NAFTA U ŽIVOTNOJ SREDINI

PROFESOR: Đurđa Kerkez

ASISTENT: Dunja Rađenović

STUDENT: Kovač Jovana

1.NAFTA

Sirova nafta je smeša različitih ugljovodonika, pretežno parafinskih iz homolognog niza alkana, odnosno viših članova tog niza, zatim naftenskih ugljovodonika- cikloalkana, aromatičnih ugljovodonika i drugih organskih jedinjenja. Nafta nastaje od belančevina , ugljenih hidrata i masti i od ostataka niskorazvijenih biljnih i životinjskih planktona i bakterija koje su živele u vodi.

2. NASTANAK NAFTE

Danas preovladava mišljenje da je nafta nastala od masnih i voštanih supstanci i različitih sitnih žiotinjskih i biljnih morskih organizama- planktona.

U sredini siromašnoj kiseonikom počelo je zbog delovanja anaerobnih bakterija, razaranje belančevina i drugih lako raspadljivih organskih materija. Otpornije masne i voštane supstance gomilale su se onda u obliku mulja. Pod pritiskom zemljanih slojeva, i kod nešto povišene temperature, mast se pretvarala najpre u prabitumen, a onda u naftu.

Takođe postoji mišljenje da nafta potiče iz neispitanih i nedovoljno poznatih dubina. Nafta može da se nađe u vulkanskim područjima i u pukotinama litosfere na dnu Indijskog okeana.

3. SASTAV NAFTE

Nafta je smeša velikog broja ugljovodonika (od 95-98%), a ostatak su uglavnom kiseonična, sumporna i azotna jedinjenja.

Ugljovodonici u nafti mogu biti pretežno parafinski ili aciklični. Parafinski ugljovodonici mogu biti normalnog ili račvastog niza. U nekim naftama veći je sadržaj aromatičnih ugljovodonika s jednim ili više prstenova. Nezasićenih ugljovodonika, olefina, ima samo ponekad i to vrlo malo.

U hemijskom sastavu dominiraju ugljenik i vodonik, dok kiseonika, sumpora i azota ima u relativno manjim količinama.

To je gusta tečnost, tamne boje i neprijatnog mirisa.

Pratilac nafte u njenim nalazištima je zemni gas.

5. DOBIJANJE NAFTE

Nafta izbija na mnogim mestima sama iz zemlje. Ovakva prirodna vrela nisu nimalo važna za proizvodnju nafte. Velike količine nafte dobijaju se danas u svetu iz dubljih slojeva zemlje izlivanjem (eruptiranjem) iz bušotina na principu arteških bunara. Kada se bušenjem dospe do mesta gde se nalazi nafta, ona pod pritiskom gasova izbija na površinu. Ukoliko je pritisak gasova nedovoljan, nafta se crpi pumpama i sistemom cevi (naftovodom) odvodi do mesta prerade (rafinerije). U nekim nalazištima nalazi se samo prirodni gas, uz neznatne količine nafte (suvo nalazište), dok se u takozvanim vlažnim nalazištima zemni gas nalazi iznad nafte..

Eksplotacija i celokupan proces prerade nafte obuhvata sledeće faze:

1. Geološka i geofizička istraživanja (uslovi za eksplotaciju, sastav stena, procena o dubini i kvalitetu nalazišta i sl.).

2. Prethodno- istražno bušenje (čišćenje terena, bušenje manjih, plićih bušotina).

3. Eksplotaciono (glavno) bušenje (podrazumeva nekoliko sistema za napajanje energijom, sistem obloga, sistem pumpi, rotaciona oprema).

4. Dobijanje nafte iz bušotine-može biti:

primarno (eruptivno) nalazište

sekundarno-upumpavanje vode ili vodene pare produžava se eruptivno dejstvo

tercijalno-ubacivanjem hemikalija ili pregrejane pare smanjuje se viskozitet nafte čime se

olakšava eksploatacija.

5. Grubo čišćenje i obrada za transport.

6. PRERADA NAFTE

Nafta se prerađuje u rafinerijama. Prerada nafte se sastoji iz 3 faze: primarna prerada sekundarna prerada dorada

1. Preradom 80% odlazi na goriva, a 20% na masti, ulja, petrol, koks.

2. Sekundarna prerada ima dva postupka i cilj je da se ovom preradom dobiju ugljovodonici kojih nema, kako bi se poboljšao kvalitet:– Krekovanje, proces cepanja viših ugljovodonika na povišenoj temperaturi i pritisku uz katalizatore.– Reforming proces, dobijaju se benzini većeg oktanskog broja.

3. Dorada, služi da se proizvodima iz primarne i sekundarne prerade dodaju aditivi (antikorozivne, antidetonatorske, antioksidacione supstance i organske boje).

Osnovna operacija u preradi nafte je frakciona destilacija. Glavne frakcije koje se dobijaju destilacijom nafte jesu:

Benzin (50-200 °C), koji se koristi kao gorivo za motore i kao rastvarač; Petroleum- “gas” (150-250 °C) , koji je nekada upotrebljian isključivo za osetljenje, a danas se

upotrebljava kao gorivo za mlazne motore i traktore; Gasno (dizel) ulje (180-360 °C) , koje služi kao gorivo za dizelmotore, za čišćenje mašina, za

loženje u brodovima i uopšte kao tečno gorivo; Ulja više tačke ključanja (oko i preko 350 °C), koja se upotrebljavaju za podmazivanja i za

loženje (mazut); Asfaltni ostatak (bitumen), koji se upotrebljava za proizvodnju duvanih asfalta-bitumena ili

kao gorivo;

Aparatura za određianje toka destilacije benzina i petroleuma

7. UTICAJ NAFTE NA ŽIOTNU SREDINU

Uticaj nafte na životnu sredinu se često opisuje kao negativan, zbog toga što je nafta toksična za skoro sve oblike života kao i zbog toga što može uticati na klimatske promene. Nafta se prožima kroz praktično sve aspekte današnjeg života, naročito kada je u pitanju transport i grejanje domova i drugih objekata.

