Momcilo Tešic

6
Зимски дан на селу Сада је наше село ко гушчје перје бело, и пуши кућа свака на лулу свог оџака. Леденице са црепа, које мраз ту изваја, неки малишан руши. Довукав кладу из гаја, сусед је секиром цепа: хоће месо да суши. Пртином санке шкрипе, леди се људски дах. Зацвиле птице у жбуну, ветар стреса са липе хладни, сребрни прах. Кад негде пушка груну, у шуми роди се страх…

description

jeste

Transcript of Momcilo Tešic

Page 1: Momcilo Tešic

Зимски дан на селу

Сада је наше селоко гушчје перје бело,и пуши кућа свакана лулу свог оџака.

Леденице са црепа,које мраз ту изваја,неки малишан руши.Довукав кладу из гаја,сусед је секиром цепа:хоће месо да суши.

Пртином санке шкрипе,леди се људски дах.Зацвиле птице у жбуну,ветар стреса са липехладни, сребрни прах.

Кад негде пушка груну,у шуми роди се страх…

Page 2: Momcilo Tešic

Сликовница

На ливади нашој,када дођу ласте,мирисна и свежасликовница расте.

Сликовница дивнаод звончића плава,огњице, маслачкаи вижљастих трава.

У њеноме крилупрепелица спава,прапорцима росеноћ је улепшава.

Свакога је јутраветрић прелистава…

Page 3: Momcilo Tešic

Пролећно јутро у шуми

На брези се њишу витиластари.Новим лишћем храст се китипрастари.

Протрчала млада срнапропланком.Побеђена ноћ је црнаосванком.

Зраци сунца шуму целузалију.Зазвиждука кос веселуарију.

Шумских птица зазвонишехоровии Сунцу се поклониишеборови.

Page 4: Momcilo Tešic

ДЕЦО, БУДИТЕ…

Децо, будите дарежљиви као шљиве.

Будите плодни као њиве.

Будите лепи као јасика.

Будите потребни као кашика.

Будите вредни као мрави.

Несебични у љубави.

Храбро газите живота стазе.

И имајте светле образе.

Page 5: Momcilo Tešic

LEKRAZBOLE SE LISICA *

Razbole se lisica,suši se ko grana.Lečili je brižljivonekoliko dana.

Ali bolest neznanasve je jače steže,zato lisac zečeveu fijaker preže:

— "Da ti, draga, nađem lekprećiću sto gora,i odvažno preplivatidvesta plavih mora…"

Krupne suze lisicipadoše u krilo:— "Kad bih gusku pojela,lakše bi mi bilo! …"

Page 6: Momcilo Tešic

''CRNAC''

Zrelim, crnim kupinama, svud po licu i rukama, namaz'o se dečak Sava i postao crn ko tava.

Još uzeo luk i strelu i stao pred baba-Jelu: - "Ja sam crnac Afrikanac, slavni junak Bu Ni Klaj -zato odmah meda daj!"

Baba-Jela glavom maše: - "Zar junaci babe plaše?" Tad će Sava: - "Bako, molim, Ti znaš da med mnogo volim!"