Narodno pozorište

Ostavka

VIŠE OD 600 POTPISA

za Smenu

Dejana Savića

MORA DA ODE

utorak, 6. novembar 2018.

Zašto nije umetničkićutati, da li se oni kojisu podigli glas i tražeostavku Dejana Savića,upravnika Narodnogpozorišta, plaše, kakvasu njihova očekivanjauoči štrajka, nadaju lise da do toga ipak nećedoći i da će upravnikprepustiti čelno mestosposobnijem, kako sudoživeli etiketiranje umedijima da su deopolitičke igre, u kakvimuslovima rade,

za Danasgovore i pišu

rediteljka TatjanaMandić Rigonat iglumci/ce: BrankoBane Vidaković,Nada Šargin, OlgaOdanović, VanjaEjdus, DušankaGlid Stojanović,Nebojša Dugalić.

upravnika Narodnog pozorišta

II Narodno pozorište / Ostavka utorak, 6. novembar 2018.

Drama u Drami1. čin

Upravni odbor Narodnog pozorišta na 33. sednici 23. maja 2018.bez konsultacije sa v. d. direktora Drame Željkom Hubačem, a napredlog upravnika NP Dejana Savića, donosi odluku o prenamenisredstava koja su predviđena za realizaciju usvojenog repertoaraDrame, što za posledicu ima pomeranje predstave „Nečista krv“ sa2018. na 2019. godinu, čime se u jubilarnoj 150-oj sezoni stvara pro-dukciona pauza od skoro sedam meseci.

Hubač u dopisu broj 4873, od 8. juna 2018. koji upućuje UO, upo-zorava na štetne posledice ove odluke, objašnjava njen uticaj na re-pertoar Drame i moli članove UO da „zajedničkim snagama poku-šamo da nađemo neko kreativno rešenje koje će uvažiti potrebu zakontinuitetom u produkciji Drame“.

Upravni odbor nikada nije zvanično odgovorio na ovaj dopis.

2. čin

U intervjuu koji je dao listu „Politika“ 13. oktobra 2018, Hubač iz-javljuje da je Drama nakon četiri godine uspešnog rada, više od 100nagrada, intenzivne saradnje sa teatrima u regionu i Evropi, u ovoj go-dini dobila najmanji budžet za produkciju u poslednje četiri godine,na nivou sredstava koja srodni teatri u regionu dobijaju za jednupredstavu, a da će u jubilarnoj sezoni, nakon premijere „Balkanskogšpijuna“, sledeću premijeru, umesto početkom novembra, kako jeplanirano, imati u najboljem slučaju tek početkom aprila, što će seodraziti pogubno na ukupan repertoar i u narednoj sezoni.

15. oktobra Dejan Savić uručuje Hubaču rešenje o razrešenju, uzobrazloženje da je „neophodna promena u umetničkom smislu i dru-gačiji dramski repertoar Narodnog pozorišta“ a na mesto direktoraDrame postavlja Juga Radivojevića.

3. čin

Više od 30 članova Drame 18. oktobra organizuju KZŠ „u znak pro-testa zbog bahatosti uprave NP na čelu sa upravnikom Dejanom Sa-vićem“, tražeći njegovu smenu i „preispitivanje razloga za smenu ŽeljkaHubača“. Moto protesta je „Nije umetnički ćutati!“ Podršku pružaju stru-kovna udruženja, veliki broj uglednih umetnika iz zemlje i inostran-stva (u ovom trenutku preko 600). Broj učesnika protesta se svakogadana uvećava da bi u ovom trenutku dostigao više od 80 procenata čla-nova ansambla Drame i veliki broj zaposlenih. Tokom KZŠ stiže infor-macija da je Jug Radivojević dao ostavku na mesto direktora Drame.

Ministar kulture i informisanja izjavljuje da prati situaciju u Pozori-štu i da čeka izveštaj UO da bi reagovao. Savić tvrdi da je UO konsta-tovao da je radio po zakonu. UO konstatuje da su „iscrpljene sve temepovodom aktuelne situacije u NP“. Kabinet premijerke Ane Brnabić iz-javljuje da je UO prva adresa za rešavanje ovog problema, te da će se,ako posle određenog vremena članovi Odbora ne uspeju da se dogo-vore, premijerka uključiti i pomoći, koliko god je to u njenoj moći.

4. čin

Na vanrednoj izbornoj Skupštini SINGLUS-a, sindikata glumacakoji okuplja i učesnike u produkciji predstave, 27. 10. 2018. jedno-glasno je izglasano novo rukovodstvo. Sindikat je 30. 10. 2018. upu-tio dopis UO, u kojem se traži uvid u dokumenta od javnog značajakoja bi dokazala nesavesno i po ugled Narodnog pozorišta štetnoposlovanje. Na sastanku zakazanom od strane Uprave 1. 11. 2018,predstavnici SINGLUS-a predali su upravniku, predsedniku UO i čla-nici Umetničkog saveta iste zahteve, zajedno sa tekstom Ostavke, zakoju Dejan Savić ima rok od 7 dana da potpiše (do 6. 11. 2018, u 22h).Ukoliko ne odgovori u zadatom roku, uslediće (zakonski) štrajk upo-zorenja, a ukoliko ni to ne urodi plodom, sledi obustava rada članovaDrame kao i zaposlenih u ostalim sektorima, članova SINGLUS-a.

