Nagibova Kci - Samia Serageldin

8/10/2019 Nagibova Kci - Samia Serageldin

1/241


2/241

SadrajPrvi deo Prvih sto dana

Prolog

Poglavlje 1 KAIROPoglavlje 2 BITKA KOD PIRAMIDAPoglavlje 3 INSTITUTPoglavlje 4 ABUKIRPoglavlje 5 BANKETPoglavlje 6 PRVI USTANAK

Drugideo Preokret sreePoglavlje 7 KUGAPoglavlje 8 TIVOLIPoglavlje 9 DRUGI USTANAKPoglavlje 10 ATENTATPoglavlje 11 OPASNA VEZAPoglavlje 12 POETAK KRAJAPoglavlje 13 EVAKUACIJA

Trei deoPosledicePoglavlje 14 SUENJEPoglavlje 15 MARSELJ

Poglavlje 16 IZASLANSTVOPoglavlje 17 PISMOPoglavlje 18 CITADELA

etvrti deo Obrnuto putovanjePoglavlje 19 MALTAPoglavlje 20 LONDONPoglavlje 21 PIJUNPoglavlje 22 ZAMAK VINDZOR

Poglavlje 23 KRMAPoglavlje 24 ORLOVO PEROEpilogIstorijske belekeNapomena piscaRenik


3/241

Samija Serageldin

Nagibova ki

Prevela s engleskogIrina Vujii


4/241

Naslov originalaSamia Serageldin, The Naquibs Daughter

Miss Smilawww.balkandownload.org


5/241

Prvi deo

Prvih sto dana


6/241

Prolog

VOJNICI! POLAZITE U OSVAJANJE IJE E POSLEDICE BITI NESAGLEDIVE ZACIVILIZACIJUITRGOVINU!ZADAETEENGLEZIMAUDARACUSAMOSRCE.

- Napoleon Bonaparta sokoli vojsku pre pohoda na Egipat.

EGIPAT JE NEKADA BIO PROVINCIJA RIMSKE REPUBLIKE, I MORA POSTATIPROVINCIJAFRANCUSKEREPUBLIKE.

- Ministar inostranih poslova Taleran Direktoratu,114. februar 1798. (.de la onkije, L'Expedition d'Egypte 1798-1801, Lavozel, Pariz, 1899.godine, I, str. 588)

Kvartidi, 4. mesidor, godina 6 (22. jun 1798)Na palubi Orijenta.Ah, kako su izgledali na moru! Plua Nikole Kontea nadimala su se

poput zategnutih jedara na vetru. Njihovi brodovi su zaklanjali horizont:trinaest bojnih brodova, est fregata, korveta, i vie od tri stotine teretnihbrodova. I kakav je dragocen tovar na njima! Takav nikada u istoriji nije

pratio nijednu armadu - ak i presa za tampanje sa arapskim slovima.Ipak e biti Egipat. Posle tolike tajnosti i meseci glasina, nakon svihpria o Indiji, bie Egipat, zasigurno. Bonaparta je to upravo objavio poslemnogo sedmica provedenih na moru. I pored toga, uprkos tajanstvenosti,Nelson je prilino sigurno mogao da namirie ka kom ih odreditu nosivetar, i moda ba ovog trenutka juri francuske brodove prekoSredozemlja. Konte je verovao u sudbinu njihove misije; predodreen ime uspeh. Egiptu, toj staroj civilizaciji zakopanoj u pesak neznanja i

orijentalni despotizam, donee svetlost slobode.Naime, ovaj pohod sigurno je jedinstven u istorijskim letopisima:Bonapartinu Istonu vojsku prati vie od sto pedeset naunika iumetnika, a meu njima je i Nikola Konte i njegov korpus vojnihinenjera. lanovi naunog korpusa bili su vrlo mladi, pa se Konte kaonjihov zapovednik oseao sasvim matoro. Mnogo njih esto ga jeposmatralo s nimalo laskavim strahopotovanjem kakvo se obino uvaza svetinje. A moda ih je, razmiljao je neveselo, njegov povez preko okatoliko zadivio. Opet, podseti sebe, ni na general Bonaparta nema jotrideset!

Bonaparta je, kao to je bilo poznato, posedovao sve spise o egipatskojreligiji, filozofiji i nauci kojih je mogao da se doepa; naao je ak


7/241

vremena i da napie novelu pod naslovom Prorokova maska.Nikada, diviose Konte, nijedan poduhvat nije preduzet s takvom uzvienou, niti jeijedan pohod tako paljivo pripreman, niti je ijedan san toliko dugonegovan.

Sada je Bonaparta bodrio svoje ljude s palube Orijenta. Ljudi meukojima ivimo su muhamedanci. Prvo pravilo njihove vere jeste da nemaboga osim Alaha i da je Muhamed njihov prorok. Ne protivreite im...Pokaite istu toleranciju prema damijama i ritualima Kurana kao to stepokazivali prema manastirima i sinagogama, prema veri Mojsija i IsusaHrista. Zatei ete drugaije obiaje na koje morate da se naviknete.Drugaije postupaju i prema enama. Ali onaj ko siluje enu u svakoj jekulturi udovite.

Konte nije sumnjao da e ih Egipani radosno doekati, budui da imdolaze kao oslobodioci a ne kao osvajai, nosei neuporediv dar Poveljeljudskih prava. to se tie nadmenih mameluka koji su tlaili narod Nila,a engleskim trgovcima davali prednost na tetu Francuza, venama togratobornog naroda tee razreena krv. Znaju samo za konjicu, a ovo jedoba koje pripada topu i musketi. Roeni u tuini, stranci u sopstvenojzemlji, iveli su kao paraziti na raun starosedelaca. Trebalo bi da budeveoma lako okrenuti ljude protiv njih.

A kakva nesvakidanja otkria tek ekaju Francuski nauni korpus!

Sama Sfinga vie nee imati tajni pred njima. Konte je sav goreo odnestrpljenja da vidi kako se obala te drevne zemlje pojavljuje nahorizontu. Koliki je put preao od svog skromnog seoceta Sen Seneri leeri! Nikola-ak Konte, samouki seljaki sin, koji je brzo napredovao urepublikanskim redovima zahvaljujui samo svom talentu, direktor prveinenjerske kole u Francuskoj, sada se, sa skoro pedeset godina, otisnuou avanturu svog ivota - ili svih njihovih ivota - u jedan pohod za svevekove.

Kopno!Konteu poskoi srce u grudima. Egipat, najzad! Velika avanturapoinje.


8/241

Poglavlje 1

KAIRO

Drugi put za etrdeset godina svog ivota, gospoa Nafisa Bela plailase zore. Svu no nije mogla da zaspi, ali je leala mirno da ne bi uzbunilasluavke u susednoj sobi. Ustale bi, bunovne, oteale od sna, i vrzmale bise nad njenim krevetom nudei aj od nane ili da joj izmasiraju stopala.

Nafisa je znala gde je njen mu noas, a drae bi joj bilo da je s drugomenom.

Ona pogleda na sat od zlata i porcelana, s licem od ruiastog fajansakoje nije mogla da razazna u mraku. To je bio poklon od francuskogkonzula Magajona, iz srenijih vremena. Ona pomisli kolika je to ironija:kako se svet promenio! Nije joj bio potreban sat da bi znala koje je doba;mogla je da namirie zoru u vazduhu pre nego to se prva pticapromekoljila, pre nego to je mujezin proistio grlo da bi pozvao namolitvu; mnogo pre nego to bi pasvandije otkljuale teku drvenukapiju koja je nou titila svaki kraj grada od pljaki i huligana. Znala jetaan redosled po kom su otvarane kapije: prvo Marokanska etvrt, onda

Ulica draguljara, potom etvrt Nasirija gde ivi veina evropskihtrgovaca; onda jezero Ezbekija i Ulica Sirijaca, i najzad kapija Utvrenja.Kairo je bio njen grad, u svakom trenu je mogla da mu opipa bilo.

Prvi put kada je Nafisa leala budna bila je njena prva brana no -prva brana no, pre trideset godina, kada se udala za Ali-bega. Bila jepotpuno obuzeta strahopotovanjem prema svom buduem muu. Kaodete videla je njegove slike na noviima: Ali-beg Veliki, gospodar celogEgipta. Gledala je s reetkastih prozora harema kad bi odjahao na elu

svoje vojske, u ovaj ili onaj pohod, u Siriju, Sudan ili na granice Egipta.Kada ju je izabrao za svoju drugu enu, to je bila neverovatna poast.Kosa joj je tada bila duga i gusta kao zavesa, u korenu boje erbeta, dok

se nanie, tamo gde joj je dodirivala kolena, prelivala u boju najbistrijegmeda. Prvi put kada se svukla pred Ali-begom, rastresla je kosu u naletusmernosti, zaodenuvi se svojim pramenovima. On je zabacio glavu inasmejao se, i njen strah je poeo da nestaje.

Tada je bila jo gotovo dete. Tokom njihovih dugih zajednikih godina,

prerasla je od deteta-neveste do verne pratilje s kojom su se savetovali inegovali odnose svi monici u Egiptu i inostranstvu. Sve do dana kada jeAli-beg izdat i ubijen.


9/241

Nafisa se ukoila i zaustavila dah kad je ula topot konjskih kopita inone straare koji vuku teke drvene kapije da zatvore njeno susedstvo.Ipak, bila je to samo njena bujna mata i ona lee obavivi gusti pramenkose oko dlana. Kada mujezin pozove na jutarnju molitvu, ona e

pljesnuti dlanovima i sluavke e doneti aj od nane kao svakog jutra dabi joj dah bio sladak ceo dan. ak i kad je ila na hodoae u Meku, predve godine, jedna od kamila u njenom karavanu nosila je samo upove sbiljem: nanu, kim za probavu, bosiljak da joj stimulie apetit i kamilicu danjome ispira kosu. Vodili su i kravu, da budu sigurni da e se hranitisveim mlekom i sirom. Princ hodoaa koji je te godine vodio karavaniz Egipta starao se da udovolji svakom njenom hiru.

Nafisa zbaci pokriva; bila je gola ispod koulje od fine svile. Jo je bilalepa i privlana. Zar nije bila istih godina kao i Hatida kada je zaprosilaproroka Muhameda, mladia petnaest godina mlaeg od nje? Ba kao iHatida, tako je i Nafisa odabrala mua nakon ubistva Ali-bega. Takomlada i bogata udovica nije mogla da ostane bez mua i zatitnika, i zatoe odabrala Murada, crvene, kovrdave, bunaste brade koja je kao barjak

oglaavala njegov koleriki temperament. Meu starijim mamelucimaMurad se isticao eljom da uspe, a status Ali-begove udovice podigao gae na nivo namesnika Egipta.

Danas e Murad biti iskuan kako niko ne bi mogao da zamisli.

Pre vesti da su se Englezi iskrcali u Aleksandriju, svet se okrenuo okonje. Pratila je dnevne izvetaje o podizanju novog Elfi-begovog saraja naezeru Ezbekija i odmeravala uspon njegovog napretka s jednakom

strepnjom s kojom su gradski prvaci pratili narastanje Nila pre letnjepoplave. Nadgledala je trgovake delatnosti u svojoj vikali, pijace kodkapije Zuvejle, i nadzirala izgradnju dobrotvornih kupatila u blizini, ueernoj ulici.

* * *A onda su se, pre sedam dana, engleski bojni brodovi usidrili u

aleksandrijskoj luci, u potrazi za francuskom flotom. Otili su poto nisunali svoj plen, ali je Egipat zadrao dah ekajui presudu. Nije trebalodugo. Francuski brodovi su pristali u aleksandrijski zaliv dva danakasnije.

Veeras je njen mu Murad u sudnici sa starim Ibrahim-begom, Elfijemi mamelukim stareinama i smiljaju strategiju. Svaki as e zauti konje

u dvoritu i Murad e se vratiti. Nafisa nije mogla da zaspi po drugi put uivotu.Trgla se na topot konjskih kopita za kojim usledie uzvik komande i


10/241

urnjava sejmena da otkljuaju i otvore kapiju dok se bliio Murad spratiocima. Sluge su panino hitale da upale baklje jer su strepeli odgospodareve preke naravi. Sluavke pritrae Nafisi i ona im pokaza daoj dodaju ogrta i papue od damasta. Pree iz sobe u sobu, niz usko,

spiralno, kameno stepenite, otirui ogrtaem stepenice, sve dok nijedola do mezanina odakle je, stojei iza marabije2, mogla da gleda nacentralnu dvoranu a da je niko ne vidi.

Murad nije doao sam, s njim su bila i dva mameluka. Dok su slugetrkarale unaokolo s bakljama u rukama donosei jastuke za seije, Nafisae prepoznala Senarija, desnu ruku svoga mua, po izuzetnoj visini i

pravom dranju, ak i pre nego to je videla njegovo lice smee kao kafa,s plemenskim oznakama rodnog Sudana urezanim duboko na obrazima i

bradi.Drugi mameluki zapovednik s Muradom bio joj je okrenut leima, alioj je neto u njegovom stavu, istovremeno nadmenom i opreznom,

delovalo poznato. U tom trenutku, osvrnuo se preko ramena i ona je utom pokretu prepoznala esto ulo koje opominje da nas neko posmatra.To je bio Elfi.

