Fakultet za obrazovanje rukovodeih kadrova FORKUP NOVI SAD

MONETARNI SISTEM I INFLACIJASEMINARSKI RAD

Profesor: dr Branko Teanovi

Autor: Aleksandar Joci student 1. godine

Novi Sad, novembar 2010.

SADRAJStranica Uvod................................................................................................................................................1 MONETARNI SISTEM...............................................................................................................2 1. Definisanje monetarnog sistema...............................................................................................2 2. Pojam novca...............................................................................................................................2 3. Istorija razvoja novca................................................................................................................3 4. Funkcije novca...........................................................................................................................4 4.1. Funkcija novca kao sredstva razmene..........................................................................4 4.2. Funkcija novca kao obraunske jedinice......................................................................4 4.3. Funkcija novca kao uvara vrednosti...........................................................................4 5. Centralna banka........................................................................................................................5 5.1. Uloga centralne banke..................................................................................................5 5.2. Operacije i bilans centralne banke...............................................................................6 6. Narodna banka Srbije..............................................................................................................7 6.1. Monetarna politika.......................................................................................................8 6.1.1. Instrumenti monetarne politike.....................................................................8 6.2. Funkcije Narodne banke Srbije....................................................................................9 6.3. Platni sistem................................................................................................................9 6.4. Nadzor finansijskog lizinga........................................................................................10 6.5. Nadzor u oblasti osiguranja........................................................................................10 INFLACIJA................................................................................................................................11 7. Pojam inflacije.........................................................................................................................11 8. Vrste inflacije...........................................................................................................................11 9. Uloga i posledice inflacije u ekonomiji..................................................................................14 Zakljuak.....................................................................................................................................15 Literatura i korieni izvori.......................................................................................................16

UvodMonetarni sistem je skup naela, metoda, mera, instrumenata i institucija kojima se kreira (stvara) i povlai novac i reguliu monetarni tokovi u drutvenoj reprodukciji. Monetarni sistem je veoma kompleksan, a ujedno i veoma vaan za funkcionisanje celokupne ekonomije svake zemlje. Pretpostavka za funkcionisanje monetarnog sistema je postojanje novca i njegovo korienje kao zakonom utvrenog sredstva plaanja. Novac ima i istoriju svog nastanka. Razvojem ekonomije i bankarstva novac preuzima sve vie funkcija a ujedno dolazi i do nastanka razliitih oblika novca. Bitno je i napomenuti njegove najvaznije funkcije kao i oblike novca koji se danas najvise koriste. Da bi monetarni sistem dobro funkcionisao neophodno je i postojanje monetarnih institucija koje se bave kreiranjem i povlaenjem novca sa trista. U najvanije monetarne institucije spadaju centralna banka i poslovne banke. Centralna banka i poslovne banke pojedinano, ali i svojim meusobnim odnosom u mnogome utiu na monetarnu i finansijsku stabilnost svake zemlje. Narodna banka Srbije (NBS) je centralna banka Republike Srbije. Ekonomije stalno prolaze kroz cikluse recesije i ekspanzije, a glavna je briga kreatora ekonomske politike stabilna privreeda i potreba da se prilagodi potranja. Nacionalna privreda je nalik organizmu, dinamian i iv u kojem se svakodnevno odvijaju brojne promene i koji, kao i svaki drugi, moe oboleti. Jedna od estih i nepoeljnih posledica odreenih bolesti koje uzrokuju neravnoteu nacionalne privrede jeste upravo inflacija. Definisati inflaciju je sloen zadatak, kao i odrediti uzroke, poeljan intenzitet, odnosno posledice koje izaziva u nacionalnoj (i svetskoj) privredi. Inflacija je stari fenomen o kojem se puno pria i zna, ali jo uvek nedovoljno da bi se mogla u potpunosti izleiti. Istorija pokazuje da je dugorono prisutna, u veoj ili manjoj meri u svim zemljama sveta, nezavisno od toga jesu li one razvijene ili nerazvijene, te svaka drava na svoj nain pokuava da zadri inflaciju u granicama kontrole. Uzroci inflacije su viestruki i podstaknuti su brojnim promenama, bilo na strani ponude ili tranje.

MONETARNI SISTEM1. Definisanje monetarnog sistema1

Monetarni sistem moe se definisati kao skup institucionalnih i organizacionih pravila koja odreuju tokove, instrumente i institucije, pre svega: ta od finansijskih instrumenata koji se mogu koristiti kao prometno i plateno sredstvo treba smatrati novcem. ulogu privrednih subjekata, njihovu nadlenost u odluivanju o pitanjima privreivanja u vezi sa novcem i motive njihovog ponaanja. mehanizam regulisanja emisije, cirkulacije i povlaenja novca. okvire korienja monetarne politike kao naina usmeravanja privrednih tokova i ulogu trinog mehanizma u monetarnoj oblasti.

2. Pojam novca2

Novac je specifina roba koju je razvitak robne proizvodnje i razmene izdvojio iz ostalog robnog sveta da monopolski vri ulogu opteg ekvivalenta. Na taj nain novac predstavlja prometnu vrednost koja je apstraktan izraz celokupnog bogatstva drutvene zajednice, a ujedno slui i kao univerzalno sredstvo za meusobno uporeivanje i razmenu svih proizvoda ljudskog rada. Novac je ekonomsko dobro koje slui u razmeni materijalnih dobara i usluga izmeu uesnika u robnom prometu. On je nastao kao objektivna potreba efikasnijeg funkcionisanja robne proizvodnje. Novac u svakodnevnoj komunikaciji moe podrazumevati mnoge stvari, ali za ekonomiste on ima specifino znaenje. Veina ljudi kada govori o novcu misli na gotovinu (papirni ili kovani novac). Definicija novca kao gotovine je previe uska za ekonomiste. Pojam novac se esto koristi kao sinonim za bogatstvo. Ova definicija novca je previe iroka za razliku od prethodne. Takoe, ljudi koriste pojam novac da bi opisali ono to ekonomisti nazivaju dohotkom, i naravno u tome gree jer je dohodak priliv novca od zarada u odreenom vremenskom periodu dok je novac tok (stanje). Novac je drutvena pojava, nastala na odreenom stupnju drustvenog razvitka. On je takoe i kulturna pojava, nastala iz odreenih ovekovih potreba, kao to nastaju i umetnika dela kojima sam ovek daje odreeno znaenje. Novac se javlja zbog toga to sa podelom rada u drutvu ovek ne moe da proizvede sve to mu je potrebno. Pojavu novca su uslovili privatno vlasnitvo, kao i viak proizvoda iznad sopstvenih potreba. U ekonomskom smislu, novcem se vri razmena ekonomskih dobara. Novac je vremenom poprimio karakteristike koje u realnoj stvarnosti nema, tako da je prilino zamaglio sutinu stvari. Novac je gotovina u posedu javnosti (domainstva, firmi i vlade) plus depoziti po vienju (bankarski rauni koji se isplauju na trenutni zahtev), koje esto nazivamo tekuim raunima. Jo ira definicija ukljuivala bi instrumente kao to su veliki depoziti, depoziti u stranoj valuti i depoziti u nebankarskim institucijama. Ovi instrumenti su manje likvidni, to znai da e konverzija u gotovinu ili depozite po vienju biti skuplja i komplikovanija.1

http://sr.wikipedia.org/sr/Monetarno-kreditni_sistem http://sh.wikipedia.org/wiki/Novac