5. čin

????

Međučin

Sve vreme drame u Drami NP Dejan Savić tvrdi da je „otvoren za svakivid saradnje“ a za učesnike protesta kaže da ih vode lični interesi, da izanjih stoje „lideri opozicije“ i „bivši komesari u kulturi“. Za međunarodnustrukovnu podršku radu Drame insinuira da je antisrpska. Devalvirauspehe umetnika izjavama da su ostvareni neprincipijelnim lobiranjem.Kaže da su „mnoge predstave koje su izašle u poslednje četiri godineimale kratak vek“ a nijedna nije skinuta sa repertoara. Tvrdi da nikakavnedostatak materijalnih sredstava nije razlog za pauzu u produkciji 2018.jer je budžet za 2019. na raspolaganju od januara! Nakon više od mesecdana rekonstrukcije svečano otvara salu Velike scene u kojoj je od 10 fi-ksnih redova u parteru renovirano samo šest. Iako je Pozorište u 2017.godini vratilo sredstva namenjena za rekonstrukciju fasade u budžet,kaže da fasada nije mogla ranije da bude rekonstruisana...

Nije umetnički ćutati

Olga Odanović, glumica

Radimo bezkiseonika – Mi se borimo da bismo radili u Narodnom pozorištu u nor-malnim, ljudskim uslovima pošto oni ne postoje. I to mnogodugo traje. Dugo godina se o tome ćuti i priča uglavnom pohodnicima i jako sam srećna što su moje kolege odlučile daprekinu tišinu i što su spremni da se izbore do kraja u interesunacionalnog teatra – kaže glumica Olga Odanović. Ona ni-kako ne može da razume, kako kaže, jednu stvar, a to je dačovek koji vidi da kuća ne funkcioniše onako kako bi trebaloništa ne preduzima.

– Pa, pogledajte sva druga gradska pozorišta u Beogradu,Beogradsko dramsko, Atelje, uđite u njihove sale, u njihove gar-derobe, u njihove toalete, u funduse gde se drže kostimi. Mi-lina je da uđete u takvu zgradu, radost da tu igrate predstavu.Mi nemamo nikakve uslove. Radimo bez kiseonika, to vamodgovorno tvrdim. Ja sam u junu mesecu htela da padnem unesvest na Maloj sceni koja nije pipnuta godinama, gde ne-mate vazduha, gde se smrad širi po hodnicima. Imam nagonza povraćanjem dok igram, pa je li to ljudski? U frizeraju ljudigodinama kukaju da nemaju sunđere, da nemaju ukosnice. Tomožda zvuči banalno, ali mi bez tih stvari ne možemo da funk-cionišemo. Da li je normalno da se ne počisti ispod već po-menute Male scene i da pacovi prolaze hodnicima po Na-

rodnom pozorištu, treba li svi da se raz-bolimo? – pita se Olga Odanović. Premanjenim rečima, smena Željka Hubača jebila samo inicijalna kapisla da se otvoriPandorina kutija i pokuljaju problemikoji su se godinama taložili i potiskivali.

– Mnogo dugo se ćuti. Ja sve razu-mem, ljudi se i plaše, ali šta mi možemoda izgubimo. Ne možemo ništa, mo-žemo samo da dobijemo – smatra Oda-nović. Upitana da li se iznenadila štoupravnik ne želi da podnese ostavkukaže:

– To je legitimno, ali ja ne bih mogla da uđem u zgraduNarodnog pozorišta, a da znam da me ansambl neće.

Odanović kaže da zbog situacije u Narodnom pozorištučesto plače i da se naročito loše osećala nedavno kada je 150.jubilarni put igrala „Ministarku“.

– Te večeri sam se osećala užasno. Smatrala sam da pred-stava ne treba da se igra. Nisam želela da učestvujem u otva-ranju Velike scene koja uopšte nije renovirana. Kakve su tobudalaštine i neistine, kakve su to manipulacije, o čemu se turadi? Da izlazimo na scenu i pravimo se da je sve okej, a ništanije okej. Da stvaramo privid da sve funkcioniše potpuno nor-malno, da se igraju predstave? Pa, ne mogu da se igraju. Evo,dramske predstave se sigurno neće igrati ukoliko upravnik nepodnese ostavku do 6. novembra. Mi ćemo biti strpljivi i istra-jaćemo. Ne radi se o ovom trenutku. Ja za tri-četiri godineidem u penziju, ali valjda je Narodno pozorište kuća od na-cionalnog značaja, valjda to ostaje Beogradu, našoj kulturi,valjda se borimo za bolju budućnost naših mlađih kolega.Dejan Savić zaista ima dovoljno godina da se ponaša pristojnoprema ljudima koji rade u ovoj kući. Zar nije ljudski da kaže iz-vinite, ja odlazim – zaključuje Olga Odanović. y

