N E T E H N I Č K I R E Z I M E - Насловна · 2017-10-11 · Biljna i stočarska...

N E T E H N I Č K I R E Z I M E

O P E R A T E R “HRANA PRODUKT” DOO Salaš Noćajski

direktor, Goran Stanković

MD PROJEKT INSTITUT DOO Strana 1 od 31

SADRŽAJ:1. O zahtevu ………………………………………………………………………………..…….… 31.1. Podaci o operateru …………………………………………………….……………….………. 31.2. Podaci o odgovornom licu ……………………………………………………...……………… 31.3. Podaci o postrojenju …………………………………………………………...………………. 31.4 . Nacionaln areferentna mreža …………………………………………………………….……. 32. Opis područja i lokacija postrojenja ……………………………………………………….…. 32.1. Makrolokacija …………………………………………………………………………….….… 32.2. Mikrolokacija ………………………………………………………………………………….. 42.3. Naseljenost i koncentracija stanovništva …………………………………………………....…. 42.4. Klimatske karakteristike područja ……………………………………………………….…..… 52.5. Orografija terena, geološke i hidrogeološke karakteristike zemljišta …………………………. 62.6. Hidrografske i hidrološke karakteristike ………………………………………………..…..... 102.7. Flora, fauna, prirod. vrednosti, retke i ugrožene bilj. i životinj. vrste, staništa i vegetacije ….. 102.8. Arheološka nalazišta, zaštićena prirodna i kulturna dobra ………………………………...…. 103. Opis lokacije svih zgrada, objekata i njihovih aktivnosti u okviru područja(prema priloženoj skici 1 : 1000 ili 1 : 5000) …………………..………………………...……... 104. Informacija o povezanosti lokacije sa infrastrukturom administrativnog regiona i/ililokalne samouprave ……………………………………………………………………………… 125. Upravljanje zaštitom životne sredine ………………………………………………………... 125.1. Politika zaštite životne sredine ……………………………………………………………….. 125.2. Sistem upravljanja zaštitom životne sredine …………………………………………………. 135.3. Izveštavanje ……………………………………………………………...…………………… 136. Korišćenje najbolje dostupnih tehnika …………………………………………………….... 146.1. Opis postrojenja, proizvodnog procesa i procesa rada ……………………………………….. 146.2. Podaci o najboljoj dostupnoj tehnici koja je korišćena za procenu procesa …………………. 187. Korišćenje resursa …………………………………………………………………………….. 187.1. Sirovine, pomoćni materijali i drugo …………………………………………….………….... 187.2. Energija ……………………………………………………………………………………….. 197.3. Voda ………………………………...………………………………………………………... 198. Emisija u vazduhu …………………………………………………………………………….. 198.1. Tačkasti izvori emisije zagađujućih materija …………………………...……………………. 208.2. Difuzni izvori emisije zagađujućih materija ………………………………………………….. 208.3. Emisija u vazduhu koja potiče od materija koje imaju snažno izražen miris ……………….... 208.4. Uticaj emisije zagađujućih materija na ambijentlni kvalitet vazduha ………………………... 218.5. Kontrola i merenje ……………………………………………………………………………. 218.6. Izveštavanje …………………………………………………………………………………... 219. Emisija štetnih i opasnih materija u vode ………………………………………………….... 229.1. Otpadne vode …………………………………………………………………………………. 229.2. Postrojenje za tretman otpadnih voda ……………………………………………………….... 229.3. Emisija otpadnih voda ……………………………………………………………………...… 229.4. Uticaj na kvalitet otpadnih voda …………………………………….………………………... 239.5. Kontrola i merenje ……………………………………………………………………………. 2310. Zaštita zemljišta i podzemnih voda …………………………………………………………. 2311. Upravljanje otpadom ………………………………………………...……………………… 2312. Buka i vibracije ………………………………………………………………………………. 2413. Procena rizika od značajnih udesa ………………………………………...……………….. 2614. Definicija prestanka rada postrojenja …………………………………………………….... 27


1. O zahtevu

Operater “HRANA PRODUKT” DOO ZA PROIZVODNJU I TRGOVINU SALAŠNOĆAJSKI podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole za rad postojećeg postrojenja, farmeza tov živine, prema Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (“Sl.gl. RS” br. 135/04 i 25/15), Uredbi o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisanadozvola (“Sl. gl. RS” br. 84/05) i Uredbi o utvrđivanju programa dinamike podnošenja zahteva zaizdavanje integrisane dozvole (“Sl. gl. RS” br. 108/08) određena za tovljenje živine, sa više od40.000 mesta za živinu.

1.1. Podaci o operateru

Naziv: HRANA PRODUKT DOO ZA PROIZVODNJU I TRGOVINU SALAŠ NOĆAJSKI

Sedište: Sremska Mitrovica, Salaš Noćajski, Stojana Čupića bb

Adresa: Salaš Noćajski, Stojana Čupića bb

Broj telefona/faksa: 022 65 00 33; 022 65 09 88

E-mail: [email protected]

Matični broj: 08286019

Šifra delatnosti: 1091 - proizvodnja gotove hrane za domaće životinje

1.2. Podaci o odgovornom licu

Ime i prezime Goran Stanković

Funkcija Direktor i vlasnik

Broj telefona 063 503 670

E-mail [email protected]

1.3. Podaci o postrojenju

Naziv: “FARMA ZA TOV ŽIVINE”

Adresa: Mladenovac, Kovačevac, Mirinačka 2

Broj telefona: 011 82 13 980

e-mail: [email protected]

1.4. Nacionalna referentna mreža

Postrojenje “FARMA ZA TOV ŽIVINE” operatera “HRANA PRODUKT” DOO SalašNoćajski nalazi se na katastarskoj parceli br. 5497/3 KO Kovačevac, opština Mladenovac.Geografske koordinate na kojima je smešten projekat su: 44° 25' 15,49" N i 20° 44' 29,83" E (izvor:Google Earth)

2. Opis područja i lokacija postrojenja2.1 Makrolokacija

Teritorija opštine Mladenovac, jedne od sedamnaest gradskih opština u gradu Beogradu,nalazi se u severnom delu niske Šumadije, na nadmorskoj visini od 113 do 518 m i obuhvata većideo sliva rečice Veliki Lug, leve pritoke Kubršnice, sa perifernim planinskim područjem Kosmaja


na zapadu. Opština Mladenovac je okružena teritorijama opština Sopot, Grocka, Smederevo,Smederevska Palanka, Topola i Aranđelovac.

Područje opštine Mladenovac zauzima površinu od 339 km2 i predstavlja privredno-demografski reon koji raspolaže odličnim prirodnim i ekonomskim uslovima za razvoj biljne,voćarske i vinogradarske proizvodnje. Biljna i stočarska proizvodnja prvenstveno se ogledaju uproizvodnji sirovina i zasnivaju se na oko 27.000 ha obradivog zemljišta i na već izgrađenimkapacitetima (objektima). U privatnom vlasništvu nalazi se značajan broj objekata - 119 minigovedarskih farmi, 33 farme živine, 12 privatnih preduzeća za preradu mesa - od kojih je po obimuprerade najznačajnije PP "Damnjanović" i 9 industrijskih pekara i pekarskih radnji.

2.2. Mikrolokacija

Projekat je smešten u jugoistočnom delu ruralnog naselja Kovačevca, od čijeg centra jeudaljen 1,7 km. Od centa Mladenovca projekat je udaljen oko 4,5 km (vazdušna linija).

Neposrednu okolinu postrojenja čine poljoprivredna gazdinstva (placevi sa ekonomskim istambenim objektima) i poljoprivredne površine naselja Kovačevac.

Na severnoj strani farma se graniči sa parcelom sa voćnjakom i sa parcelom poljoprivrednoggazdinstva sa stambenim i ekonomskim objektima. Udaljenost stambenog objekta od ograde farmeje 3,5 m. Najbliži objekat farme (pomoćno-ekonomski objekat) se nalazi na rastojanju od oko 10 mod najbližeg objekta poljoprivrednog gazdinstva, a objekat broj 3 koji se koristi za uzgoj brojlera jena rastojanju od oko 30 m.

Na strani severoistok i istok se nalazi Mirinačka ulica. Preko puta ulice je poljoprivrednozemljište i poljoprivredno gazdinstvo sa stambenim i ekonomskim objektima. Prvi objektipoljoprivrednog gazdinstva do puta su staje za krupnu stoku i od najbližeg objekta (objekat 3) suudaljeni 20 m. Stambeni objekat poljoprivrednog gazdinstva je od od najbližeg objekta farme(pomoćno-ekonomski objekat) na rastojanju od oko 30 m, a od najbližeg objekta za uzgoj brojlera(objekat 3) na rastojanju od oko 35 m.

Na strani jug-jugoistok u neposrednom okruženju je parcela sa voćnjakom, a u širemokruženju je stambeni objekat. Najbliži objekat sa južne strane je na rastojanju od oko 65 m odnajbližeg objekta farme (objekat 1).

Na strani zapad-jugozapad je Donjoškolska ulica, preko puta koje su stambeni objekti sapoljoprivrednim gazdinstvima.

Sa severozapadne strane farma se celom dužinom graniči sa lokalnim asfaltiranim putem sakoga je i ostvaren pristup Postrojenju. Sa druge strane puta su poljoprivredna gazdinstva sastambenim i ekonomskim objektima.

2.3 Naseljenost i koncentracija stanovništva

Opština Mladenovac po popisu iz 2011. god. ima 53 050 stanovnika (Izvor: Republičkizavod za statistiku).

Po rezultatima popisa iz 2011. Kovačevac ima 4208 stanovnika, sa prosečnom starošćustanovništva koja iznosi 40,3 godina (39,8 kod muškaraca i 40,8 kod žena). Prosečan broj članovapo domaćinstvu je 3,56. (Izvor: Republički zavod za statistiku).


2.4. Klimatske karakteristike područja

Na osnovu merenja klimatskih parametara u periodu dužem od 100 godina u opštiniMladenovac vlada umereno-kontinentalna klima. Prosečna godišnja temperatura je 11 °C. Prosečnagodišnja količina padavina je oko 649 mm/m2 .

Za analizu klimatskih odlika korišćeni su rezultati osmatranja klimatskih elemenata nanajbližim meteorološkim stanicama: Smederevska Palanka (121 m.n.v) i Bukovička Banja-Aranđelovac (265 m.n.v). Za analizu padavina korišćeni su rezultati pet kišomernih/ padavinskihstanica.

Temperature vazduha

Analiza temperatura vazduha vršena je za referentni osmatrački period 1961/90. godine.Srednji mesečni minimumi temperatura vazduha su u januaru a maksimumi u julu, sa amplitudomod 20,5 (Smederevska Palanka), odnosno 19,6oC (Bukovička Banja). Vertikalni termički gradijentizmeđu ove dve stanice iznosi na prosečnom godišnjem nivou manje od 0,3oC/100 m i veći je uletnjim (0,40-0,50) nego u zimskim mesecima (0,00-0,15oC/100 m).

Srednje mesečne i godišnje temperature vazduha (u oC)

Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII God.S. Palanka -0.4 2 6.3 11.5 16.3 19.3 20.9 20.4 16.6 11.2 6.2 1.6 11B. Banja -0.6 1.8 5.8 11 15.6 18.6 20.2 19.8 16.1 10.9 5.9 1.6 10.6

S obzirom na vrednosti termičkog gradijenta i hipsometrijske odlike područja, može sepredpostaviti da najveći deo istraživanog područja ima temperature vazduha upravo u rasponuprosečnih vrednosti sa meteorološke stanice S. Palanka i meteorološke stanjce B. Banja, odnosnoda prosečna godišnja temperatura iznosi 11 °C.