2

3. Istorija razvoja novcaPre nastanka samog novca u danas nama poznatom obliku i svrsi, njegovu osnovnu funkciju u ona davna vremena imala je na primer stoka, koljke, krzno, ito, kakao i tome slino. O tome nam svedoi i sam stari latinski naziv za novac PECUNIA (pecus-govedo). U svetu numizmatike odavno su ve poznate legende o mnogim ostrvskim narodima Pacifika i Atlanskog okeana koji su u tu svrhu koristili morske koljke. to su bile egzotinije i ree, imale su i veu vrednost. Sa sve veim razvojem trgovine, prekomorskih istraivanja, irenja svetskog trita, snano jaa i potreba za pronalaenjem nekakvog praktinijeg i univerzalnijeg oblika odreivanja vrednosti. Tako nastaje prvi novac, koji je u svom prapoetku imao oblik grumena, ipke ili predmeta od plemenitih metala, zlata i srebra. No takav prvobitni oblik novca nije bio ba praktian, jer bi se morao uvek iznova meriti, da bi se dobila realna vrednost. Vremenom su utvrena osnovna pravila o teini i kvalitetu novca, ukljuujui ono najvanije, da njegova nominalna vrednost mora biti ista sa vrednou stvarnog sadraja takvog novca. Ali kasnije se od tih pravila odustalo, jer se nije pokazala dobrom u praksi. Prvi novac, slian dananjem, nastaje u 7. veku pre Hrista, dakle pre 2700 godina. To se desilo u maloj dravi koja se zvala Lidija u Maloj Aziji. Taj pranovac se izraivao od elektruma, pripodne legure zlata i srebra. Kroz budue vekove osim elektruma se u izradi novca koristilo zlato, srebro, bakar, bronza, a poslednjih stotinak godina i nikal. Prvi novac je izraivan potpuno runo i ta se osnovna tehnika proizvodnje ustvari vrlo malo kroz vreme menjala sve do 16. veka kada su nastale prve maine za njegovo kovanje. U 1. veku nae ere postojao je zanimljiv poslovni obiaj dodatnog obeleavanja novca simbolima, monogramima ili imenima. U antika vremena stare Grke i venog grada Rima, u vreme Britanskog carstva, novac su uglavnom izdavale drave i njihovi vladari. Na primer, Aleksandar Veliki Basilicus (356-323 pne) veliki makedonski kralj sledi primer svoga oca Filipa II te na svom novcu prikazuje mnogobrojna starogrka boanstva i njihove junake. Meu njima se posebno isticala srebrna tetradrahma s likom Herakla. Nakon Aleksandrove smrti, nastavilo se sa izradom takvog novca iz jednog sasvim jednostavnog razloga, bio je vrlo ugledno i cenjeno plateno sredstvo u itavom tadanjem svetu. U staroj Grkoj svaka drava je imala svoju vladu koja je imala puno pravo da izrauje svoj novac. Na takvom novcu uglavnom su se nalazili likovi boanstava i junaka, koji su dravnici smatrali zatitnicima i kao takvim ih kulturno potovali. Stari Grci su svoj novac uglavnom zvali tetradrahme i didrahme, otuda potie i ovaj dananji naziv njihove slubene nacionalne valute, drahma. 4 Papirni novac nastaje nakon nastanka kovanog novca, i to zbog najmanje dva bitna razloga: 1. da se olaka i povea sigurnost u plaanjima, 2. da zadovolji potrebe poveane trgovine. Prvi oblik papirnog novca predstavljaju banknote. 5 Bankari poinju da primaju banknote na osnovu kojih odobravaju iznose u knjigama banke. Kasnije odobravaju kredite bez prethodnog polaganja banknota. Ova potraivanja u knjigama banke, koja se stvaraju odobravanjem kredita komintentima, nazivaju se iralni (depozitni) novac. Poslednja decenija XX veka je dovela do stvaranje tzv. elektronskog novca. Elektronski novac se definie kao specifina monetarna informacija koja se putem elektronskih impulsa u realnom vremenu prenosi izmeu transaktora koji obavljaju plaanja.3 4

3

http://sh.wikipedia.org/wiki/Novac http://antikviteti.net/cms/modules/articles/print.php?id=21 5 http://www.ekonomija.ac.me/files/1266169795.pdf

4. Funkcije novcaNovac u ekonomiji ima tri funkcije: on je sredstvo razmene, obraunska jedinica i uvar vrednosti. Ove tri funkcije razlikuju novac od ostalih vrsta imovine u ekonomiji, kao to su akcije, obveznice, nekretnine, umetnika dela, pa ak i sliice bejzbol igraa.6

4.1.

Funkcija novca kao sredstva razmene

Sredstvo razmene jeste predmet koji kupci daju prodavcima kada kupuju dobra i usluge. Kada u prodavnici odee kupujete koulju, prodavnica vama daje koulju, a vi prodavnici dajete svoj novac. Taj prenos novca od kupca do prodavca omoguava odvijanje transakcije. Kada uete u prodavnicu, vi znate da e prodavnica prihvatiti va novac za artikle koje prodaje, jer novac predstavlja iroko prihvaeno sredstvo razmene. Ekonomisti koriste izraz likvidnost da bi opisali lakou sa kojom se neka vrsta imovine moe pretvoriti u sredstvo razmene u ekonomiji. Poto novac predstavlja sredstvo razmene u ekonomiji, on je najlikvidnija raspoloiva imovina. Ostale vrste imovine znatno se razlikuju po svojoj likvidnosti. Veina akcija i obveznica moe se lako prodati uz niske trokove, pa predstavljaju relativno likvidnu imovinu. Nasuprot tome, prodaja kue, Rembrantove slike ili sliice bejzbol igraa Doa Dimaa iz 1948. zahtevaju vie vremena i truda, pa su ovakvi oblici imovine manje likvidni.

4.2.

Funkcija novca kao obraunske jedinice

Obraunska jednica jeste merilo na osnovu kojeg ljudi odreuju cene i belee dugove. Kada idete u kupovinu, moda ete primetiti da koulja kota 20, a hamburger 2 dolara. Mada bi bilo tano rei da cena koulje iznosi 10 hamburgera, a da je cena hamburgera 1/10 koulje, cene se nikada ne navode na ovakav nain. Isto tako, ako uzmete kredit od banke, iznos vaih buduih otplata kredita bie izraen u dolarima, a ne u koliini dobara i usluga. Kada elimo da izrazimo i zabeleimo ekonomsku vrednost, kao obraunsku jedinicu koristimo novac.

4.3.

