nastavak dnevnika prakse

Прва економска школа

1. УВОД О БАНЦИ

Ове године стручна пракса иѕ предмета банкарског пословања је обухватала рад у банци. Моја овогодишња пракса је обухватала рад у Комерцијалној банци. Послата сам у експозитуру Комерцијалне банке у Булевару Зорана Ђинђића 45а.

Комерцијална банка је основана 1970. Године и представља преко 40 година сигурности успешног пословања, банкарских производа, и услуга према потребама клијената и највишим европским стандардима. Све ове године Комерцијална банка се труди да расте и гради Банку за грађане Србије, за своје клијенте и партнере широм света.

Данас се Комерцијална банка може похвалити следећим подацима: банка има 25 филијала широм земље, преко 270 експозитура,3 166 запослених,преко 1 200 000 отворених рачуна и 900 000 клијената.

Капитал од 305 милиона евра је чини највећом банком у земљи која појединачно добро послује са грађанима као и са великим корпорацијама у земљи и иностранству. Свим клијентима на располагању је стручни тим Комерцијалне банке који су врхунски поѕнаваоци међународних финансијских токова и млади и амбициозни менаџери који су школовани у иностранству.Комерцијална банка има велику улогу у платном промету са инострантвом и домаћем платном промету. Жеља банке је да буде тачка ослонца клијената, сигуран и моћан партнер на кога се клијент може ослонити у сваком тренутку.


Oрганизација рада у Комерцијалној банци (прилог 1)

