MUSA MURATTI

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARUFAKULTET ZA PRIRODNO-TEHNIKIH NAUKA DEPARTMAN ZA INFORMATIKU I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

KORIENJE WEB 2.0 ALATA U ELEKTRONSKOM UENJU- DIPLOMSKI RAD -

Mentor prof. dr Emru Azizovi

Kandidat Musa Murati, 3578/07

Novi Pazar, juli 2011.

SADRAJ

U V O D ....................................................................................................................................................... 1 1. INTERNET .............................................................................................................................................. 3 1.1. Istorija interneta............................................................................................................................... 4 1.2. World Wide Web............................................................................................................................. 6 2. WEB KAO PLATFORMA ..................................................................................................................... 7 2.1. Istorija: od WEB 1.0 do WEB 2.0 ................................................................................................... 8 2.2. Pojam WEB 2.0............................................................................................................................... 11 2.3. Karakteristike WEB 2.0 ................................................................................................................. 12 2.4. Karakteristike Web 2.0 alata ........................................................................................................ 13 2.5.Interakcija pomou Web 2.0 alata ................................................................................................ 14 2.6. Podela WEB 2.0.............................................................................................................................. 15 2.6.1. Blog........................................................................................................................................... 16 2.6.2. Podcast ..................................................................................................................................... 20 2.6.3. Wiki .......................................................................................................................................... 21 2.6.4. Alati za Blog i Wiki ................................................................................................................ 23 2.6.5. Drutveni bookmarking ........................................................................................................ 26 2.6.6.Drutveno umreavanje ......................................................................................................... 27 2.7. Kritika WEB 2.0 ............................................................................................................................. 29 2.8. BudunostWEBA 2.0..................................................................................................................... 30 3. E-UENJE ............................................................................................................................................. 31 3.1. Istorijat uenja na daljinu ............................................................................................................. 33 3.2. Prednosti uenja na daljinu ......................................................................................................... 35 3.3. Nedostaci uenja na daljinu ......................................................................................................... 37 3.4. E-obrazovanje nove generacije .................................................................................................... 39 3.5. Primjena elektronskog uenja usavremenom obrazovanju .................................................... 39 3.5.1. irenje pristupa mogunostima obrazovanja ..................................................................... 39 3.5.2. Obim ponuenih programa.................................................................................................. 40 3.5.3. Poboljanje kvaliteta nastave ................................................................................................ 41

3.5.4. Redukovanje cene visokog obrazovanja ............................................................................. 42 3.5.5.Politika Evropske unije za IKT u obrazovanju i osposobljavanju ................................... 42 3.6. Potencijali uenja e-learning 2.0 .................................................................................................. 43 3.7. Aktivnosti korisnike podrka e-uenju .................................................................................... 44 3.8. ta ini e-obrazovanje 2.0? ........................................................................................................... 45 3.9.Kategorizacija Web 2.0 alata pogodnih za e-uenje .................................................................. 48 3.9.1. Kognitivno uenje .................................................................................................................. 48 3.9.2. Alati za organizaciju audio i video sadraja ...................................................................... 54 3.9.3. Alati za kolaboraciju i razmenu sadraja............................................................................ 55 3.9.4. Alati za drutvene knjine oznake....................................................................................... 61 3.9.5. Alati za drutvene mrene stranice ..................................................................................... 62 3.9.6. Alati za podsticanje kreativnosti .......................................................................................... 62 ZAKLJUAK ............................................................................................................................................ 63 Literatura ................................................................................................................................................... 65

UVODElektronsko uenje ili e-learning - ve po svom nazivu u originalu na engleskom jeziku, postalo je svuda prisutni brend, zatitni znak za inovativni pristup uenju nove generacije studenata-uenika. Njegov podskup, online uenje, danas je u fokusu panje, kako zbog rastue primene na svim nivoima obrazovanja, tako i zbog brojnih analiza pozitivnih i negativnih aspekata ovog uenja. E-learning danas obino ima formu online kurseva. Element kursa je - objekt uenja (learning object). Sastavljanjem ili organizovanjem objekata uenje dobija se sadraj kursa. Standardima je utvren koncept objekata u rigorozne forme i utvrena procedura kako se ovi sadraji sastavljaju i organizuju u kurseve i pakete za isporuku na Internet. Dominantna tehnologija koja se danas primenjuje za organizaciju i isporuku online kurseva je sistem za menadment uenja (learning management system, LMS). Ovaj softver postao je neizbeni deo okruenja uenja (learning environment, LE). Kompanije kao to su WebCT i Blackboard instalirale su proizvode na hiljadama univerziteta i koleda. Veliki broj instruktora i studenata koristi ove LMS sisteme. Sistem LMS preuzima sadraj uenja i organizuje ga na standardan nain, kao kurs podeljen na module ili lekcije, podran nekim kvizom i testovima. Na mnogim univerzitetima i koledima sistem LMS integrisan je sa postojeim informacionim sistemom studenata. Postojei sadraji uenja organizovani su po tradicionalnom modelu uenja na daljinu i isporuuju se ili kompletno online (preko Interneta), ili u kombinaciji sa tradicionalnim seminarima, grupama studenata voenih instruktorom. Kursevi su usklaeni sa propisanim nastavnim planom i programom i vremenom planiranim za njihovu realizaciju.

DIPLOMSKI RAD | Korienje WEB 2.0 alata u elektronskom uenju

E-learning, kao svaka inovacija, proao je svoju prvu fazu razvoja i prihvaen je s oduevljenjem od edukatora mlae generacije. Njegov razvoj posebno je trasiran u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Evropi, a u poslednje vreme i u Australiji, Novom Zelandu i Kanadi. E-obrazovanje 2.0 je naziv za novi pristup procesu e-obrazovanja baziran na Web 2.0 konceptima. Studenti vie nisu pasivni primaoci informacija ve kroz razmenu znanja nove i iskustava generacije stvaraju nova znanja. Osnovne znaajnosti te e-

obrazovanja dokumenata

su interakcija, povezanost,

saradnja

razmena

i medija. Zbog

svega navedenog, razvio se veliki broj web servisa

specijalizovanih za korienje u procesu e-obrazovanja. Osim toga, postoji i mnotvo web servisa ija osnovna namena nije e-obrazovanje, ali se zbog svojih specifinosti mogu u tu svrhu koristiti. Od pojave Interneta i World Wide Weba (WWW) 1990. godine, pa sve do 2004. godine kada se koncept Web 2.0 prvi put pojavio, veliki broj korisnika nije bio u mogunosti da aktivno uestvuje u kreiranju i organizaciji sadraja koji se pojavljivao na webu. Tu injenicu u korenu menja, pojava paradigme nazvane Web 2.0. Jednom reenicom definisati ta sve obuhvata Web 2.0, gotovo je nemogue. Naime, radi se o novijoj verziji weba, koja se ne odnosi na unapreenje tehnikih specifikacija, ve o promeni naina na koji se web kao platforma koristi. asopis Time u svom izdanju od 18. decembra 2006. godine na svojoj naslovnoj strani izabrao je tebe, odnosno svakog od nas koji koristimo ili stvaramo sadraje na webu, za osobu godine. Naslovnica asopisa sastojala se od bele tastature s ogledalom na mestu monitora u kojem je svaki itatalac mogao videti svoj vlastiti odraz. Ta naslovnica odraavala je da je 2006. godina, godina weba i to nove, poboljane, korisniki generisane druge verzije weba. Medisko praenje Web 2.0 se koncentrie na zajednikim aplikacijama kao to su blogovi, drutvene mree, podcasting.

2


1. INTERNETKoliko god zvualo jednostavno, povezivanje dva raunara nije jednostavna i pravoliniska radnja: ma koji nain da izaberemo, treba kupovati kartice, razvlaiti ice, instalirati neki softver, sve to isprobavati, podeavati... A tek koliko mora biti teko da se povee sto raunara, ili ak njih milion. Na prvi pogled, izgleda nemogue . Internet je "samo" praktina realizacija "nemogueg" povezivanja stotina miliona raunara u jedinstvenu mreu. Kada se sve ogoli do krajnjih granica, jedino to mrea moe jeste da s jednog raunara na bilo koji drugi "dobaci" mali paket podataka: paket se "spakuje" na jednom raunaru, na njegov poetak se stavi adresa primaoca i onda se taj paket "preda" mrei, koja ga, pre ili kasnije (a obino za svega par sekundi) isporui primaocu, uz automatsku proveru isparavnosti prenosa.

Slika 1.Mrea svih mrea

3


Internet je, dakle, informatika struktura, a ono to ga je uinilo toliko popularnim jesu sadraji koji se na tom temelju grade. Moemo, recimo, otkucati tekst i poslati ga vlasniku nekog udaljenog raunara. Na tekst e biti podeljen na pakete, oni e (moda raznim putevima, preko desetina drugih raunara) putovati do primaoca i tamo se nepogreivo spojiti u tekst identian originalu. tavie, pored teksta, u poruku se mogu ugraditi slike, zvukovi, filmovi, te bilo kakav dokument. Preloman trenutak razvoja Interneta bila je upravo mogunost slanja multimedijalnih sadraja

(kombinacija teksta, slike i zvuka) tada je mrea namenjena profesinalcima prerasla u mreu kojom se svako ne samo to moe, nego i eli koristiti. U literaturi se sreu razliite definicije Interneta, a neke od njih su: Skup raunara (nodova), servera i veza kojima se omoguava prenos podataka bez ogranienja daljine u realnom vremenu i virtualnim uslovima. Internet predstavlja iroko rasprostranjenu svetsku raunarsku mreu pristupanu javnosti opti naziv za meusobno povezane raunare koji rade u meusobno povezanom sistemu. Internet predstavlja javni svetski sistem povezanih raunarskih mrea kojima se uz primenu asinhronih paketa prenose podaci uz upotrebu standardizovanog Internet protokola.

1.1. Istorija internetaPredak Interneta je mrea koja je nosila ime ARPANET, to je skraenica od Advanced Resercher Project Agency. To je pseudo-nezavisna agencija koju je 1969. godine osnovala amerika vlada, s ciljem razvoja stratekih projekata iz oblasti komunikacija. ARPANET je bila mrea koja je pre svega trebala obezbediti komunikaciju vojnih laboratorija, vladinih biroa I univerziteta na kojima se realizuju projekti od interesa za Armiju.

4


Tokom ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka, ARPANET je postojano rastao, da bi ga 1975. godine u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane, pretvorivi ga u sadanju Defense Data Network (DDN). Najvaniji rezultat razvoja ARPANET i DDN mrea jeste Transmission Control Protocol / Interface Protocol ili TCP/IP. U nekim knjigama se mogu proitati druge interpretacije ove skraenice, npr. Transport Control Protocol / Internet Protocol. TCP/IP je konano definisan 1983. godine i predstavlja nain za razmenu informacija meu raznorodnim raunarima I mreama. Nacionalna nauna fondacija (NSF) osnovala je 1980. godine mreu nazvanu The Internet, koja je sedam godina kasnije povezana s ARPANET/DDN mreama i tako je nastao NSFNET. Ova mrea je u poetku okupljala uglavnom akademske institucije irom Sjedinjenih Amerikih Drava, a prikljuila joj se i NASA, te druge dravne agencije u ovoj zemlji. Nekako u isto vreme, 1978. i 1979. godine, irio se i Usenet, konferenciski sistem, posredstvom koga su ( u prvi mah) studenti i nastavnici amerikih Univerziteta razmenjivali miljenja o raznim strunim i "neoficijelnim" temama. IBM je 1977. godine osnovao BITNET mreu, u koju je ukljuio najpre univerzitetske raunare u Americi, a kasnije (projekat EARN) u Evropi i drugim krajevima sveta. Umreavanje raunara je bilo interesantno i za komercijalne organizacije, koje su se tokom osamdesetih godina povezivale na razne naine. 1990. godine fondacija NFS je predstavila projekat umreavanja raznih organizacija i njihovih postojeih mrea, najpre na nacionalnom (amerikom) a potom i na globalnom (svjetskom) nivou. Trebalo je povezati EARN koji je postojao u mnogim dravama, JANET u Britaniji, NORDUnet u Skandinavskim zemljama, FUNET u Finskoj itd. Tako je nastao Internet koji je danas poznat. Njega ne nazivaju uzalud "Mreom svih mrea" sastavni delovi nisu bili pojedinani raunari, ve kompletne raunarske mree organizovane na najrazliitije mogue naine. Jedino zajedniko bio im je preotokol za meusobnu komunikaciju, ranije pomenuti TCP/IP.