Branko Bane Vidaković,glumac

Ne očekujemništa odupravnika negood ministrakulture – Ja sam u jednom gostovanju na televiziji, da bi ljudi shvatilišta nam se desilo, rekao da je to kao da je fudbalska repre-zentacija stigla do svetskog prvenstva sa jednim trenerom, aonda je on posle tog velikog uspeha smenjen i na njegovomesto je doveden drugi čovek. Tako smo i prošli na svetskomprvenstvu. Zbog toga apelujem, da se to ne dogodi u 150. ju-bilarnoj sezoni – ističe glumac Branimir Bane Vidaković. Upi-tan za trenutnu atmosferu u nacionalnom teatru odgovara:

– Naravno, svi su utučeni. Nama cilj nije da ne radimo negoda igramo i 150. sezonu odlično dovršimo, ali su ljudi nera-spoloženi jer vide da se to pretvara u političku igrariju, štonam uopšte nije bila ideja.

Što se tiče eventualnih predviđanja narednog poteza upra-vnika Dejana Savića, Vidaković kaže da od njega ne očekuje

ništa posebno. – Imam utisak da je on rešio da

tera mak na konac i da ignoriše deozaposlenih koji imaju primedbe.

Primedbi je mnogo, ali je trenu-tno u žiži medijske pažnje samo deonjih, a i te je, podseća Vidaković, po-krenuo upravnik smenom direktoraDrame Željka Hubača na početku ju-bilarne sezone.

– Prema dosadašnjem ponašanjuupravnika mislim da on smatra da jereč o grupici izmanipulisanih umet-nika, a to je smešno, jer ta grupicanosi repertoar Drame. U to ćete seuveriti ako pogledate ko se potpisao.

Očekujem da će se najzad Vlada i resorni ministar oglasiti ipomoći nam – konstatuje Vidaković. Na pitanje da li ga je iz-nenadilo što upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić nijehteo da podnese ostavku, sagovornik Danasa odgovara dajeste zato što njegovu ostavku zahteva većina glumaca Drame.

– Na njegovom mestu ja bih to ozbiljnije razmotrio. Ali on,eto, ide na taktiku da sve prebaci na politički nivo, što je po-sebno uvredljivo. Mi ne možemo da utičemo na kadriranja uNarodnom pozorištu, ali želimo ministru da skrenemo paž-nju da je na početku 150. jubilarne sezone Drami smanjenbudžet, pa povećan kad se pojavilo ime zamenika. Mi nismoželeli da jubilarna sezona bude upropaštena nekim privatnimafinitetima ili neafinitetima upravnika prema zaposlenima većda se ta sezona koju je Hubač spremio prepusti njemu da je irealizuje. Ovako, ušli smo u sezonu bez direktora Drame, sa ske-lama na pozorištu, s gomilom nerešenih pitanja i sa upravni-kom koji se pravi nevešt – konstatuje Vidaković. Upitan plašili se da će priču Narodnog pozorišta kao i fantome iz Herce-govačke prekriti mrak, odgovara da je sasvim razumljivo dato jeste najveći strah.

– Već imamo iskustva sa tim. Znate, ovde se još nije desiloda neko preduzme odgovornost za svoje greške. Tako ovavlast i vlada, tako što se u nizu smenjuju afere i ljudi u gomilitoga zaborave šta se desilo. Postoji strah da je ovo sve medij-ski gurnuto pod tepih, što je odličan teren da se sve zataška.Zato i apelujemo na ministra da to ne dozvoli – zaključujeBranko Bane Vidaković. y

Da li je normalnoda se ne počistiispod Male scene ida pacovi prolazehodnicima poNarodnompozorištu, treba lisvi da serazbolimo?

Naravno, svi suutučeni. Nama ciljnije da ne radimo,nego da igramo i150. sezonu odlično dovršimo,ali su ljudineraspoloženijer vide da se to pretvara upolitičku igrariju,što nam uopštenije bila ideja

Foto

: FoN

et

IIIutorak, 6. novembar 2018. Narodno pozorište / Ostavka

protest, pa štrajk. Štrajk Drame počinjeuskoro, ako se stvari ne reše. Dejan Savićkaže da iza nas i mene stoji nekakva po-litika. A ja se gnušam tih varijanti – ja tisredim, ti mi središ, partija mi sredi i glevidi kako smo mi sposobni, kakvi smo miigrači – kaže Šargin, dodajući da takvihigrača ima i među političarima i međuumetnicima. Sumirajući aktuelnu situa-ciju ona se pita koji priznati umetnik jepodržao Dejana Savića, dodajući „da i tonešto govori“.