Apsolutni maksimum temperatura vazduha (u oC) sa datumom pojave

Stanica I II III IVB. Banja 18.5 31 1965 23.0 22 1966 27.7 24 1977 30.2 24 1968S. Palanka 18.6 31 1965 23.4 23 1977 28.3 24 1977 31.2 5 1989

Stanica V VI VII VIIIB. Banja 36.0 30 1969 37.0 15 1972 39.0 26 1965 39.0 12 1961S. Palanka 34.4 16 1969 36.0 26 1982 41.3 6 1988 39.2 18 1963

Stanica IX X XI XIIB. Banja 35.6 14 1987 30.0 1 1961 26.2 16 1963 21.3 17 1989S. Palanka 37.4 15 1987 30.0 17 1973 28.0 1 1990 19.8 30 1970

Apsolutno maksimalne temperature vazduha u analiziranom periodu zabeležene su 6. jula 1988. godine u Smederevskoj Palanki (41,3oC) i 26. jula 1965. godine (kao i 12. avgusta 1961) u Bukovičkoj Banji (39,0oC). Za potrebe modeliranja efekata eksplozije i požara u konkretnom dokumentu usvajamo kao najvišu temperaturu apsolutno maksimalnu temperaturu vazduha od 41,3oC izmerenu u S. Palanci.

Asolutni minimum temperature vazduha (u oC) sa datumom pojave

Stanica I II III IVB. Banja -23.6 23 1963 -18.4 14 1985 -17.0 1 1963 -3.6 2 1965S. Palanka -30.5 23 1963 -25.7 14 1985 -18.1 13 1971 -5.0 12 1968

Stanica V VI VII VIIIB. Banja -1.1 13 1978 1.0 9 1962 6.4 7 1965 6.0 1 1961S. Palanka -0.8 13 1978 1.5 9 1962 6.5 1 1971 5.1 26 1980

Stanica IX X XI XIIB. Banja -3.5 30 1970 -6.6 30 1971 -16.0 27 1975 -19.2 2 1962S. Palanka -3.3 29 1977 -7.3 30 1971 -16.5 27 1975 -23.6 28 1962


Apsolutno najniže temeprature vazduha osmotrene su istog datuma (23. januara 1963. godine)na obe stanice i to u Smederevskoj Palanci -30,5, a u Bukovičkoj Banji -23,6oC. Znatna razlika uvrednosti apsolutnog minimuma (i to u istom danu), kao i činjenica da je u većini drugih meseciminimum temperatura u Smederevskoj Palanci niži od minimuma u Bukovičkoj Banji, ukazuju daje za pojavu i intezitet ekstremnih zahlađenja manje značajna nadmorska visina od morfološkogsklopa i vlažnosti terena. Apsolutni minimumi julskih temperatura (kao najtoplijeg meseca) iznosilisu 6,5oC u Smederevskoj Palanci i 6,4 u Bukovičkoj Banji.

Ruža vetrova

Za analizu ruže vetrova korišćeni su rezultati osmatranja na prethodno navedenimmeteorološkim stanicama za period 1946-2001. godine

Čestina (u %) i jačina (u Boforima) vetra

StanicaStrane sveta

N NE E SE S SW W NW CBukov. Č 2.5 3.7 8.7 13.3 4.1 9.5 25.6 19.8 12.8Banja J 2,16 2.18 2.52 2.44 2.28 2.52 2.92 3Smed. Č 7.2 4.5 13.6 25.7 2.6 4.8 12.4 18.6 10.6Palanka J 2.28 2.04 2,60 2.48 2.08 1.76 2.32 2.76

Najučestalija vazdušna strujanja u Bukovičkoj Banji su iz zapadnog i severozapadnog pravca,dok u Smederevskoj Palanci vetrovi iz jugoistočnog i istočnog pravca dominiraju nad vetrovima saseverozapada i zapada. Učešće tišina je veće na prvoj stanici u odnosu na drugu. Najveću prosečnujačinu na obe stanice ima severozapadni vetar, ali se zapaža i značajna jačina jugoistočnih,košavskih vetrova. Presudnu ulogu u formiranju ruže vetrova imaju morfološke/orografske odlikepa stoga zaključujemo da je istraživano područje sličnije vrednostima sa meteorološke staniceSmederevske Palanke

Slika 1. Ruža vetrova

Na osnovu ruže vetrova zaključujemo da su najučestaliji vetrovi na području Mladenovca iokoline iz pravca jugoistok.

2.5 Orografija terena, geološke i hidrogeološke karakteristike zemljišta

Glavni oblik reljefa u čijem nastanku su presudnu ulogu imali tektonski pokreti čini samaplanina Kosmaj sa pravcem pružanja jugozapad - severoistok, raščlanjen na nekoliko manjih ilivećih delova: Kovijana (368 m.n.v.), Lupoglav (462 m.n.v.), Veliki (626 m.n.v.) i Mali (Malovan),Kosmaj (vrh Beli kamen: 546m.n.v.) i Košutica (463 m.n.v.). Prevoji i presedline koji odvajaju


navedene morfološke delove Kosmaja, među kojima su najizrazitiji Sedlar (na 403 m.n.v.) - izmeđuLupoglave i Velikog Kosmaja i Ravnine (na 515 m.n.v.) - između Velikog i Malog Kosmaja,takođe, za tektonski predisponirane, mada je njihovo formiranje rezultat regresivne erozije. Sniženi,blago nagnuti teren na istočnoj strani (na potezu Vilino korito - Zmajevac), koji odvaja Košuticu odKosmaja ima karakteristike tektonske udoline. Planinski vrhovi Kosmaja su kupastog oblika napoprečnom profilu i ima dosta strmih strana.

Dolinske oblike na Kosmaju izgradili su vodotoci rečnih mreža Velikog luga, naseveroistočnom, istočnom i južnom delu područja i Turije i Beljanice na severozapadnoj i zapadnojstrani Kosmaja. Doline, ako su formirane na relativno strmim planinskim padinama Kosmaja,imaju klisurast oblik, dok u nižim delovima terena izgrađenog od mekanih i na eroziju manjeotpornih sedimenata imaju koritast oblik sa blago nagnutim stranama i uske aluvijalne ravni. Unajnizvodnijim delovima u blizini ušća u veći, glavni vodotok, aluvijalne ravni se proširuju dostotinak metara, a kod glavnih vodotoka (Lug i Turija) dolinske ravnice dostižu širinu do 750metara (Lug) odnosno preko 250 m (Turija nizvodno od Rogače).Geološki sastav

Prirodni uslovi područja odnose se na geološki sastav i tektonski sklop teritorije.

Rasprostranjenje zastupljenih geoloških tvorevina, stvaranih u pojedinim periodimageološkog razvoja teritorije, obuhvata sledeće tvorevine:

Tvorevine iz doba neogena:

➢ peskovi, peskovite gline i peščari (panon);➢ organogeno-oolitski i peskoviti krečnjaci (donji sarmat);➢ peskovi, peščari, peskovite gline (donji sarmat);➢ krečnjaci, ređe laporoviti peščari i pesak (donji sarmat);➢ gline, peskovi, peščari i šljunkovi (gornji torton);➢ granitmonconiti;➢ apliti.

Tvorevine iz doba krede:

➢ fliš: peskoviti laporci, peščari i krečnjaci (turon-senon);➢ sivi i rumeni peskoviti krečnjaci (alb-cenoman);➢ peskoviti laporci, laporoviti krečnjaci i peščari sa amonitima (alb).

Tvorevine iz doba jure:

• serpentiniti.

Peskoviti i laporoviti krečnjaci - Krečnjaci su pločasti ili slojeviti, ispucali i sa žicamakalcita. U krečnjačkim zonama prisutni su mestimično i krečnjačke breče u vidu debljih ili tanjihslojeva. Ove breče se eksploatišu kao ukrasni kamen u Ropočevu.

Peskovi - najzastupljenije stene Kosmajskog područja koje okružuju masiv Kosmaja ucelosti. Peskovi su različitog granulometrijskog sastava (kvarcni peskovi, vatrostalne gline ilignitski uglovi).

Krupnozrni konglomerati, šarenog krečnjačkog srednjezrnog šljunka konstatovani su nazapadnim planinama Kosmaja u ataru Rogaču.

Kad se morski ili jezerski alumosilikatni mulj osuši i očvrsne postaje glina koja se sastoji odnajsitnijih čestica iz raznih stena i minerala. Čestice su toliko sitne da se pojedine mineralnematerije mogu razlikovati samo mikroskopom. Po hemijskom sastavu ovaj materijal je hidratisanialumosilikat i pripada kaolinskoj grupi. To je često koloidna masa različite boje, najčešće sive,crnkaste, zelenkaste, crvenkaste, što zavisi od prisustva drugih materija. Sve gline imaju osobinu daupijaju velike količine vode, naročito čiste gline i postaju lako savitljive i plastične, ali vodu krozsebe ne propuštaju. Povoljan raspored čestica u glinama čini da izvesne vrste, dok su suve, mogu da


upiju 80% vode. To povlači za sobom znatno povećanje zapremine i gline se nadimaju. Kada dužestoje u vodi, razmekšaju se i pretvaraju u kašastu obično lepljivu masu. Pošto ispuste vlagu putemzagrevanja ili provetravanja, gline smanjuju zapreminu i stoga pri prelazu u čvrsto stanje jakoispucaju.

Pesak nastaje fizičkim raspadanjem stena. U suvom stanju je sipkav i ima velikupropustljivost za vodu. Zemljišta koja sadrže dosta peska dobro su aerisana. Imaju dosta vazduha,ali malo vode. Kako po sastavu, tako i po uticaju na plodnost zemljišta, razlikuju se dve vrstepeskova: silikatni i kvarcni pesak. Kvarcni pesak, koji se uglavnom sastoji od kvarca je inertan,teško se menja te je obrazovanje zemljišta na njemu praktično onemogućeno. Silikatni pesak sadržiodlomke različitih silikastnih minerala, koji se mogu smatrati kao mineralne rezerve koje priprocesu raspadanja mogu da oslobađaju svoje baze. Zemljišta koja se obrazuju na ovim peskovimasu veće plodnosti od zemljišta na kvarcnim peskovima. Na ovom području peskovi su zastupljeni ijavljaju se na terasama pored reka čisti ili izmešani sa glinom, šljunkom i konglomeratima

Kao posledica složenih geoloških, geomorfoloških, vegetacijskih i istorijskih činilaca(delovanja čoveka), na području su se obrazovala različita zemljišta. Pregled zemljišnih tvorevinasačinjen je na osnovu pedološke karte područja Beograda, razmere 1:20.000 i to je trenutnonajpouzdaniji osnov za obradu uslova zemljišta. Na području opštine Mladenovac, zastupljeni susledeći tipovi zemljišta:

smonica; erodirana smonica (plitka); smonica u ogajčavanju; smonica aluvijalna – livadsko zemljište; gajnjača; gajnjača u lesiviranju (u opodzoljavanju); gajnjača lesivirana (opodzoljena); aluvijalni nanos; aluvijalno-deluvijalni nanos; smeđe skeletoidno kiselo zemljište.

Gajnjače sa svojim varijetetima su najrasprostranjenija zemljišta u ovom području, jerprirodni uslovi (klimatske karakteristike, vegetacija, reljef i podloga) favorizuju njihovoobrazovanje. Izrazito dominiraju na području Kosmaja i predstavljaju eutrično smeđe zemljište(Eutrični kambisol). Pripadaju zemljištima A-(B)-C tipa. Humusni A horizont najčešće iznosi 10 -30cm, B horizont je karakteristične smeđe boje i iznosi 60 - 100cm. Ispod njega pojavljuje seprelazni C-horizont, bledožuti karbonatni les ili lesoidna ilovača. Po granulometrijskom sastavuspada u ilovaču i glinovitu ilovaču. Učešće gline i peska varira od mesta do mesta. Udeo gline se popravilu povećava sa dubinom i najveći je u B-horizontu. Vodno-vazdušne osobine gajnjača u punojsu zavisnosti od mehaničkog sastava. Vodni kapacitet se kreće od 20 - 45%. Poroznost gajnjača jerelativno velika u A-horizontu (60%), ali opada u B-horizontu (40%). Reakcija gajnjača varira odslabo kisele, preko neutralne, do slabo alkalne. To su zemljište visoke potencijalne sposobnosti kojarezultira iz bogatstva matičnog supstrata i visoke biološke aktivnosti zemljišta.