5


Ovakav nastanak Interneta uslovio je i upravljanje istim. Internet, naime, nema vlasnika, tj. ni jedna drava ili privatna institucija nema vlast nad njegovom celinom. Pojedine drave i firme su, istina, vlasnici delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi, ali na Internetu zapravo postoji samo jedno vlasnitvo: svako je vlasnik svog raunara koji je prikljuen na mreu i ima neogranieno pravo da taj raunar koristi kako eli i da na njemu dri sadraje koje smatra potrebnim. To dalje znai da svaki vlasnik raunara samostalno bira kojim e se putem prikljuiti na Mreu, koje e njene sadraje prenositi i ta e slati drugima. Jedina stvar koja se mora reavati na centralizovan nain jeste pitanje adresa, poto svaki raunar na Mrei mora da ima jedinstven identifikacioni broj. Time se bavi Internet Society (ISOC), a posebno njegova radna grupa koja nosi ime Internet Architecture Board (IAB). Ta tela ine ljudi koji su se dobrovoljno opredelili da deo svog vremena posvete razvoju Interneta na globalnom nivou, a njihova stvarna nadlenost se zavrava na dodeljivanju adresa i preporuivanju standarda. Oni nemaju nikakvu dalju kontrolu nad Internetom i sadrajima na njemu.

1.2. World Wide WebKada se kae Internet, mnogi danas zapravo pomisle na World Wide Web (skraeno WWW ili Web), lep, hipermedijalni i za upotrebu veoma ugodan servis. Web znai mrea (spiders web paukova mrea), a WWW znai mrea dokumenata koji meusobno ukazuju jedni na druge i omoguavaju brzo i lako etanje ili, kako se to popularno kae surfanje (Net Surfing), ili krstarenje (Net Cruising) po Internetu. Sve to treba uraditi je kliknuti miem na podvuenom delu teksta, ili na deo slike koji je od interesa i automatski se prelazi na drugi sadraj ko-zna gde u globalnoj mrei svih mrea. WWW je jedan od najnovih servisa na Internetu, a u poslednje vreme je ubedljivo naj popularniji. Nastao je marta 1989. godine u CERNu, Centru sa visoko energetsku

6


fiziku u vajcarskoj. Tim Beerners-Lee, tvorac Weba, osmislio je ovaj sistem s ciljem da fiziarima na lak nain prezentuje mnogo brojne informacije dostupne na Internetu. Opredelio se za hipertekst sistem i od samog poetka je u WWW ugraena podrka za pristup ostalim servisima na mrei. Prve verzije su napravljene novembra 1990. godine na NeXT raunarima, a znaajan doprinos razvoju i prihvatanju Weba dao je program za pristup (browser) Mosaic za X i MS Windows, razvijen januara 1993. u instituciji Nationale Centre for Supercomputing u ikagu. Tu su razvijeni mnogi besplatni programi za pristup Internetu. Ekipa koja je napravila Mosaic se kasnije odvojila i napravila samostalnu firmu, Netscape, iji je Web Browser Netscape Navigator. Pored Netscapea, Microsoft poseduje Internet Explorer, a tu su i Mozilla Firefox, Opera... Prednost Weba je njegova univerzalnost i nezavisnost od platforme. Mada je veina dokumenata sa slikama, zvukom, videom i slinim multimedijalnim sadrajima, WWW-u se moe pristupiti I s obinih tekstualnih terminala (na primer program Lynx), mada se u tom sluaju nee videti slike i multimedijalni sadraji, ali tekst i veze prema drugim dokumentima su dostupni, to je esto dovoljno da se doe do traenih informacija.

2. WEB KAO PLATFORMAPrvi znak da se neto promenilo bio je trenutak kada su najvei delovi svetske mree dobili svojstva komunikacionih mrea i to onih koje postoje (ali u mnogo manjoj meri) i u fizikom svetu. To je uinilo da se internet transformie od mree na kojoj se samo mogu pronai podaci, u mreu na kojoj se podaci mogu i pisati i itati. Takva usavrena, multimedijalna i interaktivna mrea, zove se Web 2.0 [1]. Zapravo se dogodilo da se internet od posrednika (medija) preko koga se informacija odailjala ili konzumirala, pretvorio u platformu u okviru koje se sadraji

7


kreiraju, dele, prekomponuju, remiksuju, prilagoavaju za drugaiju upotrebu i naravno alju dalje. To to danas ljudi rade na internetu ne lii na itanje knjiga, sluanje radija ili gledanje televizijskog programa. Umesto toga na internetu se obavlja konverzacija renikom i jezikom koji se ne sastoje samo od rei i slova, nego i od slika, audio i video materijala, multiumedijalnog materijala ili bilo ega drugog to bi moglo da poslui svrsi. Sve to postalo je, izgleda i ponaa se kao mrea. Uz svu novu tehnologiju vano je prepoznati da pojava Web 2.0 nije tehnoloka revolucija, kao to se esto moe uti. Radi se o socijalnoj, odnosno, drutvenoj revoluciji. Web 2.0 je nain miljenja i ponaanja a ne tehnologija. Radi se o omoguavanju i ohrabrivanju participacije kroz otvorene aplikalcije i servise. Pod otvorenim podrazumevamo tehniki otvorene odgovarajue API, ali isto tako i moda jo vanije, drutveno otvorene aplikacije i servise koji garantuju pravo na korienje sadraja u novim i uzbudljivim kontekstima.

2.1. Istorija: od WEB 1.0 do WEB 2.0Da li zaista Web 2.0 znai revoluciju u nainu na koji koristimo web? Za pronalazaa web-a, SirTim Berners-Lee-a, svakoko ne. Na pitanje da li se Web 2.0 razlikuje od onoga to bi se moglo nazvati Web 1.0, njegov odgovor je bio: Apsolutno ne. Sutina Web-a 1.0 je u povezivanju ljudi. To je interaktivni prostor i mislim da je Web 2.0 deo argona, niko ni ne zna ta to zapravo znai. Zapravo, znate, ovaj Web 2.0, to znai korienje standarda koji su proizvedeni od strane svih tih ljudi koji rade na Web 1.0.[2] Takozvani Web 1.0 je ne dvosmisleno postao jedan od najznaajnijih pojmova poetka 21. veka, zahvaljujui kojem danas veina medija, ukljuujui novine, TV, radio, muziku ili komunikacijska sredstva poput maila, chata ili telefona ine jedno tkivo. Web 1.0 iz dananje perspektive je bio statian medij, slian tampi samo u digitalnom obliku i njegova jedina prednost je bila u brzini pretraivanja. Interakcija nije bila vana u to vreme, bitno je bilo prikazati informaciju i predoiti je itaocu.8


Vlasnik stranice je bio taj koji kreira sadraj i u odgovarajuoj formi je postavlja na web site, a posetioci su ti koji site poseuju iskljuivo u informativne svrhe. Jedini nain komunikacije sa vlasnicima site-a, sa ciljem ostavljanja utisaka i predloga, obavljao se putem kontakt strane, a vlasnik bi odluivao o daljim akcijama povodom istih. S obzirom na to da su stranice nudile samo informacije slino knjigama ili novinama, mogli bi Web 1.0 nazvati informaciskim silosima. Formalizacija termina i koncepta Web 2.0 vezuje se za ime Tima O'Rajlija (Tim O'Reilly). Stvaranje koncepta rezultiralo je odravanjem tri Web 2.0 konferencije u San Francisku uoktobru 2004. i 2005.godine, dok je trea konferencija bila odrana poetkom novembra 2006.godine. Na konferencijama se govorilo o tome da se aktivnosti korisnika oko generisanja sadraja, u obliku ideja, teksta, videa ili slike, mogu upregnuti u stvaranje vrednosti. Identifikovali su odreene smernice koje se mogu karakterisati kao drutvena tehnologija poput uestvovanja, korisnik kao saradnik, korienje snage mnotva, bogata korisnika iskustva itd. Treba naglasiti da ove smernice same po sebi ne predstavljaju web (r)evoluciju. Kao to je Tim Berners-Lee naglasio, sposobnost za provedbu se temelji na takozvanim Web1.0 standardima. Od tog vremena, pojam Web 2.0 je pronaao svoje mesto u leksikonu, 2009. Global Language Monitor ga je proglasio milionitom engleskom reju. Sam tvorac koncepta Web 2.0, Tim O'Reilly, nije ni pokuao definisati ovaj pojam, ve ga je pokuao objasniti pomou tabele koja prikazuje evoluciju Weba iz 1.0 u 2.0. WEB 1.0 DoubleClick provider oglasa koje vlasnikweba sam bira Ofoto uvanje i ispis fotografija Akamai web cache mp3.com MP3 pesme Britannica online enciklopedija Osobne web stranice evite.com Kreiranje pozivnica9

Web 2.0 Google AdSense oglasi se automatski biraju na osnovu sadraja stranice Flickr razmena fotografija BitTorrent protokoli Napster Peer-to-Peer muziki servis Wikipedia otvorena enciklopedija Blogovi Upcoming.org javni calendar


Manipulacija domenama Broja poseta Screen Scraping Publishing (publiciranje) CMS upravljanje sadrajem Web direktorijumi (taksonomija) Stickiness (privlaenje poseta)

Optimizacija stranica za trailice Cost Per Click (CPC) oglaavanje Web servisi (XML) Participation (uestvovanje) Wiki zajedniko ureivanje Kategorizacija sadraja (tagging) Syndication RSS

Tabela 1: Prelaz sa Weba 1.0 na Web 2.0 kako ga definise Tim O'Reilly

Web 2.0 doneo je neto novo uestvovanje korisnika u zajednikoj izradi stranice. Dok je Web 1.0 izrada stranica bila komplikovana i ukljuivala puno znanja o HTML kodu, 2.0filozofija to u potpunosti eliminie i donosi ve gotova reenja u obliku softvera sa kojim se svaki pojedinac eljan stvaranja sadraja moe ukljuiti i brzo ga poeti pisati. Same 2.0 stranice ne razlikuju se preterano od Web 1.0 stranica po izgledu i dizajnu. tavie, u Web 1.0 dizajn je jedan od faktora privlaenja posetilaca, dok u Web 2.0 svetu samo privlaenje nije toliko vano koliko njihova mogunost uestvovanja u kreiranju sadraja. Osnovna ideja izrade 2.0 stanica je jednostavnost, drugim reima manje je bolje. Upravo je interaktivnost najvea promena i prednost koju Web 2.0 donosi u odnosu na klasini web. Posetioci vie nisu publika, puki i pasivni primaoci informacija, ve uestvuju u njihovom stvaranju, dopunjavanju, modificiranju i prenoenju. Za pravilno poreenje nije dovoljno uzeti u obzir samo tehnike razlike izmeu Web 2.0 I njegovog prethodnika Web 1.0, ve i ostale:

10


Tabela 2: Razlike izmeu Web 1.0 i Web 2.0

2.2. Pojam WEB 2.0Neki ga kritikuju, neki ga diu u zvezde, neki su oprezni... Pojam koji je samo nakon godine i po od svog pojavljivanja 2004 - te imao vie od 9,5 miliona navoda na Googleu. Pojam koji je doneo promene u nainu na koji koristimo web. Postavlja se pitanje, ta zapravo znai taj Web 2.0? Da li se radi o besmislenoj marketinkoj potapalici ili prirodnoj evoluciji dosadanjeg weba? Prema broju u samom nazivu da se zakljuiti da se radi o nekoj novoj, drugoj verziji weba nadograenog

funkcionalnou koju pre nije imao. Najispravnija bi bila definicija prema O'Reillyu: Web 2.0 je deljenje i otvorenost dostignuta kroz korisniki generisan sadraj kao to su socijalne mree, blogovi i wiki. Ili Web 2.0 je poslovna revolucija u kompjuterskoj industriji uzrokovana tretiranjem mree kao platforme I nastojanje da se shvate pravila uspeha na toj platformi[3].