Управни одбор

Весна Џинић- председник, представник Републике Србије

Дејан Ерић Пх.Д- представник Републике Србије

Владимир Шарић -представник Републике Србије

Драгица Пилиповић-Цхаффеy - представник ЕБРД

Пхилиппе Делпал- представник ЕБРД

Кхосроњ Замани - представник ИФЦ

Мирослав Тодоровић, Пх.Д. - независни члан

Марија Пантелић, М.Сц. - независни члан

Матс Кјаер - независни члан

Извршни одбор

Ивица Смолић, председник ИО Банке

Драган Сантовац, заменик председника ИО Банке

Славица Ђорђевић, члан ИО Банке

Андријана Милановић, члан ИО Банке

Лидија Склопић, члан ИО Банке

Менаџмент Банке

Извршни директори

Саво Петровић - Извршни директор за финансије и рачуноводство

Ненад Чортановачки - Извршни директор за координацију рада филијала


Оливера Трикић - Извршни директор за правне послове и људске ресурсе

Живојин Савић - Извршни директор за послове са становништвом

Горан Милићевић - Извршни директор за маркетинг

Бојан Кордић - Извршни директор за послове са привредом

Директори сектора

Мирјана Чоловић - Сектор контроле усклађености пословања

Оливера Траиловић - Сектор унутрашње ревизије

Снежана Пејчић -Сектор рачуноводства

Васимир Исмаиловић -Сектор финансијског контролинга, планирања и буџетирања

Златан Живковић -Сектор анализе кредитног ризика

Драгиша Станојевић - Сектор информационих технологија

Мила Ницовић -Сектор платног промета

Слободан Вуковић -Сектор техничко оперативних послова

Мишо Топић - Сектор управљања средствима

Михајло Косановић -Сектор финансијских институција

Татјана Матијаш - Сектор послова са привредом

Драгана Стојков -Сектор правних послова

Милан Петровић -Сектор маркетинга

Данка Вранеш - Сектор администрације

Јевтић Ирена -Сектор алтернативних канала дистрибуције банкарских услуга

Директори филијала


Константин Огњановић -Београд

Новица Дељанин -Крушевац

Зоран Митић -Ниш

Милка Јовановић -Чачак

Славица Живковић -Јагодина

Драгана Црногорац -Крагујевац

Владимир Павлићевић -Краљево

Томислав Перић -Лозница

Жарко Филимоновић -Нови Пазар

Перица Стојанац -Нови Сад

Милосава Ракочевић -Смедерево

Гордана Лепотић -Сремска Митровица

Милорад Мијаковац -Суботица

Сања Радовановић -Шабац

Милојко Томоњић -Ужице

Зоран Петровић -Врање

Биљана Николић -Зајечар

Гордана Радосављев -Зрењанин

Александра Ђапић -Сомбор

Тања Зец- Вршац

Биљана Бранковић -Ваљево

Мр Татјана Бабић -Кикинда

Миленко Поповић - Косовска Митровица

Данијела Костић – Тодић -Пожаревац

2. ТЕХНИКА БАНКАРСКОГ ПОСЛОВАЊА

2.1. Кредити


Кредит тј. зајам представља финансијска средства добијена или позајмљена на основу одређеног уговора који је једна страна одобрила другој страни уз одређене услове. Основа за одобравање кредита је међусобно поверење обе стране, а пре свега поверење даваоца кредита у платежну способност корисника кредита и економску оправданост кредитираног посла.

2.1.1. Врсте кредита

Постоји више критеријума за поделу кредита. Критеријуми који се користе су:1. рок доспећа

2. намена

3. категорија дужника

4. врста осигурања кредита

Према року доспећа кредити могу бити:

1. краткорочни (до једне године)

2. средњорочни (од једне до пет година)

3. дугорочни (дужи од пет година)

Према намени кредити се деле на:

1. производне

2. инвестиционе

3. потрошачке

4. сезонске

2.2. Услови за добијање кредита


Услови за одобравање кредита се разликују у зависности да ли се кредити одобравају правним или физичким лицима.

2.2.1.Кредити правним лицима

Пословне банке у давању кредита воде рачуна о томе да ли су правна лица кредитно способна и да ли постоји економска оправданост кредитирања њиховог текућег и развојног пројекта. Остали услови који морају бити испуњени су регистрованост код надлежног суда, ажурно књиговодство, да су акционари или депоненти банке код које траже кредит, да су ликвидни и да улагање омогућава ефикасно и рентабилно пословање.

Приоритет приликом добијања кредита псловне банке као и Комерцијална банка дају својим значајним партнерима.

2.2.2. Кредити физичким лицима

Банке одобравају кредите грађанима у складу са својим расположивим могућностима кредитног потенцијала.

Кредити грађанима се најчешће одобравају за:

-куповину и изградњу кућа,станова,пословних простора итд.

-набавку репроматеријала

-потрошњу

Корисници кредита могу бити:

-грађани у редовном радном односу


-пољопривредници

-лица запослена код самосталних предузетника

-лица запослена у страним представништвима ако су социјално осигурани у нашој земљи

-пензионери и инвалиди

-уживаоци иностраних пензија

Критеријуми на осниву којих се одређује висина износа кредита су:

-радницима запосленим на неодређено време до 1/3 укупног нето износа зaраде

-лицима самосталних професија до 1/3 укупног износа на који плаћају допринос за здравствено осигурање и допринос за пензијско осигурање или до 1/3 основице за коју је извршен разрез доприноса односно пореза из личног дохотка

-имаоцима приватних занатских радњи до 1/3 од основице на коју је извршен разрез доприноса

-индивидуални пољопривредним произвођачима до 3/4 основице на коју је извршен разред доприноса

-пензионерима и инвалидима до 1/3 укупне пензије.

2.3. Поступак и техника одобравања кредита


2.3.1.Поступак и одобравање кредита правним лицима

Пословне банке најчешће одобравају кредите за:

1. куповину робе и производа

2. пољопривреду

3. извоз

4. домаћим банкама и финансијским организацијама за ликвидност

5. продају опреме и извођење грађевинских и монтажерских радова у земљи

6. извоз опреме извођење грађевинских и монтажерских радова у иностранству

7. инвестиције

8. ревитализацију села

9. финансирање изградње и реконструкције система за наводњавање

10. други видови одобравања кредита правним лицима.

2.3.1.1. Kредити малим и средњим предузећима

Пословне банке одобравају средњорочне инвестиционе кредите малим и средњим предузећима из области производње и обасти услуга. Банке дају предност предузећима која имају до педесет запослених радника. Кредити се најчешће одобравају за набавку робе, увоз робе и обртна средства. Банке обично дефинишу највиши износ ових кредита једном зајмотражиоцу што је одређено пореклом обезбеђених средстава. Рок враћања кредита је до 5 година уз грејс период од 6 до 12 месеци. Годишња каматна стопа се креће од 10 % и уз наплату 1% од кредитног износа за обраду кредитног захтева.