Šumovite delove Kosmaja čine različiti varijeteti eutričnih smeđih zemljišta (uključujućidelom i gajnjaču). Ova zemljišta se nalaze u katastarskim opštinama Amerić i Koraćica. Ona suuglavnom srednje duboka (40 - 80 cm), sveža slabo skeletna.

Smonice (vertisol) - postanak ovih zemljišta u ovom delu Srbije vezan je za jezerske terase.Smonice su u svojoj genezi bile izložene jakom vlaženju, te se tako može objasniti hidromorfnikarakter koji se i danas ogleda na smonicama. Imaju razvijeni humusni horizont sa udelom humusaoko 3% i imaju neutralnu do kiselu reakciju. Uglavnom imaju težak mehanički sastav, slepljenoststrukturnih agregata i njihovo jako bubrenje, odnosno jako kontrahovanje i pojava prizmatičnestrukture.


Profil smonice po pravilu karakteriše moćan humusno-akumulativni horizont (A= 60 -120cm) crne boje, krupne poliedrične strukture u površinskom, a prizmatične u donjem deluprofila, sa oštrim ivicama sjajnog preloma. U suvom stanju karakteristične su široke (6 - 12cm)vertikalne pukutine duboke čak i do 1 metra. U vlažnom stanju smonice predstavljaju jednoličnucrno-sjajnu plastičnu masu na kojoj je teško izdvojiti neke horizonte. Slično černozemu i ovde se A-horizont nepravilno uvlači u C-horizont, u vidu crnih jezičaka, obično bogat konkrecijama CaCO3.Katkada se u njemu vide fleke plavičastosive boje kao znak oglejavanja.

Smonice pripadaju zemljištima najtežeg mehaničkog sastava kod nas. Po teksturi one su glinepa čak i teške gline. Sve ostale fizičke osobine smonica stoje pod jakim uticajem teškogmehaničkog sastava. Na prvom mestu tu dolaze filtracione osobine i vodno vazdušni režim.Smonice se naime odlikuju vrlo malom filtracionom sposobnošću. U vezi sa visokim vodnimkapacitetom smonica, nasuprot tome stoji mali vazdušni kapacitet koji u većini slučajeva ne prelazi5%. Smonice, dakle, imaju neizbalansiran odnos vodnog i vazdušnog kapaciteta, a time inepovoljne uslove za razvoj biljaka.

Hemijske osobine smonica najvećim delom su određene karakterom supstrata na kome su serazvile i njihovom daljom evolucijom. Smonice karakteriše blagi (mul) humus, jer su nastale uuslovima neutralne reakcije i u prisustvu obilnih količina zemnoalkalnih elemenata (Ca i Mg).Sadržaj humusa je relativno nizak (od 3 - 5%), a boja je izrazito crna zbog hidromorfnog porekla.

Evolucija smonica je veoma raznovrsna i u zavisnosti od klimatskih uslova ističe se višepravaca evolucije (varijeteti smonica):

Smonica u ogajčavanju - pripada zemljištima nešto lakšeg mehaničkog sastava i boljedreniranim od smonica, uglavnom na južnim i zapadnim ekspozicijama.

Smonica ogajčena uglavnom nastaje na južnim i zapadnim ekspozicijama razvijajući sepretežno iz smonica lakšeg mehaničkog sastava, odnosno iz onih koje su bolje drenirane.Ogajčavanje počinje uglavnom u donjem delu A-horizonta gde je samo najmanje humusa već i gdeje najintenzivniji rad žilnog sistema.

Distrični kambisol - kiselo smeđa zemljišta se javljaju na malim površinama, pre svega nazapadnoj strani Kosmaja, a karakteriše ih relativno tanak (10 - 20cm) humusno-akumulativnihorizont mrko smeđe boje.

Skeletoidna zemljišta nalaze se u raznim fazama degradacije. Zemljište se obrazuje nastenama koje su u procesu mehaničkog raspadanja. Skeletoidna zemljišta na grebenima sadrže do50 % čestica skeleta većih od 2 mm. Podloga na kojoj su formirana ova skeltoidna zemljištanajčešće je mikašist ili nešto ređe gnajs. Morfološke osobine skeletoidnih zemljišta dosta suneujednačene. Imaju A-(B)-C i AC profil. Njihova dubina se kreće od 20 do preko 100cm. Udubljim varijetetima formira se (B) horizont, po čemu bi ona došla u grupu smeđih zemljišta uprocesu lesiviranja. Ovde su više zastupljena plitka skeletoidna zemljišta, najčešće smeđe ilismeđe-riđe boje, dosta rastresita i lakog mehaničkog sastava. Ovo su inače beskarbonatna zemljišta,slabije kisela, relativno zasićena bazama i dosta siromašna humusom.

Nastanak ovog zemljišta je vezan za uništavanje biljnog pokrivača i odnošenje sitne zemljeerozionim procesima (vodom ili vetrom).

Aluvijum se nalazi u rečnim koritima: reke Lug, Turije, Trnave (tj. na delovima katastarskihopština Pružatovca i Velike Ivanče). Litološka karakteristika aluvijuma je odsustvo šljunkova aprisustvo sitnozrnih peskova. Ova zemljišta predstavljaju najdinamičniji deo pedosfere. Nalaze sepod stalnim uticajem podzemnih i poplavnih voda koje sobom donose različiti pedogenetskimaterijal, počev od finih čestica pa do grubog peska ili šljunka. Najgrublji materijal zadržava se usamom izvorištu reke, a najsitniji u njenoj delti. Morfologija profila karakteriše pojava manjeg ilivećeg broja slojeva različitog mehaničkog sastava, koji su manje ili više oštro odvojeni jedan oddrugoga. Humusno akumulativni horizont praktično odsustvuje tj. prisustvo organske materije je


sasvim neznatno. Vodni kapacitet je mali, a vazdušni je relativno veliki. Zbog grubog mehaničkogsastava mobilizacija hranljivih materija je veoma usporena i snabdevanje vegetacije hranomuglavnom dolazi preko podzemne vode. Ekološka vrednost zavisi od mehaničkog sastava i oddužine zadržavanja podzemne vode u profilu. Ona je najmanja kod grubih peskova i šljunkova, anajpovoljnija je kod peskovito-ilovastih i ilovastih varijanti. Fluvisol - aluvijalna ilovasta zemljištajavljaju se samo u dolinskim ravnicama reka i pojedinih pritoka, dok je u širokoj dolinskoj ravniLuga uzvodno od Vlaške razvijeno aluvijalno-deluvijalno zemljište.

2.6 Hidrografske i hidrološke karakteristike

Površinske vode područja opštine Mladenovac pripadaju slivu Jasenice. Veliki Lug je desnapritoka sliva Jasenice. Veliki Lug teče prvo pod imenom Lunjevački potok (izvorište je na 275 mnadmorske visine), a zatim kao Lug do sastavka sa Milatovicom, odakle se do ušća u Kubršnicu kodRatara, naziva Veliki Lug.

2.7. Flora, fauna, prirodne vrednosti, retke i ugrožene biljne i životinjske vrste, staništa, vegetacije

Vegetaciju teritorije opštine Mladenovac karakterišu bukove i hrastove šume a mestimično ičetinarske, zastupljene pre svega na obroncima planine Kosmaj. Blage padine su pod travnatomvegetacijom, a podnožje pod voćnjacima i njivama, dok su zaravni pretežno u proplancima. FloraKosmaja broji 557 biljnih vrsta i podvrsta, što predstavlja 15,2 % flore Srbije. Među njima ima iugroženih vrsta, kao što su kozarica, crveni luk i kaćunak. Ovo područje je izuzetno bogatogljivama, kojih ima oko 300 vrsta, od kojih je 120 determinisano. Pronađena je i 51 vrsta sisara, 96vrsta ptica, 11 vrsta gmizavaca, 13 vrsta vodozemaca i veliki broj insekata. Na Kosmaju postoji 95izvora.

Razvijena vegetacija i postojanje vodenih izvorišta omogućava prisustvo raznovrsne divljačina teritoriji opštine Mladenovac. Na lovištu opštine Mladenovac prisutne su sledeće vrste divljači:srna, zec, divlja svinja, poljska jarebica, lisica, kuna-belica i kuna-zlatica, jazavac, šakal. Prepelica,divlja patka i divlja guska, grlica i golub grivaš mogu se sresti sezonski

2.8 Arheološka nalazišta, zaštićena prirodna i kulturna dobra

Na teritoriji Opštine Mladenovac izdvajaju se sledeća arheološka nalazišta: “Jablanica” uMeđulužju, koja potiče iz gvozdenog doba i ranorimskog perioda, zatim Protostarčevačko nalazišteod kraja VI milenijuma p.n.e u Bataševu i “Divičmeđ” u Kovačevcu gde je otkriven rano-srednjovekovni grad iz perioda IX-XI veka.

U samoj neposrednoj blizini projekta nema zaštićenih prirodnih ni kulturnih dobara. Takođena predmetnoj lokaciji nisu evidentirana arheološka nalazišta.

3. Opis lokacije svih zgrada, objekata i njihovih aktivnosti u okviru područja (premapriloženoj skici u razmeri 1: 1000 ili 1: 5000)

Objekti za tov brojleraNa predmetnoj lokaciji su izgrađena tri objekta spratnosti P+1 namenjena tovu brojlera.

Objekat 1 se nalazi se na jugoistočnoj strani kompleksa, a objekti 2 i 3 se nalaze na severozapadnojstrani kompleksa.

Konstrukcija objekata je kombinacija zidane i armiranobetonske konstrukcije od stubova igreda, sa zidanim spoljnim zidovima od giter blokova d=25 cm i LMT tavanica iznad prizemlja isprata d=20 cm i sa izradom dvovodnog krova sa pokrivačem od bojenog čeličnog TR lima. Spoljnizidovi su spolja izolovani demit pločama d=5 cm. Stepenice betonske na kosoj armiranobetonskojploči. Podna ploča na tlu je od armiranog betona d=10 cm preko zbijenog sloja šljunka.


Pod u tovilištima, ostavama i kotlarnicama je zaglađen cementnom košuljicom sa nagibomprema slivnicima. U ostalim prostorijama pod je od keramičkih pločica. Zidovi u tuš kabinama iWC prostorijama u visini 2,2 m su oblaženi keramičkim pločicama na cementnom malteru.

U tovilištima i ostavama zid je u visini 50 cm malterisan cementnim malterom sagletovanjem. Sve ostale zidne površine se malterišu i boje u belo.

Otvori su zatvoreni jednostrukom bravarijom u konstrukciji od aluminijumskih bojenihprofila, zastakljeni izolacionim staklom. Prozori su sa spoljne strane obezbeđeni metalnommrežicom protiv insekata i glodara. Fasadni otvori namenjeni ventilaciji zatvoreni suodgovarajućim žaluzinama. Vrata su jednokrilna aluminijumska.

Objekti poseduju elektro instalacije (jake i slabe struje), hidroinstalacije (vodovod ikanalizacija) i mašinske instalacije (grejanje i ventilacija).

Tabelarni prikaz površina i kapaciteta objekata za tov pilića

Objekat

Ukupna površinatovilišta

(tovilište + pratećeprostorije)

(m2)

Kapacitetpilića

(komada)

Ukupna netopovršina

(m2)

Ukupna brutopovršina

(m2)

Objekat 1. 1 022,13 17 000 1 107,62 1 216,82

Objekat 2. 1 339,47 24 000 1 385,27 1 511,19

Objekat 3. 1 651,93 30 000 1 697,72 1 846,37

UKUPNO 4 013,53 71 000 4 190,61 4 574, 38

S obzirom da su objekti spratnosti P+1, držanje brojlera organizovano u dve etaže. Načinuzgoja brojlera je podni.

