МолитвенајезеруНаОхридскомјезеру1921-1922 године.

ШТАМПАНОИЗДАЊЕ:Библиотека"Словесник"

књигаИШабац1988.

СблагословомЊеговогпреосвештенстваЕпископашабачко-ваљевскогГосподинаЈованаИздаје: "ГласЦркве"иСрпскацарскалавраМанастирХиландарнаСветојГориАтонској

Издавачкиодбор: Еп. Амфилохије, МонахМитрофанХиландарац, ДрПредрагГоведаревићУредник: ЉубомирРанковић

ЕЛЕКТРОНСКОИЗДАЊЕ:Београд, 18. јун2001.

ПОКРОВИТЕЉ ИПРОДУЦЕНТТИАЈанус

ПРОДУЦЕНТИОДГОВОРНИУРЕДНИКЗоранСтефановић

ЛИКОВНООБЛИКОВАЊЕМаринкоЛугоња

ВЕБМАСТЕРИНГИТЕХНИЧКОУРЕЂИВАЊЕМиланСтојић

ДИГИТАЛИЗАЦИЈАТЕКСТУАЛНОГИЛИКОВНОГМАТЕРИЈАЛАНенадПетровићКОРЕКТУРАСашаШекарић

Предговоро. ЈустинаПоповића

Обзидананароднимтелом, столећимајенашанароднадушамуцалаимучиласетражећијезиккојимби, одзбориласвојеболове, својетуге, својечежњеисвојемолитве. Инашлајесвојјезик, нашлауВладициНиколају. Крозњеганашамуцавадушапромениласеуридање, каконевиденашеоко, уречитемолитвекаквенечунашеухоОнјебогопосланиогњенијезик, којистојинаднашомдушомионасепламеноистрасноисповеда"ТросунчаномВладикисветова". Онјестил,благодатно-раскошнистилнашедуше. Онговори; никадаунаснијетакоговориочовек. Онсемоли; никадасеунаснијетакоречитомолиочовек. Онимадарречи,јеримадарсвеосећања, даржалостивости, дарсвељубави, дармолитве.Доњега,мисмобилиочајни: утрнулајехристочежњивостнашедушесасушиласеизамрла.Одњега- мисмоустреперилирадошћу: христочежњивостнашедушеоживелајеуњему, васкрслаиподмладиласе. ПламенахристочежњивостРастковауселиласеуњегаиразбукталауогроманпожар: ионгориутомпожару, горинажртвувсесоженијазавсјехивсја. Затојеонпостаонашоптимизам, нашоптимизамумрачнеданенашеочајнесадашњице. Миприсуствујемовеликомиреткомчуду,дивномисветомзнакувремена: првипутсеблаженаВечностСветеТроицеукотвилауРастку, иодхристочежњивогРасткастворилахристоносногСаву;

другипутсетаистаВечностукотвилауВладициНиколају, иодхристочежњивогНиколајананашеочистварахристоносногНиколаја.

ОниљубимциВечностизнајутајнунашеправославнедуше,знајукакосеодбунтовнеихристоборскесловенскедушеможеизрадитидушахристолика. ОдСветогаСаветјадоданашњегаДананашеПравослављенијеималоречитијегимоћнијегисповедникаодВладикеНиколаја. НањемућесесмолитвенимдивљењемзадржаватииоптимизиратинашипотомцикаоминаСв. Сави. Потомцинашићеседивити, ижалитиштоневидештомиочимасвојимвидимо, инечујуштомиушимачујемо. Зањих, каоизамногеоднас, онћебити: огњиштенакомсепрозеблискепсомималоверјемкравеизагревају.

ЧитамипречитавамМолитвенајезеруносвасладоснадражњиховаиспливаваудушумоју, кадаихмолитвеночитамипречитавам. Он, чудотворацмолитвенихритмова, имавластнаддушоммојом,говоримсеби:јасамзакључанучула, јачулимамислим, нокадњеговачудотворнамолитвапрострујикроздушумојуокајану, намахсечула, тишрафовидуше, одшрафљују,идушамоја, рањенаптицамоја, окриљенаизлећеипониреуслаткедубинеВечности. Араслабљеносрцемојеговорими: онпробијачаурувременаипростора,којаобмотаваигушидушутвоју,иизгонилептирадушетвојеуплавапространствабезграничнеВечности. Уистини, онјеканалкојимВечностизлазиудушумојуикојимдушамојаулазиуВечност. Онпојачаваосећањемојеличнебесмртностидоличневечности, ијасеосећамстранцемусвету, адомаћинуВечности.

Онмолитвоммисли, молитвомфилософира. Осећаседакрозњегаговоресветлоснедушевеликихподвижникаправославних, нарочиточаробнадушаСв.СимеонаНовогБогослова. ОнмолитвомосећаБога, молитвомосећаисвутвар. Онјеумолитвеномодношајупремасвему. ТомеводиПравославље, исамоПравославље. Душасесвасабираумолитву, икрозбескрајнокомпликованочудо,званосвет, идевођенамолитвом, јерјемолитвајединиокатипутовођаума, исрцаивоље.

ОнговориоХристузатоштоживиЊиме. Онпроширујесвојутајанственуличностдобогочовечанскихразмера: преживљаваличноопитнобоговаплоћењеирођењеХристаудушисвојој.Топотсећанаблагодатно- опитнухристологијуМакаријаСветогиВеликог. Смисаочовекаје: родитиХристаусеби, постатиБог, јерјезатоБогпостаохранаљудима.

Када, молитвомразнежену, душусвојуокренепрематвари: онузаврижалошћуиразридасеридањемпотресним.Јерјеболесна, рањаваитужнасватвар. Заиста, уњеговимсузама"врижалостсвихстворења." Заиста, уњеговомплачу, плачусвељудскеочиисваљудскасрца. Онболујеболовимасветвари; итугујетугомсвихтвари. Гле, БогнамјепослаоЈовакојистрадастрадањимасвегачовечанстваисветвари. Ијош: онјенашИсаијакојивидовитоинадахнутоосмишљавастрадањеуопште, иоправдавабогочовечанскострадањенапосе.

Светјеовајболесник, когајеразболеогрех, јерјегрех- болест, ипрезирањегрешникапрезирањеиболесних. Молитвомходиокотешкогболниканашлекар,молитвомходиимолитвомлечииисцељује. Непрезиригрешнике, номолисезањих. Жалиисажаљевајсвакутвар, нонеосуђуј. Проширимолитвомдушусвоју, иудуби, изаплакаћешнадтајномсветагоркоитешко. Омолитвисрцесвоје, идушуиум, ионићепостатинепресушнавреласузасавсјахивсја. Преосвећенимолитвеникјеомолитвиосвудушусвоју, идухиум: игрехесвихгрешникаосећакаосвоје, иболовесвихтварипреживљавакаосвоје, икајесезасвегрехекаозасвоје, плачеиуздише.

МолитвапрошириваграницечовекадоСвечовека; чиничовекаосетљивимзасвеболовеигрехе; чиничовекаспособнимдаплачеокомсвихуплаканихитугујетугомсвихтужних. КроздивнемолитвенашегпсалмопевцаструјидушаСвечовека. Границевременаипростораишчезавају; молитвеодишувасељенскомдушом: говоринеробвременаипростора, нечовек, већСвечовек.

ХристочежњивомдушомњеговоммисмозаљубљениуХриста, идоксеробовивременаипросторакољуотрошнабогатстваземље, нашнеустрашимиборацзаВечностстојинамртвојстражинашедуше, клечи,метанише, јецаимолисезавсјахивсја.

Господечовекољубиви, омолитвимемолитвеношћуПреосвећеногоцаНиколаја.

ОтацЈустин(Поповић), 1922

ЕпископНиколај

МолитвенајезеруИ

Кометогледанетремицекрозасвезвезденанебуисвествариназемљи?

Закритеочисвоје, звездеиствари; негледајтенаготумоју. Довољноместидпечекрозмојеочи.

Штаиматедавидите? Дрвоживота, којесесмањилоутрннадруму, теубадаисебеидруге. Штадруго- негопламеннебеснизароњенублато, тенитисветлинитисегаси?

Орачи,нијеглавновашеорањеноГосподштопосматра.

Певачи, нијеглавновашапесманоГосподштослуша.

Спавачи, нијеглавновашеспавањеноГосподштобди.

Нијеглавнонештоводеушкаљамаокојезеранојезеројеглавно.

Штајесвевремељудскодоједанталасштооквасивреопесакнаобали,пасепокајаштооставијезеро, јерпресахну?

Озвездеиствари,негледајтеумененоуГосподасаочима. Онјединивиди. Уњегагледајтеивидећетесебеудомовинисвојој.

Наштовамгледањеумене: усликуизгнанствасвога? Уогледалосвојежурнепролазности?

Господе, лепиубрусемој,опточенизлатнимсерафимима, спустисенаменекаовеонаудовицу, ипокуписуземоје, укојимаврижалостсвихТвојихстворења.

Господе, лепотомоја, дођимиугосте. Дасенебистидеонаготесвоје. Дасемногижеднипогледи, штопадајунамененебивраћалидомажедни.

ИИ

Комепоставиуовајцрвињак?

Комезавалиупрашину, дабудемсуседзмијамаиручакјастребима?

Комесурвасагоревисоке, дабудемсапутниккрвницимаибезбожницима?

МојгрехиТвојаправда, Господе. Одпостањасветапротежесегрехмој, ибржијенегоправдаТвоја.

Бројимгрехесвојекрозцеоживотсвој,икрозживотоцамојегатјадопочеткасвета, икажем: заиста, правдиГосподњојимејемилост.

Ранесвојихотацаносимнасеби, ранекојеисамприпремахдокуњимабејах, пасусесадасвеобјавиленадушимојој, каошаренакожанажирафи, каоплаштодзлихскорпијаштомекољу.

Аман, Господе, отворибраненебеснојрециТвојеблагодати, иочистимеодгубе.ДабибезгубесмеоизговоритиимеТвојепредосталимгубавцима, адамисеовиненаругају.

Подигнимебарзаједнуглавуизнадтрулежногмирисаовогцрвињака. Даудахнемнебесногтамјанаидаоживим.

Подигнимебарзаједнупалмувисоко, дасеијамогунасмејатизмијама, штојурезамојимпетама.

Господе, акоимаиједнодоброделоназемаљскомпутумоме, радињегаједногизбавимеодсапутништвакрвникаибезбожника.

Господе, надомојауочајању.

Господе, снагомојаунемоћи.

Господе, виделомојеутами.

Метнисамоједанпрстначеломојеиподићићусе. Или, акосамисувишепрљавзапрстеТвоје, вежимеједнимзракомизТвогацарстваидигниме, - дигниме,милоштомојаизовогцрвињака.

ИИИ

Ималиданаизатвојихлеђа, човече, којебижелеодатисеповрате? Свисутепривлачиликаосвила, иостајалиизатебекаопаучина. Каомеддочекивалисуте,каосмрадиспраћаосиих. Свисупрепуниобманеигреха.

Гле, свебареподмесечиномличенаогледала. Исвидани, обасјанитвојимлакоумом, личенаогледала. Нокадсикорачаосједногдананадруги, лажнаогледаласусеразбијалакаотанаклед,итисигацаоповлазииблату.

Можелидан, комесујутроивечекапије, битидан?

Господесветлоносни, заједнимданомчезнемојадуша, растрзанаобманама: заданомбезкапија, изкогајепотонулаусменусени. ЗаданомТвојим, штоназивахданомсвојим, кадбејахједносТобом.

Ималисреће, човече, изатвојихлеђа, којубижелеодасеповрати? Оддвазалогајаистесластидругијеотужнији. Одјучошњесреће, изнетенаданашњутрпезу, тиокрећешглавусдосадом.

Датисутисамотренуцисреће, датеожалостесећањемнаправусрећу, унедриманеизменљивоСрећнога, ивековинесреће,датепробудеизбуновнесамсареобмана.

Господе, Господе, јединасрећомоја, спремашликонакзаугруваногпаломникаТвога?

Господе, младостимојанестарива, уТебићесеокупатиочимојеизасјатисјајемнадсунчаним.

СузеправедникаТибрижљивозбираш, ињимасветовеподмлађујеш.

ИВ

Учишеместарији, докбејахотрок, даседржимнебаиземље, данепосрнем. Дугоостадохдете, идугосенаслањахнапоштапачштомигададоше.

Нокадвечностпрострујакрозамеиосетихсестранцемусвету, небоиземљасепреломишеурукамамојимкаослабатрска.

Господе, снагомоја, какосунемоћнинебоиземља! Изгледајукаодворовиодолова, аиспаравајукаоводанадланууТвомеприсуству. Самосвојимрогушењемкријунемоћсвоју,иплашенеукудецу.

Уклонитемисесочијусунцаизвезде. Одбитесеодземље.Немамитеме, женеипријатељи. Штамиможетепомоћиви, штобеспомоћностаритеипониретеугроб?

Свисувашидаровијабукасацрвомусрцу. Свисувашинапитципрошлимногопутакрознечијуутробу. Одеждевашесупаучина, којојсеруганаготамоја.Осмејциваши- навештајжалости, укојојћетевикатименеупомоћ, немоћнинемоћнога.

Господе, снагомоја, какосунемоћнинебоиземља! Исвезло, штољудичинеподнебом, исповестсунемоћии- немоћи.

Самомоћанусуђујесечинитидобро. Самоонај, штосеТобомхраниипоји, снагомоја, пунисеснагомзадобро.

СамоспавачнасрцуТвомеосећаодмор. Самоонај, штоорепредногамаТвојим,сладићесеплодомтрудасвога.

Минулоједетињствомоје, храњенострахоминезнањем, иишчезлајенадамојаунебоиземљу. СадасамоуТебегледамиТвогсепогледадржим, колевкомојаиваскрсењемоје.

В

Јошмало,малоипутћесемојкончити. Јошмало, малопридржиме, Победничесмрти, настрменомпутукТеби. ЈерштосевишекТебипењем, свевишемељудизатежунаниже, усвојбездан.

Штојебезданпунијитоједебљаињихованада, даћеТебесавладати. Заиста, штојепунијибезданТисидаљеодбездана.

Какосуглупеслугедрветапознања! СвојумоћнемереТобомносвојимбројем.ЗаконправденеосвештавајуТвојимименомносвојимбројем. Путвећинезањихјепутистинеиправде. Дрвопознањапосталоједрвозлочина, иглупости, иледеногмрака.

Ваистину, зналциовогасветазнајусвеосимдасуслугеСатане. Кадсванепоследњидан, Сатанаћесезарадоватибројусвојежетве. Свештурокласје! НопоглупостисвојојиСатанарачунасабројеманесапуноћом. ЈеданТвојкласвредићезасвужетвуСатанину. ЈерТинапуноћухлебаживотнограчунаш, Победничесмрти, аненаброј.

Узалудговоримбезбожним: упутитесеДрветуЖивотаизнаћетевишенегоштожелитезнати. ОддрветапознањаСатанавамправискалузаподземнисвет.

Ругајумисебезбожни: тихоћешкрозДрвоЖивотаданасобратиштвомеБогу,когаминевидимо.

Заиста, нећетеГаникаданивидети. Светлост, штозасењујеочиисерафимима,сагорећевашезеницезанавек.

ОдсвегашторастеугнилиниземљинојнајређисуоништоуБогаверују. Ојезероипланине, помозитемидасевеселим, штоијапутујемсаовимнајређим,најнечујнијим, најпрезренијим.

Јошмало,мало, браћо, ипутћесенашкончити.

Јошмало,малопридржинас,Победничесмрти.

ВИ

Наколена,племенаинароди, предвеличанствомБожјим.Падатехитронаколенапредсвојимхарамбашама, аоклеватепастипредногеСвемогућега!

Велите: зарћенасовакомаленеказнитиГоспод? Данасјествориовећимиснажнијим, паданасикажњава! Аовако,гле, једвасмонештовишиодтрновогжбуњаукрајдрумапремахучнојвасиониоконас, атинампретишказномнесразмерноВећегоднас?

Безумници! Кадвасвашехарамбашепозивајуназло, одкогасеивасионазатресе,онданеговорите, дастесувишемалени. Самосезасветладелаизговаратемаленкошћуислабошћу.

Мадастемаленинаочи,подвеликимстеименомзаписаниукњизисудбе. Праотацвашимађашеархангелскувеличинуиблисташеархангелскимликом. Затојеивамаодређенаархангелсканаградаилиархангелскаказна.

Кадсенечујноувучеусрцепраоцавашегжеља, дапознаствариванТворца, његовликархангелскипотамникаоземља, ињеговавеличинаразбисеуситнице, - увас,семењегово. Јерпожели, дапознаситнице, пасеразбиуситнице, дабимогаоућиуситнице, иокуситиих,ииспитатиих.

Свеситнице, свиситнипреситни, морајусездружитииокренутилицемодземљекаТворцу. Дабисевашархангелскипраотацпонововаспоставио, идабилицењеговопоновозасјалосјајемогледалаокренутогкасунцу.

ГосподемојиТворчемој, васпоставичовека,каквогаТипрвоствори. ОвакавкакавјечовекниједелоТвоје. Овакавкакавјечовекјетворацсамогасебе. Имемујеболест, - одкудбибилаболестурукамаТвојим? Имемујестрах- одкудбистрахмогаодоћиодНеустрашивог? Имемујезлоба, -одкудбизлобамогладоћиодНезлобивог?

ИспунимеСобом,здрављемоје; испунимеСвојомвечномјутарњомсветлошћу, ииспарићеизменеболест, страхизлоба. Каоштопредсунцеммочвариспарава, ипретварасеуњивуплодовиту!

ВИИ

Дамогуодкамењадастворимсвираче, иодпескајезерскогиграче, иодлишћасвихгорапеваче, дамипомогнуславитиГоспода. Тедасеигласземљечујемеђухоровимаангелским.

СиновичовечјинаклопилисенатрпезуодсутногДомаћина, тенепевајуникомедосебиисвојимзалогајима,којећенајзадморатиповратитиземљи.

ПрежалоснојеслепилосиновачовечјихштоневидесилуиславуГосподњу. Тицаживиугори, иневидигору. Рибапливауводи, иневидиводу. Кртицаровиподземљом, иневидиземљу. Уистини, прежалоснајеједнакостчовекасатицама, ирибама, икртицама.

Људи, каоиживина, необраћајупажњунаоночегаимасувише, ноуздижутрепавицесвојесамопредреткостима, предизузетцима.

СувишеТеима,Господе, дисањемоје, затоТељудиневиде. Сувишесиочигледан,Господе, уздисањемоје, затојепажњаљудиокренутаодТебеиуправљенанаполарнемедведе, нареткостиудаљини.

Сувишеслужишслугамасвојим, верностимојаслатка, затосиизложенпрезрењу.Сувишераноустајеш, даупалишсунценадјезером, затотеспаваланатрпе.Сувишесиревностанузажигањуноћнихкандиланасводунебесном, ревностимојаненадмашна, алењосрцељудимноговишеговорионехатномслузинооревносном.

Ољубавимоја, дамијесвестановникеземље, водеиваздухапокренутидазабрујехимнуТеби. Дамије, дасескинелепрасаочијуземље, идараспутницаопетпостанедевојком, каквомсијестворио.

Ваистину, великиси, Божемој, истоибезсвета. ПодједнакосивеликиикадТесветславиикадТесветхули.НокадТесветхули, већиизгледашуочимасветитељаТвојих.

ВИИИ

СветовисеројеокоТебе, Господе, каопчелеокоцветалетрешње. Једансветпотискуједруги; једандругомоспораваочевину; једангледанадругогкаонауљезаусвојдом. СвиполажувећеправонаТебеодТебесамог.

ОдпреливањаТвојепуноћеројевисехране, СладостиНеисцрпна. Свисепреједају,исвиодлазегладни.

Одсвихројеваројљудиодлазинајгладнији. Незато, Домаћине, штоТинемашјелазаљуденегозатоштоонинепознајусвојухрану, пасеотимајусгусеницамаоистибрст.

Пресвихстворења, ипревременаижалости, Тиси, Господе, уобличиочовекаусрцусвоме. Првосичовекасмислио, мадасигапоследњегобјавионабројаницамастварања.Каоштовртарсвевремемислиоцветуружедоккопаисадисувешипове. Каоштозидарпланирајућихрамнајпреуживаукубетима, мадаовепоследњезида.

Првосиродиочовекаусрцусвоме, пренегосипочеостварање.

Помозимомесмртномјезикуименоватитогачовека, тајсјајТвојеславе,итупесмуТвогаблаженства. ДагаименујемСвечовеком? ЈеркаоштосеонсадржаоусрцуТвоме, такосеуњеговомумусадржаосавобјављенисвет, сачовекомивесницимачовека.

ИниконезнадеОцаосимСин, нитикознадеСинаосимОтац.КаоНирванабиоси,Господе, доксеСинуТебинезаче; безбројаибезименабиоси.

КакодаТевеличамизсредројагладнихгусеница,штоједанветардоносинацветалутрешњуадругиодноси, ичијијесаввекизмеђудваветра?

ОГосподе, снумојданоноћни, помозими, даТевеличам. ДаништанебипосталовеликосрцумомеосимТебе.

НекаТевеличајусвастворења,Господе, недабиучинилавеликимТебеносебе.

Заиста, превеликисиТи, Господе, дабиТесвенашехимнемоглеучинитивећим.

Икадсесвиројевиинсекатаодувајуодцветалетрешње, трешњаостајеистаувеличиниипролећнојлепотисвојој.

ИX

Господе, премилатајнодушемоје, какојелаковајсвет, кадагамеримнакантарусТобом!

Наједнојстраникантарајезерорастопљеногзлатаанадругојоблакдима.

Свебригемоје, сателоммојимињеговимлудимгрчевимаодсластиигорчине,штасунегодим, исподкогадушамојапливапозлатномјезеру?

Какодаисповедимљудиматајну, којугледамкрозкруговеархангелаТвојих? Какоделовимадаговоримоцелини? Какоћеноктинапрстимаразуметикрвотоктела?Заистаонемеломодчудамучнојеговоритиоглувелимодларме.

Првојебилорађањепаондастварање. Каоштосечудеснамисаоучовекунечујноитајанственорађа, парођенамисаопотомствара, такосенечујноитајанственоутебиродиоСвечовек, Јединородни, којијелотомствориосвештоБогможестворити.

УТвомнеузнемиреномдевичанству, дејствомДухаСвесветог, родиосеСин. ТојерађањеБогаодозго.

Какогоре, такодоле, - говоришестари. Оноштоседесилонанебу, десилосеиназемљи. Оноштоседесилоувечности, десилосеиувремену.

Миосими, љубавимоја, затоштосимитајна. Исвакаљубавгориинесагоревадоктајнатраје. Откривенатајнасагоренаљубав. КунемТисевечномљубављукаоштосеТименикунешвечномтајном.

Обукаосисеуседморанебеса; скриосисепредубокоодсвихочију. Дасесвасунцаслијууједнооко, небипрогорелисвезавесетвоје. Нисисескрионамерно,ВеликиГосподе, нонесавршенствомнашим. РазложеноииситњеностворењеневидиТе. Самозаоноганисискривен,којепостаоједносТобом. Заоноганисискривен, закогајепорушензидизмеђуЈаиТи.

Господе, премилатајнодушемоје, какојелаковајсвет, кадгамеримнакантарусТобом.

Наједнојстраникантарајезерорастопљеназлата, анадругојоблакдима.

X

ЋутљивомјезикуизамишљеномумуТисеприближујеш, женичедушемоје, ДушеСвесвети. Одговорљивогјезикасекријешкаолабудодбурнајезера. Каолабудпливашпотишинисрцамога,ичинишгаплодним.

Суседимоји, престанитесвашомземаљскоммудрошћу. Мудростсерађаанествара. КаоштосеМудрострађауБогу,такосеонарађаиуземљи. Рођенамудростствара, нонестварасе.

Памећулисехвалите, хвалисавци! Штајевашапаметдомногопамћење? Пакадмногопамтите, каконезапамтистетренуткечудеснограђањамудростиувама?Понекадвасчујемгдеговоритеовеликиммислима, штосекодвасизненадноибезвашегтрудароде. Коихроди,многопаметни? Какосеродишебезоца, кадпризнајете, даимвинистеродитељ?

Заиставамкажем: отацимјеДухСвесвети, амајкапреосталидевичанскикутићдушеваше, укојиДухСвесветијошсмедауђе.

Такосерађасвакамудростинанебуиназемљи: одДевојкеиДухаСвесветог. НаддевичанствомпрвеиспостасизалебдеојеДухСвесвети,тесеродиоСвечовек,МудростБожја.

ШтоједевичанствоОцананебу, тоједевичанствоМајкеназемљи. ШтоједејствоДухаСветогунебу, тоједејствоЊеговоиуземљи. Штојерађањемудростиунебу, тојерађањемудростииуземљи.

Одушомоја,вечитоизненађењемоје! Гле,оноштосезбилоједномнанебуиједномназемљи, имадасезбудеиутеби. Морашпостатидевојком, дабимоглазачетиМудростБожју. Девојкомбитимораш, дабитеДухБожјизамиловао.СвачудананебуиназемљипроизашласуодДевојкеиДуха.

Девојкарађастваралачкумудрост. Распуснаженастварајаловознање. СамоДевојкаможедавидиистину, араспуснаженаможесамодапознаствари.

Господетриипостасни, очистиогледалодушемоје, инаднесилицеТвојенадањ.ДабидушамојазасјалаславомГосподарасвога. Дабисепречуднаисторијанебаиземљеотпечатилауњој. Дабисеиспунилаблескомкаојезеромоје, кадасунцевисинадњимуподне.

XИ

КадсамсевезаозаТебе, љубавимоја, сведругевезесупопуцале.

Гледамластукакојезбуњенанадразоренимгнездом, ивелим: јанисамвезанзагнездосвоје.

Гледамсинакакосежалостизародитељемсвојим, ивелим: јанисамвезанзародитељесвоје.

Гледамрибукакоиздишечимсеизвадиизводе, ивелим: такавсамја! АкомеизвадеиззагрљајаТвога, тренутноћуиздахнутикаорибабаченанапесак.

НокакосаммогаотакобезповратнопоронутиуТебеиживети, аконикадпренисамбиоуТеби? ВаистинубиосамуТебиодпрвогпробуђењаТвога, збогчегасеиосећамуТебикаоудомусвоме.