Funkcija novca kao uvara vrednosti

uvar vrednosti je predmet pomou kojeg ljudi mogu da prenesu kupovnu mo iz sadanjosti u budunost. Kada prodavac danas prihvati novac u zamenu za dobro ili uslugu, taj prodavac moe da zadri novac i postane kupac nekog drugog dobra ili usluge u neko drugo vreme. Naravno, novac nije jedini uvar vrednosti u ekonomiji, poto se kupovna mo iz sadanjosti u budunost moe preneti i posedovanjem drugih vrsta imovine. Izraz bogatstvo koristi se za sve uvare vrednosti, ukljuujui i novac i nemonetarne oblike imovine. Kada odluuju u kom e obliku uvati svoje bogatstvo, ljudi moraju da odmere likvidnost svake mogue imovine u odnosu na korisnost te imovine kao uvara vrednosti. Kada cene rastu, vrednost novca opada. Drugim reima, kada dobra i usluge poskupe, za svaki dolar u novaniku moete kupiti manje. Ispostavie se da je ova veza izmeu nivoa cena i vrednosti novca vana za razumevanje uticaja novca na ekonomiju.

6

N. Gregori Mankju, ,,Principi ekonomije, Forkup, Novi Sad, 2010, str. 632, 633

5. Centralna bankaCentralna banka je definisana kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, za stabilnost valute i finansijsku disciplinu i za obavljanje drugih poslova odreenih zakonom. Centralna banka moe da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomo instrumenata monetarno-kreditnog regulisanja, u koje spadaju: eskontna stopa, obavezna rezerva, utvrivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrednosti, uee u deviznim transakcijama, ogranienje plasmana, i slino.7

5.1.

Uloga centralne banke

Emisija novanica, novca i kredita Centralna banka vri emisionu funkciju. Ona preko svojih specijalizovanih institucija emituje gotov novac. Centralna banka emituje i primarni novac tako to odobrava kredite poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospela potraivanja. Na ovaj nain Centralna banka odrava potrebnu koliinu novca u opticaju i regulie visinu kamatnih stopa na finansijskim tritima. Sprovoenje mera kreditno-monetarne politike Monetarnom politikom obezbeuje se optimalan odnos koliine novca u opticaju i kvantitativnog karaktera drutvenog proizvoda u okviru jedne nacionalne privrede. Ona se svodi na aktivnosti centralne banke koje se odnose na emisiju i povlaenje novca iz opticaja u cilju obezbeenja adekvatne koliine novca u nekoj nacionalnoj privredi. U okviru ostvarivanja mera kreditnomonetarne politike, centralna banka ima nekoliko instrumenata: eskontna politika, koja se sastoji u odreivanju visine eskontnih stopa i uslova za odobravanje kredita (visina kredita, rok trajanja i slino); operacije na otvorenom tritu, koje se sastoje u kupovini ili prodaji razliitih hartija od vrednosti, ime se ostvaruju odreeni ciljevi kreditno-monetarne politike. Centralna banka vri kupovinu hartiju od vrednosti, kada eli da povea likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal. Ovo se deava u sluaju realizacije kreditno-monetarne politike, kada je cilj da se povea nivo novane mase. U sluaju restriktivne kreditno-monetarne politike, centralna banka vri prodaju hartija od vrednosti, ime smanjuje koliinu novca u opticaju i kreditni potencijal poslovnih banaka; politika obaveznih rezervi, kojom centralna banka ostvaruje ciljeve kreditno-monetarne politike preko kontrole visine kreditnog potencijala. Ova mera znaajna je i za kontrolu bankarskog sistema i odravanje likvidnosti banaka. Sutina ove mere sastoji se u utvrivanju osnovice i stope izdvajanja banaka iz svog depozitnog potencijala u korist obaveznih rezervi kod centralne banke. U sluaju restriktivne kreditno-monetarne politike poveava se stopa obaveznih rezervi, ime se povlai deo novca i smanjuje kreditni potencijal banaka, i politika aktiviranja i deaktiviranja depozita, ime se takoe, regulie nivo novane mase. Aktiviranje depozita znai ukidanje ogranienja za njihovo slobodno korienje. Obrnuto, dezaktiviranje depozita znai njihovo povlaenje u smislu uvoenja razliitih ogranienja u korienju slobodnih sredstava.

7

http://sh.wikipedia.org/wiki/Centralna_banka

Odravanje spoljne likvidnosti U okviru ove funkcije centralna banka se angauje na ostvarenju ciljeva devizne politike, kao to su: obezbeenje meunarodne likvidnosti zemlje, odravanje stabilnosti deviznog kursa, nesmetano obavljanje platnog prometa, odravanje ravnotee platnog bilansa, otplata dugova, praenje i kontrola obavljanja poslova sa inostranstvom, i slino. Obavljanje odreenih poslova na raun drave Centralna banka za raun drave obavlja razliitne kreditne i fiskalne poslove, u kom smislu se zakonom propisuju njena ovlaenja. Druge funkcije kontrola rada banaka i drugih finansijskih institucija; pruanje pomoi pri odravanju likvidnosti ostalih uesnika na finansijskim tritima; voenje politike selektivnog kreditiranja odreenih segmenata privredne aktivnosti; voenje tzv. zlatne politike, odnosno voenje poslova odravanja i kontrole rezervi plemenitih metala, itd. 5.2. Operacije i bilans centralne banke

Centralna banka ostvaruje svoje funkcije kroz bankarske operacije, koje mogu biti aktivne i pasivne. U osnovne pasivne operacije centralne banke spadaju: Emisija gotovog novca; Prijem depozita poslovnih banaka; Prijem depozita neposrednih komitenata centralne banke (drava). U osnovne aktivne operacije centralne banke spadaju: Kreditni poslovi sa poslovnim bankama i neposrednim komitentima centralne banke (drava); Operacije na otvorenom tritu hartija od vrednosti; Devizne operacije centralne banke. Osnovne operacije centralne banke se odraavaju u njenom bilansu. Pojednostavljeno, bilans centralne banke ima sledece pozicije: Aktiva: Krediti centralne banke poslovnim bankama; Krediti centralne banke neposrednim komitentima (drava); Devizni rauni centralne banke. Pasiva: Depoziti poslovnih banaka kod centralne banke; Depoziti neposrednih komitenata kod centralne banke (drava); Gotov novac u opticaju. Pored ovih, u bilansu centralne banke se nalaze i druge pozicije: fondovi, neposredni profit, nepokriveni gubici, interne rezerve i drugo.