Osim tovilišta (prostorija u kojima se vrši uzgoj brojlera) objekti poseduju i prostorije ukojima se nalazi sanitarni čvor i kupaonice, garderoba za presvlačenje, kancelarija, ostava, i prostorkotlarnice.Ulaz u prostor kotlarnice je sa spoljašne strane.

Oko objekata su trotoari od armiranog betona u nagibu od objekta.

Pomoćni objekat Pomoćni objekat je spratnosti P+0, sastavljen od zidanog dela koji služi kao ostava, na koji se

nastavlja nadstrešnica za čuvanje prostirke.

Dizel agregatDizel agregat je pozicioniran preko puta objekta 1. Dizel agregat je proizvođača: GenSet,

instalirane snage je 70 kW. U slučaju nestanka struje dizel agregat snabdeva električnom energijompokriva sva tri objekta za tovljenje živine.

Podzemni rezervoar vodeKompleks poseduje ukopani rezervoar vode, kapaciteta 2000 l, koji se koristi za snabdevanje

postrojenja vodom u slučaju nestanka vode iz gradske vodovodne mreže. Rezervoar se vodom puniiz gradske vodovodne mreže.

Unutrašnje saobraćajniceUnutrašnje saobraćajnice su betonirane i omogućavaju pristup svim objektima.

OgradaKompleks je ograđen žičanom ogradom visine do 2 m, pored koje se nalaze zasadi visokog

zelenila.


Sistem zaštite od požaraU okviru postrojenja protivpožarna zaštita je obezbeđena preko spoljašnje hidratske mreže za

gašenje požara sa spoljašnje strane i preko mobilnih PP aparata napunjenih suvim prahom. Pritisaku hidrantskoj mreži se obezbeđuje preko pumpne stanice.

Gromobranska instalacijaSvi objekti poseduju izvedenu gromobransku instalaciju, u skladu sa važećim propisima.

4. Informacija o povezanosti lokacije sa infrastrukturom administrativnog regiona i/ililokalne samouprave

Mladenovac danas raspolaže putnom mrežom savremenih kolovoza i to: 118 km regionalnih i28 km magistralnih puteva. Takođe, tu je i 162 km lokalnih puteva od kojih je 125 km sasavremenim kolovozom, 27 km sa makadamom i 10 km puteva sa zemljanom podlogom, podaci suJP “Direkcija za izgradnju i planiranje” u Mladenovcu.

Vodosnabdevanje Mladenovca još uvek nije trajno rešeno, iako se može smatrati dobrim.Postojeći kapaciteti za snabdevanje vodom su subarterski bunari pomoću kojih se crpe podzemnevode. Vodovod grada Mladenovca sa Mesnim zajednicama Kovačevac i Vlaška dužine je 95 km.Ovom vodovodnom mrežom obuhvaćeno je oko 28.000 stanovnika, a postoje i lokalni vodovodi unaseljima Senaja, Dubona, Amerić, Rajkovac, Koraćica, Velika Krsna i Velika Ivanča. Završetkomizgradnje vodosistema Makiš-Mladenovac pitanje snabdevanja vodom trebalo bi da bude upotpunosti rešeno.

Kroz Mladenovac prolazi i magistralni gasovod i u značajnoj meri je sprovedena gasifikacijaindustrije i stambenih objekata, dok je toplovod prošao kroz gotovo celo gradsko naselje.

Pokrivenost opštine PTT mrežom je dobra. Postoji 11 Automatskih telefonskih centrala saoko 17.000 telefonskih pretplatnika.

5. Upravljanje zaštitom životne sredine5.1 Politika zaštite životne sredine

“HRANA PRODUKT” DOO SALAŠ NOĆAJSKI, sprovodi Politiku zaštite životne sredine,utvrđenu na nivou preduzeća i sa njom su u formi izjave upoznati svi zaposleni.

Politika zaštite životne sredine je sastavni deo politike kvaliteta i bezbednosti proizvoda. Prioritetni cilj poslovne politike je obavljanje poslovnih aktivnosti na postrojenju na način da

se mogućnost uticaja na životnu sredinu svede na minimum, odnosno spreči a time i smanji štetniefekat na ljude i životnu sredinu.

Celokupno rukovodstvo i svi zaposleni su obavezni i opredeljeni da u sprečavanju ismanjivanju štete po ljude, životinje, materijalna i kulturna dobra i životnu sredinu daju svojdoprinos koji se obezbeđuje kroz:

• uspostavljanje odgovornosti u sprovođenju proklamovanih ciljeva i principa• korišćenje efikasnih metoda organizacije rada i procesa, u cilju smanjenja emisija u vazduhu

i sprečavanje zagađivanja vode i zemljišta• štednje resursa i energije, smanjenju ili eliminisanju upotrebe štetnih i opasnih materijala• izbor i upotreba sirovina, materijala, tehnologije proizvodnje, tehnološke opreme, opreme za

upravljanje procesima i tehnoloških postupaka bezbednih za zaposlene, korisnike i okolinu• primene važećih zakonskih propisa i standarda iz oblasti zaštite životne sredine, odnosno

propisima upravljanja rizikom• permanentne edukacija svih zaposlenih u cilju podizanja svesti o značaju životne sredine• kontinualni monitoring i poboljšanje učinka zaštite životne sredine• smanjenje verovatnoće nastanka udesa kroz utvrđivanje i kontrolu svih rizika i

identifikovanje svih aspekata koji imaju ili mogu imati uticaj na pojavu udesa i uticaja naživotnu sredinu, sa ciljem njihovog smanjivanja ili eliminisanja

Analiza ostvarenosti utvrđenih ciljeva vrši se periodično u toku godine.


Operater “HRANA PRODUKT” DOO Salaš Noćajski, poseduje implementirane sledećestandarde: ISO 9001:2008 i HACCP.

Na samoj farmi je predhodnom periodu implementiran standard: GLOBAL GEP.GlobalGAP je sistem menadžmenta u poljoprivredi i primarnoj proizvodnji hrane i ključna je

referenca za dobru poljoprivrednu praksu na globalnom tržištu, prateći zahteve potrošača upoljoprivrednoj proizvodnji. Cilj GlobalGAP-a je jačanje poverenja kod kupaca sa aspekta kvalitetai zdravstvene ispravnosti poljoprivrednih i drugih primarnih proizvoda kao i smanjenja negativnihuticaja na životnu sredinu dosadašnjim načinom poljoprivredne proizvodnje, sigurnosti zaposlenih upoljoprivrednoj proizvodnji i uzgoja životinja.Principi GlobalGAP-a su

• ograničena i kontrolisana upotreba svih vrsta agrohemikalija;• higijensko postupanje prilikom proizvodnje i manipulacije poljoprivrednih proizvoda;• obezbeđenje uputstava i zapisivanje svih aktivnosti uz obezbeđenje sledljivosti;• jedinstvena pravila koja omogućavaju nepristrasnu verifikaciju (potvrda da je sve rađeno

kako treba);• međusobna komunikacija i razmena mišljenja između proizvođača, trgovaca i korisnika

proizvoda;• briga za zaštitu čovekove okoline i održivi razvoj;• odgovorno postupanje prema zaposlenima na gazdinstvu;• briga za dobrobit životinja na farmi.

Koristi koje se ostvaruju uvođenjem sistema GlobalGAP su:• povećanje bezbednosti agrarnih proizvoda;• smanjenje opasnosti od trovanja hranom;• odgovornost proizvođača prema zaštiti čovekove sredine;• poboljšanje komunikacije unutar lanca snabdevanja;• briga o zaposlenima;• stalna kontrola;• veća konkurentnost na tržištu;• smanjenje troškova;• smanjenje zakonskih tužbi;• usklađenost sa zakonima i propisima;• omogućuje pristup na međunarodnom tržištu;• povećanje poverenja kupaca i drugih zainteresovanih strana.

5.2. Sistem upravljanja zaštitom životne sredine

“HRANA PRODUKT” DOO Salaš Noćajski dokumentuje, primenjuje i održava sistemupravljanja zaštitom životne sredine u cilju usaglašavanja svoga sistema sa svim zahtevimastandarda za upravljanje zaštitom životne sredine, zahteva iz zakona i propisa i zahtevazainteresovanih strana.

5.3. Izveštavanje

Operater “HRANA PRODUKT” DOO Salaš Noćajski je u obavezi da dostavlja Godišnjiizveštaj za Nacionalni registar zagađivača Agenciji za zaštitu životne sredine za postrojenje“FARMA ZA TOV ŽIVINE” u Kovačevcu. Rok za dostavljanje Izveštaja je 31. mart 2016. god.

Za predhodni period izveštavanje je vršeno o strane predhodnog vlasnika.


6. Korišćenje najboljih dostupnih tehnika6.1. Opis postrojenja, proizvodnog procesa i procesa radaDelatnost uzgoja brojlera se obavlja u 3 objekta spratnosti P+1, na dve etaže. Uzgoj brojlera

se vrši u turnusu koji traje 42 dana. Farma živine godišnje produkuje maksimalno 6 turnusa. Maksimalni kapacitet hala za uzgoj brojlera je 71 000 brojlera po turnusu.

Naziv objekta Objekat 1 Objekat 2 Objekat 3

Sprat prizemlje I sprat prizemlje I sprat prizemlje I sprat

Površina za uzgoj (m2) 516 565 750 750 914 914

Ukupan broj brojlera 8 000 9 000 12 000 12 000 15 000 15 00

Uzgoj brojlera vrši se podnim sistemom, koji se najčešće i primenjuje u intenzivnojproizvodnji. Takav sistem podrazumeva držanje tovnih pilića (brojlera) na betonskom podu koji jepokriven prostirkom (slamom) u suvom režimu.

Proizvodni proces počinje nabavkom jednodnevnih pilića. Jednodnevni pilići su proizvođačaIPP “ARSIĆ” DOO Mladenovac i na farmu se dovoze u inkubatorske stanice, klimatizovanimvozilima proizvođača sa pratećom dokumentacijom. Pilići se prihvataju u zagrejanom objektu nacelokupnom prostoru namenjenom naseljavanju živinarnika.

Odvijanje tehnološkog procesa uzgoja pilića se odvija u adekvatnim uslovima gde spadaju: Temperatura – Kod prijema jednodnevnih pilića potrebna temperatura od 32º-34ºC osigurava

se dva dana pre useljenja. Tokom faze tova kako rast brojlera odmiče, temperatura objekta sesmanjuje. Za zagrevanje proizvodnog prostora za tov brojlera koriste se gasni topovi koji kaogorivo koriste prirodni gas kao ekološki najprihvatljivije gorivo. Raspored gasnih topova unutarhala za uzgoj brojlera dat je u sledećoj tabeli:

Naziv objekta Broj gasnihtopova

Naziv proizvođača Opis

objekat 1 prizemlje 2 kom. TERMOTECNICA PERICOLI S.r.l.- Italy, model: agriTERM 80, tip: A3

Zagrejač vazduha bezizmenjivača toplote sagasnim gorionikom,pojedinačnog nazivnogtoplotnog opterećenja 80kW

sprat 2 kom. TERMOTECNICA PERICOLI S.r.l.- Italy, model: agriTERM 80, tip: A3

objekat 2 prizemlje 3 kom TERMOTECNICA PERICOLI S.r.l.- Italy, model: agriTERM 80, tip: A3

Zagrejač vazduha bezizmenjivača toplote sagasnim gorionikom,pojedinačnog nazivnogtoplotnog opterećenja 80kW

sprat 3 kom TERMOTECNICA PERICOLI S.r.l.- Italy, model: agriTERM 80, tip: A3

objekat 3 prizemlje 3 kom PAKOLE TRADE Kft,Mađarskatip: PAKOLE LH-80

Gasni infracrvenisvetlozračeći grejači sagorionikom,pojedinačnog nazivnogtoplotnog opterećenja 80kW

sprat 3 kom PAKOLE TRADE Kft, Gasni infracrveni


Mađarskatip: PAKOLE LH-80

svetlozračeći grejači sagorionikom,pojedinačnog nazivnogtoplotnog opterećenja 80kW

Ventilacija – U intenzivnoj brojlerskoj proizvodnji koja se odvija u zatvorenom i toplotnoizolovanom prostoru, vazduh se zagađuje produktima nastalim disanjem brojlera, produktimaisparavanja fecesa iz prostirke, i produktima sagorevanja prirodnog gasa u gorioniku gasnih topova.Takav vazduh je štetan za produktivnost, pa se mora osigurati kvalitetno ventilisanje proizvodnogprostora i izvlačenje štetnih gasova iz objekata i uvođenje svežeg vazduha. Uvođenje svežegvazduha u objektima za uzgoj brojlera ostvaruje se preko klapni, smeštenih na bočnom ziduobjekata, nasuprot zida u kome su ugrađeni bočni ventilatori. Klapne namenjene ulasku svežegvazduha se automatski otvaraju i zatvaraju. Otvori su zaštićeni metalnom mrezicom. Broj klapni poobjektima dat je u sledećoj tabeli:

Naziv objekta Broj klapni

objekat 1prizemlje 14 kom.

sprat 16 kom.


sprat 22 kom.


sprat 28 kom.