Постојивечностувечностикаоштопостојитрајањеувремену. Уједнојвечности,Господе, Тисибиоунеисказивојбезразличностиивечерњемблаженствусвоме.ТадасуипостасиТвојеистинабилеуТеби, јернисумогленебитиуТеби. Нонисусесозерцалеједнаудругој, јернисусезналеусвојојразличности. УдругојвечностиТисибиоујутарњемблаженствуСвоме,итриипостасисазналесусеисозерцалекаотакве.

НиОтацнијепреСина, ниСиннијепреОца, ниДухСвесветинијепренипослеОцаиСина. Каочовекприбуђењуштоодједномиистовременоотвориобаока,такосусеодједномиистовременоотворилетриипостасиуТеби. НемаОцабезСинаниСинабезДухаСветога.

Кадалегнемкрајмогајезераиспимсномбезсањања, таданеумиреуменинимоћсазнања, нижељаниакција, носвесесливауједноблажено, нирванско,безразличнојединство.

Кадсунцепроспесвојезлатопојезеру, јасебудимнекаонирванскојединствонокаотројединство, одсазнања,жељеиакције.

ТојеТвојаисторијаумојојдуши, Господе, тумачеживотамога. Нијелиисторијамоједушетумачисторијесвегастворенога, свегаиситњеногисвегауједињеног? ИТебе,домовиномоја, иТебеје-опрости-тумачдушамоја.

Домовиномоја, спасимеоднавалетуђинацанамене.

Животемој, сагорисвеупљувкесмртинадушимојојинателумоме.

XИИ

ПомажисрцемојејелејеммилостиТвоје, премилостивиГосподемој.

Даникаднебукнеусрцумоменигневпротивмоћнихнипрезрењенемоћних. Глесвејенемоћнијеодросејутарње!

Дамржњаникаднесавијегнездоусрцумомепротивоних, којимизлоснују. Дасесетимкрајањихова, идабудемспокојан.

Милостотварапутксрцусвихстворења, идоносирадост. Немилостнавлачимаглуначело, истваратескобнуосаму.

Помилујмилостивога, НајнежнијаРуко, иоткримутајнумудростиТвоје.

СвечовекјечедомилостиОцаисветлостиДуха.

СавстворенисветсамојепричаоЊему. МоћнасунцананебесимаинајмањекапиводеујезерупричајусобомједандеопричеоЊему. Свизидаринебаиземље,одпремоћнихсерафимадоВладатељаинајмањеггруменапрашине, причајуистуистоветнупричуоЊему, прасуштинисвојојипраизворусвоме.

Штасусвествариназемљиимесецуносунцеупричама? Заиста, такојесвавидљиваиневидљиватварСвечовекупричама.Суштинајеједноставна, нопричамаосуштининеманикрајаниброја.

Суседимоји, какодавамговоримосуштини, кадниприченеразумете?

Одазнате, каквајесладост, иширина, иснага, кадсепотонеудносвихприча;тамо,гдепричепочињуигдесесвршавају. Тамо, гдејезикзанеми, игдејесвеказаноодједанпут!

Какодосаднеондапостанусведугеиспорепричестворења. Заиста, онакоистодосаднекаоштоједосаднослушатипричуогромовимаономе, којенавикаогледатигромове.

ПримимеуСебе,СинеЈединородни, дабудемуједињенсТобомкаоштобејахпрестворењаипада.

НекасесвршидугаизаморнапричамојаоТебитренутнимвиђењемТебе. НекаумресамообманамојакаодасамјанештопоредТебе, нештодругоизванТебе.

Препуњенесуушимојеприча. ЗеницемојенетражевишедагледајуизложбуоделаноТебе, суштиномоја, претоваренапричамаиоделима.

XИИИ

Тинетражишмногоодмене, љубавимоја.Гле, људитражевише.

Обмотансамудебелиобмотачнебића, штозаклапаочидушемоје. Тисамотражиш, дадушамојаскинесасебемагловитиобмотачиотвориочипремаТеби,силомојаиистиномоја. Људитраже, даседушамојаобмотавасвегушћимисветежимобмотачима.

Опомозими, помозими!Помозидушимојојдадођедослободеилакоће; дадођедолакоћеиваздушнихкрила; дадођедоваздушнихкрилаиогњенихкола.

Дугесуприче, предуге; кратакјеморал- једнослово. Причесепреливајууприче,каоглатколицемогајезераизбојеубоју. Гдејекрајбојаномпреливањуводеподсунцем, гделикрајпреливањупричауприче?

Дугесуприче, предуге; кратакјеморал- једнослово. Тиситослово, словесниБоже. Тиситајморалсвихприча.

Штозвездепишупонебу, тотравашапћепоземљи. Штоводаструјинамору, тоогањбурлаподморем. Штоангелзбориочима, тоимамвиченакули.Штопрошлостречеиутече, тоСадавелиибежи.

Једнајесуштностсвихствари; једанјеморалсвихприча. Стварисубајкеонебу.СмисаоТисисвихбајки. ПричесуТвојадужина, ширина.КраткоћаТисисвихприча. Груменсизлатаубрегукамена.

КадимеТвојеизречем, свесамизрекао, ивише

негосве:

Љубавимоја,помилујме!СилоиИстиномоја, помилујме!

XИВ

Штавредиодело, аконемателадасеодене? Штавредитело, акодушањимнијеогрнута? Штавредидуша,акоТиуњојнебдиш, Огњеупепелу?

Оделојемојепепеоидим, акомутеломојенедајецене.

Језеромојелепослепојеблато, акосеокатаводаоцедиизњега.

Душајемојапепеоидим, акосеТиизњеоцедиш, Росојутарња.

УпепелусвихствариТиисписујешТвојеиме, идимомсвихстваризасењавашпламенТвогасјаја.

Твојпламенјеросазажедне, којисесавијајуТвомезагрљају. НоТвојпламенјесажижућиогањзаоне, којибежеодњега.

ЗаистаТисирајчистимипакаонечистим.

КададођеПоследњиДан- кадсеПрвииПоследњиДаноткријуљудимакаоЈеданДан- тадћесечистирадоватианечистижалостити. Ивапићенечисти: авај,једосмопепеоназемљи,асадморамодаједемоогањнанебу!

ПророциТвоји, Мајконебесна, бехуоткривачиогњаисподпепела, ронциувулканскагротла. ПобескрајнојмилостиСвојојсвакомесидаладаоткријеварницу, закојомјеронио, доксесвеварниценеслишеупламенипожарСинаТвог, Мајконебесна.

Господе, подизаосипастиресвакоместаду, апастирисуложилиогњевезасвојастада, дасестаданезамрзнунаврлетномдрумуисторије. ДокСвечовек, СинЈединородни, неразбуктаогањвеликиинепозвасвастададасегреју.

Гле, какоседубококријусвиплеменитиметали, очидубинеземаљске! КаколиситекТискривенподпепеломземље, најплеменитијикамене!

Сиромахоресвојуњивуиодмахујеглавомкадмуговорим: богаташе, дубокоисподтвојејаловењивепочивајезерорастопљеногзлата.

Неодмахујтеглавом,осиротелицаревићи, кадвамговорим, дајетелодрагоценијеододела, идушаодтела, иПламениЦароддуше.

XВ

Белигалебовилетенадмојимплавимјезером, каобелиангелинадплавимнебом.Нитибигалебовибилибелинијезероплаво, давеликосунценијеотворилосвојеоконадњима.

Мајкомојанебесна, отвориТвојеокоудушимојој, давидимштајешта.Давидим,кообитаваудушимојој, икаквиплодовирастууњој.

БезТвогаокајатумарамбезнадеждноподушисвојојкаопутникпопоноћи, попоноћнојбезразличности. Ипада, идижесепоноћнипутник, ионоштосретанапутуназивадогађајима.

Тисијединидогађајживотамога,светилодушемоје. Кададетејуримајцисвојојунаручја, зањеганепостоједогађаји. Каданевестатрчисвомеженикуусретање,онаневидицвећеуливади, нитичујебрујањеолује, нитиосећамирискипарисанивољузверова, -онавидисамолицеженика; чујесамомузикусаусанањегових;миришесамодушуњегову. Кадљубављубавиходиусусрет, ништајојсенедогађа.Времеипросторизмичусеспутаљубави.

БесциљнипутницииБезљубавниимајудогађаје,иимајуисторију. Љубавнемаисторије, нитиисторијаљубави.

Кадсенекокотрљанизгоруилипужеузгорунезнајућикудаиде, догађајимусенамећукаоциљњеговогпута. Заиста, догађајисуциљбесциљномеиисторијабеспутноме.

Затосебесциљниибеспутнизаустављајукоддогађаја, ипрепирусдогађајима. АјасемолчаљивожуримкТеби, иузгоруинизгору, ипрезренидогађајисрдитосеуклањајуиспредмојихстопа.

Кадбихјабиокаменикотрљаосенизгору, јанебихмислиоокамењу, окојеселупамноопонорунаднустрмени.

Кадбихјабиопотокпланински, небихмислиоосвомнеравномпутуноојезеру,којемечека.

Страшанјеуистинипонороних, којисузаљубљениудогађаје, штоихвукунаниже.

Мајконебесна, љубавимојаједина, ослободимеробовањадогађајима, иучинимесвојимробом.

НајбељиДане, сваниудушимојој, давидимциљзамршеногпутасвога.

Сунценадсунцима, јединидогађајувасиони, штопривлачисрцемоје,обасјајунутрашњостмоју, давидим, косеусудиообитаватиуњојосимТебе. Даискоренимизњесвеплодове, штосладеспоља, асрцеиммиришегнилином.

XВИ

УстајтесиновиСинаБожјега! Устајте, усталојеимилостивосунцеипочелонештеднолитисвојусветлостпотамнимпољимаземље. Усталоје, давасослободитмореистрахасановног.

Насунцунисуисписанивашијучошњигреси; сунценепамти, незлопамтиништа.Нањеговомлицунемаборасавашегачела, нижалости, низависти, нитуге.Његовајерадостудавању, његовамладост- његовоподмлађивање- услужењу.Благоонимакојислуже, јернећеостарити.

Шта- кадбисесунцеугледалонавас, суседимоји? Какобималосветлостислалоназемљу, овитврдице. Какобикрвавабилањеговасветлост, овикрвници. Какобипозеленелогледајућивећасунцаодсебе, овизавидљивци. Какобипоцрвенелослушајућихулеодоздо, овигневљивци.Какобипожутелооджудњезалепотомзвезда, овипохотљивци. Какобипобледелоодстраха, дамунеконезаградипут, овистрашљивци. Какобипотамнелоодбриге,овибрижнимногобрижни. Какобисенаборалоиостарелохранећисејучошњимзлом, овизлопамтила. Какобисеохладилоиумрло, исвувасионуокружилосвојомсмрћу, овипроповедницисмрти.

Окаквасрећазасвет, штосесунценикаднећеугледатинавас, синовиикћериземље.

Гле, сунценезнамногостварикаови, ализнавечитодвествари: дајеслугаидајезнак. ДајеслугаОнога, когајеужегао; идајезнакОнога, когајепоставиосебинаслужбу.

БудитеивислугеОнога, ковасосветљавасунцемспољаиСобомизнутра, иокусићетесластвечитемладости.

БудитеивизнакОнога, ковасјепоставиомеђузверињеземаљско, инадмашићетесјајсунца. Заиста, свезверињеоковаспливаћеусрећиподзрацимавашедоброте,каоштомесеципливајуокосунаца.

Ноштајесунце, исвезвезде, дохумкепепела, крозкојеблисташТи, СинеБожји?Хумкепепела, штоублажавајусјајТвојипросејавајугакрозсебекаокрозгустосито? Јергле, уТвомепуномсјајуништасенебивиделодоТебе, каоштосеупотпуноммракуништаневидидомрака.

Господе, Господе, неопалинасТвојимсјајем, неподношљивимзанашеочи, инеоставинасуполумраку, укомесестариитруне.

Тијединизнашмерунашихпотреба, Господе, славаТеби!

XВИИ

Отужнисумисаветиљудскихстарешинаимудраца, -окакосумиотужни- одкадаТвојамудростзатресемојесрцеимозак, СветиБоже.

НеверујууТвојусветлостони, којемрачнипрохтевисрцавукуупропаст. Каменуштосекотрљанизбрдонемапрепона. Штовећастрменинижапропаст, тојеикотрљањекаменасвебржеисвенезадржаније.

Једанмрачнипрохтевсвојимуспехомизмамљуједруги, другитрећи, доксвештоједоброучовекунеусахне, исвештојезлонепотекнетокомбујице. ДоксесасвимнеобронизградаДухаСветогаиспољаиизнутра.

Докпрезирачисветињенепочнупрезиратисамисебеиучитељесвоје.

Докнајслађесластинепочнуихгушитисвојимсмрадом.

Доксесваблага, закојасуонисуседеубијалииградоверушили, непочнуругатињиховојругоби.

Тадаоникрадљивопридижуочисвојекнебу, икрозгнојсвогабића, обесвећеногиусмрделог, вапију: СветиБоже!

КакомевређакаоврућастреларазметљивостљудисвојоммоћиодкадсазнадохзаТвојумоћнуруку, СветиКрепки!

Зидајукулеодкамена, иговоре: бољисмозидариодтвогБога. Ајаихпитам: даливи, илиоциваши, сазидастезвезде?

Проналазесветлостуземљи, ихвалесе: знамовишенеготвојБог. Ајаихпитам:козакопасветлостподземљу, дајевипронађете?

Летеповаздуху, инадменоговоре: самисебистворисмокрила, гдејетвојБог? Ајаихпитам: ковасподсетинакрилаилетењеаконетице, којенествористеви?

Но, гле, кадимТиотворишочизанемоћњиховукадбесловеснестварипокажуимсвојугрдоснумоћ; кадсеумњиховнапуничуђењемзвезданимкулама, штосебезстубоваитемељадржеупространству; кадсесрцењиховоиспунистрахомоднемоћиибезумљањихова, - тадаониустидуискрушеностипружајурукекТебиивичу: СветиКрепки!

КакомежалостичовечјепрецењивањеовогаживотаодкадокусихсластТвојебесмртности, СветиБесмртни!

Кратковидивидесамоовајживот, иговоре: овојејединиживот, иделимасвојимучинићемогабесмртниммеђуљудима. Ајаимвелим: акојевашпочетаккаорека,ондамораиматисвојизвор; акојекаодрво, мораиматисвојкорен; акојекаозраксветлости, морадолазитиоднекогсунца.Ијошимвелим: међусмртнимализасниватесвојубесмртност? Ложитеогањуводи.

Нокадугледајусмрт, изгубеаваз, имукаимстегнесрце. Кадомиришумесосвојихмртвихневеста; кадспустеуракубеззрачналицасвојихпријатеља; кадставерукенаохладнелегрудисвојихсинова; кадсазнаду, дасеникраљевисвојимкрунаманисумоглиоткупитиодсмрти, нијунацисвојиммишицама, нимудрацисвојоммудрошћу, - тадаосетестуденветарсмртигдеинањихдува, ипадајунаколена, иобарајуглавенадобореномгордошћусвојом,имолесеТеби: СветиБесмртни,помилујнас!

XВИИИ

Покајтесеодсвојихпутева,становнициземље. Гле, окоДомаћинасветабдидубокоувама. Неверујтезаводљивимочимасвојим, пуститеОкодавамосветлипут. ВашеочисузавесанаОкуБожијем.

Покајањејепризнањепогрешногпута.Покајањепросецановпут. Покајникусеотварајуочизадвапута: заонај,којимиде, изаонај, којимтребадаиде.

Вишејеоних, којисекају, нооних, којискрећусвојеколесниценановпут. Кажемвам: двехрабростипотребнесупокајнику- једномхраброшћудасезаплаченадстаримпутем, идругомдасеобрадујеновом.

Штавамвредикајатисеасталнотапкатипостаромпуту? Каконазиватечовека,којиседавиивичезапомоћ, акадмусепомоћукаженехватасезаконопспасења? Такоијаназивамвас.

Покајтесеоджељезаовимсветомисвимштојеуовомсвету. Јерсветјеовајгробљевашихпредака, којестојиотвореноичекавас. Јошмаломалоивићетебитипрециижелећетечутиречпокајање,нонећетејечути.

Каоштоветардухнеиоднесемаглуиспредсунца, такоћесмртоднетивасиспредлицаБожја.

Покајањеподмлађујесрцеипродужујевек. Сузепокајникаперутамусаочијуидајудетињисјајочима. Умогајезераокојекаоусрне, ваздавлажноидијамантскисјајно. Заиста,влагауочимаисушујегневусрцу.

Каоновмесецтакваједушаупокајника.Пунмесецморадаопада, новмесецморадарасте.

Покајниккрчињивусвоједушеодкорова, исемедобрапочињедарасте.

Заиста, нијепокајниконајкотугујезбогједногучињеногзланоонај, котугујезбогсвихзала, којејеустањуучинити. Мудардомаћиннесечесамоонајтрнштогајеубоноисвакитрннањивишточекадаубоде.

Господемој, похитајипокажиновпутпокајнику, кадапрезресвојстарипут.

Мајконебесна, НевестоСвесветогДуха,пригнисексрцунашем, кадсекајемо.Отвориисточниксузаунама, дасеоперемоодтешкеиловаче, штонамочипомути.

ДушеСвесвети, духнииразагнајнечистизадахиздушепокајника, штогајегушиоипокајањупривео.

МолимоТисеипоклонимо, ЖивотворнииМоћниДуше!

XИX

УсредграјеипоругељудскеуздижесемолитвамојакТеби, ЦаремојиЦаревиномоја. Молитвајетамјан, штобезпрестанкакадидушумојуиуздижејекТеби,ипригибаТебекњој.

Сагнисе,Царемој, датишапнемнајмилијутајну, најтајнијумолитву,најмолитвенијужељу. Тисипредметсвихмолитавамојих, свегаискањамога.НиштаодТебенеиштем, ваистину, самоТебе.

ШтадатражимодТебе, штоменебиодвојилоодТебе? Дабудемгосподарнаднеколикозвезда? НећулисТобомгосподаритинадсвимазвездама?

Дабудемпрвимеђуљудима? Какавстидзамене, кадмеТизатрпезомСвојомбудешставионапоследњеместо!

Дамеславемилиониљудскихуста? Какавужасзамене, кадсесватаустанапунеземљом!

Дасеокружимнајдрагоценијимстваримаизцелогасвета? Какопонижењезамене,даметестваринаџиве, идасијајуиондакадземљанатамаиспуниочимоје!

Даменерастављашодпријатељамојих? Ах, раставиме, Господе, раставимештопреодпријатељамојих, јеронисунајдебљизидизмеђуТебеимене.

Заштодасемолимо, говоресуседимоји, каднамБогнеуслишавамолитве? Ајаимвелим: вашамолитванијемолитваноторбарење. ВисенемолитеБогудавамдаБоганођавола. ЗатоМудростнебеснанепримамолитвесајезикавашег.

Заштодасемолимо, ропћусуседимоји, кадБогзнаунапредштанаматреба? Ајасажалошћуодговарам: заиста, Богзна, давамаништанетребадоЊегајединога.НавратимадушевашеОнчекадауђе. МолитвомсеотварајувратазаулазаквеличанственогаЦара. Неговорителииједандругоменавратима: молимо, уђите?

НетражиБогславуСебиновама. Његовојслависвисветовинемогудодатиништа, камолићетеви. МолитвавашапрослављавасанеБога. УЊегајепуноћаимилост. Сведобреречи, којеумолитвиупутитеЊему, враћајуседвогубонавас.

СветлосниЦаремојиБожемој, Тебисејединоммолимипоклоним. Излисеуменекаобујанпотокужеданпесак. СамосеТиизли, животворнаводо, лакоћеондатраварастипопескуибелијагањципастипотрави.

СамосеТиизлиусухотнудушумоју, ЖивотемојиСпасењемоје.

XX

Посматрајсебекаоумрла, говоримсамомсеби, панећешниосетитидолазаксмрти. Утупижаокусмртизаживота, икаддођенећетеиматичимубости.

Посматрајсебесвакојутрокаоноворођеночудо, инећешосетитистарости.

Неишчекујдолазаксмрти.Јергле, смртјевећдошлаинеизбијаизтебе. Зубињенисунепрекидноутвомемесу. Оноштојеживелопретвогарођења, иштоћенаџиветитвојусмрт, онојеисадаживоутеби.

Једненоћиодсукаангелпантљикувремена, којојникрајнемогахсагледатиипоказаминапантљицидветачкеједнууздругу. "Растојање,вели, измеђутедветачкетоједужинатвогавека".

- Мојвекје, значи, већпрошао, узвикнух, итребадасамспреманзапут. Требадасамкаовреднадомаћица, којаданашњиданпроводичистећидомиспремајућидаровезасутрашњуславу.

Заиста, данашњидансвијусиноваљудскихиспуњенјевећимделомбригомзадансутрашњи. Номалојеоних, којиверујууТвојеобећањеибрину, штаћебити

сутраданпослесмрти. Некабудемојасмрт,Господе, последњиуздахнезаовимсветомнозаблаженимивечитимСутра.

Међуугашенимсвећамамојихпријатељаимојасвећадогорева. Нелудуј, карахсамасебе, инежалиштосвећадогорева. Зартакомалољубишпријатељесвоје,дасебојишпоћизањима, замногимодшедшим? Нежалиштосвећадогореваноштонејаснуидимнусветлостостављазасобом.

Душамојапривиклајеизлазитиизтелапосведневноипосвеноћно,иопружатиседограницавасељене.Такопораслаонаосећа, какосунцаимесеципливајупоњојкаолабудипојезерумоме. Оназрачикрозсунцаиподржаваживотназемљама.Онадржипланинеимора; онауправљагромовимаиветровима. ОнаиспуњавасвуколикоЈуче, ДанасиСутра. Ивраћасенаконакуједнотескобноитрошнообиталиштенаједнојодземаља. Враћасеутело, којеонајошминут- дваназивасвојим, икојесекаоњенасенкалелујамеђухумкамагробова, међупештерамазверова, међујауцимапреваренихнада.

Нежалимсенасмрт, ЖивиБоже, онаминечиниништанажао. Тојестрашило,којејечовексамомесебистворио. ЈачеодсвеганаземљисмртмегураусусретТеби.

Једанорахимадохпредкућом, исмртмигаузе. Бимижаонасмртиклехјеговорећи: заштонеуземене, ненаситазвери, ноњегабезгрешнога?

Носадаисебесматрамумрлим, иблизуорахамога.

БесмртниБожемој, погледајмилостивонаједнудогоревајућусвећу. Иочистипламенњен. ЈерсамочистпламендижесеклицуТвоме,иулазиуокоТвоје, којимгледашсавсвет.

XXИ

Мајконебесна, примимеуславуТвоју. Јерславасветскагдеомркненеосване. Икруна, којуљудидају, увекјетрноввенацзаразумнеилудачкакапазабезумне.Докјезлатоподземљомсвакгаволиитражи. Кадсепопненаглавуједногачовека, мракзавистиимржњеослепимусјај.

УчинимескривенимзлатомунајскривенијојризнициТвојој: даниконезназаменеосимТебе. ЈердоклемеТизнашјасамзнан; доклемесамољудизнају, мојејеиме- сумња.

Сакримеодзлихочијусвета, јерзеленимодњих.Чувајмекаотајну, којузавистнеможенаслутити. Будимудријаодмене, инеобјављујменикоме. Гле, јаимадохТебекаонајмилијутајну, иобјавихТесвету, исветмисенаруга. Јерзавистсеруга, каднеможедаотме.

Пријатељимоји, штаиматеодславељудскедопијанства, којесепочињепесмомазавршавалежањемублату?

Пријатељимоји, сваусташтовампевајухвалу, знајујошзаједнусупротнупесму,којућетевичутидоцније.

Бежитеодславештоличинакулусазидануналеђимакита, давамсененасмејусаобалеинепријатељиипријатељи.

Аједнодушнаславаштоодљудидолазинајбезславнијаје, јерјеравнодушна.

Аколијевашаславанаградаоднарода, ондастевиисплаћенинадничар, исутрашњиданможедавасизбациизсвојењиве.

Заиста, ниједанновиданнепризнајевашуговорспрошлимданом. Свакиотварановуњивуичининовупогодбу.

Акојевашаславаделовашемишице,вашиданибићегнев, авашеноћистрах.

Акојевашаславаделовашемудрости, оваћебитиујаловљенаодславевашеинећесемоћикретати.

Аколиславусвојузоветеславомсвојом, Небоћевасказнитизалажиотмицу.

Прошетајтесасвојомславомпогробљуивидите, далићевасмртвиславити.

Заиста, вивећнепрестаношетатепогробљу, иодпокретнихгробоваприматеславу.Коћевасславити, кадпокретнигробовипостанунепокретни?

Ожалостићетесевеомаудругомсвету, кадбудетечулиискреномишљењеосебиодоних, којисувасуовомсветуславили.

Мајконебесна, сакримедубокоодочијуљудскихиодјезикаљудскогтамо, кудасамоТвојеокопрозиреигдесесамоТвојареччује.

МолимТисе, ВечнаЛепотомоја!

XXИИ

СинеБожјиЈедини, примимеумудростТвоју.Тисиглавасвихсиноваљудских,Тињиховнебесниразум, обасјањеирадовање.

ТисиОнајштоистодобромислиусвимаљудима: истамисаоисветлостиста.Тобомчовекчовекапознаје, Тобомчовекчовекупророкује. Твојимгласомљудисечују. Твојимјезикомразумеју. Ваистину, ТисиСвечовек, ЈерсвиљудисупосуштаствууТебииТиусвимаиусвему.

Тизидашумљудски, аТвојасенкаразиђује.

Тисиуобличиосвеоблике, инасвењихудариопечатСвојемудрости. ТисисаздаосвесудовеодземљеисвеихналиопесмомирадошћуСветогЈединичногТројства, асенкаТвојаканулајеусвакисудкапжалости, којомжалоснипишужалбенаТебе.

ГосподеВеличанствени, штоиграшукрилуМатереСвоје, оживотвореномДухомСвесветим, исправиуммојумомТвојим, иочистигасјајемТвојимоджалоснихмисли, оджалоснихслутњи,оджалоснихпланова.ГосподеВеличанственимој.

ТииспуњавашсвудушуМатереСвоје, свадевичансканедраЊена; иништанемаудушиМатереосимТебе. ТисиЊенсјајињенглас, заиста- окоЊеноипесмаЊена.

ТисипоносГосподаДухаСветог, дејствоЊеговоиплодЊегов,- ЊеговозанимањеиЊеговодивљење! ГосподеВеличанствени, штоиграшукрилуМатереСвоје,оживотвореномДухомСветим!

