnja-kinja, naravno, nego zato što je unuka Alije Izetbegovića. A pošto službena bošnjačka politika, svedena na politiku sda, funkci-onira po principu nasljednog prava, koje je nakon Alije pripalo njegovom sinu Bakiru, logično je onda i da udaja Bakirove kćeri mora biti kraljevska. Snajperisti na krovovima zgrada, blokirane ulice, čipirane ulaznice za ugledne uzvanice: na ‘svadbu od milijun kon-vertibilnih maraka’ raja nije pozvana, njoj preostaje da razdragano pozdravlja dolazak

Jasmina Izetbegović i Ćamil Humačkić (Foto: Instagram)

Erdoğan u Sarajevu (Foto: Dado Ruvić/Reuters/pixsell)

Grb po narudžbi Dragana Čovića

Vučićeva rođendanska torta (Foto: Twitter)

25 knjige NovostiTjednik za racionalnu manjinu#1133, petak, 3. rujna 2021.

Theodor W. Adorno: Aspekti novog desnog radikalizma (s njemačkoga preveo Tihomir Cipek, tim press, Zagreb, 2021.)

piše Tihomir Ponoš

radikalizma važno mjesto imaju i politike povijesti, odnos prema nedavnoj prošlosti. U slučaju Njemačke u doba Adorna to su odnos prema Trećem Reichu i poricanje nje-govog zločinačkog karaktera, a to završava u stavu ‘dosta je priznavanja krivnje’, baš kao i u pokušaju umanjivanja brojke žrtava na-cista. Zvuči itekako poznato i na domaćem, hrvatskom terenu. U oba slučaja iza toga krije se isti cilj – radikalnim umanjivanjem brojke žrtava nastoji se ‘prekvalificirati’ na-rav režima i poručiti da on, u njemačkom slučaju nacistički, u hrvatskom ustaški, i nije bio baš tako zločinački kakvim ga se prikazuje.

U samoj je srži novog desnog radikalizma, kako onoga iz šezdesetih godina tako i da-našnjega, propaganda. Ador-no tvrdi da je ta ideologija

sama po sebi preslaba da bi privukla mase. Međutim, nije slučajno to što su Adolf Hitler i Joseph Goebbels bili propagan-disti. Desni radikali su koristili, a i danas koriste standardizirane i objektivizirane trikove, piše Adorno, koji su potpuno si-romašni i slabi, ali koji ponavljanjem po-stižu propagandni učinak. O mogućnosti propagandnog učinka u današnjem svijetu, komunikacijski nemjerljivo razvijenijem nego što je bio svijet 1967. godine, izlišno je i govoriti.

Paralele između vremena Adornovog pre-davanje i današnjice ne mogu se povlačiti u svemu. Njega su brinuli uspjesi Nacional-demokratske stranke Njemačke na razini saveznih država i prije ekonomskog zastoja 1966/67. godine, ali taj ekonomski zastoj nije ostavio dublje političke posljedice, za razliku od krize koja je izbila 2008. i koja je bila najveća ekonomska kriza od one iz 1929. Adorno je konstatirao i da Nacionalde-mokratska stranka Njemačke još nema ma-sovnu bazu, a ona se podudara s ‘trenutkom politike katastrofe’. Možda je upravo taj tre-nutak jedan od faktora koji je doveo do uspo-na desnih radikala u nizu europskih država, ne samo u Njemačkoj, posljednjih desetak godina, a on je migrantska kriza 2015. godi-ne koja je predstavljena kao izravan napad i potencijalno fatalna ugroza europskih, na-cionalnih i kršćanskih vrijednosti i tradicija. Adorno zaključuje da desni radikalizam nije ideološki i psihološki problem, on je stvaran politički problem. ■

bio automatizacija, a danas je digitalizacija, odnosno strah zbog gubitka brojnih radnih mjesta, čak i cijelih zanimanja uslijed teh-noloških promjena.

Važna pretpostavka za razvoj fašizma i desnog radikalizma za Adorna je autori-tarnost suvremenog čovjeka, koja je pak posljedica suvremene masovne kultu-re, odnosno kulturne industrije. Njegova skepsa prema takvoj kulturi nije čudna zna li se njegov rukopis, znaju li se njegovi interesi među kojima je glazba na veoma istaknutom mjestu i zna li se da je bio lju-bitelj klasične glazbe, dok mu džez baš i nije bio pri srcu. Kulturna industrija ima simptomatsku funkciju u novom desnom radikalizmu i zato je te simptome, a to su, kako piše, reakcionarna kultura i prisilna provincijalizacija, posebno važno motriti. Danas su takvi kulturnoindustrijski proi-zvodi, modernijim rječnikom kazano oni zabavne industrije, sveprisutni.

Za desni je radikalizam važna i predodž-ba komunizma. Bila je važna i prije više od pola stoljeća, a važna je i danas. Naravno, on je danas nevažan, u Europi nema nikakvog utjecaja, ali je poprimio mitska obilježja i za desne je radikale postao nešto nalik praznom označitelju – sve što im na bilo koji način ne odgovara podvode pod pojam komunizma. U konstrukciji novog desnog

juća tendencija koncentracije kapitala. U to doba ne toliko izrazite ekonomske nejedna-kosti ta je teza zvučala i pomalo nategnuto, ali danas, u doba sve izrazitije koncentracije kapitala i sve većeg raslojavanja između ek-stremno bogatih i svih ostalih, ona je iteka-ko suvremena i razumljiva, a proučavanje nejednakosti u posljednjih petnaestak godi-na jedna je od najpropulzivnijih disciplina ekonomije. Adorno je bio kritičan i prema etabliranoj matici ljevice, odnosno spd-u koji se poistovjetio s kejnzijanizmom, to jest kejnzijanskim liberalizmom (preda-vanje je održano osam godina nakon što je spd usvojio Godesberški program), čime je isključivanjem potencijala za promjenu društvene strukture otežan prijelaz prema socijalizmu.

Sljedeći moment koji navodi Adorno je strah od Istoka, a taj je strah prisutan i da-nas, samo što se Istok ponešto promijenio. U Europi je sveden na Rusiju, ali se izvan nje proširio na Kinu. Adorno je upozorio i na bauk tehnološke nezaposlenosti koji je postojao usprkos punoj zaposlenosti i svim simptomima prosperiteta. Identičan bauk, odnosno zabrinutost i strah postoje i danas, samo što je razlog u doba predavanja

U radikalno desnim pokreti-ma propaganda se predstav-lja kao bit same politike. Ta je rečenica jedna od nosivih teza predavanja Theodora

Adorna ‘Aspekti novog desnog radikalizma’ održanog u Beču 1967. godine, a otisnutog na njemačkom jeziku 2019. i samo dvije godine kasnije i na hrvatskom. Čitatelja valja upozoriti da su opseg knjige i važnost njenog sadržaja obrnuto proporcionalni. Hr-vatsko izdanje ima tek 76 stranica (nešto više od pola je Adornovo predavanje, nešto manje od pola pogovor njemačkom izdanju Volkera Weissa i pogovor hrvatskom iz-danju Tihomira Cipeka, ujedno prevodite-lja). Adorno je predavanje održao 6. travnja 1967. na poziv Saveza socijalističkih stude-nata Austrije. U Adornovoj ostavštini saču-vano je sedam rukopisnih stranica bilješki i natuknica, pripreme za predavanje. Više od pola stoljeća nakon što je održano, pronađen je tonski zapis predavanja na temelju kojega je tiskana knjiga.

Adornovo predavanje od prije 54 godine čita se kao da je održano prije nekoliko dana. Toliko je svježe, toliko je suvremeno i toli-ko je stanje zabrinjavajuće. Adorno je pred očima imao uspon Nacionaldemokratske stranke Njemačke, radikalno desne stran-ke osnovane 1964. godine koja je do njego-vog predavanja uspjela ući u parlamente nekoliko njemačkih saveznih država, a na saveznim izborima 1969. malo joj je nedo-stajalo da uđe u Bundestag. Sasvim je jasno da današnji (ne samo) njemački čitatelj pred očima ima Alternativu za Njemačku (AfD), radikalno desničarsku stranku koja je na parlamentarnim izborima 2017. godine osvojila 94 mandata i postala treća stranka Njemačke. Upravo su snaženje i uspjeh AfD-a razbuktali rasprave o razlozima njihovog uspjeha, a samim time je i Adornovo preda-vanje ponovno postalo itekako suvremeno i aktualno. Njega ne treba čitati samo kao na-putak za razumijevanje njemačkog desnog radikalizma. Ono se može, i treba, čitati kao mogući, ne i potpuni, naputak za razumije-vanje desnog radikalizma uopće.