11


Prema Wikipediji: Web 2.0 je trend u World Wide Web tehnologiji baziran na socijalizacijskoj noti koja korisnicima omoguava uestvovanje u kreiranju sadraja weba. Ukratko reeno, radi se o webu sledee generacije gde se web tretira kao platforma koja korisnicima omoguuje interakciju, jednostavno praenje, ali i zajedniko uestvovanje ukreiranju sadraja. Dakle, ne radi se o novinama u samoj internet tehnologiji, pre bi se moglo rei da Web 2.0 menja nain na koji ljudi doivljavaju i koriste Internet. Posetioci nisu vie pasivna publika, koja samo prima informacije, ve uestvuju u stvaranju, dopunjavanju i deljenju sadraja. itava filozofija Web 2.0 moe stati u dve najjednostvnije reenice koje opisuju Web 2.0:Web 2.0 je napravljen od ljudi.Web 1.0 je vodio ljude do informacija, dok Web 2.0 vodi informacije do ljudi.Sama definicija Web 2.0 za sve korisnike zapravo je nebitna. Ono to je vano je njegova funkcionalnost, odnosno ta korisnik dobija sa njime, a dobitaka je zaista mnogo. Web 2.0 esvakako ostati zapamen kao fenomen koji je uveliko promenio nain na koji primamo, ali I serviramo informacije.

2.3. Karakteristike WEB 2.0Osnovne karakteristike Web 2.0 modela su: stvaranje sadraja od strane velikog brojakorisnika, njihovo povezivanje u interesne grupe, intenzivna komunikacija, saradnja i razmena informacija unutar grupa. Dalje, ono to bez dvojbi karakterizuje Web 2.0 je sledee: Korienje weba kao platforme to korisnicima omoguuje rad s aplikacijama pomou web preglednika nezavisno o mestu ili kompjuteru koje koriste Uestvovanje korisnika, interaktivnost i komunikacija

12


Sama sutina Web 2.0 je da korisnike potakne da daju svoj doprinos nekom web sadraju, oznaavanjem, ocenjivanjem ili deljenjem

Aspekti drutvenog umeravanja koje za cilj ima povezivanje odreene skupine ljudi te uprezanje kolektivne inteligencije u svrhu sticanja kolektivnog znanja

Bogat grafiki interfejs realizovan pomou tehnologija poput Ajaxa koji omoguuje bre uitavanje web stranica

Od mnotva karakteristika i prednosti koje je sa sobom donela Web 2.0 tehnologija izdvajamo i mogunost pretrage stranica po kljunim reima, linkovi koji vode do vezanih pojmova, grupno kreiranje i odravanje sadraja, kategorizacija pojmova radi lakeg snalaenja, dinamian sadraj, metapodaci. Moda najbitnija karakteristika Web 2.0 jeste prelaz sa statikih web stranica na korisnike web stranice, odnosno stranice koje mogu ureivati i krajnji korisnici. Svakodnevne aktivnosti savremenog oveka, pa i uenika, podrazumevaju korienje Web 2.0 tehnologije: elektronska komunikacija, pronalaenje informacija, razmena dokumenata, fotografija i sl. To je prouzrokovalo i promene naina razmiljanja i navika korisnika interneta. Stvorena je takozvana web demokratija u kojoj se pasivni korisnici pretvaraju u aktivne uesnike u izradi sadraja decentralizacija izrade sadraja. Neprirodno bi bilo da kola ignorie savremene tokove razvoja ljudskog drutva i ne iskoristi pogodnosti elektronskih medija i Web 2.0 alata za angaovanje uenika i njihovo preuzimanje odgovornosti za sopstveni razvoj.

2.4. Karakteristike Web 2.0 alataPrethodni mediji imali su zadatak da informiu korisnike, da im predstave neku informaciju. Autori i urednici su brinuli o kreiranju sadraja, njihovom auriranju. Internet je do pojave Web 2.0 tehnologije takoe uglavnom predstavljao skladite

13


informacija koje su korisnici pasivno konzumirali. Web 2.0 tehnologiju karakterie to da ona akcenat stavlja na socijalni aspekt korienja interneta. Korisnici uz Web 2.0 tehnologiju imaju mogunost da uestvuju u stvaranju sadraja na internetu, da se udruuju, da uestvuju u komunikaciji koja se odvija izmeu korisnika i raunara, kao i meu samim korisnicima, prilikom ega on postaje aktivni uesnik, a ne samo pasivni konzument. Omoguena je vea sloboda i interakcija sa medijem. Korienjem RSS tehnologije omogueno je praenje raznih web stranica u specijalizovanim itaima i integracija informacija u druge web stranice. Pored toga postoje i meap (mashup) aplikacije koje omoguavaju kombinovanje vie razliitih mrenih servisa i nude vlastitu uslugu. Osim to Web stranice slue kao izvor informacija, one su i mesto za okupljanje isto miljenika ili korisnika. Na taj nain se Web stranica gradi kao smislena celina. Korisnik je u sreditu panje, kao autor sadraja koje kreira pomou raznih mrenih servisa: pisanje bloga, uestvovanje u diskusijama na forumima, kreiranje i deljenje fotoalbuma i video zapisa, podkasta, kreiranje sadraja pomou wiki alata, mrene enciklopedije, izrada vlastitih web stranica, portala itd. Zajedniko za sve servise je interaktivno i brzo okruenje iji izgled zavisi od sadraja koje postavljaju sami korisnici. Drutveno umreavanje (eng. social networking) je osnova Web 2.0 filozofije. Otvorenost, sloboda i kolektivna inteligencija su karakteristike Web 2.0 filozofije, koje podstiu korisnika da tokom krienja daju sadraju i svoj doprinos. Najpopularniji alati su: blogovi, wiki stranice, podcastovi, drutvene mree i druge sline usluge.

2.5. Interakcija pomou Web 2.0 alataWeb 2.0 alati su drutveni programski alati koji korisnicima omoguavaju interakciju i razmenu podataka, njihovo objavljivanje na internetu. Oni omoguavaju saradniko pisanje (Wiki, Google docs, Windows Live Office i sl.), to znai da je grupi korisnika omoguena saradnja pri izradi sadraja i objavljivanju na mrei [4]. Ovi alati

14


podravaju i saradniko uenje, te kroz vrnjako uenje i transfer znanja mogu podstai uenike na vii nivo kreativnosti i sticanje dodatnih IKT vetina. Mnogi od njih su besplatni i svima dostupni, te se mogu vrlo uspeno koristiti u koli kao dopuna klasinoj nastavi i svim oblicima vannastavnih aktivnosti. Na taj nain uenje prestaje biti samo konzumiranje sadraja, odvija se kroz saradnju i stvaranje vlastitog znanja uz pomo raznovrsnih resursa i korisnika. Prednosti korienja Web 2.0 alata u obrazovanju su: mogunost saradnikog uenja, dostupnost elektronskih resursa koji se nalaze na internetu, korienje alata ija je jedna od odlika uvaavanje uenikih interesovanja i potreba. U tradicionalnoj nastavi se saradniki rad uglavnom tretirao kao prepisivanje, varanje. Danas se zna da je vrnjako uenje najkvalitetniji vid uenja, gde su saradnici u tom procesu aktivni i angaovani. Kao veoma pogodan alat za saradniko uenje kroz zajedniki rad na dokumentima vezanim za nastavu je Google Docs . Ovo je alat pomou koga vie uenika moe da ureuje dokument (tekst, prezentaciju, crte, tabelu), svako sa svog raunara, bez obzira da li se nalaze u istoj prostoriji ili su kilometrima udaljeni. Pri tome mogu da komuniciraju koristei alat za askanje (Google Talk), dogovaraju se, analiziraju.

2.6. Podela WEB 2.0Bilo bi dobro moi odgovoriti na pitanje tipa: Od ega se Web 2.0 zapravo sastoji? Ali gotovo je nemogue dati jedinstven odgovor. Mnogo je web aplikacija koje objedinjuju karakteristike Web 2.0. Radi se o uslugama nastalim internet tehnologija i standarda, a ne o samim tehnologijama kao takvima. Jedan deo aplikacija se ve koristi godinama, no dodaju se nove mogunosti koje esto povezuju postojee usluge. U nastavku je naveden popis o novim tipovima Web 2.0 aplikacija koje e biti detaljnije opisane u nastavku.

15


Blog Podcast Wiki Drutveni bookmarking Drutveno umreavanje

2.6.1. BlogJedna od najznaajnijih karakteristika Web 2.0 ere je i velika popularizacija blogova. Blog je termin koji se odnosi na lini dnevnik pisan na webu sa obrnutohronoloki poredjanim sadrajem. Sam naziv toliko je brzo postao popularan da je danas re blog asocijacija za online dnevnik i koristi se kao jezina imenica. Pojam webdnevnik ili blog, skovao je Jorn Barger 1997. Bloging prua ansu svima da objave svoje misli celom svetu i da postanu vidljivi [5]. Veina blogova je tekstualna, ali postoje i drugaije varijante kao to je photoblog (fotografskiblog), vlog (video blog), muziki ili podcasting blogovi. Blog se sastoji od Web 2.0 aplikacija koje sadre klijentski i serverski deo. Serverski deo se brine za bazu podataka i unos dnevnih zapisa u bazu, te za njihov prikaz itaocima. Klijentski deo komunicira sa serverom I omoguuje unos zapisa putem interfejsa bloga. Ono to je karakteristino za sve blogove sukomentari itaoca i sluajnih posetioca. Blogovi mogu biti u obliku asopisa, lini, tematski ili vezani uz domenu stranice na kojoj se nalaze. Takoer mogu biti individualni ili kolaborativni. Uglavnom blogove smatraju samo online dnevnicima, i ako su oni puno vie od toga, jer se mogu koristiti i kao sredstvo informisanja, naroito u poslovnim sredinama, danas se u svetu vrlo uspeno pokazalo voenje propagandne aktivnosti kao voenje politike kampanje putem bloga i slino.

16


Osnovne karakteristike blogova su sledee: Jednostavna izrada za stvaranje i objavljivanje sadraja nisu potrebna nikakva znanja o web programiranju Jednostavan pristup za pristup sadrajima dovoljan je samo web preglednik Preglednost hronoloki poredjan sadraj i dodatne informacije poput komentara.

