VISOKA MEĐUNARODNA ŠKOLA CAZIN

SEMINARSKI RAD

Predmet:

Mentor:

Student:

Indeks br.:

Studijski program:

Cazin, 2016.

S A D R Ž A J

2.HIRURŠKA ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA UVAOrgan sluha i ravnoteæe (organum vestibulocochleare) sastoji se iz tri morfoloãki i

funkcionalno povezana dela: spoljaãnjeg, srednjeg i unutraãnjeg uva. Spoljaãnje uvo (Auris

externa). Sastoji se od uãne ãkoljke i spoljaãnjeg uãnog hodnika. Uãna ãkoljka (auricula) je

hrskaviåno-koæni organ. Skelet joj åini elastiåna hrskavica koja je prekrivena koæom. Samo

u donjem delu (tragus) uãna ãkoljka nema hrskavicu. Koæa je åvrsto srasla sa

perihondrijumom i pri povredama se ova dva sloja zajedno odvajaju od hrskavice. Spoljaãnji

uãni hodnik (Meatus acusticus externus). Ima oblik povijene, slepo zatvorene cevi åije dno

åini bubna opna. Duæine je oko 25 mm. Unutraãnje dve treñine imaju koãtane zidove

prekrivene tankom (1/10 mm) koæom. U spoljaãnjoj treñini zidovi su hrskaviåavi, koæni

omotaå neãto deblji i sadræi ælezde (lojne i ceruminozne) kao i dlaåice. Spoljaãnje uvo sluæi

uglavnom kao sprovodni organ zvuånih talasa, a delom i kao rezonator. Srednje uvo (Auris

media). Izgraœeno je od komplikovanog sistema ãupljina koji åine: sluãna truba, bubna

duplja i pneumatski prostori mastoidnog nastavka. Bubna duplja (cavum tympani) je

centralna ãupljina, veliåine 1 cm3, prekrivena jednoslojnim kubiåastim epitelom i ispunjena

vazduhom.

Spoljni zid åini bubna opna, (debljina 1/10 mm) koja je preko sluãnih koãåica (maleus, incus

i stapes) u kontaktu sa unutraãnjim uvom. Sluãna truba poåinje na prednjem zidu bubne

duplje a zavrãava otvorom u epifarinksu. Za normalnu funkciju srednjeg uva bitna je

prohodnost tube. Iza bubne duplje se nalazi komplikovani, sañasto graœeni pneumatski

sistem koãtanih ãupljina mastoidnog nastavka. Krov i pod bubne duplje grade tanuãne

koãtane ploåe koje ga dele od srednje lobanjske jame odnosno bulbusa v. jugularis. Srednje

uvo sluæi kao sprovodni sistem koji zvuå- ne talase dovodi do unutraãnjeg uva. Suãtina

njegove uloge je da preneta energija zvuånih talasa bude svedena na neãkodljivi nivo za

unutraãnje uvo. Unutraãnje uvo (Auris interna). Unutraãnje uvo se sastoji iz koãtanog i

membranoznog dela (labyrinthus osseus et membranaceus). Koãtani labirint åine: napred puæ

(cochlea) i pozadi tri polukruæna kanaliña (canales semicirculares). Izmeœu ova dva nalazi

se srednji deo vestibulum. U ãupljini koãtanog nalazi se membranozni labirint: ductus

cochlearis i ductus semicirculares spojeni meœusobno preko utrikulusa i sakulusa.

Opnasti labirint je ispunjen teånim sadræajem – endolimfom. Regulaciju pritiska u

membranoznom uvu odræava ductus endolimfaticus koji polazi od utriculosacularnog kanala

a zavrãava se malim proãirenjem – sacus endolimfaticusom. Izmeœu zidova koãtanog i

membranoznog labirinta nalazi se teånost nazvana perilimfa. Posebno izgraœenim

neuroepitelnim delovima (organum spirale, maculae, cristae ampulares) unutraãnje uvo u

kohlearnom delu zvuåni nadraæaj pretvara u draæ, dok vestibularni deo registruje promene

poloæaja i kretanja tela a zajedno sa cerebelumom, organom vida i proprioceptivnim

sistemom odræava ravnoteæu tela i uåestvuje u koordinaciji pokreta. Kongenitalne

malformacije uva. Delimiåan ili potpun nedostatak uãne ãkoljke i delova spoljnog sluãnog

