21. POJAM I PRAVNA PRIRODA TESTAMENTA : POJAM:Testament (zaveštanje, poslednja izjava volje) je jednostrana, licna, uvek opoziva poslednja izjava volje testamentarno sposobnog fizickog lica, kojom rasporeduje svoju zaostavstinu za slucaj smrti, u zakonom propisanoj formi.Testament ima jaci pravni osnov za nasledivanje u odnosu na zakonski osnov pozivanja na naslede, ako poslednjom izjavom volje nije povreden nuzni zakonski deo.

PRAVNA priroda testamenta: 1.Testament je jednostran pravni posao, jer nastaje i proizvodi pravna dejstva na osnovu izjave volje samo jednog lica – zavestaoca .2.Testament je formalno pravni posao.Da bi nastao punovazan testament, volja zavestaoca mora biti izrazena u nekoj od zakonom predvidenih normi. 3. Testament je jednostrano opoziv pravni posao, jer ga zavestalac sve do smrti moze po svojoj volji u celini ili delimicno staviti van snage- opozvati. 4. Testament je strogo licni pravni posao.Samo zavestalac LICNO moze sastavljati testament.Nije dozvoljeno da zavestalac prepusti trecem licu sastavljanje testamenta.

22.SASTAVLJANJE TESTAMENTA :Da bi nastao punovazan testament, potrebno je da se ispune uslovi koji se ticu: a) aktivne testamentarne sposobnosti.Aktivna testamentarna sposobnost je sposobnost zavestaoca da sacini punovazan testament ili da ga punovazno opozove.Testament moze saciniti svako lice koje je starije od 15 god. i sposobno za rasudivanje, tj. da je sposobno da upravlja svojim postupcima i shvati znacaj svojih postupaka. b) zavestaoceva volja i forma. Za punovaznost testamenta potrebno je da izjava volje ostavioca bude slobodna i ozbiljna.Izjava volje je slobodna ako zavestalac nije sacinio testament pod uticajem mana volje ( zabluda, pretnja,prevara, prinuda).Volja je ozbiljna kada postoji namera ostavioca da sacini testament (animus testandi).Ne postoji ozbiljna volja, ukoliko je testament sastavljen u sali.

23. FORMA TESTAMENTA: je unapred predviden spoljni oblik kroz koji zavestalac izjavljuje svoju volju da bi nastao punovazan testament.Cilj forme se ogleda u njenoj zastitnoj funkciji i ona predstavlja garanciju istinitosti poslednje zavestaoceve volje.Prema formi, pravno valjan testament se moze podeliti na: 1) pismene i usmene, 2) redovne i vanredne, 3) javne i privatne.

Oblici (forme) testamenta: OLOGRAFSKI-(svojerucni) testament je redovan pismeni i privatni testament za cije sastavljanje je neophodno da zavestalac svojerucno napise ceo tekst testamenta i na kraju teksta potpise.ALOGRAFSKI (pismeni) testament pred svedocima- je redovni i privatni testament, koji se sastavlja tako sto zavestalac pred dva istovremeno prisutna svedoka, svojerucno potpisuje unapred sastavljen testament, izjavljuje da ga je procitao i priznaje ga za svoju poslednju volju - SUDSKI- testament je redovni, pismeni i javni testament koji prema kazivanju zavestaoca, sastavlja sudija Osnovnog suda.Postoje i druge forme testamenta kao sto su: KONZULARNI, BRODSKI, VOJNI, MEDUNARODNI, kao i USMENI testament koji je privatni, vanredni oblik testamenta a sastavlja se tako sto zavestalac usmeno izjavljuje svoju volju pred tri istovremeno prisutna svedoka, usled izuzetnih prilika ( pozar, zemljotres, poplava, infrakt), i nije u mogucnosti da raspolaze svojim imovinom u nekoj drugoj formi.Usmeni testament prestaje da vazi istekom roka od 30 dana od prestanka izuzetnih prilika u kojima je sacinjen.