No s druge strane, neke od glavnih kritika bloga su: da informacije najee nisu proverene, niti su rezultat nekog od istraivanja, pa ih treba uzeti sa odreenom dozom opreza. Svi blogovi na Internetu ine blogosferu, to opet predstavlja jedan oblik socijalne mree. Uz pojam bloga, veemo i pojam blogroll, koji se odnosi na listu preporuenih tuih blogova, izdvojenih u zaseban okvir na blogu. Osim linkova na tue blogove, mogu se ubaciti i linkovi drugih omiljenih web stranica, koje zbog odreenog sadraja elimo preporuiti svima koji itaju na blog. Praktina upotreba bloga: Predstavljanje objava linih, osnovnih podataka Pisanje i objavljivanje periodinih opaanja Komunikacija sa drugim ljudima

Re blog je 2004. godine proglaena za re godine. Najpoznatiji softwere za bloganje je Wordpress, a najpoznatiji servis Blogger.com, koji je sada u vlasnitvu kompanije Google. Postoje sledee vrste blogova:

17


Personalni blogovi - Mnogi ljudi danas vode blogove o svojim svakodnevnim deavanjima, koji lice na javne dnevnike. Neki od njih postanu veoma popularni, posebno oni anonimni. Danas postoji veliki broj blogova na razne teme i na raznim jezicima. Jedan od najpopularnijih linih blogova je Dooce. Preko linih blogova se kreira lini brending, skree panja kvalitetnim tekstovima, stie online reputacija... Vodjenje linog bloga poboljava pisanje i izraavanje i kreira sopstveni prepoznatljivi stil pisanja. Dosta ljudi je preko blogova dolo do posla i ponuda za pisanja kolumna i blogova za poznate medije. Kod nas ima dosta kvalitetnih i itanih blogova, dane bih isticao nekog najbolje sami pogledajte preko servisa BlogodakI Blogosfera i pronadjite interesantne blogove iz oblasti koje vas zanimaju. Politiki blogovi - Posebno su popularni u Sjedinjenim Dravama i rastu i u Britaniji blogovi cija jetema politika. Na ovakvim blogovima se pie o aktuelnim politikim deavanjima, komentariu se vesti, preciznije analiziraju stvari. Ovakve web lokacije su esto subjektivne i svaka podrava odredjenu politiku frakciju. U Sjedinjenim dravama tokom predsednikih izbora 2008. godine veina kandidata je imala svoje blogere u timu koji su i preko blogova gradili kampanju. U Velikoj Britaniji i levica i desnica koriste blogove kako bi uticali na mainstream medije i propagirali svoje stavove. Sve vie je takvih sluajeva i kod nas. Dosta partija ima svoje blogove, ali i svoje lanove i simpatizere koji bloguju u njihovu korist. Ovakvi blogovi mogu vrlo brzo prerasti u mainstream medije. Poslovni (korporativni) blogovi - Mnogi profesionalci i poslovni ljudi danas imaju blogove. Oni omoguuju kompaniji da komunicira neformalno sa klijentima i javnou, nasuprot pristupu u klasinim prospektima, brourama i izvetajima za tampu. Na ovakav nain javnost I klijenti dobijaju oseaj da komuniciraju sa ivim biem, a ne sa kompanojom koja ih vidi iskljuivo kao kupce i potroae. Dosta kompanija na svojim sajtovima, u okviru ili kao poddomen ima integrisane blogove, koje odravaju zaposleni. Konstantnim novim sadrajem pridobijamo i publiku, koja te tekstove sa bloga preko drutvenim mrea iri ostalim korisnicima. Rezultat:

18


Interesantan sadraj, novi korisnici, pozitivna slika o kompaniji. U Srbiji od kompanijskim blogova bih istakao ETARGET i Positive, koji na vrlo dobar nain upoznaju klijente sa svojim uslugama i animiraju ih. Svaka kompanija bih trebala da pokrene svoj korporativni blog. Blogovi koji su skoro pa mediji - Postoje blogovi koji zapoljavaju grupu blogera za puno radno vreme ili ih plaajupo artiklu (lanku). Ovakvi blogovi se oglaavaju i reklamiraju, a kvalitetom svojih tekstova i brojem poseta postaju mediji. Preko njih se ljudi informiu, preporuuju ih drugima. Postoji sve vie ovakvih projekata, neki su uspeni, a neki su kratko trajni. Srpska blogosfera postaje sve bogatija i brojnija. Postoji dosta blogova odakle klasini mediji preuzimaju informacije. Na svetskom nivou blogovi ovakvog tipa su Mashable, Gizmodo... A kod nas Svakodnevica, June vesti I Netokracija (HR). Mainstream blogovi - U svetu skoro svake dnevne novine poseduju web sajt i blog, koji vode uglavnom novinari, ali i ostali istaknuti kolumnisti i blogeri. BBC, CNN i ostali odavno imaju svoje blogove u okviru zvaninog sajta. Od skoro razvojem Interneta i kod nas suzaiveli blogovi na popularnim medijima. Vrlo kvalitetni pisci (blogeri) periodino popunjavaju njihov sadraj. Na ovaj nain se poveava poseenost i itanost dotinog medija, i itaoci se opredeljuju za blogera ili blogere iji tekstovi su mu interesantni i prate njegov rad. Naveo bih neke primere kod nas a to su: Politika,Veernje novosti, B92, Blic... Video blogovi - Sve su popularniji i neki ih jo nazivaju i vlogovima. Video blogovi su pogodni za promociju odreenih video sadraja na sajtu. Recimo da ste imali neku konferenciju, i postavite insert ili snimak toga, ili neki vaan intervju ili saoptenje. Video blogovi su veoma efektni jer poruku prenose putem slike i zvuka, jo ako je autor i dobar animator i predava onda je to pun pogodak. Kao efikasne primere promocije ovog tipa naveo bih Gerija Vajnereka, oveka koji na ovaj nain zanimljivim video sadrajem promovie vina. Ovaj vid promocije je veoma pogodan za radio i TV stanice.

19


Na naim prostorima naveo bih blogowski i od nedavno je i zubna poliklinika uki krenula sa vlogom, gde stomatolog edukuje pacijente i analizira neke intervencije putem video bloga. Ovaj vid marketinga je kod nas tek u razvoju.

2.6.2. PodcastPodcast je audio datoteka u digitalnom formatu objavljena na Internetu, distribuirana putem RSS kanala, koju korisnici mogu preuzeti i sluati na vlastitom kompjuteru ili mobilnim digitalnim ureajima poput mp3 playera, mobilnih telefona ili dlanovnika.Naziv podcasting je nastao kao sloenica rei iPod (mp3 player kompanije Apple) I broadcasting (emitiranje), no osim na iPodu, podcastovi se mogu sluati pomou drugih audioureaja[5]. Razmena podcast datoteka funkcionie na istom principu kao i blogovi. Vlasnici podcasta postavljaju sadraj na serveru, te na taj nain on postaje javan za preuzimanje, kao to je post na blogu javan za itanje. Nakon to ih preuzmemo, podcaste moemo presluavati kada I koliko puta elimo. Kao usluga podcasting se prvo poeo razvijati u podruju radio emitiranja. Tradicionalno, radiski sluaoci su morali u tano odreeno vreme biti kraj svojih radio prijemnika, kako bi posluali neku radio emisiju i to samo jednom. Dananji tempo ivota neretko onemoguava redovno praenje eljenih emisija, a esto se javlja potreba i za ponovnim presluavanjem neke emisije. S pojavom podcastinga i mogunosti jednostavnog preuzimanja audio datoteka, zapoela je distribucija radio emisija u tom obliku. Prvim podcastom smatra se The End OfDays pokrenut 31.10.2003.godine. Datoteke koje se distribuiraju putem podcastinga su raznolike. U poetku, kao to smo rekli, uglavnom se radilo o radio emisijama, ali s vremenom se putem podcastinga poelo slati najrazliitije datoteke poput audio kole, edukacija, zabavnog programa, vesti, muzike, zdravlja itd.

20


Osim audio podcastova, tu je i video podcast za koji se ponekad koristi skraenica vidcast ili vodcast. Radi se o video snimcima dostupnim na zahtjev. Neke od prednosti podcastinga su: Mogunost sluanja sadraja u bilo koje vrijeme i na bilo kojem mestu Mogunost brzog i jednostavnog ponavljanja odreenih sadraja Otvorenost za sve korisnike Interneta

Mogui naini upotrebe podcastinga su: muzike emisije, intervjui, prianje pria, sportske emisije, razni tutorijali, razni kursevi, naroito jezini, objavu nastavnih materijala u zvunom ili video formatu, administrativna podrka korisnicima itd. Neki o programa za podcasting su: Podcast.com iTunes Appleov portal za objavu podcastova odeo distribucija i presluavanje velikog broja zvunih podcastova

2.6.3. WikiWiki je sistem web stranica koje omoguuju kolaborativno ureivanje tekstualnog sadraja, najee nakon registracije. Korisnici mogu pregledati, kreirati i ureivati sadraj koristei se jednostavnim jezikom za formatiranje. Sva pravila za izmenu, stvaranje i ureivanje sadraja unutar wikija su univerzalna. Osnovna ideja je da se to veem broju ljudi koji itaju sadraj dopusti njegovo eventualno ureivanje, proirivanje, te uklanjanje moguih pogreaka [5]. Wiki je nastao 1995. godine kao WikiWikiWeb. Na poetku su ga opisivali kao najjednostavniju online bazu podataka. Sam naziv Wiki potie od havajske rijei

21


wikiwiki toznai brzo. Dakle, radi se o bazi ili site-u koji je brz i jednostavan za korienje. Sadraj wikija je jedinstven, jer nema dupliranja sadraja, to je posljedica postavljanja poveznica napostojei ili nepostojei sadraj. Wiki se sve vie koristi u poslovnom svetu za planiranje projekata, kao reenje za razmenu znanja, potom je naao svoju primenu i u obrazovanju, zato je posebno prikladan zbog niskih trokova. Zagovornici wikija kao njegove osnovne prednosti navode: Jednostavnost korienja Niski trokovi odravanja Veliku fleksibilnost Otvorenost pristupa

Tu su nedvojbeno i problemi na koje nailazimo, koji omoguuju takav nivo otvorenosti, poput problema zlonamernog ureivanja, zloupotrebe i vandalizma. Ti problemi su u poetku i doveli u pitanje kvalitetu sadraja, no sistem funkcionie zapanjujue dobro. Moda upravo iz razloga to je zloupotreba prejednostavna i ne predstavlja izazov. Alternativno, mogue je i ograniavanje pristupa samo

registrirovanim korisnicima, koje se esto koristi za profesionalnu, radnu skupinu. Postoji velika lista stranica koje koriste wiki model, a samo neke od njih su navedene u nastavku: Wikipedia online enciklopedija Wikibooks Wikiversity (podrava besplatne materijale, seminare, projekte) Wikihow daje instrukcije kako neto uraditi Wikianswers daje odgovore na postavljena pitanja Wikimapia pomou Wikimapie mogue je opisati celi svet i svako mesto na Zemlji. Predstavlja online mapu i satelitski resurs.

22


Najpoznatija web stranica temeljena na principima wikija je Wikipedia. Wikipedia je online enciklopedija zasnovana na neverovatnoj ideji da svaki pojam moe biti dodan ili objanjen od strane bilo kog korisnika, kao i da objanjenje tog pojma moe biti editovano od strane bilokog drugog korisnika. Predstavlja radikalan eksperiment poverenja, zbog sluaja sluajnog ili namernog objavljivanja pogrenih informacija i podataka. IBM ovo istraivanje je pokazalo da je vandalizam nastao na Wikipediji ispravljen u proseku za 5 minuta, ime se ba ne mogu pohvaliti druge online enciklopedije zatvorenog tipa.

2.6.4. Alati za Blog i Wiki

Alat za kreiranje web strana koje se mogu kolaborativno ureivati. Wikispace je alat pomou kojeg je kreiran ovaj wiki!