ТисихрабростСветеТројице, ЊенхероизамиЊенаисторија. ЈедантројичанзракТисисеусудиопуститиухаосимрак, исветјепостао, - чудо,когасеоконеможенагледатиниухонаслушати, Творчеиокаиуха.

ИсвеовочудосамојебледасликаТвоја,самоумножениповређенликТвојукомадимаполузрачногогледала.

СрцемојежудизацелимобразомТвојим, СинеБожји.ЈергорчинајебитидеообразаТвога, штосенесигурнолелујанаокеанутаме.

Раширитескобудушемоје, ширинотросунчаногБожанства.

Осветлиуммој, светлостиангелаиствари.Ословесиживотмој, ПремудроСловоБожје. Учинидушумојудевојком, ибудињенооко, ипесмањена.

XXИИИ

Одајадушемојенијеизветрена, аТикуцашнаврата, СтрашниДушеСвети.Самоједантренутак, докизветримодајусвојуоднечистихдухова, паћуТиотворити.Јеровакоидаотворим,Тинебиушаоуодајупунуружназадаха, иудаљиобисеодмојихвратазанавек. Самоједантренутак, молимТисе, највећигостемој!

Ахстидемојижалостимоја,какосеотежеовајједантренутак! Јошмаломало, ицелимојвекназемљисместићесеуовајтренутак.АТистрпљивочекашпредвратима,иослушкујешмојдах.

Дрскисунезванигостиумени, дрскиивеоманамножени. Пођемлидаотворимпрозор, онимизатежурукеназад.Пођемликвратима, даосетимТвојеживотворноприсуство, онимисеспутавајуоконогу. Везашеменавикомнањиховгаданзадах,пастрепимодсвежинеидрхтимодновине. Ах,самоданеодоцнимдаТебивратаотворим!

НоевоипоценусмртиовогропскогживотајаћуотворитисвепрозореширомиименомПречистеДевојкеиСинаЊеногкадуђеш, оживећешмојулешинуТвојимживотворнимдахом, Твојоммладалачкомснагом, Твојомљубавномросом.

Душемушкеснаге,јутарњеједрине, вечерњетишине; лакшиодсна, бржиодветра,свежијиодросе, слађиодматерњеггласа, светлијиодпламена, светијиодсвихжртвеника, снажнијиодвасионе,живљиодживота, - Тебисемолимипоклоним,удружисесамномнаврлетномпутукавечномблаженствуТројичногБожанства.

Душеогњени,штосеникаднеодвајашодВечногДевичанства,пронзимојудушу,иочистије, иосветлије, инамиришијенебеснимтамјаном, иуселисеуњу, иучинијеСвојомневестом, дабисеуњојзачелапесмамудростиБожје; дабисеуњојотворилоОковечности.

Тиштораноранишиникаднеспаваш, научи, медабдимбудноичекамстрпљиво.

XXИВ

ТиштодолевашодСвогасветогауљаузвезде, иодбезумнихпожараправишкандилапредСлавомНебесном, долијСебеиумојудушу, иодстрасногпожаранаправикандилопреднебесима.

Тиштонечујноходишпоцветнимпољима, икропишцвећеСвојомблагодаћудакрозањунегледакрвземљенокрасотаБожја, покропиипољемоједушесвојомблагодаћу, дасезањнебирекло: набујалоодкрвиземљине, - него: украшенокрасотомБожјом.

Тиштопосвакомпепелумешашиусипашживот, успиживотаиупепеомогатела,даживимиславимделаТвоја.

Тиштоукроћавашогањиветар, иодбесоваправишслугеВишњега, укротигордостмојуиучинимеслугомВишњега.

Тиштомилујешзверовеудубравама, помилујименеозвереногнезнањем.

Тиштосвакосемеживотаоплођаваш; штолебдишусвакојутроби; штоујајетуптичијеггнездаседишимајсторишешновочудоодживота, оплоди, молимТисе, иневидљивосемедобраумениибдинадњимдокнеузрасте.

ДушеСтрашнииСвемоћни, штоодразбојничкихпећинаСвојимприсуствомправишсклоништеНебуиодстрашљивевасионехрамБогу, сиђиумене, молимТисе, иначиниодшакепепелаоно, штоТиможешиумеш.

XXВ

Душемртвих, придружитесемомслављењуНебеснеТриаде. КаквадругогзанимањавииматенегоилидасегрчитеодстрахадалекоодБогаилидасеширитеодрадостиублизиниБога?

Оставилистетелеснипепео, својуомиљенубригуисадаиматедасебринетесамоосвојојнаготи. Далибарсадаувиђате, данијетелодаваломирисдушивашојнодушателу?

Какојетешкогрешнојдуши,кадостанесамасасвојимпуниммирисом,неразређенимпотелуинескривенимтелом! Заиста, точакнеидесамублато, акогавозарненаведе. Неувиђателисада, дајесеточакупрљаовољомвозара? Точакјепримиосвојуплату,ивозарћепримитисвоју.

Грешнедуше, нежудитевишедасевратитеутело, дабитобожпобеглеодзлогмириса, штовастамогуши. Иститајмирисвибиопетдонелесобом, иумножилегауновомтелу.

Грешнедуше, нежудитевишедауђетеутело, дабикаоизбеглеогањштоваспечеидимштовасгуши! Иогањидимвиноситесобом; ителобибилонеспасилацвашножртваваша.

НоустремитесвупажњусвојуувечноДевичанствоБожје, којеможеразагнатизаомирисизвас; иуСинаДевојачког, којибивасосветлиопламеноммудроститројичне; иуДухаСвесветога, којибивамдодаоснагеихрабрости, дасеузвиситекангелскимкруговима.

Очишћенедуше, штомиришетезаноснијеодсвихбалсамаземаљских, неодвајајтесеоднасземаљских,штојошчас-дватумарамопострадалнимпутевимавашимипопепелувашем. Свичистиназемљибићечистиинанебу, ибићедруговиваши,намирисанирајскимбалсамомиобучениудевичанскубелину.

Усилитељубавсвојупреманамаимолитвусвојузанас. Јеризмеђувасинаснемадругепреградедонемоћнезавесетеланашег.Јеракостевииизмаклиамизаостали, путјеисти, играднакрајупутаисти.

Душеправедне, имисемолимоГосподузавас, давашходкЊемуолакшаиубрза.МаданемоћнијиодвасмисеипакмолимоБогузавас. Молимосеизљубави, којомгорисрценашезавас, каоштомлађиинемоћнијибратпружарукесвоједапомогнестаријемимоћнијем.

Јеркаоштосумлађаистаријабраћаједнотелоуочимаљубавикојаихјеродила,такосмомиивиједнотелоуочимапремудреипремоћнељубавиВишњега.

Безбројнајатадушаумрлих, неделитесеинезбуњујтесе, инеобзиритесевишенахладноострвоземаљскогживота, узкојесмомималобројнијошзачас- дваприпијенидоксеиминепридружимовамаулетузатоплијеисветлијепределе.

Засвевас, иправеднеигрешне, молимосемиполумртвиполуживи, НебеснојМилости: дасенезбуњујете, дасенестрашитеинеобзиретеназад, нопунимлетомдасеустремитесвенапредисвенавише, -

касветлостиирадости

камируипуноћи.

XXВИ

УстанитесвастворењаипослужитеГосподу, живомеибрижномезавас.ПоклонитеМусеипослужитеМу, јерниковасвећиодЊеганепосетиуовојдолинистрахаиплача.

Слугедолазеиправесегосподарима. Господардођеинаправисеслугом.Слугарскигосподарипаштеседазагосподаренадштовишељудииствари, агосподарскиСлугапаштиседапослужиштовећембројуљудииствари.

Устанителилијепољскеизамиришите, јервашеимепоменушеЊеговасветауста.

УстаникамењеипоклониМусе, јерпотебисуходилесветеногеЊегове.

Устанипустињоизарадујсе, јертебејеОносветионајдужиминајтајанственијиммолитвама.

Устанипшеницоилозо,јерОнвасјеблагословиомимосвествари. УстанитеиблагословитеГа.

УстанитерибеипрославитеГоспода, јербешегладанинахранистеГа.

УстаниводоиваздушеипослужитеМу, јерОнвасјеСвојомсиломчистиоиумиривао.

Устанидудеиобуцисеусвилу, јернатебиОнугледагрешникаиспасе.

Устанитеовцеиволовиииспунитесестрахом, јерувашемхудомобиталиштуОнсероди.

Устанитетицеизапојте, јервасОнуздижезапримерљудима.

УстаниуљеиразгорисепредпрестоломЊеговим, јертобомпомазанОнсезарадоваиспасегрешницу.

Устанитетрњеитрскоизастидитесе, јервиМуболзададосте.

Устанитегвожђеидрвоипокајтесе,јерибезвољнонанестеМумукенакрсту.

Устанитежитељиградоваизаридајте, јервиМуневеровасте.

Устанитестарешиненароднеипоспитесепепелом, јервиГаосудисте.

УстанитесиромасиипригрлитеГа, јерОнјебогатствоваше.

УстанитекраљевииположитекрунепредЊим, јерОнвасјеједининаучиоправојмудростиопрвенствуистарешинству.

УстанитегрешнициизајецајтепредЊим, јерјединоЊеговаруканебацасекаменомнавас.

Устанитеправеднициибдите, јерВођвашдолазивам.

Устанитесвезвездеизаиграјте, јерСветлодавацвашидевамупосету.

УстанивасионоизабрујипесмуГосподњу, јерГосподживиибрижнизатебе,ушаојеутебе.

XXВИИ

ТицемеТвојебудеизјутра, ашумјезерауспављујеувече.Небудеметице, нитимеуспављујејезероноТи, ГласодршчеГосподе.

ТипозајмљујештицамагласСвојијезерушуморпоноћни. СвакомегрлуТипозајмиглас, иусвакутварзатвориаваз. ОкруженсамгласоношамаТвојим, каоученикмногимучитељима, ислушамихнеуморноодзоредомесеца.

ГласодршчеГосподе,говоријаснијекрозгласоношеТвоје.

СунцемиговориосјајулицаТвога, азвездеохармонијибићаТвога. Инимјезикомговорисунце, аинимјезицимаговорезвезде, носвијезициналевајусеизистихгласница. УТебесугласнице,иТипустипрвигласштозадрхтауглувилуибезобличјуничега, иразбисеубезбројнегласовеигласоношекаогромовниоблакукапљекише.

ГласодршчеГосподе,говоријаснијекрозгласоношеТвоје!

ЈеданускликотесеизгрудиБогоневестекадспазиСинаСвога- једангласпрепуњенељубави,којасенијемоглазадржатиућутању.ИтајускликодјекнуусрцуСина, иодјектај-тајодговорМајцинаљубав-растуриДухСветиснажнимрукамаповасцеломпростору. ОтудајесавпросториспуњенгласоношамаТвојим,Песмомојаиљубавимоја.

ГласодршчеГосподе,говоријаснијекрозгласоношеТвоје!

ЗатосиТииговориоупричама, СинеБожји, итумачиоречимаиоживљаваоречима, јерсипознаваотајнуљубави. Атајнаљубавитајнајеречи. Крозсвабића,каокрозтрубетананеипламене, излилесусеречиакрозречиЉубавНеба.

ГласодршчеГосподе, научимеЉубавиТвојојкрозасвегласоношеТвоје.

XXВИИИ

Неминемуштосећамсе, Раскошимоја, кадхоћудаизразимпостојанствоТвоје, исвупуноћуТвоју. Затоимолимсвувасиону, даклекнесамномиговориместомене, немогинемуштог.

ЗидамТикаменеолтаре,камениТемељунадањамог.Агордељивисиновисвета,штосеправеближисуседиТебеодсветитељаТвојих, ругајусе: гленезнабошца,какосерадијеклањакаменунегоГосподу!

Заиста, неклањамсејакаменунегозаједноскаменомГосподуЖивоме. ЈерикаменсеудаљиодГосподаитребаспасења. ГрехмеучининечистијимодкаменапредлицемНеба. Некасеикаменспасезаједносамном, икаооличенопостојанствонекапомогнемојимслабимречимаизразитипостојанствоправдеБожје. Затогрлимкаменкаосабратаупропастиикаосабратаумолитвииспасењу.

Палимуљеивосакнакаменомолтару, СветлостиНеугасива. Агордељивцисенадимајуивичу: глемужасујеверна, којинезна, дајеБогдух!

ЗнаслугаТвој, Господе, дасиТидух, нознаиТвојумилостпремасвакојплоти. Пакадвидимблиставоуљеимириснивосак, јаговоримсеби: штаситибољиодуљаивоска? КаоштосунцеуподнетакоуљеивосакупоноћијаснијепредстављајусветлостГосподаславенеготвојјезик. Некатибудупомоћумолитви. Некатибудусабраћаумолитвииспасењу.

КрасимолтарТвојдрвенимиконама, излатнимкрстовима, исребрнимрипидама, исвиленимтканинама, икњигамаспасења, кожомобвијеним. ИчинимдубокепоклонепредокићенимолтаримаТвојим.Агордељивцисесмејуиговоре: глеидолопоклоника, којисенеклањаГосподунонемуштимстварима!

АТизнаш, јединиИдолемој, дасејасамоТебиклањам. Ноданебигордостсавладаламојесрцеиодложиласпасењемоје, јапризивамидрвоитраву, исмоле

иживотиње, дазаједносамномвапијукТеби, свакосвојимјезиком. Гле, свастворењапотребујуспасења, затосваитребадасездруженамолитвисачовеком,вођомгрехаивођомспасења.

ОсвећујемхлебивинонаолтаруТвоме, ихранимњимадушусвоју.Некасеругајугордељивцидокрајавремена,јасенећупостидетижеље, дасеТобомхранимипојим, ЖивотворнаХраномоја.

Клањамсепредолтаромкаменим, дабихсенаучиосматратисвештоједемТвојимсветимтелом, исвештопијемТвојомсветомкрвљу.

Молимсесасвимастворењимаизасвастворења,дабихсенаучиосмирењупредТобом, идабихисказаосвутајнумојељубавиТеби, ЉубавиСвеобухватна.

XXИX

ЗасвегрехељудскекајемсепредТобом, Многомилостиви.Гле, семесвихгрехованалазисеукрвимојој! СвојимнапоромиТвојоммилошћујаугушујемтајзлиусевданиноћ. ДаненичекукољночистапшеницанањивиГосподњој.

Кајемсезасвебрижне, штоклецајуподтеретомбригаинезнајудаположесвебригенаТебе. Заслабачовеканеподношљивајеинајмањабрига, азаТебејепланинабригакаогрудваснегабаченауогњенупећ.

Кајемсезасвеболесне, јерболестјеплодгреха. Кадсекајањемочистидуша,болестишчезавасагрехом, иТисеусељавашудушу, ВечитоЗдрављемоје.

Кајемсезаневернике, штоневеровањемсвојимгомилајубригеиболестиинасебеинапријатељесвоје.

Засвебогохулникекајемсе, штохуленаТебенезнајућидахуленаДомаћина, којииходеваихрани.

Кајемсезасвечовекоубице, штоубијајутуђживот, дабисвојсачували. Опростиим, Многомилостиви, јернезнајуштараде. Јернезнају, данемадваживотаувасиониноједан,иданемадвачовеканоједан. Ах, какосумртвиони, којиодсекуполасрца!

Кајемсезакривоклетнике, јерзаистаионисучовекоубице, себеубице.

Засвепљачкашебраћесвојеигомиларенепотребногбогатстваплачемиуздишем,јердушусвојусахранише, инемајусчимпредаТеизићи.

Засвегордељивеипоноситеплачемиуздишем, јерсупредТобомкаопросјациспразномторбом.

Засвепјанеипрождрљивеплачемиуздишем, јерпосташеслугеслугусвојих.

Засвебраколомнекајемсе, јерпроневеришеповерењеДухаСветога, којиихизабра, дакрозњихновиживотзида. Аонислужбуживотуокретошенарушењеживота.

Засвемногоглагољивекајемсе, Господе, јернајдрагоценијидарТвој, дарречи,обратишеујевтинпесак.

Засверушиоцесуседногогњиштаисуседногмиракајемсеиуздишем, јерпроклетствонавукошенасебеинасвојнарод.

Засвалажнауста, засвемутнеочи, засвагоропаднасрца, засвененаситеутробе,засвемрачнеумове, засвузлувољу, засверужнепомисли, засваубитачнасећања, -кајемсе, плачемиуздишем.

ЗасвуисторијуљудиодАдамадоменегрешногакајемсе,јерсвајеисторијаукрвимојој. ЈерсамјауАдамуиАдамумени.

Засвесветове, крупнеиситне, штонедрхтепредстрашнимприсуствомТвојим,плачемивапијем:

ВладикоМногомилостиви, помилујиспасиме.

XXX

Избриши, Господе, свасећањамоја- осимједног. Јерсећањамечинестариминемоћним.Сећањамиупропашћујуданашњидан. Онамипритискујуданашњиданпрошлошћуислабеминадунабудућност, јермиулегионимашапћунаухо: бићесамооноштојебило.

Ајанежелим, дабудесамооноштојебило. Јанежелим,иТинежелиш, Господе,дабудућностбудеповторенапрошлост. Некабуденебивало, оноштосеникаднепојави. Сувишејескупосунце, дабигледалосамоповторења.

Утрвенестазезаводепутника. Дугојеземљаходилапоземљи. Досаднесупосталеходаџијеземаљске,јерсепонављајусколенанаколенокрозсвевреме. Избриши,Господе, свасећањамојаосимједног.

Једнојединосећањенеизбришинопојачајумени. Неизбришинопојачајусвестимојојсећањенаонуславу, штоимадохкадбејахсавсТобомисавуТеби,превременаивременихобмана.

КадијабејаххармоничнотројичанусветомјединствукаоштосиТиодвечностиувечност.

Кадиуменибешедушаупријатељствусасвешћуиживотом.

Кадимојадушабешедевичанскаутроба, имојасвестмудростудевичанству, имојживотдуховнасилаисветост.

Кадијабејахсавсветлост, икадтамеуменинебеше.

Кадијабејахблаженствоимир, имукеоднеравнотежекадуменинеби.

КадијазнадохТебекаоштоТизнашмене, икаднебехпомешансатамом.

Кадијанеимадохграница, нитикомшија, нитидеобенајаити.

Овосећањенеизбриши, Родитељумој,нопојачај.

Мадамионооткривапонор, покомесадаупониженостииништавилупутујем.

Мадамеоноделиодпријатељаипријатности. ИрушисвепреградеизмеђуЈуче,ДанасиСутра.

Мадамеоноизводивансебе, ичинимелудимуочимасапутникамојих.

Заиста, немиломијесвакодруштвосемТвога, исвакосећањесемсећањанаТебе.

МилостивиРодитељумој, избришисвасећањамојасемједногјединог.

XXXИ

Просуосисветлостпомраку, Господе, ипроизашлесубојеиоблици. НаднеосиселицемСвојимнадбездан, комејеимеНишта, ибездансемучи, даусенкамаизразилепотулицаТвога. КакоТебездансањаонакоТесвествариказују.

Лепојеијезеромоједокмирнолицесунчевостојинаднетонадњим.Исвипролазницихвалелепотујезерамога. Ночимсунцесклонилицесвоје, језеромојепостајемракибездан. Иникоодпролазниканедајехвалујезеруосимуприсуствусунцаисунчевихсјајнихпратилаца.

Лицебезданапјанионе, којиневиденаднетосунценадбезданом. Лепотастварипочињеодонда, кадгледалацнаднеселицесвојенадњих. Немаогледала, аконемалицапредогледалом. Ноузалудјеилицепредогледалом,акосветлостинема.

УсветлостилицаТвогајасенеогледамнасвакојствари. БезТебејаистваринебибилиогледалаједнодругомномракибездан, имутнајеза.

ИзвраћајуствариТвојелепотукаоштосанизвраћајаву.Каоштомесновимучетакомемучеиствари. ЈерштасустваридосновиТвојенеизрецивеЈаве?

Суседимојиговоре: сањалисмолепеснове. Васионамијесведок, дастевилепшиодвашихснова. Ивасионасања, инеможедасенасањалепотесвоје. Васиономојасањива: доксансањасанплашесеједандругог, мадатражитумачаиутешитељаједанудругом. Којекомепророк: санјавиилијавасну?

Васиономојалепа: сањајЈавуиЈаваћетирећисве. ПризнајЈаву, којеситисан, ипробудићешсе, инећешвишегататиолепотинобићешЛепота. ЈеднајеЈаваиједнајеЛепота,ионајеузроктвогасна.

Неговоритеми, децо,олепотизвезда.АкоГосподизвучесебеиззвезда, вамаћеустазамукнути. Станитеугустоммракукрајмогајезераипокушајтедамупевате.Заистазамукнућетеимучаћетедосунчанезоре, доксунценеполијејезеросвојомлепотоминеучинивашебезгласногрлогласним.

ОдТвогалицаполивајуселепотомсвествари. ПоТвојојлепотипливавасионакаошајкапомору.

ИнадхладанпепеокадсеТинаднесеш, пепеосепреображаваидобијалице.

Уразумисрцемоје, Господемој,дасенезаносисмртномлепотомноТобом,БесмртнаЛепотомоја.

ЈединаЛепотомоја!

ДајмиЛицаТвога; самојошвише,ивише- ЛицаТвога.

XXXИИ

ВераТемојавиди, Господе.Онајесветлостидаљновидочијумојих.

ВерајемојаосећањесвеприсустваТвога. Онамипривијаколенакземљииуздижерукекнебу.

ВерајемојадодирдушемојесТобом. Онапокрећесрцемојенаигруигрломојенапесму.

Кадселастаприближује, ластавчићисеузнемиреугнезду. Јеринадаљиниосећајудолазакмајке.

Верајемојаузнемиреностмоја, јерТидолазиш,Мајкомоја.

Кадмипријатељпишеписмоудалекомградумислећинаменеијанапуштамдругемислиимислимнапријатељасвога.

ВерајемојамисаооТеби, штопокрећеТебе, Најеластичнијега, дамислиомени.

Кадсеодвојилаводлавице, замутесеочилавуодтугезалавицом.

ВерајемојатугамојазаТобом, кадсидалекоодмене, Красотомоја.

Кадсунцанема, најстрашнијебурешибајуморе.

Верајемојаутишаностбуреудушимојој,јерсветлостТвојаполивамеиумирује.

Очимојеговоришеми: невидимоГа.Ајаихумирихречима: заиста,винистенистворене, давидитеЊеганоЊегово.

Ушимојеговоришеми: нечујемоГа. Ајаихуразумихречима: заиста, винистенистворене, дачујетеЊеганоЊегово.

НиштаодсвегаштојестворенонеможевидетиичутиЊеганоЊегово. Створеновидиичујестворено. СаморођеноодЊегаможевидетиЊега. ИсаморођеноодЊегаможечутиЊега. Неможесликавидетисликара, алисинсликаревможевидетисликара. Неможезвоночутизвоноливца, аликћизвоноливцачујеоцасвога.

ОкоГанеможевидети, јерзатојестворено- даГаневиди.Ухоганеможечути,јерзатојестворенодаГанечује. АлиГавидможевидети,ислухГаможечути.

ВераТемојавиди, Господе,каошторођеновидиродитељасвога.ВераТемојачује, Господе, каошторођеночујеродитељасвога.

БогуменивидиичујеБогауТеби. АБогсенестваранорађа.

ВерајемојагњурањеубездандушемојеииспливавањесТобом.

Верајемојајединоозбиљнознањемоје. Сведругоједечјесабирањешареногшљунканајезеру.

Верајемојајединоозбиљнозанимањеживотамога. Заиста, свеједругокомедијачула.

Кадкажем: додајмивере, јамислим: додајмиСебе, ОчемојиБожемој.

XXXИИИ

НадаТемојачека, Господе.

ИшчекивањеТебејединајесадржинаијединисмисаомогаСутраиПрекосутра.

Траваишчекујеросу, иневарасе. Планинаишчекујегромове, иневарасе. Кртицаподземљомишчекујесвојоброк, иневарасе. ИшчекивањасвихбићаТизадовољаваш.

ЈаишчекујемТебе, иТимиходишусусрет. ПремабрзинимогаходакТебииТиприлазишкмени.

ШтајеСутра, децоземље, неговашанада? Искоренителисвунадусвоју, умрећеижељаваша, даосванеСутра.

НеропћитенаНебо, штовамнеиспуњавасвенаде, негоропћитенасебе, штонеуметедасенадате. Небонеиспуњаванаденонаду. НајузвишенијуинајјачунадуНебоувекиспуњава. НеропћитенаНебо, штоОноневидивашерођачкеипартијскеплодовеиштонеулазиувашезавереједнихпротивдругих. Онојевидовитоимилостиво.Видовитојезасвакодоброусвакојпартији, имилостивојепреманемоћивашој, акоовупратидобравоља.

Мојанаданијеслутњаноизвесност, даћешТидоћи.Тисиобећао, ипечатТвогаобећањајаносимудушисвојој. Акојошнедолазиш, нијеТвојакривицаномоја.Тисинежанисажаљив, панебихтео, дамезастидишмојомнеприправношћу.Затолаганоходиш, инепрестаноминаговештавашдолазак.

Безнадежностседизалудна. Амојанадачистииперенепрестано; ипроветраваикадиодаје, укојимаћеТебедочекати. Ибринеданиноћ, данезаборавиштогод,штобиТебибилоугодно. Ипризиванепрестаноангелеисветитеље-тајновидце-дајеупуте, какосвојупећинудаучинисличномНебу.

Мојанаданемадруганиортака. Сведругенадејасамизјуриоизсебекаодоказаневаралице. Инањиховомместусадабујнорастесамонада,штоТебечека.

КадТидођеш, донећешмидаровепребогате. СТобом, Победниче, доћићемиипобеданадсвимадосадамаибригама.СТобомћедоћисветлост, издравље,иснага, имудрост, исвапуноћасвихљудскихочекивањаодпочеткадокрајавремена.

Заиста, људисмногимнадама, изванТебе, седенапланиниичекајуизлазаксунцасаЗапада.

АјастојимокренутИстоку, изнампоуздано,даћесесунцеускорородити.Јервидимзорукакосерумени.

Другисадесувештаповеуземљу, инадајусезеленилуиплоду.Апомојојњивипосејанојеживосеме, којесезелениидоносиплода.

МојанадауТебинијегатњаноизвесностистоонаквакаоштосесунцеморародитисаИстокаикаоштодобросеме, посејаноудобруземљу, моранићи.

Твојајењива,иТисиисејачисеме.

Дођи, Господе, мојаТенадачека!