– Početak sezone sa zatvorenom Veli-kom scenom zbog otprilike promenjenihpet redova sedišta, skele na fasadi. Ko to

i zašto na taj način i tako nepametno posluje, zar se ne gradileti? Tehnika u nacionalnom teatru se konstantno žali, tonci,šminka, dok se uprava bavi šminkanjem fasade. Uzimate Draminovac za njenu jubilarnu 150. sezonu da u njoj nema premi-jeru do aprila... Ne idem političkom linijom, ni burazerskom, ine dozvoljavam da mi neko kači te atribute. Verovatno nemože da veruje da neko dolazi do rezultata radom i trudom.Ljudi koji preleću iz stranke u stranku bez stida verovatno imisle da svi rade kao oni – konstatuje Šargin.

Ona kaže da joj nije namera da sebe predstavi kao čistunicui da se kao takva samoreklamira, ali tvrdi da je situacija u Na-rodnom pozorištu skandalozna.

– Nije to moje pozorište, nego svakog građanina i svakogumetnika koji je tu radio kao spoljni saradnik i svakog umet-nika koji će tu raditi ili neće raditi. Zaposlenje znači da ti tu pri-vređuješ i radiš i za opšte dobro. A zašto se uspeh kažnjava?Zašto se menja nešto što je priznato? Sad ispada da smo mite silne nagrade sami sebi dodeljivali i u Hrvatskoj i u Bosni.Pa kakav čovek to može da izjavi? Radiš, gineš, dobijaš na-grade i onda ti neko kaže da iza tebe stoji politika i interes ida sam sebi dodeljuješ poslove i nagrade. Pokušava da teoblati, ponizi, kazni. Verovatno zato što smetaš... – zaključujeNada Šargin. y

Nebojša Dugalić, glumac

Kao da svakiuspeh potvrđujekoliko neko drugine radi– Kako je moguće da Narodno pozorište u 150. godišnjici nepočne sezonu u oktobru, kako je moguće da ne postoji nije-dna dramska premijera u narednih sedam meseci? Smena di-rektora Drame sa toliko potvrđenih uspeha i rezultata čudnokoincidira s trenutkom kada je on rekao da sedam meseci ne-mamo nikakvu produkciju i to samo zato što su na volšebannačin sredstva za nju prenamenjena. Po kojoj zakonskoj osnovise to desi? Na to nema odgovora u jubilarnoj 150. sezoni –kaže glumac Nebojša Dugalić. On podseća na već toliko putaponovljen broj od 109 nagrada koliko je nacionalni teatar

dobio u poslednjih 20 godina. – Ovde imate stalno jedan princip kaž-

njavanja uspeha, kao da svaki uspeh po-tvrđuje onoliko koliko neko drugi ne radi– skreće pažnju Dugalić i tvrdi da protestdela zaposlenih u Narodnom pozorištu nijenastao preko noći nego da se nezadovolj-stvo akumuliralo.

– Ovo sad je samo kap koja je prelilačašu. Strašni su uslovi u kojima radimo.Posle predstave ne možemo da dobijemomaramice za skidanje šminke, kada je po-

Tanja Mandić Rigonat,rediteljka

Da li je DejanSavić institucijavredna 150godina?Nije umetnički ćutati i pustiti da strah postavlja granice iz-među života i pozorišne scene. Baš kao kad stvaramo pred-stave pa analiziramo dramsko delo, likove i situacije i bivamoduboki ili površni, istiniti ili lažni, profesionalni do poslednjegatoma ili šmiranti, možemo da se postavimo i prema doga-đajima vezanim za kuću u kojoj radimo i stvaramo. Možemoda biramo saučestvovanje u destrukciji pozorišta zajedno saupravnikom Dejanom Savićem ili da činimo sve da se uruša-vanje Narodnog pozorišta zaustavi. Vođeni elementarnimumetničkim nagonom a to je potreba za stvaranjem, za krea-cijom, za prepoznavanjem dobra i zla, odabrali smo da go-vorimo i činimo sve što možemo da se ne stidimo pred svimonim velikanima koji su stvarali u Narodnom pozorištu, i predonim što pozorište kao fenomen jeste. A ono je od kad po-stoji bilo savest i podsvest čovečanstva, ogledalo vremena ičoveka, agora u kojoj se postavljaju suštinska pitanja o smi-slu života i sudbine čoveka i društva. I zato je protest „Nijeumetnički ćutati“ čin vrhunske odgovornosti prema prošlo-sti, sadašnjosti i budućnosti a ne čin politikanstva kako gaDejan Savić kvalifikuje boreći se za ostanak u upravničkoj fo-telji a protiv istaknutih umetnika Drame Narodnog pozorišta,saradnika Drame, i svih drugih koji ih podržavaju. Proglas„Nije umetnički ćutati“ do sada je potpisalo preko 600 umet-nika i poštovalaca umetničkih postignuća Drame Narodnogpozorišta.