Klimatske promene:

Sagorevanje velikih količina nafte dovodi do stvaranja velikih količina ugljen dioksida koji zadržava toplotu u našoj atmosferi. Takodje, neka organska jedinjenja, kao što je na primer metan koji se oslobađa prilikom bušenja nafte, zadržava toplotu puno efikasnije od ugljen dioksida. Čađ sprečava sunce da dopre do zemlje, što može dovesti do hlađenja zemljine atmosfere.

Kisele kiše:

Visoke temperature koje se stvore prilikom procesa sagorevanja nafte dovode do oksidacije azota koji se nalazi u vazduhu u blizini pri čemu se stvara azotsuboksid, koji se zajedno sa sumpordioksidom iz sumpora iz nafte, meša sa vodom u atmosferi i dovodi do kiselih kiša. Kisele kiše obično su kobne za drveće, jezera i život u njima. Kisele kiše dovode do ubrzane korozije mašinerije i dovode do postepenog propadanja arheoloških nalazišta

Izduvni gasovi:

Kada nafta ili naftni derivati sagorevaju, proces sagorevanje nije kompletan. To znači da se pri tom procesu, osim vode i ugljen dioksida, stvaraju dodatna jedinjenja koja su toksična. Primeri ovih jedinjenja su ugljen monoksid i metanol. Osim toga, čestice čađi zagađuju pluća ljudi i životinja i dovode do srčanih problema ili čak smrti jer je čađ kancerogen.

Naftne mrlje:

Naftne mrlje predstavljaju još jedan oblik zagađenja životne sredine i one nastaju kada se nafta prolije u životnu sredinu, naročito u vodenu površinu. Termin naftne mrlje se najčešće koristi u slučaju kada se nafta prolije u okean ili priobalne vode, međutim mrlje se mogu pojaviti i na kopnu. Najčešće su posledica izlivanja sirove nafte iz tankera, naftnih platformi i bušotina. Naftnim mrljama se takođe smatraju i mrlje od rafinisanih naftnih proizvoda i njihovi nusproizvodi, mrlje od teških goriva koje koriste veliki brodovi ili mrlje od bilo kakvih otpadnih ulja. Prolivena nafta prodire do kože ptica i sisara, čime ograničava njihovu sposobnost da se zaštite od različitih promena temperature i umanjuje njihovu sposobnost da plutaju na vodi. Čišćenje i oporavak od naftnih mrlja je težak proces i zavisi od mnogo faktora. Neki od tih faktora su vrsta prolivene nafte, temperatura vode (koja utiče na isparavanje i biodegradaciju), i tip obale i plaže. Proces čišćenja može da potraje nedeljama, mesecima ili čak godinama.

8. METODE ČIŠĆENJA NAFTE

Postoje 4 glavne metode za čišćenje:

1. Ostaviti naftu da se sama razloži prirodnim putem;

2. Ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za upijanje;

3. Koristiti disperzante za razlaganje nafte i ubrzavanje prirodne biorazgradnje;

4. Ubacivanje bioloških supstanci u naftnu mrlju radi ubrzanja biorazgradnje;

Danas je najkorisnija metoda biorazgradnje, jer se nafta, kao i druge prirodne materije, razgrađuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO2, voda i biomasa. Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda za uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu. Nažalost, mnoge naftne kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje. Problem zagađenja voda naftom i njenim derivatima svakim danom je sve prisutniji. Neželjeni incidenti koji donose ogromne štete okolini događaju se prilikom vađenja, transporta, obrade i spremanja nafte. Kako bi se sprečile neželjene  posledice koje takva zagadjenja mogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za naftna preduzeća

9. ZAKLJUČAK

Nafta i naftna postrojenja su sve veći izvor zagađenja u celom svetu. Dovode do uništavanja svih vidova ekosistema. Predstavljaju opasnost po život kako za biljke i životinje tako i za ljude. Mogu dovesti do ekološke katastrofe prilikom vadjenja, transporta, obrade i korišćenja nafte, bilo da se radi o nastalom otpadu ili slučajnim havarijama. Dovode do hroničnog oboljenja ptica a samim tim i njihovog izumiranja, dok godišnje na tone riba ugine zbog izlivanja nafte. Ljudi još nemaju potpunu svesnost koliko je nafta štetna za ceo svet, a naročito za vodeni ekosistem. To bi se moglo promeniti kada bi počeli više da koriste čistije vidove energije kao što su zemni gas i biodizel.

Literatura

https://sr.wikipedia.org/sr/Uticaj_naftne_industrije_na_%C5%BEivotnu_sredinu

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B0%D1%84%D1%82%D0%B0

http://beleske.com/prerada-nafte-i-njeni-proizvodi/

Dr Božo Dalmacija, Praktikum iz hemijske tehnolohije, Prirodno-matematički falultet institut za hemiju, Novi Sad, 1995