hodnika su najåeãña malformacija. Kod jednostranih one uglavnom predstavljaju estetski

nedostatak (jer je drugo uvo oåuvano). Operiãu se u uzrastu 5–6 godina, kad se spoljni

hodnik hirurãki stvara, uz istovremenu rekonstrukciju srednjeg uva (timpanoplastika). Kod

obostranih malformacija sluh je znatno redukovan. Zbog razvoja govora, potrebno je od prve

godine æivota detetu dati odgovarajuñi sluãni aparat, a operacija se izvodi u istom uzrastu

kao i kod jednostranih oblika (5–6 godina æivota). Malformacije “viãka” su reœe. Viœaju se

kao koæno-hrskaviåavi apendiksi, locirani ispred i/ili ispod uãne ãkoljke. Katkada postoje i

koæna udubljenja (sinusi) ili dublji kanali (fistulae), koji se odstranjuju iz estetskih razloga.

3.BOLESTI UVAOtitis externa

Otitis externa je upala koæe spoljnog uãnog hodnika. Moæe biti cirkumskriptna (furunculus)

ili difuzna. Prañena je bolom u uvu, koji se pojaåava pri ævakanju i manipulaciji uãnom

ãkoljkom. Koæa kanala je crvena, oteåena, ãto katkad potpuno zatvara uãni hodnik, te je tad

prañena nagluvoãñu. Postoji i sekrecija, a izgled sekreta zavisi od vrste infekcije: kod

bakterijskih infekcija je to serozna ili gnojna teånost, dok kod mikotiåkih upala ona moæe biti

i crna. U terapiji se primenjuje lokalna nega: åiãñenje uva i lokalna primena antibiotsko-

kortizonskih masti; kod mikotiåkih upala primenjuju se odgovarajuñe antimikotiåne masti. –

U ekstremnim sluåajevima javljaju se crvenilo i otok cele regije, sa opãtim simptomima i

uveñanjem limfnih ælezda. Tada je potrebna i sistemska primena antibiotika. – Ne treba

hirurãki otvarati furunkule spoljnog uãnog hodnika.

Otitis media acuta

Otitis media acuta je upala sluzokoæe pneumatskih prostora srednjeg uva. Nastaje najåeãñe

ãirenjem infekcije iz nosne duplje i epifarinksa (“tubarni put”), a izazivaåi su virusi i/ili

gram-pozitivne ili negativne bakterije. Patoloãko anatomski se razviju hiperemija i otok

sluzokoæe, prañeni sekrecijom koja moæe biti serozna, purulentna ili hemoragiåka. Kliniåki

znaci. Pored lakih opãtih znakova zbog infekcije gornjih respiratornih puteva (lako poviãena

temperatura, glavobolja, malaksalost), javlja se jak bol u uvu, prañen nagluvoãñu. Nalaz.

Bubna opna je (u poåetku) crvena, a zatim izboåena, bleda ili æuñkasta (zbog nakupljanja

gnojavog sekreta u bubnoj duplji). Ukoliko doœe do perforacije bubne opne, sekret se izliva

(pulsirajuñi) u spoljni uãni hodnik. Tretman. Mirovanje pacijenta. Antipiretici/analgetici.

Antibiotici (sistemski) najmanje pet dana, odnosno do normalizacije znakova opãte infekcije i

nalaza na bubnoj opni. Obavezna je primena kapi za nos (Sol. ephedrini, 0,25% do 1%,

zavisno od uzrasta pacijenta) pet puta na dan u obe nozdrve. Lokalno samo suvi topli oblozi

na uvo. Ne davati kapi za uvo. U retkim protrahiranim i teæim sluåajevima treba uraditi i

paracentezu, radi lakãe drenaæe sekreta i bræeg ozdravljenja.

Otoantritis

Otoantritis je akutna upala srednjeg uva kod novoroœenåeta i odojåeta. Javlja se u dva oblika:

1) manifestni i 2) latentni oblik. Manifestni oblik se po kliniåkom toku i simptomima malo

razlikuje od otitisa kod odraslih. Latentni oblik: lokalni znaci bolesti srednjeg uva su slabo

izraæeni ili ih nema uopãte. Dete reaguje tzv. toksiåkim sindromom: anoreksija, povrañanje,

prolivi, mrãavljenje, loãe napredovanje. U ekstremnim sluåajevima pojava konvulzija.