Adornova polazišna teza je da su usprkos slomu fašizma još prisutne društvene, ako ne i neposredne, političke, pretpostavke fašističkih pokreta. Generator problema je kapitalizam (u svojim ekonomskim, druš-tvenim i političkim karakteristikama i ma-nifestacijama), a prvenstveno prevladava-

Desni radikalizam jučer i danasAdornovo predavanje iz 1967. čita se kao da je održano prije nekoliko dana. Njegova polazišna teza je da su usprkos slomu fašizma još prisutne društvene, ako ne i neposredne, političke, pretpostavke fašističkih pokreta. Generator problema je kapitalizam

Knjiga je nastala na temelju tonskog zapisa Adornovog

predavanja održanog 1967. u Beču

U samoj je srži novog desnog radikalizma, kako onoga iz 1960-ih tako i današnjega, propaganda. Ta je ideologija sama po sebi preslaba da bi privukla mase, ali nije slučajno to što su Hitler i Goebbels bili propagandisti


znale izlijetati riječi koje se ne zaboravljaju. Kao ova: ‘Igram u Čačku protiv Borca i sa 44 metra pogodim prečku.’ Ili ova: ‘U ekipi Novog Pazara ja trčim više nego svi ostali.’

Već mnogo godina u Pazaru nisam čuo Milera da govori išta o Mülleru, a ni o mili-onima godina. Ne znam ni kad je posljednji put spomenuo ono, da napišem njemački, Hadde. Miler je otišao u svoj svijet i hoda po tom svijetu. Odavno ga ljudi iz auta ili autobusa viđaju kako pješice ide od Raške ibarskim putem. Otpješači čak do Brvenika, pa se vrati u Pazar, pješice, kući u Svojbor. Miler i dalje govori, ali razgovorljiv nije, ne-kadašnji Miler je bio razgovordžija. Živi sam, u kući u kojoj je i onda živio, roditelji mu umrli, bio oženjen pa se raženio.

Od našeg nekadašnjeg druga igračkoga Ika Jašarevića znam da naš drugar Miler na-ravno zna da je s ovoga svijeta otišao Gerd Müller Hadde. Da

Miler ima telefon, rado bih ga pitao, zna li gdje su danas one ljepotice koje su Müllerove bu-tine mjerile čepercima preko svojih kukova. I viđa li koju od onih što im je Hadde ličio na braću i ujake, i na sunedžiju. Naše se ljepo-tice vjerovatno više i ne sjećaju kako im je struk bio mjera za Müllerovu butinu. Sad kad je Müller otišao s ovoga svijeta i kad više ne liči ni na koga, vjerovatno su pozaboravljale sve šta su zborile. Sve je to vjerovatno, a nije vjerovatno no je sigurno da je pazarski Miler pretekao Hadeta Müllera u odsutnosti s ovoga svijeta. Ili, možda, nije: jer je i Hadde Müller cijelog svoga živovanja bio podobro izvan ovo-ga svijeta, i dok je svojim loptanjem očaravao svijet. Pazarski Miler je znao reći kako Hadde voli mnogo stvari, ali ne voli da izgubi utakmi-cu, ne voli da priča pred mikrofonom i ne voli da se sjeća ‘utakmice stoljeća’, one u Meksiku, 17. juna 1970. koju je Njemačka izgubila od Italije sa 3:4, a Hadde Müller dao dva gola.

Prije osam godina je Hadde Müller počeo zaboravljati. U osnovi našega glagola zabo-raviti nalazi se glagol boraviti. Gerd Müller je zaboravio gdje je boravio. Ljudi koji su mu bili bliski kažu da je zaboravio i sve svoje go-love, i one spore, i one brze. Prije pet godina sam bio u fudbalskom klubu Bayern, zajedno s Tomislavom Židakom, i pitao sam kako bismo mogli doći do Gerda Müllera. Rečeno nam je, nikako, nije komunikabilan za ljude koje ne poznaje.

Govoreći o njemu mnoge bi žene ljepotice sedamdesetih godina stavljale ruke na svoje kukove te palčeve okrenuv-ši na leđa, a kažipste prema

pupku, na struku pokazivale koliki je obim njegovih natkoljenica. Taj obim nije bio tajna, bio je svjetska vrijednost, mogla se naći u novinama: 48 centimetara. Visine on nije bio one za koju se smatra da je većina ljepotica najviše voli: više nizak neko visok, poneko je već zapisao da ga je lakše bilo pre-skočiti nego zaobići. Njegov trener Zlatko Čajkovski opisao ga je gramatički nepravil-no, a za njemačke uši nezaboravno: kleines

dickes Müller, malo debelo Müller. Pri tome nikome nije palo na um da primijeti kako je sam Čajkovski bio i manji i deblji od Müllera. A poneke naše žene su za Müllera govorile kako im on i nije Nijemac, ‘kosa crna ka zift, a pogled mu ama naški’. Kad je pustio bradu, opet je bio nalik na sve same naše: jednoj je ličio na daidžu, drugoj na brata od tetke, tre-ćoj na poštara, četvrtoj na sunedžiju. Onda je neko pronio glas da je taj Müller zapravo Turčin i da ga u njegovom rodnom mjestu zovu Hade, što jasno, je li, ukazuje na ‘haj-de’, a to je tursko, i mi smo hajde preuzeli od Turaka. Bilo je, a ima i sada naših ljudi koji

‘hajde’ skraćuju u ‘hade’. Genitiv od Hade je Hadeta, naglasak uvijek na prvom slogu.

Ali je jedan osjetljivi mladić iz novopazar-ske mahale Svojbor, jedan Ramiz s prezime-nom Biševac, još ranih sedamdesetih godina znao da je Hade nadimak koji Mülleru dolazi od njegova imena Gerhard, pa mu je zavr-šetak -hard dao to Hade, to jest po njemački Hadde, koje mi niti pišemo niti izgovaramo kao Nijemci. (Uostalom, i njemačko Müller, mi izgovaramo, a često i pišemo Miler.) Taj je pazarski mladić tada dobio, a još i danas ima nadimak Miler, i znao je sve o Mülleru, no-sio je na sebi, i još nosi, njegove dresove po gradu, uvijek obučen u trenirku, patike na nogama. U Novom Pazaru svi poznaju toga Milera, krajnje su rijetki oni koji mu znaju i građansko ime.

Miler iz Svojbora je znao da je Hadde Müller rođen u gradiću Nördlingenu, no je znao i šta nisu znali ni naši nastavnici geografi je: da se taj gradić Nördlingen nalazi usred ogromnog kratera koji je načinio davni meteor kad je s neba pao te udario u zemlju. Miler je znao da je taj meteor pao prije 14 i kusur miliona godina, a govorio je da se igrač kao Hade neće roditi još taman toliko miliona godina koliko je prošlo dok se nije rodio. I tvrdio je da je me-teor pao na zemlju tu gdje je pao samo zato da bi se poslije četrnaest i kusur miliona godina tu rodio Gerhard Gerd Müller, ‘ada Hade’. Ne znam je li Miler znao njemački, ali je to Hade naglašavao onako kako ga Nijemci izgovaraju i pišu, kratko na a: Hadde.