Prvi put kad je videla Elfija, Nafisa je stajala na istom ovom mestu izafiligranski rezbarene marabije. Ceo Kairo je govorio o mladommameluku bez premca koga je njen mu kupio za dotad neuvenu cenuod hiljadu ardaba ita; prialo se da mu nema ravnog po lepoti i duhu, dae toliko snane volje da je naterao svog biveg gospodara da ga pusti,

iako niko nije tano znao ta je uradio. ekala je iza marabije da Muradstigne iz svog poslednjeg pohoda, i kiljila na stasitog, plavokosogerkeza od dvadesetak godina. Murad je pobedonosno pogledao u nju, aplavuan je podigao glavu, pratei njegov pogled. erkez ju je otropogledao prodornim plavim oima, a onda ravnoduno okrenuo glavupravo.

Murad je gledao u mladog mameluka, koji mu je nepokolebljivouzvraao pogled, i video je u njemu rasnog arapskog konja; moda ak inaslednika koga nikada nee imati od svog semena jer koji bi mamelukpoeleo da njegova roena krv i meso ivi i umre od maa? Zato sukupovali i obuavali mameluke. Zar je ikakvo udo to su ponekad bilibliskiji s njima nego sa sopstvenom rodbinom? Bliskiji, katkad, nego tosu bili i s nekom enom.

Murad je gledao u nepopustljive oi mladog erkeza i video hrabrost i

inteligenciju. Nafisa je gledala i videla zabrinjavajuu ambiciju.Prepoznala je u njemu srodnu duu. Ona je nekad bila kao on - tu posedod ije je lepote i lukavstva zavisilo hoe li biti u milosti onih koji su


11/241

drali njen ivot u akama.Dvadeset godina kasnije, Elfi-beg - onaj za hiljadu, kako je postao

poznat - navukao je zavist i neprijatelje zastraujuim ugledom, s hiljadumameluka i svojim kuama. Ceo Kairo je priao o najnovijem saraju koji

e upravo zavrio na jezeru Ezbekija, s francuskim lusterima, fontanom oditalijanskog mermera u dvoritu i bibliotekom koja se mogla meriti sbibliotekom samog Univerziteta Azar. Pokazalo se da je Nafisa bila upravu to se tie Elfijeve ambicije; a nadala se da e Murad biti u pravuto se tie njegove odanosti.

Murad povede svoje goste uz stepenice do loe s lunim kolonadamagde su sluge postavljale jastuie i smetale okrugle mesinganeposluavnike na drvene tronoce. inilo se da se mukarci ustro svaajuoko neega jer se Muradov gromki glas dizao iznad Elfijevih dubljihtonova i Senarijevih lakonskih upadica.

Nafisa pljesnu rukama da pozove glavnog evnuha i naredi da sepripremi doruak. Jemenska kafa skuvana u velikoj mesinganoj dezvimorala je da bude jaa nego obino, poto je pretpostavljala da niko tenoi nije spavao. Kuvar treba smesta da zamesi penuavo, puterasto testo;ako je imao imalo pameti, trebalo je pre sat vremena da upali pe; Kada jedala evnuhu kljueve ostave da donese celodnevnu porciju meda, puterai zaina, zatraila je, nonalantnim tonom, kao da joj je to tek onako palo

na pamet, da joj podnese izvetaj o kunim zalihama; koliko ima dakovaita, pirina, jema, soiva; koliko tegli ulja i preienog putera; kolikovrea kafe, duvana, eera, semenki, zaina; koliko hrane za mazge ikonje. Kasnije u toku dana poslae svog glavnog evnuha da proveri stanjeostava u ostale tri Muradove kue u gradu i na imanju u Gizi. Diskretno,naravno; bilo kakve glasine o moguoj opsadi Kaira naterale bi trgovce dapakuju robu, a stanovnitvo u paniku.

Nafisa se poprilino radovala ovim svakodnevnim sitnicama; one e

okupirati njen nemirni um sve dok Muradovi gosti ne odu i dok ne saznata je odlueno u vezi s napredovanjem Francuza.

* * *

Sedamnaest dana. Elfi ih je izbrojao. Sedamnaest dana otkako se useliou svoj novi saraj Ezbekiju. Izaao je na terasu, na blagi jutarnji povetarac iudahnuo otar miris limunovog drvea izmean s nenijim aromamaasmina i kajsije. Za mesec dana Nil e se izliti i isueno udubljenje jezera

pred njim brzo e se ispuniti vodom, a Ezbekija e svake veeri oivljavatiod svetlosti baklji i muzike, amci e ploviti tamo-amo, pred tezgama ebiti redovi ljudi koji ekaju na ledene sirupe i punjene palainke. Pre


12/241

samo sedamnaest dana priinjavalo mu je zadovoljstvo da razmilja kakonijedna kua u blizini Ezbekije ne moe da se poredi s njegovom, tavie,nijedna kua u celom Kairu. Nijedna vila starog Ibrahim-bega, togvelikog gospodina, niti Muradbega, gospodara Kaira, i njegove ene

Nafise, takve velike gospoe, iako ima prijatelje Francuze i otmennametaj.Elfi se vrati u predvorje na prizemlju i skinu koulju. Ispljuska lice

nekoliko puta u velikoj mermernoj fontani s mesinganim slavinama,pokuavajui da izbistri glavu. Dok je gledao u svoj odraz na vodi, videoe lice koje nije video godinama: deaka po imenu amil.

* * *

Odrastajui u kamenoj kolibi na padini Kavkaza, on kao deak amil,nije mogao da zamisli ovaj dvorac Ezbekiju isto koliko nije mogao ni dasanja o sultanovom Topkapi-saraju u Istanbulu. Meutim, veeras Elfija izzasede ubode aoka aljenjem za otrim, istim, planinskim vazduhomrodne erkezije. eznuo je za ukusom snega u leto, za odjekujuomtiinom, za horizontom koji se u nedogled pruao u vrtoglavoj daljini.Kao deak oseao se kao zarobljen u nepreglednoj praznini tih planina iprovodio je vreme gledajui u daljinu u nadi da e videti makar traakblistavog Crnog mora, sanjajui o brodu koji e ga jednog dana odvestiodatle.

Bilo mu je petnaest godina kada je jednog letnjeg dana posmatraomajku dok kutlaom presipa u gazu zgruano mleko koje je potom suilana suncu da bi se pretvorilo u meke loptice sira - tada se u njemu netopreokrenulo. Otiao je u kolibu i prebacio kouh preko ramena, postajaona vratima sve dok majka nije podigla umorno lice, prebacila dugu plavupletenicu preko ramena i spustila kutlau. Onda se okrenuo i otrao nizplaninu, ne osvrnuvi se.

Deaka amila sahranio je u sebi, sada je postojao samo MuhamedbegElfi, onaj za hiljadu. Elfi pomisli na prvog gospodara koji ga je kupio uEgiptu: na madnuna, ludaka. Novi gospodar ga je doveo kui u veliku,prijatnu vilu sa adrvanima u dvoritu. Te iste veeri pozvao je nekolikoprijatelja na raskoan banket. Jedan sluga doneo je Elfiju parfemisano uljei svilenu odeu i pokazao mu rukom da prati zvuk grohotnog smeha doglavne odaje gde su mukarci leali zavaljeni na jastucima, puili dugelule i pili vino iz pehara. Kada je uao doeka ga trenutak zadivljene

tiine, a potom nepristojno dobacivanje na egipatskom dijalektu koji nijerazumeo. Madnun mu je dao znak da prie i skinuvi jedan zlatni lanacs vrata, prebacio ga preko pognute Elfijeve glave, sa osmehom pogladivi


13/241

karike koje su dodirivale golu kou.Te noi Elfi je odneo svog pijanog gospodara do sofe, a onda straario

nad njim pored otvorenog prozora. U zoru je uo pesmu mujezina i ubrzosu, sa svih strana grada, usledili isprekidani povici pasvandija koji su

pootvarali kapije okolnih ulica. Iz tala s druge strane jezera meali su sepovici i smeh mladia, njitanje i rzanje, zveka maeva: a preko puta ulicemladi mameluci poinjali su jutarnju obuku vebama na jahalitu.

Elfi je priao madnunovoj sofi, pribliio mu se s lea i podigaonjegovo mlitavo telo u polusedei poloaj, i dok ga je podupirao grudima,obuhvatio mu je vrat rukom. Njegov gospodar tad hrknu i probudi seoiju razrogaenih od straha, a Elfi mu je dao trenutak da se pribere prenego to je apnuo: Po zakonu, bilo gospodar, bilo rob, ima pravo da nasudu raskine ugovor o prodaji, u roku od prve dve sedmice. Nisam postaomameluk da bih bio kuni ljubimac jednog lakrdijaa. Prodaj me sad ilie se jedne noi probuditi preseenog grla.

Madnun se toliko prepao da ga je bre-bolje prodao; dao ga je Murad-begu u zamenu za dotad neuvenu cenu od hiljadu ardaba ita i od tadae postao poznat kao Elfi, onaj za hiljadu. Murad-beg ga je odveo u

najveu mameluku kuu i dobro ga je obuio. Nauio je da smatragospodara svojim ocem, a ostale mameluke na obuci u istoj kui svojomkuda, svojom braom. Murad je uvideo njegovu vrednost i oslobodio ga

e u najkraem vremenu; Elfi je brzo napredovao od ina kaifa do emira,komandanta. Danas poseduje hiljadu mameluka i zapoveda etrdesetoricikaifa s milicijom od jo hiljadu ljudi. Mnogo je dugovao Muradu iveeras je morao da podseti sebe na taj dug.

Elfi zaroni glavu u vodu i zadra dah. Kao deak vebao je da drivazduh pod vodom u hladnim, bistrim izvorima svojih planina onolikokoliko je trebalo jastrebu da okrui sedam puta, i jo je ponekad vebaoovu vetinu, a nije znao zato - slutei da e mu jednog dana koristiti.

Merio je vreme brojei.Prvu kuu koju je posedovao Elfi je kupio od madnuna, svogprethodnog gospodara. Onda je sagradio vilu u Starom Kairu, preko putaNilometra, i jednu izmeu Kapije pobede i Damurdaa, pored dve kuekoje je kupio u Ezbekiji. Meutim, ova palata koju je upravo zavrio presedamnaest dana na jezeru Ezbekiji bila je vrhunac njegovih stremljenja.Sagradio ju je od temelja do krova lino skicirajui planove na velikomlistu papira. Danonono se pekao kamen i meao kre, mlinovi su mrvili

gips, veliko kamenje za podove, stepenice i dvorita kopano je iprenoeno brodom s Nila. Uvezene su razliite vrste drveta, mermera istubova, kao i lusteri i fontane za dvorite i unutranjost. Francuzi su mu


14/241

poklonili ogromnu mermernu fontanu sa izrezbarenim figurama ribakoje su bacale mlazove vode, i nju je stavio u batu, pod dugi luni krovpodignut da obezbedi hladovinu i privatnost.

Prozore koji gledaju na jezero, bate i skver ukrasio je paravanima s

raznobojnim umecima od stakla da bi njegove hanume mogle na miru dauivaju u pogledu. Imala je dva kupatila s bazenima, jedno u prizemlju,drugo na spratu. Sagradio je kuu na razliitim nivoima, s dvoritima,vratima i stepenicama koje su delile privatne odaje od prostorija naobodima dvorita gde e iveti njegovi mameluci.

Mislio je da je zauvek iistio nozdrve od prodornog mirisa kozjeg sirakoji je njegova majka pravila u onoj kolibi na padini. Ali jo ga je muilaglad, glad koju nije mogao da utoli lepim kuama, ni senzualnim enama,ni mnogobrojnim slugama, niti velikom moi. Odrastao je nepismen, alie u najboljim godinama otkrio u sebi glad za znanjem. Sad je kupovao

svaku knjigu, ak i na jezicima koje nije znao, i udio je za drutvomnaunika i istoriara. Njegov najvei ponos u saraju bila je bibliotekapuna knjiga o istoriji i prirodnim naukama, naroito onim koje su gaoaravale: o astronomiji, geometriji i astrologiji.

Elfi se uselio u palatu Ezbekiju pre samo sedamnaest dana i svake noitokom prve sedmice, kua je plamtela od svetlosti lustera, dvorita i batesu se orili i fenjerima pozdravljali mnogobrojne posetioce koji su doli da

estitaju i zavide. Sve to dugovao je Muradu. Danas je Elfi osetio da senjegova odanost iskuava kao nikada pre.

Elfi zabaci glavu iz fontane sav zadihan i zapljusnu se vodom ispodpazuha i preko grudi. Strese se kao pas koji je izaao iz jezera. Jo jemogao da zadri dah pod vodom koliko je trebalo jastrebu da okruisedam puta.