6. Narodna banka Srbije (NBS)8

Poloaj, organizaciju, ovlaenja i funkcije Narodne banke Srbije, kao i odnos Narodne banke Srbije prema organima Republike Srbije i meunarodni organizacijama i institucijama, ureeni su Ustavom Republike Srbije i Zakonom o Narodnoj banci Srbije (Slubeni glasnik RS, br.72/2003, 55/2004 i 44/2010). Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje i ouvanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ona za cilj ima i ouvanje finansijske stabilnosti. Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su da utvruje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku, vodi politiku kursa dinara, uva devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novcanice i kovani novac i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema. Zakonom o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije (,,Slubeni glasnik Republike Srbije'', br. 55/2004) Narodnoj banci su proirene nadlenosti na nadzor za obavljanjem delatnosti osiguranja (davanje dozvola za obavljanje poslova osiguranja, reosiguranja i posredovanja). Prema Zakonu, Narodna banka Srbije je u obavljanju svojih funkcija samostalna i nezavisna i ne trai niti prima uputstva od dravnih organa i drugih lica. Na osnovu utvrenih ciljeva ekonomske politike i kljunih makroekonomskih indikatora koje usvaja Narodna skuptina, Narodna banka Srbije samostalno utvruje projekcije rasta monetarnih i kreditnih agregata i donosi mere monetarne i kreditne politike, koje e biti preduzete radi ostvarivanja odreenih ciljeva. Guverner Narodne banke Srbije prisustvuje sednicama Vlade na kojima se razmatraju pitanja u vezi sa Narodnom bankom Srbije. Narodna banka Srbije daje miljenje o odreenim aktima koji se tiu budeta, ekonomske i fiskalne politike, kao i nacrta zakona i drugih propisa koji se tiu Narodne banke Srbije. Uz saglasnost Vlade odreuje reim kursa dinara, s tim to samostalno vodi politiku kursa dinara. Narodna banka Srbije podnosi Narodnoj skuptini godinji izvetaj o poslovanju i rezultatima rada i izvetaj o monetarnoj politici, zatim godinji izvetaj o stanju u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu zemlje, kao i program monetarne politike za narednu godinu. Za obeveze Narodne banke Srbije jemi Republika Srbija. Narodna banka Srbije ima statut koji potvruje Narodna skupstina Republike Srbije. Organi Narodne banke Srbije su: Monetarni odbor, guverner i Savet. Monetarni odbor utvruje monetarnu politiku. ine ga guverner i viceguverneri. Guvernera bira Narodna skuptina na period od pet godina. U njegovoj nadlenosti je sprovoenje odluka Monetarnog odbora i Saveta, organizacija i poslovanje Narodne banke Srbije, kao i pripremanje i donoenje akata iz nadlenosti Narodne banke Srbije. Savet ima predsednika i etiri lana koje bira Narodna skuptina na period od pet godina. Savet na predlog guvernera, izmeu ostalog, usvaja i finansijski plan i godinji raun. Narodna banka Srbije ima tri do pet viceguvernera, koje na predlog guvernera, bira Savet, takoe na period od pet godina. Narodna banka Srbije je pravno lice sa seditem u Beogradu. Ona moe obrazovati filijale koje nemaju status pravnog lica, a njihova unutranja organizacija, delokrug i dunosti odreeni su Statutom Narodne banke Srbije. U svom sastavu ima specijalizovanu organizaciju, Zavod za izradu novcanica i kovanog novca Topider. Najznaajniji poslovi iz nadlenosti Narodne banke Srbije su: 1) Utvrivanje monetarne politike, regulisanje koliine novca u opticaju, poslovi za Republiku Srbiju (odnosi se na kratkorone kredite radi premoavanja vremenske neusklaenosti izmeu priticanja prihoda i izvravanja rashoda budeta Republike Srbije), regulisanje visine i naina odravanja minimalne likvidnosti banaka, utvrivanje politike kursa8

http://www.nbs.rs

dinara i utvrivanje iznosa stalnih i tekuih obaveznih rezervi zemlje potrebnih za odravanje likvidnosti u meunarodnim plaanjima, poslovi obavljanja platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom, kao i poslovi izdavanja novanica i kovanog novca. 2) Narodna banka Srbije vri kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija. Ona moe banci, koja nije postupila shodno merama monetarne politike da izda nalog da otkloni utvrenu nepravilnost u poslovanju, uz istovremeno izricanje jedne ili vie mera, u zavisnosti od teine utvrene nepravilnosti. Takoe, ona propisuje minimum sadraja revizije za banke i druge finansijske organizacije. U sluaju da izvetaj o reviziji nije u skladu sa standardima revizije, Narodna banka Srbije moze da zahteva dostavljanje, u odreenom roku i novog izvetaja koji e izraditi drugi ovlaeni revizor.

6.1. Monetarna politikaNarodna banka Srbije je javna institucija koja je odgovorna za uvanje vrednosti, odnosno kupovne snage novca. Kljuna uloga Narodne banke Srbije je obezbeenje monetarne i finansijske stabilnosti. Monetarna stabilnost podrazumeva nisku, stabilnu i predvidivu inflaciju i poverenje u valutu. Finansijska stabilnost podrazumeva zdrav finansijski sistem, u kome banke i druge finansijske organizacije dobro funkcioniu i odgovorno uvaju novac svojih klijenata. Ovu ulogu Narodna banka Srbije ostvaruje odgovarajuom monetarnom politikom.

6.1.1. Instrumenti monetarne politikeOsnovni instrumenti monetarne politike Narodne banke Srbije su: - operacije na otvorenom tritu, - kreditne i depozitne olakice (stalne olakice), - obavezna rezerva. Instrumenti monetarne politike ne utiu direktno na ciljeve monetarne politike. Deava se da proe i mnogo meseci pre nego to njihovi efekti postanu evidentni. Zato se Narodna banka Srbije usredsreuje na ostvarivanje operativnih i prelaznih ciljeva. Operativni cilj se lako kontrolie ali je udaljen od krajnjeg cilja, dok se prelazni cilj tee kontrolie, ali je blii krajnjem cilju. Kao i u sluaju razvijenijih trinih privreda, naroito onih u reimu inflatornog targetiranja, Narodna banka Srbije kao operativni cilj koristi kamatne stope na meubankarskom tritu novca, a kao prelazni cilj projekciju inflacije.

Operacije na otvorenom tritu predstavljaju indirektni trini instrument monetarne politike kojim centralna banka vri kupovinu i prodaju hartija od vrednosti. Ovim instrumentom se utie na kratkorone kamatne stope tako da se one formiraju na nivou koji doprinosi odravanju bazne inflacije u projektovanom okviru.

Narodna banka Srbije, u skladu s propisima kojima se regulie sprovoenje operacija na otvorenom tritu, obavlja sledee vrste kupovine i prodaje hartija od vrednosti (transakcije): - trajne transakcije; - repo transakcije. Kreditne i depozitne olakice (stalne olakice) obuhvataju korienje kolateralizovanih kredita za odravanje likvidnosti i deponovanje vikova likvidnih sredstava banaka kod Narodne banke Srbije. Te operacije iniciraju komercijalne banke. Kamatne stope na stalne olakice se koriste kao kamatni koridor, budui da obezbeuju kontrolu likvidnosti i smanjenje fluktuacija kratkoronih kamatnih stopa na meubankarskom tritu. Koridor prekononih stalnih olakica odreuje se prema visini referentne kamatne stope i trenutno se kree u rasponu: - prekonona stopa kredita za odravanje dnevne likvidnosti: 2W + 2,5 procentnih poena, - prekonona depozitna stopa: 2W 2,5 procentnih poena. Obavezna rezerva predstavlja iznos sredstva koje su banke u obavezi da poloe na poseban raun kod centralne banke. Stopa obavezne rezerve, po kojoj se odreuje iznos deponovanih sredstava kod centralne banke, moe biti jedinstvena ili diferencirana, a moe se izraunavati i na ukupne depozite ili pak na deo depozita. Promenama stopa obavezne rezerve utie se na smanjenje ili proirenje kreditnog potencijala poslovnih banaka i povlaenje, odnosno kreiranje dopunske likvidnosti banaka. U trinim privredama stopa obavezne rezerve ima vei znaaj kao instrument kreditnog regulisanja, a manji kao instrument regulisanja likvidnosti banaka. Narodna banka Srbije obaveznu rezervu koristi kao pomoni instrument samo kada su iscrpeni efekti ostalih trinih mera monetarnog regulisanja. Odluku o visini stopa, kao i osnovici za obraun obavezne rezerve, donosi Izvrni odbor Narodne banke Srbije.

