Monaštvo i monaški redovi

Postoje dva tipa monaštva: lavriotski i kinovitski. Lavriotsko monaštvo podrazumevalo je odricanje od svetovnog života, izolovanost i individualno uzdizanje. Koren ovakvog podvizanja možemo naći u vizantijskom monaštvu I hinduizmu, i u jedanom odeljaku judeizma koji se ugledao na Jovana Krstitelja. Ovaj tip monaštva se iz Vizantije preneo na zapad preko južne Italije i Sicilije. Kinovitsko monaštvo se sastojalo iz života u zajednici. Ovakve tipove monaškog života možemo naći u budizmu, islamu i naravno u hrišćanstvu. Smatra se da je prva pravila monaškog života ustanovio Sveti Avgustin, ali da je najsnažnija figura zapadnog monaštva zapravo bio Benedikt iz Nursije (od oko 480 do oko 553) koji je osnovao manastir u Monte Kasinu u južnoj Italiji.

Pravila monaškog reda Benedikta iz Nursije

Po Benediktu život u monaškoj zajednici podrazumevao je suzdržanosti i poslušnost opatu. Hijerarhija u manstiru je sprovedena kao u porodici u kojoj vlada opat I nema usamljenosti. Radni dan kaluđera podeljen je na vreme za molitvu, vreme za zajedničke obrede (liturgija) i vreme za rad u polju. Po pravilu benediktanskog reda kaluđer živi od prihoda zajedničkog dobra, osuđuje se besposličarenje, a slobodno vreme se provodi u molitvi. Benediktance su nazivali “crnim monasima” zbog monaške rize koja je bila u crnoj boji.

Ostali monaški redovi

Klinijevski red je osnovan kada i manastir Klini,

960 godine, na posedu akvitanskog vojvode Vilijema. Oni odbacuju manuelni rad i svoj monaški red zasnivaju na molitvi i liturgiji. Za razliku od ranijih manastira u vreme Karla Velikog , oni ne čitaju antičke pisce već se duhovno uzdižu čitajući spise svetih otaca crkve.

Cistersitski red je nastao kasnije kao reakcija na klinijevski

red, 1098 i svoj vrhunac je dosegao u vreme Bernara iz Klervoa. Naziv je dobio po sedištu gde je osnovan u Sitrou. Oni odbacuju ovozemaljsko bogatstvo, obično svoje manastire osnivaju daleko od gradova da ne bi došli u dodir sa spoljašnjim svetom. Po njima je nazvan jedan karakterističan stil u arhitekturi u vreme gotike

Kartuzijanski red je osnovan 1084, i karakteristika ovog reda je usamljenički život i život u

molitvi, meditaciji i zavetu ćutanja. Sastajali bi se par puta godišnje radi obeda i liturgije.

Kasnije se osnivaju i lutajući monaški redovi: franjevački i domenikanski. Blagoslov za osnivanje ovih redova dao je Inokentije III tako das u imali veliku političku moć. Franjevci su težili duhovnoj molitvi, dok su Domenikanci bili zaduženi za borbu protiv jeresi.

Franjevački red je osnovao Sveti Franjo Asiški i

Sveta Klara, oni su propovedali asketski život i pomagali su siromašnima i bolesnima.

Domenikanski red je osnovan 1220, osnovao ga je bivši

monah cistersitskog reda, Španac Sveti Domenik. Oni su se mahom bavili teološkim pitanjima i smatra se da je ovo bio najintelektualniji red. Ovom redu su pripadali Sveti Bonevatura i Sveti Toma Akvinski