XXXИВ

ЉубавмечиниБогом, аТебе,Боже, човеком.

Гдејеједан, тунемаљубави. Гдеједвојеуједињено, тујесамопризракљубави.Гдејетројеуједињено, тујељубав. ТебијеимеЉубавзатоштоТијеимеЈединственоТројство.

Дасиједан, Тинебибиониљубавнимржња.

Дасидвојство,Тибибионеизменичностљубавиимржње. АлиТиситројство,затосиљубав, иуТебинематаменинаизменичности.

Љубавнезназавремеипростор. Онајеванвременаиванпростора. Зањујеједанданкаохиљадагодинаихиљадагодинакаоједандан.

КадсамспојенсТобомљубављу, онданепостојинебоиземља, - постојисамоБог.Нитипостојиондајаити, -постојисамоБог.

Љубавиматриипостаси: девичанство, познавањеисветост. Бездевичанстваљубавнијемилостноземаљскасебичностистраст. Безпознањаљубавнијемудростнолудост. Безсветостиљубавнијемоћнослабост. Кадсеуједине: страст, лудостислабост, ондапостајепакао, којиђавоназивасвојомљубављу.

Кадједушамојапречистадевојка, исвестмојајасновиднамудрост, идухмојживотворнасветост, ондасамјаљубав,којасепоклапасТвојомљубављу. КрозљубавјавидимТебекаосебе, иТивидишменекаоСебе.

КрозљубавјанегледамсебеносамоТебе. КрозљубавТинегледашсебеносамомене.

Љубавсежртвује, инеосећажртвукаодавањенокаодобијање.

Децоземаљска: речјенајдужамолитва.

Постојилиземаљскаљубав, питајумесуседи? ОноликоистоколикоиземаљскиБог!Земаљскаљубав, каоисвеземаљско, самојесанигаткаљубави. КоликоидолиличенаБога, толикоземаљскаљубавличинаЉубав. Коликодимличинапламен, толиковашаљубавличинабожанскуљубав.

Кадразменитезлатникугрошеве, виненазиватегрошевезлатникомногрошевима. Заштоондаљубавбожанску, уситњенуисамлевенуупепеовременомипростором, називатељубављуанепепелом?

Господе, удостојмељубави, којомТиживишиживотдајеш.

УдостојмељубавиТвоје, Господе, ибићуслободанодсвихзакона.

УселиљубавТвојуумене, иљубавћемеуселитиуТебе.

XXXВ

Мученициправевере, молитесеБогузанас. Вашавераприближилавасјесјајномпрестолуславе, окићеномзрачнимсерафимимаипремоћнимхерувимима.Ближистебесмртностиоднас, имолитвавашачистијајеичујнија.

Поменитеумолитвисвојојинас, дабисеивијошвишеразгласилипонебу.Понеситеинаснасеби, паћетебржеилакшелететикапрестолуславе. Косамосебеноси, тајлаганијеходи, ивишесеспотиче. Штовећитеретсвојебраћетеглите, свебржелетите.

Рекохљудима: свистевимученицинонесвиједногмучеништва. Мученицизаправуверунисуистоштоимученицизакривуверу. Заиста, икостиимсеразликујуанесамодуша. Јердушапреносисвојумоћинемоћинакости.

Виштострадатезаправуверу, страдатезаоноштовашдуховнивидвиди. Виштострадатезакривуверу, страдатезаоноштовашетелеснеочивиде. Випрвистрадатезаверуујавуиистину; видругистрадатезасанипризрак.

Својезнањедуховнивидназваојескромнимименом- вера. Својуверутелеснеочиназвалесугордимименом- знање. Иједноидругојевиђење; прво: виђењемирнеиблештећесуштинествари; друго: виђењетреперењатесуштинепотами.

Одсвихстваринајнеизбежнијејевашемучеништво,синовинебаисиновиземље.Мучењевашесастојисеубежањувашем.Илибежитеодтамекасветлости, илиодсветлостикатами. Акобежитеодтамекасветлости, узбунићетесветпротивсебе.Акобежитеодсветлостикатами, Небоћесеудаљитиодвашихгрчеваивашепропасти.

Укрштајусепутевисиноваљудских, исукобјенеизбежан. ЈерједниходекаИстокуадругикаЗападу. Господјемилостив, ишаљеангелесвојесвима.

Пунаједушамојамученикакаоплоднањивапшеницеикукоља. ЈеднисуокренутикаИстокуадругикаЗападу.

Шапћемдушисвојојупоноћи: доклећешсераспињатиизмеђурајаипакла?Саберисе,икренитамокудасумученициправевереходили.

Шапћемсуседусвомеузору: неударајсувишеутрвенимпутем, јермногелешинесмрдеокоњега. Хајмостазомузпланину, којајеврлетнанокојанезаударалешинама.

Шапћемјутромивечеромвама, мученицимаправевере: молитесеБогузанас.

XXXВИ

Мученицидобренаде, молитесеБогузанас.

Виштозакопастесвенаде, дабисједномбилибогати.

Шточекастекрајмногихљудскихнадања, ивидестепепео.

Штовидестемногеуплаканеочигдесевраћајусагробљасвојихнада.

Шточустемногеисповестиозломмирисусвакеземаљскенадесдругогкраја.

Иштоседадостераспетизаједнуизабранунаду, штосенесвршавапепелом, нигробљем, низлиммирисом.

Вамасемолимоипоклонимо: молитесеБогузанас.

Видехдетегдедугојурашезатицомшаренаперјаизеленакљуна, пакадјеухвати,тицагаукљува, ионопочеплакати.

Рекох: таквистевисвашимнадама, децољудска,итакавјекрајваш.

Видехопетдетегдедуготрчашезајатомпролећнихлептирова, текадмуједанлептирбешенадомакуонгаоставииотрчазадругим, којимусеучинилепши.

Рекох: таквисусиновиљудски, итаквојењиховотрчањекрозцеоживотзамногимжељама.

Заиста, тркавашајезаморнаибескорисна. Кадвамдођесамртничас, нећетеуметирећи, зачимстетрчали. Иућићетеудругисветпразнихрукуизбуњенасрца.

Исиновинебаимајузаморнутркунонеибескорисну. Икадимдођесамртничас,онићеуметирећи, зачимсутрчали. Иудругомсветуимаћепунерукеиодморносрце.

Ораоисподоблакавидијагњеупољу, испуштасекњему, ипитаврапцештостојеналеђимајагњета: невидителијагње? -аонимуодговарају: не, невидимо. Такоје

исмученицимадобренаде. Увеликојдаљиниониопазесвојухрану, ијурекњој,доксуседитехранеходепоњојиневидеје.

Дугајетрказадобромнадом. Нојунаксерешаванатрку, ибацасвеварљивенадеподногеигазипоњимакаопосухулишћу. Многесупремногепрепонедоњеговенаде; - исмртјеједнаодпрепона. Ноонихсвепрескаче, прескачеисмрт, ијуризасвојомнадом.

Мученицидобренаде, штосекаојатобелихголубовавијетеуколуокоНебеснеСветлости, молитесеБогузанас.

XXXВИИ

Мученицивеликељубави, молитесеБогузанас.

Виштопознастељубавјачуодсмрти, молитесеЉубавизанас.

Штосесрећноизвукостеуовомживотуизмрежепролазнељубави, којајекаомалобојенастени, штокишаспира.

Штопроповедасте, дајељубавтајанственијаодтела, ивечнијаодзвездананебу.

Штокрозљубавразумедостеидрвоикамен, извериугориирибууводи.Јерљубавломипечатсвијутајни,исвестварисепоказујунагељубавникусвоме.

Штољубављуиспунистесвепророке,задовољистесверелигије, ипокристесвезаконе.

Највећиосвајачи, којејачиодвас?

Највећимудраци, којемудријиодвас?

Најређидрагуљи, којемалобројнијиодвас?

Богови, штовидестесебеуБогуиБогаусеби.

Штоиматевећучастодангела, јерангелипосташеангелимабезмукеимучеништва.

Вамасемолимоипоклонимо, молитесеБогузанас.

Дасеимиочистимоодпризрачнељубави, којасезавршујемржњом.

Даимикрунишемонашуверуинадукруном, укојојсунцапредстављајумалувредност.

Даимипрогледамо, ипознамо, изарадујемосерадошћукојомсесамоангелимогурадовати.

Даинашживотпостанетросунчаносијање, сличноономе, одкогадолазисвесијањенепомешаностамом.

Даимисагледамоусебивечитудевојку, ипревечногсинадевојачког, идухаголубињег.

Мученицивеликељубави, самојестрадањевашемањеодљубавиваше. Свакаљубавземаљскадоносистрадање, већеодтељубави. Авистезаљубилионоштоједужеодвременаиширеодпростора.

Чујућизавашастрадањавашасмртнабраћадржеихзаневероватнаинеподношљива. Самозато, штосеониистинамогупренетиувашастрадањанонеиуљубаввашу, усмисаовашихстрадања. 6кадбисемоглипренетииуљубаввашу!Свавашастрадањабилабизањихиграчкакаоштосубилаизавас. Каоштојехладнакишаидувањеветрауноћииграчказамајкуштохитадететусвоменадому.

Ономе, коимациљвећиодсвета, светнеможеништа.

Онога, кохитадомуширемодпростора, просторнеможезадржати.

Онога, коимаљубавскупљуодвременихтворевина, временеможениспречитинипрегазити.

КрозсвекршевеиолујинеЉубавводисвојељубимцеивучеихксеби.

Мученицивеликељубави, молитесеБогузанас.

XXXВИИИ

Крозстваричинишчуда, Господе, кадљудиизгубедарчудотворства.

Водуиогањузимашзаслугесвоје, кадсељудиодрекнуслужбеТеби.

ДрветуиметалудајешСвојумоћ, којасе- презренаодљуди- вратилаТеби.

КрозземљуитравудодељујешмилостизбранимТвојим, кадљудиучинесебенечистимзаканалемилости.

КрозтканинуипапирзрачиТвојасила, кадтелесностљудскапреовлададухом.

КостисветитељагласеимеТвојеиприсуствоТвоје, кадјезикљудизамукнеодневеровања.

КадгенерализаборавепобеђиватиТиредовечинишпобедницима.

Напуниосиогњеммртвествари, даонесветлекадмракзатвориочизвездама.

Каднемасунца, папратиглогпреузимајудужностсветлења.

Кадслепипостанувођеслепима, Тиуступашвођствокоњимаипсима.

Кадсеболеснинаметнуболеснимзалекаре, Тичинишмртвекостииблатолекарима.

Кадтвојликудушиљудскојишчезне, ТидајешсилуимоћТвомеликунадрвету.

Смејусеони, којићенакрајукрајеваљутоплакати, иговоре: какомогумртвестваричинитичуда, којаминеможемочинити?

Нисулиствариживе, кадихТиоживиш? Инисулиљудимртви, кадихтинапустиш, ГосподеСтрашни?

АнгелиТвојизнају, аљудинезнају, дасусвемоћиТвоје, уТебииодТебе, идаихТипоказујешсветукрозчистеканале.Шта- акојекаменчистачовекнечист?НећелисилаГосподњапоказатисепрекрозкаменнегокрозчовека?

Смехомрадостисмејесесамоправедник.Смехнеправедникајепакост.

Смејесенеправедникмоштимасветитеља, иизедесеодсмехапакоснога. Окадбимуседалознатидамртвемоштисветитељакријувишеживотанегоњеговакрвимесо!

Заиста, пакостједалекоодГосподаСвемилостивога, каоштојеувекпакостдалекооддевичанства, словесностиисветости.

Гле, СловесниГосподувекјеготовдаљудимачинидоброкрозљуде. Нокадсељудионечисте, обесловесеиобесвете, Свемилоснихитаупомоћљудимакрозмртвествари.

ГосподеСвемилостивииМноготрпељиви, неостависветбезканалаТвојемоћиимилости.

XXXИX

Знашли, детемоје, заштосезатварајуоблационда, кадсупољажеднакише, аотварајуонда, кадпољакишунежеле?

Одзлочинаљудизбунисеприрода, инапустиредсвој.

Знашли, детемоје, заштоњивепонесутешкиплодупролеће, аулетодајујаловужетву?

Затоштоикћериљудскеомрзошенаплодутробесвоје, иубијајугауцвету.

Знашли, детемојезаштоизворипресушују, иплодовиземаљскизаштонемајувишеонесласти, којуимадоше?

Збоггрехаљудског, одкогауђенемоћусвуприроду.

Знашли, детемоје, заштопобедоноснинародтрпипоразеодсвојенеслогеираздора, иједехлебзагорчансузамаипакошћу?

Затоштопобедикрвникеокосебе, анепобедиихусеби.

Знашли, детемоје, заштомајкахраниинеможеданахранидецусвоју?

Затоштодојећиихнепеваимпесмуљубавинопесмумржњепремасуседу.

Знашли, детемојезаштољудипосташеружнииизгубишелепотусвојихпредака?

ЗатоштоодбацишеликБожји, штоизнутраиздушедељалепотулика, инавукошеобразинуземље.

Знашли, детемоје, заштосеболестиумножишеипомористрашни?

Затоштољудипочешесматрати, дајездрављеотмицаодприродеанедародБога.Аштосеотимасмуком,сдвојноммукомморасебранити.

Знашли, детемоје, заштосељудиборезаземљу, инестидесесвогаравенстваскртицама?

Затоштоимземљапрорастекрозсрце, теочивидесамооноштоусрцурасте. Изато, детемоје, штоихгрехсувишеонемоћазаборбузанебо.

Неплачи, детемоје, скороћеГосподдоћииуредитисве.

XЛ

Молитвомчистимвидверемоје, даТенеизгубиумагли, НајсјајнијаЗвездомоја.

НаштоћеБогутвојамолитва? питајуметамниаргатиземље.

Правокажете, синовиземље. Наштоћеполарнојзвездидурбинморепловца, кадонавидиморепловцаибездурбина? Нонепитајтеме, кадвећзнате, наштоћедурбинморепловцу.

Молитвајепотребнамени, данеизгубимспасоноснуЗвездуизвидаанеЗвездиданеизгубимене.

Штабибилоодмогунутрашњегвида, кадбипрестаовежбатигамолитвом?

Невежбајулисевојнициземаљски, дугоинапорно, давидедаљнепредмете?

Невежбајулисеткачисвиле, дугоинапорно, даразликујунајфинијавлакна?

Какојаданевежбамвидверемоје, даштојаснијевидијединоблагомоје?

Ухваћенумрежуилузија, јасамједвасагледаоједанотворван, пазардагаизгубимизвида?

Узмитесенаум, сапутницимоји, нијејевтинастварвиђењеБога. Виштожртвујетебогатство, дабивиделираскошполутараиполарнусветлостсевера, будитеспремни, даскупљеплатитевиђењеОнога, премакомејераскошполутарасиромаштина,иполарнасветлост- лојанасвећа.

КададатеицеосвојживотзавиђењеЊега, далистеједваједнупотуру. НоОнјеплеменитидобросрдачан, паинетражиодвасвишенотолико.

Ви, вежбатељитела, штонезаборављатениједнојутродавежбатесвојерукеиноге, иглавуиврат, далистевиуистинимисаонабићави, самураји? Далистевиуистинимисаонабића, акодржите, даћеверавашауБогапостатииостативидовитомбезвежбања? СвезвезданоНебо, штојошгледаискуствоотацаваших,сведокмије, даћеверавашаослепити, акоуопштеикадипрогледа. Инаместоизгубљеногдобраостаћесамоједнолицемерноназвање.

Држитесвојеочисамотриданаповезане, иосетићетепотом, даихвређасветлостсунца. ПрекинитесвојувезусБогомсамотрисата, иосетићете, давамјеболногледањеуЊеговусветлост.

Питатеме, коликотрајемолитвамоја? Далимеможетеразумети, кадвамкажем:дужајеодданамојих? Јермолитвомсвојомморамдавежбамивашуверу,иотварамјојвид, ипоказујемвиђењеиВиђеног. Ваистину, молитвомсвојомиспуњавамисвојеивашедане.

Непрестанокадиммолитвомверусвоју, дајенезаслепемирисиземље.

Непрестанопризивамсвенебеснекругове, дамеподржеумолитвисвојомвечитоммолитвеношћу, дабисеијаудостојиозретионуСлавуиКрасоту, којајеширомотворенањиховомзрењу.

Осапутницимоји,какојевеличанственовиђењевере! Кунемвамсе,кадбивизнали, молитвавашанебиималаниодмораникраја.

XЛИ

ПостомрадостимнадумојууТебе, ГрјадушчиГосподемој.

ПостубрзавамојуприпремузадолазакТвој, јединочекањемојихданаиноћи.

Постотањавателомоје, дабионоштоостанемогаолакшеосветлитидухом.

ЧекајућиТебенежелим, дасехранимкрвљунитиживотдаодузимам. Дабирадостмогачекањаиживотињеосетиле.

Нозаиста, нећемеуздржавањеодјеласпасти. Масехраниопескомизјезера, Тиминећешдоћи, акопостнеуђедубљеудушумоју.

Сазнадохкрозмолитвусвоју, дајетелеснипоствишесимволправогпоста, врлокористанзапочетникаунадиуТебе, ноиврлотегобанзаонога, косамоприњемуостане.

Затоунесохпостиудушусвоју, дајеочистимодмногихдрскихвереникаикаодевојкуспремимјезаТебе.

Иунесохпостумојум, даодагнамизњегамаштањаосветскимстваримаиразоримсвеваздушнекуле, сазиданеодтихмаштања.

Дабиуммојбиоиспражњенодсветаиспреман, дапримиМудростТвоју.

Иунесохпостусрцесвоје, дабињимеумориосвестрастиипристрасностисветске.

Дабинебеснимирнеисказановладаосрцеммојим, кадабурниДухТвојнаиђе.

Иналожихпостнајезиксвој, дасеодучиодбескориснихпричаидауздржаноговорисамоонеречи, којекрчепутдоласкуТвоме.

Иударихпостнабригесвоје, дабиихсвеодуваоиспредсебекаоветарштомаглуодува. ДанестојекаомутнамаглаизмеђуменеиТебе, иневраћајупогледемојекасвету.

Ипостунесеудушумојусмирењепреднестворенимистворенимсветовима, икротостпремаљудимаистварима. Иулиуменехраброст, закојунезнадохдокбејахнаоружансвимсветскиморужјем.

Штајебиламојанадабезпостадосамоједнатуђаприча,штојеишлаодустадоуста, докнијестиглаинамојауста?

Лажанпостпратилажнунаду, каоштоникакавпостпратибезнадежност.

Акаоштоточакидезаточком, такоистинитпостидезаистинитомнадом.

Помозими, дарадоснопостимирадосносенадам, НајрадоснијиПразничемој,штомисеприближујешсасунчанимосмејком.

XЛИИ

Љубавмојабди, ибдењемсенезамара. Онај, когаволимикогаишчекујем, долазимиокруженсвитомнебесном.Какодаспавам, икакобдењедамезамара?

Бдимнадпричамаљудиинадпричамаствари, небилидокучионекутајнупорукуЉубавимоје.Ничијамепричанезанимапричерадинипричаларади, ноТеберади.

Каочовек, којиизгубисвојглас, папођедаослушкујесвачијиглас, небилисвојпознао. Исвуданалазинекунотусличнусвомегласу, нонигдепуноћусвогагласа.

Каочовек, којиразбијестакленоогледало, папођедаогледасвојелиценалицимаљудским, илицимаживотињским, илицимасвихствари. Исвугденалазинекуцртусличнусвомелицу, нонигдецелинулицасвога.

Такоијабдимнадбезбројнимгласовимацелевасионе, небилипознаоглассвојеЉубави. Ибдимнадбезбројнимлицимаувасиони,одлицабелогшљунканајезерудолицасунчанихкола, небилипознаолицесвојеЉубави.Иникоменеобмањује,носвакоказујеоТебиономалоштознаиможе.

Кадљудимастављампитања, одТебеочекујемодговоре. Кадствариговоре, јаТебеприслушкујем. Кадприродугледам,јаТебетражим.

Кадмељудивидезамишљена, онидрже, дајаоњимамислим, докјамислимоТеби. Кадмевидетрудољубива, онимисле, дасезаљудетрудим, ајасетрудимзаТебе.

Кадприродачујесвојеименауснамамојим, онамисли, даоњојпевам, ајапевамоТеби. Кадголубахраним, јаТебинудим. Кадјагњемилујем, јаТебемилујем. Кадсенасунцеосмехнем, мојосмејакпродирекрозсвасунцадоксенесретнесТвојимосмејком. Кадспустимсвојпољубацнабеликрин,јагакрозседамсветоваспуштамнаподножјеногуТвојих.

Бдењељубавимојеидеупоредосамолитвомверемојеипостомнадемоје.Иниједнобездругогдвоганеустајеинележе.

Сваделатностумамогаслуживеримојој.

Сваделатностсрцамогаслужинадимојој.

Сваделатностдушемојеслужиљубавимојој.

Кадголубахраним, јаТебинудим, Љубавимоја.

XЛИИИ

Никаквомизлољудинемогуучинити, акоуменинемарањавогместа.

Видехдвепећине, одкојихједнаодавашеехо, адругабешенема. Ипрвупосећивахумногарадозналадецаинесташносенадвикивахуспећином. Аиздругесепосетиоцибрзовраћаху,јеримнеодговарашеехом.

Акоједушамојарањава, свакозлосветскоодјекиваћеуњој. Иљудићемисесмејати, инаваљиваћесвејачесасвојомвиком.

Азаистанећеминахудитизлорециљуди, акојејезикмојзаборавиоизговаратизлеречи.

Нитићемеожалоститипакостспоља, аконемапакостиусрцумом, даодјекујекаокозјибубањ.

Нитићумоћигневомодговоритинагнев, акојегнездогневауменииспражњено,тенемаштадасебуди.

Нитићеместрастиљудскезаголицати, акосустрастиуменипретворенеупепео.

Нитићемеожалоститиневерствопријатеља, акосамјаТебеизабраозасвогпријатеља.

Нитићеменеправдасветскамоћисрушити, акојенеправдаистеранаизмислимојих.

Нитићемезамамитипреварнидуховисветскесласти, частиивласти, акоједушамојакаопречиста, невеста, којасамоСветогДухаприма.

Никогаљудинемогуупакаоотиснути, акосесамнеотисне. НитиљудимогунекогадићинараменимасвојимдопрестолаБожјег, акосесамнедигне.

Акодушамојанемаотворенихпрозора, никаквосеблатоуњунеможеубацити.

Некаустанесваприродапротивмене, ништаминеможеучинитидојединоштопрепостатигробомтеламога.

Свакисветскиусевзасипасеђубретом, даштопреникнеибољерасте. Акоједушамоја, авај, напустиладевичанствосвојеипримиласемеовогасветаусебе,ондаћеморатипримитииђубре,штосветбацанасвојуњиву.

АлијаТебепризивамданиноћ: настанисеудушимојојизатворисвеулазезанепријатељемоје. Учинипећинудушемојепразноминемом, даникоодсветанепожелиућиуњу.

Душомоја, јединабригомоја, будинастражииразликујгласове, штоударајуотебе. ПакадпознашгласГосподарасвога, напустинемилоиодјекнисвомснагом.

Душомоја, пећиновечности, недопустивременомразбојницимадауђуутебеиналожесвојогањутеби. Будинема, кадтевичу. Будинепокретна, кадударајуотебе. ИстрпљивочекајДомаћинасвога. Заистадоћиће.

XЛИВ

Слазимдубокоусрцесвоје, давидим, котоуњемуобитавасемменеиТебе, ВечниБоже?

Исастрахомналазиммногобројнестранце, какосебореокоподелесрцамога.НађохихоноликоусрцумомеколиковремеодАдамасадржиљудскихинељудскихдуша.

Паразумех,заштојесрцемојеизнемоћало, тенеможедаприминиТебенименеуодајесвоје, негонасгуракрају, - сопственикенаивицуимањањихова.

Пренегоизађохизутробематересвоје, светсасвојимжељамауселисеумене.

Свакуласкусветаскупосамипрескупоплаћао, ваздаодвајајућиидајућидеосрцамога. Докнепредадохсветуцелосрцесвоје, идокмиласкенепосташеотужне.

Жалемисестарцинагодинеговорећи: одмногихгодинаостарисрценаше.

Заиста, старци, неостарисрцевашеодмногихгодинаноодмногихжеља.

Пасаветујемсрцесвојеусамоћи: оцеписеодјучошњегдана,јерионсевећоцепиоодтебе. Свионипредмети, закојетејежељавезивала, данаснепостоје:једнисусеизменили, другејеболестонаказила, трећисуумрли. Нитипостојепредметитвојихсутрашњихжеља. Својимбичемвремешибасвојестадо, иовосезнојиикрвавиодудараца. Апредметиданашњегаданаубацујуутебе, већпрепуњеносенкамамртваца,новежеље, којећесутраисамебитисенкемртваца.

Непонављајпрошлеосећаје, јерћетеовионоликопутавезатизастубвремена,коликоихпутабудешпонављало,срцемоје. Ибићешробвремену,иостарићешиумрећешпресмрти.

Кидајштобржечворовестрасти, којисезавезашеодудруженихичестопоновљенихжељаиосећаја. Лакшејеискидатипојединачнеконцежељаиконце

осећајанегојакечворовестрасти. Ноиовеморашискидатимасераскрвавило, акожелишноводетињство, иновумладост, лепшуивечнијуодпрошлетимладости.

Избацисветизсебе, срцемоје, пагапосматрајонда, какојенемоћан. Ипосматрајтадасебе, иосетићешнеслућенумоћ. Светнамсечинимоћансамодотле, докробујемосвету.

Ибићешпространокаовечност, ивечностћесеуселитиутебе.

ТројединиБоже, којиимашсрценеобузетотамомислободноодсвета, очистисрцемојеоднезависнихстранаца, штогатамомпрошараше. Некасрцемојебудесветло,итаманеканемоћнокружиокоњега, нонекаганеобузима.

Некасрцемојебудесрцесинаигосподараанесрцеслугеилопова.

ДајмисрцеИсусово, ококогајетамаузалудтапкала? дауђе, инијемоглаући.

Цариценебеснекрасоте, оградисрцемојематеринскомбригом.

Душесветиисвемоћни, оплодисрцемојенебесномљубављу. Дасвеоно,штосеуњемуродиипорасте, небудеодплотиикрвиноодТебе, ДушеСветииГосподемој.

XЛВ

Слазимдубокоусвојум, иналазимуњемуЈевреје, штоспречавајуулазакТеби,СветлоносниЦаремој, иштоиспунишесавсветпричамаосвомебекствуизфараонскогцарства,којенепобежеодњих.