Miler iz pazarske mahale Svojbor igrao je mali fudbal, dobro je igrao, igrao sam i s njime i protiv njega mnogo puta na malom igralištu Baščica u spomenutom Svojboru. Bio je dobar na lopti Miler, imao je dobru tehniku i trčao je mnogo. Baščica je bila te-ren bez trave, idealno ravna, zemlja dobro utabana, a nije bila tvrda. Kad se Miler po-vukao u svoj svijet, iz ograde zubne su mu

Želio sam da upoznam školovanog tkača s prezimenom koje znači mlinar, a koji je rođen u meteorskom krateru starom 14 i ku-sur miliona godina. U tom je krateru pjesnik Enzensberger osnovao svoju Krater-Bibli-

othek. Želio sam da Milerova Hadeta pitam o Zagrepčanima Čajkovskom i o Zebecu, koji su mu bili treneri. Nije bilo suđeno, Hadde Müller se bio udaljio od svijeta. Na utakmici u Hanoveru 1967. dao je Jugoslaviji gol, bilo je 3:1 za Njemačku, a po gol su dali još Löhr i Seeler. Naši spikeri su u svojoj fonetskoj nagluhosti sve to rimovali Ler-Miler-Zeler. I Miler iz Svojbora je prihvatio rimu, i znao bi je ponavljati kao mantru. Naš strelac na toj utakmici Zambata nije se s njima rimovao. Šest godina kasnije, golman Jugoslavije, Mo-starac Enver Marić, odbranio je centarforu Zapadne Njemačke Gerdu Mülleru penal, a drugi Mostarac, Duško Bajević, dao je u istoj utakmici njemačkom golmanu iz penala gol, i tako je Jugoslavija jedini put pobijedila Zapad-nu Njemačku u Zapadnoj Njemačkoj, usred Münchena. To se više neće nikada desiti, jer više nema ni Zapadne Njemačke ni Jugoslavi-je. Nema više ni onakvog Mostara ni onakvih Mostaraca. Ta je utakmica igrana 9. maja 1973, a naša patriotska piskarala su ushićeno pisa-la kako je Jugoslavija još jednom pobijedila Njemačku na Dan pobjede. Pazarski Miler je o utakmici rekao: ‘Ada, Marić je dobar golman, ali se Hadetu nije igralo, bogoti!’

Mnogo je godina prošlo od utakmica s pa-zarskim Milerom u Baščici. Ono što znam od ljudi koji ga češće viđaju jeste da je njegova vezanost za Gerda Müllera stalna i nepotro-šiva. On i danas zna sve o njemu, pamti svaki njegov gol, i onaj najbrži koji je dao ekipi Union iz Berlina: loptu je dodirnuo tri puta, sve klizeći po zemlji, a sve je trajalo 0,8 se-kundi. Hade je šimšik, kazao je jednom Miler pazarski. Šimšik je turcizam za munju.

Hadde Müller je za Zapadnu Njemačku dao više golova nego što je odigrao utakmi-ca. Utakmica 62, golova 68, prosjek 1,1. Ju-goslaviji se golova nije davao, svega dva, u četiri utakmice. U Bundesligi je dao toliko golova da ga niko neće stići, 365 u 427. To bi sve pazarski Miler iskazao na svoj način: dok je insana i adeta, niko neće stići Ha-deta. ■

MAKSIMIR

I MIROGOJ

Mnogo je godina prošlo od utakmica

s pazarskim Mile-rom u Baščici. Ono

što znam od ljudi koji ga češće viđaju

jeste da je njegova vezanost za Gerda

Hadeta Müllera stalna i nepotroši-

va. On i danas zna sve o njemu, pamti

svaki njegov gol. Hade je šimšik, ka-

zao je jednom Miler pazarski. Šimšik

je turcizam za munju

piše Sinan Gudžević

Gerd Müller (desno) na utakmici Bayern - Atletico Madrid, 17. maja

1974. (Foto: Sven Simon/picture-alliance)

Gerd Mülleri Miler

27 putopis NovostiTjednik za racionalnu manjinu#1133, petak, 3. rujna 2021.

Doručak u zimskoj odjeći: vaš reporter priprema svoj prvi jutarnji obrok u ledenoj Atacami

Obavezna policijska kontrola: granični prijelaz na Andama,

između Čilea i Argentine

Putovanja na kraj svijeta: 2500 kilometara kroz Gran Chaco, preko Anda do Atacame (5/5)

piše Đorđe Ličinafoto Đorđe Ličina i Foto ct, London

reći – nije ga bilo. Iza sebe smo ostavili zid od suhe, trošne gline i smrvljenih, raspucanih, kišom ispranih stijena. Ispred nas je bilo tr-novito žbunje, žedno i kržljavo, mjestimič-no prekriveno debelom prašinom, kroz koju je trebalo naći pravi put.

Pijesak u plućimaSamo što smo krenuli nizbrdicom, prema Atacami, neki su odmah zažalili! Kasnije, kad smo se već podosta udaljili od Socompe i kad smo već počeli nervozno otresati pi-jesak s kose i odjeće, čule su se prve sočne psovke i ljutito gunđanje nekih novopri-došlih novinara koji su nam se priključili, dva dana ranije, u Salti. Čvrsto pribijeni uz drvene klupe na tovarnom sanduku našega

‘urala’, ispod gumiranog kamionskog plat-na koje nas je trebalo štititi samo od kiše i ni od čega drugoga, neprekidno su zvocali i sipali primjedbe: ‘Greška! Prokleta greška! Trebali smo prespavati u Socompi i krenuti tek ujutro!’

Doista, činilo se da je bilo mnogo razloga za ljutnju i prigovore, jer smo se upustili u silazak u samo predvečerje, a svatko od nas je dobro znao kako ovdje brzo pada noć i kakav sve košmar ona donosi. Međutim, na prigo-vore su imali pravo samo oni koji su došli u ovu ekspediciju s pogrešnim uvjerenjem da je to bezazlena salonska avantura, upriličena u blizini kakvog luksuznog hotela, na bezopa-snom rubu pustinje ili prašume. Jer ovo što je bilo pred nama uistinu nije bilo za neodlučne i bojažljive! U neku ruku to nam je posredno dao do znanja i jedan od petorice čileanskih policajaca, koji je na graničnom prijelazu, uz ostalo, kazao: ‘Putovanja ovom prugom nisu česta. Cestom još manje! Stoga dobrodošli u Socompu, a dalje neka vas čuva sam bog!’

U početku smo policajčeve riječi smatrali uobičajenom, kurtoaznom dobrodošlicom, odnosno poslovično ljubaznim pozdravom za sretan put. Ali veoma brzo smo uvidje-li koliko griješimo. Jer od Socompe prema podnožju gorskog masiva, već na samom početku putovanja, pratile su nas tri ozbilj-ne nevolje, jedna veća od druge. Najprije, ubitačna snaga sunca koja se odbijala od zemlje u nepodnošljivo bljeskanje. Zatim neopisivi kovitlaci prašine što su prekrivali cijeli kraj, nemilice paleći i pržeći kožu. I konačno – minska polja rasuta uz samu gra-nicu. Sa zasljepljujućom snagom sunca već smo nekako izlazili na kraj, jer smo na nju bili navikli u posljednjih dvadesetak dana, a osim toga svaki od nas imao je posebne sun-čane naočale za najviši stupanja uv-zračenja. Ali bijela prašinasta zavjesa naprosto nas je izluđivala. (Nešto slično doživio sam samo u pustinji Gobi, u Mongoliji.) Oblaci sitnog pijeska što su ga uvis dizali kotači naših te-renskih vozila potpuno su nam, poput naj-gušće jesenske magle, zastirali vidik. Usto su nam otežavali disanje, neprestano nas tjerajući na suhi kašalj, kihanje i šmrcanje. Pijesak nam je nezaustavljivo ulazio u pluća, taložio se u njima poput najvrelijeg katrana, i činilo nam se da će nas potpuno zagušiti.

Neki su se na vrijeme snašli: navlažili su krpe, maramice, marame, majice, košulje, čak i duge gaće i stavili ih, poput beduina, preko nosa i usta, kao provizornu masku. Neki su se toga dosjetili prekasno – tek kad su im pluća bila zatrpana sitnim pijeskom.

Opasnost – mine!Opasnost! Neeksplodirane mine! Ne silazite s

označenih putova! Nailazeći na ova upozore-nja, ispisana na drvenim pločicama, odjed-nom smo shvatili svu ozbiljnost i dramatič-nost onog policijskog pozdrava na granici. Policajac je dobro znao što nas čeka na putu. A to što nije bio do kraja jasan – to mu, na-

dok se, rastrzani i umorni, budemo grčili u nemirnom snu, osjećat ćemo jezivi klepet vlastitih kostiju, opori miris nafte i prodorni zvuk tih metalnih čudovišta.