6.2. Funkcije Narodne banke SrbijeNarodna banka Srbije upravlja novcem i kamatnim stopama kako bi ostvarila nisku, stabilnu i predvidivu stopu inflacije, ime stvara ambijent za postizanje odrzivog ekonomskog razvoja i rasta zaposlenosti. Starajui se o vrednosti nacionalne valute, doprinosi rastu ivotnog standarda graana. Upravljajui novcem i kreditima Narodna banka Srbije utie na jaanje i uvanje poverenja javnosti u dinar, to privrednicima i graanima olakava donoenje poslovnih odluka i planiranje budunosti. Narodna banka Srbije utie na finansijsku stabilnost, obezbeujui sigurnost i efikasnost platnog sistem i nadgledajui i kontroliui aktivnost poslovnih banaka i drugih finansijskih organizacija. Narodna banka Srbije je bankar drave, ona upravlja javnim fondovima i javnim dugom.

6.3.

Platni sistem

Platni sistem, u najirem smislu, predstavlja skup sistema za transfer novanih sredstava koji olakavaju cirkulaciju novca. Da bi platni sistem na zadovoljavajui nain obavljao svoju ulogu, potrebno je da se novana sredstva to krae zadravaju u kanalima platnog prometa. Pored toga, sistem treba da bude pouzdan, to prvenstveno znai bezbedno izvravanje transakcija i postojanje kontinuiteta raspoloivosti prema korisnicima. Izvravanje transakcija po ekonomski

prihvatljivim cenama takoe je znaajna karakteristika koja doprinosi kvalitetu platnog sistema. S obzirom na to da platni sistem utie na brzinu ekonomskih tokova, trokove i likvidnost uesnika, kao i da predstavlja kanal za transmisiju mera monetarne politike, odnosno da njegovo neadekvatno funkcionisanje moe da narui poverenje javnosti u celokupni finansijski sistem jasna je izrazita zainteresovanost centralne banke da obezbedi njegovo pouzdano i efikasno funkcionisanje. U skladu sa zakonom, Narodna banka Srbije je ovlaena da ureuje, kontrolie i unapreuje funkcionisanje platnog prometa u Republici Srbiji.

6.4. Nadzor finansijskog lizingaZakonom o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu (,,Slubeni glasnik Republike Srbije'', br. 61/2005) Narodnoj banci Srbije je poveren nadzor nad poslovanjem davalaca finansijskog lizinga. Ovim zakonom je Narodna banka Srbije odreena i kao institucija koja izdaje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, daje saglasnost na imenovanje organa upravljanja davalaca finansijskog lizinga i preduzima korektivne mere prema davaocima lizinga u slucajevima kada se nadzorom utvrde nezakonitosti i nepravilnosti u njihovom poslovanju. Narodna banka Srbije donosi i podzakonske akte predviene Zakonom o finansijskom lizingu, kojima blie odreuje poslovanje davalaca finansijskog lizinga. Osnovni ciljevi nadzora poslovanja davalaca finansijskog lizinga su: Jaanje poverenja javnosti u finansijski sektor i lizing; Obezbeivanje transparentnosti finansijskog trita; Razvoj finansijskog trita koji je zasnovan na fer konkurenciji; Zatita i edukacija potroaa; Efikasno sprovoenje konsolidovane supervizije uesnika u finansijskom sektoru.

6.5. Nadzor u oblasti osiguranjaPrema odredbama Zakona o osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2004, br. 70/2004- ispr, br. 61/2005, br. 61/2005-dr. zakon, br. 85/2005-dr. zakon i br. 101/2007 i br. 107/2009) i Zakona o Narodnoj banci Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 72/2003, 55/2004, 85/2005 - dr. zakon i br. 44/2010), nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja poveren je Narodnoj banci Srbije, ime je uinjen prvi korak ka uspostavljanju integrisane supervizije finansijskog sektora u celini. Nezavisnost i samostalnost centralne banke, infrastrukturna i kadrovska osposobljenost za poslove supervizije, kao i povezanost banaka i osiguravajuih drutava, najvanije su prednosti poveravanja ove nadlenosti Narodnoj banci Srbije. U okviru svoje nove funkcije, Narodna banka e vriti nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja, izdavati dozvole za obavljanje poslova osiguranja, reosiguranja, posredovanja i zastupanja u osiguranju, kao i za obavljanje poslova neposredno povezanih sa poslovima osiguranja, davati saglasnost na akte i radnje propisane zakonom, donositi akte propisane zakonom, obraivati statistike i druge podatke i razmatrati prigovore osiguranika i drugih korisnika osiguranja. Transparentnost u procesima donoenja odluka i izricanja mera i orijentisanost ka kontinuiranom sprovoenju reformi u finansijskom sektoru osnovni su principi kojima e se Narodna banka Srbije rukovoditi u vrenju nadzora u oblasti osiguranja.

INFLACIJA7. Pojam inflacije9

Re inflacija potie iz latinskog jezika, i u bukvalnom prevodu znai naduvati se natei. Nema opte prihvaene definicije inflacije, niti se strunjaci mogu usaglasiti oko objanjenja njenih uzroka i posledica. Inflacija predstavlja porast opteg nivoa cena. Inflacija je prisutna u celoj privredi i prevashodno se odnosi na vrednost koju ima sredstvo razmene u ekonomiji. Stopa inflacije je stopa promene opteg nivoa cena i meri se na sledei nain: Inflaciona stopa = nivo cena ( godina t ) nivo cena ( godina t-1 ) nivo cena (godina t-1 ) Nivo cena se meri kao ponderisani prosek za robe i usluge u nekoj privredi. U praksi, ukupni nivo cena meri se izradom indeksa cena, koji predstavljaju proseke potroakih i proizvoakih cena. Primer: 2003. godine u Srbiji, potroake cene su porasle za 10,5%. Te godine su porasle cene mnogih proizvodnih grupa, kao to su: hrana, pie, stanovanje, odea, saobraajne usluge, medicinske usluge itd. Taj opti uzlazni trend nazivamo inflacijom. Deflacija predstavlja suprotnu pojavu od inflacije. Odraava se kao opti pad nivoa cena. Deflacije su retke pojave povezane s krizama, kao to je to bio sluaj 1930-tih i 1989. godine. Drava deluje aktivnom stabilizacionom politikom i uklanja duboke krize u veini industrijskih razvijenih zemalja. Dezinflacija je smanjivanje stope inflacije. U Srbiji, poslednje razdoblje dezinflacije bilo je poetkom 1993. godine, kada je visoka stopa inflacije, koja je beleila viecifreni nivo, smanjena uz pomo restriktivne monetarne politike i ostalih instrumenata ekonomske politike.