Terapija manifestnog oblika kao i kod odraslih, dok je u latentnom obliku obavezna hirurãka

intervencija (antrotomija, uz velike doze antibiotika, kao i opãta reanimacija).

Mastoiditis acuta

Mastoiditis acuta je komplikacija akutnog otitisa. Patoloãko anatomski pored upale

sluzokoæe svih delova srednjeg uva postoji i osteitis mastoidnog nastavka. Posle prividnog

smirenja znakova akutnog otitisa, krajem druge nedelje, dolazi do recidiva lokalnih simptoma

uz izrazito pogorãanje opãteg stanja (visoka temperatura, glavobolja, povrañanje). Lokalno

jaki bolovi u uvu, ponovna sekrecija kroz perforiranu bubnu opnu. Objektivno se nalazi bled,

testast ili crveni otok iza uã- ne ãkoljke; spuãten zadnje-gornji zid koãtanog dela spoljnog

uãnog hodnika. Rendgenografija mastoida po Schilleru (obavezna na sumnju o mastoiditisu)

pokazuje razaranje koãtanih pregrada mastoidnih ñelija. Terapija: 1) hirurãka

(mastoidektomija), 2) velike doze antibiotika (prema antibiogramu) samo kao adjuvantna

terapija uz hirurãki zahvat.

Otitis media chronica

Hroniåni otitis je dugotrajni zapaljenjski proces srednjeg uva. Razlikuju se dva oblika: 1)

hroniåni sekretorni otitis i 2) hroniåni gnojni otitis. Hroniåni sekretorni otitis. Predstavlja

kliniåki neinfektivni otitis na oba uva bez perforacije bubne opne. Javlja se kod dece

predãkolskog uzrasta, a samo izuzetno kod odraslih. Nepoznate je etiologije. Patoloãko

anatomski se karakteriãe prisustvom sekreta razliåite konzistencije i viskoziteta u ãupljinama

srednjeg uva. Sluzokoæa je metaplastiåna, sa pojavom velikog broja sekretornih ñelija koje

su åesto grupisane u ælezdane formacije. U srednjem uvu se mogu nañi: polipi, granulacije,

holesterinski granulomi, osteitis sluãnih koãåica, holesteatomi, adhezije, istanjena ili

kalcifikovana bubna opna. Kod ranog otkrivanja i adekvatnog leåenja najveñi broj patoloãkih

promena je reverzibilan. Kliniåkom slikom dominira nagluvost. Povremeni bolovi u uãima ili

recidiviãuñi otitisi. Lokalno se nalazi uvuåena, plaviåasta bubna opna. Audiogram pokazuje

nagluvost kondukcijskog tipa. Timpanogram je oblika ravne crte (tip B). Terapija.

Konzervativna i hirurãka. Konzervativna terapija podrazumeva primenu mukolitika,

antialergika, kapi za nos a uz veliku opreznost i kortikosteroide. Uz konzervativnu terapiju se

primenjuje “pomoćna” hirurgija – adenektomija i eventualno tonzilektomija, koje se rade

samo ukoliko su ovi limfni organi oboleli. Ukoliko posle tri meseca pomenuta terapija ne

poboljãa sluh, obavezna je paracenteza sa stavljanjem aeracionih cevåica (grommet) u bubnu

opnu. Ova intervencija najåeãñe dovodi do normalizacije funkcije srednjeg uva.

Terapija. Hirurãka (antibiotici, sistemski ili lokalno ne leåe bolest). Danas se najåeãñe rade

razni oblici timpanoplastike, koja podrazumeva, odstranjenje procesa, rekonstrukciju

sprovodnog aparata srednjeg uva i poboljãanje sluha. Samo izuzetno se radi radikalna

trepanacija temporalne kosti.