Proveo je no na skuptini u sudnici, sa okupljenim mamelukimemirima i civilnim velikaima. Stari Ibrahim-beg, stariji mameluk i princ

hodoaa; Murad, gospodar Kaira; Elfi, Tamburdi, Bardisi i jo dva begakoji su vladali vanim egipatskim provincijama; sedmorica njih bili suvladajui mameluci. Takoe, bili su prisutni i stariji kaifi koji su im bilineposredno podreeni, zajedno s Papasom Oglom, grkim kapetanomMuradove rene flotile. Vodei naunici i klerici sa Univerziteta Azar,predvoeni sudijom, predstavljali su velikae. Glaveine esnafa i vodeitrgovci zastupali su komercijalne interese grada.

Pred svima njima Murad je izloio svoju strategiju - da se konjica

podeli na dva dela i da se Ibrahim-beg i njegovi ljudi ulogore na istonojobali Nila, a Murad i Elfi na zapadnoj. Elfi je odmah tvrdio da je ovaj planpoguban. Uzalud se protivio govorei da treba da okupe sve svoje snage


15/241

na suprotnoj obali reke gde bi imali prednost tako to e nateratiFrancuze da preu njima. Murad je rekao da bi Francuzi mogli danapadnu du bilo koje obale ili sa obe istovremeno. Elfi je uzvratio da esve sumnje u vezi s pravcem iz kog bi Francuzi mogli da napadnu reiti

ako poalju beduine izviae. Meutim, Murad je bio izluujuetvrdoglav kada je bila re o neprijateljskim snagama. Elfi je ak u zoruodjahao s Muradom do njegove kue da pokua da ga odgovori,meutim, Murad je ostao nepokolebljiv.

Tog jutra, dok je izdavao nareenje svojim mamelucima da se pripremeza bitku i da se okupe kod Citadele, Elfi je razmiljao da zakletva naodanost bivem gospodaru moda nikada nee skuplje kotati ni njega, ani grad.

* * *Sit Nafisa je ula Muradove teke korake na kamenim stepenicama to

su vodile u njene odaje i ona otpusti sluavke pucnuvi prstima.Murad je bio u punoj ratnoj opremi, divno odeven u jarko obojenu

tuniku i pantalone, sa zlatnim lancima na grudima, dragim kamenjem naprstima, sa sabljom optoenom draguljima na boku i uglaanimpitoljima zavuenim za crveni pojas. Nafisa je pretpostavljala da mu seobrijana glava sigurno znoji pod turbanom i da mu je samurovinomobloeni ogrta na ramenima sigurno nepodnoljivo teak na julskojvrelini.

Francuski konzul Magajon - u danima kada su on i njegova enaredovno poseivali Nafisu - jednom ju je pitao zato mameluci prave odsebe tako bogat plen u bici; kada padnu u borbi, neprijatelj ih je ubijaosamo da bi svukao njihove leeve. Sigurno su a la guerre comme l'amour3, hm? Magajon se zagonetno osmehnu. Objasnila mu je da je toprosto manir mameluka; oni su bili vojnika kasta. Moda je to bio njihovnain da prkose sudbini.

Danas je Murad liio na oveka koji nimalo ne razmilja o susretu sasudbinom, bar ne na prvi pogled, Nafisa je, ipak, umela da ga prozre ikroz sve njegove prazne prie. Oiljak na licu od maa poprimao mu jebledoutu boju, kao i uvek kada je bio u jeku svae ili bitke.

Kreemo iz Citadele u podne, prei emo reku i saekati Francuze kodImbabe. Ibrahim-beg se ve ulogorio na istonoj obali.

Nafisa klimnu glavom. Celo jutro je sluala udare bubnjeva i zvuk frula

dok je kavalkada konjanika prolazila kroz zavojite ulice na putu kaCitadeli.

Francuzi nee doi do Kaira. Muradova crvena brada bila je


16/241

nakostreena kao upaljeni bun. Moda su osvojili Aleksandriju, ali needoi do Kaira. Ovo nije mongolska opsada Bagdada. Doao sam da tepitam eli li da ode. Ibrahim-beg ve evakuie svoje ene, moe da seprikljui njegovoj sviti. Mogu da izdvojim nekoliko mameluka za tebe, i

naravno, moe da povede svoje sluavke i evnuhe.Neu otii iz Kaira ma ta da se desi. Ko e ostati ako ja odem?Doveli su je u Kairo kada je imala dve godine. Prodata je u veliko

domainstvo, nije se seala nieg drugog. Znam da e i ki Ibrahim-begaAdila, takoe ostati, kao i mnoge druge ene. Ne brini za nas. Premestiuneke kofere s novcem i draguljima u nae druge kue u Kairu na uvanje,za sluaj da doe do pljakanja - ili ako budemo morali da plaamootkup.

On klimnu glavom. Poalji neke dragocenosti na imanje u Gizi.Okrenu se da poe.

ekaj. A ta je sa evropskim trgovcima? Rulja bi mogla da ih napadne;ljudi su nemirni na ulicama, a strah ih tera da svata ine. Trebalo bi daprimimo Evropljane u svoje kue radi zatite.

Ti i tvoje voljene Frande! Tvoj prijatelj Magajon se i zalagao za ovajrat protiv nas. Okrenu se na peti. Primi Evropljane u nae kue akohoe - nee imati mesta za sve njih.

Pitau sit Adilu da im i ona otvori vrata; zajedno moemo da

pokuamo da primimo sve koji zatrae utoite.Radi kako hoe. Murad je ve bio na vratima mislei na druge stvari.

Da sledei put vidim tvoje lice u dobrom zdravlju. On podie ruku uznak pozdrava.

Kada je ula poznatu formulu opratanja, Nafisa zadrhta odpredoseaja da vie nikada nee videti njegovo lice. Odmah ga se otresla;nije bila ena koja se obazire na intuiciju i imala je mnogo posla.

Bilsalama. Idi s Bogom i vrati se bezbedno.

Kroz prozor gradski amor se pretvorio u tupu grmljavinu opasnosti.


17/241

Poglavlje 2

BITKA KOD PIRAMIDA

OVOJE BILA PRVA GODINA ESTOKIH BORBI I NEOEKIVANIH DOGAAJA,MNOENJAZLOBEIUBRZANIHAFERA;SUKCESIVNIHPATNJIIPREOKRETA.

Egipatske hronike Abdel Raman el Dabartija, 15. jun 1798. (Abd al-Rahmam al-Jabarti, Istorija Egipta, tom III i IV, Filip i Perlman, Franc StajnerVerlag, tutgart, 1994)

Pie li, dete?Zejna podie glavu sa svog teksta i pogleda eika Dabartija. Koliko li jestar ovaj uvaeni istoriar, zapita se. Pretpostavljala je da ima godinabarem koliko njen otac, a njen otac je napunio etrdeset; ona je s dvanaestgodina bila drugo najmlae dete svojih roditelja i jedina neudata ki. Doke jedne veeri prolog meseca sipala ocu sok od nara, iznenada ju je

pogledao i okrenuo se njenoj majci. Je li ve postala ena?, pitao je. Anjena majka je pocrvenela i promrmljala da jeste i to ve etiri ciklusa.

Onda bi trebalo da je udamo, rekao je eik Bahri, utinuvi Zejnu zaobraz s rupicom. Moram da razmislim o tome.Zejna se pitala koga ima na umu i nadala se da to nee biti neki stari

ovek kao onaj za kog se udala njena sestra. Naravno da njen otac nijeimao vremena da misli o tome pored vesti o engleskim brodovima ualeksandrijskoj luci, niti sad kad Francuzi napreduju ka predgraimaKaira.

eik Dabarti prestade da diktira i zagleda se kroz prozor gladeibradu, izgubljen u mislima. Zejna je tiho ekala vaui kraj trake vezaneoko svoje guste, duge, crne pletenice. Savi se nad srebrnu iniju ruinevodice to je stajala na stolu ispred nje i pogleda svoj lelujavi odraz. Poputprinceze iz bajke, imala je okruglo, belo lice kao pun mesec, oi su joj bilekrupne i tamne, a njene fine crne obrve izvijale su se nad njima kao pticenad nepominim jezerom obasjanim meseinom. Ona dunu ruine laticena vodi i slika se razli.

Pie li, dete?, ponovo ree eik Dabarti rasejano. Ona podie pero isaeka. eik Dabarti joj je doputao da bude njegov uenik i pisar jer je

imala lep rukopis, a i zato to je imao umorne oi i to je vie voleo dadiktira svoju Hroniku. Bilo je veoma neobino da devojica bude takopoastvovana, a u stvari je njen mlai brat prvobitno poslat da ui kod


18/241

eika Dabartija, meutim njega je vie zanimalo da tera toak poulicama, to je i sada radio pod prozorom. Zejna je bila ta koja se, poslatakao zamena, pokazala kao valjan uenik. Pitala se koliko e joj otac jodozvoljavati da ui kod eika Dabartija. Kada se bude udala, to naravno

vie nee dolaziti u obzir.ula je da su Francuzi doneli novi izum koji bi mogao zamenitikaligrafiju i pisare: mainu koja moe da napravi mnoge, mnoge verneprepise. Dok su napredovali na jug prema Kairu, rasturali su na hiljadearapskih primeraka proglasa svog vrhovnog komandanta. eik Dabartie ba u tom trenutku drao jedan i gunao dok je u reima traio

skrivena znaenja i propuste u arapskoj gramatici i sintaksi.Egipani, rei e vam da sam doao da unitim vau veru; to je la, ne

verujte u to. Odgovor je da sam doao da povratim vaa prava, da kaznimotimae; da vie od mameluka potujem Alaha, njegovog prorokaMuhameda i velianstveni Kuran... Recite ljudima da smo mi pravimuslimani.

Ko je preveo ovo?, zlovoljno izusti Dabarti, gledajui u list u svojojruci, i nastavi da ita.

Zejna se usudi da postavi pitanje. Potovani uitelju, mislite li da suovi Francuzi muslimani kao to kau?

Kau da se slau sa svakom religijom delimino, a ni s jednom u

celini, tako da se protive i hrianima i muslimanima, i ne pridravaju senijedne vere. Uistinu, neki nose svoju hriansku veru skrivenu u srcima,ali meu njima ima i Jevreja. Ipak, preteno su materijalisti. Kau da jenaelo koga se dre to da uine ljudski um vrhovnom silom; svako od njihsledi religiju za koju smatra da e mu unaprediti um.

Zejninu panju odvue iznenadna buka i ona otra do prozora: povorkadervia i sufija svirala je gajde i bubnjeve na ulici. Pogledajte, uitelju,doneli su prorokov barjak iz Citadele!

Sve to rade da bi umirili strah naroda. Ljudi su toliko uznemireni dasu mnogi bili spremni da bee. Rulja bi napala domove svih stranaca ihriana da ih emiri nisu zaustavili. Sit Nafisa i sit Adila primile su ih usvoje kue.

Francuzi sigurno nee doi do Kaira? Zejna je uznemireno zapitala.Sam Bog zna. Murad-beg je iskovao teak lanac i razvukao ga preko

Nila na najuoj taki da bi spreio prelazak francuskih brodova, a svojuflotilu je ukotvio ispod lanca. Ibrahim-beg i Murad-beg okupili su svoje

trupe i ostali u zasebnim logorima sa obe strane reke i ekaju da stignuFrancuzi. Nepomini kao sfinga! Zaslepljeni svojom drskou! Tutor kaoda iznenada opazi njenu zabrinutost, pa pokua da je smiri jednim stihom


19/241

iz Kurana. A ipak, Bog nikada ne bi nepravedno razorio gradove, svedok njihovi ljudi postupaju ispravno. Amin.

Amin, ponovi Zejna apatom.

* * *

Nikola Konte je kiljio na suncu dok je Istona vojska stajala duzapadne obale Nila i pripremala se za bitku za Kairo. ekalo ih je desethiljada mameluka na konjima u punoj borbenoj opremi, s turbanima ililemovima, presijavajui se na suncu sa svojim musketama i kopljima, sasjajnim arapskim konjima jednako bogato ukraenim kao i njihovi jahai.Komandiri su leteli tamo-amo du redova, okreui ukrug konje,podiui blistave sablje put nebesa.

Nema plemenitije ivotinje od konja koga je obuavao mameluk,opazi doktor Denjet, zauzdavajui svog konja pored Nikole.Divan prizor, sloi se Konte. Da im se divimo na trenutak pre nego

to ih raskomadamo. Govorio je s vie odvanosti nego to je oseao;opsada Aleksandrije bila je tea nego to je iko oekivao, ali je onajuasni, etvorodnevni usiljeni mar na jug preko pustinje sa olovnimsuncem i nepodnoljivom vruinom bilo ono to je potkopalo svaijusnagu i duh. A beduini! I najromantiniji od svih Francuza, pomisliNikola, ak i efri Sent Iler, izgubili su sve iluzije o Rusoovomplemenitom divljaku. Beduini su bili stalno prisutni na horizontu,spremni da se sjure kao leinari na one koji zaostanu kao rtve vruine,ei, sunanice ili oaja. Mnogi u trupama su sami sebi oduzimali ivote.