U subotu, 30. travnja u 16 sati po čilean-skom vremenu počela je naša nova pusto-lovina, ništa manje opasna i dramatična od svega onoga što smo dotada proživjeli. Put je i s jedne i s druge strane bio otvoren, bolje

ravno, nitko nije ljutio – u putovnice utisnuli obavezni pečat o prijelazu granice. Rijetka i draga uspomena s Anda, čak i za okorjele svjetske putnike! U Socompi smo napustili naš nebeski vlak i ukrcali se u već dotrajale ruske teretne kamione marke ‘ural’, iznaj-mljene od čileanske vojske. To su, u uspored-bi s landroverima, prave terenske krstarice, s pogonom na svih šest kotača, pred kojima gotovo i nema prepreka. U sljedećih sedam dana oni će nam biti prava putna mora: čak i onda kad budemo mirovali pod šatorom ili

Još smo u Andama, na putu za pusti-nju Atacamu!

Sve što se uspjelo održati u toj su-rovoj goleti – čupasti trnoviti grmovi i žbunje – nagnuto je prema sjeve-

rozapadu, što rječito govori o smjerovi-ma oštrih planinskih vjetrova.

Uokolo bjelina razbacanih kostiju ugi-nulih životinja. Pitamo se: kako su uopće dospjele u te bezvodne predjele? I kakav nas životinjski svijet tek čeka dolje, u pustinji? I čijim se kostima grije pijesak Atacame?

Ali prije nego što smo prispjeli u Atacamu morali smo se spustiti s Anda. A to je, nismo ni slutili, bilo dvostruko teže od uspona! Ci-jelo poslijepodne i dobar dio noći put je vodio nizbrdo, kroz nepoznate i skrivene doline. Silazak je počeo u Socompi, ubogom seocetu izgubljenom u bespuću na granici između Argentine i Čilea, mjestu koje je otprilike 800 metara niže od Mont Blanca, najvišeg evropskog planinskog vrha. Začudo, granica je jasno obilježena i čak je, na naše opće ču-đenje, i kontrola stroga. Tu su nas dočekali kruti čileanski carinici i policajci da bi nam pregledali putne isprave, raskopali prljavu odjeću u torbama i da bi – a zbog toga se, na-

Kroz pustinju i prašinuPred nama se izdužila Atacama, kao ravna beživotna ploča, na kojoj caruju samo pi-jesak, ledeni noćni vjetar i dnevna vrelina. Godinama čekajući kišu, zemlja ne može podnositi silovitu snagu sunca. Svjetlost je zasljepljujuća: nemilice udara u oči i mozak

28 putopis NovostiTjednik za racionalnu manjinu#1133, petak, 3. rujna 2021.

noćne padaju – ispod nule! Uostalom, pa-žljivo pratite kako su se mnogi od nas obla-čili prije nego što smo se uvukli u vreće za spavanje. Imali smo, dakle, majicu kratkih rukava, pa majicu dugih rukava, pa specijal-nu majicu za čuvanje tjelesne topline, zatim debelu zimsku jaknu, potom vuneni gunj s kapuljačom i konačno debelo postavljenu vreću za spavanje. Na kraju, lijegali smo u šator koji nas je također dosta štitio od hlad-noće. Međutim, i unatoč tako debeloj odjeći i dobro zatvorenom šatoru, otpornom na vje-tar i kišu, nešto poslije tri sata ujutro malo tko nije osjećao hladnoću u nogama i mraz na obrazima.

Drugog dana spusta logor smo podigli na jednoj vjetrometini, uz samu ‘cestu’ koja je vodila prema napuštenom rudniku salitre. Pred nama se izdužila Atacama, kao ravna

ravno, nismo mogli uzeti za zlo. Bilo je u tim napisima na drvenim pločicama neke čudne ironije i bezobrazne drskosti. Pojam označeni

putovi, na što su ukazivale drvene pločice, bio je naime krajnje relativan. Orkanski vjetro-vi, koji ovdje nisu rijetkost, stizali bi s Anda u podnožje, podizali guste oblake prašine i naprosto u trenu izbrisali i zameli sva vidljiva obilježja na putu, čak i drvene pločice s upo-zorenjima na opasnost od minsko-eksploziv-nih sredstava. Stoga zapravo nismo mogli biti do kraja sigurni jesmo li, tumarajući ovim negostoljubivim predjelima, uvijek odabi-rali najbolji i najsigurniji put. Tak kad bismo mjestimice, lijevo ili desno i dalje od sebe, vidjeli prostore ograđene bodljikavom žicom ili kakvo uništeno vozilo ili pak usamljeni grob s drvenim križem, znali smo da se naši kamioni kreću ipak najsigurnijim dijelom planinskog bespuća.

Dabome, svakoga od nas istodobno je kop-kala neskrivena znatiželja – odakle mine u ovom dijelu Čilea? Pokušavajući doći do pra-voga odgovora čuli smo nekoliko različitih verzija, ne mogavši nikako dokučiti koja od njih je prava. Jedna je govorila kako su mine postavljene još početkom davnih sedamdese-tih godina, kad je vojna hunta, na čelu s ge-neralom Pinochetom, došla na vlast vojnim udarom, ubivši prije toga legalno izabranog predsjednika Salvadora Allendea. Tako je Pinochet, navodno, htio spriječiti masovan bijeg ljudi iz zemlje. Drugu pak verziju čuli smo kasnije u avionu za Santiago: najveći broj mina, rečeno nam je, posijan je uz granicu u vremenu između 1975. 1978. godine, kad su politički odnosi između Čilea i Argentine bili krajnje zaoštreni. Treća verzija bila je već na granici vrhunske izmišljotine: to nisu minska polja, nego ilegalna skladišta eksploziva što ga koriste ‘divlji’ kopači minerala u Andama, kojima policija ‘gleda kroz prste’. Postojala je i četvrta verzija, isto tako neuvjerljiva i ma-glovita: prema njoj je još davno jedna grupa čileanskih vojnika, vježbajući polaganje mina, učinila to previše temeljito. Pošto su u me-đuvremenu navodno izgubljeni planovi tih minskih polja, ostala je i opasnost u tom di-jelu Anda. Petu, desetu ili petnaestu verziju nismo ni bilježili jer je bilo odveć očito da je ovdje svaki čovjek imao svoju priču o mina-ma od kojih su sve, osim jedne jedine, bile u golemom raskoraku s pravom istinom.

70 godina bez kišeVeć prvoga dana silaska s Anda imali smo u planu putovanja zaostatak od nekih se-damdeset kilometara. Stoga smo vozili do granice izdržljivosti, a logor smo podigli tek negdje oko ponoći. Te sam noću shvatio ko-liko mi je mnogo pomogao prijatelj Pascal Valley iz ženevskog sjedišta ekspedicije. Donio mi je naime specijalnu odjeću za boravak u Atacami! Možda će vam se činiti čudnim, ali je istinito: dnevne temperature ovdje se kreću oko 40 stupnjeva Celzija, a

beživotna ploča, na kojoj caruju samo pi-jesak, ledeni noćni vjetar i dnevna vrelina. Godinama čekajući kišu – a kažu da ovdje ona nije pala u posljednjih sedamdesetak godina – zemlja ne može podnositi silovitu snagu sunca. Svjetlost se odbija naviše, na dva-tri metra od pijeska, u nepodnošljivoj jari koja prijeti da sprži sve što joj se nađe na putu. Svjetlost je zasljepljujuća: nemilice udara u oči i mozak. Osjećamo to čak i kroz uske proreze na provizornim maskama koje smo stavili preko lica.

Atacama živi noćuUpravo je nevjerojatno kako brzo se čovjek mora privikavati na nove klimatske uvjete i okolinu. Jutra su u Atacami svježa, mo-glo bi se reći čak hladna, ispunjena oštrim planinskim vjetrom što puše s Anda. A to znači da se do prvih zraka sunca, koje ovdje u svibnju izlazi oko osam sati, može na sebi imati debela zimska odjeća. Čim se sunce promoli iza šiljatih planinskih vrhunaca, nastaje dramatično komešanje među svi-ma nama: protokom, čini se, svake minute dnevna temperatura počinje vrtoglavo rasti. Već oko deset sati velika nas je većina samo u kupaćim gaćicama, s obaveznim zaštitnim pokrivačem na glavi – šeširom, kapom ili nečim trećim što ublažava silovitu snagu sunčevih zraka.