24.SADRZINA TESTAMENTA : -Testament sadrži: a) imenovanje naslednika- na osnovu kojeg jedno ili vise lica sticu svojstvo zavestaocevog sukcesora.Svojstvo testamentalnog naslednika stice lice za koje je zavestalac predvideo da ce naslediti celokupnu zaostavstinu ili njen alikvotni deo, 1/3, ½ i td.Naslednik moze biti imenovan izricito ili precutno. b) razbastinjenje – je odredba u testamentu kojom ostavilac zakonskim naslednicima, potpuno ili delimicno uskracuje mogucnost da ga naslede. c) substitucija – je odredba u testamentu kojom zavestalac odreduje rezervnog naslednika ( substituta), za slucaj da neki naslednik to nepostane. d) uslov – je odredba kojom zavestalac pravna dejstva testamenta uslovljava nekom buducom i neizvesnom okolnoscu. e) odlozni uslov – odlaze dejstvo testamenta dok ne nastupi odredena okolnost kao uslov. f) raskidni uslov – naslednik koji je imenovan pod raskidnim uslovom stice zaostavstinu odmah u trenutku ostavioceve smrti.Ako, i kada raskidni uslov nastupi naslednik gubi to svojstvo i duzan je da preda zaostavstinu drugim naslednicima –supstitutima.

25. LEGAT : - ili isporuka je raspolaganje za slucaj smrti kojim zavestalac odredenom licu ( legataru ) ostavlja neku imovinsko pravnu korist iz zaostavstine a pritom ga ne imenuje za naslednika.Legatar nije univerzalni vec singularni sukcesor i ne odgovara za dugove ostavioca. Legatar moze biti svako fizicko i pravno lice, pod uslovom da je zivo u trenutku ostavioceve smrti.U suprotnom legat ostaje bez pravnog dejstva.Predmet legata moze biti svaka imovinsko pravna korist. Pravo ne stice u trenutku delacije (smrti ) već stice obligaciono pravo da od onerata (duznika isporuke) zahteva ispunjenje odredjene prestacije ( prava i obaveze ),a u cilju zaštite prava moze podneti tuzbu Actio legati kojom zahteva ispunjenje

testamentom predvidjene prestacije. Tuzba zastareva u roku od godinu dana od dana kada je isporukoprimac saznao za legat ( od dana proglašenja testamenta).

26.TUMACENJE TESTAMENTA : je utvrdivanje pravno-relevantnog smisla zavestaoceve izjave.Tumacenju se pribegava kada se ne moze pouzdano utvrditi ostavioceva volja.Primenjuje se subjektivni metod tumacenja koji je usmeren na utvrdivanje stvarne namere zavestaoca.To znaci da prilikom tumacenja sud mora da se orjentise na stvarnu volju ostavioca, a ne da istrazuje nacin na koji su zainteresovana lica ili prosecni ljudi razumeli zavestanje.Ptincip –FAVOR TESTAMENTI – naziva se blagonaklono tumacenje sudije prilikom tumacenja testamenta, koji treba da omoguci da testament bude delotvoran.

27.OPOZIVANJE testamenta : - Zaveštanje je opozivi pravni posao i moze biti opozvan u celini ili delimicno od strane zaveštaoca do trenutka njegove smrti. Opozivanje moze biti formalno i neformalno.Formalno –podrazumeva opozivanje testamenta, bilo kada, pravljenjem novog u formi propisanoj zakonom.Neformalno- moze biti ucinjeno cepanjem testamenta ili prećutno, ako je sacinjen docniji testament koji je u suprotnosti sa prethodnim testamentom.Zavestalac moze opozvati testament konkludentnim radnjama, tako sto ce za zivota raspolagati stvarima koje su zavestane.Testament moze biti opozvan unistenjem pisane isprave u kojoj je izrazena poslednja volja testatora.

28.PONISTENJE TESTAMENTA : - je oduzimanje pravnih dejstava testamentu na osnovu sudske odluke.Testament se ponistava ukoliko ne postoje zakonski uslovi za njegovu punovaznost. a)-APSOLUTNO- nistav testament je onaj za koji se smatra da nikad nije bio sacinjen.Pravo na pozivanje na apsolutnu nistavost nije ograniceno rokom, na njega sud pazi po sluzbenoj duznosti, i ovakav testament se ne moze konvalidirati (osnaziti ).RAZLOZI- za nistavost su : 1.ako je testament nezakonit, 2.ako je suprotan javnom poretku, 3.ako je suprotan dobrim obicajima.Ponistenje se trazi tuzbom.Ako je u testamentu nistavna samo pojedina odredba koja nema sustinski znacaj za opstanak testamenta, nistavim ce se proglasiti samo ta odredba, dok ce ostatak testamenta ostati na snazi .b) RELATIVNO – nistav testament je ukoliko ; 1. su prilikom njegovog sastavljanja postojale mane volje (zabluda, prevara, pretmja) ,2.da je postojalo odsustvo aktivne testamentarne sposobnosti, 3. da je povredena forma.Ponistenje relativno nistavog testamenta moze traziti lice koje za to ima pravni inters.Za podizanje tuzbe za ponistenje testamenta zakon predvida dve vrste rokova.SUBJEKTIVNI- 1 god. od saznanja zainteresovanog llica za razlog rusljivosti.OBJEKTIVNI – je 10 god. od proglasenja testamenta. Na rusljivost testamenta sud ne pazi po sluzbenoj duznost.