Sada je mukotrpni mar kroz pustinju bio iza njih i velika Istonavojska se ulogorila pred Nilom kod Imbabe u pripremi za Bitku kodpiramida, kako ju je Bonaparta nazvao.

Da li se piramide uopte vide odavde? upita ironino doktor DenjetNikolu. Priznajem da zvui mnogo upeatljivije nego Bitka kod Imbabe;

na general uvek vodi rauna o istorijskim knjigama.Ah da, pomisli Konte, meutim, ono to e istorijske knjige zabeleiti o

francuskom pohodu na Egipat tek treba da bude napisano. Da li e ovabitka biti upamena kao veliki trijumf Istone vojske? ta e biti snjegovim epitafom, Nikola-ak Konte, glavni inenjer i zapovednikBalonske brigade? Hoe li pisati da je doiveo da ponovo vidi svoju rodnuobalu, da ponovo zagrli svoju slatku Liz i svoje troje dece? Bio je pravi sinrevolucije i Republike i kao takav nije bio poboan ovek, ali u ovakvim

asovima skoro da je eleo da ima vere.Vojnici! Bonaparta podie ruku i svako uho se naulji. Idite i imajtena umu da nas etrdeset vekova posmatra sa ovih visokih spomenika.


20/241

Na ove rei, iz redova se oglasi gromki pokli, a Nikoli poskoi srce ugrudima. Kao na znak, mameluka konjica u punom galopu jurnu nanepominu i neprobojnu kvadratnu formaciju francuske peadije.Peadija je stajala mirno s natprirodnom disciplinom sve dok, na dvadeset

koraka, Bonaparta nije naredio paljbu iz topova i musketa, i tada padeprvi talas konjice. Zauujue, ali sledei talas jurnu odmah iza njih, ali jecarre4 ponovo odoleo. Topovi iznova zapucae s bokova i mameluciponovo popadae kao pokoeni. Ovo se ponavljalo sve dok preiveli nisuskoili u reku i pokuali da otplivaju do suprotne obale gde su bileokupljene njihove snage, nemone da im dou u pomo. Francuzi potomokrenue paljbu prema istonoj obali.

* * *

Elfi oseti da se konj pod njim propinje i trza kao da je pogoen, i onskoi sa sedla pre nego to je ivotinja pala na zemlju. To je bio trei konjkoji je ubijen pod njim u ovoj bici. Tela ljudi i konja pod njim na zemljiublaila su mu pad. Leao je nepomino jer mu je potres pomraio svest.

Kada je doao sebi, znao je da je prolo neko vreme, ali nije znao koliko.Sati? Minuti? Bio je mrak. Zvuci topova su donekle utihnuli i bili suudaljeni, kao da je paljba usmerena prema istonoj obali; ili mu je moda

krv u uima i oima otupela opaanje. Glava mu je obilato krvarila, alirane na njoj su obino nesrazmerno krvarile; vie je brinuo o povredamana desnoj ruci i butini. Nije bio u velikoj agoniji, tako da je smatrao danita nije polomio. Njuh mu je bio netaknut i od smrada pokolja mu sepovraalo; za sve ove godine, nikada nije doiveo ovako masovnokrvoprolie.

A onda ih je uo - jastrebove koji krue posle svake bitke, koji idu dapljakaju leeve. Ako ga pronau ivog, ubie ga. Ako se pretvara da jemrtav, odsei e mu prste zbog prstenja, odsei ui, i svejedno ga ubiti.Poe da puzi na kolenima i laktovima preko leeva prema reci koja jeliila na uareno vatreno jezero. Ili su Francuzi zapalili Muradovu renuflotilu ili je sam Murad naredio svom kapetanu Papasu Oglu da palibrodove dok se povlae. Vatra pred Elfijevim oima zahvatila je skladitebaruta koje je eksplodiralo poput hiljadu vatrometa, a u tom sjaju video jeda se mornari u agoniji bacaju u reku. Puzao je prema rasplamsaloj recina stomaku preko smrdljivog, od krvi klizavog pokrivaa od ljudskih iivotinjskih telesa.

Nije gledao u tela preko kojih je gmizao. Neki od palih pod njim moglisu biti njegova kuda, ljudi s kojima je odrastao, kao Tamburdi,Bardisi... ili su mogli biti njegovi mameluci i kaifi, deaci koje je odgajio,


21/241

obuio, oslobodio ropstva, oenio svojim robinjama i smestio u lepe kue.Elfi nije uputio nijedan pogled dole, ni trenutak molitve; bie vremena zaoplakivanje kasnije, ako preivi.

Doao je do obale i onda otkopa kai, skinu pojas i pitolje zavuene u

njega; vatreno oruje e biti beskorisno kada se pokvasi. Skinuo je tunikui mekane kone izme, svu odeu osim koulje i pantalona. Odmotaturban i iscepa komade platna da zavije rane na glavi, ruci i butini. Skinuprstenje, ostali nakit i bode; paljivo ih umota u ostatak turbana i uvezakrajeve oko struka. Onda duboko udahnu i uvue se u vodu, glatko kaokrokodil.

Jedini izgledi da se spase bie da pliva nizvodno i izae na kopno todalje od strvinara; ukoliko bude imao sree da ga ne pogode otrookistrelci na obalama ili da ga ne zahvati vatra koja je plutala po vodi.Ovoliko dalje nizvodno nije se brinuo o krokodilima. Duboko udahnu inapuni plua. Pomislio je da moda postoji neki razlog - neki sklopnjegovih zvezda - koji ga je gonio da veba dranje daha pod vodomkoliko jastrebu treba da okrui sedam puta. Ovo je bio dan kada e bitiisproban. Tiho zaroni u tamnu vodu.

Iz grada, s druge strane vatre, izdie se jeziva kuknjava u zadimljenivazduh i zakotrlja preko vode kao grmljavina.

* * *Zejni su toliko drhtali prsti da nije mogla zakopati zlatne dugmie na

tunici. Njena dadilja je imala skoro isto toliko problema da obueZejninog mlaeg brata koji je cvileo i slinavio u svoju nonu koulju;spavao je kad je dadilja usred noi ula u njihovu sobu. Zejna je bilapotpuno budna i sluala je zvuke topovske paljbe u daljini, a onda, to jebilo jo stranije, kuknjavu, dok su ljudi iz Bulaka i sa obale Nila hitali kagradu.

Boe, sauvaj nas! Boe sauvaj nas!, ponavljala je dadilja. Sit Zejna,pouri! Kau da su Francuzi zapalili Bulak i da je izvidnica dola doGvozdene kapije! Kau da pale, ubijaju i siluju ene! Sam Bog zna. Tvojotac kae da moramo da odemo, da moramo smesta da odemo. Pokuavada nae magarce za nas, ali svi magarci i konji u gradu su ve zaplenjeni.ta li e biti s nama?

Do zore su kupljeni magarci, po basnoslovnoj ceni, za Zejnu, njenumajku i najmlaeg brata; mukarci i sluavke morae da idu peke. eik

Bahri je poao u Azar gde su se okupile uleme.Zejna je zabezeknuto posmatrala ta se deava dok su pokuavali da seprobiju kroz zakrene ulice; kao da su svi graani Kaira bili u pokretu,


22/241

peke nosei ta god su mogli. Dok se njihova spora povorka primicalaspoljanjoj gradskoj kapiji videli su grozan prizor: ljudi su se vraalizapomaui, polugoli, krvavi, ene su upale kose i vritale. Beduini!Beduini! Napali su nas im smo napustili gradske zidine. Idite nazad!

Vratite se!* * *

Donesi mi kutiju s nakitom.Sit Nafisa? Fatima iznenaeno podie glavu dok je eljala Nafisinu

kosu. Sluavkin strah bio je oigledan. Zar ne bi trebalo da sakrijemonakit?

Ne, donesi ga im me obue. Ako ve treba da se sastane s

francuskim izaslanikom, htela je da mu pobudi potovanje prema onomeko je: Muradova ena i Ali-begova udovica. Budui da je ljudska prirodauniverzalna, znala je da je sigurnije igrati na kartu ugleda i pohlepe negona kartu saaljenja. Koje su joj karte ostale za igru pred licem ovog tekogporaza? Misli su joj zujale kao zarobljena pela. ta e Francuzi zahtevatiod nje? ta li su nameravali da uine s njom, i enama i decom emira?Najgori strahovi grada umireni su jutro nakon bitke: Francuzi ipak nisuspalili i opljakali istonu obalu; vatra na brodovima prouzrokovala je tuglasinu.

Ali gde je Murad? Trudila se da se koncentrie na svoju odeu. Obuklae roze alvare koje joj je Fatima pruila, onda vezenu ljubiastu tuniku

preko bele koulje i dala devojci da joj vee roze-beli al oko struka.Nafisa zagladi svoju debelu pletenicu preko ramena i namesti malu kapuna glavu, a onda spusti prozirni veo s nje.

Sit Nafisa, nakit.Da vidim.Ona pree pree rukom kroz sadraj kone, runo izraene kutije koju

oj je sluavka pruila, uze dve bogate niske bisera i obavi ih oko vrata.Odabrala je minue s rubinima i provukla fine zlatne alke kroz uneresice, a onda je stavila narukvicu i prsten na jednu ruku i smaragdno-dijamantsku grivnu oko drugog zgloba. Zastala je, a onda je paljivouzela veliki, uti, dijamantski prsten iz somotske vreice i stavila ga nasrednji prst; bio je velik kao golubije jaje, a svetlucao je kao odsjaj suncana ledu.

Pitala se da li su pljakai u Muradovoj kui u Kavsunu pronali kofer

koji je njen evnuh sakrio ispod podnih dasaka na drugom spratu loe.Kua Ibrahim-bega u Kavsunu je takoe opljakana i nekoliko kuadrugih emira koje su naputene u povlaenju.


23/241

Nije ula nikakvu vest od Murada, ali znala je da je iv. Sluge nanjihovom imanju u Gizi javljale su da se gospodar pojavljivao i nestajaokao vihor, jedva silazei s konja da pokupi kofere s nakitom skrivene zataj sluaj - a onda je nestajao.

Poslednji, ali ne i prvi put, dozvolila je sebi da zaali. alila je to seispostavilo da Murad nije dostojni naslednik Ali-bega Velikog, a to seona nadala da e postati uz njenu pomo; zato se i udala za njega. Videlae u Muradu energian, dominantni temperament koji nije imao rivala i

odabrala ga je za svog partnera. Tada se inilo da poseduje uroenu moda dominira drugima, ali bez sposobnosti ili mentalne snage da njimavlada. Za vreme svih njihovih zajednikih godina, nauila je da se odnosiprema njemu sa suptilnou pauka koji plete mreu, ali on se uvekosvrtao u potrazi za dugom senkom Ali-bega. Oseao je da u njenimoima ne moe da se meri s njenim prvim muem i zbog toga je bioogoren, tvrdoglav i nije voleo da se mea u njegove poslove.

Nafisa dozvoli sebi taj trenutak aljenja poslednji put. Onda ustade.Francuski izaslanik je bio pred njenim vratima. General Bonaparta jeposlao svog posinka Eena de Boarnea kao gest dobre volje.

Nafisa ga je saekala da se popne do sale za prijem na drugom spratu, snajuverljivijom smirenou koju je uspela da odglumi. Naredila je da senajbolji tepisi iz Bukare postave na kameni pod i najotmeniji, zlatom

izvezeni jastuci pospu svud po seijama. Za nekoliko trenutaka ula jekriputanje jedne stepenice; na prvi pogled, to je bio golobradi deak uuskim akirama i kratkom, pripijenom, plavom kaputu. Oklevao je kojiasak pre nego to je poao prema njoj.

Madam. Kruto se nakloni. Een de Boarne, ast mi je to sam vasupoznao.

Naklonila je glavu, pomalo zbunjena videvi oveka koji je pratioBoarnea uz stepenice - Bartolomeja, Farta Rumana ili narovo seme, kako

su ga ljudi pogrdno nazivali na ulici. Bila je zapanjena njegovompojavom: nosio je kitnjasti eir od crvene svile s perjanicom i krznenustolu. Odisao je skorojevikom nadmenou. Kao grki plaenik poznatpo nepotenju i surovosti, bio je samo Elfijev artiljerac koji se obogatio sastrane prodajui staklene flae u trgovakoj etvrti. Nije mirisalo na dobroda je jedan Francuz bio toliko nepromiljen da odabere oveka od tog sojai loe reputacije za prevodioca ili zastupnika. Iza Bartolomeja, njen glavnievnuh Barkuk stade pored vrata prekrtenih ruku, s nedokuivim

izrazom na licu.Nafisa pokaza francuskom izaslaniku na seiju pored zida. Dobrodoliu moju kuu, gospodine. Molim vas, sedite. Primetila je da je saekao da


24/241

se ona prva smesti pre nego to je zamahnuo repovima svog kaputa dasedne, dok mu je ma zveckao uz bok.