Ovo je putovanje na kojem čovjek uči s nogu. Uči ili klone kao tratinčica na jakom mrazu. Nešto slično se dogodilo Enriqueu Guillermu Perezu, jednom od četvorice čla-nova ekspedicije s Kanarskih otoka. Njegov organizam jednostavno nije mogao podni-jeti sve te silne napore – ubitačnu podnev-nu vrelinu, ledene noći, vožnju terenskim vozilima, pustinjsku prašinu... U utorak, 3. svibnja iznenada se, pred našim očima, stro-poštao na zemlju, kao da mu je netko išču-pao kralježnicu. Odmah su mu priskočili u pomoć dr. Goby Goubran i dr. Mike Irani, naši službeni liječnici. Puna dva sata trajala je Perezova ‘reanimacija’. U srcu Atacame, pri temperaturi od preko 40 stupnjeva, u trenu je improvizirana bolnička postelja sa svim priručnim aparatima i potrebnim lijekovima. Veoma brzo poslije Pereza kolabirala su i dva ruska člana ekspedicije. Bilo je više nego dra-matično gledati te mlade momke kako kopne pod udarima snažne groznice i kako se gotovo kao u epileptičnim trzajima grče pred našim očima, obliveni hladnim znojem.

Nakon te dramatične epizode mnogi od nas su se s pravom upitali: kako preživjeti Atacamu i postoji li ijedan živi stvor koji je u stanju podnijeti ove surove uvjete opstan-ka? Preko dana, kad sve ključa od vreline, Atacama se čini posve beživotnom: ništa se ne miče ni na nebu, ni na zemlji. Ali u noći, osobito pred jutro kad se temperatura spusti

na podnošljivu razinu, u pustinji odjednom sve oživi. Pustinjski miševi, razne bube, in-sekti, gmizavci svih vrsta i veličina izmi-golje na površinu iz svojih rupa, u potrazi za hranom. Kreću u lov ili bivaju ulovljeni! Ovdje, kao i u prašumi, nema milosti ni za koga: prežive samo brži, jači i oprezniji.

Doviđenja u Meksiku!Čim se sunce pojavi iza golih brežuljaka, ži-vot opet zamire sve do noći. Sve se smiri, sve osim nas, koji prkosimo i vrućini i hladnoći, iscrpljujući se do krajnosti. Veliku nam ne-priliku pričinjava nedostatak pitke vode: na posljednjim smo rezervama. Zato o higijeni, osim onoj elementarnoj, ovdje malo tko raz-mišlja. Zanimljivi su savjeti dr. Iranija: žeđ gasite samo običnom vodom, nikako nekom drugom tekućinom. Pijete li, recimo, sok ili neko gazirano piće, žeđ se utaži samo pri-vremeno i, što je najgore, poslije je potreba za vodom još izraženija. Cijeli organizam treba stanovitom samokontrolom prilago-diti paklenoj vrućini i ako se to uspije, onda je i sve ove nedaće – žeđ, pomanjkanje mi-nerala, vrućinu i jednoličnu ishranu – lakše podnositi.

Suočeni smo s još jednom velikom nepri-likom – u pustinji je zbog mekanog, pjesko-vitog terena veoma teško učvrstiti šator. Već malo jači vjetar diže ga sa zemlje, mlatara-jući njime kao krpom na užetu. Svatko se snalazi na svoj način: jedni šator učvršćuju putnim torbama, drugi ih vežu za kamio-ne i landrovere, treći tragaju za kamenjem koje je ovdje prilična rijetkost. Sve nam je više problem i hrana: svi već sanjamo soč-ne odreske i – tuš! Pomalo smo se zaželjeli civilizacije. Sve to nas čeka već sutra, na pa-cifi čkoj obali. Nitko nas neće moći spriječiti da se naglavačke bacimo u prohladni ocean i skinemo sa sebe svu nakupljenu prljavštinu.

Posljednju noć provodimo u Mjesečevoj dolini, gdje su se – kako nam kažu naši do-maći vodiči – američki astronauti spremali za put na Mjesec. U okruženju divlje i neta-knute prirode mislimo na šum valova i be-skrajnu pješčanu morsku plažu iznad koje klikću galebovi. Pijesak, pogotovo onaj koji plave morski valovi, nekako nam sada više nije omražena riječ! O prašumama Meksi-ka, Gvatemale, Nikaragve i Hondurasa, gdje ćemo se opet okupiti sljedeće godine, razmi-šljaju samo oni najokorjeliji.

Viva Mexico! Kako bi rekao naš znameniti i sveprisutni Miguel i ozbiljno dometnuo:

‘Ali živjela i sreća čiji smo milj enici ipak bili na ovom putovanju dugom 2500 kilometara – kroz Gran Chaco, preko Anda do Atacame!’ ■

(Kraj)

A ručak na plus 40: jesi li za konzerviranu ribu ili

junetinu?

Sveznajući čovjek: Miguel, dobri duh ekspedicije

Kroz oblake prašine: i ovako se putovalo kroz Atacamu

Ovo je putovanje na kojem čovjek uči s nogu. Uči ili klone kao tratinčica na jakom mrazu. Nešto slično se dogodilo Enriqueu Guillermu Perezu. U utorak, 3. svibnja iznenada se, pred na-šim očima, stropoštao na zemlju...


demokratskih režima Klasić je rekao: ‘Bio sam pozvan da sudjelujem u tom Vijeću i odbio sam.’ Dodao je da je ono osnovano

‘isključivo zato što Plenković i Vlada nisu imali snage da se sami obračunaju s ustaš-kim pozdravom’. ‘Sve je bilo jasno i onda se dogodilo ono najgore. Oni su nakon godinu dana dali nekakvo mišljenje i onda se poka-zalo da do zakonskog rješenja nikom nije stalo. I to je najskandaloznije u cijeloj priči, što hdz već 30 godina koketira i ne želi se odreći onog biračkog tijela koje u ustaštvu ne vidi najveću sramotu’, kazao je, dodajući da se raspadom Domovinskog pokreta hdz ponovno približava tom dijelu biračkog tije-la. ‘Dok god je tako, bit će ovakva situacija’, zaključio je Klasić.

Novi dan, N1, 29. kolovoza, 08:00Dogradonačelnica Gline Branka Bakšić Mi-tić iznijela je u ‘Novom danu’ zaprepašćuju-će podatke o obnovi u Glini. ‘Mi smo bili prvi po iseljavanju, a za vrijeme potresa otišlo je još više ljudi i popis će biti veliko razočaranje’, rekla je. Ako su podaci koje je iznijela točni, Glini se loše piše. ‘Pola žutih naljepnica preš-lo je u crvene nakon svih ovih potresa. Ljudi nakon devet mjeseci nisu priključeni ni na vodu ni na odvodnju, kontejneri prokišnja-vaju, treba napraviti nadstrešnice nad njima. Cijene materijala toliko su skočile da čovjek, čak i kada bi sam išao raditi nadstrešnice, ne bi mogao kupiti materijal. Početkom travnja jednu smo kućicu od 35 kvadratnih metara kompletno opremljenu namještajem kupili za 85 tisuća kuna, a sad bez namještaja ko-šta 150 tisuća. Mislim da bi se država trebala uključiti u sufi nanciranje tog materijala’, dodala je. S udrugom Ljudi za ljude u kojoj djeluje, kaže, sagradili su preko 20 drvenih kuća, kupili montažne i kupuju kuće sa zele-nom naljepnicom. ‘To broji preko 36 objeka-ta, koje su privatni mali ljudi donirali’, rekla je. Na pitanje koliko je onda država sagradila kuća, ako su privatni donatori uspjeli njih 36, dala je kratak odgovor: ‘Na području gra-

