Internacionalni univerzitet BrčkoPravni fakultet

Bosna i HercegovinaBRČKO DISTRIKT

BOSNE I HERCEGOVINEInternacionalni

univerzitet Brčko

Босна и ХерцеговинаБРЧКО ДИСТРИКТ

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Интернационални универзитет Брчко

Osnovne akademske studije

TESTAMENT (Seminarski rad)

Predmet: Nasledno pravo

Mentor: Student: Zehra Komserovic

OP 179/12

Brčko, 2013.

Увод

Наслеђивање не представља само правни појам. Јавља се и у многим другим

наукама и природним и друштвеним. У савременим правима наслеђивање има

имовински карактер и најчешће се означава као прелазак имовине умрлог лица на

друга лица. Лице које је умрло назива се оставилац, а лица на која у тренутку смрти

прелази оставиочева имовина називају се. Имовина која прелази на наследнике

назива се заоставштина.

Да би дошло до наслеђивања, потребно је да се остваре следеће четири

претпоставке:

1) смрт оставиоца;

2) постојање заоставштине;

3) постојање наследника и

4) постојање основа позивања на наслеђе.

Закон о наслеђивању Републике Србије одређује да оставиоца као

законски наследници наслеђују следећа лица: оставиочеви потомци, усвојеници и

њихови потомци, супружник, родитељи, усвојиоци, браћа и сестре и њихови

потомци, деде и бабе и њихови потомци и остали преци. У Србији је број

наследних редова теоријски неограничен, с тим да је после трећег наследног реда

позивају се само родоначелници. Наслеђује се по наследним редовима и то тако да

наследници ближег наследног реда искључују из наслеђа наследнике даљег

наследног реда. Држава је последњи законски наследник.

Постоје два посебна правила:

1. Право представљања - посебно је наследно правило које омогућава потомцима

оставиочевог сродника који је у конкретном случају неће или не може

4

да буде наследник да ступе на његово место добијајући онај део који би добио

њихов предак да је постао наследник.

2. Право прираштаја - јесте наследноправна установа која се примењује када

у конкретном случају није могућа примена права представљања, тако да наследни

део једног сродника постаје "слободан" и прираста наследном делу наследника

истог наследног реда.

5

Тестамент-појам

Тестамент (завештање, опорука, последња воља) је законом уређени облик

једностране, строго личне и опозиве изјаве воље којом лице располаже својом

имовином након своје смрти. То је посао mortis causa1 што значи да његова дејства

почињу тек након смрти лица. Доброчин је правни посао, зато сто се заузврат не

очекује никаква накнада. Тестамент је једнострани правни посао, јер постоји изјава

воље једног лица. Нико не може да учествује у састављању садржине тестаменат

једног лица, осим да му даје савете који се тичу форме, па је зато то и лични правни

посао. Формални је, јер се за његову пуноважност захтева пуноважна и

одговарајућа форма.

У наследном тестамент има више значења:

1. У формалном смислу завештање је свака изјава воље уперена на постизање

неког наследноправног ефекта, дата у законом утврђеној форми за

тестамент. У том смислу нека особа може имати више тестамената, од којих

ће важећи бити само онај последњи Међутим, дешава се ситуација да

завешталац напише више тестамената, а да у последњем не уреди неко

питање које је уредио у претходним верзијама. Тада ће, у одређеној мери,

важити и претходни тестаменти.

2. У материјалном (субјективном) смислу завешталац може имати само један

тестамент. Последња воља мора бити једна и јединствена, јер је то оно што

ће бити спроведено у правном животу. Тестамент у материјалном смислу

представља ванвременску и апстрактну вољу оставиоца, што значи да, ако

нпр. тестамент буде уништен, он ће и даље постојати у материјалном

смислу.

1 Тестамент састављен за случај смрти.

5

3. У објективном смислу, тестамент представља исправу која садржи

оставиочеву последњу вољу, одн. објект на коме је написан тестамент (нпр. парче

папира).

Нужни наследници

Нужни наследници су оставиочеви: потомци, усвојеници и њихови потомци,

брачни друг, родитељи, усвојилац, браћа и сестре, дедови и бабе и остали преци.

Они су сврстани у наследне редове.

1) У првом нужном наследном реду нужни наследници су оставиочева деца и

остали потомци по праву представљања, усвојеници и њихови потомци и

оставиочев супружник.

2) бити наследник другог наследног реда. Оставиочеви родитељи, браћа и

сестре, али не и њихови потомци чине други нужни наследни ред. И

усвојилац оставиоца исто може

3) трећи нужни наследни ред чине баба и деда (са очеве и мајчине стране).

Усвојилац из непотпуног усвојења, оставиочева браћа и сестре, његови

дедови и бабе и његови остали преци, нужни су наследници само ако су трајно

неспособни за привређивање, а немају нужних средстава за живот. Нужни део

потомака, усвојеника и његових потомака и оставиочевог брачног друга је

6

половина, а нужни део осталих нужних наследника је трећина дела који би сваком

од њих припао по законском реду наслеђивања.