Ona pljesnu rukama da evnusi donesu osveenje i oni se brzo pojavienosei velike mesingane posluavnike koje su poloili na drvene

tronoce. Ponudie gosta razliitim sirupima u srebrnim peharima:bademovo mleko, nar, roga, tamarind. Izaslanik odabra nar, podie danazdravi i otpi; licem mu pree udan izraz i on brzo spusti ibrik.

Madam, dozvolite da vam prenesem najlepe elje konzula Magajonai naroito madam Magajon, koji ele da ih se seate s naklonou. Govoreo vama kao o gospoi velikog srca i nenadmanog intelekta, kao o linostis najveim uticajem u ovom gradu. U odsustvu vaeg mua i ostalihmameluka, raunamo na vas da budete na prvi sagovornik i posrednik.Bartolomej prevede iako je Nafisa dovoljno razumela francuski da shvatisutinu njegovih rei. Ona pokaza evnuhu da ponudi ambasadoruposluavnike s poslasticama: orahe, ratluk sa ukusom ruine vodice,urme u sirupu punjene bademima. On utivo odabra kocku ratluka izagrize je, onda je spusti, diskretno se trudei da skine eer u prahu sprstiju, proguta i obliznu suve usne. Barkuk mu odmah prie s kragomvode, lavorom i pekirom.

Ah, uzviknu Boarne sa osetnim olakanjem i pozdravi peharomkrag koji su mu prinosili. Ovaj gest je iznenadio evnuha, no on to prikri i

ravnoduno pridra lavor gostu ispod ruku, dok ovaj nije shvatio i pruioruke da mu evnuh sipa vodu iz kraga preko prstiju, nakon ega ih posuipresavijenim pekirom.

Boarneu panju privue sat od ruiastog fajansa u oku i on seosmehnu. Madam, estitam vam na dobrom ukusu.

To je poklon od gospodina Magajona.Zaista. ini mi se da ne radi?Ve due vreme. Mora biti da je praina od pustinjskih oluja u sezoni

kamasina5pokvarila mehanizam.Siguran sam da moemo da naemo nekoga u naem timu

starosedelaca ko e znati kako da ga popravi; genijalni su u svemu!Zapamtiu da vam poaljem nekog.

Napokon, izaslanik doe do svrhe svoje posete. General Bonapartaeli da vas uveri, madam, da va ivot i ast nisu u opasnosti. I da totakoe vai za ostale begovske ene i decu.

Nafisa spusti pogled. Strpljenje u pobedi je znak plemenitosti. Molim

vas, prenesite svom generalu nau venu zahvalnost. Kitila je ovekomplimente, ekajui poentu koja je ubrzo usledila.Naravno, imovina emira, bilo u kuama, batama, farmama, zemlji ili


25/241

robi mora se smatrati imovinom francuske drave, kao to smokonfiskovali imovinu svojih francuskih doseljenika. Sva ova imovina biepravino popisana i procenjena, u dogledno vreme, i moete da povratiteneki njen deo za svoju upotrebu - jednu od rezidencija, na primer. U

zamenu za odreenu sumu, naravno. Smatraemo vas svojimprivilegovanim zastupnikom, madam, u ne ba povoljnim, alineophodnim naporima da oporezujemo graane Kaira, svakog u skladu snjegovim poloajem i sredstvima, poevi, naravno, od vas i suprugamameluka.

U ovom momentu, Bartolomej koga nije ni ponudila da sedne, izvadi ipoe da odmotava neto to je izgledalo kao dugaak spisak, ali Boarnepodie ruku. Ne sad, dobri moj Bartolomeju, nipoto ne sad. Kasnije ebiti vremena za to. Cilj moje dananje posete jeste samo da vas uverim,madam, u nae dobre namere.

Hvala vam, gospodine. Mogu li da pitam kako da izvedemprikupljanje ovih vrednosti?

Ostavljamo to vaem sopstvenom nahoenju, madam. Odrediemo,ipak, zvanine poreznike kojima e pomagati dostojna gospoda, kao to jena gospodin Bartolomej ovde, novi ef policije... On pokaza naBartolomeja.

Nafisi se oteo tihi uzdah; Fart Ruman, ef policije! Kao da su postavili

lisicu da uva kokoinjac.Bartolomej proisti grlo. Kopt Malti e biti na elu poreznika

predloi on.U meuvremenu, madam, znamo da moemo da raunamo na vas da

ete dati primer, smiriti duhove onih koji jo nisu upoznali strpljenje ivelikodunost Francuske republike. Hvala vam na gostoprimstvu, madamBoarne ustade.

Trenutak, gospodine. Ako je moj mu jo uvek iv - a nisam ula ni re

od njega - pod kojim uslovima e moi da trai mir?To, madam, nije u mojoj nadlenosti. Odgovarajui izaslanik e vambiti poslat u pravo vreme, ne sumnjam. elim vam dobar dan. On seponovo nakloni.

I Nafisa ustade, a onda je naglo skinula uti dijamantski prsten ipruila ga Boarneu. Za vaeg generala, uz moje pozdrave, kao znakdobre volje.

Boarne se nakloni i ode. Nafisa je stajala dok je silazio niz spiralne

stepenice, s Bartolomejem za petama. Gledala je u divni sat od ruiastogfajansa u uglu i razmiljala kako e prvo njega dati kao deo poreza kojiFrancuzi nameu. A onda joj pogled skliznu na prst na kome vie nije bilo


26/241

dijamanta nalik golubijem jajetu. Kako je bee rekao Amr, arapski osvajaEgipta? Makar me i samo jedna nit vezivala za narod, ta veza nee pui;ako oni zategnu svoj kraj, ja u olabaviti, a ako oni olabave, ja uzategnuti. Nafisa e se truditi da ne prekine nit uljudnosti izmeu sebe i

Francuza; ali koliko dugo?I gde je Murad? On je makar iv. A Elfi? Da li je on uopte iv?

* * *

Sumrak je pao po trei put otkad je Elfi izronio iz reke i prijalo mu jenemilosrdno sunce iznad pustinje. Jahao je na severoistok, suprotno oddelte, zaobilazei sela i njive, drei se peanih dina dok je iao premaCrvenom moru i Sinaju. Znao je da Ibrahim-beg i njegova pratnja idu ka

Istanbulu.To je saznao kada je dao svoju rubinsku iglu s turbana za konja u selu uarkiji, seditu istonih provincija koje su pre samo nekoliko dana bilenjegov posed. Niko ga nije prepoznao ovako izmenjenog, samo jedijamantska igla odavala mameluka, u svakom sluaju nije hteo daodugovlai s kupovinom konja, pitolja i uture s vodom. I dalje mu sepovremeno vrtelo u glavi, rana na glavi je prestala da krvari, a posekotinana butini je poela da zarasta; rana na desnoj ruci ga je brinula, iz nje jecureo uti gnoj i neprekidno je pulsirala. Ipak nije mogao da rizikuje daode na neko svoje imanje; nije imao poverenja u seljake, ak ni u svojesluge.

Nameravao je da nastavi prema Gazi i Siriji, i da se naposletkupregrupie sa svojim preivelim mamelucima. Podbode konja i jednumilju preoe galopom. Voda, pomisli on, oblizujui ispucale usne,morae da pronae vodu i to brzo; konj je bio edan, a ve mu je dao daolie poslednje kapi iz uture. Razmatrao je koliko je rizino prii selu ilibeduinskom logoru.

Neto zasvetluca u pustinjskom sumraku pred njim. Blesnulo je poputtankog stuba praine u pustinjskoj oluji i on trepnu. Ako je poeo dahalucinira od ei, to je bio lo znak. Zavrte glavom i vid mu se izbistri:tamo je stajala beduinka; njihala se poput trske, a veo s nitnama, srebrneogrlice i narukvice treperili su na sve slabijem svetlu. On podbode konja,ali ivotinja zanjita i uzmae ogolivi zube kao da je ugledala dina.ena, ako je ona to zaista bila, nije davala znaka da ih je ula kako prilaze.Bilo je neeg jezivog u vezi s njom, kao da je bila u nekakvom transu,

razrogaenih, smeih oiju koje pilje u prazno.A je onda Elfi ugledao ta joj je prikovalo pogled: na brdacetu ni dvakoraka od nje izvila se velika zmija, itei, palacajui jezikom,


27/241

pripremajui se za napad; u svojoj zlokobnoj panji, bila je jednakoopinjena tom enom, kao i ona njome. Elfi brzo prorauna; ako budedovoljno hitro reagovao, moda e moi da je spase, a ako ne uradi nita,zmija e napasti za nekoliko sekundi. On prebaci uzde u zavijenu desnu

aku, podbode konja u puni galop, podie devojku zdravom rukom iodnese je nekoliko metara pre nego to je iz galopa preao u kas i spustioe na zemlju.

Stajala je i gledala u njega trepui, sva uzdrhtala dok se budila izomame straha. Video je da je mlada, oko petnaest godina, i vitka kao svepustinjske ene.

ta si ti? Dinija? ta trai ovde sama? Gde su tvoji? Glas mu je biopromukao od ei. Ipak, ma koliko da je bio edan, znao je da jepametnije da krene u suprotnom smeru nego da rizikuje zbognepredvidivog susreta s nekim beduinom. Njena porodica bi ga,verovatno, pre ubila radi konja nego to bi mu ponudila vodu zato to ime spasio ker. On okrenu konja i podbode ga u slabine, onda se

predomisli; okrenuo se i stao pred nju. U svom ivotu, pomisli Elfi, vie seputa pokajao zbog milosrdnih dela nego zbog okrutnih, i moda e tekdoiveti da se kaje to je spasio ovu devojku uasne smrti od ei upustinji.

Jesi li se izgubila? Bolje mi odgovori, devojko, inae u te ostaviti ovde

da umre sama. Iz kog si plemena? Abadi? Muajlih?Devojka je oklevala, a onda pokaza prstom iza dina.Dobro, onda, hajde sa mnom. Desna aka mu sevnu od bola kada je

prebacio uzde u nju i pruio devojci zdravu ruku. Ona zastade, potom )eprihvati, stee mu aku i skoi okrznuvi stopalom o njegovo dok ju jesmetao u sedlo iza sebe. Njeno toplo, gipko telo privi mu se uz loa i onse okrenu da je pogleda. Zenice joj se rairie od onoga to je pomislila dae proitala u njegovim oima, isto kao kada je piljila u zmiju. Elfi brzo

stegnu oba njena zgloba levom akom; za beduinke se verovalo da nosebodee i da umeju da ih koriste im dostignu pubertet. Neu tepovrediti. Dovoljno sam edan da ti prereem grlo i popijem krv, ali teneu silovati.

Slobodnom rukom joj opipa struk i pronae bode u njenom irokomIzvezenom pojasu, uze ga i zavue u svoj. Onda usmeri konja premadinama. Jo jedna no provedena pod zvezdama, pomisli on; hoe li ikadvie leati pod krovom svoga saraja Ezbekije?


28/241

Poglavlje 3

INSTITUT

KAIRO JE OGROMAN GRAD. ETVRT SENT ONORE JE NA JEDNOM, APREDGRAE SEN VIKTOR NA SUPROTNOM KRAJU. U OVOM DELU SE NALAZEETIRI DVORCA BEGOVA,JEDAN UZ DRUGI, I ETIRI OGROMNE BATE. OVOJEMESTO NA KOJE SMO RASPOREENI. SVI FRANCUZI, KAO TO MOETE DAZAMISLITE,IVEBLIZUGENERALAUETVRTISENTONORE,ALISUDUNIDANASPOSETE I UESTVUJU U NAIM ETNJAMA I NAIM LEPOTAMA. OVO JE PRAVIANZELIZE!

efri Sent Iler (Lettres crites dgypte par Geoffroy Saint-Hilaire, Aet,Pariz, 1901)

Zejna je stajala na terasi oeve kue i gledala preko jezera Ezbekije - idalje suvog u ovo doba godine - u Elfi-begov saraj, koji se na suprotnojobali izdizao preko svojih visokih zidina. Francuzi su preli Nil nakairskoj obali u etvrtak i njihov glavni general, koga su zvali Bonaparta,

smestio se u Elfijevom novoopremljenom dvorcu. Njen tutor, eikDabarti sumorno je prokomentarisao, Kao da ju je emir sagradioizriito za francuskog komandanta. Neka ti to bude za nauk, Zejna, dodaon. Razumni ljudi ne treba da trae svoje napore na propadljive,ovozemaljske stvari.

Dabarti i njen otac eik Bahri, zajedno s glaveinom ulema i ostalimgradskim voama, bili su u tom trenu u Elfi-begovom saraju na pozivfrancuskog komandanta. Zejna je gledala oca kako odlazi jutros, obuen u

svoj najraskoniji turban i najbolji kaftan. Sad je virila kroz marabiju naprozoru koji je gledao na ulicu, naizgled ekajui oev povratak, ali sepotajno nadala da e spaziti nekog Francuza; njena radoznalost u vezi sFrandama bila je neutaiva.