8. Vrste inflacijeInflacija je stara koliko i trina privreda. Posmatrano na dui rok, cene rastu. Meutim, ne znai da inflacija nuno prati pad realnog dohotka. Istorija pokazuje da cene rastu u vreme ratova i ekonomskih kriza, ali se vie ne vraaju posle ratova i kriza na prvobitni nivo. Poput bolesti koja razara tkivo ljudskog organizma, tako i inflacija razara privredu. Da bi se inflacija sanirala, potrebno je prethodno izvriti klasifikaciju u tri kategorije: 1. umerena inflacija; 2. galopirajua inflacija; 3. hiperinflacija.

9

http://sh.wikipedia.org/wiki/Inflacija

Umerena inflacija podrazumeva lagan rast cena. To su jednocifrene godinje stope inflacije. Kad su cene relativno stabilne, ljudi imaju poverenje u novac. Ljudi rezonuju: novac je jednako vredan danas i gotovo isto vredan za godinu dana, pa se isplati drati ga. Poslovni ljudi i obian (potroa) svet sklapaju dugorone ugovore u domicilnoj valuti, zato to veruju da cene nee znaajnije otii izvan postojeih okvira za robu koju kupuju ili prodaju. Ljudi jednostavno veruju da e njihova novana sredstva zadrati svoju relativnu vrednost. Galopirajua inflacija (engl. galloping inflation, nem. galoppierende Inflation) je naglo ubrzanje rasta cena, obino uvod u hiperinflaciju. Na osnovu iskustva, ocenjuje se da kad inflacija jednom pree prag od oko 50% godinje, vie nije mogue odrati taj nivo inflacije stabilnom. Naime, kod tako visoke inflacije potranja za novcem se drastino smanjuje, te drava gubi mogunost da kreiranjem novca pokrije svoje rashode. Zbog toga nakon relativno kraeg vremena dolazi do sloma monetarnog sistema, koji po pravilu zavrava monetarnom reformom, tj. uvoenjem nove valute. Novac gubi na vrednosti pa ljudi kod sebe zadravaju minimalne koliine novca potrebne za transakcije. Cene se izraavaju u stabilnijim valutama, dok ugovori dobijaju deviznu klauzulu. Ovo je dvocifrena ili trocifrena inflacija, u rasponu od 20, 100 ili 200% na godinu dana. Ovakvu vrstu inflacije mogu imati i razvijene industrijske zemlje. Tako su, na primer, Argentina, Brazil i druge latinoamerike zemlje, imale stope inflacije od 50-700% na godinu dana 1970-ih i 1980-ih godina. Kada se galopirajua inflacija jednom ukoreni u privredno tkivo, nastaju ozbiljni ekonomski poremeaji. Mnoge privrede preive galopirajuu inflaciju, ali veoma teko hiperinflaciju. To je vreme smrti, kao kad kancer unitava ljudsko telo. Teko je i poverovati da se hiperinflacija od milion ili ak milijardu posto na godinu dana moe izdrati. U ekonomiji, hiperinflacija je inflacija koja je "potpuno van kontrole", stanje kada cene veoma brzo rastu dok valuta gubi svoju vrednost. Nijedna od definicija hiperinflacije nije opte prihvaena. Prema jednoj definiciji, hiperinflacija je sluaj kada je inflacija vie 20% ili 30% na mesenom nivou. Knjiga Filipa Kagana (Phillip Cagan) Monetarna dinamika hiperinflacije (The Monetary Dynamics of Hyperinflation) iz 1956. godine, smatra se prvom ozbiljnijom studijom hiperinflacije i njenih efekata. U njoj, Kagan je hiperinflaciju definisao kao mesenu stopu inflacije od najmanje 50%. Primer 1: Poetkom 1920-ih godina, mlada Vajmarska Republika se borila u pokuaju da otplati teke reparacije i zadovolji svoje kreditore. Nije mogla dovoljno pozajmiti niti toliko podii poreze da bi podmirivala vladine izdatke, pa se stoga tampao novac. Novana masa astronomski je porasla od poetka 1922. do decembra 1923, a cene se vrtoglavo rasle, jer su ljudi izbezumljeno nastojali da se ree svoga novca pre nego to potpuno izgubi vrednost.

Primer 2:Novanica od 500 milijardi dinara sa likom Jovana Jovanovia Zmaja. Ovu novanicu izdala je Narodna Banka Jugoslavije (tada SRJ) krajem 1993, na vrhuncu hiperinflacije. Sledea izdata novanica NBJ bila je 1 dinar, takozvani super dinar novog guvernera prof. Dragoslava Avramovia.

Meunarodni raunovodstveni standard opisuje etiri znaka da je u ekonomiji moda dolo do hiperinflacije: 1. Stanovnitvo uglavnom nastoji da svoju imovinu uva u ne-valutnom obliku ili u relativno stabilnoj stranoj valuti. Sav novac u lokalnoj valuti se odmah troi dok mu nije pala njegova kupovna mo. 2. Stanovnitvo cene uglavnom preraunava, iako izraene u domaoj valuti, u odnosu na stranu stabilniju valutu. Cene se ponekad ak i izraavaju u stranoj stabilnijoj valuti, iako se roba naplauje u njenoj protivrednosti, u domaoj valuti. 3. Prodaje i kupovine na kredit postaju sve ee zato to inflacija umanjuje vrednost rata. 4. Kamate, plate i cene se vezuju za cenovni indeks, i kumulaciona stopa inflacije, u roku od tri godine, dostie ili prelazi 100%. Stope inflacije od nekoliko stotina procenata meseno su se vie puta mogle videti. Neki od ekstremnih sluajeva su:

Nemaka 1926. godine, kada je stopa inflacije bila 3.25 10(6) procenata meseno (cene su se duplirale svakih 49 sati). Grka tokom nacistike okupacije (1941-1944) sa 8.55 10(9) procenata meseno (cene su se duplirale svakih 28 sati). Najozbiljniji poznati incident inflacije se desio u Maarskoj nakon zavretka Drugog svetskog rata (1945) sa 4.19 10(16) procenata meseno (cene su se duplirale svakih 15 sati). SR Jugoslavija je pretrpela inflaciju od 5 10(15) procenata meseno (cene su se duplirale svakih 16 sati) u periodu od 1. oktobra 1993. do 24. januara 1994. godine.