Za izbacivanje vazduha iz hala za uzgoj brojlera koriste se bočni i tunelski ventilatori.

Naziv objekta Broj bočnih ventilatora Broj tunelskih ventilatora

objekat 1 prizemlje 6 kom. snage 0,25 kW 4 kom. snage 2,5 kW

sprat 6 kom. snage 0,25 kW 4 kom. snage 2,5 kW

objekat 2 prizemlje 7 kom. snage 0,55 kW 5 kom. snage 2,5 kW

sprat 7 kom. snage 0,55 kW 5 kom. snage 2,5 kW

objekat 3 prizemlje 7 kom. snage 0,55 Kw12 kom. snage 1,5 kW

-

sprat 7 kom. snage 0,55 Kw12 kom. snage 1,5 kW

-

Svetlost – Svetlost je važan faktor u rastu pilića. Prejaka svetlost (prirodna i veštačka) imaza posledicu uznemirenost pilića, kanibalizam i lošije proizvodne osobine. Uobičajeni programsastoji se od konstantnog veštačkog osvetljenja od 23-24 sata tokom čitavog perioda tova.Osvetljenost u halama za uzgoj brojlera u razmatranom kompleksu je obezbeđena veštačkim putem-električnim osvetljenjem. Za osvetljenje se koriste štedne sijalice sa zaštitnim staklom zasprečavanje pojave požara. Snaga sijalica je 9 W a njihov raspored i broj u okviru hala za uzgojbrojlera dat je u sledećoj tabeli:


Naziv objekta Broj sijalica

objekat 1prizemlje 30 sijalica u 3 reda

sprat 30 sijalica u 3 reda





Prostirka – Operater “HRANA PRODUKT” DOO za uzgoj živine koristi prostirku od slamedebljine 8-10 cm. Ishrana – Za pravilan rast i razvoj pilića u uslovima intenzivne proizvodnje presudnu uloguima hrana, koja mora zadovoljiti potrebe genetskog potencijala pileta. Automatizovana oprema zahranjenje po sistemu beskonačne spirale ili lanca koja je prisutna u objektima obezbeđuje optimalnudistribuciju uvek sveže hrane bez rasipanja, uz minimum aktivne radne snage.

Ishrana se vrši preko sistema za hranjenje proizvođača “JOMAPEKS” DOO sastavljenog odsledećih elemenata:

• silosa • spiralnog sistem od koša do vage• vage za merenje hrane• spiralnog sistem od vage do unutrašnjih koševa• unutrašnjeg koša• cevi sa spiralom 3 m• PVC hranilica• kontrolne jedinice linijske• kontrolne jedinice za poprečni dotur hrane• koša ispod vage sa izuzimačem hrane

Hrana se iz silosa postavljenih pored svakog objekta preko spirale usipa u glavni koškapaciteta 1m³ postavljenog u predprostoru. Distribucija (dotur) hrane iz glavnog koša vrši seputem spiralnog transportera, koji puni unutrašnje linijske koševe, postavljene na svakoj liniji zahranjenje. Utrošak hrane se meri pomoću elektronske vage kojom je sistem za hranjenje opremljen.Regulacija protoka hrane vrši se putem senzora povezanih sa pogonskom jedinicom. Kontrolnujedinicu sačinjavaju motor i reduktor, kontrolna hranilica sa sigurnosnim i radnimmikroprekidačem.

Osnova sistema je hranilica tipa JOMAT, ovešena na liniju hranjenja. Celi sistem hranjenja jeovešen o plafon, pa se može podići prilikom izlova pilića i pranja objekata. Punjenje hranilica vršise spiralnim sistemom prenosa.

Svaki objekat je opremljen posebnim sistemom za hranjenje. Silos objekta 1 je kapaciteta 13 t, silos objekta 2 je kapaciteta16 t, a objekat 3 je

opremljen sa 2 silosa kapaciteta po 13 t.

Naziv objekta Broj hranilica

objekat 1prizemlje 216 kom (54 kom x 4 reda)

sprat 234 kom (58 kom x2 reda; 59 kom x 2 reda)

objekat 2prizemlje 272 kom (54 kom x 3 reda; 55 kom x 2 reda)

sprat 287 kom (57 kom x 3 reda; 58 kom x 2 reda)


objekat 3prizemlje 350 kom (70 kom x 5 reda)

sprat 350 kom (70 kom x 5 reda)

Pojenje – Za brojlere tokom čitavog ciklusa tova potrebno je osigurati čistu, svežu ihigijenski i hemijski ispravnu vodu za piće bez ograničenja. Snabdevanje vodom vrši se iz gradskogvodovoda. Za potrebe farme koriste se nipl pojilice sa tacnom čime se sprečava prosipanje vode ikvašenje prostirke.

Sistema za napajanje se sastoji od sledećih elemenata: • glavnog panela za dovod vode, • elemenata napajanja, • elemenata za ozračivanje i • sistema za kačenje i podizanje linija.

Ulaz vode je iz glavnog priključka cevima, na kojima su postavljena dva filtera za vodu,dozator za lekove i regulator pritiska vode. Razvod vode ide u proizvodni prostor farme gde supostavljene linije sa nipl-pojilicama po sledećem rasporedu:

Naziv objekta Broj pojilica

objekat 1prizemlje 5 linija sa ukupno 1674 nipl-pojilica

sprat 5 linija sa ukupno 1674 nipl-pojilica





Glavni panel za snabdevanje vodom obezbeđuje optimalnu količinu vode za eksploataciju niplpojilica. Kako voda mora biti kvaliteta pijaće vode ona ja filtrirana. Injektor za doziranje vitamina ilekova se takođe nalazi na glavnom panelu i radi bez elektro pogona. Voda teče iz glavnog panelaza dovod vode u regulataor pritiska i dalje u sistem linija za napajanje.

Regulator pritiska je postavljen na početku linije za napajanje. Elementi napajanja (sekcije zanapajanje) se sastoje od PVC cevi, nipli, tacni za višak vode metalnih nosača i spojnica PVC cevi imetalnih nosača.

Na kraju svake linije napajanja nalazi se slavina sa pokazivačem nivoa vode i pritiska u liniji.Na nivokazu se nalazi ventil za ozračivanje linije. Regulator pritiska integrisan je sistemom zaozračivanje. Njime se reguliše potrebna količina vode na nipl pojilicama zavisno od temperature uobjektu i uzrasta živine.

Sistem za kačenje i podizanje linija služi da se uz njihovu pomoć linije za napajanje okače nanosačima koji drže aluminijumske profile. Ti držači su spojeni preko sajle sa vitlima za podizanje.Linije napajanja se podižu preko ručnog, plafonskog vitla, tokom rasta živine i u vreme čišćenjaobjekata.Visina niple zavisi od uzrasta živine.

Iseljavanje i odvoženje odraslih brojleraFaza iseljavanja zahteva i pravovremeno obustavljanje hrane kao i zamračivanje objekata.

Izlov brojlera prema dobroj proizvođačkoj praksi radi se na način da se spreči svaki stres iozleđivanje tj. traumatiziranje brojlera. Radi se na mehanički način uz zaposlene posebno educiraneza tu vrstu posla. Brojleri se smještaju u plastične kontejnere koji se uz pomoć viljuškara smeštajuna specijalne kamione za transport brojlera. Nakon izlova brojleri se odvoze transportnim vozilimado klanice.


Izđubrivanje hala za uzgoj brojlera, pranje i dezinfekcija objekata Nakon kompletnog izlova brojlera iz objekata završava se faza tova i započinje sanitarna

obrada farme – remont. Objekti se izđubruju nakon završetka svakog turnusa. Pileći izmet pomešansa prostirkom koja upija vlagu naziva se stajnjak. Stajnjak je u čvrstom stanju. Na lokaciji farme nepostoji skladište za čvrsti stajnjak, te se on na lokaciji farme ne skladišti.

Nakon izđubrivanja hala vrši se pranje i dezinfekcija objekata i prateće opreme. Sredstva kojase koriste za postupke pranja i dezinfekcije su u potpunosti biorazgradljiva.

Čitav postupak proizvodnje, kao i prijem pilića u početnoj fazi proizvodnje, rast i razvoj pilićatokom čitavog ciklusa rasta i razvitka, kao i utovar po završetku ciklusa, pod stručnim je nadzoromovlašćene veterinarske stanice.

6.2. Podaci o najboljoj dostupnoj tehnici koja je korišćena za procenu procesa

Referentni dokument za najbolje dostupne tehnike (BREF) za intenzivni uzgoj živine i svinja rezultat je razmene informacija na osnovu člana 16 (2) Direktive Saveta 96/61/EC.

Za detaljnu analizu postrojenja sa aspekta korišćenja najbolje raspoloživih tehnika korišćeni su:

• Reference Document on Best Available Techniques in Intensive Rearing of Poultry andPig s- ILF, July 2003

• Reference Document on Best Available Techniques on Emisions from Storage - ESB, July 2006

• Reference Document on Best Available Techniques for Fnergy Efficiency – ENE, February 2009

• Reference Document on General principles of monitoring, July 2003

Dokumenti navode i analiziraju najbolje raspoložive tehnike u intenzivnom uzgoju živine sobzirom na primenu dobre poljoprivredne prakse, tehnike hranjenja, tehnike uzgoja (držanja)živine, emisija u vazduh, potrošnje vode i energije, obrade i skladištenja stajnjaka.

Analiza relevantnih referentnih dokumenata i tehnika koje se primenjuju na farmi operaterabiće prikazane u posebnom dokumentu - Usaglašenost sa BAT koji se nalazi u prilogu zahteva.

7. Korišćenje resursa

7.1. Sirovine, pomoćni materijali i drugoHrana koja se koristi kao osnovna sirovina za uzgoj brojlera je proizvođača “HRANA

PRODUKT” DOO. Godišnja potrošnja hrane u 2015. god. kada je odra]eno 5 turnusa je iznosila 1577 520 kg. U 2016. god odrađeno je 6 turnusa i godišnja potrošnja hrane je iznosila 1 893 024 kg.

Tokom uzgoja brojlera koriste se 3 smeše u zavisnosti od uzrasta brojlera po sledećojdinamici:

Prva smeša - starter (22 % proteina i 0,65 - 0,70 % ukupnog fosfora) - od 1 do 14 dana Druga smeša - grover (20 % proteina i 0,60 - 0,70 % ukupnog fosfora) - od 15 do 31 dana

Treća smeša - finišer (18 % proteina i 0,57 - 0,60 % ukupnog fosfora) - od 32- gog dana pasve do kraja tova

Prosečna potrošnja po turnusu iznosi 315 504 kg hrane, od čega prosečna potrošnja prvesmeše oko 35 000 kg, prosečna potrošnja druge smeše je po 125 000 kg po turnusu a ostalo je trećasmeša čija količina zavisi od željene telesne mase brojlera.