Možda javnosti nije dovoljno poznato da je Drama Na-rodnog pozorišta, sa repertoarom koji čini dve trećine celo-kupnog repertoara pozorišta, temelj i srce te institucije kulture.Da se svakog meseca na sceni Raša Plaović odigra 30 predstavaa na Velikoj sceni koju delimo sa Operom i Baletom, najmanje12. Nije dovoljno poznato i da Drama broji 77 zaposlenih

(glumci, reditelji, dramaturzi, inspicijenti,organizatori, sufleri...), da smo najmanjiumetnički sektor, i da smo 10 posto odukupnog broja zaposlenih u pozorištu. Ida kad smo na terenu umetnosti, brojke(koliko nas se buni protiv Dejana Savića injegovog vođenja pozorišta pravo u su-novrat) nisu presudne, nego ko su ličnostikoje kažu Nije umetnički ćutati. A to kažuumetnici koji ne prihvataju strah kao ko-rektiv istinitosti i koji preuzimaju vrhunskičin odbrane umetničke supstance kojuDejan Savić svojim postupcima i ukupnimupravljanjem ugrožava.

Nije umetnički ćutati zbog smene v. d.direktora Drame Željka Hubača. DirektoraDrame po statutu pozorišta postavljaupravnik. I gledano iz te vizure ništa nijesporno u smeni Ž. Hubača osim što je to činumetničke lobotomije Drame. U proteklečetiri godine Drama je postigla neosporanumetnički uzlet i preporod. Uspesi su po-tvrđeni kroz želju publike da gleda pred-

stave i često ih nagrađuje stajaćim ovacijama, kroz visokovrednovanje predstava u stručnoj kritici i kroz 109 osvojenihnagrada na domaćim i međunarodnim festivalima. Na godiš-njim listama najboljih predstava, naše su predstave. Postalismo široko vidljivi i u regionu zbog estetike, zbog različitihrediteljskih poetika, hrabre potrage za savremenim scenskimizrazom. Sloboda je postojala kao preduslov svakog istinskogstvaralaštva. Zbog te i takve slobode i dogodile su se četirisjajne sezone. U obrazloženju smene Željka Hubača, upravnikkaže da je poželeo da promeni vizuru repertoara drame. Vizuruuspeha estetski i društveno relevantnog repertoara!? Hubačaje smenio posle intervjua koji je dao za dnevni list Politika, ukojem je postavio pitanje gde su pare za repertoar Drame ujubilarnoj sezoni. Zašto su oduzete Drami i Drama ostavljenau jubilarnoj sezoni bez premijere do aprila? Kako su Savić iUO procenili da je to dobro za Narodno pozorište? Mnogo jetih „zašto“ vezanih za Dejana Savića na različitim nivoima i tamnogobrojna „zašto“ postavljamo kao životno i profesionalnabitna, jer ako mi ne branimo našu profesiju, ko će je braniti odnasrtaja arogancije, neprofesionalizma, neodgovornosti.

Nije nam prihvatljivo da Dejan Savić ostane upravnik, a daŽeljko Hubač bude kažnjen za sve uspehe i za javnu reč, pro-fesionalnu, a ne prostačku. Sramno je da institucija koja slavi150 godina od postanka dočekuje jubilej u skelama zbog ne-sposobnosti uprave koja nije na vreme sprovela sve neopho-dne postupke i radove kako bi kuća blistala za takav jubilej kaošto repertoar Drame blista. Ne pristajemo da na čelu kućebude čovek koji nema poštovanje prema njoj ali koji izjavljujeu medijima da je on institucija! U medijima govori neistineda iza protesta Nije umetnički ćutati stoji opozicija i da smomi izvođači radova skrivene opozicione volje, dakle da ne-mamo autentičan glas, htenja, da smo lutke kroz koje drugigovore... Glumce su nekad sahranjivali izvan groblja kao ne-dostojne članove zajednice, izopštavali su ih u smrti kao kužne.Danas upravnik Narodnog pozorišta, svim silama težeći daostane u Nušićevoj stolici, proglašava umetnike marionetama,naivnim, zabludelim, nesposobnim da razaznaju u čije imegovore. On u toj psihomatrici providnog politikanstva ide to-liko daleko da u podršci koju smo dobili od kolega iz regionavidi elemente zavere. Mi podršku jesmo dobili iz svih sredinana čijim scenama smo nastupali i to zbog kvaliteta i umetni-čkog prepoznavanja, a ne loših namera umetnika iz Hrvatske,Slovenije, BiH, Makedonije, Mađarske, Crne Gore. Potura usvojim intervjuima međunarodnu i opozicionu zaveru protivsebe, protiv Srbije, Dejan Savić? Koliko čovek daleko može daode u vlastohleplju? On omalovažava i naše nagrade pod-mećući priču da su dobijene Hubačevim marifetlucima sa ži-rijima, a ne da su zaslužene. Šta reći na to osim Ostavka. y

Nada Šargin, glumica

Radiš, gineš,dobijaš nagrade...– Kad vam umetnici odgovore na pitanje zašto se bave umet-nošću svi od reda kažu: zbog istine, zbog duha, zbog lepote.Da bi se do toga suštinski došlo čovek mora da raširi svest i po-gleda prvo sebe, da bude samokritičan i moralan. Ja ne znamkoga to treba da se plašim? Zla? O, da, zlo je moćno, ali su iistrajnost i istina. Znate, skoro sam prijateljici rekla: Čoveče, daje rat, bar bih znala ko mi je neprijatelj, a ovako – rijalitiji, ne-odgovorni ljudi na pozicijama, ovi s interesima. Mora se dićiglas. Mi smo ga podigli. Ne plašim se.... – tvrdi glumica NadaŠargin. Ona ističe da je krajnje vreme da naš narod shvati damože, mora i da je dužan da se buni čim nešto ne valja, da jeto pravo svakog.