Njena dada, dadilja, rekla joj je da se Francuzi etaju po pijacama bezoruja i bez nasilja, da se osmehuju ljudima i kupuju ono to im treba pocenama po kojim su navikli da plaaju u svojoj zemlji; jedan bi ponudioda kupi pile za francuski rijal, drugi jaje za srebrni polupeni i na taj nainsu sticali poverenje stanovnitva.

Prodavci ih doekuju s punjenim palainkama, peenom piletinom,prenom ribom i ostalim akonijama, priala joj je dada. Sve


29/241

prodavnice i kafedinice su ponovo otvorene. Neki nepoteni pekari suak poeli da u brano za hleb meaju mekinje. A Grci su otvorili tavernesvuda gde su Francuzi preuzeli kue emira. Ne samo ovde u Ezbekijinego i u okrugu Jezera slonova gde su zauzeli kuu Ibrahim-bega. Danas

se konzul Magajon nastanio u jednoj Murad-begovoj kui - a kadpomislim da su on i njegova ena bili tako dobri prijatelji sa sit Nafisom! Imakar da su samo Frande! ak se i Bartolomej Fart-Ruman posluiokuom Ismail-kaifa, a to je sto puta gore, i njegovom enom. Jadna sitHava! Sam Bog zna ta e biti s njom ako se Ismail-kaif ikad budevratio. Dadilja zavri s doterivanjem Zejnine duge kose i utrlja kapbademovog ulja na dlanove da joj zagladi nemirne pramenove.

Dado? Kakvi su oni ljudi? Jesu li veoma lepi?Sluaj ti ovo dete! Neki jesu, neki nisu, kao i svi Adamovi sinovi. Briju

i bradu i brkove; neki ostavljaju dlake na obrazima. Berberin mi kae dane briju glavu niti stidne dlaice. Nisu skromni to se tie tela. Meajuhranu i pie. Nikada se ne izuvaju i gaze u cipelama svud po dragocenimtepisima i briu noge o njih. Ubrzo e ih videti, sit Zejna, iz dana u dansve ih vie i vie ulazi u grad.

Zveket kapije obavesti Zejnu o oevom povratku i ona otra da gasusretne u unutranjem dvoritu. Usput je zgrabila pekir koji je slugaumoio u ruinu vodicu i ponudi ga ocu da obrie lice i ruke. Stajala je sa

strane, premetajui se s noge na nogu od nestrpljenja, dok je njen otacsedeo na drvenoj klupi u senci eukaliptusa i natenane se izuvao, ondaprekrstio noge pod sobom, svukao bogate rukave svog kaftana i umio semiriljavim pekirom. Pojavi se Zejnina majka, malo zadihana od urbe;bila je punaka ena i lako je gubila dah.

Dakle, eie Kalile? Ona ponudi svom muu au soka od rogaa isede pored njega. Kakve su vesti? Kako su te Francuzi primili?

Uz sve prikladne poasti - iako su ljudi koji prelaze na stvar bre nego

to bismo mi smatrali utivim. Posle povrnih komplimenata koje Jepreneo prevodilac, njihov zapovednik nam se obratio i razgovarao je snama o imenovanju deset eika radi obrazovanja Divana, skuptine kojae upravljati lokalnim poslovima.

Divan klerika! Bogu hvala.Ba tako. Veoma je dobro to su Francuzi izgleda skloni da priznaju

na poloaj meu narodom. eik arkavi, kao najistaknutiji meuulemama odabran je da predsedava Divanu, a posle njega sam imenovan

a, zajedno sa Sadatom i Marukijem, kao to i prilii. Dodeljena su takoei tri francuska komandanta, ukljuujui njihovog defterdara koji jezaplenio moju kuu na Jezeru slonova. Ali ne mari... Tek kada je taj


30/241

neprilian posao zavren, poele su nevolje. Zastao je da otpije malosoka.

Kakve nevolje, oe?, upita Zejna nestrpljivo.Njen otac se namrti. Naui da obuzda svoju radoznalost, dete, inae

u te poslati nazad kod dadilje. Otpio je veliki gutljaj soka od rogaa.Kad smo ustali da odemo, glavni general je priao eiku arkaviju ipoljubio ga u oba obraza, a onda mu obavio plavo-crveno-beli al okovrata. eik ga je odmah skinuo i bacio na pod, uzviknuvi da nee da izdani ovaj ni sledei svet. Bonaparta je pocrveneo od besa i opomenuo gapreko prevodioca da vrhovni komandant hoe da ga poastvuje tako toe mu darovati deo svoje odee i svoj amblem. Ako ga budete nosili,francuski vojnici i narod e vas potovati. arkavi je odgovorio: Ali ena ugled kod Boga i sunarodnika muslimana biti izgubljen.

Njen otac je pljesnuo rukama da mu donesu lulu. Ovo je razbesneloBonapartu. Pokuao sam da ga smirim i traio izuzee od ove mere ilimakar odgaanje u njenom sprovoenju. Bonaparta je odgovorio da svimoramo na grudima da nosimo amblem koji zovu rozeta.

ta je to to zovu rozeta, oe?To je amblem napravljen od tri koncentrine trake, iste plave, bele i

crvene boje kao njihova zastava i njihov al. im su eici napustili saborsvi su, poevi od eika Sadata - koliko taj ovek voli da se razmee pred

obinim narodom! - skinuli rozetu i bacili je na zemlju, pred okupljenomsvetinom. Nisam imao izbora nego da uradim isto. eik Dabarti mi jenasamo rekao da ne smatra da se noenje tog amblema protivi islamu,pogotovu kada je nametnuto i kada neposlunost moe da uzrokuje tetu;ali zna da narod misli da je to svetogre. Tek emo videti kako e se ovastvar razreiti. Kao to kae poslovica: Ako hoe da te sluaju, zapovedajono to je izvodljivo.

Mabruk, eie Kalil, estitam ti to si uao u Divan, Zejnina majka

dade znak slugi da upali duvan sa aromom jabuke u maloj glinenojposudi na vrhu staklene nargile. To to uleme i Francuzi zastupaju istostanovite u Divanu... vie je nego to su mameluci ikada uradili zaklerike. Kada e se skuptina prvi put sastati?

Sledee sedmice. Izloen je plan rada za prvu sednicu: moramo daimenujemo zvaninike koji e zameniti mameluke i njihove pratioce usvim dunostima koje su dosad obavljali. Jedini preduslov koji suFrancuzi postavili jeste da se nijednom mameluku ne dozvoli da dri bilo

kakvu poziciju, slubenu niti bilo kakvu drugu. Dabarti je rekaoFrancuzima da se obian narod ne plai nikoga osim emira, tako da sudozvolili da neki potomci starih porodica zauzmu izvesne poloaje.


31/241

Zulfikar, Elfi-begov kathuda, imenovan je za Bonapartinog kathudu. Alipostoji jo jedna stvar koja mene vie zanima... prilika da napredujem nasvom poloaju kod Francuza...

Stvarno, eie Kalil? Hvala Bogu! Zejnina majka se oduevljeno

nagnula prema njemu.eik Bahri je dunuo krugove dima s mirisom jabuke u vazduh.Francuski komandant je takoe objavio da e Omar Makram nagib, kojie pobegao iz grada, biti zamenjen kao ef udruenja Kue proroka.

Naravno, nominovae nagibovog naslednika...Oh, eie Kalil! Vidim kuda ide sa ovim: ti si iz prorokove linije.

uur Alahu!Ne zalei se, eno. Uistinu jesam jedan od najistaknutijih i poglavar

esnafa sufija, tako da nije nemogue.Nema nikog dostojnijeg!Ali imam mnogo neprijatelja meu ulemama koji e nesumnjivo

podrivati moje lanstvo. Kada bi postojao nain da uvrstim svoj poloajkod Francuza... On privue Zejnu sebi i pogleda je zamiljeno. Ker zaudaju, recimo... moda savez?

Zejna nije obratila ni mrvu panje na oeve rei. Uvrtala je krajpletenice oko prstiju, ekajui pogodno vreme da postavi pitanja koja suzaista golicala njenu radoznalost: Jesu li komandanti ubavi? Ima li traga

od francuskih gospoa? Kako one izgledaju? Da li je istina da se etajuunaokolo razgolienih grudi i bez vela?

* * *

Nikola Konte je na trenutak zastao da oslune deaka koji je pevao naulici. Deakov visoki glas toliko ga je podseao na isti glas njegovog sinaPjera dok je pevao u horu, da ga je odmah sasekla otra udnja za njim, zaslatkom pesmom horskih deaka jer u ovom gradu jedini hor koji je uo

bio je hor mujezina koji su pojali molitve od zore do mraka.Deakov glas je zamro u vazduhu Kaira i u dva koraka Konte sustie

svoje pratioce na pranjavoj ulici. Kipteo je od nestrpljenja da najzadotkrije Kairo. Ambasador Magajon se ponudio da odvede njega i SentIlera do njihovog novog smetaja - vile koja je zaplenjena za Naunikorpus.

Vila u kojoj ete iveti nalazi se u okrugu Nasirija u jugozapadnomdelu grada. To ime znai pobeda na arapskom jeziku, govorio je

ambasador Magajon. Zauzimaete Hasan-kaifovu kuu i susedne dvorebegova i njihove bate. Odlino mesto, ako mene pitate, ali mana mu jeto je toliko udaljeno od Ezbekije, Elfi-begovog saraja koju su generali


32/241

pretvorili u svoj vrhovni tab.Ah! Pitam se da li je to ba sluajnost? efri je izvio obrvu. uo sam

ednom generala Bonapartu kako kae da su naunici mnogo nalikenama po svom ogovaranju, rivalstvu i svaama. Kakvo divno miljenje

na general ima o nama!Nikola je bio potpuno preneraen ulinim pozoritem oko sebe. ulasu mu bila obuzeta uenjem pred nepoznatim i njegovim oima bio jepotreban prevodilac, isto koliko i uima. Prvi utisak o Kairu bio je veomasnaan. Grad je bio ogroman, nepregledan i zbunjivao je, lavirint uskihulica i slepih sokaka; kue su uopte - osim saraja i vila emira i velikaa -ulicama okretale slepe fasade i ramena. U proseku su imale jedan ili dvasprata, osim kua na trgu, koje su bile uske i izdizale se dva ili tri sprataiznad prodavnicama prizemlju.

Nikola nikada nije video tako neusaglaen i raznolik grad, pravaVavilonska kula od jezika na ulicama; ljudi su bili meavina rasa i religijaitave Otomanske imperije i Evrope: Turci, erkezi, Egipani, beduini,Marokanci, Italijani, muslimani, Kopti, pravoslavci, sirijski katolici,evreji. Ljudi su, uopte, delovali skladno i stasito, koa im je bila veoma

preplanula od sunca. ene su bile redak prizor, umotane u velove odglave do pete.

Ima nekoliko velikih natkrivenih pijaca u gradu, vikala kako ih zovu

objasni Magajon. Svaka je specijalizovana za odreenu vrstu trgovine:urme, tkanine, kamile, robovi... i tako je ve vekovima. Na sit Nafisinojvikali kod kapije Zuvejle, na primer, prodaju se kafa i zaini, poto tukaravani iz Arabije istovaraju robu.

Ah! Kad smo ve kod sit Nafise, graanine ubaci se Nikola. Obeaosam eni da u joj, to pre budem mogao, javiti kakva je unutranjostharema, poto je veoma zanima kako muslimanske gospoe tu provodevreme. Koliko znam, madam Magajon je bila prijateljica ove gospoe?

Nije jednostavno dobiti poziv u harem, odgovori Magajon.Istonjaka ideja doma i privatnosti veoma se razlikuje od nae.Slaem se! Pogledajte oko sebe - kue i vrata kraj kojih prolazimo

ostaju nepokolebivo zatvorena pred naim nosevima efri Sent Ileriroko pokaza prema obema stranama ulice.

Oigledno nas je prestigla reputacija naih vojnika po interesovanju zaneniji pol, opazi Nikola suvo. Ali nae primerno ponaanje e ubrzoodagnati sumnju i otvoriti njihova srca i ognjita, ubeen sam.

U tom trenutku, lagani pokret iznad njega natera ga da podigne glavu ion je spazio, kroz pukotinu u drvenim reetkama malog balkona,ogromne crne oi mlade devojke, uarene od radoznalosti na okruglom,


33/241

bledom licu. Kada su im se pogledi sreli, ona se povue iza aluzina kaoveverica uz drvo. Iz nekog razloga, Nikola ne pomenu ovaj jedinstveniprizor drugoj dvojici.

Dok su odlazili od trgovake etvrti i ili du drugog kanala, efri se

osvrnuo u oaju. Ovaj grad je neverovatan! Nikad neu uspeti da sesnaem ovde!Da biste se orijentisali, predloi Magajon, pomoi e vam ako imate

u vidu da Nil tee na osi jug-sever, s gradom na istonoj obali, a Gizom ipiramidama na zapadnoj. Taka koju moete da vidite sa svih stranagrada je Citadela na brdima Mokatam. On pokaza na veliki komplekssagraen oko drevne tvrave koja je sa istoka gledala na grad. Tvravadatira od vremena sultana Jusefa Salah el-Dina, znamenitog Saladina Izkrstakih ratova. Tamo je sada smeten na garnizon.