Pbwiki alat slui za kolaborativan rad. Moe se koristiti u line svrhe, za posao ili edukaciju. Kada je u pitanju posao pbwiki nam omoguava kreiranje dokumenata, pravljanje projektima i razmjenu fajlova. Svim podacima je mogue pristupiti sa bilo kog mjesta, sve to je potrebno su taunar i internet. Pomae u procesu uenja i redavnja

zajednikom razmjenom informacija izmeu studenata i profesora. Dok u line svrhe pbwiki nam omoguava organizovanje naih linih informacijama, omogueno je lako i brzo kreiranje stranica i njihovo ediovanje, kao i importovanje i uploadovanje fajlova. MediaWiki predstavlja besplatni wiki softver, i korien je od strane svih projekata Wikimedia Foundation-a (ukljuujui Wikipedia-u, Wiktionary i Wikinews). MediaWiki softver je

23


pisan u PHP jeziku a podatke uva u MySQL bazi. Stranice koje koriste ovaj softver, omoguavaju korisnicima da ih mijenjaju bez obzira na to da li oni poznaju CSS i XHTML. Kada korisnik vri izmjene na stranici, MediaWiki to pamti u svojoj bazi, ali ne brie prethodnu verziju te iste stranice, tako da ako doe do spamovanja, lako se moemo vratiti na prethodnu verziju stranice. Media Wiki osim teksta, moe da upravlja sa slikama i multimedijalnim fajlovima.

Blogger je servis za skladitenje blogova koji dozvoljava registrovanje privatnih ili vie korisnikih blogova sa

hronolokim postovima (lancima). Blogger je kreiran od strane Pyra Labs-a, gdje ga je Google kupio 2003. godine. Generalno, blogovi se hostuju kod Google-a pod subdomenom blogspot.com. Naravno blogovi se mogu premjetati na sopstvene URL adrese tipa .COM i sl. Stvorite blog, besplatno je. Dijelite svoje misli, fotografije i drugo s prijateljima i svijetom. Moete vrlo jednostavno da objavljujete tekstove, fotografije i video sadraje i sa vaeg mobilnog telefona. Servis omoguava fleksibilnost u prilagoavanju bloga pomou tema, gadeta i drugog.

Omoguava jednostavno kreiranje i upravljanje blogovima svih studenata sa malo muke. Mogu se praviti odline diskusije, zameniti papir biltenom, stavljati video snimke, dokumenta, kreiranje publikacija.

Vri prikazivanje sadraja na naem sajtu, daje mogunost davanja dozvola za preuzimanje ili tampanje dokumenata. Imamo mogunost da istaknemo bitne odlomke ili delove dokumenata za publiku. Imamo uvid ko se od gledalaca ukljuuje u realnom vremenu.

24


Glogster vam prua mogunost da izrazite svoju kreativnost, da izradite vlastiti virtuelni poster kombinujete sliku, tekst, zvuk, video i potom, ako elite, podijelite svoj poster/glog s prijateljima ili svijetom. Moete urediti svoj profil i podijeliti glog s Facebookom, Bloggerom... potraiti prijatelje, pregledati/pretraiti tue radove (po imenu, dravi, kategoriji),

komentarisati...

WordPress se vremenom dokazuje kao najpopularniji sistem za pravljenje bloga. On nije samo blogging platforma zato to radi i kao potpuno funkcionalni CMS do izraaja dolazi i kako je tema napisana, a takodje i kako su korieni plugin-ovi. Ono to je uijvek inilo WordPress odlinim je njegova lakoa korienja. Njegov atraktivni korisniki interfejs omoguava da lako update-ujete i upravljate svojim blogom. Nova verzija takoe donosi i nov sistem za praenje editovanja koji lako omoguava da vlasnik bloga pronae ko je nainio kakve izjmene u postu i kada. Moe se upotrijebiti i kao drutvena mrea, menader Email Newsletter-a, procesor rijei, radna chat soba, kontakt menader, kao Wiki kao i Task Manager [5].

Kao sto i sam naziv alata govori, radi se o ucionicama iz 21. vijeka. Izuzetno mocan alat namijenjen online ucenju, ciji su akteri studenti/ucenici i profesori/nastavnici. Cilj alata je motivacija studenata za online kolaboraciju, online ucenje i usvajanje modernih nacina ucenja. Sam alat je koncipiran kao aplikacija za blogovanje, sa jednom bitnom razlikom: prilagodjen je u potpunosti za kreiranje virtuelnih ucionica. Alat nije besplatan, a za novac koji se izdvoji za koriscenje alata dobija se mnogo toga:

25


jednostavno i efikasno upravljanje pravima pristupa, tag oblaci, kvalitetna pretraga portala, omoguceno je korienje sopstvenog domena, 25MB prostora za svakog ucenika, do 100 studentskih naloga, mogunost dodavanja HTML dokumenata. Alat je moguce koristiti i besplatno, ali naravno uz odgovarajuce limite u funkcionalnostima.

2.6.5. Drutveni bookmarkingDrutveni bookmarking (eng. social bookmarking) predstavlja postupak stvaranja i pohranjivanja popisa oznaenih adresa web stranica i korisnih Internet resursa na javne webstranice. To su ustvari siteovi ili druevene mree gde ljudi ubacuju svoje omiljene siteove. Dostupnost takvih lista mogue je limitirati specifinoj mrei korisnika sa slinim interesima.Poveznice (linkovi) su obino grupisane prema temi, kategoriji, oznakama ili nekim drugim posebnostima. Ovakvi servisi omoguuju pregledanje sadraja po kategorijama i daju mogunost glasanja za neki sadraj. to vie glasova taj sadraj ima, to e sve vie poeti dase penje ka vrhu i postajae vidljiviji ostalim korisnicima servisa. Drutveni book markingservisi su napravljeni upravo zbog toga da sadraj koji vam se uini zanimljivim podelite sadrugima. Dananji web je neogranien izvor informacija. Veliki problem za korisnike je pronalaenje traenih informacija u toj masi. Upravo zbog toga je i nastala potreba za stvaranjem servisa bookmarkinga, kako bi se olakalo naknadno pretraivanje, ne samo autorima, ve i ostalim korisnicima. Osim razmene poveznica na web stranicama, postoje servisi za razmenjivanje specifinih informacija poput knjiga, filmova, muzike, trgovakih artikala itd. Drutveni bookmarking ima prednost nad Internet pretraivaima, jer sama klasifikacija temeljena na oznakama obavlja se od ljudi koji razumu sadraj resursa, a rangiranje resursa provodi se na temelju korisnika koji su oznaili pojedini resurs.Meu najpoznatije bookmark serivise spada del.icio.us, Reddit, Digg.com, thumblicio.us.

26


Neke od prednosti koje donosi servis bookmarkinga su: Poveana vidljivost na mrei Bre generisanje saobraaja na siteu i vea poseenost Bre indeksiranje od strane kompanije Google Omoguuje se bolja organizacija podataka, te pojednostavljuje razmena poveznica

Navest emo i neke od nedostataka drutvenog bookmarkinga:

Nepostojanje standarda za kljune rijei i oznake, to dovodi do nejasnoa i greakaprilikom njihovog stvaranja

Nemogunost definisanja hijerarhijskih relacija meu oznakama Nakupljanje kljunih rijei slinog sadraja Servisi za drutveni bookmarking esta su meta zloupotrebe

2.6.6.Drutveno umreavanjeDrutveno umreavanje (eng. socijal networking) odnosi se na graenje online zajednica koje dele interese i aktivnosti ili se zanimaju za interese i aktivnosti drugih pojedinaca ilizajednica. Mrena zajednica je pojam koji je vrlo esta karakteristika raznih Web 2.0 sajtova,pa je postao gotovo sinonim za Web 2.0. Drutvena mrea oznaava aktivno uestvovanje u virtualnim zajednicama odnosno skupinama korisnika zajednikih interesa okupljena okonekog internetskog servisa. Ukratko reeno, primarna namena drutvenih mrea je: Umreavanje korisnikih profila Socijalizacija korisnika kroz komunikaciju, igranje igara, razmjenu miljenja

27


Jednostavan i brz nain razmjene informacija Razmjena multimedijskih sadraja, znanja, iskustava itd.

Kod aplikacija za drutveno umreavanje, preduslov ze povezivanje je izrada vlastitog profila koji mogu sadravati line podatke, obrazovanje, interese, sklonosti i druge informacije. Tadaputem raznih drugih tehnologija koje se nalaze na takvom web siteu moe se stupiti u kontaktsa drugim korisnicima i sa njima podeliti interese ili ideje.U najveem broju sluajeva, servisi za drutveno umreavanje omoguuju korisnicima da samistvaraju svoje korisnike profile. Korisnici se mogu meusobno povezivati tako da, najee oba korisnika potvrde meusobnu povezanost. Drutvene mree povezuju ljude s najrazliitijim interesima, a trenutno je u porastu i upotreba drutvenih mrea u poslovnom okruenju. Kompanije ih mogu koristiti kao sredstva zapovezivanje zaposlenika, lake pronalaenje potrebnih strunjaka, zatim vrlo su interesantne i marketinkim ekspertima, jer korisnici otkrivaju neke line podatke koji se mogu koristiti prilikom stvaranja proizvoda i usluga namenjenih ciljanoj grupi korisnika, reklamirati svoje proizvode i usluge. Zahvaljujui marketinkoj komponenti, ovi servisi su u pravilu besplatni krajnjim korisnicima, jer se najee finansiraju prodajom oglasnog prostora. Neke od prednosti drutvenih mrea su: Besplatan pristup Neograniena mogunost povezivanja s drugima, to je korisno za poetnike ili male kompanije Kreirajui profil korisnici stiu prijatelje, osnauju drutvene veze s ljudima s kojim seu stvarom svijetu ne stiu sresti Neki od nedostataka drutvenih mrea su: Opasnosti od zloupotrebe

28


Krae identiteta Smanjena mogunost zatite privatnosti Zloupotreba podataka iznesenih na mrei

Facebook - je drutvena mrea za razmenu kontakata, deljenje fotografija. Nastao je 2004.godine od strane Marc Zuckerberga, i prvobitna njegova namjena bila je povezivanje studenata Harvarda. No, ubrzo je stekao veliku popularnost i meu svim amerikim univerzitetima, srednjim kolama, a danas deluje kao globalna drutvena mrea sa oko 500 miliona aktivnih korisnika. Autori Facebooka kau da je njihova misija uiniti svet otvorenijim i povezanijim. Facebook je besplatan za sve korisnike, a ostvaruje prihode od sponzora i oglaavanja putem reklama koje se pojavljuju uz svaki profil. Osim to mu je prvobitna namjena socijalizacija ljudi, koristi se i u promociji politiara, muziara, starleta, u poslovnom svijetu, marketing itd.

2.7. Kritika WEB 2.0Koncept Web 2.0 izloen je razliitim kritikama. Neki od kritiara tvrde, da sam pojam Web2.0 ne predstavlja novu verziju weba uopte, ve se samo nastavlja koristiti tehnologijama i konceptima ve sadranim u tzv. Web 1.0. Nazivaju ga samo jo jednim pokuajem da se napravi novi poslovni lanac; da se jedan proizvod tj. Web 1.0 prezentira na bezbroj razliitihnaina [6]. S drutvenog aspekta gledano, kritiari poput Andrew Keena tvrde da je Web 2.0stvorio kult digitalnog amaterizma i narcizma, koji potkopava ideju strunosti, doputajui da bilo ko, bilo gde, daje svoja miljenja o bilo kojoj temi, bez obzira na njihovu strunost, talenat, znanja... On u svojoj knjizi Kult amatera za Web 2.0 kae: To MySpace susreeYouTube susree Wikipediju susree Google To neznanje susree

29


egoizam susree lo ukussusree vladavinu rulje. Na steroidima. Revolucija Web 2.0 obeavala je donoenje vie istina, o veem broju ljudi, vie globalne perspektive, a ono to je stvarno donela su ustvari povrne opservacije o svetu oko nas, manje pouzdanih vesti, digitalnu umu beskorisnih informacija, samooboavanje i slino. Ljudi koriste Web 2.0 da bi bili vest, informacija, a neza praenje informacija. Keen, dalje u svojoj knjizi, na sarkastian nain opisuje i drutvenemree: Ta beskrajna enja za privlaenjem pozornosti na sebe pokree najvrui deo internetske ekonomije drutvene mree kao to su MySpace, Facebook, Twitter. One postoje da bismo mogli reklamirati sami sebe, sve, od svojih omiljenih knjiga, filmova, pa do fotografija s ljetnih praznika, svjedoanstava u kojima se hvalimo svojim ljupkim osobinamaili rekapituliramo svoja najnovija pijanstva.Mnogi kritiari za Wikipediju navode da je puna greaka, puluistina, dok je YouTube punih praznih i apsurdnih sadraja.