Otoskleroza

Otoskleroza je izolovana, hereditarna bolest koã- tanog labirinta. Karakteriãe je pojava

novostvorene kosti na oba uva, koja fiksira stapes, ãto dovodi do nagluvosti razliåitog

stepena. Åeãña je kod æena, a javlja se od 15. do 45. godine. Pacijenti se æale na progresivnu

nagluvost (na oba uva), eventualno tinitus, a retko vrtoglavice. Åesto navode da bolje åuju u

buci. Lokalno nema vidljivih promena. Audiogram pokazuje obostranu konduktivnu

nagluvost koja tokom bolesti moæe postati i perceptivna. Timpanogram (impendanemetrija –

ravna linija (tip B) sa nedostatkom stapedijalnog refleksa.

Terapija.Operacijska (stapedektomija) kojom se fiksirani stapes zamenjuje protezom, ãto

dovodi do normalizacije sluha. Operacija se radi prvo na jednom uvu, a drugo se operiãe

posle pauze od najmanje ãest meseci. Morbus Ménière je “bolest membranoznog labirinta”,

nepoznate etiologije. Patoloãkoanatomski, pored klasiåno opisanih “hiropsa” labirinta, danas

su do kazane znatne promene u vestibularnom ganglionu i æivcu. Simptomi. Tipiåan je

recidiviãuñi trijas – nagluvost, vrtoglavica i tinitus. Katkad postoji “aura”, oseñaj pritiska ili

bola u obolelom uvu. Tokom bolesti dolazi do progresivnog gubitka funkcije

vestibulokohlearnog æivca. Tipiåan napad je prañen vrtoglavicom, povrañanjem,

malaksaloãñu, znojenjem uz nagluvost obolelog uva. Napadi se ponavljaju u razliåitim

intervalima. U petini sluåajeva bolest zahvata oba uva. Lokalni nalaz (otoskopski) je bez

promena. Audiogram: oãteñenje sluha na niskim, a docnije na visokim frekvencijama.

Nistagmus i Rombergov znak su pozitivni (za vreme napada).

Diferencijalna dijagnoza: neuronitis vestibularis, benigni pozicioni vertigo, tumori

pontocerebelarnog ugla, centralni vertigo. Terapija. 1) Konzervativna i 2) hirurãka.Ad 1)

Sedativi, antiemetici, antihistaminici. U teæim napadima infuzije sa rastvorima “reoloãkog”

dejstva. Zbog navodne vaskularne geneze primenjuju se i “ciljani” vazodilatatori. Kod

pacijenata sa åestim napadima i progresivnom gluvoñom neophodna je hirurãka terapija:

resekcija vestibularnog æivca – pristupom kroz srednju lobanjsku jamu.

Benigni paroksizmalni pozicioni vertigo

Benigni paroksizmalni pozicioni vertigo je bolest koju karakteriãu kratkotrajni napadi

vrtoglavice (nekoliko sekundi do pola minuta) a javljaju se u odreœenom poloæaju glave. U

viãe od polovine sluåajeva su to inaåe potpuno zdrave osobe. Kod preostalih postoji

anamneza o povredi glave sa povredom labirinta. Javlja se i u osoba sa hroniånim otitisom

koji po pravilu u vreme napada ne pokazuje znake recidiva. Nije poznat patoloã- koanatomski

supstrat ove bolesti; navodno je reå o promenama u utrikularnoj makuli. Nalaz. nema

spontanog nistagmusa. On se javlja samo pri odreœenom poloæaju glave i kratko traje. Nema

drugih neuroloãkih ispada. Terapija. Bolest je benigna, spontano prolazi za nekoliko nedelja

ili meseci. Kod traumatskih oblika trajanje moæe biti i nekoliko godina. Pacijentima se daju

blagi sedativi uz objaãnjenje prirode bolesti. U protrahiranim sluåajevima dolazi u obzir

resekcija vestibularnog æivca.

Periferna paraliza n. facialisa (Bellova paraliza)

Bellova paraliza je periferna paraliza n.facijalisa, nepoznate etiologije. Patoloãkoanatomski

dolazi do otoka æivca sa poslediånim ukleãtenjem u introitus canalis facialisa. Anamnestiåki

kod pacijenata iz punog zdravlja (najåeãñe posle izlaganja glave strujanju hladnog vazduha –

promaja, voænja pored prozora voza, automobila) dolazi do paralize mimiåke muskulature

jedne polovine lica. Pacijent ne moæe da nabere åelo, oko se ne zatvara a pri uzimanju

teånosti ona curi iz usta na paralisanoj strani. Zbog paralize stapedijalnog miãiña, postoji

hiperakuzija. Objektivno postoji paraliza jedne polovine li ca. Ostali nalaz je uredan.

