Nacionalizam u arheološkoj

teoriji i praksi

Doc. dr. Predrag Novaković, Oddelek za arheologijoFilozofska fakulteta, Univerza v Ljubljani

1850 1900 1950 1970 2000Univerzalna historija, arheologija čovečanstva

ANTIKVARSKI PRISTUPkultura kao razvojna fazatriperiodni sistem, tipologija, relativna kronologija, difuzionizam

LANDESKUNDE (Domoznanstvo) antropogeografska

arheologija

ANTROPOLOŠKI PRISTUPrasizam, pasivne / aktivne rase, funkcionalizamrani evolucionizam, kulturni krugovi neo-evolucionizam

Historizirana arheologija(kulturno-historijska paradigma):

ARHEOLOGIJA KULTURA: kultura metafora nacionalne države, difuzionizam, karte distribucija, historijski procesi kulturnih promjena (migracije, invazije...)

Anti-historijska (procesna arheologija)

kultura ekstrasomatski sistem adaptacije na okolinu

Post-procesna

post-moderna teorija kulture

IMPERIALIZAM

NACIONALIZAM

GLOBALIZAM

ARHEOLOGIJE SVETA

KOLONIALIZAM /NEOKOLONIALIZAM dominacija Zapada

4 glavna područja djelovanja nacionalizma u arheologiji (M. Díaz Andreu in T. Champion, 1996, 5-6):

a) historično oblikovanje nacionalnog identiteta,

b) oblikovanje nacionalne države in institucionalizacija arheologije,

c) oblikovanje javne pretstave o arheologiji

d) uloga koju dobija arheologija, da kao pomoćna odnosno empirička znanost doprinosi i utemeljuje konstrukcije lingvističkih, etničkih in rasnih konstrukta o nacionalnom identitetu.

Francuska politička filozofija iluminizma i njena revolucionarna ideologija utemeljuju narod kao najvišeg političkog suverena, a nemačka idealistička filozofija historije (prije svega J.G. Herder takvu političko-filozofsku definiciju nadopunjuje konceptom nacionalnega duha (Volksgeist) odnosno karaktera kao temeljne duhovne supstance, koja nužno prožima sve oblike eksistencije nacije.

“Narod je tu pred svim drugim; on je izvor svega. Nastaje iz samog prirodnog prava, i prednjim i iznad njega postoji samo prirodno pravo. Narod nikada ne istupa iz prirodnog stanja. On je u njemu već samo po tome što postoji u svim svojim mogućnostima. Njegova volja je uvijek zakonita; on sam je zakon.” (Abbé Sieyes, Qu’est-ce que le tiers état, 1789; cf. Mayer 1991, 110).

J.G. Herder (Ideen zur Philosophie der Geschichte der Menschheit , 1784-1791) postavijo temelje romantičkoj filozofiji nacionalizma, po kojoj je narod prirodna kategorija odnosno da je “najprirodnije stanje društvene eksistencije država sa jednim narodom in jednimnarodnim karakterom”.

“Prve, izvorne in istinski prirodne granice država su bez sumnje njihove unutrašnje granice. One koji govore isti jezik I i koje povezuju brojne nevidljive priorodne veze koje izviru izdavnog vremena još prije pojava umjetnosti, ti se međusobno razumiju i imaju moć da se sve bolje i bolje razumiju – upravi ti spadaju zajedbo u nedjeljivu i prirodnu cjelinu....Takose je i udružio njemački narod pomoću zajedničkog jezika i načina mišljenja, i sa time se i jasno razlikovao od drugih naroda srednje Evrope, kao zid koji razdvaja različite rase.” (cf. J.G. Fichte, To the German nation, 1806. V: Modern History Sourcebook: Fichte: To the German Nation, 1806; http://www.fordham.edu/halsall/mod/1806fichte.html).

G. Kossina’s Siedlungsarchäologie

Gustaf Kossina (1858-1931), German prehistorian, Berlin University. • Die deutsche Vorgeschichte, eine hervorragend nationale Wissenschaft (1912);

• Die Herkunft der Germanen. Zur Methode der Siedlungsarchäologie (Mannus-Bibliothek 6, 1911);

• Altgermanische Kulturhöhe. Eine Einführung in die deutsche Vor- und Frühgeschichte (1935);

• Ursprung und Verbreitung der Germanen in vor- und frühgeschichtlicher Zeit. (3. Aufl., 1936).

"Prähistorie ist die Wissenschaft der Analphabeten, ihre Forschung ist ein Arbeitsgebiet für Landspastoren und pensionierte Offiziere." (T. Mommsen 1911)

Lex Kossinae:

Scharf umgrenzte archäologische Kulturprovinzen decken sich zu allen Zeiten mit ganz bestimmten Völkern oder Völkerstämmen (Kossina, Die Herkunft..., 1911).

+Cultural continuity = Ethnic continuity

1. POSTULATJasno ograničene kulturne

provincije prekriaju se sa konkretnim plemenima odnosno narodima.

(Postulat temelji na predpostavci da imasvaki narod odnosno pleme etnički specifičnu materialnu kulturu koja ga razlikuje od ostalih; i da prostorskarazprostranjenost oblika takvematerialne kulture odražava teritorijkoji je poselio konkretan narod. Promjene u prostorski distribucijikroz vrijeme ukazuju na fizičk migracije naroda).

2. POSTULATKulturni kontinuitet znači etnički

kontinuitet.(Postulat utemeljuje možnost studija

etnogezei. Ako je kulturni razvojmaterialne kulture (oblika artefaktov, ukrasa itd.) kontinuiran, ne prekidaju ga “strani ” oblici, onda i etnički razvojkontinuiran. Tako je moguća tzv. retrogradna analiza.

(Ströbel R., Unseres Volkes Ursprung. 5000 Jahre nordisch-germanische Kulturenentwicklung, Berlin 1935)