Иразгледахсвештостановашеуумумомеиочајноузвикнух: светонисамнија,ниБогмој, нитицарствоБогамојега.

Свесутоодјециисликеземље, штомојаисувишевредначулаунешеспољаинагомилашеуумумоме.

Пагдесамја? ГдејеЦармојиГосподмој? ГдејецарствоЦарамојега? Заруземљуобећанупревукостесвоцарствоегипатско? ИуградЦарамојегазарунестесвоблатонилско?

Злехудајехранаумамога, доклесегодхранисамоонимштомичулапостављају.Спољашњиотисциипредставе, сенкесенки, повећанедострашнихразмера, каоштосенкеувекстрашилновеликепорастутамогдејесветлостимало-зарјетоуммој? Свемишљењеумамога, нађох, ниједругодозидањанемоћнихграђевинаоднемоћнихсенки.

Ијошједномразмотрихнеизмернопољеумамога, гдесесахитриноммногихпауковазидахуирушахучитавиградовиодсенки, немоћнијиодпаучине, - иожалостихсе, исаветовахсесасамимсобом:

Начемумогусенкедаиграјуаконенасветлости? Нијелитасветлостуммој? Небилисесенкесмањивалепоступноуколикобисесветлостумаповећавала? НодалиимојумнијесамоједнанемоћнасенкаумаБожјега?

Тешкомени, акомојум, кадсераставиодтела, крозкојемусеидајеовонаслеђе,останесамувечностисаовимстрашилнимткањем!

Иусамоћипонављахумумоме: садакаданевидимништа, нечујемништа, немиришемништа, некушамништа, недодирујемништа- штасадаиспуњаватебе,аконесамосеновитесликеисећањанаоноштосичуо, видео, мирисао,окушао,додирнуо, штојесвеотишлоупрошлост, изменилосе, онаказило, распало, умрло?Заштоједномнесахранишмртвеинеоставишихмртвима, инебежиш, негостојишкаогробље, покомесенимртвихиграју, којечекановемртваце?

КакосевишњиЈерусалим, градЦарамојега, претвориоуцарствомртвихиусметлиштесветско!

Царемој, чујемтајанственишапатТвој, иразумем; видимсветлостТвоју, ипојимам.

Икадразумемипојмим, радостминатерасузенаочи, икличем: спасењејемојеуГосподумојему!

Онјесветлостмогаума,комесамјабиодремљивстражар, тесусестранциувуклиипотамнелисветлостцарску.

ПомоћићемениГосподмој, -кадпризнамдадругогпомоћниканемаусвимасветовима, - даистерамтамуитамнестранцеизумамога.

Некатаме, некакружиокоумамога,нонеканеулазиуградЦараСветлости.

XЛВИ

Слазимдубокоудушусвоју, давидим, косеуњојрађаикоизњеисходи?

Какојестраховитадубинадушечовекове,НевестоНебесна, кадсечовекосмелидапониреуњу!Крозсветикрозадпониресмеочовектјадобелихкаомлекоангелскиххорова, штостојеокоТебекаоспољашњаодеждаТвоја.

Запрепастихсе, кадпрегледахсавмногочисленипороддушемоје, којисеуплашиодменеипрнуустранукаопреплашенигавранисастрвине.

Адушамојалежашеразвраћенакаодевојчурасапијацававилонских, којазаборависвогавереника.

Иугневунемоћногаипообичајукривогапочесеправдатидушамоја,ипреоптужбепочесеправдатиговорећи: нерађамлитисинове? нешаљемлитидухове?

Ајасепокрихстидомирекох: заиста, утомеијестеимојаитвојапропаст, штомирађашсиновекадјатребамСина, иштомишаљешдухове, кадјатребамДуха.

Родиласиминесиновенослугеиразбојнике. Послаласиминедуховенопрљавестановникеада.

Каодевојкадатасиминачување, сродникутвоме,даодСветогДухазачињешиСинамирађаш. Атинесрећнице, заченеодБоганоодсвета, иродаминеБоганосвет.

ЗаштонесачекаДухаБожјегаудевичанству, негопримидуховетаме, којисенамножишеутеби,изаробишесрцемоје?

Подигнутаси, дабудешхрамБогу, атисепревратиупутнукрчму, гдеразбојницисвраћајуилеже.

ЗаштонеродиСинаМудрости, којибиитебидаваосветлостиглас, негомиродисиновезла, којиседочепашеумамога, иплатишеитебитамомибесловесношћу?

Гле, какавплодрађаш, онаквимсеплодомихраниш. Исвештоизтебеизлази, ктебисевраћаумножено.

Окадбизнала, душомоја, кадбисамозналакрасотуневеснеДевојке, чијиобразтиситребаладабудешумени!КакоједиванимоћанДух, којињуосењује! КакојепрекрасанивеличанственСин, којисеуЊојрађа!Уверавамте, тибикрвљупроплакала, ругобомоја, штопечатсвојеругобеударашчакинателомоје.

Иодреклабисепрљавихдухова, душомоја, иусвињебиихнајурила. Иизјурилабиизкућепородсвој, штосвињскомхраномхраниитебеисебе.

Иокадилабинајмириснијомизмирномдомсвој, иосветлилагаолтарскимсвећама.Иокитилабигацвећемизвездама. Иангели, штостојекаомлечнобелаодеждаНебеснеГосподарицетвоје, долазилибитислободноупосетуидоносилиблаговест,одкојебитреперилаутробатвоја. Треперилабиутробатвојакаојутарњаросанапланиниподнежнимударимасунчанихзрака.

Изарадовалабисети, душомоја, међубледућимдушамаземаљским. Иродилабисина, којибисветлошћусвојомизагнаонестварнесенкеизумамогаиогњем

својимсагореожељесветаусрцумоме. Иослободиобицеоживотмојодвластизлихдухова,обвиогацелогауплаштсилеиславеДухаБожјега.

Видимсуземестогневауочиматвојимирадујемсе, душопокајна.

Опажамћутањетвоје, укомесерађабунтпротивсебесаме.

Покајсеиобновисе, душомоја, покајседокјошимашрока. Обуцисеудевичанствобрзо; брже, доктвојапрљававременостнијепосталапрљавомвечношћу.

XЛВИИ

Приђимиближе, ијошближе, величанствениДушеИстине. Приђи, иуђиуменедубљенегоштосветлостиваздухулазе. Гле, безсветлостимогуцелуноћпровести, абезТебенемогуниупостељулећи.Ибезваздухамогудесеткоракакорачати, абезТебенемогуниједан.

УселисеудушумојудубљенегоштоТимисаомојаможеследити.Свавасионанеможедушумојуохрабритидаистрајеудевичанству, акојеТинеохрабриш.

Светнепрестанопросидушумоју, дасесњомвенча. Светнудидушимојојсваблагасвоја, самоданапустичекањеТебе. Свесвојегробовекречисветбело,самодабизамамиодушумоју. Савсвојпепеоизносисветнасунцеипреливагаласкомивеличањем, самодабизавеодушумоју.

Покажи, ДушеСвети, савсвојсјај, дабидушамојапознала, чијајеонаневеста.

Приђимиближе, ијошближе, СилоТројицеСвета. Уђидубљеусвестмојунегоштомислиипредставесветскемогуући. Каоштомудрамајка, кадзатрудни,спремиикитиколевкусинусвоме,такоиТи, КрасотоиЧистото, спремајиукрашујуммојзаоноштоћесеуњемуизТеберодити.

Многезлемисликаозмија, кријусеококолевкесинаТвога. ИмногеопакежељедижусеизсрцамогитражеколевкуцаревићаТвог, дагасвојимстреламазатрују.

Одбраниколевкуумамога, инаучидушумоју, какосерађаикакосемладенацнегује.

Завиудубокупомрчинупутовањесвихзломисленихпосетилацарођеногамога. ИдигнинајсјајнијузвездунадпутмудрацасаИстока, мудрацапрвих, штосатрајнимдаровима-вере, надеиљубави-ходеупосетунајмилијеммоме.

Приђимиближе, ијошближе, величанствениСинеБожји. Спустиседубљеусрцемојенегоштоиједаносећај, илижеља, илистрастовогасветаможесићиуњ.Сачувајсрцемојеодбезбројнихтрговаца, одмногихкупацаипродаваца, штосе

увекулегионимаројеокомладаинеискуснасрца. Инаучисрцемоједанелудујезашаренимобманамаљудииствари.

Наднусрцамоганастанисе,каодомаћинудомусвоме,Синемојљубљени,ибудимунеумитнисудијаимудрисаветник.

Кадачистотадушеимудростиумазаузмесрцемоје, заистазлидуховићеузалудобиграватидазакорачеуњ.

Исрцећесемојеиспунитинеисказаниммиромнебесним, иславићеБогаухорусахерувимимаисерафимима. Ивратићебогатозајамдушииуму,јерћеихкаоравноњимаравноммеромнаградити.

ИнапунићесесрцемојеслаткомљубављупремаГосподусвоме, исажаљењемидобромвољомпремамучећимседушамаусветуиуаду.

Приђимиближе, ијошближе, величанствениГосподарумој.

XЛВИИИ

Свипророциодпостанкавапијудушимојој,дасестворидевојкомиспремизапријемСинаБожанскогупречистуутробусвоју.

Дапостанелествица,низкојућеБогсићиусвет, ичовекузићикБогу.

Даисушиусебицрвеноморекрвнихстрасти, тедачовек- робможепрећиуземљуобећану, земљуслободе.

Китајскимудрацопомињедушумоју, дабудемирнаинепокретнаидачека, даТаодејствујеуњој. СлаванекајеЛао- Цеу, учитељуипророкународасвог!

Индијскимудрацучидушумоју, дасенеплашистрадања, нодасекрозтешкоиистрајновежбање, крозчишћењеимолитву, дижеВишњему, којићејојизићинасусретипоказатијојлицеСвојеисилуСвоју. СлаванекајеКришни, учитељуипророкународасвог!

ЦарскисинИндијеучидушумоју, дасеиспразнипотпуноодсвегасеменаиусевасвета, иотпаднеодсвихзмијскихпрелестинемоћнеисеновитематерије, падакаопразна, мирна, чистаиблаженаНирваначека. СлаванекајеБуди, царскомсинуинеумитномучитељународасвог!

Громовитиперсијскимудрацговоридушимојој, даусвимасветовиманемаништаосимсветлостиитаме, идаседушамораоцепитиодтамекаоданодноћи.Јерсиновисветлостизачињусеодсветлости, асиновитамезачињусеодтаме.СлаванекајеЗороастру, великомпророкународасвог!

Израиљскипророквапиједушимојој: гле, девојкаћезачетииродити, сина, комећеимебити- Богочовек. СлаванекајеИсаији, видовитомпророкудушемоје!

Господенебесни, отворислухдушимојој,дасенеоглушиосаветепосланикаТвојих.

Неубијајпророкесвоје,душомоја, јеругробовимањиховимнележеониноубицењихове.

Умијсеиоперисе; осветлисеиусветлостиобуци. Смирисенасредусталасаногморасветског, ичувајусебисаветепророкасвојих. ПредајсебесвуВишњему, ирецисвету: немамништазатебе.

Инајправеднијиодсиноваљудских, верникатвојих,самосунемоћнесенке, које,каоправедниЈосиф, усенцитвојојходе.Јерсмртнострађасмртностанеживот.Заистатикажем: варајусемужевиземаљскикадговоредаонидајуживот. Онинедајунокваре;исурвавајуитопеживотуцрвеноморе, иунапредгаувијајуутамуичинеобманомђаволском. Немаживота, душо, докодСветогДуханедође.Нитиимастварностиуовомсвету, докснебанесиђе.

Неубијајпророкесвоје,душомоја, јерубиствојесамообманасенки. Неубијај, јерникогаубитинеможешдосебе.

Будидевојка, душомоја, јердевичанскадушајејединаполустварностусветусенки.Полустварност- доксеБогуњојнероди. Тададушапостајепунастварност.

Будимудра, девојкомоја, исрдачнопримидрагоценедаровемудрацасаИстока,намењенесинутвоме.НеобзирисенаЗапад, гдесунцезалазиинелакомисенадаровепризрачнеилажне.

XЛИX

Склони,Боже, одзлихочијудушумоју, кадарађамудростТвоју. Осамијеизмеђуљуди, упећинучобанску.Некајеникоодсмртнихнепратиосимсенкаједногправедника. Упећинувитлејемску, упећинуодкамена, штоникаднепохулиименаТвога,тунекасесклонибременитадушамоја.

Некајојдруштвоправеневинајагњадителад, штосуодрођењанамењенизајелонечистијимодсебе.

Неканадпећиномтихогореогњевинебесни, исастрахомнекагледајунаскромниугаовасионе, нацрнуземљу, инанајскупоценијидеотогаугла, напећинубогородну.

Некасеодмакнуцаревиземаљскиимудрујућипрепирачиварошкинекасенеприближују. Скромнипастиријагњадиителадистајаћеокопећинемоје,игледаће

Небокакосеотвара,ипеваћесангелиманебесним, кададушамојародиспаситељамога. Некасеудаљесвиостали, којиживеодтренутнихспасиоцаиспасења.

Води, Господе, светлошћуСвојомисточнемудраце, ипророке, исветитеље, капећинидушемоје.Дајојдонесутринајдрагоценијадараисточногчовечанства.

ПрвидарјевидовитознањеоТеби, штопревазилазисваосталазнања. НеканосилацтогадаракадидрагоценитоварсвојмолитвамасвихпророкаИстока,исвихолтараисточнихпророка.

ДругидарјевидовитоишчекивањерођењаТвогаучистотидевичанској: неканосилацтогадарадржипостцелимпутем, дамусеоконезамутиодземљинемасноће, тенеизгубиизвидазвездуводиљу.

ТрећидарјевидовитаљубавпремаТеби.

Неканосилацтогадарабдинадсвојимдаромупутовањусвоме. Дасенеспотакнесрцењеговоонекуземаљскупрелест, тенезадоцнинапоклоњењеноворођеноме.

Заистаједногаодњихпратићесавуммој, исвасвесностумамога. Другогаодњихпратићесвесрцемоје, исвежељесрцамога.Трећегаодњихишчекиваћедушамоја, испуњенаблагодаћуиљубављу.

Носвештенипутницићеопрезнопутовати, изастајкиваћенапутовањусвоме, ипитаћезапут,идовешћеуопасностдушумојуипрвенцадушемоје.Наивникаоголубови, питаћезапут!

АлиТисибезграничномилосрданибезграничномудар. КрозпедесетстолећаТислажешскупоценедаровенаИстоку. Инећешдати, даносиоцитихдаровападнуурукеразбојника.

ОдпревечностиТиспремашрођењеСинаудевојачкојдуши. Тенећешдопустити,дагаубијеИрод, неко, когајеземљародилаиземљакрунисалаупоегипћеномградуЈерусалиму.

Склони,Боже, душумојуодмногихзлихочију.

Л

Натромимточковимателапутуједушамојапоовомсветуобмана, којисетруди,дасвојомтромошћуимасивношћудокажебитностсвоју.

ГосподеСветлоносни, какосестрашљивоприпиладушамојаузтрошнеточкове! Услепилусвомемисли, даакостихточковаспадне, јошћемоћинижепасти. Каоданестојенаистомпепелуионајнадрветуионајподдрветом!

Усвоместрахуинезнањусваседушамојапредалателу, самодабијетелоштоспоријеиштодуженосилонапутукакобномкрају.

Својегосподарство, својустварност- јединустварностуовомесвету- уступилаједушателуизстрахаинезнања. Уступилајеогледалослепоме, ислепигаразбијаукомаде.

Сетисесвогапочетка, душо,кадсибилакаосунчевзрак, ителотвојекаомесечина. Тадсибилаоштраипрозрачнакаосветлостсунчана, аточковитвојихитрикаомесечина.

Тадсизнала, дајебитностутеби, идасуточковитвојисамосенкатвојаипозајмицатвоја. Инисузнализастрах, јерсивидималаивиделасисебенакрилимамоћиибесмртности.

Трометочкове, накојимасесадавозиш, самасихтелапосвојојвољи, посвоместраху, посвоменезнању, исамасиихстворила. Нитебекаквасисад, нителотвојекаквојесаднијежелеоБогстворити. Дабисеспаслаређегмрака, укојитејебацилажељатвоја, тисисеспушталаусвегушћиигушћимрак, доксенисисасвимпомрачила, иодебљала, ипремасебиихаљинускројила. Идокнисинајзадпредаласвесвоједостојанстводебелојхаљинисвојој, дабисесамоспасластраха.

Даласисвојубитностономе, конеможедајеноси, итакосијеизгубиланаобестране, ипосталасинебитнаистрашилнасенкакаоителотвоје.Јербитностјесветиња, течимсеизнесенапазар, дасепродајеикупује, онаостављаикупцаипродавцаиудаљавасеподједнакоодобојих.

Затотије, душо, ивеликимудрациндијскиодрицаобитност- тебинемањенеготелеснојодећитвојој.НоакоБогсиђеутебе, иродисеутеби, тићешобрадоватиожалошћеногмудрацаиндијског,штоналотосуседиимисли, јерћешповратитиизгубљенубитност. Заиста, свајебитностуБогу, иванБоганемабитностиниколикозрногорушично.

Гле, видимутебиједанкутић,каоједнусвећомосветљенупећинууголемојпланини, притиснутојмраком. Штодужегледамутускривенусветлостутеби, свевишемионаличинадевојачкукрасоту, натвојупрвобитнукрасоту, душомоја. Одгледањамогарастемаленасветлост, исвесејаснијераспознајеуњојчуднодевојачколице. Каоједансунчанизракобученумесечину.

Тујеспасењетвоје, душоустрашена. Тујеживоттвој, - свеосталојегроб. Кадбисамомогларазбуктатитумаленусветлост,икаобуктињувеликуунетијеууммојиусрцемоје.

Воспрени, душомоја, иприкујпогледтвојнамаленупећину,гдемаленадевојкаобитава. Гле, изтепећинедоћићетиизбављење. Уњојтиисадалежисвапреосталамоћ, иненаруженакрасота, инепродатабесмртност.

Ванпећине, вандушемоје,гдедевојкарађаБога, свејесенипепео, заједносатромимточковиматела.

ЛИ

ДушеСвети, гле, какојеподладушамоја!

КакострашљивокријеплодТвојусеби,страхарадијудејскога, страхарадибезбројнедецемрака, штоихонанамножиусебиизбракасвогасасветом.

Народилајебезбројневуковеилисице, иставилаихуцарскеодајесвоје, докСинТвојнемагдеглавудаприклони. ИсвитражедаубијуоноштосеодДухароди.Ах,Иродовисаучесници! Јерсебојемоћииправесветлости!Истрепезакрунесвојенајвишеони, којисуихотелиисамисебикрвавенаглавуставили.

Бежи, душомоја, сасвојимновимплодом, сасвојимјединороднимплодом, бежиуЕгипат, уземљујошмрачнијуодИзраиља. Гле, безбројниробови, којесипроизвелаусебиодсеменасветскога, дижухајкунасинатвогјединог,итражедагаубију.

Ноочизликовацатамнијесуодкрунењихове, теуслепилусвоменераспознајумладенцаБожјега. Затоћепоклатимногемладенце,дабиитвогмладенцазаклали.

Видехпастираозеблакрајмаленеватре. Очисвојенескидашеонсаватре, каодахоћашепомоћијојогњемочијусвојихдагори.Изаклањашеватрурукамаодстуденихветрова, идувашеједахомсвојим, дасејачеразгори, дапорастеиодолеветровима, ињегадазагреје.

Такоизсрцамогабесневетровизлихжељапретећибожанскојсвећиутеби, дајеугасе. Итакоизумамогабеснезлепомисли, данапљујунајединусветлостутеби,штоимприпремапропаст.

Свештосити, душонамножилаумомеумуиусрцумоме, сматратебенезамајкунозамаћеху, иникоганемауодвратномпородутвоме, датиставипрстнагорећијезикидатерасхлади. Садсипрвипутпосталамајка, јерсиродиласина, којирастеупослушностипрематебииДухуСветом, иунежнојродитељскојљубави.

Ненамећиму, робињо, ропскебригеовогасветанаглаву. ОнморарастиусилидуховнојибитиуономештојеОцањеговог. Гле, ондолазикаопламен, штоћесажећинепријатељетвоје, иосветитиизагрејатитебе.

Каопосланикондолазиизједногацарства, гдеситицаровалаудевојачкојчистотиикрасоти. Зарнепознајешсинасвога, душобезумна?

Каовесникондолазиизцарствасветлости, гдесисеитиблисталаблистањеммногихсунаца, датепозовепоновоутоцарство.Зарнераспознајешгласасинасвојега, оглувеладушо?

Каовитезслободеондолазиизједногцарстваслободе, гдесиитинегдаживела,непознавајућистраханигладиробова, - долази, датеослободиоддебелихверига,укојетејеспуталадебелостсветска. Зарјошоклеваш, дапоздравишклицањемослободиоцасвога, онемеладушо?

ДушеСвемогући, ојачајспасоносногмладенцауколевцидушемоје. Исачувајгаодсвихотровнихстрела, којелетенањодозгоизИзраиљаиодоздоизЕгипта.

ЛИИ

Ликуј, душомоја, узрастемладенацтвој, иопасасеснагом, јачомодземље.Рушилацсвихтвојихкулаоддимаузрастеусвету,исветганеприметиинепозна.

Пустињамубешедруштво, амисаоимолитвавезасанебом, домовиномњеговом.

Евогагдеслободнокрећесадаупосетумрачномпородутвоме. Уочимамусијавечност; иналицумусечитавечност; иурукамамуборавивечност. Јачиодсвета,ево,излазиуборбусасветом, -сасвимасеновитимсветовиматвојим, душозаробљена.Ликуј, душомоја, глемладенцатвогагдеузрасте, нечујноодсвета,иопасасеснагом, јачомодсвета.

Миранкаосвакијунак, свестансвојенепобедивемоћииунапредпобеђененемоћипротивника, корачаљубљенимојизмеђузверова, изверовимусесклањајуспута,страхомиспуњени.

Ваистину, природагаупознапрељуди, ипредадемусекаоправислугаправомгосподарусвоме.

Аодљудипознадегасамоједан, изавика, ивикњеговостагласвапијућиупустињи, когаљудиубрзоугушишенасиљемикрвљу. Јернасиљејеоруђенемоћнога, икрвјепутнемоћи, одКаинадоИрода.

Отацсвихнасилникаодпочеткасветасретегаипонудимусваблагаовогасвета,самодапоштедиинезгазињеговусевусвету.

Видевластодржацовогасветамогамиљеника, каоштоноћнасенкаизјутрагледадолазаксунцаигледајућиумире.

КаопосланикживеивечитеТројицестајашемојмиљеникпредвластодршцемсветаобмана. Ицартамепокуша, даунеседисхармонијуидапомутиоличенотројствоујединству. Папообичајусвоме, поопробаномнаљудскомеродузанату

своме, онпрвополаскастомакувитезамога.Дабипрвоуловиостомакидаомустарешинствонадсрцемиумом, иовеучиниосенкомислугамастомака.

Нодоњичовекостауненарушенојхармонијисасредњимигорњимчовеком.Стомаквитезамогаоставеранјединичномтројству, укомесутројеједнакииједно.

Тадавластодржацтамеизлаудариласкаманасрцемиљеникамога. Носрцеовога,светлијеодсветлости, непримитамуусебе, но, каоистомак, оставернотроичнојхармонији.

Најзадвластодржацтамесасвиматамнимсилама, навалинаумспаситељамога, дабиганавеодасушаБогабезумнимивратоломнимчудима.

Ноумјединородногамогабејашекаосунчанабуктиња, штосвакунечистоћусагорипаодбациизсебе. Тетакониумнеизиђеизслаткехармонијесветогтројединства.

Такомојпобедникоднесепрвупобедунадцаремдимаипепела, који. изиђедапреговарасвојводоммојим, нудећимусве- осимвластинадсветом.

ЛИИИ

Некасеспустинебоипридигнеземља, кадотвараустасвојаУмпревечни,рођенупећинидушемојеодДухаСветогаиПречистеДевојке.

Речињеговекапљунагробља, ипепеосепочињезеленитиицветати.

Одбачениодсвета, икојиодбацишесвет, трчемуусусрет, амиљеницисветасаужасомбежеодњега.

- ЈаиОтацједносмо. Пречовекајајесам. ТакоговориМудрост, рођенаудевојаштвутвоме, душомоја. Слушајиразумивечностсвоју, изгубљенуупепелувремена.

Свакадуша, којатворивољуОцанебеснога, можесеназватимајкомМудростиБожје. -

ОвакоговориМудростБожја, рођенаодДухаСветогутеби, душомоја:

Јасамживотиваскрсењемртвих.Копрекиневезусамном, прекидавезусаживотомипостајекаооблакдима, укоменеманисветлостинивлаге.

Виштомислите, дастеживи, аустваристемртавоблакдима,штосекрећеслучајнимветром, приђитекмени, ијаћуваснапунитисветлошћуиводом,светлошћуистинитомиводомживом,ибићетеживиуистини.

Виштодраговољноприлазитекмениипуните, семојимживотом,губитесебе,каквевассветсазда, ипостајетеједносамномкаоштосамјаједносОцемнебесним.

Заистанећетесеплашитивремена, јервремејебичсвета,иприпадасветуанемени.

Нитићевасзбунитиколебањаувременуипростору, јерсваколебањасууображенозвиждањебичапоигралишту, иприпадајусветуанемени.

Дајемваммојмир, когавременеможенагристи, нипросторстеснити, нитисваколебањасветапоколебати.

Испуњенисветом, испражњенисуодживота, иробовисусвета. Испуњениживотомиспражњенисуодсвета, исиновисуживота.

Јасампунживота, исмртинемаделаумениниколиковрходигле. Затоменесветнепознаје, јерсветанемаумени. Светпознајесамосвоје, каоштоживотпознајесвоје.

Изаиста, јасамнајнепознатијигостусвету. Дошаосамдапонудим, анедаузмем.Одсвојепуноћенудим; одништасенемаштаузети. Мојапуноћа- пуноћајеБога,којимепослаусвет, дадамсебесвету,иоживимгробља, падасеопетвратимуцарствоживота. Јаиживотједносмо. ИпреАдамајајесам, ипослеАдамајајесам.-

Душомоја, васкрсавај! Докјеваскрситељтвојутеби, васкрсавај! Кадонодеизтебе, тинећешмоћиништачинитидорађатимртвеисахрањиватимртве.