2.8. BudunostWEBA 2.0Dok Web 2.0 aplikacije prihvata sve vei broj korisnika, poelo se diskutovati i o novoj generaciji Web usluga imena Web 3.0. Aplikacije te tree generacije bi prema nekim pretpostavkama bile distribuirane, a drutvene mree i repozitorije mogle bi zameniti semantike mree, odnosno semantiki Web. Problem povezivanja Weba 2.0 sa semantikim je u formalnom predstavljanju ontologijama na kojima se zasniva semantiki Web. Usluge i karakteristike Weba 2.0 pretpostavljaju vie slobode i spontanosti kod predstavljanja znanja za to je dobar primjer folksonomija. Pretpostavlja se da e jedan od trendova biti izrada osobnih kataloga korisnika koji e predstavljati digitalne zbirke muzike, fotografija, zapisa s putovanja i slino. Deo tog sadraja e korisnici prikupljati uz pomo dostupnih alata, a deo e se sam generisati. Za korisnike e te zbirke biti vrlo vane, a sadravae i podatke vezane za njihovo obrazovanje. Poveanjem broja korisnika mrenih usluga i koliine dostupnih

30


informacija, na vanosti e dobiti podaci o interakciji pojedinca s mrenim uslugama te e i oni biti ukljueni u osobne kataloge. Pohranjivat e se podaci o dohvaanju pojedinih resursa, postavljanju mehanizama filtriranja informacija, grupnoj interakciji, koritenju tuih osobnih kataloga i dr. Naglasak kod razvoja aplikacija Weba 3.0 bit e na vizualizaciji i visokokvalitetnoj vektorskoj grafici (SVG format) i 3D prikazu. Mogui problemi koji bi se mogli javiti u daljem razvoju Weba ukljuuju problem zatite intelektualnog vlasnitva i preoptereenost koliinom informacija (eng. information overload). Zbog mnogo naina na koje e korisnici moi doi do traenih sadraja moe se javiti zabrinutost zbog nesnalaenja, pa ak i strah zbog nedovoljne razine povezanosti. Uopteno, korisnici e postajati sve svesniji da je zbog stalnog rasta koliine dostupnih informacija sve tee odrediti koje su informacije tane, odnosno koje dolaze iz poverljivih izvora.

3. E-UENJEGlobalizacija u kojoj Internet igra vie nego znaajnu ulogu imala je svojih uticaja na struktuiranje obrazovnih sistema i na realizaciji procesa uenja. S obzirom da se nalazimo u vremenu velikih promena, vremenu u kojem tehnologija u svim oblastima ivota svakodnevno napreduje, tako napreduje i podruje obrazovnih tehnologija. Pre svega, samo obrazovanje postaje potrebnije nego ikada. Kao sastavni deo e-obrazovanja istie se i uenje na daljinu [7]. Uporedo sa favorizovanjem znanja kao najvanijeg globalnog resursa za budunost, u poslednjoj deceniji je intenzivno raeno na usavravanju i proirenju svih oblika elektronske podrke obrazovnom procesu. Pored korienja novih tehnologija u unapreenju klasine nastave, razvijeno je tzv. uenje na daljinu, sa osnovnim ciljevima da se uspostavi fleksibilnija infrastruktura, a time i dostupnost ovog oblika uenja svakom studentu, da se podigne opti nivo digitalne pismenosti akademske populacije i

31


razvije visokokvalitetni obrazovni sadraj. Ove zahteve najoptimalnije ispunjavaju Web bazirani e-learning programi, koji danas ine gotovo 80 odsto obrazovnih programa na daljinu. Koncept uenja na daljinu danas je tema o kojoj ne samo da se nairoko raspravlja, ve je takoe i globalni projekat na ijoj se realizaciji intenzivno radi. Javljaju se potpuno novi oblici pruanja obrazovnih usluga putem Interneta i organizacije to se time bave kao svojom osnovnom delatnou. Uenje na daljinu (distance learning, distance education) je tema koja se sve ee spominje zadnjih nekoliko godina, iako nije rije o novoj ideji. Uenje na daljinu, kao to i sam pojam kae, predstavlja obrazovanje koje se prua korisnicima koji su fiziki udaljeni od mesta odvijanja nastave, tj. predavaa ili izvora informacija. U ovom procesu nema neposreednog kontakta nastavnika, osobe koja vodi obrazovni proces, i korisnika, odnosno osoba koja se edukuju primajui obrazovanje. U praksi je uenje na daljinu puno sloenije od ove definicije jer ukljuuje korienje novih tehnologija i novih interaktivnih nastavnih metoda[8]. Uenje na daljinu nije novi koncept u obrazovanju, programi za takvo uenje nastali su puno prije korienja WWW i Interneta, odnosno ak puno prije korienja raunara u obrazovanju. Mediji koji su se u poetku koristili bili su: tampani dokumenti, audio i video kasete, TV program, a kasnije upotrebom neumreenih raunara i diskete i CD-ROM-ovi. Unazad nekoliko godina razvojem raunarskih mrea, a posebno razvojem Internet hipermedijskog servisa WWW, ta tehnologija poinje prevladavati kod udaljenog uenja. Tako se i termin uenje na daljinu u novije vreme zamenjuje terminom online uenje ime se naglaava da je rije o posebnom obliku e-learninga ili e-obrazovanja. Uenje na daljinu je pre svega demokratski oblik obrazovanja, jer ono stvara sve pretpostavke ravnopravnosti pristupa informacijama, odnosno znanju, uz istovremeno vrlo znaajno snienje trokova i rizika od prisilnog angaovanja neodgovarajueg ukupnog broja

32


obrazovnog kadra, jer su kvalifikovani profesori ipak srazmerno malobrojni u odnosu prema broju potencijalnih studenata.

3.1. Istorijat uenja na daljinuUenje na daljinu nije sasvim nova pojava, i ako zvui nestvarno , uenje na daljinu je sa nama preko 200 godina. Uenje na daljinu je poelo kao korespodentni kurs 1800 tih. U Engleskoj su sredinom 18. veka poele funkcionisati tzv. dopisne kole. Studenti su dobijali zadatke i testove koje bi po zavretku dostavljali putem kurira. Isaac Pitman je 1840. u Engleskoj nudio kurs stenografije putem korespodencije, on je poznat kao prva osoba koja je koristila korespodentne kurseve. Kurs se pre svega sastajao iz toga to su njegovi studenti prepisivali pojedine delove Biblije u stenografske oblike i vraali njemu potom za ocenjivanje. Svojom odlukom da dozvoli polaganje ispita bez predhodnog poseivanja predavanja Londonski univerzitet je 1858. godine utemeljio prvi zvanini oblik uenja na daljinu u vidu dopisnih kurseva [9]. U SAD Anna Eliot Ticknot osniva 1873. godine Drutvo za podstrek uenja kod kue. Ona je osmislila metodu ne samo za ocenjivanja ve i za razmenu miljenja komentara sa studentima za veliki broj predmeta. Svaki predmet zahtevao je meseni odgovor potom izmeu nastavnika i studenta. William Harper je poeo sa korespodentnim predavanjima Hebrew jezika, on je od 1883 do 1891. godine u okviru ChauteuquaUniversity vodio dopisne kurseve humanistikih nauka, iji je akademski nivo potvren od strane drave New York. U vedskoj je 1886. godine H. S. Hermond otpoeo program dopisnog uenja engleskog jezika, a 1898 osniva Hermods koji e postati jedna od najveih i

najuticajnijih ustanova na svetu za obrazovanje na daljnu.

33


Odlika dopisnih kurseva je da su studenti dobijali udbenike iz kojih su samostalno uili i povremeno slali uraene zadatke svojim nastavnicima. Takve kurseve su preteno pohaali zaposleni sa odreenim drutvenim i porodinim obavezama. Od pronalaska radio prijemnika obrazovne ustanove su htele da iskoriste prednosti ovog medija. Od 1920. godine radio je poeo da se koristi kao medij za uenje na daljinu, i on je 20- tih i 30-tih godina dosta korien. Meutim, pronalaskom

televizije zainteresovanje za radio se smanjilo. Prva obrazovna dozvola za radio prijemnike izdata je 1921. godine, dok je prva obrazovna dozvola za televiziju izdata 1945. godine. Ameriki univerzitet Wisconsin u gradu Madison je 1922. godine poeo da emituje radio, a 1952. godine startovao i televizijsk-iobrazovni program WHA-TVI . U poetku je emitovano dva sata programa dnevno za dosta uski krug gledaoca da bi 1987. godine dostiglo 18 asova programa denevno. U to vreme su se kao pomoni materijal za uenje pored ve ranije korienih udbenika pojavile i audio trake, a nakon njih i video trake. U tom periodu je ponekad koriena i postojea potanska infrastruktura da bi se kao posebna metoda uenja na daljinu odravale audio konferencije koje su omoguavale ne samo komunikaciju nastavnik-uenik ve i razmenu ideja meu samim uenicima. Broj potencijalnih uenika se stalno proirivao sa razvojem

telekomunikacionih

sistema, jer oni su omoguavali da se studentima dostave

instruktivni materijali ma gde oni bili. Interaktivna video konferencija omoguava nastavnicima da na tradicionalni nain predaju i objanjavaju razliitim grupama studenata uenje na daljinu pomou interaktivnih videa. Predavanja zasnovana na video komunikaciji su pedagoki blizu predavanjima tradicionalnog univerziteta. Raunarska tehnologija omoguila je interaktivno pouavanje u obrazovanju na daljinu. Od 1980. godine poela je implementacija raunarskih mrea koje su omoguile da se komunikacija izmeu uesnika programa uenja na daljinu podigne na jo vii

34


nivo. Poseban napredak u korienju raunara za obrazovanje omoguila je tehnologija multimedijalnog CD-ROM-a. Pojava Interneta je uinila najvei pomak u uenju na daljinu. Komunikacija koja se ranije odvijala uglavnom u smeru nastavnik-student sada je postala mnogo raznovrsnija. Uz pomo Interneta omoguene su sledee veze: student-obrazobni materijal, nastavnik-student, student-student, student-nastavnik, student-obrazovni materijal na drugim lokacijama, student-drugi nastavnici itd. Internet i multimedija su omoguili da se sa koncepta koji je u centru panje imao nastavnika okrene ka konceptu koji polazi od studenta i njegovih intelektualnih i drugih sklonosti da bi mu se obrazovni materijal pribliio na najfleksibilniji nain, kako sa aspekta prezentacije tako i sa aspekta uenja. Svojevrsna tehnoloka i pedagoka revolucija u uenju na daljinu nastupila je sa razvojem World Wide Weba koji je omoguio nastanak takozvanih virtualnih

uionica. U dananje vreme univerziteti i predavai prilagoavaju web-tehnologiju kako bi proirili granice kolskih uionica. Nastava se delimino ili u potpunosti odvija u virtuelnom prostoru. Oigledno je da web-tehnologija utie na proces uenja,

meutim pri tome je veoma bitno ouvati osnovne principe uenja i pozitivnu pedagoku praksu.