Hrana se ne skladišti posebno na lokaciji postrojenja već se direktno usipa u silose. Uglavnomse prati da se svaki silos puni predviđenom količinom hrane, tako da nema viška. U slučaju pojavezaostale hrane vrši se produvavanje silosa pri čemu se izvlači zaostala hrana i sakuplja u džakovekoji se vraćaju u proizvodni pogon proizvođača hrane na ponovnu preradu.

Karakteristika prve smeše je visok nivo proteina uz redukovani nivo energije kako bi seomogućio pilićima ravnomerniji porast skeleta i unutrašnjih organa.


Druge dve smeše grover i finišer imaju visok nivo energije, što omogućuje boljeiskorišcavanje amino kiselina, a time i brži tov.

Voda se na lokaciji farme koristi za pojenje brojlera ali i za sanitarno održavanje farme.Slama se koristi kao prostirka u halama za uzgoj brojlera. Prosečna godišnja potrošnja slame

iznosi oko 96 000 kg.Za sprovođenje imunoprofilaktičkog programa u postrojenju “FARMA ZA TOV ŽIVINE”

operatera “HRANA PRODUKT” DOO ovlašćena je Veterinarska stanica “MLADENOVAC” uskladu sa ugovorom o stručnoj saradnji. (prilog zahteva).

Za sanitaciju farme koriste se sledeća sredstva:• Kaustična soda• NEW ENVIROVA• FORMASTER (cigla za dezinfekciju)

U toku godine za dezinfekciju hala se prosečno potroši oko 200 kg kaustične sode, 200 litarasredstva NEW ENVIROVA i 36 kom FORMASTERA (po jedna cigla po spratu svakog objekta).

7.2. Energija

Tokom rada projekta električna energija se koristi za osvetljenje, hlađenje, ventilaciju i dr.Ukupna godišnja potrošnja električne energije u 2015. god je iznosila 139 950 kWh. Za potrebeosvetljenja je utrošeno 14 900 kWh/god, za hlađenje 11 200 kWh/god, za ventilaciju 91 450kWh/god, a za rad ostale opreme 22 400 kWh/god.

Godišnja potrošnja dizel goriva je u 2015. god iznosila 800 l godišnje. Dizel gorivo se koristiza rad agregata prilikom nestanka struje i za potrebe traktora.

Godišnja potrošnja prirodnog gasa u 2015. god je iznosila 54 000 m3. Prirodni gas se koristi zazagrevanje hala za uzgoj brojlera i pomoćnih prostorija u kojima borave zaposleni.

7.3. Voda

Tokom rada projekta voda se koristi za pojenje brojlera, za pranje objekata, za sanitarnepotrebe zaposlenih i u druge svrhe. Ukupna potrošnja vode na godišnjem nivou u 2015. god jeiznosila 3 214 m3. Za pojenje brojlera je godišnje utrošeno 2 900 m3, za pranje objekata 205 m3, zahlađenje oko 26 m3, a potrošnja od 73 m3 otpada za sanitarne potrebe, zalivanje travnjaka u letnjemperiodu i sl. Tokom 216. god došlo je do kvara na vodomeru tako da nema tačnih podataka outrošenoj količini vode.

8. Emisija u vazduh

Što se tiče emisije zagađujućih materija u vazduhu, najveća pažnja posvećuje se amonijaku iprašini, kao ključnim zagađujućim materijama koje se emituju tokom rada postrojenja.

Amonijak nastaje tokom procesa razgradnje azotnih jedinjenje u prostirci i izmetu. Ugljendioksid nastaje izlučivanjem iz životinjskog organizma kao produkt metabolizma. Prašina se sastojiod sitnih čestica, hrane i paperja. Ovi produkti se ventilacijom emituju u atmosferu.

Amonijak (NH3) se stvara biohemijskim razlaganjem organskih materija iz fecesa i urina kojesadrže azot, pod uticajem anaerobnih ureaza-aktivnih bakterija, pri pH vrednosti iznad 7 (7,8-8,8).Najveće količine amonijaka nastaju truljenjem stajnjaka pri bakterijskom raslaganju karbamida izmokraće.

Amonijak je bezbojan gas, lakši od vazduha, toksičan, sa snažnim nadražajnim delovanjem ispecifičnim oštrim i neprijatnim mirisom. Masa 1 litra NH3 na temperaturi 0C i pritisku 760 mmHg iznosi 0,7709 g. Pod istim uslovima 1 mg NH3 zauzima 1,314 cm3. Ovaj gas se veoma dobrorastvara u vodi. Na 0C jedinica zapremine vode rastvara 1176 jedinica zapremine NH3.

Takođe je, u klima komori, eksperimentalno dokazano da sadržaj NH3 u vazduhu od 0,5%nepovoljno utiče na tov brojlera jer dovodi do povećanja utroška hrane i depresije prirasta.

Manifestacije keratokonjunktivitisa u brojlera se uočavaju pri sadržaju amonijaka u vazduhuod oko 60-70 ppm (0,06 do 0,07%). Međutim, i znatno manji sadržaj NH3 u vazduhu (npr. 20 ppmpri ekspoziciji od 72 časa) može delovati predisponirajuće na pojavu atipične kuge peradi.


Prašina je stalan pratilac većine tehnoloških procesa u stočarskoj proizvodnji, uprkos primenibrojnih higijenskih mera. Nastaje uglavnom usitnjavanjem čvrstih materija na razne načine.Najčešće potiče od samih životinja (deskvamata kože, dlake, perja, sekreta i ekskreta), hraniva(prašnjavo seno, sva brašnasta odnosno suva hraniva i sl.), prostirke, raznih površina staja i izspoljašnjeg vazduha. Čestice prašine se u većoj meri u stajama stvaraju za vreme ishraneprašnjavim senom, brašnastim, koncentrovanim, odnosno uopšte suvim hranivima, čišćenja staja imenjanja prostirke, čišćenja kože životinja i kretanja životinja. U svojoj neposrednoj okoliniživotinje raspršuju kapljice sluzi i pljuvačke iz respiratornog i digestivnog trakta, koje postajusastavni delovi prašine. Najzad, spore plesni kao ubikvitarni zagađivači sena i prostirke, često senalaze u vazduhu staja u obliku čestica prašine.

Pod česticama prašine u fizičkom smislu podrazumevaju se sva čvrsta tela u gasovitoj srediniu stanju relativnog mirovanja, koja imaju manju brzinu pada nego čvrsta tela po klasičnim fizičkimzakonima. Brzina pada čestica prašine u vazduhu je u direktnoj zavisnosti od promera i specifičnemase čestica i otpora vazduha. Raspršene čestice prašine u vazduhu se često u literaturi nazivajuaerosolima. Ako su čestice prašine čvrste konzistencije u pitanju je aerosol sa čvrstom fazom.

Pri disanju životinja ugljen-dioksid se stalno izdvaja kao krajnji produkt metabolizma.Količina CO2, koja nastaje u procesu disanja, varira zavisno od vrste, telesne mase, aktivnosti ivitalnosti životinja. Eksperimentalno je utvrđeno da se na l kg telesne mase životinja, u toku jednogčasa, izdvaja prosečno od 300 do 350 cm3 CO2.

8.1. Tačkasti izvori emisije zagađujućih materija

Na lokaciji postrojenja nema tačkastih izvora emisije zagađujućih materija.Plan vršenja monitoringa se nalazi u Prilogu, Dokumentacija koja se predaje uz zahtev

8.2. Difuzni izvori emisije zagađujućih materija

Difuzni izvori zagađujućih materija u vazduhu su izduvni gasovi transportnih sredstava,prašina prilikom pripreme i istovara prostirke, kao i ventilacioni otvori iz proizvodnih objekata.

Objekat 3 poseduje postavljene panele, s obzirom na blizinu objekta 2, u svrhu sprečavanja da vazduh izbačen bočnom ventilacijom iz objekta 3 dospe u objekat 2.

Programom mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti uslovimapropisanim zakonom, koji je priložen uz zahtev, planirano je postavljanje zastora u delu pomoćnogobjekta gde se vrši seckanje slame, u cilju smanjenja emisije prašine u vazduhu.

Slika 2. Panel na objektu 3

8.3. Emisija u vazduhu koja potiče od materija koje imaju snažno izražen miris

Amonijak (NH3) koji nastaje razlaganjem organskih materija iz fecesa i urina, odnosnou procesu truljenja stajnjaka pri bakterijskom raslaganju karbamida iz mokraće ima snažan ineprijatan miris. U cilju smanjenja emisije neprijatnog mirisa operater održava prostirku usuvom stanju, čime sprečava njeno trulenje prilikom kog se najviše emituju neprijatni mirisi.


8.4. Uticaj emisije zagađujućih materija na ambijentalni kvalitet vazduha

Uzimajući u obzir da se postrojenje nalazi u ruralnom području, gde postoji kontinualnaemisija zagađujućih materija u vazduhu koja potiče od transportnih sredstava poljoprivrednemehanizacije, individualnih ložišta i pojedinačnih ekonomskih objekata naselja Kovačevac,kao i na osnovu merenja emisije zagađujućih materija u vazduhu od strane “HRANAPRODUKT” DOO zaključujemo da je uticaj emisije zagađujućih materija na ambijentalnikvalitet vazduha u prihvatljivim granicama.

8.5. Kontrola i merenja

Za postojeće postrojenje nije predviđeno merenje emisije iz stacionarnih izvorazagađivanje.

8.6. Izveštavanje

Za potrebe izveštavanja prema Nacionalnom registru sa farmi brojlera i druge tovne živineodređuju se količine sledećih zagađujućih materija koje se emituju u vazduh, na osnovu Pravilnikao metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja (Sl. glasnik 91/10,10/13 i 98/16),i to:1. metan (CH4);2. azot monoksid (NO); 3. amonijak (NH3), i 4. suspendovane čvrste čestice (PM10).

Pored ovih zagađujućih materija preporučuje se i izračunavanje lako isparljivih organskihmaterija bez metana (NMVOC).

Proračun količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh sa farmi brojle-ra i druge tovneživine se zasniva na jednačini:

Ez.m. = PGB živ. × EFz.m./živ./god.

gde je: Ez.m. - količina emitovane zagađujuće materije PGB živ. - Prosečni godišnji broj životinja EFz.m./živ./god. - Emisioni faktor zagađujuće materije po životinji/godišnje

Prosečni godišnji broj životinja na farmi za tov brojlera (PGB živ) određuje se na osnovubroja hranidbenih dana, prema sledećoj formuli:

PGB živ. = Ukupan broj hranidbenih dana u godini365

Ukupan broj hranidbenih dana u godini dobija se sabiranjem broja hranidbenih danapojedinih turnusa u godini, odnosno na osnovu tabele:

Redni broj turnusa utoku godine

Broj uzgojenihživotinja u toku

turnusa

Broj dana trajanjaturnusa

Broj hranidbenih danau turnusu

A B V G=B x V1 71000 42 29820002 71000 42 29820003 71000 42 29820004 71000 42 2982000


5 71000 42 29820006 71000 42 2982000UKUPAN BROJ HRANIDBENIH DANA U TOKU GODINE (ZBIRG):

17892000

Emisioni faktori za kategoriju gajenje brojlera (EFz.m./živ./god. ) su:

Zagađujuća materija Emisioni faktor Emisioni faktorNMVOC 0.108

kg/po životinji/godišnjeNH3 0.22 kg/po životinji/godišnjePM10 0.069 kg/po životinji/godišnjeNO 0.001 kg/po životinji/godišnjeCH4 0.01 kg/po životinji/godišnje

9. Emisija štetnih i opasnih materija u vode9.1. Otpadne vode

Pošto na pomenutom području ne postoji izgrađena kanalizaciona mreža, priključakkanalizacije je ostvaren na dve vodonepropusne septičke jame kanalizacionim PVC cevimaprečnika 160 mm.