– Mi po običaju sačekamo da stvar metastazira. Uglavnomnas je sramota od onoga što rade drugi ali takvi sebe vide kaosposobne igrače. Katkad je i nama ispod časti da se petljamosa tim i takvima, a u stvari samo im dajemo vremena da osnaže.I onda, pošto nadležni ne kontrolišu te ljude i pošto ne obav-ljaju odgovorno svoje funkcije, kad kap prelije čašu, vi imate

Glumce su nekadsahranjivali izvangroblja kaonedostojnečlanove zajednice,izopštavali su ih usmrti kao kužne.Danas upravnikNarodnogpozorišta, svimsilama težeći daostane u Nušićevojstolici, proglašavaumetnikemarionetama,naivnim,zabludelim,nesposobnim darazaznaju u čijeime govore

Dejan Savić kažeda iza nas i menestoji nekakvapolitika. A ja segnušam tihvarijanti – ja tisredim, ti misrediš, partija mi sredi i gle vidikako smo misposobni, kakvismo mi igrači

Nastavak na IV strani

Ovakav skandalbi negde biodovoljan zasmenu celegarnitureMinistarstvakulture, a kamolidirektoranacionalneinstitucije

IV Narodno pozorište / Ostavka utorak, 6. novembar 2018.

trebno scenski spremiti umetnike za veću ansambl dramu,šminkeri nemaju osnovna sredstva, ne mogu da nabavešminku, ubruse, sapuna nema u garderobama. Bezbroj putasmo posredstvom normalne procedure stavljali na sve ovoprimedbe, ali smo kao odgovor uvek dobijali besmislene raz-loge tipa čekamo javnu nabavku, kao da niko u ovoj državi tone radi i kao da se njima ne treba baviti na vreme – ukazujeNebojša Dugalić. Prema njegovim rečima, zaposleni i sarad-nici Pozorišta su se mnogo puta sami snalazili i od svog novcakupovali ono što im je potrebno da bi igrali predstavu i uto-liko je bitnije što su se konačno pobunili.

– Mislim da je benefit ovakvog podizanja glasa pre svegada se stavi do znanja da ubuduće neće proći takva vrsta ne-odgovornog ponašanja prema kući, takvog neodgovornogurušavanja jedne od najvažnijih institucija u zemlji. Moraćeda bude jasno da će se, posle ovakvog jednog puta, u svakomsledećem koraku ovakvi glasovi mnogo brže i konkretnijepodizati na svaku vrstu ogrešenja o zakon, o repertoar, oumetnički kredibilitet ljudi koji stvaraju u Narodnom pozori-štu. Moramo da budemo sigurni da će čovek koji bude došaona čelo kuće biti časna osoba i da će imati ozbiljan umetni-čki kredibilitet, da neće u 200. godini Narodnog pozorištaprenameniti novac namenjen produkciji repertoara. Ne znamda li ste to ikada dogodilo u istoriji. Ovakav skandal bi negdebio dovoljan za smenu cele garniture Ministarstva kulture, akamoli direktora nacionalne institucije – zaključuje NebojšaDugalić. y

Vanja Ejdus, glumica

Maestralnopogrešan potezjednog maestraKada bi me neko pitao šta se događa u Narodnom pozorištu,rekla bih da se događa ono što je odavno trebalo da se dogodi,ali se zbog kolektivne višegodišnje otupelosti nije dogodilo.Događa se bunt protiv neuslova, laganja, ponižavanja, pr-ljavštine, kao i vapaj da se ono što jedino valja a to je, o para-doksa, umetnost, ne menja i ne dira. Događa se oživljena verada možemo, smemo i umemo. Paradoks pominjem jer je ne-obično da u svim tim neuslovima umetnost opstaje i dešavase. A desila se uz pomoć našeg direktora drame Željka Hu-bača, koji je nivo našeg repertoara podigao do estetskih iumetničkih ravni visokog kvaliteta. Uvek može više i bolje. Abilo je i tu povremenih omaški. Bilo je i sjajnih trenutaka, ra-nije. Ipak, nikada ovako kontinuirano, čvrsto i hrabro. Željkoje dovodio najbolje reditelje iz Srbije i regiona, koji su rela-tivno klasičan repertoar čitali na nov, savremen i hrabar način.I sve to sa izgrebanom scenografijom, pacovima po ćoško-vima, bez sapuna, sa malim platama, nezadovoljnim šminke-rima, garderoberima, rekviziterima. A ipak, svi oni izgaraju zate predstave. Često mi se dešavalo da, kada završimo pred-stavu, aplauz bude katarzičan, a ja se osetim nekako čudno po-niženom. Budem zgrožena što, kad upitam zašto nešto nijefunkcionisalo, dobijem odgovor da nije prošlo na tenderu.Dođe mi da odem i kupim sebi marker kojim pišem u pred-stavi, čarape, vreću za pesak, karmin, materijal za haljinu...Prođe me jeza kad se setim olupane i ulupane scenografije ilitoaleta u kome nisam oprala ruke posle predstave jer nisamimala čime. Plače mi se kad čujem da su kolege na gostova-nju smeštene u hotel sa buvama. Da smo na prestižni festivalMESS u Sarajevo poslati sa pogrešnim plakatom za drugupredstavu i izvodom iz kritike predstave istog imena koja seigrala početkom 20. veka. Da nam je vizuelni identitet pozo-