Inflacija iskrivljuje relativne cene i smanjuje ekonomsku efikasnost. Teina inflacije meri se i time da li je bila oekivana ili nije. U tom smislu razlikujemo: 1. uravnoteenu inflaciju; 2. neuravnoteenu inflaciju i 3. neoekivanu (nepredvienu) inflaciju. Uravnoteena, anticipirana inflacija podrazumeva godinji rast od, na primer 10%. Promena cena nikog ne iznenauje. Sve se poveava ne 10% (hrana, odea, obua, plate, kamate) itd. U ovoj situaciji gotovo niko ne bi bio zabrinut. Efikasnost upotrebe resursa veliine BDP-a ostale bi neporomenjene veliine. Jednostavno reeno, trokovi rastu 10%, ali i dohodak 10% bre. Nema ni zarade ni gubitka. Neuravnoteena inflacija pogaa relativne cene, trokove i poreska optereanja. Npr. imamo neefikasnost kao posledicu neuravnoteene inflacije kad se cene ne prilagoavaju inflacionim trendovima, kao to je sluaj s novcem i porezom. Ako stopa inflacije poraste 10% na godinu dana, tada realna kamata na novac pada od 0 na -10% na godinu dana. Vlada ne moe ispraviti ovaj poremeaj. Nepredviena - neoekivana inflacija podrazumeva velika iznenaenja. Ona znaajno deluje na raspodelu dohotka i bogatstva. Neoekivani skok cena neke e osiromaiti, a druge obogatiti, a malo uticati na efikasnost upravljanja u fabrikama. Efekti nepredviene inflacije izaziva socijalne probleme.

Navode se razliiti osnovni uzroci koji generiu inflaciju a najpoznatije su dve: inflacija tranje i inflacija trokova. Prema konceptu inflacije tranje primarni uzrok generisanja inflacije jeste poveanje ponude novane mase iznad optimalnog nivoa to dovodi do nesklada izmeu robnih i novanih fondova. Tada nastupa mehanizam njihovog usklaivanja koji se odvija preko porasta opteg nivoa cena. Usklaivanje preko obima proizvodnje moe da se odvija samo u privredama u kojima ne postoji puna zaposlenost faktora proizvodnje. Kada postoji, ili se dostigne, puna zaposlenost onda se usklaivanje robnih i novanih fondova vri iskljuivo preko cena. U uslovima globalne ravnotee na parcijalnim robnim tritima moe da dolazi do neravnotea u smislu da postoji viak tranje nad robnom ponudom (deficitarni sektori), odnosno manjak tranje u odnosu na ponudu roba (suficitni sektor). Ukoliko bi postojala perfektna stabilnost cena u privredi onda bi na deficitnim sektorima cene rasle srazmerno snienju cena na suficitarnim sektorima ali bi opti nivo cena ostao nepromenjen. Postoji veoma fleksibilno usklaivanje cena navie i rigidnost cena nanie. Zbog toga, i u uslovima globalne ravnoee, neravnotea na parcijalnim tritima dovodi do rasta cena, odnosno generira inflaciju jer je porast cena na deficitarnim sektorima vei od snienja na suficitarnim sektorima. Prema konceptu inflacije trokova osnovni uzronik rasta cena, odnosno inflacije, treba traiti u porastu trokova poslovanja i ona ne mora uvek da bude posledica vika novane tranje u odnosu na robne fondove. Kada dolazi do autonomnog porasta trokova poslovanja onda se taj porast pokuava da automatski ugradi u prodajnu cenu to za posledicu ima opti porast cena. Mnogi ekonomisti ukazuju da bez porasta novane tranje, odnosno bez monetarne ekspanzije, dolazi do problema u realizaciji drutvenog proizvoda. Zbog toga se pred monetarnu politiku pri pojavi inflacije trokova postavlja dilema: da li da ne ide na dodatnu monetarnu ekspanziju i na taj nain dovede do recesionih procesa u privredi ili da se prilagodi novonastaloj situaciji i dodatnom monetarnom ekspanzijom sankcionie porast cena i tako podri inflacione procese. U takvoj situaciji centralna banka se, da bi izbegla recesione procese u privredi, najee odluuje da dodatnom monetarnom emisijom sankcionie postojee stanje. to dovodi do svojevrsne sinteze teorije efektivne novane tranje i teorije inflacije trokova. Inflacija tranje i inflacija trokova obino se javljaju istovremeno, pothranjujui se, tako da insistiranje na njihovom razgraniavanju i odvojenom razmatranju ne prelazi granice obinog akademizma, malo korisnog za praktinu politiku stabilizacije

10. Uloga i posledice inflacije u ekonomijiJedan od efekata inflacije jeste da generalno inflatorno okruenje obeshrabruje sputanje cena roba i usluga, i posebno nadoknada za radnu snagu; tako da postaje lake prilagoavanje relativnih nivoa cena. Cene mnogih proizvoda imaju po svojoj prirodi tendenciju da rastu vremenom, tako da napori da se monetarnom ili drugom politikom odri stanje nulte inflacije (konstantnog nivoa indeksa cena) imaju veoma negativan efekat, u smislu pada cena, prodaje, prihoda i konano nivoa zaposlenosti, na druge privredne grane. Stoga mnogi ekonomisti i privrednici smatraju da umeren nivo inflacije "podmazuje tokove privrede". Mere kojima se odrava potpun nivo stabilnosti cena mogu takoe voditi (i najee vode) do deflacije (konstantnog pada cena), koja moe biti izuzetno destruktivna, i dovesti do bankrota i recesije, ak i depresije. Na primer, Velika Depresija 1929. u SAD bila je velikim delom izazvana krutom federalnom monetarnom politikom. Mnogi u finansijskim krugovima smatraju da je "skriveni rizik" od inflacije esencijalan podsticaj da se raspoloivi kapital investira, kroz dunike,