Kruna, Netfl ixVaš je kritičar iz 20. prešao u 21. stoljeće – nabavio Netfl ix – i zaključio da je odluka bila ispravna. Zbogom reprize rutiniranih televizija, zbogom predvidiva pragmo lije-nih urednika, zbogom dosado! Dobro jutro, mrežna produkcijo! Elem, Netfl ix je, kao što je poznato, ‘pružatelj internet strea-

ming usluga na zahtjev’. To je skladište se-rija i fi lmova koje vam u svakom trenutku stoji na raspolaganju (cijena prava sitnica, desetak eura mjesečno), a zauzvrat uvijek imate raskošan jelovnik. Netfl ix smo otvo-rili ‘Krunom’ (’The Crown’), uspješnicom koja je ušla u petu sezonu, a opisuje život kraljice Elizabete ii. Epizode traju po 58 minuta i predstavljaju vrh anglosaksonske televizijske produkcije, što znači vrh svi-jeta. Dramski kostur uvijek je – zaključili smo nakon desetak epizoda – isti. Produ-centi serije žele pokazati ono što se kruna, odnosno dinastija trudi sakriti. Elizabeta, njezina prpošna sestra Margareta, Eli-zabetin nekonvencionalni suprug Philip, a u kasnijim epizodama Diana, Charles, Camilla itd., oslikani su kao ljudi od krvi i mesa, ne samo institucije ili legende. Tu je formula koju mase najviše vole – i boga-ti plaču. U epizodi koja prikazuje odlazak Winstona Churchilla, parlament u znak oproštaja od modernog slikara Sutherlan-da naručuje portret najvećeg premijera u povijesti Britanije. Umjetnik ga portretira takvim kakav jest – star, onemoćao, nabo-ran. Churchill pobjesni, na kraju uništava portret. Slikareva objašnjenja kako to ‘nije tendencija, nego starost, nemoć, stvarnost’ nisu pomogla. Churchill je za povijest htio ostati ljepši no što je bio. Takva je cijela se-rija ‘Kruna’ – to su realistični portreti koje bi vlasnici lica najradije uništili. Možemo li kod nas zamisliti takve portrete povijesnih vođa? Ni u ludilu. Uglavnom, preporuka za Netfl ix. Nećete pogriješiti, sve ako ga samo zbog ‘Krune’ kupite.

Novi dan, N1, 23. kolovoza, 08:00Čemu metafi zika oko ‘Za dom spremni’? U prekršajni zakon treba uvesti drakonske novčane kazne za izvikivanje nacističkih, ustaških i četničkih parola, i mirna Bosna. Povjesničar Hrvoje Klasić u ‘Novom danu’ govorio je o obilježavanju Dana žrtava tota-litarnih i autoritarnih režima pa se dotakao i zds-a. ‘Po meni, ‘Za dom spremni’ mora biti zabranjen, to je bio ustaški pozdrav 1941., a bio je ustaški pozdrav i 1991. ‘Za dom spremni’ mora biti zabranjen. Među-tim, ako i neće biti zabranjen, to nije najve-ći problem u hrvatskom društvu’, rekao je Klasić pa nastavio: ‘Bio bih sretan kad u hr-vatskom društvu ne bi bilo toliko ljudi koji smatraju da nešto ustaško nije problematič-no. Mnogi pričaju da se to odnosi isključivo na 1991. I tada je imalo ustašku konotaciju. To je varka, obmana i kukavičluk. Austrija je to najbolje pokazala. Potrebna su fi nan-cijska kažnjavanja, nikakvo pozivanje na moral. Plati – pa budi frajer. Viči zds, nosi ustaške majice!’ Hrvoje Klasić je, podsjeti-mo, dragovoljac Domovinskog rata, koji su tako nazvali Denis Kuljiš i Marko Grčić pa je ime zaživjelo. Na pitanje o Vijeću za suočavanje s posljedicama vladavine ne-

da Gline država nije izgradila nijednu kuću. Nula.’ Istoga dana oglasio se stožer Civilne zaštite. ‘Pored svih neriješenih imovinsko-pravnih odnosa i drugih administrativnih zapreka do sada je obnovljeno 400 kuća na potresom zahvaćenom području. I to u Pe-trinji 120, Sisku 78, Glini 52, Jasenovcu 24, Hrvatskoj Dubici 21, Sunji 11, Topuskom 11, Martinskoj Vesi 10, Hrvatskoj Kostajnici 10 i Gvozdu 7’, kažu iz stožera. Jesu li to samo popravljeni dimnjaci, kako tvrdi dogradona-čelnica Gline, ili su doista napravljene kuće? Saznat ćemo. Kako god bilo, postojeći model obnove – od zakona nadalje – nije efi kasan; tek na jesen dobit ćemo novi, a na zimu grad-nje kuća nema.

Duhovi Afganistana, hrt, 29. kolovoza, 21:10Graeme Smith kao mladić otišao je u Afga-nistan, kao ratni izvjestitelj, da bi se u tu zemlju vratio prije izvjesnog poraza Ame-rike i njihovih saveznika. Njegova iskustva sažeta su u ovom izvrsnom dokumentarcu, prepunom dojmljivih slika i upečatljivih sugovornika. Napokon, iako svaka zemlja ima svoje talibane i svoje liberale, u Afgani-stanu su njihove razlike najizrazitije. Smith je razgovarao sa svima: svojim starim pozna-nicima, ženama koje ne žele burke, djevoj-kama koje idu u škole, vladinim dužnosni-cima, progresivnim učiteljima. Većina tih ljudi koje smo gledali na htv-u u nedjelju navečer sad je vjerojatno mrtva, ili u pro-gonstvu, ili po zatvorima. Velika Britanija, Sovjetski Savez, Sjedinjene Države, svi su propali u planinama i gudurama Afganistana, u kojima je pokopana i ideja širenja libera-lizma, ljudskih prava, demokracije i sličnih vrijednosti. Na novu ćemo se intervenciju načekati. Amerika, kako bi rekao Churchill, uvijek po segne za pravim rješenjem kada ispuca sva pogrešna. ■

TV RAŠETANJE Kruna ponude

Vaš je kritičar iz 20. prešao u 21.

stoljeće – nabavio je Netfl ix i zaključio

da je odluka bila ispravna. Zbogom

dosado, dobro jutro ‘Kruno’! Uspješnica

koja opisuje život Elizabete ıı. ušla je u petu sezonu.

Epizode su vrh anglosaksonske

tv produkcije, što znači vrh svijeta

Piše Boris Rašeta

Olivia Colman u ulozi kraljice Elizabete II. (Foto: Netfl ix)

30 kritike NovostiTjednik za racionalnu manjinu#1133, petak, 3. rujna 2021.

Rebecca Hall u ulozi učiteljice potresene suprugovim

samoubojstvom

piše Damir Radić

Potentnost horora čini se ne-iscrpnom. Iako se velika većina njegovih suvremenih izdanaka ne izdiže iznad dosadne formula-ičnosti i ogrezlosti u klišeje, žanr

konstantno ima svoju publiku, a s vremena na vrijeme pojavi se neki uradak koji mu da stanovit dignitet. Zadnjih godina posebno su se istakli filmovi Arija Astera ‘Naslije-đeno zlo’ i ‘Festival straha’ te ‘Mjesto tišine’ i ‘Mjesto tišine 2’ Johna Krasinskog kao više ili manje uspjeli pokušaji ozbiljnog pri-stupa žanru, pristupa koji tendira donekle i prekoračiti njegove granice. Među tim am-bicioznijim predstavnicima filma strave jest i ‘Kuća noćnih mora’, britansko-američki projekt čiji kreativni tim ponajprije čine glumica i producentica Rebecca Hall, re-žiser i producent David Bruckner te sce-naristi i producenti Ben Collins i Luke Piotrowski.

Daleko najpoznatije ime od navedenih je Rebecca Hall, engleska glumica vrlo pamt-ljivog, izražajnog lica, posebno istaknuta ulogama u filmovima ‘Vicky Cristina Bar-celona’ Woodyja Allena i ‘Prestiž’ Chri-stophera Nolana, a prije desetak godina snažno je zapažena i u hororu ‘Buđenje’ Nicka Murphyja. Hall u ‘Kući noćnih mora’ tumači središnji lik Beth oko koje se vrti cijeli film, protagonisticu čiji je suprug arhitekt iznenada i neobjašnjivo počinio samoubojstvo. Beth, inače učiteljica, ostala je živjeti sama u velikoj kući na obali je-zera na čijim se obalama prostire šuma, a koliko ju je gubitak supruga traumatizirao najjasnije vide njezina najbolja prijateljica i kolegica iz škole Claire (Sarah Goldberg) te susjed Mel (Vondie Curtis-Hall). Ma-nifestacijama junakinjine traume pripadaju i naslovne noćne more, uznemirujući sno-vi, ali i nešto nalik zvučnim i vizualnim halucinacijama. Scenaristički par Collins

– Piotrowski pametno inzistira na temeljno realističkom kontekstu, ostavljajući otvo-renim pitanje odnosa jave i sna, odnosno realnog i irealnog, a režiser Bruckner te

postavke uvjerljivo vizualizira stvarajući finu atmosferu s osloncem na izbor doj-mljivih ambijenata i polagan ritam. Moglo bi se reći da je ‘Kuća noćnih mora’ većim svojim dijelom horor-drama, a ne ‘čisti’ ili

‘pravi’ horor, jedan od onih inteligentnih filmova strave koji znaju da su psihološke tenzije i prijeteći ugođaj kudikamo više uznemirujući nego prizori otvorenog ek-scesivnog nasilja. Također, film je to koji tematizira univerzalne teme poput osjećaja nenadoknadivog gubitka i tuge koja iz toga proizlazi, pitanje poznavanja bliske osobe i mogućnosti spoznaje uopće, problematiku individualnog identiteta.

