Мачак Милан и куца Цуца Видео сам једно маче, што воли да њаче, мислио сам да је пијан, ал он је ипак само чудан мачак Милан. Ту беше и једна куца, по имену Цуца. Имала је зубе оштре, а волела да лиже колачиће сочне. То маче што њаче, и куца Цуца што оштре зубе има, заједно спавају кад је зима, воле се и јуре и праве друштво свима.

Аутори: Миша и Лаза

У оквиру „Дечје недеље“ чији је слоган „Подршка породици – најбоља подршка деци“ ученици Школе су учествовали на ликовном конкурсу који је организовао Центар за културу Ваљево. Теме су: Љубав је најлепши дар, Празник у мом дому, Моја породица и Боје радости. Ученица Елена Матић IV3 освојила је прву награду, а ученица Кристина Јаковљевић IV2 освојила је похвалу.

Огњен Радивојевић, ученик одељења II2 је послао ликовни рад "Angry Birds“ у редакцију Малог

забавника. Рад је успешно прошао и објављен је у последњем броју часописа.

Кристина Јаковљевић III2 послала је рад у Редакцију „Мали забавник“. Рад је објављен 15. 11. 2014. године. Са великим задовољством и са доста аплауза пропраћен је успех и креативност коју Кристина поседује.

У часопису „Мали политикин забавник“ од 1. 5. 2015. године објављени су радови ученикаAндреја Тодоровића III2 и Давида Јовановића III2.. Овај часопис је један од најзанимљивијих часописа које ученици радо читају. Мотивација за то је и објављивање послатих радова који су заиста вредни пажње. Током ове школске године велики број радова ученика Школе је објављен у овом часопису.

У часопису „Мали политикин забавник“ од 15. 12. 2014. године објављени су радови ученика Таре Димитријевић III2, Давида Јовановића III2 и Стефана Каљевића III3. Овај часопис је један од најзанимљивијих часописа које ученици радо читају. Мотивација за то је и објављивање послатих радова који су заиста вредни пажње.

,, Песма у мом срцу“ Ликови: Мара, мама, Ања (Мара седи у својој соби и покушава да напише песму) Мама: Марооо!!! (Креће ка Мариној соби) Маро, зашто не изађеш напоље? (улази у собу) Маро! Опет пишеш песме? Зашто не изађеш напоље и не играш се са другарицама? Мара: Не, не, не, не!!! Не то! (згужва папир и баци га) Мама: Шта не?! Мораш да излазиш напоље! Мара: Ааааа!!! Ти си на то мислила!? То да! Хоћу, хоћу, изаћи ћу напоље кад напишем више песама! Мама: Добро, ако нећеш сад напоље, отворићу ти прозор (отвара прозор). Касније ће ти доћи Ања. (излази из собе) Мара: Јој, шта да радим? Не могу да напишем ниједну једину песму! (заустави се са писањем и замисли се) Знам!!! Писаћу песму о свом животу! Не, нееее! Мој живот у рими не иде баш!! Ања:(улази у собу и виче) Здравоооо!!! Мара: (скочи с места и брзо се окрену). Ања:Извини што сам те преплашила! Чуо би се звук кола, али кола су нам у квру, па сам дошла бициклом. Мара: Па, срећа што можеш било како да дођеш. Ја, ево, данима размишљам о песми (погледа тужно папир) Ања:А коме пишеш песму? (погледа у плафон) Мара: Никоме. Само себи за утеху. ИИИИииии... Ања:О чему пишеш? (прекида Мару) Мислим, пишеш ли успаванке, љубавне, тужне, нежне... Мара: Љубавне. (насмеши се Ањи и погледа кроз прозор) Ања:Да ли се неко заљубишкао!? (подиже једну обрву) Мара: Не!!! И немој вишетако да се шалиш!!! (наљути се у моменту) Ања: Извини, жао ми је! (почеша се по потиљку) Некад стварно умем да се грубо нашалим. Мара:У реду је, само да завршим... Ања: Уствари, прво питање које сам требала да ти поставим је зашто толико пишеш песме!? Зашто придајеш толикопажње писању песама? Да ли ти стварно нешто лежи на срцу? Мара: Па да, углавном... Ања: КО је то? Мара: Ту су баш све песме на свету које постоје и које ће бити написане. И једно прелепо писмо које сам добила ...

(завеса)

Тара Димитријевић