rišta mnogo lošiji nego što bi u 21. veku mogao i morao dabude. Da nam jedan od bifea liči na železničku stanicu. Da istikostim u kome igram već 17 godina nikako da se obnovi. Aaplauz je ipak bio ogroman. I umetnost se ipak desila. A zatim,maestro upravnik jednog dana odluči da i to ukine. Da ukineono što tamo najviše valja. A to je repertoar. Da promeni vi-zuru dramskog repertoara. A pre svega našu veru da ipakMOŽE. Maestralno pogrešan potez jednog maestra. Nije znaoda je strah od ubijanja vere jednog umetnika jači od njego-vog straha da se pobuni. Na sreću, tih umetnika nije bilo malo,iako smo prozvani šačicom nezadovoljnih građana iza kojihstoji politička opozicija koja ne može da pređe cenzus. Nematu te i takve politike koju želi da nam prilepi. Razlozi su isklju-čivo ljudski i umetnički. Iako za sve može da se kaže da je po-litika, verovatno i jeste na neki način, ali ne u našem kontek-stu i našim motivima. Dugo postoje problemi u kući. Počelismo čak i da izbegavamo da odlazimo u naš pozorišni klub jertamo susrećemo nepoznata lica koja su tu svratila da se zagrejupre odlaska na splavove. Jedne godine igrala sam predstavu13. januara. Popela sam se na piće nakon predstave i zanemela.Oko nas slavila se Srpska nova godina. A slavila je gomila namanepoznatih ljudi i osećala sam se kao uljez na noćnom splavu.A nekada su tu glumci pozorišta slavili zajedno Srpsku novugodinu. Sada nije bilo glumaca osim nas nekoliko iz predstavekoja se igrala to veče. Ko je to dopustio?! Krade se, a nikomništa. Kaže, glumci lažu. Nailazim na neprijatne komentarepublike po toaletima, na primer „Sramota, ovo je Narodno po-zorište“. Nisam se nijednog momenta zapitala da li je sve ovouzaludno, jer koja je poenta da na mikrofonima na sceni gla-sno ispitujemo stvarnost ako stvarnost nemo posmatramo ibučno trepćemo. A najužasnije od svega su uvrede upravnikanakon dizanja našeg glasa. Direktor drame je „nameštao samsebi nagrade“ iako se doskora taj isti upravnik ponosio istim.Baš je ružno i tužno sve to. I, umesto da sada spremamo novupredstavu i radujemo se tome, mi većinom sve svoje vremetrošimo na ovu borbu. Sve nas je više, pridružuju nam se iostali članovi Drame, organizatori, obućari, šminkeri. Verujemda ima još mnogo nezadovoljnih, ali se iz nekog razloga plaše

da reaguju. Nikog ne osuđujemsamo se nadam da će oni koji trebada nas čuju, čuti i reagovati. Idejuštrajka smo odlagali, jer smatramoda, uprkos svemu, treba da radimoi da igramo. Kulturno smo se obra-tili javnosti, digli glas sa činjenicamai istinom, trudeći se da ne budemolični niti ostrašćeni. Štrajk je merana koju zakonski imamo pravo i kojaje ekstremna kao legitiman izraz ne-zadovoljstva u demokratskom dru-štvu. Dakle, naš sledeći korak ještrajk ukoliko se ne ispuni naš zah-tev, a to je ostavka Dejana Savićakao i propitivanje smene Željka Hu-bača. Taj zahtev je potkrepljen mno-štvom razloga koje smo toliko putaponovili da nije umetnički sad ih sveponovo nabrajati. y

Dušanka Glid Stojanović,glumica

Prolog i epilog bez činova Ovo je drama u drami. Ali neka radosna. Puna nekog spokoj-nog mira oko ishoda. Ovo je oda radosti što se mene tiče. Do-stojanstvena. Ljudi su se ujedinili suštinski. Ovo je kraj jed-nog vremena.

Čak i da se ništa ne dogodi, nikada više neće biti isto. A do-godiće se! Jer je sve rasvetljeno...