Претворисеуслухиупослушност, неживотнипородедушемоје, иваскрсавајизгроба.

ЛИВ

Синеживота, испуниземљутелаидушемојеживотомсвојим, дасеимамсчимпојавитимеђуживимангелима.

БезТвогаживотајанећумоћидисативаздухштоангелидишу, нитијестихлебштоангелиједу. Ибићуопетизгнанзавратацарстванебесног,испредкојихисадакаораслабљенлежим.

Намамимесветнасвојхлеб, изасудушумојукамењем. Намамименарибуизасусрцемојекамењем.

Намамименасветлост,иобучеуммојмраком.

Немрзимсиромаха, алимиомрзесветштосекаосиромахправибогатим. Нитимрзимсебичнога, алимиомрзесветштосекаосебичанправидарежљивим. Нитимрзимбезумнога,алимиомрзесветштосекаобезуманправиумником. Нитимрзимболеснога, алимиомрзесветштокаојехтичавнамернотрујеводуздравима.Варалицуипретварачамрзим, Господе, штоживотмојзатрпаземљомговорећимисвевремеонебу.

Бешебогаттрговац, паумре, идућанмубиразграбљенодсуседаистајашепразанјошувексаименомпокојниканадвратимаиисписимадрагоценеробеудућану.

Такавсамијакаоовајдућан, рекохсебиустиду. Јошносимимеживота, аживотјемојсавразграбљенодсуседамојих.

СинеБожји,СинеЖивота, испуниземљумојуживотом.

Првоизбацикамењеиздушемоје, инахранијеправимхлебом. ИочистисрцемојеодзмијаииспунигаСобом. Иразагнајтамуизумамога, инапунигасветлошћунеба.

Јерзаистанећуоживети, акосамодушамојаоживиасрцемојеостанеиспуњеносмртнимжељама. Нитићуваскрснути, Господе, уцарствутвоме, акосесамосрцемојеочистиауммојостанеидаљеиспуњенмраком.

Заиста, доксесватриизворауменинеизбистре, нећебитиживотаживотумоме.Избистрилисеједан, другаћегадвамутити.

Избистрелиседва, трећићебитидовољан, дазамутиобапрва. Свакијеодтатриизвораумениилитровачилиспаситељдругих.

СинеЖивота, испуниземљумојуживотом. Тисимудростмоја,јерјеуТебинесамоумбожански, ноидевичанствобожанско, исветостбожанска. Јерданисирођенизбожанскогдевичанстваибожанскесветости, небибиомудростноограниченосветскознањеивештина.

СинеБожји,Тисијединихранљивихлебживотамога. МолимТисе,неодвратилицеТвојеодменегрешнога. Тисијединаживавода, штоможенапојитижеднупустињуживотамога.

МолимТисе, неодвратилицеТвојеодменегрешнога. Тисијединиздравваздух,штоможеисцелитираслабљеностживотамога.

МолимТисе, неодвратилицеТвојеодменегрешнога. Нопомилујмеиспаси!

ЛВ

Косити? питајудецасветаСина, девичанскадушомоја.

Јергавидегдеходимеђуњимакаоцармеђуробовима. Ислушајуњеговемоћнеречи, инеразумеју. ИгледајуЊеговамоћнадела, ипунесестрахом. ИосећајусилугдеизлазиизЊега, избуњујусе.

АСинтвој, најлепшимеђусиновимаљудским, сачистимочимавола, имирноћомјагњета, иснагомлава, изамахоморла,илицемангела, одговара:

ЈасамИстина. Дошаосамодистине, доносимвамдародИстине, ивраћамсенаИстини.

Кадбиувамабилоистине, вибимепознали, инебипитали: косити?

Заиста, винеуметерећиникостеви; какоћетеондаразумети,кадвамкажем- косамја?

Гле, вистесамипосебиништа, каосанодвојенодсањача. Инистениудвасекундаувременунитинадвакоракаупространству. Каокадседим, носинадјезером, памусенкаиграповоди,такојеиживотвашпразноинебитноиграњесенки.

Јошсамонистезаборавилидаизговоритереч"истина", итојесвештовампреостаодИстине. Светлуцањествариназиватеистином. Каокадбивечититамничар, којијесамочуозасунце, назваобубу-светлића- сунцем.

Копознајеистину, истинасеусељавауњега, ионпостајеједносаистином, инијеполованноцеочовек. Истинауцељује, ичиницелим, докобманаситниукомадеимељечовекаупепео.

Каоштојеразвејаномпепелуоддрветанемогућевишепознатизеленодрво, такојеваманемогућепознатимене.

ЗаистајасамИстина, истајуче, данасисутра. ДухИстине, којијесамном, Онговорикрозаме, Онживиумени. Безњегајабихбиоништакаоиви. НозбогњегауменијасамОнајкојијесте.

Сависинесамсишао, каоплахакиша, данапунимисушеноречнокорито, којевиувекјошназиватереком.

Другисудоносилизаконе,ајадоносимИстину.Другисучистиликоритоодосушеногблатаиспремалигазаводу, нонисумоглидативоду. Јадајемводу, ипунимкорито, иоправдавамимереке.

Нисамдошаоувашусухоту, давасучимкакосеископававодаизземље, негосамдошао-водажива- дамепијужедни.

Нитисамдошао, давасучимкакосеправихлеб, негодабудемхлебсвимагладним.

Нитисамсишаоувашмрак, давасучимкакосестварасветлост, негодавамсветлим. Гле, нисунце- мањасветлостодмене- неучикакосесветли, носветли.

Нитисамсеспустиоубезумнотреперењесенки, давасучимштајестварност,нодабудемстварност, упределимапразнинеиничега.

Заиста, нисамдошао, давамбудемучитељмудростиносамамудрост.

Комененеприма, неједе,непије, недише, итименепостајеједносамном, тајостајеванмене,штозначи, даостајеванживотаиистине.

ЛВИ

Заистиномтрчидушомоја, СинеИстине, итрчањуњеномнемакраја, нитиименањеномумору.

Боље, умирисе, душомоја, имиромсвојимпривуциистину. Какобитиназвалаонога, кобиупоноћирекао: немогубезсветлости, морамтрчатинасунце, дадонесемнеколикозракова?

Наштопочињатитркодхиљадегодина, кадјесветлостбржаодтебеиможетипастиукрилозанеколикотренутака.

Отворисе, душосветлости, исветлостћедоћиутебе.

Зидови, штостојеизмеђутебеиистине, иизгледајутикаочудовишнепланине,којепокушавашзаморнимтрчањемдапређеш, јесутвојатворевина, ислабијисуодбелепененајезеру. Самокадбитимоглаотворитиочидовољнодаихневидиш.Заиста, бићетихзидовазависиодтвогавиђења. Акоихтинебихтелавидети, онинебипостојали.

Гледахпиленацрнојтаблигдетрчиукругу, обележеномбеломкредом. Гледахгадугокакотрчиинеусуђујесепрескочитибелулинију, којамуваљдаизгледашеиликаоживаствариликаовисокзид.

Такваје, рекохужалости, идушамоја, кадмисли, дајеодњенеслободеделиилинекимоћнидивовиилистрашновисокизидови.Уствариизмеђуњенетамницеислободепостојисамоједнауображеналинија, тањаоддлаке.

Свизидовитвојетамнице, душомоја, састојесеизтвогастрахаодсвета, изтвојежељезасветомиизтвојихмислиосвету. Свеовезидоветисисамасазидалапоупутствутвојихчулаодматеријала, штосутионадала, ваистинуслабијегодпене.

Упочеткутинисиималачула,иистинасениједелилаодтебе. Кадситиослепила,послаласичула, датрчезаистином. Ихртовитрчеихватајунајближиинајлакшилов, идоносевуковеслепомгосподару, иовајихједекаојелене.

Нетрчи, душомоја, јерсвојствојечула, датрче. Слугетрчеиробови, агосподармирује.

Гле, уједномуглудубокогмираидевичанскечистотеутебиотворилосепредвечноокотвоје. Тооконевидизидоветвојетамнице, затоинетрчиузпланине, којенепостоје. ТојеСинИстине,једанодТројицештодржесвенебесноцарство, одкогасисетиоградила, пожелевшидабудешЧетврта. Заистатикажем,четвртинепостојинигдеунакрстпостојећег. Његовојеиме- Непостојећи.

Твојимиграњемизаигравањемпотамитисиме, душо, учинилачетвртим. СавтвојнародизсветачетвртихбацићесекаменомнаСинаИстине. Бежи, душобедна, одсветачетвртих. Одрешисеодсвега, бацисве, омрзнисве, и- поклонисеИстиниТројичној,којатисекрозСинаИстинедаје.

ГосподеИстинеиЖивота, помозидушимојој, дасебаципредаТеизајеца: Тисимојебиће, мојживотимојаистина, премилиСинеСветеТројице. Тисимојесве, ијатисепредајемнагаисиромашна. Немамштадаодбацимнитидапрезрем, нитидаомрзнем,јерсемТебеништаинепостоји.Смилујсе, ипримимеусвојенаручје.

ЛВИИИ

Нисилитионајштоћедоћи? питајусиновиземљеРођеногаодДевојкетвоје, душомоја.

АРођениодДевојкеблистајутарњомсветлошћумеђусиновимаземље, којисумрачникаоугашенидани.

ПламенисерафимисијајууЊеговимочима; премудрихерувимиседенањеговимуснама; господственипрестолидржеставЊегов. ВидећиГасама, вођабезземаљскевојскесвакиумничовекповерује, датоможебитивођастрашнеибезбројневојскеневидљивихсила.

Иево, окруженангелскимвојскаматвојвођ, душо, отвараустаиодговара:

- Заиста,јасамонај, когаочекујетеидругомесененадајте. Акотражитепут, јасамПут.

ЈасамвашеСутраодданасдокрајавремена. Свакодобро, штовиочекујетеодсвихсутрашњихдана, уменије. Данасјевашесутрауменииспуњено.Иниједандан, допоследњегдана, нећевамдонетионоштовамјадоносим.Гле, јасамданбезпочеткаибезкраја.

Јасамризницасвеколикебудућностиипуткатојризници. Свабудућностнеможевамдатиниједнозрнодобра,докодмененепозајми.

Свипророципоказивалисупуткмени. Уменисезавршујуигубесвипророчкипутеви. Одсадасамсамојапут, иванменесубеспутице. Каомногипотоци, штосеуливајууједнуреку, ипритомгубесвојпут. Такосусесвипророциулилиумене,иодсадјаодређујемтокживота. Коинадаљепродужуједаидепутевимапророка,тајћеићипутевиманепостојећим, иугруваћесе.

Пророцисудолазили, дапокажупут; јасамдошао, дабудемпут.

Кохоћезамномдаиде, тајнеможеићизамномсамоногама, ноисвомдушом, исвимсрцем, исвимумомсвојим.

Дугјемојпут, ипашћеодуморакосесамоусвојеногеузда.

Кададецажеледаидуупоредосдивовима, морајусеотказатиходасвојимногама,исестиналеђадивовима.

Кохоћедаидеупоредосамном, морасеотказатисвојихногу, исвоједуше, исвогасрца, исвогаума. Онога, косеоткажесвегатога, јаћуузетинасвојеноге, усвојудушу, усвојесрце, усвојум. Инећемионбититежак, нитијањемузаморан. Онајпак, косенеоткажесвега, нитиможемененапутустизатинитизадржавати.

Јасампут,ионајкоидемојимпутем, неидесамносамном. Пророцисупоказивалипутовудаилитудаилионуда, јерсаминисубилипут. Јанемогупоказиватипут: овуда,туда, илионуда,нитипуститиикогаодмојих, даидебезмене. Кохоћедаидемојимпутем, тогаћујаноситинасеби.

Јошвамједномкажем: јасамжељеносутраипуткасутра. Безмененитиможетенаћипуткасвомежељеномсутра, нитигадочекати.

БогоносниСине, помилујнасиповединассобом.

ЛИX

Питатемезапут, заморенитркачи?

Кчемујурите, синовичовечји? Кадбизнали,кчемуходите, зналибиипут.

Безбројнесуметеваше, затосувамипутевибезбројни.

Сударитесеипроклињетеједандругог, затоштовамсепутевисударају.

Некавасјеколикотравеназемљи, нећетесесударити, акоиматеједнуметуиједанпут. Иуставашаосушићесеодпроклињања.

Оништотражеживотиистину, имајуједнуметуиједанпут. Метаимпоказујепут,каоштосесунцепоказујесветлошћу.Заиста, косескријеодсунца, изгубићеиметуипут, иузалудћесебацатипомракутамоиовамо.

Непуштајтесенапутевесвојихмисли, јероневасводеједнадругој, иизвансебенезнајуниметенипута.

Неверујтесвојојдушидокгодвамонауказујенамесо, укојесеобукла, каонаметуипут. Далијеикогадосадодећаводилапутем?

Путцарствублаженстваненалазисе,инепоказујесе, инепресецасе. Онсерађаудушионда, кадсеуњојрађајуживотиистина. Роделисеживотиистинаудушивашој, радујтесеивеселитесе, јерјеипутрођен.

Каоштосеживотнеможеодвојитиодистине, такосенипутнеможеодвојитиодживотаиистине.

Доксесветројенеобјави, ниједнонијеобјављено.

Неполажитенадусвојунасутрашњидан, давамјачусветлостбацинавашкривипут. Јерсутрашњиданјесамоједнановакривинавашегпута, иновазагонетка.

Неполажитенадуудане, јерданисурукосадмаштеваше. НегоположитесвусвојунадууДан, којикадосваненесмркава.

Господе, Господемој; тросунчаноБожанствомоје, коћедоспетидоТебе?

Путевисуљудскикаомрежа, покојојтркачицеодантрче, иувечесенађунаистомместу. Збуњујумеизмрежанипутевиљудски, ипитамсе, коћедоспетидоодмориштаГосподамојега?

Копознаменекаометусвогаидења, томећујабитипуткадворовимамојим.

Господе, Господемој, тросунчаноБожанствомоје,коћесметиућиусветлостТвоју?

Којепривикаогледатисветлостмојуусеби, тајћесметиућиусветлостмоју. Инећебитиспржен.

Душо, душомоја, троноћнатамомоја, кадћешскинутиобразинусвојуиобратитисеутросунчанидан?

Спасавајседокбожанскалучагоринадтобом. Јеркадодеодтебе, нестаћетекаоштонеста, гле, ииграјућегмесецанаднујезера.

ЛX

Коликосииколикопутајецала, душомоја, заоним, кобизнаопут, ивидеоистинуиимаоживот.

Даваласисежедномногимтрчизналцима, којисутеповодилинасвакипутдонекле, иповраћалитеназад.

Слушаласимногапричалаоистини, душомоја. Нокадсиимтистављалаважнапитања, одкојетиутробагори, њимасеречзагрцавалаугрлу. Атисиожалошћенаишладругимпричалима, ислушалаизноваиступричу, којакаоисвеосталеидусамодонекле, каозатегнутагума.

Аони, којисусестарали, датипокажуживот, отворилисутисамоочизасмрт.

Ноевоваскрситељдолази, исвестрашећасмртизмичеустрахуиспредњега. Евоти, душо, причеоживоту, којисмртнескраћујеночинидужим.

Евотиживепричеоистини, штодајеодговоранасватвојапитањапренегоихипоставиш.

Евотипутовође, чијемпутукрајанемаикојикадтеповеде, невраћасе.

Евопастирадоброг,којивишецениживотједнеовценегосвесуботејеврејске. Илекараево, комеједрагоценијиживотпокајаноггрешниканегохрамСоломонов.

Небрини, душомоја, низаједнуовцуусвометору, - ниједнапогинутинеће. Нитижализавуковимаокооваца, - ниједанумаћинеће. Јерпастиртвојимамачоштарсобестране.

Свесуовцеутеби, исвисувуковиутеби- породизтвогабракасанебомиземљом- иево, миљеникмојулазисмачемоштримсобестране.

Некукај, акотезаболиодњеговогмача. Онјелекардобри, исецаизтебесамооноштонисити. Некукајзатуђинцима, штотидонешеболест,исрам, иранетешке.

Неплашисеогњанеугасивог, штоонуносиутебе. Одавнојенагомиланастарежпотребовалапожарутеби. Дугоћетрајатитајпожар, јерјегниластарежутеби.

Оноштотебудеболело, тонисити, душомоја, нотвојдругибраки- незаконитадеца.

Неропћи,акотеодвојиодоцаимајке,ибраћеисестара. Одсвегаштојенебесноонтенећеодвојити.Иниједнутвојунебеснувезуоннемислипресећи. Гле,онтесамоодвајаичистиодземље, ипресецавезетвојесаземљом.

Кадбитибиладевојкомчистом, душомоја,игледаланезамућенимокомнебесненевиности, тибисеисамалакоодрешилаодтихвеза, јербивидела, даонеуистиниинепостоје.

Журидушомоја,иујединисесаСиномБогаЖивога, јерменисенечека. Кадсеујединиш, гле,нињеговмачнињеговогањнећетибитистрашни, нослаткикаомед.

ЛXИ

Топесеснеговинапланини, кадсунцеобасја; ипотоцисесливају, даоперуземљу.Којећесунцеотопитиснегсврховавашедуше, синовиљудски, иопратиземљувашу?

Каољутимразтакојестегнутадушавашаодгреха. Каолањскиснег, накојипадановиснег, таконепомичанлеживашлањскиипреклањскигрех, постељагрехуданашњемисутрашњем.

Небиималигреха, данематегрешности; грешневољеданемате, небигрехаимали. Небисезадржаваоснегнапланини, кадбиземљабилатопла; кадбитоплаземљабилаикадбисехладнамагла, штокријесунце, уклонила, небисезадржаваоснегнинапланининиудолини.

Хладнапочва, ихладнамаглаизмеђувасисунцавашег, гомилајуснегнаснег, иледналед.

Коћеотпуститигрехеваше, изамрзлоствашукоћеоткравити?

Залудувисамисебиопраштатегрехе. Опраштањемсвојихгреховавиодснегаправителед, јошглађупостељузановиснег.

СветлосттросунчаногБожанствајединаможеотпуститигрехеваше, каоштосунцејединоможеотопитиснегнапланини,отопитиснегилед,иизмамитицвећеизцрнеземље.

Опраштајутисегреси, устани! Човече, познајешлионога, коимавласт, датепоздравиовимслаткимречима? Кунемтисе, нећешганаћинисрестиназемљи, масвуземљуунакрстразрио. Маразриоисвеземље, штокружеокосунца, нећешганаћи.Јеронодземљеније, иземљаганехрани.

Тојенебесничовек,спаситељдушетвоје, далекоодоногакосамсебигрехеопрашта, аблизу, врлоблизуонога, коомрзнегрехесвојеизавапијенебу, даихистреби.

Његовумјечистијиодсунца,иречјењеговаврелијаодсунца. Тетописнегсадушечовекове, иизмамљујецвећедарасте.Свенаслаганеспратовеснегаиледаможеонотопитиисвуземљуопрати.Његапризовиизднадушесвоје, идоћиће.

Кадонвикне: опраштајутисегреси, - душатвоја,садаукоченаподтеретомгреха,постаћелакаипокретна, инестаћераслабљеностителатвога.

Гресидушеранесудуше. Какоћебитителоздравоурањаведуше?

Безумникговори: глемогасуседа, окорелоггрешника, какомутелоцветаздрављем! Заистагрехдушенештетитело, говорибезумник.

Очекај, безумниче, очекајјошмало, докгнојдушенепробијекрозтело. Тадћешзакључатиустасвојаибежатиодгрехакаоштобежишодсмраднетрулежи. Очекајдокцрвнеразједејабукуизнутра, иожалостићешсеодњенеспољашњеувелостиибледила.

Тадћешитистатисгубавимаукрајдрумаисамртничкивикати: СинеБожји,помилујме!

Итадћешчути- иразуметиспасоноснеречи: опраштајутисегреси, идисмиром!

ЛXИИ

Чујемгласиздубинегдеговори: безгрешанћеходитимеђуболесницимаинећесеуболестити.Јербезгрешностјездрављеиснага,пуноћаздрављаиснаге.

Безгрешаннеумире.Иакоумребезгрешникзбогтуђихгреха, оживеће.Каоисвеболести- исмртјеболест, којунаносигрех. Икаоштониједнаболестнемавластинадбезгрешним, таконисмртнемавластинадњим. Заиста, синовиземље, исмртниједругодоболест.

Некаустанеонај, којегосподарнадгрехом, ибићегосподарнадболестима. Илечићеболесне,иваскрсаваћемртве.

Гле, безгрешностзначимногоживота,агрешност- маложивота.Бацајтеврелоугљевљеузеленутраву,инећетејезапалити. Атравуисушенуодсокаживотногзапалићеврелоугљевље. Јошсунемоћнијеболестипремабезгрешноменегоогањпремазеленојтрави.

Безгрешанимамногоживота,идаје; грешанимамаложивота, иотима. Коимамногоживота, томесејошдаје, каоводапуномемору.Коимамаложивота, одтогасеодузима. Иштовишебудеотимао, свећемањеимати.Заиста, животјепоклон, исамоседапоклонити, ипоклањањемумножавасе. Аотмичарћесесвевишесмањивати,докнеишчезне.

Попланинскојтравиходислух: грехиболестнемогунагристииразјестиживот;самогамогупотиснутиизаузетиместоживота.

Позеленомјезеружуборислух: многоживотајачејеодмногогреха; имногоживотапрогонигрехизаузимаместогреха.

Крозсвуземљускрозходи, ходислух: животиболестодносесекаопостојећеинепостојеће; царствоједноганезназацарстводругога.

Крозсвузвезданувасионускрозшумори, шуморислух: додирсБогомчистиодгреха; додирсБогомлечиодболести; додирсБогомизбављаодсмрти.

Пророциимудрацивичуоноштоангелишапћу: коседотакнеживота,живеће; коседотакнегреха, умреће. Кознаживот, тогаиживотзна; кознасмрт, тогаисмртзна. Животнемаочизасмрт, нитисмртимаочизаживот.

Погле, какоприсуствоСишавшегснебалечионе, којиисповедишеживот, иумртвљујеоне, којиисповедишесмрт!

ПоглекакојеСинДевојачкипрепунживота, икакогадајеонимсиновимаженским, којисеповратишедевојачкомстидуизапросишеживотуЖивотодавца!

Погле, какојелакоПрепуномеодливати, иБезгрешномеотпуштатигрехе,иЗдравомелечити, иЖивотоносномемртвеваскрсавати!

Душомоја, устанииходи. Евоопраштајутисегреси. Еволечишсеоднемоћи, исмртјеготовадапобегне.

Намаленомпољашцу, штотигрехиболестјошнеуграбише, усправисе, душомоја. Исвабившатвојапоља, отетанепостојећим, бићеопеттвоја.

Господемилиипремили, верујемиисповедам, даситиживот.

Самомиотпустигрехе, Славомоја, исвеосталодаћемисесамособом.

ЛXИИИ

Војнициживота, војујтекрепкоинесустанитевероватиупобеду. Победаседајеоном, чијеоконеуморногледауњу. Копомислинапораз,победамусегубиизвида,ионјененалазивише. Маленазвездаудаљини, штоодистрајногпогледарастеиприближујесе!

Животјепобеда, децомоја. ВојнициЖивотавојницисупобеде.

Стражаритебудно, даниједаннепријатељнеускочипрекозидаувашград. Ускочилиједан, градјеизгубљен. СамоједназмијаувукласеуРај, иРајсепретвориоуПакао.

Гле, једнакапотроваупунотелокрви, илекарипроричусмрт!

Нијеважноубитинепријатељаванградаколиконепуститигауград.

ВојнициЖивота, војујтекрепко, инесустанитевероватиупобеду.

Штавамвреди, акосветосвојите, исветвамзаузмеместодуше? Заиста, светћеостати, алидушевашенећебити. Плашљивајетицадуша, иакомало, малопепелабацитенању,онапрнеиотимаседапобегне.

Скупљаједушаодсвета, - боље, дакле, освојитедушунегосвет.Вернијијесавезникдушанегосвет, -боље, вежитесавезсдушом.Богатијаједушаодсвета, -боље, остављајтесвојеблагоуњу. Моћнијаједушаодсвета, -боље, тражитездрављауњој. Лепшаједушаодсвета, - боље, узмитењузаневесту. Плоднијајењивадушенегосвет, - боље, трудитесеокоње.

ВојнициЖивота, војујтекрепко, инесустанитевероватиупобеду.

Неизгонитеђаволађаволом. Јерувекћетеиматиђаволаукући. НегоизгонитеђаволаБогом.Иђавоћепобећи, аБогћеостати.

Невојујтеогњемпротивогња. Јерћетеучинитиогањсувишевеликим,исагорећеивашакућа, поредкућевашегнепријатеља. Неговодомвојујтепротивогња, иугасићетега.

Недижитесмртпротивсмрти, јерћетеповећатињивусмрти. Негодижитеживотпротивсмрти,исмртћеузмаћикаосенкапредсунцем.

ВојнициЖивота, војујтекрепко, инесустанитевероватиупобеду.

Вашциљвашејеиоружје. АкозаЖивотвојујете, одЖивотаиочекујтевенацславе.

Немојтеиматидвациља, нитидвојакогоружја. Кадајециљживот, животјеиоружје. Кадајециљсмрт, смртјеиоружје.Гдегодсепомешајуживотисмрт, смртјепобедилац.

Нититражитенаградусдвестране. Јердругајестранасмрт.

Нитислужитедвагосподара. Јердругомегосподаруимејесмрт.

СвежртвујтезаЖивот, исвеочекујтеодЖивота. ИЖивотћевамдатисве.

КоосвојиЖивот,ваистинуосвојиојенајбогатијиградусвимасветовима. Инаћићеутомградувишеблаганегоштоокоможепрегледати, исрцепожелети,исансањати.

ВојнициЖивота, војујтекрепко, инесустанитевероватиупобеду.

ЛИВ

Коунесегрехусвет,Господе, тесесавсветуболести,ипостадехранасмрти?

Умјекапија, крозкојугрехуђе. Крозумканукапотроваусрцеиудушу.

Одвојеноддевичанстваисветлости,нетроичаннегојединичан, умсеодвајаодсветеТриаде, истојикаочетврти, -непостојећи.Имислионоштојеземаљско, анеоноштојебожанско.

ОдвојеноддевичанствадушеисветостисрцаумјесецкаСинаБожјега, наличјеМудрости. Овамрачнасенкапростиресвојмракинадушуинасрце. Икадсесветројеобавијумракомиубуђаве, ондасеобразујенесветаТриада, сенкаСветеТриаде, каоштојенепостојећетреперавасенкапостојећег.