Корисник кредита измирује кредитну обавезу девизно или у динарској противвредности по продајном курсу на дан измиривања обавеза.

Као обезбеђење за уредно враћање кредита користе се акцептни налог, соло менице, залози, хипотеке, гаранције... Да би добио кредит, зајмотражилац је дужан да банци достави следећу документацију:

1. захтев са износом и наменом

2. регистрацију привредног суда

3. статистички лист

4. биланс стања и биланс успеха

5. бизнис план

Зајмотражилац доставља бизнис план који треба да садржи основне податке о подносиоцу бизнис плана, опис и сврху улагања, анализу тржишта и мере заштите.

2.3.1.2. Кредити за куповину роба и производа

Документација за одобравање:

1. спецификација профактура

2. фактура

3. купопродајни уговор

4. друга неопходна документација


Документација за коришћење:

1. захтев за коришћење са образложењем

2. уговор о кредиту

3. фактуре

4. доказ о извршеном плаћању добављачима

Рокови враћања кредита се утврђују месечно у Комерцијалној банци и то у сваком конкретном случају у зависности од посла и ликвидности банке. Ту одлуку доноси генерални директор Комерцијалне банке. На основу тога постоје следећи рокови враћања кредита: до једног месеца, до три месеца и до шест месеци.

2.3.1.3. Кредити за пољопривреду

Ови кредити се одобравају за финансирање пољопривредне производње у ратарству, сточарству, воћарству и виноградарству.

Документација за одобравање:

1. потпуна планска калкулација

2. преглед остварене производње

3. динамика улагања по елементима трошкова

4. остала неопходна документација.

Документација за коришћење:

1. захтев за коришћење са образложењем

2. доказ о плаћеној накнади банци

3. фактуре

4. купопродајни уговор

5. доказ о плаћању добављачима

6. доказ о пријему робе


7. остала неопходна документација која прати кретање робе

Рокови враћања:

1. до једног месеца

2. до три месеца

3. до шест месеци

2.3.1.4. Кредити за извоз

Kредити за извоз обухватају извоз робе на комерцијални кредит, извоз који се компензује увозом и остале кредите за извоз. Корисник кредита за извоз роба и услуга је обавезан да унесе у земљу девизе остварене по основу робе и услуга за које је кредитиран. Девизни платни промет корисник кредита ће обављати исључиво у пословној банци која му је одобрила кредит.

Документација за одобравање кредита:

1.пријава извозног посла2. уговор о извозу за одобравање кредита3. остала неопходна документацијаДокументација за коришћење:1. исправа о извршеном извозу робе2. уговор са иностраним купцима3. одређене хартије од вредности4. исправа о извршеним услугама иностраним наручиоцима5. фактураРокови враћања:1. одмах по наплати потраживања2. најкасније до законског рока за унос девиза3. други рокови предвиђени уговором


2.3.2. Поступак и одобравање кредита физичким лицима

Пословне банке одобравају кредите физичким лицима према утврђеној пословној политици и годишњем плану. Комерцијална банка одобрава кредите:1. кредите за куповину пословног простора који се одобрава на време од 120 месеци уз каматну стопу од 8,2%(прилог)2. потрошачке кредите о којима ће накнадно бити речи3. кредите за куповину моторних возила који се одобравају до висине вредности фактуре у периоду од 60 месеци са каматном стопом од 11,9% (прилог)4. готовинске кредите за рефинансирање до 800 000 динара за период од 77 месеци уз каматну стопу од 20,5% (прилог)5. стамбене кредите до висине кредитне способности подносиоца захтева за кредит ѕа период од 120 месеци уз каматну стопу од 6,5% (прилог)6. кредите за легализацију до висине од 600 000 динара за период од 77 месеци уз каматну стопу на годишњем нивоу од 19,5% (прилог)7. кредите за опремање стана до висине од 1 000 000 динара за период од 84 месеци уз фиксну камату од 10,95% (прилог)8. кредите за побољшање услова живота до висине од 15 000 евра за период од 123 месеца уз камату од 7,45% (прилог)