3.2. Prednosti uenja na daljinuKao jedna od najveih prednosti uenja na daljinu smatra se to to omoguuje stalno uenje (lifelong learning) i profesionalno usavravanje. Meutim bez obzira da li je re o programima na daljinu za odrasle polaznike ili za decu obuhvaenu redovnim obrazovanjem, svima je zajedniko da uenici ue nezavisno, vlastitim tempom, na mestu i u vremenu koje sami odaberu. Polaznicima je na raspolaganju veliki broj predmeta koje nude razliite institucije ili profesori-pojedinci.

35


Tako se kao prednosti uenja na daljinu mogu izdvojiti: Individualni tempo - Polaznici programa na daljinu mogu savladavati gradivo onom brzinom kojom ele. Mogu prolaziti kroz materijal za uenje onoliko puta koliko ele. Preko jednostavnijih lekcija mogu bre prolaziti, dok se na sloenijim i zahtevnijim lekcijama mogu due zadrati i proi ih nekoliko puta. Odabiranje mesta uenja - U zavisnosti od medija koji se koristi za distribuciju materijala pri uenju na daljinu, polaznici kurseva mogu uiti na razliitim mestima koji im najbolje odgovaraju. Tako npr. polaznici mogu kod kue ili na poslu pristupiti informacijama na Internetu, slati ili primati e-mail poruke, raditi sa potanskim listama itd. Dostupnost tema koje ne nude programi u tom podruju - Veliki broj univeziteta, poslovne kompanije ili pojedini profesori nude obrazovne programe unutar neke geografske regije. Svaki od tih programa je specijalizovan za neko podruje pa se moe dogoditi da uenici u nekoj regiji ne mogu pronai programe koji su u skladu sa njihovim interesima. Zbog toga programi na daljinu omoguavaju studentima da pronalaze i pohaaju programe koji ih zanimaju, iako ih ne nude obrazovne ili poslovne institucije u mestu u kojem ive ili rade. Uestvovanje u najkvalitetnijim ili najprestinijim programima - Unutar svake discipline postoje neke institucije koje nude visoko kvalitetne obrazovne programe. Meutim, te institucije nisu dostupne svima onima koji su zainteresovani za te programe. Uenje na daljinu omoguuje studentima da pohaaju barem neke programe na kvalitetnim institucijama ili koje dre poznati strunjaci bez da menjaju mesto boravka. Odabiranje svog naina uenja - Svako ima svoj nain uenja, neki studenti vie vole aktivno, dok drugi preferiraju pasivno uenje. Programi na daljinu omoguuju razliite stepene interakcije izmeu profesora i studenta, kao i meusobno izmeu

36


studenata. Neki polaznici programa na daljinu ue tako da itaju materijale, vode beleke i samostalno izvravaju zadatke koji se od njih trae. Neki studenti lake ue ako uestvuju u diskusiji sa ostalim studentima, koristei e-mail, telekonferencije ili videokonferencije. Neki studenti prilikom uenja preferiraju multimedijske elemente, kao to su grafika, animacija, zvuk. Za njih su najprikladniji programi preko WWW-a. Praktian rad sa razliitim tehnologijama - Za uenje na daljinu koriste se razliite tehnologije, kao to su raunar, CD plejer, videorekorder, itd. Zbog toga uenici koji pohaaju programe na daljinu, osim to stiu informacije o onome to ue, usvajaju i dodatna znanja i vetine o korienju tih tehnologija. Samostalno uenje - Kod uenja na daljinu studenti, osim to dobijaju gotove materijale za uenje, samostalno trae nove izvore informacija. Oni nastoje da pronau dodatne informacije koje im omoguavaju da bolje usvoje odreeni sadraj ili da uspenije savladaju odreenu vetinu. Polaznici kurseva na daljinu su obino vrlo motivisani i ele to uspenije reiti postavljene zadatke. Znanja i iskustva koja su stekli samostalnim istraivanjem studenti mogu podeliti sa svojim profesorima, tako da i profesori ue od svojih studenata. Tako se razvija meusobna saradnja izmeu studenata i profesora i gubi se dominantna uloga profesora.

3.3. Nedostaci uenja na daljinuPolaznici programa na daljinu najee kao najvei nedostatak naglaavaju izostanak linog kontakta meu uesnicima. Kontakt u ivo i sa profesorom i sa ostalim polaznicima nije prisutan kod uenja na daljinu to moe predstavljati problem za neke korisnike koji nisu navikli na takve oblike rada. Zbog takve izolovanosti pojedinaca potreban je visok stepen aktivnosti i discipliniranosti polaznika kako oni ne bi odustali od pohaanja programa.

37


Jedan od problema kod uenja na daljinu je upravo visok stepen odustajanja polaznika (eng. high dropout rate) to se nastoji reiti uvoenjem podrke polaznicima putem tutora ili mentora. Tutor je profesor ili asistent koji prati napredovanje polaznika, potstie ga u radu i pomae mu pri eventualnim problemima sa kojima se susree. Nedostaci kod uenja na daljinu vezani su i za tehnologiju koja se koristi za izvoenje programa. Svi polaznici moraju imati na raspolaganju odgovarajuu raunarsku tehnologiju, na primer raunar sa najnovijom verzijom nekog Web pretraivaa, programe za izvoenje multimedijalnih zapisa, prikljuak na Internet. Tehnologija koja se koristi za neki program moe biti i vrlo zahtevna (na primer kod video konferencija) i zbog toga i onemoguiti da program pohaaju oni polaznici kojima ona nije dostupna. Problem za neke polaznike, pa i tutore moe predstavljati i korienje tehnologije koju jo ne poznaju. Vrlo esto je potrebno uloiti dodatno vreme da bi se, pored sadraja koji se ue, savladala i tehnologija pomou koje se oni nude polaznicima. Takoe je problem i taj to tehnologija esto nije pouzdana te moe doi do razliitih zastoja i kvarova to moe delovati frustrirajue i na polaznike i na tutore te takoe uticati na odustajanje polaznika od programa ili nastave. Iz navedenog se mogu izdvojiti najvaniji nedostaci kod uenja na daljinu: izostanak linog kontakta meu uesnicima potreban visok nivo aktivnosti i discipline polaznika visok je nivo odustajanja polaznika ("high dropout rate") problemi vezani za tehnologiju

38


3.4. E-obrazovanje nove generacijeParalelno sa pojavom termina Web 2.0 javio se niz ostalih pojmova koji su u svojem nazivu imali oznaku 2.0. E-obrazovanje 2.0 je naziv za e-obrazovanje sljedee generacije koje je bazirano na Web 2.0 principima. Ovaj koncept u potpunosti mijenja pristup e-obrazovanju koji nam je do sada bio poznat. Umjesto da se koristi sadraj koji su kreirali nastavnici te se kao takav ita i koristi, studenti kroz interakciju te razmjenu iskustava i informacija dolaze do stvaranja novih znanja. Osim toga, u proces eobrazovanja ukljueno je niz web tehnologija koje nisu primarno namenjene uenju. Pre svega re je o blogu, podcastingu, wiki sustavima, RSS-u i ostalima. koji su eobrazovanje uinili mnogo osobnijim, drutvenijim i fleksibilnijim procesom

(MacManus, 2007).

3.5. Primjena elektronskog uenja usavremenom obrazovanjuUniverziteti u SAD, prvi su zapoeli razvoj i primjenu elektronskog uenja. Chris Curran usvom studiji Strategies for ELearning in Universities

(http://repositories.cdlib.org),opisuje postupke uvoenja elektronskog uenja na univerzitetima. Akademici su meu prvima upotrebili elektronsku potu i World Wide Web prvenstveno za podrku njihovim istraivanjima, pristup informacijama i komuniciranje sa kolegama, a kasnije i kao dopunu upoduavanju studenata.

3.5.1. irenje pristupa mogunostima obrazovanjairenje pristupa obrazovanju, posebno vanrednom studiju i stranim studentima je cilj mnogih univerziteta. Pojedinci koji nisu imali mogunost da na vrijeme pohaaju univerzitet, kojisu zaposleni, koji stanuju daleko od odgovarajue obrazovne organizacije, a ele stei opte priznati stepen strune spreme,koji se dokolovavaju u

39


slobodno vrijeme, ili ele upisati postdiplomski studij zainteresovani su za ovaj oblik online uenja. Inicijativa, razvoj programa i nastava za e-learning postaju integralni dio redovnog rada univerziteta. Kurseve razrauje postojei nastavni kadar, a obino se baziraju na postojeim kursevima. Programi jednom izraeni, postaju standardni dionastavnog plana i programa studija na univerzitetu i na raspolaganju studentima 24 asa dnevno, 7 dana u nedelj.Kurseve obino vode postojei nastavnici.

3.5.2. Obim ponuenih programaDo 2001/2002. godine oko stotinu institucija prualo je usluge elektronskog uenja, nudei preko 300 studijskih programa za oko 400 000 upisanih studenata. U novijem istraivanju na 1000 koleda i univerziteta uSjedinjenim Amerikim Dravama [8] objavljeni su slijedei podaci o stanju online obrazovanja Broj studenata upisanih na online kurseve poveanje sa 1,98 miliona u 2003. godini, na 2,35 miliona u2004. godini 65% univerziteta koji nude postdiplomski studij, takoe nude i online kurseve 63% koleda i univerziteta koji nude studij uuionici, takoe nude i online kurseve 44% institucija koje nude postdiplomski studij -Masters, takoe nude i online programe U ovom istraivakom projektu prihvaeno je da su online programi oni koji isporuuju online 80% ili vie svojih sadraja.

40


3.5.3. Poboljanje kvaliteta nastavePoboljanje kvaliteta nastave i uenja kroz upotrebu nove tehnologije je primarni cilj univerziteta. Uobiajen je pristupda se e-learning upotrijebi kao dopuna tradicionalnoj nastavi, kao dodatna komponenta (opcija) procesu nastave i uenja.U programima ove vrste fokus je na nastavi redovnih kurseva za redovne studente koji vode optepriznatom stepenu strune spreme i diplomi univerziteta. Programi ovevrste tipino su integrisani dio standardnog nastavnog plana i programa, u kojem je uenje elearning upotrijebljeno kao dopunska pedagogija za studente (tj. uionici). Na ovaj nain realizovan je e-learning na Fakultetu za informacione tehnologije Univerziteta Mediteran, u Podgorici. Postupak uvoenja e-learninga na Univerzitetu Mediteran, zapoeo je analizom uvoenja e learninga na slinim univerzitetima u okruenju i analizo trita. Kao ogledni univerzitet izabali smo jedan privatni univerzitet, sa dugogodinjom tradicijom, koji je danas jedan od uglednijih evropskih univerziteta, sa vie od 25 000 studenata i meunarodnom reputacijom za istraivanje prirodnih idrutvenih nauka.Poetak e-learning-a na ovom univerzitetu je poeo formiranjem radnog tima za istraivanje novih oblika nastave sa posebnim osvrtom na potencijal nove tehnologije i naglaskom na uenje. Program za podrku istraivanju i inovaciji nastave bazirane na raunaru ponuenje svim profesorima toga univerziteta. Data je inicijativa zapodrku inovativnoj nastavi i dogovorena platforma o izradi kurseva i drugog nastavnog materijala. Ocijenjeno je potrebnim da se primijeni bogatija pedagogija, vrsto zasnovana na principima efektivnog nastavnog plana,razvijenog na konceptu da studenti najbolje ue kad radekao nezavisni kritiki istraivai u okviru svoje discipline.