Nažalost, sve te dobre strane u završnici bivaju zasjenjene raspletom koji je teško nazvati drugačije nego motivacijski suma-nutim i suštinski banalnim. Napuštajući potentno balansiranje na rubu realističkog i nadnaravnog u korist romantičarskog mo-tiva personificirane smrti (romantičarski su i motivi ogledala i dvojnika) te potpunog prelaska na stranu infantilne fantazije, u ko-jem se serijska ubojstva i samoubojstvo po-kušavaju opravdati plemenitim ljubavnim razlozima (a zapravo su posljedica drastič-nog nedostatka inteligencije u počinitelja),

‘Kuća noćnih mora’ strovaljuje se iz poten-cijalno impresivnog uratka, koji obilato pre-lazi žanrovske granice, u ništa bitno više od solidnog izdanka zadanog žanra. Šteta ulo-ženog truda u rafinirani redateljski izričaj, šteta glumačke predanosti Rebecce Hall i uvjerljivih nastupa male, ali vrijedne prate-će ekipe epizodista (uz spomenute, izuzetno je svjež nastup mlade Stacy Martin, već pomalo zaboravljene nositeljice naslovne role u ‘Nimfomanki’ Larsa von Triera) jer eto, opet se pokazalo da nedostatak idejne lucidnosti nikakvo izvedbeno umijeće ne može nadoknaditi. ■

Prokletstvo žanraSve dobre strane ovog horo-ra zasjenio je motivacijski sumanut i banalan rasplet

Kuća noćnih mora (r: David Bruckner) (2020.)

Selja Ahava:

Stvari koje padaju s neba (s finskog preveo Boris Vidović, Vuković & Runjić, Zagreb, 2021.)

Polifoni tekst u kojem se sve povezuje

piše Dragan Jurak

Kad je Hamisha MacKaya, riba-ra s Vanjskih Hebrida, drugi put udario grom, selom su počele kružiti priče. Neki su rekli da je Hamish kažnjen jer

je ogreznuo u grijeh, drugi su smatrali da je ‘prepotentan jer je počeo učiti francuski’. Kad je ribara četvrti put udario grom, selo je zašutjelo; priče su prestale. U seoskom du-ćanu Hamish je bio podsjetnik da se svakom kupcu nebesa mogu sručiti na glavu.

Svašta dolazi s neba. Komadi leda koji otpadaju sa zrakoplova. Avionski motori, avionske gume i čitavi avioni (s čitavim obi-teljima). Kroz krov kuće probijaju meteori teški četiri kilograma. U specijalnim atmos-ferskim uvjetima s neba padaju ribe i žabe krastače. U Grčkoj su 2002. padale sardine. Na Floridi su 1969. zbog istih atmosferskih uvjeta padale loptice za golf. Mami malene Saare glavu je otkinuo komad leda koji je pao s krova kuće. Tata nije mogao objasniti samome sebi zašto je to tako. Niti je tatina sestra mogla odgovoriti na isto pitanje. Kad je nakon smrti šogorice i drugi put dobila glavni zgoditak na lutriji, legla je u krevet i više nije ustajala iz njega.

‘Ponekad padnu nebesa, ponekad zemlja utone. Ponekad se sruči tako neshvatljiva sreća da je s njom teško nastaviti živjeti. Ponekad se nešto dogodi – samo jednom – a čovjek do kraja života mora razmišljati za-što. Ponekad se ništa ne dogodi, pa čovjek do kraja života mora razmišljati zašto se ništa ne događa.’ Eto, tako piše finska spisateljica Selja Ahava.

‘Stvari koje padaju s neba’ roman je o smrti majke. Pripovijeda ga njena maloljetna kći, njena teta koja je dva puta dobila na lutriji

(i dopisuje se s ribarom kojeg je četiri puta pogodio grom), priča ga tatina nova žena, s kojom se vratio u kuću u kojoj je živio s mamom. Čitamo prijevod druge od četiri knjige Selje Ahave (1974.). Finci su pamet-na zajednica i uvijek je pametno pratiti što rade. Svakako što radi Selja Ahava, nakon Sofi Oksanen još jedna finska spisateljica koju valja držati na oku.

‘Stvari koje padaju s neba’ polifoni su tekst u kojem se sve povezuje: glas djevojčice s gla-som škotskog ribara, opušteno s tragičnim, bizarno s tankoćutnim, ono što pada s neba s onim što odsijeca glave. Tatina nova žena če-kat će da muž ode na posao, djevojčica u školu, pa da u kući pred kojom je led odsjekao glavu prvoj ženi gleda na YouTubeu kako sijeku gla-vu američkom humanitarcu. Tako i isis dolazi u roman. I noćne more. Nova žena sanja kako netko viče – Reži glavu! Sve ćemo vas sma-knuti! Djevojčica koja raste, dvanaestogodiš-nja Saara, sanja utvaru sa škarama. I ništa od toga više ne razumije; kao ni nova žena. Za-mišlja Herculea Poirota kako ih sve okuplja u velikoj dnevnoj sobi, mamu i tatu, tetu i novu ženu, ribara i nju, i objašnjava im svaku smrt, svaki grom, svaki dobitak na lutriji. I Selja Ahava ima svoje odgovore, ne nužno jednake onima Herculea Poirota. Okupila je šarenu grupu likova pa odgoneta neodgonetljivo, a njeni odgovori ne-odgovori poprimaju formu bajke, noćne more i komedije.

Jednom će doći kraj svijeta, jednom će se sručiti i Raj, kaže Selja, i time bismo mogli dati odgovor na sve ono što pada s neba. Ali opet, nekako se čini da je odgovor širi od toga i da, ako ne uključuje baš svaku rečenicu ro-mana Selje Ahave, onda uključuje većinu njih; baš sa svime što je u njima napisano. ■

Život i smrt na sjeveruAutorica je okupila šarenu grupu likova pa odgoneta neodgonetljivo

31 kultura NovostiTjednik za racionalnu manjinu#1133, petak, 3. rujna 2021.

Deafh eaven: Infi nite Granite(Sargent House, 2021.)

Kalifornijski blackgaze pr-vaci Deafh eaven navikli su od samog početka na polari-ziran prijem. Čak je i njihovo najslavnije ostvarenje, mo-

numentalni ‘Sunbather’ iz 2013., jedan od kritike najhvaljenijih albuma prošlog de-setljeća, dio pravovjerne publike dočekao kao izdaju žanrovskih principa. Sam bend je navodio niz izvanžanrovskih utjecaja poput The Cranberries ili The Smiths koji su davali do znanja da im žanrovska čistoća

i nije prva stvar na pameti. Ipak, sve dok su prevladavali blast beatovi i brutalni urlik frontmena Georgea Clarka, čak su i ospo-ravatelji priznavali da se radi o metal bendu.

‘Infi nite Granite’, bendov peti album, sastoj-ke iz originalnog recepta izvrće 20 prema 80 posto u korist nemetalskih sastojaka. Clark je zamijenio svoj zaštitni urlik slojevito po-složenim, ali sramežljivim pjevušenjem, a ostatak benda se gotovo u potpunosti pre-dao oduvijek prisutnom shoegaze utjecaju. Unatoč tome, ili baš zbog toga, ovo je jedno od najintenzivnijih ostvarenja u njihovom katalogu. Poigravanje dinamikom bilo je i ostalo zaštitni znak benda. Umjesto neka-dašnjeg vriska koji se nadvija nad pastoralne instrumentalne pasaže, sad šapat prodire kroz slojeve melodičnih, ali iznimno gustih gitara, stvarajući varljivo spokojnu atmos-feru ispod koje kulja nemir. Deafh eaven ostaju jedan od najosobenijih i samosvoj-nijih gitarskih bendova posljednjih godina, a činjenica da i dalje uspješno žongliraju ogromnim brojem raznolikih utjecaja, a da ih izravno ne kopiraju, dodatno potvrđuje njihovu posebnost.