Kanalizacioni priključak je ostvaren bez horizontalnih i vertikalnih preloma sa padom od1.5%. Instalacija kanalizacije u zemlji je od kanalizacionih PVC cevi. Kanalizacione vertikale KV1do KV6 su prečnika 110 mm. Sistem odvođenja otpadnih voda iz prostorija gde su pilići se odvodisistemom vertikalnih slivnika prečnika 100 mm, koji se spajaju sa kanalizacionim vertikalama.

Podna ploča, zidovi i pokrivna ploča septičkih jama su izgrađeni od armiranog betona MB30.Debljina podne ploče je dp=25 cm, zidova dz=20 cm, a pokrivne ploče dp=25 cm. Poklopciseptičkih jama su čelični prečnika 600 mm. Armatura je GA240/360. Urađena je troslojnahidroizolacija septičkih jama.

9.2. Postrojenje za tretman otpadnih voda

Otpadne vode koje nastaju na lokaciji postrojenja zbirno se sakupljaju u dve vodonepropusneseptičke jame pri čemu ne postoji nikakav uređaj za njihov tretman. Primalac otpadnih voda jejavna kanalizaciona mreža, odnosno JKP Mladenovac.

Važeći lokalni propis o dozvoljenim vrstama i količinama štetnih materija koje se moguispuštati u kanalizacioni sistem je Odluka o sanitarno-tehničkim uslovima za ispuštanjeotpadnih voda u gradsku kanalizaciju Mladenovca (“Sl. list grada Beograda” br. 12/07).

9.3. Emisija otpadnih voda

Septičke jame sa lokacije postrojenja prazni JKP “Mladenovac”, koje poseduje odgovarajućudozvolu za ovu delatnost. Emisija otpadnih voda se vrši periodično gde se kao primalac definišejavna kanalizacija Mladenovca.

U skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode irokovima za njihovo dostizanje (“Sl. gl. RS” br. 67/11, 48/12 i 1/16) u toku gajenja i tova stoke, dabi se omogućilo da se otpadne vode ne ispuštaju u površinske vode, kao i obezbedio minimalanuticaj na podzemne vode, primenjuje se sledeće:

1) čišćenje prostora gde se uzgajaju životinje i opreme pomoću vode pod visokim pritiskom;2) sprovođenje redovnog kalibrisanja uređaja za vodu za piće da bi se izbegla curenja;3) praćenje podataka o potrošnji vode i detekcija i opravka mesta gde voda curi;4) redovna analiza na sadržaj koliformnih i fekalnih bakterija


5) mesta za odlaganje otpada moraju biti udaljena od osetljivih receptora kao što sudomaćinstva i vodotokovi do kojih mogu dospeti različiti efluenti

9.4. Uticaj na kvalitet otpadnih voda

Otpadne vode iz javne kanalizacione mreže se upuštaju u recipijent reku Veliki Lug.

9.5. Kontrola i merenje

Operater vrši periodično, kvartalno ispitivanje otpadnih voda u septičkim jamama. Ispitivanjekvaliteta otpadnih voda vrši akreditovana laboratorija.

Uzorkovanje otpadnih voda se vrši u zajedničkoj septičkoj jami za objekte 1 i 2 i septičkojjami za objekat 3. Rezultati uzorkovanja pokazuju da nema prekoračenja graničnih vrednosti.

Tehnološke otpadne vode prikupljaju se jednim delom unutrašnjim sistemom otvorenihkanala, a drugim delom unutrašnjom kanalizacijom i odvode do spoja sa sanitarno-fekalnomkanalizacijom i dalje do septičke jame.

U međuvremenu je operater postavio na delu otvorenih kanala - slivnika rešetke kojesakupljaju zaostale krupnije ostatke prostirke čime se sprečava da ona dospe u septičku jamu, asamim tim i da njeno dalje razlaganje doprinese prekoračenju graničnih vrednosti analiziranihparametara.

10. Zaštita zemljišta i podzemnih voda

Kao rezultat razastiranja stajnjaka po poljoprivrednim površinama dolazi do emisija azota ifosfora u zemljište, površinske i podzemne vode.Evropska direktiva EC 91/676/ECC propisuje najveću količinu azota životinjskog porekla koja se sme upotrebljavati na hektar poljoprivrednog zemljišta i ta količina iznosi 170 kgN/ha godišnje, izuzetno u prve četiri godine je moguće dopustiti i 210 kgN/h. Đubrenje poljoprivrednih površina vrši se u skladu sa tzv. Nitratnom direktivom (91/676/ECC) tako da ne dovodi do zagađivanja zemljišta.Programom mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti uslovima propisanimzakonom, koji je priložen uz zahtev, radi zaštite zemljišta i podzemnih voda usled eventualnogizlivanja dizela, operater je planirao izradu odgovarajuće tankvane za agregat.

11. Upravljanje otpadom

U toku redovnog rada postrojenja dolazi do stvaranja čvrstog otpada u vidu sporednihproizvoda životinjskog porekla (upotrebljena prostirka sa fecesom i uginule jedinke brojlera) ikomunalanog, ambalažnog i električnog otpada.

Stajnjak i uginule jedinke brojlera spadaju u sporedne proizvode životinjskog poreklarazvrstane u materijal Kategorije 1 i 2 u skladu sa Pravilnikom o načinu razvrstavanja i postupanjasa sporednim proizvodima životinjskog porekla, veterinarsko-sanitarnim uslovima za izgradnjuobjekata za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla, načinusprovođenja službene kontrole i samokontrole, kao i uslovima za stočna groblja i jame grobnice(“Sl. gl. RS br. 31/11, 97/13 i 15/15). Stajnjak se ne skladišti na lokaciji već se odvozi dopoljoprivrednih površina i razbacuje po zemljištu nakon čega se zaorava, odnosno stajnjak se koristikao visokokvalitetno đubrivo za đubrenje poljoprivrednih površina u vlasništvu operatera“ČALMA” DOO.

Uginula živina koja nastaje kao sporedni proizvod životinjskog porekla na farmi se odvojenosakuplja u plastične kese, privremeno čuva u minus režimu i predaje Veterinarskoj ustanovi“Napredak”. Zamrzivači kapaciteta 300 l i 400 l u kojima se čuvaju uginuli brojleri se nalaze uposebnoj prostoriji u okviru objekta 1. U zidanoj prostoriji pomoćnog objekta postoji još jedanzamrzivač kapaciteta 300 l predviđen za korišćenje u slučaju kvara nekog od predhodna dvazamrzivača.


Prosečna količina uginulih brojlera tokom jednog turnusa iznosi oko 1.600 kg.Mešani komunalni otpad potiče od otpada koji stvaraju zaposleni. Sakuplja se odvojeno u

odgovarajuće kontejnere, koji prazni JKP po utvrđenoj dinamici. Komunalni otpad se odlaže nalokalnoj deponiji.

Ambalažni otpad potiče od opasne ambalaže u kojoj su pakovana sredstva za sanitaciju farme.Ova vrsta otpada se na lokaciji farme sakuplja odvojeno i predaje ovlašćenom operateru.

U toku 2016.god operater je generisao 0,045 t otpadne kontaminirane ambalaže.Otpadne sijalice se takođe sakupljaju odvojeno i predaju ovlašćenom operateru. U toku 2016. god operater je generisao 0,008 t otpadnih sijalica.Električni otpad koji potiče od oštećene i neupotrebljive opreme će se po nastanku sakupljati

odvojeno i predavati ovlašćenom operateru. U okviru postrojenja u pomoćnom objektu je predviđen prostor za sakupljanje i privremeno

skladištenje ambalažnog otpada, otpadnih sijalica i električnog otpada.Prilikom dopremanja jednodnevnih pilića i hrane ne dolazi do stvaranja ambalažnog otpada.

Jednodnevni pilići se dopremaju u povratnu ambalažu, a hrana se iz cisterni direktno usipa u silose.

12. Buka i vibracije

Izvori buke na predmetnoj lokaciji su instalirana oprema i transportna sredstva. Prisustvo transportnih sredstava na kompleksu je periodično. Povećano prisustvo transportnih

vozila javlja se u toku izlova i čišćenja farme i pri naseljavanju farme brojlerima.Operater postrojenja je izvršio merenje buke u cilju utvrđivanja nivoa buke koji se javlja usled

rada opreme i poseduje Izveštaj o merenju buke u životnoj sredini, od strane akreditovanelaboratorije.

Izvor zvuka u zoni uticaja, pri uobičajenom obavljanju delatnosti čine:• Ventilatori na bočnom zidu objekta za tov 1 i bočnom zidu objekta za tov 2 (5 kom. po

spratu, ukupno 20)• Ventilatori na zadnjem zidu objekta za tov 2 (5 kom. po spratu, ukupno 10)• Ventilatori na objektu za tov 3 (ukupno 40 kom., 20 po spratu i to po 10 manjih i po 10

većih)• Pumpa za vodu sistema za hlađenje vazduha sa saćama (3 kom., jedna po objektu)• Pokretni trakasti transporter

Merenje buke izvršeno je u zoni uticaja, na 5 mernih tačaka, na referentnim mestima zamerenje buke-prostoru koji je najizloženiji buci od posmatranog izvora. Položaj mernih tačakaprikazan je u grafičkom delu (Prilog 1) Izveštaja o merenju buke u životnoj sredini br. L 303/07/2od 22.07.2016. god.

Merne tačke MT1, MT2, MT3, MT4 i MT5 su u zoni uticaja, na otvorenom prostoru, uneposrednoj blizini granice parcele i ograde farme.

Područje na kome se nalazi farma za tov živine “HRANA PRODUKT” DOO, u Kovačevcu,opština Mladenovac, nije akustički zonirano od strane nadležnih opštinskih organa, u skladu saPravilnikom o metodologiji za određivanje akustičkih zona (“Sl. Glasnik RS” br. 72/10), tako dasadržaj mikrolokacije određuje karakter posmatranog prostora. S obzirom na karakter objekata nadatoj lokaciji, posmatrano područje se može definisati u skladu sa Pravilnikom o metodologiji zaodređivanje akustičkih zona kao zona 3-čisto stambena područja-stambene zone na parcelama(pretežno niske spratnosti i malih gustina stanovanja).

Na osnovu Uredbe o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanjeindikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini (“Sl. Glasnik RS” br.75/10), Prilog 2, tabela 1-granične vrednosti indikatora buke na otvorenom prostoru, za merne tačkeMT1, MT2, MT3, MT4 i MT5 granična vrednost indikatora buke iznosi LRAeqT=55 dB(A) za dani veče i LRAeqT=45 dB(A) za noć. Merna tačka MT1 je u zoni uticaja, na otvorenom prostoru, naMirinačkoj ulici, preko puta, prema jedinom stambenom objektu sa te strane farme. Udaljenostmerne tačke je oko 9 m od ograde farme i oko 10 m od stambenog objekta. Na prostoru između ovemerne tačke i izvora zvuka


nema značajnijeg prirodnog rastinja niti drugih prepreka koje bi uticale na apsorbovanje zvuka.Prilikom merenja ukupne buke, u dnevnom referentnom vremenskom intervalu, bili su

dominantni zvučni sadržaji koji su posledica rada opreme i aktivnosti živine na farmi (ventilatori,pumpa za vodu i žubor vode, trakasti transporter i živina) i bili su prisutni zvučni sadržaji izokruženja, koji su posledica komunalnih aktivnosti karakterističnih za ovo područje (povremenopoljoprivredne mašine-traktori, lavež pasa, prelet aviona).

U večernjem i noćnom referentnom vremenskom intervalu, bili su dominantni zvučni sadržajikoji su posledica rada opreme i aktivnosti živine na farmi (ventilatori, pumpa za vodu i žubor vode iživina), ali i zvučni sadržaji iz okruženja, koji su posledica aktivnosti insekata-cvrčaka, i bili suprisutni i ostali zvučni sadržaji iz okruženja,prethodno nabrojani.