Услови за састављање тестамента

Да би тестамент био узет у обзир, морају бити испуњени одређени услови. Тако

да имамо:

1. Субјективни услов- способност за расуђивање. То значи да лице

моше да схвати правне последице које изазива његова изјава воље.

2. Објективни услов- овај услов подразумева да једно лице буде

тестаментарно способно. Она се код нас стиче са 15.година.

3. Намера за сачињавање тестамента (animus testandi)- значи да једни

лице има вољу да сачини тестамент. Она ће бити правно релевантна

уколико је озбиљна, стварна и остварива.

Сви услови морају да постоје истовремено да би тестамент био пуноважан.

7

Садржина тестамента

Садржина тестамента има велики број различитих одредби, тако може бити

формална, материјална и тзв. остале одредбе.

1. Формална садржина се односи на питање ко је извршилац тестамента или

одрђивање тзв. конкретизатора завештаочеве воље само у вези са неком

посебном одредбом у тестаменту;

2. Материјалну садржину чини све оно што се односи на имовинско

располагање оставиоца постављање наследника и легатара, одређивање

наследних делова, искључења из наслеђе, оснивање задужбина, итд;

3. Остале одредбе могу бити и имовинске и неимовинске. Имовинске су на

пример, опроштај дуга, признање дуга, итд. Неимовинске: признавање

ванбрачног очинства (специфичан правни случај је да је тестамент могуће

написати са 15, а признати очинство је могуће са тек са 16 година. Ако лице

од 15 година призна ванбрачно очинство у тестаменту, тестамент ће бити

пуноважан, сем те одредбе, одн. његово признање ће остати без ефекта).2

2 Наследно право, др Владислав Ђорђевић, Ниш, 1977. Год, 135 str.

8

Форме тестамента3

Постоје различите врсте тестамената. То су:

1. Бродски тестамент;

2. Алографски тестамент;

3. Олигографски тестамент;

4. Конзуларни тестамент;

5. Судски тестамент;

6. Војни тестамент;

7. Међународни тестамент;

8. Усмени тестамент;

9. Нотаријални тестамент;

Бродски тестамент

Бродски тестамент је писмени, ванредни и јавни облик завештања. Завештаоцу

тај тестамент саставља капетан брода.

3 Закон о наслеђивању ("сСчужбени гласник РС"бр, 46/59 и 101/2003-одлукаУСРС)

9

Алографски тестамент

(писмено завештање)

Алографски тестамент се сачињава на тај начин што завешталац унапред

сачињену исправу својеручно потпише у присуству два сведока, изјављујући да је

сачињено прочитао и да је то његова последња воља. Сведоци морају да виде

потписивање (значи да морају да имају очувано чуло вида) и да чују изјаву

завештаоца (очувано чуло слуха). Не морају да буду упознати са садржином

тестамента, а морају бити писмени само у оној мери у којој им је потребно да се

потпишу. Ако се тестамент састоји од више страна довољно је да се завешталац

потпише само на последњој страни.

Олигографски тестамент

(својеручно завештање)

Ово је писмени, приватни (у његовом састављању не учествују државни органи)

и редовни облик састављања тестамента. Највише се користи зато што је

најједноставнији. Мора у целости бити написан и потписан својеручно од стране

завештаоца. Он мора бити писмен, да пише на језику који разуме, руком којом

иначе пише и да се потпише својим уобичајеним потписом. Материјал на којем

ће оставилац да напише завештање није битан.4

4 Оливер Антић; Зоран Балиновац: Коментар Закона о наслеђивању, Номос, Београд, 1996, 38 str.

10

Конзуларни тестамент

Овај облик тестамента саставља конзуларни представник или дипломатски

представник нашем дршављанину у иностранству по одредбама које важе за

судски тестамент.

Судски тестамент

Врло је популаран, зато што га могу састављати и неписмене или слепе особе. То

је облик писменог, јавног и редовног завештања. Саставља га судија општинског

суда, према усменом и непосредном казивању самог завештаоца. Неопходно је

утврдити идентитет, ато се моѕе урадити на три начина. Први је да судија лично

познаје завештаоца, помоћу јавне исправе и једног сведока, или уз помоћ два

сведока. Даље се судски тестамент бележи у записник. Ако завешталац може да

прочита тестамент судија му га предаје и потврђује да га је прочитао на самом

тестаменту, а онда га потписује и оверава. Ако оставилац не може да прочита

тестамент или да га потпише, у том случају се тестамент се саставља уз

присуство два тестаментарна сведока. Састављени тестамент се чита пред

сведоцима и завештаоцем, па ће га онда завешталац потписати или ставити

рукознак (отисак палца). Уколко он не може ни да стави рукознак, судија ће то

констатовати на самом тестаменту, после чега ће се потписати сведоци, заклети

судски тумач (који служи као посредник ако завешталац не зна језик суда или је

глувонем) и судија, који ће и оверити тестамент.5

5 Закон о наслеђивању, „Службени гласник РС“, број 46/95 и 101/2003 – одлука УСРС