Ove ulice su suvie uske i za koije, kamoli za nae teke topove,opazio je Nikola dok su ili niz jo jednu usku, vijugavu uliicu.

Nisu graene za njih. tavie, u nekim sluajevima, dve osobe nakonju ne mogu da se sretnu i zaobiu bez tekoe. Nekada je bio obiaj dakada neko nieg ina primeti da prilazi neki beg ili druga mona linost,on mora iz potovanja, kao i zbog brige za linu bezbednost, da se skloniu neku sporednu ulicu ili dovratak, sve dok taj drugi, sa svojim brojnimpratiocima ne proe. Pre naeg pohoda, nijedan hrianin niti

Evropljanin, nije smeo, osim po specijalnom doputenju, da jae konja uKairu - samo magarca.

Svojim vojnikim, inenjerskim okom, Nikola nije mogao da ne primetiostale prepreke za normalan prolazak vojske: unutar gradskih zidova,svaka etvrt, tavie, svaka ulica, izgleda da je imala utvrenu kapiju naulazu koja je nou zakljuavana - Magajon je procenjivao da ih ima okosedamdeset. Iako su neke od tih kapija bile veoma dekorativne, njihovoprisustvo, zajedno s nedostatkom ulinih lampi, otealo bi kretanje

francuskih trupa posle sumraka i zakomplikovalo guenje bilo kakvogustanka graanstva, ukoliko bi do njega dolo. Meutim, zasad su poglediusmeravani na njih bili vie radoznali nego neprijateljski.

Za pola sata stigoe do Nasirije. Aha! Sen Viktor! Najzad!, uzviknuefri. Magajon ih povede u prostranu vilu.

Ovo je kua Hasan-kaifa. Predstavljam vam novu lokaciju Egipatskoginstituta!

Nikola i efri su razgledali vilu, njenu visoku tavanicu, graciozne lune

kolonade i sloene ukrasne rezbarije u drvetu. efri joj dodeli prvenstvou odnosu na najbolje akademske institucije u Francuskoj.Glavni salon e vam sluiti kao skuptinska sala, Magajon pokaza


34/241

rukom po sali sa arkadama. Moram da vam kaem da je prvobitno imaosasvim drugaiju namenu, bio je salon za dame iz harema.

Iako je to uzbudljiv detalj, avaj, nee biti dovoljan da se zainepredvidivo dosadna zasedanja nae velianstvene Komisije!, ree efri

sa aljenjem.Nikolu je vie zanimala susedna kua, takoe nekada posedpomenutog Hasan-kaifa koja mu je dodeljena za brigadu balonista injihove radionice. Tu e rekreirati Nacionalnu aerostatiku kolu izModona! Srce mu poskoi u grudima od uzbuenja i iekivanja. On injegovi saradnici stvorie pravi uenjaki raj ovde u Nasiriji. SekretarInstituta Furije, stanovao je u kui Senarija, Murad-begovog sudanskogmameluka. U blizini e biti i prirodnjaci Sent Iler i Savinji, arhitekteBalzak i Leper; geografi, farmaceuti, mineralozi i slikari Rigo i Redute.Nikola je ve odredio savreno mesto za njihova veernja okupljanja:veliku batu susedne kue - kue Kasim-bega, s njenom ogromnomegipatskom smokvom i mirisnim akacijama.

Njegovo sanjarenje prekide dolazak doktora Denjeta.Ah, doktore, dobro doli! Jeste li ili da pogledate odaje koje su vam

dodeljene za bolnicu?Jesam, na Jezeru slonova. Treba da osnujem jo jednu bolnicu u

Citadeli. Ba smo obili prostorije s generalom Bonapartom. Nikada

neete pogoditi ta na general uurbano pie da trai od Direktorata.ta bi to moglo biti?Prostitutke.Jeste li rekli prostitutke?Ba tako. Bonaparta pie hitno pismo za Pariz traei od Direktorata

da poalje makar stotinu prostitutki prvim slobodnim brodom. Nestaicaena poinje da predstavlja ozbiljan problem za zdravlje i moral naihtrupa. Na kraju krajeva, s hiljadama Francuza ovde i samo nekoliko

stotina ena, koje ak nisu nifilles publiques6,ve udate gospoe - gde nailjudi da potrae le repos du guerrier7? Ato se tie ovog naroitog sluaja,ne moemo se nadati da emo utehu nai u zemlji, budui da nas jegeneral najstroe upozorio da ne vreamo oseanja lokalnogstanovnitva, a muslimani su izuzetno staromodni kada je re o tome.

Sigurno mora biti lokalnihfilles de joie8?Nekoliko, a one nisu naroito zabavne, tela su im mlitava od poroaja,

a to se tie higijene... On slegnu ramenima. Ne, to je ozbiljan problem iBonaparta je pisao Direktoratu zahtevajui stotinu prostitutki odmah;videemo ta e biti od toga.


35/241

Kroz otvoreni prozor izdigla se pesma kao stub dima i odjeknu najpre sednog, a onda s desetina minareta irom grada, sve dok sparni veernji

vazduh nije nabujao od pojanja mujezina i cvrkuta ptica koje su segnezdile u drveu. Nikola je stao kraj prozora omaijan istotom i

svetlou neverovatno gracioznih minareta koji su se uspinjali umaglovito, svetloljubiasto nebo.Ah, doktore, ako su spomenici prozori u duu neke civilizacije, onda

su ovi mameluci, ma ta da su danas, sigurno nekada bili rasa koja jecenila lepotu i sklad vie od svega.

* * *

Zejna je gledala kroz marabiju na prozoru u dva francuska vojnika na

ulici ispod, fascinirana dugom, lepravom, smeom kosom koja im jepadala do ramena i uskim, belim akirama koje su im pratile oblik nogu iocrtavale prepone i meunoje; nikada pre nije videla da mukarci etajuunaokolo skoro goli. Meutim, brinulo ju je ono to su vojnici radili.Ruili su i razvaljivali veliku drvenu kapiju koja je nou titila susedstvo itovarili su slomljena vrata na kola.

Uitelju? Je li istina ono to dada kae? Da Francuzi razbijaju kapijesvuda po gradu da bi mogli da nas sve pobiju dok su mukarci petkom namolitvi?

Tvoja dadilja ponavlja sve glasine koje uje na pijaci. Ne, Francuzirazvaljuju kapije da bi njihove koije i trupe bez smetnje mogle da uu uokruge u sluaju ustanka protiv njih. Iz istog razloga doneli su ferman daulice nisu dovoljno iroke za prolaz njihovih vojnika, a pogotovu ne zakoiju njihovog generala - koju vue est konja - tako da rue sve to trina ulici ispred kua, ukljuujui male stepenice i klupe na kojima sedevlasnici prodavnica.

ak i zemljane bokale za edne prolaznike?

ak se i oni moraju skloniti, bez obzira ta nalae gostoprimljivost.eik Dabarti odmahnu glavom. Oni ne razumeju nae obiaje. Ruekapije, a onda teraju svakog domaina da celu no dri upaljen fenjerpred vratima i novano ga kanjavaju ako se oni ugase ili ako ih nekidripci namerno ugase, kao da ljudi nemaju prea posla nego da ostajubudni cele noi i paze na fenjere. Nita nee proistei od toga osimzlovolje.

To je istina, pomisli Zejna, u gradu je vladala smrknuta tiina. Radnje

su se zatvarale ranije, ljudi su ostajali u svojim kuama. Svetkovine suprolazile bez slavlja kao prema nekom preutnom dogovoru. Glaveineesnafa koje bi u ovo vreme obino poinjale da organizuju najraskoniju


36/241

moguu paradu za predstojeu proslavu izlivanja Nila, pogotovu poto seona ove godine poklapala s prorokovim roendanom, nisu hteli da imajunikakve veze s njom, u znak protesta protiv okupacije. A Francuzi su sepravili naivni.


37/241

Poglavlje 4

ABUKIR

NEPRIJATELJJE PRED VAMA, MOREJE IZA VAS. ILI ETE SE BORITI ILI ETEUMRETI.NEMAPOVLAENJA.

Tarik Ibn Zijad, osvaja panije, svojim mavarskim trupama kada jezapalio brodove koji su ih doveli iz Magreba, 711. godine.

Nikola Konte je podigao pogled sa svog ifrarnika i trepnuo na bletavo

nebo iznad sebe. S bedema bele, srednjovekovne mameluke tvravepred njim pruao se aleksandrijski zaliv koji je podrhtavao u plavomblesku. Sunce je poelo da zalazi, arajui nebo velianstvenimsvetloljubiastim i narandastim bojama, a preko zaliva je duvaopovetarac. Nikoli je bilo drago to ga je njegov zadatak - da sagradioptiki telegraf koji e prenositi poruke izmeu grada i flote - doveo naobalu, daleko od avgustovske zapare. Njegovi inenjeri su nadgledalipostavljanje drvenih stubova ofarbanih u crno, koji e sluiti kao nosai

svetlosnog signala, i obuavali majstore da ih postave pod odgovarajuimuglovima da bi predstavili 196 simbola. Sam Nikola se koncentrisao nakombinovanje simbola da bi dobio rei i fraze; ve je protumaio dvehiljade od moguih osam i neto hiljada - kada je neki straar uznemirenoviknuo, pa je pogledao ka moru. Sunce je bilo nisko na nebu kad ugledaeflotu brodova zategnutih crnih jedara preko horizonta i svi do jednogskoie na noge, u nadi da je to pojaanje iz panije.

Ali to je bio Nelson; ovog puta nee promaiti francusku flotuzarobljenu u zalivu Abukir sa istone strane grada. Krik osujeenosti otese Nikoli sa usana: signalni ureaj bi mu makar omoguio da upozoriadmirala Brisa i ostale kapetane na brodovima, ali sistem jo uvek nije bioputen u rad. Dok je Nikola nemoan gledao s vrha tvrave, a ceo grad igarnizon s krovova i terasa, engleska flota otvori paljbu s hiljadu ietiristo topova odjednom. Buka je bila neopisiva, nadmo engleskogvatrenog oruja zapanjujua. Kada je zalo sunce, predvodnik francuskeflote Orijent, eksplodirao je kada se zapalie njegova skladita baruta iproguta ga plamen. Nikola je znao da e mu taj stravian prizor ostati

urezan u seanje do kraja ivota.Dok je no pretvarala zaliv u vatreno jezero, topovi su, napokon,

zamukli. Ipak, nije bilo vremena za gubljenje; znao je da mora da se


38/241

pripremi za mogui napad na sam grad. Naredi inenjerima da rade nasnabdevanju rerni reflektorima za zagrevanje topovske uladi iimprovizovanju lebdee vatrene pumpe. Cele noi su radili na ovompakleno tekom zadatku, mokri od znoja, sve dok u zoru Englezi nisu

opet poeli paljbu da dovre razaranje od prethodne noi. alosni prizorikoje je dnevna svetlost otkrila bili su poraavajui - hiljade mrtvih,udavljeni ili ivi spaljeni.

Najzad su se engleske trupe povukle. Grad je poteen; Nelson jeoigledno odluio da mu u ovom trenutku Istona vojska, ovakozarobljena u Egiptu, nije nikakva pretnja.

* * *

Dve sedmice kasnije Nikola je stajao u velikoj sali Elfijevog saraja uKairu i sluao komandanta kako se obraa okupljenim stareinama.Bonaparta se upravo vratio iz male bitke protiv Ibrahim-bega u Gazi isaznao stranu vest o Abukiru. Podneo je taj udarac hladnokrvno to jezadivilo Nikolu.

Pozvani smo da uradimo velike stvari i uradiemo ih, jednostavno jeponovio u zakljuku svog govora. Sudbina nam je odredila da sagradimoimperiju i to emo uiniti.

Kada se Nikola okrenuo da ode, Bonaparta ga je pozvao. GraanineKonte! Jedan trenutak. Doite da se proetate sa mnom u bati.

Dok su se etali u prijatnoj hladovini gazeba, Bonaparta je stavio rukuna Nikolino rame. Potrebni ste mi zbog jedne veoma hitne i donekledelikatne stvari.

Na usluzi, komandante.Koliko brzo moete da organizujete predstavljanje balona?Nikola nije mogao da sakrije iznenaenost.Moramo ostaviti jak utisak na stanovnitvo objasni Bonaparta.

Moramo prirediti grandioznu predstavu, neto to e im oduzeti dah,nadahnuti ih u istoj meri i divljenjem i strahom, i uveriti ih u nesumnjivunadmonost francuske vojne nauke. Moramo od Kaira da sakrijemopotapanje brodova to due budemo mogli, ali ne moemo se nadati dae to veno trajati, a kada te vesti izbiju na povrinu, moramo imati netospektakularno da skrenemo panju. Oseam da raspoloenje u gradupostaje smrknuto i opasno, i moramo to da preokrenemo. Osim toga,velika proslava e pobediti malodunost u naim redovima; moramo se

uvati, viam zabrinjavajue znake takvog raspoloenja jo od poetkaovog pohoda. Zato raunam na vas i vae baloniste! Ovaj zadatak kojivam poveravam veoma je znaajan. Koliko brzo moete da budete


39/241

spremni?Nismo jo raspakovali materijal niti ustanovili u kakvom je stanju;

neto od njega je izgubljeno s potapanjem flote u Abukiru. Prioritet name bio da zavrimo signalni ureaj i razvuemo ga od Aleksandrije do

garnizona u delti - i naposletku do Kaira. Svakako bi to trebalo da budena najprei posao? Trebalo je dva dana da vesti o Abukiru dou do vas,komandante, zato to su glasnici koji su poslati preko mora na Isti nainubijani.