vlasnike papire, ili direktno, umesto jednostavne, i neproduktivne akumulacije. Sa ove take gledita, inflacija je trini izraz takozvane vremenske vrednosti novca. Drugim reima, ako je jedan dinar danas nekome vredniji nego isti taj dinar godinu dana kasnije, onda bi i u ekonomiji kao celini trebao da postoji popust za "novac u budunosti". Na taj nain, iz ove perspektive, inflacija predstavlja/kvantifikuje neizvesnost u pogledu vrednost novca u budunosti. Iznad ovih, generalno relativno niskih nivoa, inflacija se smatra sve tetnijom po ekonomiju, kroz efekat "diskontovanja" (smanjivanja tekue realne vrednosti) prethodno obavljenih ekonomskih aktivnosti. Posebno, kako je inflacija esto rezultat akcija Vlade usmerenih na poveanje koliine novca u opticaju, Vladin doprinos inflatornom okruenju postaje de fakto porez na dranje novca (tednju). Kako inflacija raste, ovaj "porez" na tednju raste i ohrabruje troenje i pozajmljivanje, to poveava brzinu kruenja novca i kamatne stope, to samo utvruje i dodatno podie inflatorni pritisak, i konano stvara zaarani krug. U ekstremnim sluajevima, a takve je mogue izbei jedino veoma odgovornom i nezavisnom politikom, ovo rezultira hiperinflacijom. Posledice su brojne! Poveana nesigurnost obeshrabruje investicije i tednju. - Preraspodela prihoda i bogatstva. Kao prvo, prihodi e biti prerasporeeni od uesnika u ekonomiji koji zavise od fiksnih prihoda (na primer penzionera), ka onima koji zavise od operativnih prihoda ili plata, koji mogu drati korak sa inflacijom. Drugo, na slian nain, ako poverioci iz raznih razloga nisu u stanju da se prilagode inflaciji, bogatstvo e biti prerasporeeno od poverilaca fiksiranih obligacija ka dunicima. Tipian primer, kada je Vlada neto dunik, kao to je obino sluaj, na ovaj nain se ovaj dug smanjuje preraspodelom realnog novca ka Vladi. Ovo je poznato pod nazivom "inflatorni porez", i uzrok je mnogih ekonomija palih u hiperinflacijama zbog neodgovornih Vlada. - Spoljnotrgovinski rizik - ako je domai nivo inflacije vii od spoljnjeg, ovo e oslabiti spoljnotrgovinski balans, a time zatim i valutni kurs. - "Trokovi izlizanih onova": Kako inflacija obezvreuje gotov novac, uesnici u privredi e generalno teiti tome da u svakom trenutku dre to manje efektivnog, ili lako dostupnog likvidnog novca, to donosi dodatne realne transakcione trokove. (Ovaj naziv se odnosi, u suptilnoj ali, na trokove zamene onova na cipelama koji se izliu zbog estih odlazaka do banke.) - "Trokovi menija": Cene koje se esto menjaju takoe imaju svoje realne trokove, kao na primer restorani koji moraju esto ponovo da tampaju menije. Tokom hiperinflacije u SRJ 1993, ovakvim trokovima se, samo donekle, stalo na put uvoenjem ad hok "bodova" kao nezvanine valute, ija je vrednost bila obino vezana za kurs nemake marke na crnom tritu ili drugo relativno realno merilo nivoa inflacije. - I, konano, hiperinflacija, koja se deava kada se porast inflacije potpuno otrgne kontroli, na veoma brutalan nain ometa normalno funkcionisanje ekonomije i njene sposobnosti da proizvodi. U malim koliinama dakle, inflacija se moe smatrati izborom monetarne, fiskalne, ili recimo razvojne politike, obeshrabrujui uvanje i gomilanje likvidnog kapitala i podstiui investicije. Preko tog nivoa, meutim, efekat postaje preuvelian, i investitori se odjednom nalaze u situaciji u kojoj "investiraju u inflaciju", to samo dalje podstie inflaciju. Iz svih ovih razloga, i potrebe za ograniavanjem inflacije preko malenih stopa koje diskontuju prolu ekonomsku aktivnost i dekurairaju gomilanje gotovine, najvei broj Centralnih Banaka formuliu za osnovni cilj stabilnost cena, uz osetnu, ali malu i kontrolisanu stopu inflacije kao cilj.

ZAKLJUAKMonetrani sistem predstavlja skup zakonskih propisa koji su vezani za novac i novani opticaj jedne zemlje. Monetarni sistem se sastoji od vie elemenata od kojih su najvaniji: novana jedinica, novani znaci, monetarne institucije, emisioni mehanizam i drugi. Novac u najirem predstavlja zakonom utvreno sredstvo koje se koristi za izraavanje vrednosti svih drugih roba na tritu. Najoptija podela novca je na gotov novac i depozitni novac. Za razliku od gotovog novca koji se pojavljuje u obliku papirnog ili kovanog novca, depozitni novac je novac koji se nalazi na raunima banaka. Najvanije funkcije novca su da se on koristi kao sredstvo obraunske jedinice i mere vrednosti, zatim kao sredstvo razmene i kao uvar vrednosti. Monetarne institucije predstavljaju deo novanog trita koje se bave kreiranjem i povlaenjem novca sa trita. Najvanije monetarne institucije svake zemlje su centralne banke i poslovne banke. Centralna banka svojim razliitim merama monetarne politike utvruje koliinu novca koja je neophodna na tritu za normalno funkcionisanje privrede jedne zemlje. Pored funkcije emitenta gotovog novca, centralna banka raznim operacijama na otvorenom tritu regulie koliinu novca u privredi. Tu pre svega mislim na kupovinu i prodaju dravnih obveznica, davanje kredita poslovnim bankama, kontrola deviznih rezervi i drugo. Ipak najvanija funkcija centralne banke je postizanje cenovne stabilnosti, odnosno niska stopa inflacije. Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije. Njene osnovne funkcije su da utvruje i sprovodi monetarnu politiku, vodi politiku kursa dinara, uva i upravlja deviznim rezervama, izdaje novanice i kovani novac i vodi rauna o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema. Kljuna uloga Narodne banke Srbije je obezbeenje monetarne i finansijske stabilnosti. Monetarna stabilnost podrazumeva nisku, stabilnu i predvidivu stopu inflacije i poverenje u valutu. Finansijska stabilnost podrazumeva zdrav finansijski sistem, u kome banke i druge finansijske organizacije dobro funkcioniu i odgovorno uvaju novac svojih klijenata. Poto je monetarni sistem samo jedan od podsistema ekonomskog sistema on ne moe funkcionisati nezavisno, vec mora biti usklaen sa ekonomskim sistemom! Sve zemlje sveta, razvijene ili nerazvijene, susreu se sa inflacijom, koja je na dui rok prisutna u skoro svim nacionalnim privredama. I danas ona predstavlja veliki problem za svetsku ekonomiju, postala je dravni neprijatelj broj jedan, jer njenim rastom usporava se napredak privrede i nazire se stanje stagflacije. Inflacija napada sistem (privredu) ali graani drave pogoene inflacijom takoe nose breme oporavka. Iz navedenog moe se zakljuiti da je glavni uzrok inflacije loe voenje politike, a reenje za izlazak iz krize je uvoenje antiinflatorne politike, koja obuhvata restriktivnu monetarnu politiku i restriktivnu fiskalnu politiku u odgovarajuoj kombinaciji.

LITERATURA N. Gregori Mankju, 2010, ,,Principi ekonomije, Forkup, Novi Sad http://sr.wikipedia.org/sr/Monetarno-kreditni_sistem, novembar 2010. http://sh.wikipedia.org/wiki/Novac, novembar 2010. http://antikviteti.net/cms/modules/articles/print.php?id=21, novembar 2010. http://www.ekonomija.ac.me/files/1266169795.pdf, novembar 2010. http://www.rifin.com/images/stories/starestranice/casopis_pdf/ek_ec_573.pdf, novembar 2010 http://www.rifin.com/images/stories/starestranice/casopis_pdf/ek_ec_580.pdf, novembar 2010 http://www.rifin.com/images/stories/starestranice/casopis_pdf/ek_ec_571.pdf, novembar 2010 http://www.rifin.com/images/stories/starestranice/casopis_pdf/ek_ec_576.pdf, novembar 2010 http://sh.wikipedia.org/wiki/Centralna_banka, novembar 2010. http://www.nbs.rs, novembar 2010. http://sh.wikipedia.org/wiki/Inflacija, novembar 2010.