Reflektor je osvetlio mračne strane lošeg poslovanja i ruž-nog ponašanja prema ljudima. Trošenja novca građana Srbije,zapuštenosti zgrade i zaposlenih iznurenih malim zaradama,strahovlade, ucena i šovinizma, srozavanja samopoštovanja,zapošljavanja bez morala i umetničkih prioriteta i kredibili-teta... Svi zanati koji čine mehanizam pozorišta su u ovome. Do-zlogrdilo je ljudima.

Eto, to je prolog.A epilog je: Dejan Savić 6. novembra do 22 časa ima priliku

da ode kao gospodin. A ako ne, nastupa štrajk i to je to. 150.godišnjica će biti obeležena mnogo višim ciljem za nas umet-nike.

Ničija demonstracija moći i politička pozadina neće upla-šiti ljude. I neće nas sprečiti da se bavimo svojim poslom ne-ometano. Vođeno lošom upravom gooodinama. GospodinDejan Savić je na jedan način i žrtva svih prethodnika ali sedugo i grčevito drži tog položaja i koristi ga za sebe i svojenajbliže saradnike. A sada se izložio nažalost neracionalno.Uključujući stare metode zastrašivanja zaposlenih. Zapravo, na-glim otpuštanjem, smenama lančanim.

To više naprosto ne radi. Raskrinkan je. Vrlo čudno za takoproračunatog čoveka.

Da pravi tako kobne greške u poslovanju, a da je sam na-pravio niz propusta koje su advokati obrazložili. Jer samo in-ferioran čovek je bahat i agresivan.

Gospodin Savić je srce tog ansambla, to jest Dramu poku-šao da okleveta da iza nas stoji politika i želja za novcem. Pa,svako ko prati pozorište može videti ko su ti ljudi koji su pot-pisnici u proglasu. I da se seti njihovog rada. I godina i godinakontinuiranih većih ili manjih uspeha ali vidljivih napora. Go-dinama unazad kroz svoje intervjue skrećem pažnju, ukazu-jem kakvo bi pozorište trebalo da bude. Zbog uzdizanja sve-sti i otvaranja velikih tema i istine i brutalnosti i mraka i tugei nesreće i perverzije međuljudskih odnosa o kome pozorištegovori... i nadasve lepote i istine i moći žive reči.

„Umetnost mora biti kao sekira za smrznuto more u nama.“E, sada će biti otopljena ta santa leda.

A oružje će uzeti viša instanca da obnovimo pozorište iunutra i spolja.

Da dobijemo operativne, pametne i poštene ljude kojimatreba pet godina novog kontinuiteta da ujedine ansamble,da zaposle potentne i moderne ljude. Da ih se niko ne plaši,da novac od republike potroše isključivo i samo na pozorište,da sve bude čisto kao apoteka, da bude prijatno kao kod kuće.

Da imamo restoran koji ne drže neki grozni burazeri koji pu-štaju lošu muziku.

Da nastupe humanizam i renesansa koje nismo doživeli. Ada se odvija u baroku na najsavremeniji način. Mi smo poisto-većeni sa našom publikom i zajedničkom teškom egzistenci-jom, ne sa politikom i novcem. Ovo nije optimizam, ovo je mojabudućnost u koju verujem da nikada više neće biti isto. Nemaviše žalopojki da je neko drugi kriv. Dugo smo izdržali repre-siju, a sada je vreme za akciju. I ja sam sasvim sigurna da ćevlada i ministar i svi koji mogu da pomognu shvatiti da je sadataj trenutak. Sve vreme je propušteno ako se ne desi SAD! Ve-rujem da vide da smo mi ozbiljni ljudi koji ne žele amatere i bi-rokrate i doušnike i činovnike da im vređaju dostojanstvo ste-čeno godinama vrednog rada. Maestro će morati da ode u go-dini jubileja jer je to za mene lično jedino slavlje.

Da Hubač ostane i dovrši započeto. Maestro odlazi i mini-starstvo daje operativnog i sposobnog čoveka. Da pred narodkao Nacionalno pozorište izađemo. Da 2018/19. dočekamo uvremenu kreativne industrije i tehnološke revolucije potpunospremni. Sve ostalo u ovoj birokratiji sitnih interesa je pase. Togospođa Brnabić i gospodin Vukosavljević jasno vide.

To su moja očekivanja. n

Nastavak sa III strane

Plače mi se kadčujem da su kolegena gostovanjusmeštene u hotelsa buvama. Da smo naprestižni festivalMESS u Sarajevoposlati sapogrešnimplakatom za drugu predstavu iizvodom iz kritikepredstave istogimena koja seigrala početkom20. veka

Ja sam sasvimsigurna da će

vlada i ministar isvi koji mogu da

pomognu shvatitida je sada taj

trenutak

Mi smopoistovećeni sa

našom publikom i zajedničkom

teškomegzistencijom,

ne sa politikom i novcem

Dejan Savić 6. novembra

do 22 časa imapriliku da ode kao gospodin

Posebno izdanje lista DanasPriredila Aleksandra Ćuk; Korektura Ana Rončević; Obrada fotografija Stanislav Milojković; Prelom Zoran Spahić.

Foto

: FoN

et