2.3.2.1. Потрошачки кредити

Банка одобрава потрошачке кредите грађанима који су њене штедише тј. имају отворене текуће рачуне, жиро рачуне или штедну књижицу. Ови кредити се набављају за набавку зимнице,огева и набавку осталих трајних потрошачких добара.Комерцијална банка одобрава потрошачке кредите у висини од 1 000 000 динара за период од 84 месеци уз фиксну камату од 14,5% (прилог)


Услови за одобравање кредита:1. кредита за зимницу:-сопствено учешће -30%-кредит банке – 70%-рок отплате – од 6 до 12 месеци-максимални износ за плаћање по профактури се посебно утврђује

2. кредита за набавку огрева:- сопствено учешће – 40%-кредит банке – 60%-рок отплате – до 10 месеци-максимални износ за плаћање по профактури се посебно утврђује

3. кредита за трајна потрошна добра:- сопствено учешће – 50%-кредит банке – 50%-рок отплате – до 12 месеци-максимални износ за плаћање по профактури се посебно утврђује

Наменску употребу кредита датим физичким лицима банка оставрује на један од следећих начина:1. директном контролом преко својих овлашћених лица2.путем надлежних или овлашћених општинских инспекцијских служби3.издавањем наменских чекова и кедитних писама са тачном назнаком у које се сврхе могу користити 4. на терет корисника кредита


2.4. Инструменти обезбеђења кредитирања

Код правних лица, да би се обезбедила наплата дужници подносе банци акцептне налоге, бланко менице... Банка обавезно захтева и реална средства обезбеђења код свих видова пласмана и то: споразумну хипотеку на некретнинама дужника, споразумну ручну залогу на покретним стварима, полагање депозита у динарима. Банка приликом одобравања кредита процењује сваки случај појединачно тј. одређује који ће се од наведених инструмената обезбеђења тражити од подносиоца захтева за кредит ради потпунијег обезбеђења наплате потраживања.

Код физичких лица обезбеђење отплате кредита се користи путем: жираната, хипотеке, осигурања кредита, наменски ороченог штедног улога, гаранције предузећа... Жиранти могу бити лица из редовног радног односа, пензионери, лица самосталног обављања делатности. Уместо жираната, кредити се могу обезбедити ненаменски ороченим штедним улозима. Код кредита за стамбену изградњу обезбеђење отплате кредита поред жираната, обавезно се врши стављањем споразумне хипотеке на кредитирани објекат, одговарајуће непокретности или дела непокретности корисника кредита или трећег лица. Отплата кредита може се обезбедити и заснивањем заложног права на покретним стварима која се зове ручна залога. Може се прихватити и гаранција у виду меничног јемства предузећа ако је то предузеће акционар и депонент банке.


2.5. Послови платног промета

Од 1.1.2003. године банке добијају овлашћење за обављање свих врста платног промета. Сва правна лица која обављају неку делатност дужна су да отворе текући рачун у банци ради плаћања у динарима. Правна лица могу имати више од једног рачуна у једној банци и рачуне у више банака. Платни промет се одвија преко трансакција плаћања које могу да буду у виду трансфера одобрења и трансфера задужења. Трансфер одобрења је трансакција коју иницира дужник тако што издаје својој банци налог за плаћање и даје јој инструкције за трансфер средстава. Трансфер задужења иницира поверилац на основу овлашћења које дужник даје и свом повериоцу. Интерни транфер је када су рачуни повериоца у истој банци или у две различите банке. Међубанкарски трансфер је када су рачуни повериоца и дужника у различитим банкама.

2.6. Послови банака са становништвом

Основни циљеви банке у прикупљању средстава становништва су максимална мобилизација свих расположивих новчаних средстава од становништва и њихово рационално усмеравање у корист становништва и других сектора. Обављају се послови штедње и послови по текућем,жиро и другим рачунима.