Znam, dragi moj Konte, ree Bonaparta uporno, potapavi Nikolupo ramenu. Ali neka vam balon, ipak, bude prioritet. Verujte mi, to jevanije. Sto dana - zapamtite da se pohod dobija ili gubi u prvih sto dana.Moramo da osvojimo i srca i duh ovih ljudi. Sad kad smo ostali bez flote,ovo je bitka koju ne smemo da izgubimo. Razumete li me? Kada moeteda pripremite demonstraciju?

Ne mogu da garantujem uspeh za nekoliko sedmica - ak ni meseci.Moja oprema za proizvodnju vodonika izgubljena je s potapanjem flote, aalternativa - da pokuamo da letimo Mongolfjeom - daleko je manjepouzdana. Ne bih bio ba spreman da u javnosti letim balonom s vruimvazduhom.

Ne mari, letite onda Mongolfjeom, dragi moj Konte, on e zadivitimetane i podii moral nae vojske. Mnogo toga zavisi od ovoga.

Objaviu za prorokov roendan, ta god da bude. uo sam preko svojihpijuna da je to obino veliki praznik, ali da ga stanovnici Kaira ovegodine ne obeleavaju u znak tihog protesta zbog naeg prisustva.Narediu da se proslavi uz svu oekivanu pompu, svialo im se to ili ne.A da bih bio siguran da e narod izai na ulice za tu priliku, istovremenou objaviti da e se odrati velika izloba vazdunog broda kakav nikadanisu videli. Broda koji moe da prenese francusku vojsku preko neba i skoga moe da napadne svoje neprijatelje! To e svakako izbrisati

nepovoljni utisak koji je ostavilo razaranje nae flote.Uz to se Bonaparta okrenuo i vratio u dvorac, ostavivi Nikolu sednom milju na umu - da utvrdi datum roka koji mu je dat: prorokov

roendan. Pronaao je Magajona u dvoritu.Datum prorokovog roendana? Magajon je bio zbunjen. Pa, menja

se svake godine - znate, muslimani slede lunarni kalendar. Ali u svakomsluaju, mora biti ovog meseca. Zato?

Nikola prostenja; ovog meseca! Nije bio spreman, ali poto je

Bonaparta verovatno ve rairio priu, nije bilo spasa. Izgleda da njegovkomandant nije razmiljao o posledicama neuspeha, pomisli on sumorno,ali Nikola e biti taj koji e izvui deblji kraj ukoliko doe do nesree. Nije


40/241

smeo da dozvoli da predstavljanje balona bude neuspeno.

* * *

Kakva je to ena?

Ne znam, gospodarice. Ogrnuta je od glave do pete i navaljuje dalino razgovara s vama; nee da otkrije lice, osim oiju. Nee da kae tahoe i nemam poverenja u nju. Ima neto pretee u njenom dranju. Dapokuam da je se otarasim? Barkuk, glavni evnuh, bio je zabrinut.

Nafisa je oklevala. injenica da evnuh jo uvek nije oterao tunepoznatu enu znaila je da je zastraen ili da mu je podmazan dep, ato je ukazivalo da ona nije dola da trai milostinju. Radoznalost joj je bilazagolicana. Uvedi je.

Sela je na prozorsko sedite i pustila slukinju da nastavi da je elja.Pogledala je oak sobe u kom je ranije stajao francuski sat kao ponos idika kue; taj oak je sad prazan.

Evnuh se ponovo pojavio s prilikom odevenom u crno. ena je bilaneobino visoka i njen prost nain odevanja, dranje i ono to se moglozakljuiti po njenoj grai i veliini stopala ispod duge odore, govorilo jeda nije dama i da verovatno uopte nije ena iz grada. Srebrni noviiuiveni u njen veo i sam stil vela, neproziran, crn i obavijen preko celoglica, bio je stil beduina iz Istone pustinje, osim to su beduinke bile sitnei mrave. Nafisa nikada nije videla enu ovakve grae, osim kod retkihena iz afrikih plemena s gornjih obala Nila. ena se poklonila i stalakraj stepenica, bez rei.

Hajde, majko, pozva je Nafisa s blagim nestrpljenjem, sada si meuenama, moe da skine veo. ta eli?

ena se ponovo poklonila i pokazala na slukinje i evnuha,nagovestivi da eli da razgovara s Nafisom nasamo.

De, de, preteruje. Nafisa uzdahnu. Pucnula je prstima i otpustila

poslugu. Dobro, dakle, ali budi kratka, imam malo vremena.ena je koraknula napred i proaputala neobinim, visokim glasom.

Ono to imam da kaem je samo za vae ui. Donosim vam vesti odvaeg mua.

Ti?, Nafisa frknu. Ko si ti?Rei u vam redom. Jesu li vam se Francuzi obratili u vezi sa uslovima

za Murad-bega? Visoki glas pue kao falset.Nafisa se ukoi i hladnoa joj prostruja venama. Smesta e mi rei ko

si, inae u vikati, a zna da su moji evnusi odmah ispred vrata.ena podie ruku, dlanom okrenutim nagore da je zaustavi, a onda jojprie. Otkriu se, ali molim vas da ne viete. Nemam nameru da vam


41/241

naudim. Glas joj vie nije bio visoki falset. Skinula je veo i al i otkrilasvetlu bradu proaranu sedim dlaicama i prodorne plave oi napotamnelom licu.

Nafisin ok i uznemirenost povukoe se pred udom kad je prepoznala

oveka pred sobom. Elfi-bee?!. Pogledao je preko ramena prema vratima. Oprostite mi to samdoao na ovaj nain. Kada bi me Frande uhvatile unutar gradskih zidina,istog trena bi me ubili. Maska je bila jedini nain da proemneprimeen. inilo se da mu je njegov sraman izgled vie smean negoponiavajui. Mnogo je ljudi na ulicama koji bi me prijavili radi nagraderaspisane za moju glavu.

Diskretno se okrenuo kada je Nafisa zgrabila svileni al s prozorskogsedita i obavila ga oko glave i ramena.

Dobro je videti te ivog i zdravog, Elfi-bee. Donekle se pribrala. Pogradu su irene glasine da si naao utoite kod beduina, da si vien uZapadnoj pustinji, ali takoe i da pljaka francuske konvoje na istoku, aonda opet da si vien na severu sa Ibrahim-begom u blizini sirijskegranice. Neki izvetaji su ak govorili da si vien kako ide peke s lavomna uzici. ovek ne zna u ta da veruje, a u ta ne.

Sve je istina - ak i to za lava. Bio sam stalno u pokretu, nisam proveodve noi na istom mestu. Osnovao sam dva pozadinska logora sa

Abadima u Istonoj pustinji i drugi u oazi Kaeda u Libijskoj pustinji.Kod Beduina? Zar se njima moe verovati?

Videemo. Oni imaju svoj oseaj asti; kada prime stranca, celo pleme,svaki mukarac, ena i dete, stajae iza svoje zakletve do smrti. Alinijedan pridolica ne moe da im veruje u potpunosti. A Murad?Kakve su vesti o njemu?

Murad-beg je krenuo na jug i dri se na korak ispred Franda.Magajon je jue bio kod mene - s Rozetijem. Sve sami osmesi i

komplimenti, kao da se nita nije promenilo. Rozeti, bivi konzul i dugostanovnik Venecijanske etvrti, bio je poverenik njenog mua i poseivaoih je skoro isto toliko esto kao i Magajon. Pre nego to su jue otili,sveano je uruila - sa osmehom i naklonom glave - francuski satMagajonu kao deo otkupa koji su traili da plati. Napaeni izraz nanjegovom licu bio je kratki tren zadovoljstva koji je dobila iz togponiavajueg susreta.

Rozeti je rekao da su ovlaeni da ponude Muradu provinciju Girge

sve do prvog katarakta Nila, ali da on zauzvrat prizna suverenostFranda i plaa porez na zemlju. Daju mu da zadri ne vie od petstokonjanika. Drugim reima, bie oporezovani poljoprivrednik pod


42/241

Frandama. Odgovorila sam da najpre moram da ujem neku vest odsvog mua.

Sigurno jo nisu uli vesti iz Aleksandrije. Ni njihov glavni generalBonaparta jo nije uo vesti, poto je na severu u poteri za Ibrahim- -

begom.O kakvim vestima govori?Iznenada je zastao i navukao veo preko lica, podigavi prst.Ona je ula svog evnuha ispred vrata. Gospodarice, zvali ste me?Ne, ne jo. Pozvau te za nekoliko minuta.Moram da pourim. Elfi spusti veo. Francuska flota je sino

unitena u aleksandrijskom zalivu; bez nje su zarobljeni u Egiptu. Bio samsa Ibrahim-begom blizu sirijske granice i uspeli smo da odbijemoBonapartinu konjicu - na konjima ne mogu da se mere s mamelucima,tako da moraju da se uzdaju na svoju veliku prednost u peadiji iartiljeriji, ali one ih usporavaju. Ibrahim-beg je uspeo da pobegne u Sirijus celim plenom iz Mekinog karavana. Svakako e nastaviti premaIstanbulu i traiti pojaanje od sultana. Englezi su saveznici Porte i ako ihzamoli da mu priteknu u pomo, to e biti taman zgodan izgovor da seumeaju. Sad nije vreme da Murad-beg prihvati uslove predaje. Na tosam doao da vas upozorim. Odugovlaite koliko god moete. Iznesiteprotivponudu u Murad-begovo ime, ponudite im novac u zamenu za

evakuaciju. Sada moram da idem.Zato si doveo sebe u opasnost i lino doao ovamo? Zato nisi poslao

izaslanika?Mogu da rizikujem na svoj raun, ali ne na va. Nema nikoga kome

bih mogao da verujem da nas ne bi izdao ako bi ga uhvatili. Potpuno jepokrio lice i glavu i stao pred Nafisom kao beduinka pokrivena velom.Da ponovo vidim vae lice u dobrom zdravlju, sit Nafisa.


43/241

Poglavlje 5

BANKET

UNIVERZALAN OVEK, SA STRAU, ZNANJEM I DAROM ZA UMETNOST,DRAGOCENJEUDALEKOJZEMLJI,SPOSOBANDASVESTVORISVOJIMRUKA-MA,DASTVARASVEUMETNOSTIFRANCUSKEUPUSTINJIARABIJE.

Napoleon Bonaparta o Nikoli aku Konteu, u svojim memoarimanapisanim na Svetoj Jeleni. (E-F. omar, Cont, sa vie etses oeuvres, Impr.Korbijer i ugen, Alenson, 1937, str. 7)

Zejna je ovla liznula ruku svoje lutke i slatkoa eera zagolicala joj jeezik. Ovo e biti poslednja godina da dobija lutku od eerne paste za

prorokovo roenje, pomislila je s jednakom merom aljenja izadovoljstva: ipak je sada, kako je gunala svojoj majci, bila devojka zaudaju, a ne vie dete. Ipak, potajno se radovala veoma lepoj lutki, s crnimoima nacrtanim na bademastom belom licu, oko koje se irila ruiastasuknja na falte. Samo pre nekoliko dana inilo se da ove godine nee biti

Mulid lutaka, kao ni konja od eerne paste za njenog brata. Nikome nijebilo do slavlja dok su Francuzi okupirali Kairo i dok je toliko porodica ugradu bilo u alosti za mrtvima. Ali onda su Frande donele ferman da ese Mulid slaviti kao i obino, kao i ceremonija izlivanja Nila; da e bitikanjeni trgovci koji ne otvore i ne okite svoje radnje, i esnafi koji neorganizuju paradu.

Nije pomisao na parade i muziare, dervie i plesae uzbuivala Zejnudo te mere da nije mogla da spava: razlog je bila pomisao da e videtiletei brod Franda. Okaili su plakate po celom gradu na kojima je pisaloda e, posle godinje ceremonije izlivanja Nila i posle Mulid parade,pokazati specijalni letei brod koji moe da leti preko kua i drvea igradskih zidova i ko zna moda i preko samog Crvenog mora; letei brodu kome ljudi mogu da lete iznad oblaka kao na arobnim ilimima izHiljadu i jedne noi.Francuzi su tvrdili da koriste ove brodove u bitkamada pijuniraju i poraze svoje neprijatelje. Vojnici su delili plakate,itampane njihovim arapskim slovima, i najavljivali ogromnu leteumainu koju

Nagibova Kci - Samia Serageldin

Documents

Transcript of Nagibova Kci - Samia Serageldin