Merna tačka MT2 je u zoni uticaja, na otvorenom prostoru, u krugu farme, u neposrednojblizini granice parcele na severozapadnoj strani, prema jedinom stambenom objektu na toj strani.Udaljenost merne tačke je 0,7 m od ograde parcele i 4,2 m od stambenog objekta.

Merna tačka MT3 je u zoni uticaja, na otvorenom prostoru, u krugu farme, u neposrednojblizini granice parcele, na udaljenosti 1,5 m od ograde, pored prve kapije na Donjoškolskoj ulici.

Merna tačka MT4 je u zoni uticaja, na otvorenom prostoru, u neposrednoj blizini graniceparcele, ispred druge kapije na Donjoškolskoj ulici.

Merna tačka MT5 je u zoni uticaja, na otvorenom prostoru, u krugu farme, u neposrednojblizini granice parcele na jugoistočnoj strani i 1,3 m od objekta br. 1.

Prema Uredbi o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanjeindikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini (“Sl. Glasnik RS” br.75/10), pri uobičajenom obavljanju delatnosti i radu opreme u dnevnom, večernjem i noćnomreferentnom vremenskom intervalu, u toku merenja, u farmi za tov živine “HRANA PRODUKT”DOO, u Kovačevcu, opština Mladenovac, u datim uslovima:

Na mernoj tački MT1, u toku merenja ukupne buke u dnevnom i večernjem referentnomvremenskom intervalu, nivo buke NE PRELAZI, a u noćnom referentnom vremenskomintervalu nivo buke PRELAZI graničnu vrednost buke u životnoj sredini na otvorenomprostoru, u zoni uticaja.





Tokom rada postrojenja kao izvor buke javlja se i agregat ali je njegov rad povremen, samo uslučaju nestanka struje tako da nije uzet u obzir tokom merenja buke.

Merenje nivoa rezidualne buke u vreme rada farme, za vreme trajanja turnusa, nije bilomoguće izvršiti jer tehnološki proces ne dozvoljava prekid rada opreme koja je izvor buke.


Prilikom merenja nivoa ukupne buke u večernjem i noćnom periodu dominantan uticaj na nivoukupne buke je iz okruženja, i to od aktivnosti insekata-cvrčaka.

Uzimajući u obzir napred navedene uslove prilikom vršenja merenja, predlaže se vršenjemonitoringa u periodu godine kada su opisane zvučne aktivnosti iz okoline, a koje utiču na nivoukupne buke, minimalne (npr. zima i rano proleće).

U Programu mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti uslovimapropisanim zakonom, koji je priložen uz zahtev, dat je opis mere planiranih radi smanjenja emisijabuke, sa vremenskim rasporedom početka i završetka mere, opis očekivanih rezultata i načinakontrole, kao i iznos godišnjih troškova potrebnih za sprovođenje mere.

13. Procena rizika od značajnih udesa

Cilj procene opasnosti od udesa i od zagađivanja životne sredine je identifikacija ikvantifikovanje mogućih rizika od udesa koji se javljaju pri funkcionisanju proizvodnog procesa, amogu značajno uticati na kvalitet i stanje životne sredine, kao i na bezbednost i zdravlje zaposlenihi ostalih ljudi koji se nalaze u njegovoj neposrednoj okolini.

Mogući uzroci udesa mogu biti ljudski faktor i tehnički poremećaji.Ljudski faktor može biti uzrok udesa usled:

• nepropisnog vođenja tehnološkog procesa• nepoštovanja radnih propisa i radnih postupaka pri normalnom radu i pri situacijama udesa• nekvalitetnog održavaja opreme• korišćenje materijala kvaliteta van specifikacije u toku procesa manipulacije i prilikom

održavanja opreme• nekorišćenje dodatne sigurnosne opreme i postupaka

Tehnički poremećaji mogu biti uzroci udesa prilikom:• poremećaja u dopremi pomoćnih fluida (energetski, procesni, hemikalije)• mehaničkih poremećaja

Značajni udesi koji se mogu desiti na lokaciji postrojenja su curenje gasa, požar, eksplozija ipojava bolesti.

Curenje gasa ili stvaranje visokih koncentracija gasova u halama za uzgoj brojlera možeimati katastrofalne posledice. Usled visoke koncentracije gasova doći će do gušenja i uginućaživine. Obzirom na sistem gasne instalacije, sistem prinudne ventilacije u halama i stalnu kontroluzaposlenih u halama, mala je verovatnoća da dođe do ovakve udesne situacije. Ne očekuje se dadođe do nagomilavanja gasova u objektima i uginuća živine.

Na osnovu procene ugroženosti od požara i fizičko hemijskih osobina materija koje se koristeu ovom objektu moguće klase požara su A, C i požari na električnim instalacijama.

U klasu A spadaju požari čvrstih zapaljivih materija često organske prirode pri čijem gorenjuse formira žar, kao što su: slama, perja i pernata živina, drvo, papir, testil i dr. Za gašenje požaraklase A, kao sredstvo se koristi voda sa i bez dodataka, a izuzetno pena i prah.

U klasu C spadaju požari koji obuhvataju gasove koji gore plamenom (prirodni-zemni gas,metan, propan, butan, vodonik, acetilen). Za gašenje ove klase požara kao sredstvo za gašenjekoriste se suvi prah i ugljendioksid.

U klasu požara na električnim instalacijama požari na uređajima i instalacijama podelektričnim naponom, najčešće na elektromotorima, razvodnim postrojenjima i sl. Za gašenje oveklase požara kao sredstvo za gašenje koristi se suvi prah i ugljendioksid.

Eksplozija može nastati ukoliko iscureli gas stvori eksplozivnu smešu sa vazduhom i ukolikona nju deluje spoljni izvor paljenja (varnica, žar cigarete, i sl.). Brzina rasprostiranja plamena, ilibrzina paljenja je brzina kojom front sagorevanja napreduje u smesi gasova i vadzuha. Ovonapredovanje sagorevanja objašnjava se time da smesa (gasa i vazduha) koja sagoreva, greje idovodi do paljenja susedne nezapaljene zone, a preko provodljivosti toplote, zračenja, difuzije i sl.

Najčešće se prilikom požara i eksplozije u atmosferu oslobađaju različiti štetni gasovi,najčešće ugljendioksid, ugljenmonoksid i dr.

Kolika će koncentracija ugljendioksida ili ugljenmonoksida biti u okolnoj atmosferi, u slučaju


da dođe do paljenja, zavisi od količine sirovine koja se trenutno nalazi na lokaciji prilikom paljenja,kao i od količine koji će izgoreti.

U cilju zaštite od udesa postrojenje je opremljeno spoljnom hidrantskom mrežom i PPaparatima sa suvim prahom.

Najčešći uzrok pojave bolesti su različiti po zdravlje štetni organizmi. Za piliće štetnimikroorganizmi, izazivaju veoma zarazna oboljenja, koja se prenose sa obolelih na zdrave pilićeneposredno ili putem mnogih posrednika. Najčešći prenosioci uzročnika bolesti mogu biti vazduh,zagađena hrana ili voda, glodari (miševi i pacovi), različiti insekti. Isto tako, bolest može da seprenosi i nepažnjom, putem prljave odeće i obuće, prljavih ruku ili zagađenih različitih predmeta.

Paraziti su sve vreme tova nešto manji problem po zdravlje živine, tovljene na klasičan način,na dubokoj prostirci.

Razlikuju se spoljašni i unutrašnji paraziti pilića. Spoljašnji paraziti (ektoparaziti) su vaši,buve, šugarci, krpelji. Unutrašnji paraziti (endoparaziti) su gliste i pantljičare (člankoviti paraziti) ,koje parazitiraju u organima za varenje (creva i želudac) i organima za disanje (dušnik). Odunutrašnjih parazita su veoma česte i protozoe – kokcidije. Gotovo da su one redovni stanovnicicreva pilića. Kada se njihov broj poveća, izazivaju oboljenje poznato kao kokcidioza koja, ako se nespreči, može biti uzrok velike smrtnosti pilića. Paraziti se prenose od invadiranih na zdrave jedinkedodirom ili posredno, preko njihovih prelaznih domaćina, u kojima protiče jedna faza razvojnogciklusa parazita.

Čest uzrok oboljevanja pilića može biti i neodgovarajuća ishrana (nekvalitetne hranljivematerije, a posebno smanjene količine vitamina, minerala ili mikroelemenata). Pojedinačno pilićimogu da obole i od organskih nezaraznih bolesti. Postoji čitav niz uzroka koji sami ne izazivajubolest ali slabe organizam pilića i stvaraju preduslove da pilići lakše obole. Zajednički naziv za sveove faktore koji dovode do slabljenja organizma pilića su „faktori stresa”. Najčešći faktori stresa su:prenaseljenost, nedovoljno provetravanje objekta, loši higijenski uslovi, neodgovarajućatemperatura ili vlažnost vazduha, mali hranidbeni ili pojidbeni prostor itd.Slabljenjem organizmafaktori stresa omogućuju da i manje opasni saprofitski mikroorganizmi dobiju patogena svojstva iizazovu bolest, koja se tada lako širi u jatu pilića.

Prema svome karakteru bolesti mogu biti zarazne (ako se neposredno ili posredno prenose saobolele na zdrave jedinke) i nezarazne ako ni neposredan ni posredan način lečenja nije moguć.

Prema vremenu trajanja, bolesti mogu biti vrlo brzog toka (perakutne), nekada tako brzog dapojedine jedinke uginu a da se ne zapaze znaci bolesti. S druge strane ima bolesti sa vrlo dugimtokom i za takve bolesti se kaže da su hronične. One mogu trajati nekoliko nedelja, meseci ili duže.Između ove dve krajnosti postoji brzi tok bolesti od nekoliko dana (akutne) ili malo sporijeg toka(subakutne).

14. Definitivni prestanak rada postrojenja

Faze prestanka rada i zatvaranje postorjenja:

I Korak prestanka rada postrojenja obuhvata obustavljanje svih aktivnosti direktnovezanih za nabavku i useljavanje brojlera.

II Korak prestanka rada postrojenja podrazumeva iseljavanje celokupne količineutovljenih pilića-brojlera. Iseljavanje brojlera podrazumeva postepeno iseljavanje jednog po jednogobjekta u zavisnosti od dinamike useljavanja.

III Korak prestanka rada postrojenja je izđubrivanje objekata, dezinfekcija objekta iopreme, čišćenje i krečenje prostorija, čišćenje manipulativnih i skladišnih površina.

IV Uklanjanje otpadnog stajnjaka i uginule živine sa kompleksa farme, odnosnopredavanje ovlašćenim organizacijama.

V Dezinfekcija, demontaža i uklanjanje opremePodrazumeva dezinfekciju i demontažu opreme. Oprema i transportna sredstva se mogu

rasprodati ili će ih operater koristiti za potrebe uzgoja živine na drugoj lokaciji.


Definitivni prestanak rada postrojenja detaljnije je opisan u dokumentu Plan za zatvaranjepostrojenja.

Saglasan sa sadržajem Netehničkog rezimea za postrojenje “FARMA ZA TOV ŽIVINE”, koje

se nalazi na teritoriji opštine Mladenovac, u Kovačevcu, na katastarskoj parceli broj 5497/3 KO

Kovačevac

O P E R A T E R

“HRANA PRODUKT” DOO Salaš Noćajski

direktor, Goran Stanković


Slika 3. Šema tehnoloških procesa unutar farme za tov brojlera

Strana 29 od 31

Slika 4. Prikaz mikrolokacije postrojenja

Strana 30 od 31

Slika 5. Makrolokacija postrojenja, Položaj postrojenja u odnosu na naselje Kovačevac

Strana 31 od 31

N E T E H N I Č K I R E Z I M E - Насловна · 2017-10-11 · Biljna i stočarska...

Documents

Transcript of N E T E H N I Č K I R E Z I M E - Насловна · 2017-10-11 · Biljna i stočarska...