1. Послови штедњеБанке примају од становништва улоге на штедњу која могу бити динарски и девизни. Штедни улози се деле на штедне улоге по виђењу и орочене штедне улоге. Улози на штедњу могу гласити на име, на доносиоца, на име уз шифру и на доносиоца из шифру. Уговорена штедња може бити: уговорена штедња за новорођенчад, колективна наменска штедња, рентна штедња, поклон штедња и штедња до пензије.


2. Послови по текућем и жиро рачунуТекући рачун могу отворити сви запослени код правних лица и предузетника са којима је банка склопила уговор о преносу средстава и зарада на текуће рачуне грађана. Остали грађани могу да отворе рачун али морају да поднесу писмени захтев. Инструменти за диспонирање средстава са текућег рачуна могу да буду: банчин чек, цертифицирани чек, магнетна картица, готовински налог за исплату и налог за пренос. Власник текућег рачуна не може имати прекорачење средстава по текућем рачуну у воду позајмице или по неком другом основу. Осим текућих рачуна банка води и жиро рачуне тј. рачуне физичких лица, прима уплате у њихову корист и извршава плаћање по тим рачунима. Власници жиро рачуна могу отворити и посебан рачун који се назива пословни рачун, ради обављања финансијских трансакција. Средствима са пословног рачуна располаже власник пословног рачуна и овлашћено лице, а извршење писмених налога за пренос средстава врши банка на основу овлашћења власника.


3. ПОСЛОВИ БАНАКА СА ИНОСТРАНСТВОМ

3.1. Кредитни послови са иностраним банкама и организацијама

Кредитни послови са иностранством су регулисани законским прописима. Креднитни посао са иностранством је правни посао закључен између домаћег и страног лица којим се прибавља или одобрава кредит.

Домаћа лица су:

1.банке2. предузећа3. друга правна лица која имају седиште у нашој земљи

Кредитни послови са иностранством су правни послови којима се уређују:

- Извоз и увоз роба и услуга- Узимање кредита у иностранству за плаћање увоза роба и услуга- Узимање и давање финансијских кредита- Прибављање средстава издавањем обвезница- Узимање и давање иностраних краткорочних кредита- Узимање кредита ради одржавања ликвидности- Узимање и давање депозита - Давање краткорочних кредита иностранству за извоз роба и

услуга- Давање и узимање гаранције

Платни промет се врши у девизама и у динарима. Кредитне послове са иностранством могу закључити домаћа правна лица која испуњавају законске услове. Кредитни послови се закључују уговором.


3.2. Инструменти плаћања у међународном платном промету

Инструменти платног промета убрзавају међународна плаћања тј. међународни платни промет.Инструменти платног промета који се користе у Србији су:1. међународна банкарска дознака- која је писмени налог једне банке другој банци за исплату тачно одређеног износа одређеном лицу. У плаћањима путем међународне банкарске дознаке учествују налогодавац, пословна банка као посредник, банка коресподент која извршава налоге по инструкцији банке посредника, и корисник. У платном промету са иностранством најчешће су у употреби ностро и лоро дознаке, робне и неробне дознаке, условне и безусловне дознаке, конвертибилне и клириншке дознаке, обичне и телеграфске дознаке.2. међународни документарни акредитив-је уговор, споразум или утемељење на основу којег банка која отвара акредитив по налогу свог комитента преузима обавезу да ће извршити плаћање кориснику акредитива тј. трећем лицу. Учествују најмање три лица и то налогодавац, акредитивна банка и корисник акредитива, а остали учесници могу бити авизирајућа банка, потврђујућа банка, исплатна банка и негоцирајућа банка. Врсте акредитива који се користе су: ностро и лоро, опозиви и неопозиви, потврђени и непотврђени, преносиви и непреносиви, домицирани у земљи или у иностранству, ротативни, акцептни, акредитив са одложеним плаћањем, стандбај акредитив.3.међународни документарни инкасо-код кога банка преузима обавезу да ће по налогу и за рачун свог комитента наплатити новчано потраживање који овај има према трећем лицу. Учествују налогодавац, доставна банка, инкасо банка.4.други инструменти као што су међународно кредитно писмо,кредитне картице, меница,чек...

nastavak dnevnika prakse

Documents

Transcript of nastavak dnevnika prakse