Штајепрвигрехума, Господе, којимсеунесемукаистрадањеусавродчовечји?

Првигрехумајестесамообмана, другигордост. Прикованчулимазанепостојеће,умузиманепостојећекаопостојеће.

Самообманагледаусликумесецанајезерукаонаправимесец, ијуридагаухватиуводи.

Самообманавидиконопацкаозмију, ибежиодњега.

Самообманапсавидипсауводи, инагониправогпсадалајенасвојусопственусенку.

Самообманаопокретномпепелуовогасветанагониум, дапридајебитностовомсвету, изастирегазаборавомистинскибитногсвета.

Заиста, самообманаумајепрвигрех. Овајпрвигрехступаубраксгордошћу,изкогабракарађајусесвигресиисвазла, одкојихдолазимукаистрадање.

Какогордостдасепојавиодмахпослесамообмане, Господемој?

Откривачиновогаидотленезнаногаувексепунегордошћу.

Самообманутиумоткривазасебенештоновоидотленезнано; ах, кадбизнао, даоткривагробсеби! Откривамусамообманасветнебитникаобитни. Ах, какому

овооткривањепостајепагубнозакривење! Откривајућимусветнебитникаобитни,самообманамузакривасветбитниипредстављагакаонебитни.

Господемој, јединипостојећи, спасимојумодовадвапакленагреха.

Истиномоја, спасимеодзлочестесамообманеумамога.

ГосподаруиДародавчесвегаштојесамиимам, избавимеодгордости, погибијебезумнихиглупих.

ЛXВ

КакоједиванправиСинБожји! Онајштонијеодсенкенегоодсветлости. ОнајштопредстављабитнуТриадуаненебитну.

Какојенаслониомудростсвојунаблаженодевичанствоимоћнусветлост, каокубехраманамермернезидове!

Господства, СилеиВластинескидајуочијусЊега. Начела,АрхангелииАнгелислугесуЊегове.

Икаомедимлекоштотекууземљиобећаној, такомудросттечесаусанањегових.

Гдејеблаговаше, ондејеисрцеваше. Непитамвас,штавииматенегоштавијесте. Акојестедецасветлости, такоданиуједномудутелавашегнематаме, ондајевашеимањеОтацСветлости.

Благовама,акојесвевашеимањеуОцусветлости. Кажемвам, ибићевашебићеуЊему.Виштоиматеголемоимањеуземљи, чувајтесе, данепостанетеимовинасвогаимања.

Чувајтесе, даоноштовијестеодпочетканепостанеонимштовииматеодјуче.Заиставамкажем, постаћетеробовитаме, исветлостћевасзаборавити.

Имањеисроднициглавнисунепријатељиваши. Онивасвежузаовајсвет, ионивамзатварајувратанеба.

Незатрпавајтесрцесвојеуимањеземаљско, јерћеподземљомиструлити.ПоклонитесрцесвојеБогу, - дардародавцу, ивашеимањебићевамбезопасниробуместоопасноггосподара.

Недајитецелосрцесвојесродницима, јеровићегапојести, - иостаћегладни.

НегоподајтесрцесвојДухуСветом, иОнћенахранитисродникевашебогатијомхраном. Такоћесродницивашибитисродниваманесамодоклеваскрвителовежу,негодоклевасДухСветивеже. АДухнемадругихвезадовечних.

Душомојаокајана, бирај. Иливолишбитиилиимати. Аковолишбити, твојеимањенећеизноситимањеодБожјег. Аковолишимати, твојебићенећебитивећеодмесецанаднујезера.

СинеБожји,помозидушимојој, дасенепревари,инеизберепропаст.

ЛXВИ

Одаклеизлазенечистидухови, ПречистаМајкоБожја?

Изнечистежене; изнечистогјојбракасасиномсвојим. Нечистумпрљадушу,мајкусвоју, иизнечистедушеизлазедуховинечисти, чијајеглавнатврђавасрце.

Изглавнетврђаве, потом, злидуховинападајунечистомстрашћуродитељесвоје, имножесеиудушииууму.

Коликијебројнечистихдухова, ПречистаМајкоБожја?

Вишеихје,многовишејенечистихдухованегочистих. Јерсуонинемоћникаосенкапремачистимдуховима. Иудружујусеулегионепротивједногчистогдуха,противједногдевичанскогдуха.

Највишесемножеутрулежи,анајсилнијенападајунадевојку, - насвеоноштопредстављадевичанствоутелуилиудуши, умушкомилиженском, уумуилиусрцу.

Коликопогрешнихжељаусрцу, иотровнихсласти, иосећајастраха, иосећајамржњепремасвемунебесном, - толикојенечистихдуховаусрцу.

Коликојесамообманаосветуууму, билоупредставамаипојмовима, билоумаштањимаиречима, - толикојенечистихдуховаууму.

Исвинечистидуховиизсрцасејусвојесемепоуму. Исвинечистидуховиизумасејусвојесемепосрцу. Асвизаједно,изједнеидругетврђаве,сејусвојенечистосемепоњививоље. Аудуши, највећојтврђави,имаихколикосенкиусвету.

Имножесеједаноддругога, безредаизакона.Заклетинепријатељисвакогредаизакона! Игледајусвојуснагуипобедунеукаквоћинегоуброју. Иуситњенисузаистакаопесак, исвесевишеситне.

Немножесеониизмеђусобнељубавиноизпакленесебичности. Нитиониосећајумакаквоблаженствоодсвогапостојања. Борбазаправоипрвенствоиспуњавасвењихововреме. Тешкочовеку, којипостанењиховимбојиштем.

Штајерезултатделањанечистихдуховаучовеку, ПречистаМајкоБожја?

Произвођењеболестиуунутрашњемчовекуи, следствено, иуспољашњем. Грехјесемеболести. Семегрехарастебујнокаокоров.

Свеболестипоследицасугреха. Заиста, ислепило, иглувило, инемило, исвеостало. Имакакодајечуднорећи- исмртјеболест, последицаистогаузрока,трулежодистогацрва.

ПречистаиСветлоноснаМајкоБожја, ослободинасоднечистихдухова; оперинасодсвакогагреха; исцелинасодсвакеболести, милошћуСинаТвогаисиломДухаТвогаСветога.

ИзсредтрулењаклечећивапијемокТеби: Твојимсјајемсагорисвутрулежштонасдави, МајкоБожја.

ЛXВИИ

Молимвамсе, Серафими, копрвиосетиприсуствоСинаДевојачкогусвету?

НечистидуховипрвиГаосетише, истрахомсеиспунише.Гдејестрах, тујеипузење; гдепузење, туидрскост. Заистанајвећикривцинајвећмасебојесудије, икадсудијанаиђе, онигапрвипознаду.

Праведникнепознајесудију, јернемислиоњему, нитигаишчекује. Грехганетера, дастрижеушимаипогледа,скојећесестранесудијапојавити.

Молимвамсе, Херувими,каконечистидуховиосетишеприсуствоСинаДевојачкогусвету?

Каоштоитамаосетисветлост. Штајеосетљивијепремасветлостинеготама? Икаменибиљкаиживотињајошспавајупредзоруинеслутедан,доктамавећосећадолазакпрождирачасвога, иусколебанаспремасенабегство.

ТакоидемониосетишедолазакСинаДевојачкогпресвегаземаљскогнарода,чистијегодњих.

Молимовамсе, Престоли, какосавладаСинДевојачкинечистедухове?

Нечистидуховипредстављајунекумоћсамопремаземљи. Небонањихгледакаонаунапредсавладанезломсвојим. Кадседомаћинпојавиусвојојњиви, лоповибежекаоградиитражеотвордаизиђу.

Молимвамсе, ГосподстваиСиле, којесучетирипобеде, којеоднесеСинДевојачкиусвету?

Четирипобедејесупобеденадчетиризла, којаистичуједноиздругогкаомутнарекаизмутногизвора.

Првајепобеданаднечистимдуховима, одкојихдолазигрех.

Другајепобеданадгрехом,одкогадолазиболест.

Трећајепобеданадболестима, којесезавршавајусмрћу.

Четвртајепобеданадсмрћу.

Молимвамсе, ВластииНачела, којајенајвећапобедаСинаДевојачког?

Ниједнанијенивећанимања. Самојепрва-прваапоследња-последња. Друганијемоглабитибезпрве, нитрећабездругеипрве, нитичетвртабезтреће, другеипрве.

Свечетирипредстављајуједнучетворострукупобеду, штообасјаисток, запад,северијугсвегапостојећегсвета.

Молимвамсе, ВластииНачела, којајенајвећапобедаСинаДевојачког?

Онај, коможедајеразуме, осетииусвоји.

Којеразуме, тајсеклањаСинуДевојачкомданиноћ.

Којеосети, тајплачеодрадости, штојујеосетио, иодстида, штојујетакодоцканосетио.

Којеусвоји, тајгубисинажениногусебиипостајеисамсиномдевојачким.

Вамасемолимипоклоним, круговисветитељаимученика, којиразуместе,осетистеиусвојистепобедуСинаДевојачког. СасвиманебеснимсиламамолитесеСинуДевојачкомзанас, којистојимојошнабојишту.

ЛXВИИИ

Маћехајеземља, МајкаНебесна, икаомаћехапоступаснама. Каонапасторчадгледананас, каонатуђинцеиздаљине; каонапосвојчад- докнаснеучиниробовимасвојим.

Аргатујемојојданиноћ,изатонамисплаћујенадницезлехудомимовиномсвојом:грехом, болешћуисмрћу. Косамоодњенахлебаживи, тајнезназаситост. Негоштовишеједе, свевећугладосећа. Иштовишеигра, помузицињеној,свегавећажалостспопада.

Каозверштопаднеудубокујаму, пакопаземљусвенижеидубље, дабисеспасла. Иудаљујућисеодспасењамисли, дајеспасењеблизу. Ваистину, таквису

исиновичовечји, штосемноготрудеокоземље, ипрематрудусвомеценеблизинуспасења.

Наштовашероњењеупепео, сведубљеидубље? Синовичовечји, спасењејевашеосталозалеђимавашим.

Велите: јошмаломалодубљедакопамо, паћемоизићинасветлост. Ајавамвелим: јошмалодубљеуземљу, ибићетедаљеодсветлости.

Велите: јошсамосутраипрекосутрадасвршимонекепослове, ицарстводобрабићесаграђено. Ајавамвелим: свевашеграђевинеодземље, срушићевамсенаглаву, ивашесутраипрекосутрабићеопетсамоболнодизањеглавеисподрушевина.

Оцивашиговорашеистуутехусамисеби, ипомрешеурушевинамаиунедовршенимоправкама.

Лествицевамтребају, иништадругодолествице. Дасепењетеизрупе, укојустезапали. Дабежитеизхладногзагрљајамаћехе.

Девојкајелествица. Онапалинебеснусвећуувашојтами, ипоказујепут. Онајевидовита,изнаоно,штостевизаборавили. Завађенасаземљом, онајеспријатељенаснебом. Обнаженаодтаме, онајеобученаусветлост. КрозњуНебогледаувас.Крозњувиможетевидетинебо.

Онајеопрезнапремавашимсаветима; правотајеуњеномуму; небеснамудростуњенојутроби; свештенипламенусрцуњеном.

Изњеизлазилекарилек. Одњенихбедараустајепутовођипут.

Онанијемаћеханомајка, инеобећавасинусвомевишенегоштоможедати. Њенодавањењенојеобећање. Докмаћехинодавањејеуобећањима.

Маћехајеземља, МајкоНебесна, икаомаћехапоступаснама. ЦрнимвеломсакрилајеТебеодочијунаших, даТеневидимо, идамислимо, дасиТимртва.Затопоколењезапоколењемприпијасеузмаћеху,ицеливатврдурукуњену.

Блесни, Мајко, лицемСвојим, имаћехаћепобећи, иробовићепостатисинови.

ЛXИX

Индијанацпроклињекарму. Муслиманпроклињекисмет. Хришћанинпроклињегрех.

Свипроклињупроклетствосвоје; заиста, свапроклетствајесунеслобода.

Свипроклињунеслободусвоју, -јединаблагословенаклетва. Свисебунепротивпепела, штоихпостепенозавија, усебе, сигуранпобедесвоје. Заиста, играчиневолеонога, чијајепобедаосигуранауигриснемоћнијим.

НепроклињеИндијанацнеслободунегоробовањегоремодсебе. НитиМуслиманпроклињенеслободунегоробовањегоремодсебе. НитиХришћанинпроклињенеслободунегоробовањегоремодсебе.Ниједансеодњихнебунипротивгосподаракаогосподаранегокаогосподаранижегодсебе.

Светтражигосподара. Пробајућигосподарепадаподпетеслугу, ихранећисепепеломпоказујејединобунтомдостојанствосвоје.

Јасесаветовахсасобомипитахсе: можешлитизбацитислеђасвојихкарму, -планинупревисоку, старукаосвет, итешкукаосвет- можешлијезбацитислеђасвојих?

Зарнеможекапводенаћипутдаизиђеисподпланиненасветлост? Зарнеможеогањусрцупланинепропутитисебипутиизбитинаврх,гдегасунцечека?

Опетсесаветовахсасобомипитахсебе: можешлитипостатикисметкисмету?Можеликамиларспастиисебеикамилуодсамума,вратившисеблаговременоспутабезоаза?

Зарнеможесинућиуочевинусвојусапуномоћиоца?

Зарнеможезаконоизвршилацпостатизаконодавцем?

Опетсесаветовахсасобомипитахсебе: можешлитиизићиизњивегреха, укојојједносемедајестотинужетава?

Зарнеможеонај, конађебољуњиву,оставитигору?

Зарнеможеонај, коусвомесапутникупозназлотвора, окренутисеипобећиодњега?

Нострахумениодговара: алиаконемадругењиве? Алиаконемадругогсапутника?

Одговарамојехрабријеја: КадговоримоБрами,неговоримлиодругојњиви? КадговоримоАлаху, неговоримлиодругомсапутнику? КадговоримоХристу,неговоримлиоспасењу?

ГосподаруНебесни, примидушумојузасвојуслушкињу. Гле,јединајеслободамоја, даслужимбољемодсебе.

ЛXX

Бескориснеслуге! ОвакоговориГосподарЖивотаиПобедилацсмрти:

Можетелипродужитисвојрастзаједанлакат? Можетелиједнудлакуучинитибеломилицрном? Пакаднеможетенајмање, штосебринетезаостало?

Домаћин, којинајимаслуге, дајеимињивуиалатихрану. КаколитекОтацвашнебесниснабдевасвојеслуге!

Бескориснеслуге, Богвамдајеснагудаслужите;

тенеслужитевиноБогслужикрозвас.

КадбивимоглиједнујединудобруслужбусвршитибезБога, вибибилибогови, иБоганебибило.

Кадбивимоглиједанјединиживотубити, иједногјединогмртвогваскрснути, безБожјегприсуства, вибибилибогови, иБоганебибило.

Кадсвусвојуслужбусвршите, тојеБогсвршиосвојуслужбуивистебескориснеслуге.

Рекохсвојимногама: винеходитесвојомснагом;

ирукама: винестваратесвојомснагом; инервимасвојим: винеосећатесвојомснагом; иумусвомерекох: тинеумујешсвојомснагом.

Нитимесваопрезностмојаможепровестиживакрозједнуциглуноћ. Нитимисавмојтрудзаживотаможедатиједаноброк.

Ихлебурекох: нехранишметиноОнај, котеучинихранљивим. Иводи: непојишметиноОнај, коневидљивостобомулазиумене. Исветлости: несветлишмитиноОнај, одкогаитипозајимаш.

Синовичовечји,свистевибескориснеслуге.

Елементиприродни, свистевибескориснеслуге.

Сунце, звездеимесеци, свистевибескориснеслуге.

Сваслужбавашаузалуднаје, аконекојачиодваснеслужи.

Сваобећањавашаобманасу, акоихнекобогатијинеиспуни.

Свебригевашекаотрњесу, штосејетепопутусвоме. Онененизводекишуночинесушујошсушнијом. Недодајуживотаногомилајунемоћи.

Бескориснеслуге, обратитебригеумолитве, каоштоселедобраћаутекућуводу, ипожњећетенеочекиванужетву. Молитесегосподаружетве, иразумећетеонда,коликосуузалуднеиубитачнебилебригеваше.

Штавредисвиралибринути, какоћесвирати? Свењенебригенећепроизвестиниједанзвукдоксвирачнестависвојаустауњу.

Сматрајтесебезаништа; нетражитеникаквоправо, - исвећевамседати.

Икадтакобудетечинилиосетићете, дапрестајетебитибескориснеслугеидапостајетесиновиипосланициоца. ИОтацћевасобућиузлатоискерлетсвојеславе.

ЛXXИ

Помозимидасепоновородим, Тројицеједнобитна.

Узалудсемучим, дасеизбистримублатњавомкориту, којимтечеживотмој. Немогудасеодбранимодмутнихпритока, штоседолиномсручујуурекумоју.

Подигнименагорувисоку, иучинимепоновобистримизвором.Тебисезаветујем: тећићукрозсувикамен, инећусевишезамутити. ТићешогледатилицеТвојеумениипознаћешга. АнгелиТвојиспуштаћесеумене, инећеосетитиспуштање.

Ниједнаврбанећебацатисенкунаводумоју, иниједназмијанећесеусудитиућиустуденевировемоје.

Помозимисамо, дапочнемиспочетка. Тебисезаветујем: ткаћуновухаљинуодновихконаца. Достасамсемучиосасуседимасвојимпришивајућиновезакрпенастарехаљине.Закрпеотпадају, старежсеосипа, инашапрљаванаготаударанасстидомполицу.

МудриришиисподХималајаговореоновимрођењима, којихјеброј, веле, већиодпескаумору. Нонаштомисватарођењакојамислужекаокапијаизједнетамницеудругу?

Заједнотисерођењемолим, зарођењеодДуха. Рођенсамодводеикрштенсамводом, игмижемпоземљикаомутнавода.

Гле, рођењеодводесамојепророчанстворођењаодДуха. Икрштењеводомсамојепророчанствокрштењаогњем.

Водомсерегрутујувојници, аДухомсечинепобедници.

Недопусти, Господемој, датвојвојникдоживотновојујеизавршивојевањепоразом. Некасепобедникродиумени, којинизатренутакнећепосумњати, дајерођензапобеду.

Водарађавојскупораза,аДухрађавојскупобеде. Помозими, дасепоновородим,Тројицеједнобитна. Дасепојавиуменичовек, какавјеуТвомеумупревремена.ОпасанТвојомснагом; окићенТвојоммудрошћу; обасјанТвојомчистотом!

ДабикрозочимојеулазилаТи,анесвет. ДабисрцемојежуделосамозаТобом. ИдушамојадабибилатруднасамоодсеменаТвога.

Неоставиме, ТројицеСвета, даиздахнемкаостаричовек; дасеисцепамкаоовешталахаљина, узалудкрпљенаинеокрпљена.

Светунесестаростудушумоју. Свујеиспечатииоставипечатесвојеуњој, даодњихболује, страхујеи- умре.

Кадсепоновородидушаукостимамојим, икостићесемојеподмладити.Ибићеудушимојојсамоједанпечат- печатдараДухаСветога.Узалудћесветпокушавати,даударисвојпечатнамене, дамеровашикаосвојуовцу, - нећенаћиместазасвојпечат.ЈерноворођенибићеиспуњенТвојимпечатом, иТвојимживотом, ТројицеЖивотворна.

ЛXXИИ

Испуниосисемиром, Славогорњихсветова, игневсвихземаљанеможеусколебатимирТвој.

Међусмртнимајемаленмир, затосегневосилио.

Унедримаохолостигневсвијагнездосвоје, аунедримагневаубиствосележе.

Свигресиводеубиству, нониједаннестанујетакоблизуубиствакаогнев.

Једноокизакониземаљскинекажњавајугнев, јерневиде, дагневубија. АвидовитизаконТвој, Славогорњихсветова, именујегневубиством.

Паштимсе,присунцуинамесечини, дапроникнемутајнуТвогазакона. Иодкадовопаштењеомршасвемојеземаљскенаде, почехосећати, какомеубијагневмојихсуседа.

Робовисудецагнева, асиновисудецамира. ЗатоПремудростТвојаиговориљудима, ипонављаговорећи: будитесинови!

Јерсингледаулицеоцасвога, исвојелицеуправљапремалицуоцасвога. Икадвидимирналицуочевом, какоможеонсвојелиценагрдитигневом, адасенеокренеодоцасвога?

Удвојицугневуносинемоћ: уонога, косегневи, иуонога, накогасегневизлива.Анемоћјепретходницасмрти.

Чудотворацнечиничудамеђудецомгнева, јердецагневауносенемоћуњега.

Суседимоји: заштосеосећатемоћнимеђуонима, којивасволе, анемоћнимеђуонима, којегневиприсуствоваше? Нијелизато, штоонипрвиљубављудодајуживотувашем, аовидругигневомодузимајуодживотавашег?

Затомиомиле, дабудемсталносТобом, Славогорњихсветова. ЈерсамоуТвомприсуствунитиубијам, нитимеубијају.

Каоштокаппокапводеразједаинајтврђустену,такогневразједаживотдвојице.

Каокрвниксножемузаседи, такогневчекаугордомесрцу.

Заиста, охолостзна, дајекрива; затојеипоставилагневнавратима, дајојстражари.

Охолостзна, дајегрешна; затојенашласебиадвокатаудругомегреху.

Смирењемиспунисрцемоје,Славогорњихсветова, смирењемангелапредпрестоломТвојим. Јерсмирењенеманиконаканиобданказагнев.

Дајмисиновскосмирење, ибићеместидгневитисенаробовеиубијатиробове.ОклопимемиромТвојим, штогневдецегневанећемоћиусколебати.

ЛXXИИИ

Избавимидушумојуодсамообмане, Божемој, дабисеителомојеизбавилоодтелесноггреха.

Избавимидушуодсулудеохолостиигорућеггнева, ителомојенећенилудоватинигорети.

Душајесачинилателокаосликусвоју, каооргансвогаговора. Немојетелоинепокретно, инадоброиназло, акодушанећедаговори.

Незнателозапрељубу, акомудушанекаже. Усрцусепрељубасвршава; телосамопонављанасвојгломазниначиноноштосеутајанственимодајамасрцатананимнитимаизатка.

Суседимоји, гледајунаженуонакокакоженанасебегледа,исамообманаћекаокрљуштспастисаочијуваших. Гледајтенасвакобићеизнутратогабића, игледаћетеганесажељомносасажаљењем. Тиси, Боже,осветиобрак, иТисиосветиобезбрачност.

Оне, којиимајумудростимоћ, дасавживот, штојеуњиходТебесишао, употребенаслужбуТеби, тисиблагословио.

Ионе, којинисуустању, дасавдатиимживотдржеусеби, Тисиблагословио,дагамогуподелитиипренетинановабића, крозжену.

Заистасамообманајечовекаумисли, дагаженапривлачи.Гле, неупотребљениживотучовеку, - онгоничовекакжени, јернежелидаостаненеупотребљен. Тисиживот, Божемој, иживотјесветлост. Тисисветлост, Божемој, инежелиш, дабудешскривенутамииданесветлиш.

Благочовеку, којиТепознаусеби,идаТимаха, дасветлишудушињеговојиутелуњеговом.

Нијеважно, далићештисветлитиуједнометелу, илиутелуподељеноме, - ТисамохоћешдасветлишиобасјавашземљуипунишјеСвојимживотомиСвојомснагом.

Благожени, којојспаднесамообманасочијуипозначовекакаошточовекпознајесебе, иодбацижељу, ииспунисесажаљењем. Идржиживотусебисастрахомипоносом,каоданебодржиусеби.

Благосвакоме, копознаудобровреме, дајепрељубапрљањеиубиствоживота.

СБогомсенијешалити, синовиземаљскиБезопаснијејешалитисесогњемнегосБогом

Нитијеживот, штоодБогадолази,опијумзатренутнапијанства, послекојихсесамообманаобелодањује; астидипонижењепадајукаотешкастенанасрце,испражњеноодједнебезумнежеље.

Избавимидушуодсамообмане, Божемојдабисеителомојеизбавилоодтелесноггреха.

ЛXXИВ

Управијезикмој,БлаженаМудрости, данеодступаодистинедокрајаживотамога. ОпоменимеприсуствомТвојим, дабихстраховаоизговоритилаж.ОхрабригаприсуствомТвојим, дабислободноговориоистину.

Заклетвајесведоклажиусвету. Уцарствуистиненезнасезазаклетву.

Каоштоиздубокејамеизлаземногазлаиспарења, такоизсамообманепроизлазесвигреси, свакипремасвојојбојиисвомемирису.

Изсамообманепроизашлајеохолост; изсамообмане- гнев; изсамообмане-телеснигрех; изсамообмане- обмана. Обманасенаоружалазаклетвом.

Лажсекунеистином,итимепризнајеистинузабитност, асебезасен. Лажсенекунелажју, јерништасененаслањананишта. Усвојојнемоћилажтражинаслоннаистину. Штораспрострањенијалаж, распрострањенијаизаклетва.

Заклетвапонижаваистинитамужа, иубијамужалажљива. Гдесеумножизаклетва,умножисеилаж. Погрешанумувекимаспремнузаклетвунајезику. Лажљивеочибранесејезиком, алисенемогуодбранити. Коспремаобману,спремаизаклетву.

Синовипрељубенајхитријисуковачилажиизаклетви. Јерјепрељубасамасобомлаж, илажназаклетва.

КћерипрељубепризивајуБогазасведока, иБогсеповлачисасудоваљудских, иодсуствомсвојимугонисвеулаж.

Управисрцемоје, БлаженаМудрости, ијезикћесемојуправити.

Управиуммој, БлаженаМудрости, ијезикћесемојуправити.

ПрисуствомТвојимуправидушумоју, ијезикћемојзаборавитисвезаклетве.

Штавреди, Божемој, дасеоправдампредљудима, апредТобомдасеокривим?

Успорићујезикмој, иодвратићугаодзаклетве, маостаоикривпредљудима.

ПравотапредТобомиспуњавасрцерадошћу. Правотапредљудимаиспуњавасрцетугом. Божемој, јасамживазаклетваТвоја, даћешбитисамномдокраја. Боље, дасамумирусТобомнегосасветом. ЗаистајелакширатсасветомнегосТобом.

Божемој, Божемој, јасамживазаклетваТвоја, даћешбитисамномдокраја.

ЛXXВ

ПогледаОтацсНебесаивидемесвауранамаоднеправдељудске, ирече: несветисе.