Turnstile: Glow On(Roadrunner, 2021.)

Baltimorski hardcore kvintet Turnstile je pak do sada imao više sreće od Deafh eavena u tome koliko žanrovska publi-ka prihvaća netipične utjecaje.

Njihov treći album gotovo u potpunosti napušta žanr u kojem su se probili u korist eklektičnog lepršavog zvuka koji uspijeva bešavno uklopiti elektronske i pop-utjecaje u bendov melodični, ali energični hard rock. Rifovi i ritam sekcija su iznimno prisutni i snažni, a pjesme ispresijecane neočekiva-nim aranžmanskim rješenjima i vokalom frontmena Brendana Yatesa koji nad in-strumentima lebdi lakoćom i ekscentrič-

Imate dugogodišnje iskustvo s radionica-ma kreativnog pisanja. Hoće li se banijske radionice u sklopu projekta ‘Gledam, či-tam, pišem’ razlikovati u pristupu?Razlikovat će se u prvom redu zato što ve-ćinu radionica držim za odrasle, dok će na Baniji te radionice biti prvenstveno za uče-nike srednje i osnovne škole. Pristup se ne bi trebao previše mijenjati jer učenici srednje škole mogu sasvim dobro funkcionirati s vježbama za odrasle. Ipak, radionice na Ba-niji neće biti usredotočene samo na pisanje, na vještinu i kreativnost, nego će upravo tu kreativnost pokušati upotrijebiti i kao neku vrstu psihološke pomoći, kao umjetnost koja pomaže nositi se sa stresom uzrokova-nim potresom i neizvjesnošću. Koncentrirat ćemo se prvenstveno na odnos polaznika prema svom gradu. Tome će biti posvećene i njihove priče.

Zašto je kreativno pisanje za pisce ama-tere osnažujuće, ali i korisno iskustvo?Upravo zato što tim piscima amaterima pri-bližava književnost općenito i što ih uvodi ne samo u avanturu pisanja nego i u avan-turu čitanja. Polaznici se mogu suočiti sa svojim emocijama, mogu prenijeti svoj bijes ili tugu i tako ih se barem djelomično riješiti. Ali htio bih reći da se ovdje ne radi prven-stveno o terapiji, jer mi nismo psiholozi ni psihijatri, tu se ipak radi o književnosti.

Tko se sve može prijaviti na radionice pisanja na Baniji, postoje li kriteriji koje polaznice i polaznici trebaju zadovoljiti da bi pristupili programu?Na radionice koje su se do sada održavale u Zagrebu – i koje će se, naravno, još održava-ti – mogli su se prijaviti odrasli i učenici, ali tako što bi platili školarinu i poslali neki svoj tekst na uvid voditeljima. I onda bi voditelji na temelju tih tekstova stvorili grupe. Na ovu banijsku radionicu može se prijaviti tko hoće, učenici osnovnih i srednjih škola, a s obzirom na to da radionicu fi nancijski podu-

piru Ministarstvo kulture i medija, snv, tz Moslavačke županije i izdavači s donacijama knjiga, ona je za polaznike u potpunosti be-splatna. Radionice su povezane s fotogra-fi jama, konačno, projekt se zove ’Gledam, čitam pišem’, tako da polaznici na njih dono-se fotografi ju dijela grada, pejzaža ili osobe uz koju su osobito emotivno vezani. Moje je iskustvo da vrlo često uspijevaju upravo priče koje nastaju po predlošku fotografi ja.

Kako je projekt strukturiran i tko će sve sudjelovati u njegovoj provedbi?Voditeljica projekta je Monika Herceg koja se izuzetno potrudila ne samo kon-taktirati ljude na Baniji, osigurati prostore za održavanje radionica, nego i za dodatno fi nanciranje. Kao voditelji radionica uz nju sudjeluju Jagna Pogačnik, Marija Deja-nović, Luiza Bouharaoua, Olja Saviče-vić Ivančević, Miroslav Kirin, Miroslav Mićanović i ja. Te će autorice i autori sudje-lovati u neposrednom izvođenju radionica, a Katarina Luketić i Kruno Lokotar po-pratit će čitav projekt na portalu kritika-hdp. Nastojat ćemo da jedan ili dvoje autora održe radionicu, a da poslije radionica održimo i književne tribine.

■ Antonela Marušić

Zoran Ferıć Radionice na Baniji besplatne su za sve polaznike

KVADRAT

Vanda Petanjek dobitnica je ovogo-dišnje Nagrade Post scriptum, jedin-stvenog priznanja koje se od 2016. godine dodjeljuje za književnost na društvenim mre-žama. Nagrada će joj biti uručena na KaLibar bestiValu u Varaždinu, 23. rujna, a uključuje i objavu zbirke auto-ričinih pjesama.

■ B. P.

nošću jednog Perryja Farrella. ‘Glow On’ je rijedak primjer ostvarenja gitarskog benda koje uspijeva organski spojiti velik broj vanjskih utjecaja, a da ništa ne djeluje isforsirano ili nakalemljeno. Album je sjaj-no sekvenciran i spojen u raznoliku, ali čvr-stu polusatnu cjelinu u kojoj ništa, unatoč naglašenoj prijemčivosti, ne zvuči kao očiti radijski materijal. Radi se o pažljivo osmi-šljenom i zvukovno ambicioznom ostva-renju koje će bendu nesumnjivo priskrbiti i nešto novih poklonika, no ono isto tako očigledno nije zamišljeno kao pop-potez, već svjesno, ali nimalo kalkulirano širenje vlastitog izričaja.

Halsey: If I Can’t

Have Love,

I Want Power(Capitol, 2021.)

Četvrti album pop-pjevačice Halsey predstavlja kretanje u suprotnom smjeru od dvaju navedenih primjera. Poznata po tri solidna, ali ni po čemu

previše posebna samostalna albuma te me-gauspješnim singlovima s edm zvijezdama poput The Chainsmokers i Marshmello, Halsey je ovdje napravila artistički zaokret kakav se od kritike cjenjenije pop-zvijezde

poput Ariane Grande ili Beyonce nisu usudile napraviti. ‘If I Can’t Have Love, I Want Power’ je konceptualni album bez gostujućih vokalista. U cijelosti ga je produ-cirao jedan producentski tim, i to ni manje ni više nego Trent Reznor i Atticus Ross iz Nine Inch Nails, koji posljednjih godina grade zapaženu i nagrađivanu karijeru fi lm-skih kompozitora. Ono što prvo upada u uši jest da se neočekivani suradnici i ne poku-šavaju prilagoditi jedni drugima. Halsey se i dalje drži svih zakonitosti milenijskog popa: red pjevanja, red samopouzdanog pseudo-repanja, red vokalnog procesuiranja. Nine Inch Nails se pak drže svog glasnog, ali ne-vjerojatno atmosferičnog zvuka koji vuče utjecaje iz raznolikih elektronskih, pop i gitarskih tradicija, a da pritom uvijek zvuči prepoznatljivo. Zbog te naglašene dihoto-mije između dvaju posve oprečnih stilova album funkcionira neočekivano dobro. Kompromis bez kompromisa, zaokret bez zaokreta. Ono što Halsey u ambicioznom, ali i zbrkanom konceptu o prihvaćanju majčin-stva propusti, to nin popune dinamičnim i eklektičnim zvukom kakav nedostaje na većini velikih pop-ploča. Ostaje vidjeti je li ovo jednokratni izlet za sve uključene ili je u pitanju rađanje novog pop-trenda.

■ Karlo Rafaneli

PREPORUKE: MUZIKA

Foto: Facebook

Predsjednik hdp-a, književnik i voditelj radionica kreativnog pisanja

Foto: Davor Puklavec/pixsell

Ne budi ne-Srbin

Documents

Transcript of Ne budi ne-Srbin