Obavezno u svakom sluåaju sprovesti sledeña ispitivanja: ORL, sa audiogramom i

vestibulogramom. Neuroloãki pregled. Laboratorijske analize krvi (KKS, ureja, glikemija).

Rendgenski snimak piramida po Stenversu i mastoida po Schilleru, kao i baze lobanje po

Townu; elektrostatus i elektromiografija mimiåne muskulature. Terapija je konzervativna i

hirurãka. Jedino dokazano uspeãna konzervativna terapija je primena velikih doza

kortikosteroida. S obzirom da ona ima niz negativnih dejstava na organizam, kao i na brojne

kontraindikacije ona nije opravdana u ovoj inaåe benignoj bolesti, koja u 70% sluåajeva

spontano prolazi. Fizikalna terapija u ranom stadijumu viãe ãteti (izazivajuñi spazme miãiña)

nego ãto koristi. U sluåajevima kad tokom ãest nedelja od poåetka bolesti ne doœe do

spontanog izleåenja ili znaåajnog poboljãanja paralize, neophodna je dekompresija

labirintnog dela i genikuluma facijalnog æivca (pristupom kroz srednju lobanjsku jamu).

4.TUMORI UVABenigni tumori Egzostoze i osteomi spoljnjeg uãnog hodnika su praktiåno jedini benigni

tumori ove regije. Nalaze se u koãtanom delu meatusa, razliåite su veliåine i broja.

Asimptomatski su sem u sluåajevima kad znatno suæavaju uãni hodnik, ãto dovodi do lakog

zatvaranja cerumenom.

Maligni tumori

Sem bazocelularnih i planocelularnih karcinoma uãne ãkoljke i spoljnog uãnog hodnika,

ostali maligni tumori se sreñu izuzetno retko. Karcinomi se manifestuju u vidu tvrde

ulceracije sa najåeãñim polaziãtem na heliksu. Manji tumori gornje polovine uãne ãkoljke se

leåe klinastom ekscizijom, dok tumori u predelu lobulusa, kao i veñi tumori, zahtevaju

amputaciju cele uãke. Kod karcinoma koji zahvataju i uãni hodnik, neophodna je suptotalna

sekcija piramide temporalne kosti. Srednje uvo Glomus tumori su dobroñudni, vaskularni

tumori koji nastaju iz glomera u temporalnoj kosti (plexus tympanicus, n.vagus, bulbus

v.jugularis). Mada je po onkoloãkim kriterijumima dobroñudan, ima infiltrativan rast koji u

uznapredovalim sluåajevima razara celu temporalnu kost, ledira funkciju odgovarajuñih

kranijalnih nerava i prodire u endokranijum.

Simptomatologija je otoloãko-neuroloãka: oslabljen sluh, pulsirajuñi tinitis, krvarenje iz uva.

Paraliza poslednja åetiri kranijalna æivca a neretko i paraliza n. facijalisa. Usled toga javljaju

se promuklost, rinolalija, oduzetog mi miåne muskulature. Lokalni nalaz: plava bubna opna

(tj. iza åitave bubne opne vidi se plaviåast ili crveni tumor). U odmaklim stadijumima tumor

probija bubnu opnu i u uãnom hodniku se vidi polipozna crvena masa koja lako krvari.

Endokranijalni prodor izaziva simptome poveñanog endokranijalnog pritiska. Dijagnostiå- ki

postupak podrazumeva rendgenografije obolele regije (snimak mastoida po Schilleru,

piramida po Stenversu, CT temporalne kosti). Odluåujuña za dijagnozu je arteriografija.

Biopsija je kontraindikovana zbog opasnosti od krvarenja. Terapija je operativna, a pristup i

opseg zavisi od veliåine tumora. Mali tumori se mogu odstraniti uz oåuvanje funkcije

srednjeg uva, neãto veñi radikalnom trepanacijom temporalne kosti a oni sa prodorom u bazu

lobanje (tip D po Fischu) suptotalnom resekcijom piramide temporalne kosti, uz

podvezivanje sinusa sigmoideusa, odstranjenjem v. jugularis interne, transpozicijom i n.

facijalisa.