41


3.5.4. Redukovanje cene visokog obrazovanjaVeina prvih programa bili su eksperimentalni, ili pilot studije, esto finansirane sa strane, pa je razmatranje trokova bilo sekundarno u odnosu na izazov razvoja i isporuku inovativnih programa. Oekivanje da e nastava bazirana na tehnologiji reducirati trokove obrazovanja nije nova. U proteklih desetak godina mnogi otvoreni univerziteti provodili su empirijske studije za procjenu cijene obrazovanja po studentu u odnosu nakonvencionalne univerzitete. Ima razloga da se oekujupotencijalne utede na fizikoj infrastrukturi u odnosu natradicionalnu nastavu, ali uporeivanje trokova odravanja dalo je pomijeane rezultate.

3.5.5.Politika Evropske unije za IKT u obrazovanju i osposobljavanjuKrajem 2003. godine Evropski parlament i Savjet donijeli su odluku o prihvatanju viegodinjeg programa (2004-2006) za efektivnu integraciju informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) u sistemima obrazovanja i osposobljavanja u Evropi - eLearning programi. (U dokumentima Evropske unije, umesto e-learning, elektronsko uenje oznaava se:eLearning!) Puni razvoj potencijala Interneta za poboljanje pristupa obrazovanju i osposobljavanju, za poboljanje kvaliteta uenja, je klju za izgraivanje evropskog drutva znanja. Sposobnost za upotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija postaje nova forma pismenosti digitalna pismenost. Moderniziranje sistema obrazovanja i osposobljavanja poseban je izazov za institucije visokog obrazovanja, kole i uenje uz rad. Visoko obrazovanje. Univerziteti i institucije visokog obrazovanja su kljuni akteri u proizvodnji i diseminaciji znanja, u unapreivanju drutvenog, pedagokog i tehnolokog istraivanja, u osposobljavanju nastavnika i instruktora, i u stalnom

42


strunom usavravanju, to je deviza drutva znanja. Oni upotrebljavaju e-learning kao izvor dodatne vrijednosti za svoje studente i za omoguavanje uenje na resursima baziranim na Webu.

3.6. Potencijali uenja e-learning 2.0Eksplozivni potencijal uenja e-learning 2.0 naglaen je od mnogih autora. Projekt Evropske komisije HELIOS usegmentu E-learning za inovacije navodi kao potencijale ovog uenja slijedee: Neograniene mogunosti kreiranja, ureivanja, publiciranja, razmjene, komentiranja sadraja drutvenom kolaboracijom na Internetu Dramatino manji napor za sastavljanje rjeenja za e-learning baziranih na tehnologijama i alatkamaWeb 2,0 Trend ka nastavnom planu i programu centriranom na studenta i otklon od hijerarhijskog naina uenja Uvrtavanje paradigme konektivizma, u kojem uenje postaje kreiranje mree. Prisustvo i potencijal kojim raspolae e-learning 2.0 nametnuo je brigu obrazovnoj zajednici, i izazove, od kojih su neki: Dometi nisu jasni, a svi se ne slau da je u pitanju radikalna promjena. Neki posmatrai smatraju da elearning 2.0 ne treba vidjeti kao supstituciju za elearning 1.0 nego kao njegovu dopunu Uprkos proklamaciji za pedagoku revoluciju, jo uvek je malo istraivanja o evaluaciji elektronskog uenja, pa tako i iskustva sa e-learning 2.0. Kao i u sluaju bilo kojeg neformalnog uenja, certifikacija i priznavanje kompetencija steenih kroz e-learning 2.0 jo uvek je otvoreno pitanje

43


Motivacioni aspekti i stilovi uenja novih uenika identificiranih u literaturi kao digital natives(Prensky, 2001), ili Net-generacija (Oblinger, 2003) nisu jo adekvatno uzeti u razmatranje Nisu svi uenici digital natives, a ni svi roeni udoba digitalne informacije nisu samostalni uenici. Kljuni stavovi koje treba razmotriti su kredibilitet socijalno generiranog znanja i rizik od manipulacije i ubeivanja lidera mlade generacije: e-learning 2.0 ima ozbiljne probleme u sferi naune validacije samostalno kreiranog i upravljanog uenja. Ako je tano da su online socijalno povezivanje i socijalni alati veoma upotrebljivi za sticanje kritikih i mrenih vetina, i ako je tano da se uenje sve vie deava umreavanjem, mi nemoemo negirati potrebu za tradicionalnim.

3.7. Aktivnosti korisnike podrka e-uenjuKorisnika podrska (Learner Support) u sistemima za elektronsko uenje se odnosi na niz aktivnosti koje predstavljaju komplementarnu dopunu klasinim materijalima za uenje. Korisnika podrka obezbeuje resurse, strategiju i metode koje predstavljaju fiziku, socijalnu emocijalnu i intelektualnu podrku potrebnu za efikasno uenje. Korisniku ine tri bitne celine, i to: 1) 2) 3) Razvoj kurikuluma, Razvoj procesa uenja , Olakavanje procesa uenja

Za realizaciju navedenih ciljeva koriste se razne tehnologije, ICT arhitektura i ICT infrastruktura. Tehnologije koje su potrebne za realizaciju ovih aktivnosti

44


obuhvataju tradicionalne metode (TV, video, tampana dokumenta), kao i savremenije vidove (SMS, WWW, mail, video-konferencije, LMS) Korisnika podrka se realizuje kroz dva osnovna procesa: 1) Uenje i poduavanje 2) Savetodavne usluge Uenja i poduavanja obuhvata sledee aktivnosti: Pripremu (Pripreme za uvodni kursevi kroz komunikaciju licem u lice) Kompetencije (Kroz materijale koje su dostupni o sticanju vetina za uenje, resursa i izraavanja kroz direktnu komunikaciju) Olakice pri savladavanju gradiva (stalna kolaboracija, vebe, tutoring, dostupnost naucne materije) Formativnu procenu (kroz orijentacione i pristupne zadatke, zadatke u kojima se utvruju nastale promene ili kroz direktan kontakt) Sumativnu procenu (ostvarujemo putem ispitivanja, stalnog procenjivanja, praktinom primenom, direktnim kontaktom) Savetodavne usluge obuhvata sledece aktivnosti: Marketing se realizuje kako bi se student informisali o novinama koje su dostupne na predmetu (reklama, snimak, kontakt,) Profesionalna orijentacija se realizuje kroz pojedinane sastanke, asistenciju, direktnu komunikaciju, broure za profesionalnu orijentaciju.Registracija (upis na kurs i registracija, plaanje).

3.8. ta ini e-obrazovanje 2.0?Svaki web servis koji je sastavni deo e-obrazovanja 2.0 ima unutar sebe integrisane neke ili sve koncepte Web 2.0 paradigme:

AJAX (Asynchronous Javascript and XML) je noviji i drugaiji pristup arhitekturi web aplikacija koji omoguava da se web stranica samo jednom

45


uita sa servera. Nakon toga se interakcija izmeu klijenta i servera provodi asinhrono minimalnom razmenom podataka (u XML formatu) pomou XMLHttpRequest objekta. Beta gotovo svi servisi koji ine e-obrazovanje 2.0 nalaze se u beta verziji. Obzirom da beta obino oznaava inovativan servis, spomenuto moe oznaavati i marketinki trik za privlaenje to veeg broja korisnika. Isto tako, beta oznaava proizvod koji jo nije dovren te njegovom upotrebom korisnici preuzimaju odgovornost za eventualne gubitke podataka. Blog se kao vrlo popularan web servis sve vie koristi u e-obrazovanju. Re je o osobnoj web stranici u formatu osobnog dnevnik. Dok s jedne strane studentima omoguava prenoenje misli iroj interesnoj zajednici, s druge strane itatelji (nastavnici, kolege studenti ili ira javnost) mogu davati komentare, predloge, kritike i pohvale te na taj nain unaprediti sadraj koji je na blogu objavljen. Mogunosti koritenja bloga u e-obrazovanju su brojne kroz dvosmernu interakciju studentima omoguava postavljanje pitanja, komentarisanje tema, objavljivanje dodatnih resursa ili linkova itd. Nastavnici koriste blog kako bi objavljivali najnovije informacije i primere iz prakse, komentare vezane uz temu na kojoj su u ulozi mentora, postavljali pitanja, zadavali zadatke, pruali povratne informacije ili dali pristup dodatnim resursima koji su sa temom kursa povezani. Najvea prednost bloga je u tome to nije ogranien na jednog korisnika. Naime, kroz interakciju izmeu autora bloga i itatelja dolazi do iznoenja velikog broja razliitih miljenja to omoguava sagledavanje problematike (kojom se blog bavi) sa vie razliitih stajalita te moe posluiti studentima kao pomo u reavanju odreenog problema ili za bolje shvaanje odreenih koncepata.

CSS (Cascading Styles Sheet) su stilski obrasci koji odreuju vizualni izgled web stranica. Web stranice su sada bogate ivim i pastelnim bojama, a krase

46


ih i vei fontovi. Osnovna prednost CSS-a je u njegovoj jednostavnosti to poveava brzinu uitavanja web stranice. E-portfolio je digitalna baza na webu u koju korisnici uvaju svoja znanja i ivotna iskustva u obliku dokumenata, slika, web stranica i sl., a sve sa ciljem razmene tih informacija sa ostalim korisnicima. RSS (Really Simple Syndication) je posebna vrsta web tehnologije koja nam omoguava automatsko preuzimanje i pregledavanje sadraja sa web stranica koje su nam interesantne. Umesto da proveravamo da li se na nekoj web stranici pojavila neka vest ili novi lanak, RSS nam omoguuje da na jednom mestu u unificiranom okruenju koritenjem posebnih aplikacija ili dodataka (RSS itaa) pregledavamo naslove ili saetke vesti, lanaka, blogova i slino (DSouza, 2006). Ukoliko nas neki od naslova zainteresira, klik na njega dovodi nas na web mesto na kojem je on objavljen u celosti. Social bookmarking je nain na koji korisnici mogu uvati, klasificirati, pretraivati i deliti svoje favorite online. Najpoznatiji web servis ove vrste je Del.icio.us (URL: http://del.icio.us). Del.icio.us je baziran na tagovima te daje mogunost davanja broja korisnika koji pojedini site imaju u bookmarku. Drugi po popularnosti bookmark web servis je Ma.gnolia (URL:

http://ma.gnolia.com). koji se od Del.icio.us razlikuje po kvalitetnijem dizajnu. Tagovi su kljune rijei koje omoguavaju kategorizaciju sadraja pomou linkova. Na ovaj se nain olakava pristup svim tematski povezanim sadrajima putem jednog linka. Posebna vrsta tagova su geotagovi koji nude mogunost stavljanja velike koliine geografskih podataka na web stranice, slike, RSS, karte ili satelitske snimke sveta. Glavni predstavnik geotagginga je Google Maps (URL: http://maps.google.com).

47


Wiki je posebna vrsta web mesta na kojem svatko moe slobodno dodavati, menjati i brisati sadraj, esto bez potrebne registracije i autentifikacije .

3.9.Kategorizacija Web 2.0 alata pogodnih za e-uenjeNajei alati koji u velikoj meri omoguavaju nesmetan rad prilikom e-uenja su: Alati za kognitivno uenje: Mape Uma Dijagrami toka Razmena fotografija Audio i video podcasting Alati za organizaciju audio i video sadraja Alati za razmenu sadraja i kolaboraciju Alati za drutvene mrene stranice Alati za drutvene knjine oznake Alati za poticanje kreativnosti.

3.9.1. Kognitivno uenjeProces percepcije, procesiranja, organizovanja, uvanja i traenja veza izmeu informacija omoguava razvoj misaonih struktura koje predstavljaju unutranj

MUSA MURATTI

Documents

Transcript of MUSA MURATTI