29.NUZNO NASLEDIVANJE-NUZNI DEO – zakon ogranicava slobodu testiranja, kako bi se najblizim clanovima ostavioceve porodice osiguralo ucesce u deobi zaostavstine.Nuzni deo je zakonom odredena vrednost iz zaostavstine koju ce nakon ostavioceve smrti dobiti najblizi clanovi njegove porodice,uprkos drugacijoj volji zavestaoca.To je deo zaostavstine kojom zavestalac ne moze raspolagati, suprotno raspolozivom delu kojim moze raspolagati .NUZNI naslednici su: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bracni drug, roditelji i usvojioci, braca i sestre, dedovi i babe i svi ostali preci .Da bi neko bio nuzni naslednik, mora najpre biti pozvan na naslede po pravilima zakonskog nasledivanja.IZRACUNAVANJE nuznog naslednog dela- najpre se utvrduje obracunska vrednost celokupne zaostavstine, a velicina nuznog naslednog dela se uvek izrazava razlomkom.Od obracunske vrednosti zaostavstine oduzima se vrednost nuznog dela i ostatak predstavlja raspolozivi deo.Nuzni deo potomaka i bracnog druga iznosi polovina od onoga sto bi inace po zakonu nasledili, a nuzni deo ostalih naslednika je trecina od onoga sto bi inace po zakonu nasledili.

30.RAZBASTINJENJE NUZNIH NASLEDNIKA : Iskljuĉenje nuznih naslednika –moguće je da zaveštalac iskljuĉi iz nasledja nuznog naslednika ako se ovaj povredom neke zakonske ili moralne obaveze TEZE OGREŠIO O NJEGA (uvredljivo ili grubo ponašanje, umišljeno uĉinio kriviĉno delo prema zaveštaocu...). Kao POSLEDICA ISKLJUĈENJA- iskljuĉeni gubi nasledje u meri u kojoj je iskljuĉen, a prava ostalih koji mogu naslediti odredjuju se kao da je iskljuĉeni umro pre ostavioca. Da bi proizvelo dejstvo ISKLJUĈENJE MORA BITI: 1. uĉinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje, 2.iskljuĉenje mora biti izrazeno na nesumnjiv naĉin, 3.uzrok iskljuĉenja mora postojati u vreme ostavioĉeve smrti, 4.dokazivanje osnovanosti iskljuĉenja tereti onoga ko se na iskljuĉenje poziva. Lišenje nuznih naslednika –ako je potomak koji ima pravo na nuzni deo prezaduzen ili je raspinik,zaveštalac ga moze u celini ili delimiĉno lišiti nuznog dela u korist potomaka lišenog. Lišenje mora biti uĉinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje, a punovazno je samo ako u trenutku ostavioĉeve smrti lišeni ima potomke koji su nesposobni za rasudjiavnje.

31. POVREDA I ZASTITA NUZNOG DELA : Povreda nuznog dela- nuzni deo povredjen je ako je vrednost ostaviocevih zaveštajnih raspolaganja i poklona uĉinjenih nuznom nasledniku ili licu umesto koga

ovaj dolazi na nasledje, manja od vrednosti naslednikovog dela.Zastita nuznog dela- ako je nuzni deo obligacionopravne prirode onda povredom nuznog dela nastaje novcana obligacija u njoj je nuzni naslednik poverilac,a na duznickoj strani su lica u ciju korist je ostavilac povredio nuzni deo.Ako nuzni deo nije isplacen to pravo se ostvaruje obligacionom tuzbom,rok za tuzbu iznosi 3 god..Ako je povredjeni deo izrazen poklonima,onda se taj rok racuna od trenutka delacije.