11

Војни тестамент

Овај тестамент је јавни и ванредни и писмени облик који саставља у ратним

ситуацијама или у време мобилизације који саставља командир чете, други

старешина тог или вишег ранга, неко друго лице у присуству неког од тих

старешина, као и сваки старешина одвојеног одреда. Овде важе правила која важе

за судско завештање.

Међународни тестамент6

То је писмени, редовни и јавни облик завештања. Међународни тестамент мора

бити састављен у писаном облику, на било ком језику, написан руком, или на било

који други начин. Завешталац може своју последњу вољу изјавити усмено пред

јавном органом који ће је затим пренети у писмену форму, или може донети већ

припремљени текст тестамента. Са садржином тог тестамента он може, али и не

мора упознати службено лице, али мора пред њим и пред два сведока изјавити да је

сачињено писмено прочитао, као и да је то његова последња воља. Завешталац

мора да потпише сваки од листова који садржи тестамент, а ти листови морају бити

нумерисани. Ако не може да се потпише, службено лице ће разлог томе

констатовати на самом тестаменту. Завешталац може да захтева да га неко друго

лице потпише на тестаменту, а овлашћено лице ће то на тестаменту констатовати.

Затим се на тестамент потписују сведоци и то службено лице. Завештање мора да

садржи датум састављања (датум када га је завешталац потписао). Завешталац

6 Уведен је законом о ратификацији, Конвенције о једнобразном закону о облику међународног тестамента, са Прилогом од 3. јуна 1977. год.

12

одлучује о начину чувања тестамента, што службено лице бележи на тестаменту.

Службено лице треба да уз тестамент приложи и посебну изјаву којом потврђује да

су испуњени сви законски услови за пуноважност тестамента, али тестамент ће

постојати и без ње.

Усмени тестамент

Завешталац може своју последњу вољу усмено изрећи пред три истовремено

присутна тестаментарна сведока, ако због изузетних прилика није у могућности да

сачини писмено завештање. Сведоци морају да, без одлагања, најближи суд

упознају са садржином тестамента. Њихове изјаве се диктирају у записник који се

потписује и оверава, и такав служи као тестамент. Изузетне прилике морају бити

такве природе да погађају већу или мању групу људи услед неотклоњивог и

општепознатог догађаја који их је задесио и битно погоршао њихов животни

положај (нпр. рат, земљотрес, велики пожар, поплава...). Уколико је 30 дана после

престанка изузетних прилика завешталац и даље жив тестамент ће престати да

важи.

Нотаријални тестамент

13

То је писмени, редовни и јавни облик тестамента. Саставља га јавни бележник -

нотар.

Закључак

14

Може да се наследи на основу закона и на основу тестамента. Оставилац као

заоставштину може оставити само оно што је било његово у тренутку смрти.

Наследник може бити само оно лице које је живо у тренутку оставиочеве смрти.

Наследник може бити и дете већ зачето у тренутку оставиочеве смрти ако се роди

живо.

Ако је неко лице недостојно за наслеђивање не може да наследи. Биће недостојан

у следећим случејевима:

1. онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио

његово завештање, или га је фалсификовао;

2.онај ко је умишљајно усмртио оставиоца, или је то покушао;

3. онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је

ускратио нужну помоћ;

4. онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или

опозове завештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио;

Завешталац увек може у целини или делимично опозвати завештање. Завештање

се опозива изјавом датом у било ком облику у коме се може и сачинити.

Завешталац може писмено завештање опозвати и уништењем писмена. Кад се

доцнијим завештањем изричито не опозове раније, одредбе ранијег завештања

остају на снази ако нису супротне одредбама каснијег завештања. Ако завешталац

уништи каснује завештање, на снази је раније завештање ако из околности не

произлази што друго.

Литература:

15

1. Наследно право, др Слободан Сворцан, Крагујевац, 2006. год.

2. Наследно право, др Владислав Ђорђевић, Ниш, 1977. год.

3. Наследно право, Оливер Антић, Београд, 2004.год.

4. wikipedia.com

5. Оливер Антић; Зоран Балиновац: Коментар Закона о

наслеђивању, Номос, Београд, 1996.

6. Dejan B. Đurđević: Institucije naslednog prava, Službeni glasnik, Beograd, 2011, ILI

7. Oliver Antić: Nasledno pravo, Pravni fakultet Uni-verziteta u Beogradu i Službeni glasnik, Beograd, 2010.

 

16

17