32.UGOVOR O NASLEDJIVANJU i drugi zabranjeni ugovori u naslednom pravu – je ugovor koji ima za predmet raspodelu zaostavstine i imenovanje naslednika.Ugovor o nasledju je pored zakona i testamenta jedan od osnova pozivanja na nasledje.U drzavama u kojima je dozvoljen to je osnov koji ima najjacu pravnu snagu.Posto je to ugovor on je u nacelu jednostavno neopoziv, pa je ugovorni ostavilac njime vezan sve do svoje smrti, a to znaci da mu ni testament ni zakonski red nasledjivanja ne mogu protivreciti.Ovaj ugovor se odnosi na zaostavstinu ugovornika.Rimljani su smatrali da bi takav ugovor bio contra bonos mores,pa otuda i drzave koje slede rimsku pravnu tradiciju zabranjuju takve ugovore.

33. UGOVOR O USTUPANJU I RASPODELI IMOVINE ZA ZIVOTA :je obligacioni ugovor između pretka i potomaka koji proizvodi naslednopravna dejstva, pa se naziva anticipirano nasledivanje za vreme zivota ostavioca.Uslovi punovaznost ugovora –sa sadrzinom ugovora moraju se saglasiti svi konkretni zakonski naslednici. Saglasnost moze biti data i naknadno. Ugovor mora biti sacinjen u pisanoj formi i overen u sudu.Ugovorne strane –na strani naslednika moraju biti svi konkretni naslednici . Bracni drug ne mora biti ugovorna strana, ali u tom slucaju njegovo pravo na nuzni deo ostaje, ali ako je ugovorna strana, onda je u istom polozaju kao i svi drugi naslednici.Predmet ugovora –predmet moze biti celokupna zaostavština ili pojedina prava ili stvari. Imovina koja nije deo ovog ugovora predstavlja zaostavštinu. Ugovorom ostavilac moze za sebe ili supruznika ili za treće lice zadrzati pravo plodouzivanja, dozivotnu rentu, izdrzavanje ili kakvu drugu naknadu. Odgovornost za dugove ustupioca –potomci ne odgovaraju za dugove, ako drugacije nije predvidjeno ugovorom. Ustupiocevi poverioci mogu pobijati ugovor pod uslovima za pobijanje besplatnih raspolaganja –Actio Pauliana. Opoziv ugovora –ustupilac moze zahtevati da mu potomak vrati sve što je primio ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu, kao i u sluĉaju da potomak ne izvršava svoje obaveze prema njemu. Potomak koji je vratio primljeno, moze nakon ustupioceve smrti zahtevati nuzni deo,prilikom utvrdjivanja njegovog nuznog dela, delovi imovine ustupljeni ostalim potomcima i bracnom drugu smatraće se kao poklon.

34.UGOVOR O DOZIVOTNOM IZDRZAVANJU : je ugovor gde se obavezuje primalac izdrzavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdrzavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili druga prava, a davalac izdrzavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdrzava i brine o njemu do kraja njegovog zivota, a posle smrti sahrani.Imovina moze biti samo ona koja postoji u momentu zakljucenja ugovora.Obaveze davaoca izdrzavanja, ako drugo nije ugovoreno, obuhvata obezbedjivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lecenja i davanje za svakodnevne uobicajene potrebe.Forma ugovora –mora biti zakljucen u pismenom obliku i overen kod sudije, u suprotnom je ništav.Obezbeđenje potrazivanja –davalac izdrzavanja moze svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnu knjigu (u formi zabelezbe).Ukoliko nije drugacije ugovoreno, davalac izdrzavanja ne odgovara za dugove primaoca izdrzavanja. Izuzetno,odgovara ako je rec o hipotekovanoj nepokretnosti.Prestanak ugovora: Sporazumno, zbog promenjenih okolnosti –kada ugovor više ne odgovara ocekivanjima ugovornih strana i kada je njegovo ostajanje na snazi nepravicno,Zbog neispunjenja ili neurednog ispunjenja obaveze,zbog poremećenih odnosa izmedju ugovaraĉa –pitanje krivice ovde nije bitno, ali moze biti bitno prilikom odredjivanja naknade štete. Kada davalac izdrzavanja umre pre pimaoca izdrzavanja – obaveze prelaze na naslednike. Oni mogu prihvatiti da nastave sa izdrzavanjem ili da odbiju. Ukoliko odbiju,nemaju pravo na naknadu za ranije dato izdrzavanje.