КомедасесветимГосподе? Поворцистада,штоиденазаклање?

Светилиселекарболесницима, штогасасамртничкепостељеруже?

Комедасесветим? Снегу, штокопни, итравиштосесуши? Светилисегробаронима, штосеспуштајуугроб?

Комедасесветим? Незналицама, штомисле, дамогујошнекомеусветунанетизлоосимсеби. Светилисеучитељнеписменојдеци, штонезнајучитати?

Вечностмијесведок, дасвиоништосубрзинаосветуспорисуучитањуиразумевањуњенихтајни.

Времемијесведок, дасвиоништосусесветили, гомилалисуотровусебе, иотровомизбрисалисебеизкњигеживих.

Чимесехвалите, осветници, предпротивницимасвојим, аконетиме, штовиможетепоновитињиховозло? Неказујетелитиме: иминисмобољиодвас?

Богмијесведок: ивиивашипротивнициподједнакостебезбрижнииподједнаконемоћнизадобро.

Видехтрешњу, којојдецаогулишекоруиспалише, какодавашесвојзреоплодтојистојдеци.

Ивидех, краве, којељудимучахувеликимтеретом, какострпљиводајумлекотимистимљудима.

Исуземиударишенаочи: заштоприродадабудемилостивијапремаљудиманегочовекпремачовеку?

Природамијесведок,осветници, - самојеонајмоћнијиодсвојихзлотвора, којенемоћанпоновитиделаових.

Осветинемакраја, ипотомцинастављајуделосвојихотаца, иодлазеостављајућиганесвршена.

Поширокомдрумујуризло, иодсвакогновогмегданадобијаснагеимала, иумножавасвојусвиту.

Мударсесклањасдрума, иостављазлодајури.

Лајавапсабржеумириједанкомадхлебанегохрпакамења.

Онајкојеучиољуде: окозаоко,- учиоихје,какоћесвиостатислепи.

Комедасесветим, Очемојнебески? Поворцистадаштоиденазаклање?

Ах,какосужалоснисвизлотвориисвиосветници! Заиста, каостадоштоиденазаклање, анезнакудаиде, пасебодеистваракланицупрекланице.

Нетражимосвету, Очемој, нетражимосветунотражим, дамидашморесуза, дамогуоплакатижалостоних,штоидуназаклање,анезнајукудаиду.

ЛXXВИ

Благословинепријатељемоје, Господе.Ијаихблагосиљаминекунем.

НепријатељисумевишегурнулиТебиунаручјенегопријатељи.Пријатељисумевезивализаземљу, непријатељисумедрешилиодземље,ирушилисвамојанадањауземљу.

Овисумеучинилистранцемуземаљскимцарствима, инепотребнимстановникомземље. Каоштогоњеназвернађесигурнијесклоништенеголинегоњена, такосамија, гоњеннепријатељима, нашаонајсигурнијесклониште, сакрившисеподТвојшатор, гденипријатељининепријатељинемогупогубитидушумоју. Благословинепријатељемоје, Господе. Ијаихблагосиљам, инекунем.

Онисуместоменеисповедилигрехемојепредсветом.

Онисумешибали, кадсамсејаустезаошибатисамасебе.

Онисумемучилионда, кадсамјабежаоодмука. Онисумеружилионда, кадасамјасамсебиласкао.

Онисумепљувалионда, кадасамсејагордиособом.

Благословинепријатељемоје, Господе.Ијаихблагосиљам, инекунем.

Кадсамсејаправиомудрим, онисуменазивалилудим.

Кадсамсеправиомоћним,онисумисесмејаликаокепецу.

Кадсамхтеоводитиљуде, онисумегуралиупозадину.

Кадсамжуриодасеобогатим, онисуместукалигвозденомруком.

Кадсаммислиомирноспавати, онисумебудилиизасна.

Кадсамзидаодомзадугиспокојанживот, онисугарушилииизгонилимеван.

Заиста, непријатељисумеодрешилиодсветаипродужилирукемоједоТвогаскута.

Благословинепријатељемоје, Господе.Ијаихблагосиљам, инекунем.

Благословиихиумножиих; умножиихијошвишеихогорчипротивмене-

дабимојебегствокТебибилобесповратно;

дабисенадауљудеискидаласвакаопаучина;

дабисесмирењепотпунозацарилоудушимојој;

дабисрцемојепосталогробоммојадвазлаблизанца: гордостиигнева;

дабисвесвојеблагосабраонанебу;

ах, дабисеједномослободиосамообмане, којамејеизаплелаустрашнумрежуварљиваживота. Непријатељисуменаучилидазнам, -штомалокозна-дачовекнеманепријатељаусветуизвансебе.

Самоонајмрзинепријатеље, конезна, данепријатељинисунепријатељиносуровипријатељи.

Заистатешкомијерећи,комијеучиниовишедобраиковишезлауовомесвету:пријатељиилинепријатељи.

Затоблагослови, Господе, ипријатељеинепријатељемоје.

Робкуненепријатеље, јернезна. Асинихблагосиља, јерзна.

Јерзнасин, дамусенепријатељинемогудотаћиживота. ЗатослободнокорачаизмеђуњихимолисеБогузањих;

Благословинепријатељемоје, Господе.Ијаихблагосиљам, инекунем.

ЛXXВИИ

Узорукадсепробудим, првемислимојелетекТеби; првипокретидушепружајусеТвомеосмејку; првимијешапат- Твојеиме, првоизненађење- Ти, крајмене.

Каомладенац, послестрашногасна, штогрлимајкусвојуирадујесе, штогасаннијераздвојиоодмајке, такоија: будећисегрлимТебеирадујемсе,штопутовањеуснунијемеудаљилоодТвојеруке.

КакосамнељубазанпремаТеби, Љубавимоја! Стидмеједе, штосамтаконељубазанпремаТеби. ДоксеТиодмененизатренутнеодвајаш, јасеодТебеуснуодвајампочитавесате. Затопроклињемсаниспавањемоје, идивимсенебеснимсиламаштопогледсвојнескидајусТебенидањуниноћу.

Санмезамара, аТимеодмараш. НемаодморауморномебезгледањауТебе, нинасладеогорченомебезразговорасТобом, низдрављаболесномебездодирарукеТвоје, ниочишћењанечистомебезкупањауТвојојсветлости.

ХитамхрамуТвојемукрозпустеулице, хитаминесретамникогаупустимулицама. СвиспавајуиусновимасвојиммучесеудалекостиодТебе, аТиседишнасвакојпостељиичекашповратакдушаиздаљине.

Стидмеједе, Љубавимоја, какосуљудскедушенељубазнепремаТеби, икакосенадугоодвајајуодЖивотасвога.

Изверовигорскипробудилисусеузору, иТистојишкрајњихичобанујеш. Охранимислезверови

горски,охранимислераноизјутракаоија.Гле, ијамислимзоромохранисвојој,изнам, дасесамоТобомгладмојаможеутолити.

Крозпустеулицехитам,Славомоја, датражимславуТвоју. Ичујеммујезинагдевиченакули, ичујемзвоногдезовецркви.Идижемсеумислимасвојимиразгледамсваместаназемљи, давидим, коликосесиноваљудскихрасталоодсвогбезумногпутовањауснуисасталосаОним, којиЈесте, икојиједалекоодбезумностисна.

Усталисусветииспосниципопештеримаикелијама, иодавновећразговарајусТобом. Усталисуони, чијадушаникадинележе, нокаосвећауправогорипредТобомданиноћ.

Благослови, Господе, светеиспосникеимолитвенике, којиживотомсвојимкаотамјаномкадеуспавануземљу.

Хиљадеихиљадедушарастајусеодтелаузору. Икадсесунцероди, горећеонокаопосмртнасвећанадхиљадамамртвих.

ИгледамТебе, Љубавимоја, какобдишкрајмногиххиљадаумирућихичекаш,дапризовуимеТвоје. Игле, некеодњихкајусезасавсанживотаивапијукТебизапомоћ.

Благослови, Господе, свепокајникенасмрти, иодазовисењиховомвапају.

Крозпустеулицехитам,Славомоја, иулазимухрам, дапевамивеличамславуТвоју.Исамстојимухраму, препуномТебеиангелаТвојих. Ипадам, наколенаимолимТисесасузама: .

ПробудикСебисвеуспаванедуше, Господе, Небодржни,свеуспаванедушебраћемојеинародамога!

Отежалесуиомлитавиледушегрешника, испустилеседоблизуАда. ВечитобуднаЉубави, пробудиихпренегоштоихсмртгурнеједанјошкорак

дубљеусан, увечитисан- усанстрашни, крајкогаТинебдиш.

ЛXXВИИИ

Уподнедецасескупљајунајезеро, дасекупајуусунцуиуводи.

Господе, какоседивисваприроданевиности! Мучниинамучениаргатиуприсуствугрешника- језероисунцепреображавајусеуприсуствудеце. КаковеличанственхрамГосподњипостајејезеро, кадасудецанањему, икакојеузбуђенпрвосвештениксунце,кадсезрацињеговиукрстесазрацимадушедетиње.

Пуститедецунекаприђукмени, шапћесваприрода, иразумећете, дасамијадете.Премаразбојницимаијасеправимразбојником, премадециијасамдете.Бездушницимаијасечинимбездушним, светитељимајасамолтар. Котражизвераумени, послаћумузвераусретање; котражиБогаумени, показаћумуГа.Грешницимеименујукланицом, праведницижртвеником.Самоневиностиоткривамсекаоневиност, идециБожјојкаодетеБожје.

Пуститедецунекаприђукмени, вичегласноСинДевојачки, идецаМујединоприлазе. Паклуогњембићеодговорниони, којибранедециприступСинуБожјем.Јернитисамиприлазенитидадудругимадаприђу.

Заштодецу, Господе, заштодецуиштеш? питајустворениинерођениРођеногаиНестворенога. Каокиповикаменитаквисустворениинерођени, ипокрећусеветровимасветским. АРођенииНестворенипокрећесеживотомизнутра, иветровисветскибежеодЊега.

Затоштосамијадете, затоиштемдецу. ВаралицевидеуМениваралицу,безбожницибезбожника,ивластодршцаотмичаравласти. Фарисејипитају: којеовај? инемогудаседосете, амудрациовогасветаловеМенасвојуземаљскумудрост.

СамоМедецапознају, јерсамиЈадете. Каодетенисамсвој, икаодетенетражимславузасебе. Каодетенемислимништаодсебе, инеговоримништаодсебе, инеделимништаодсебе. Негокаодетемислимоно,чемумеОтацмојучи, иговоримоношточујем, иделамоноштовидим.

Децапрестајубитидецом, аЈаникаднепрестајембитидете. Децапрестајубитидецомзбогзлихвођасвојих, којиимзабрањујусталанбораваксамном,иучеихстарачкојмудростисвета. Ајанепрестајембитидететом, јерсехранимвечномладоммудрошћунеба.

Благоонима, којисеустаростиотресусвојихзлихвођаињиховемудрости,штоихчинистарим,иболесним, имртвим. КосеобратикМени, акојеиостареоодсвета,учинићугадететомикаовечитодетецареваћеуцарствуМоме, укојестарцисветскинемајуприступа.

Кажемвам,царствоМојецарствоједеце.

Заиста, створенинећевидетисветлостицарстваБожјега,негосаморођени. ОноштојеМоје, штојекаоЈа, оноћебитисаМном.

Излупаћесекаменикипови, штоихсветскиветровипокрећу, ињиховпепеобићеиграветрова. Адеца, штосепокрећуживотомизнутра, ућићеувечитиживот.

ГосподеЛучезарни, иВечитоДетеукрилуСветеТриаде,помозиминевиношћусвојом, највећомснагомусвимасветовима, дасеродимодДухаСветога.

Данебикаокаменикип, створеновимсветом, биоразлупаниуветарразвејан.

НодабикаорођенимладенацбионераздвојенодТебеувечности, Кнеженевиностиисвихневиних.

ЛXXИX

Увечесезасијазвезданапрашинанадглавоммојом, ијаосећампонор,надкојимвисиживотмој. ИстрепетомдушепружамрукекТебиивичем: Господе, склопиомејестрашнисветсасвихстрана, каопешчанапустињамаленупремаленуоазу.

Нећусемоћиодржати, акомеТинеподупрешТвојомснагом. Потаванићепесакзеленуливадумоју, загушићеизворуливади, иповрхпалмидизаћесепешчанабрда. Иподпескомупепелићесеједносрце, којеТејељубило, ипепеоћесехвататизакопитекамила. Изапушићепесакуста, којасузналасамозаједнупесму, песмуТебиСвемоћноме. Иизмилионгодинаживотабићезбрисанједанданживота, каодаганикаднијенибило. Итешкаколавасионелупараћеидаљенежалећи, штосуједанданживотапретворилауједнозрнопеска.

НоТисимоћнијиодсвета,ГосподеБожемој, ипозајмићешслугисвомехерувимскимачодпламена, којимћуодбијатинавалусветанаживотмој.

Нећусеспасти, акосамчакиравномоћансасветом, ајошмање, акосамнемоћнијиодсвета. Равансветунеодолевасвету, нитигасесветбоји; анемоћнијегаодсебесветодмаленаучи, даспремасебигроб. Негоћусеспастисамоакосамјачиодсвета, тепобедимсвет.

Самообманамојапредстављамисветкаострашнумоћ. Кадумресамообманаумениигранеистина, јавидимизнам, дајеједнакапТвогживотногогњајачаодвасионепепела. Нитисвавасионаимаснагеданахраниједнутравку, акоодТебенеприми.

ОнајштојерођенодИстинеипосланодИстинелакопобеђујесвет. ИзмичесесветиспредЊегакаосениспредсунца.

Страходсветаданоноћнајехранаоних, којисеодИстинеодвојише. Створениодсветапосташелуткесвета, скојимасесветигракаодетесасвојимигранкама. ДецаИстинерођенасуодИстинеинебојесемртвостворених.

Помозими, Божемој, дапобедимсветумени, илакоћупобедитисветизванмене.

Нећусепогордитипобедомнадсветом, јерТвојајепобедаанемоја.

ПустићуТебедарастеш, ајаћусесмањивати, икаодетедржаћусескутаТвога.

ПустићуТвојуРеч, дасеуселиутеломоје, ипротераћуизсебесвенемоћнеречи,наученеодсвета. ТвојаРечјеневиност, имудрост, исила. Онаћеуништитистворењеумени, ипомоћићерођењумоме.

Тело, укојесеуселиРечБожја,нијевишетелоодсветастворено, ноодДухаСветогазачетоипочето. Заробљенаодсветадушамиизаткаиропскотело.Затоустрахуодсветадрхтиидушамојаителомоје.

Осветлидушумоју, СветлобитниБожемој, ионаћесеохрабритииослободитиодсвета. Ибићесиновскадуша, којаћеуметиизаткатисиновскотело, храмСинаБожјега.

Кадзасијазвезданапрашинанадглавоммојом, јапризивамТебеупомоћ, ПресветиБожемој, инебојимсесвијусветова, каоштосесиннебојислугуудомуоцасвојега.

ЛXXX

Олошашељуди, паговоре: штанамдајеГоспод?

Господдајеживотсвакомтелу; Господдајелицесвакојствари. КаодетемилостивјеГоспод, исебичностјењемунепознатакаоитама.

Господдајесвакомоноштокоодњегатражи. СвојувечностГосподиспуњавадавањем, авивелите: штанамдајеГоспод? Небимоглинитопитањепоставити,давамГосподнедајеснагезато.

Господкуписузежалоснихусвојеруке. Господпосећујесужне. Господсединапостељиболесничкој.

Господбдинаопаснимпутевима, инаддубинамаморскимстражари, авивелите:штанамчиниГоспод?

ОноштотражитеодГоспода,оновамдаје. НозатоштостепочеливишетражитиодсветанегоодГоспода,затосеосећатеобманутиунадамасвојим, теговорите:штанамчиниГоспод?

КаодобардомаћинГосподјепоставиотрпезуичекагосте. ПажљивјеГосподнакуцање,ибрздаотворивратасвакомгосту.НаЊеговојтрпезинагомиланисунесањанидворови; заЊеговомтрпезоммногојеседишта. КопогодиЊеговавратаизакуца, нећебитивраћен, авивелите, заштонамГосподнеотворикадкуцасмо?ЗатоштосумњомкуцастеувратаГосподња, аверомувратасвета.

НавратимавашедушестојиГосподсаметлом, готовданапозивпочистивамдушуодсилненечистоће,исакадилимаимирисимадајепочишћенунамирише, исадевојачкимнакитимадајеукраси,- стојиГосподичеканапозивваш.

ИнаивицисрцавашегстојиГосподсасвећомвеликом, штогорибездимаииспарења,стојиГосподичеканапозивваш, даунесесвећуусрцевашеиосветлига, исагориусрцувашемсавстрах, исвестрастиисверугобнежеље, иизгнаизњегасавдимизаомирис.

ИнаивициумавашегстојиГосподсасвојоммудрошћуисвојимјезиком, готовданапозиввашуђеунутраиразагнасвелудемисли, свепрљавеутиске, свепогрешнепојмове, иизбришеизумавашегсвенепостојанеслике, -стојиГосподичекадаунесесвојразум, исвојепечате, исвојеречи.

Авивелите: гдејеГоспод? Наивицивашегживота. Затовамјеживотпогрбљен.ДајеГосподусредини, гдејеОнбиоупочеткуигдеМујеместо, животвашбиобиусправан, ивибивиделиГоспода, инебипитали: гдејеГоспод?

Олошасте, затопитате; гдејеГоспод? ПредобарјеГоспод, затоГалошинепознају.ПрепрозрачанјеГоспод, затоГапрашљивиневиде.

ПресветјеГоспод, затоГанесветинеосећају.

Аконемадовољнољуди, којићеисповедитиимеГоспода, Господћесепоказатикрозствари.

АколиизвезденебеснезаборавеимеГосподње,нећегазаборавитибезбројневојскенебеснихангела.

ШтослабијаисповестименаГосподњегуједномцарству, тојачаудругом. НитисеможесмањитибрујањеименаБожјега, нитисеможеповећати.Акоједанпотокпресуши, другићенадоћи, итако- мореседржинаистојвисини.

ЛXXXИ

Зеленисекипарисилетиизими. Миришебосиљакилетиизими.

Кољусејагањциилетиизими.

Чувајтесеодвукова, кадваснападају,једанслицадругислеђа. Новишесечувајтеоддвагреха, одстрахаодгрешникаипрезрењагрешника. Јерћезелениловашеишчезнутикаозелениловрбе. Имирисвашпретворићесеунемирис. Исмиреноствашапостаћегордост. Игрешницићевасназватиимењацима.

Праведници, грехјенемоћ,истраходгрешникастрахјеоднемоћи. Грешниксестрашиодмртвогправедникаусеби, адвапутвишеодживогправедникаузасебе.

Нестрашитесеонога,косевасдвогубостраши.

НијелиГосподхрабростправедника? НијелиСвемоћниГосподгенералвојскеправедничке? Заистајемалаправдаоних, којистојеузСвемоћногаистрашесесвенемоћних.

АкојеправдавашаправдаБожја, моћвашајемоћбожанска. Упочеткумоћбожанскагрешницимасечинислабост,јерјесувишеблага,имилокрвна, имноготрпљива. Нонакрају, кададођепобедабожанска, грешницивидесужасом,дајекућањиховапролоканаодподземневоде,идасесурвавабесповратно.

КаотраваспороинечујнорастеБожјапобеда. Нокадузрасте, неможесевишенипогазитинипокосити.

Грешницисустадобезпастира; винисте. Икадваспастиростави, неостављавасдавасоставинодаваспросејеначестосито. Вратићесевашпастирускоро, ивићетеумиратиодстидазбогиздајства.

Праведници, грехјеболест, ипрезирањегрешникапрезирањејеболесних. Коодсвогаздрављадајеболеснима, тајумножавасвојездравље. Презрењеболеснихпоткопаваздрављездравога.

Грехседизатрпезомоних, којисебојесестизатрпезугрешничку. Грехулазиудомоних, којисебојеућиудомгрешнички. Косеспутавраћанатраг, данесретнегрешника, враћаседомунатоваренгрехом.

Насвакукапијувашедушепоставитепоједногстражара, дагордостнеуђеувашхрам. Јеракоуђе, погасићеодједномсвећесвихвашихврлина.Ибићетекаомехнапуњенвином, кадсеигломпробуши.

Кратакјеовајданживота, ноправиживотнезназаноћ.

Коумреодгреханаовомедану, умрећесмрћуштонезназадан.

Праведници, учитеједнупоједнушколубезумора. Косвршиједнушколуправде,Господгашаљеувишуитежу. Грешниксемучиоднеукости, праведниксемучиодучења. Нозаистаслађајемукаправедниканегомукагрешника, каоштојеслађевраћањеудомовинуодседењау- туђојземљи.

МилосрднаБогородицеНебесна, сачувајсвеоне, којисусеупутилипутемправде,дасенеустрашеодгрешника, иданепрезругрешнике.

Даихстрахнебиучиниобогоиздајницима, идаихпрезрењегрешниканебиучинилочовекоубицама.

Даполуправдањихованебибиласамоједнаузвишица, одаклећедубљепастиупропаст.

ЛXXXИИ

Бејахпастировцама, иТимеуздижезапастираљудима.

Налазиховцамазеленупашу,ибехузадовољне. НудимТебезахрануљудима, имногиТенеокушају.

Згрчилосесрцеумениодтуге, Господемој,иочимојенепрестајувлажитисесузама, јерТемногинеокушају, неготражесебихранунањивамаглади.

Нетуда, браћо, моја, нетуда. Тосуњивеглади, кудавигредете; повећаћетегладвашу.Иубесомучнојгладијурнућетеједаннадругог, ијешћетесеузајамно, игладнећетеутолити.

ОвцесехранеонимштојеодБога, авистезатољуди, дасехранитеБогом. Акоћесељудихранитихраномовчијом, штобиондаБогствараоиљудеиовце?

Штајеовцадругонеготрава, - хранакојомсехрани.Авистепозвати,дабудетебогови. затовамсеБогнудизахрану.

Господарумој, клечимпредТобомипросиммилост. ОхладиласевераусвештеникаТвојих, затогемногиљудинеокушају. ИбогатапашаТвојастојиједваначета. Добарпастировцаманиједобарпастирљудима. Заштоменеостави, дабудемдобарумалом, негомепоставидабудемлошувеликом?

Икадабејахпастироваца, бејахТисвештеник. Чобанскимштапомпревртахсвакикаменисвакутравку, илежахназемљипотрбушкеиослушкивахдисањеземље, илежахналеђимаипосматрахстраховитеватренебесне.Идодиривахчеломроснолишћеугори, игрлихвисокејеле, запаранегромом,сасажаљењем. ИчитахимеТвоје, исписаноогњемпоцелојземљи, иосетих,дасвакастопаподамномгорииговори: јасамолтарВишњега. Ииспунихсвеливаде, исведубраве, исвепутевесвоједивљењемвеличанствуТвоме. Акадпорастохпознадох,сајезомнеисказивом, дасимиТијошближинегоштоислутихупољимадетињствамога.Познадох, Господе, дасамијаземља, укојојтигоришиговориш. Познадох,Владикомој, дасамјастранацусебисамом, аТидомаћинигосподар.

Итопознањедоведемедоужаса, којимипроледисржукостима. Рекохсеби: патинисипрљаосвојукућунеготуђу? Инисинавлачиосрамнасебенегонадругога? Инисивређаосебенегодомаћина, учијемсидомугост? Инисисебациоблатомнасвојусвећунегонанекосунцеутеби?

КаквокрштењеможеопратимојстидодТебе? КаквопокајањемојгрехпремаТебиизгладити? Помозими, дасеуништим, даменема,идасепоновородом, каомладенацбезпрошлости. Помозими, Родитељумој.

Незнабожачкиидолитражеодсвојихсвештеникаизвеснумерумудрости. КоликолијетекмудростипотребносвештеникуБогаЖивота!

Идолитражеизвеснумеручистоте. Коликолијетексунчанечистотепотребноономе, кослужиБогунадбоговима.

Идолитражеизвеснумеруснагеодсвојихслужилаца. КоликомлитекснагомморабитиопасанслужилацСвемоћногаСведржитеља?

СвевишњиРодитељумој,очистиживотмојиучинигажртвомнажртвеникуТвоме. Кадбејахчобанјагањцима, плаках, кадхоћахузаклатиједнојагње. УчинименевинимкаојагњеисагорименаолтаруТвоме.КунемТисе, нећузаплакати,ГосподемојиБожемој.

ЛXXXИИИ

ПодигошеневернициратпротивГосподанебаиземље, - сухолишћепротивветрапланинског!Доклеветаршуми, чујесешуштањелишћа. Нокадсеветарзахукти,развејаћеселишћепоритовимаидрумовима, иостављенилистполистизгубићеавазислепићесесблатом.

Јерневерниксеугомилиосећајакиодајеглас.Усамоћигаједеистрахинемоћ.Аверниккадјеугомилиделинемоћгомиле,аусамоћиделимоћсТобом; затојесамоћањеговаснагаињеговапесма.

Противкогадижетерат, безумници? ПротивОногали, којипомишљусвојомпалисунца, истадасунацаизвездагонисвојимштапом? Заиста, мањејесмешанрат,штогаврбеогласегромовима, ичиковиводенистрашнимкондорима.

Сковалистеоружје, којимсатиретеједандругог, пастеустали, даистиморужјемвојујетепротивЊега. Ногле, онможеходитипомачевимавашимкаопомекојмаховини. Нитисеонплашивашихтврђававишенеговашихгробова.

Изумелистеситнеречи, којимаружитеипонижаватеједандругог, памислите, даћетевашимситнимречимапонизитиОнога, којијединизнаштајеречиоткудаје?Гле, Онвамјествориогласницеугрлу, ирашириоплућаисподгласница, и

просекаоуста, ивезаојезикуустима. Заиста, мањејесмешанустанаксвиралаудућанупротивмајсторасвога, ижицанахарфи, противруке, штоударауњих.

ОбјавилистератнеБогуносеби, иБогсасажаљењемгледанавашесамоубиство.Сухолишћеоглашујератгвозденимточковима!

УколиковидужератујетепротивЊега, утоликосеОнсвенезадржанијеизвлачиизвас. ИзвлачиГосподсвојуснагуизвас, својукрасоту, својездравље, својумудростисвојеблаженство. ТојеначинратовањаГосподаВишњегасасвојимпротивницима.

Штаостајеодвас, убојитиборци,кадГосподизвучеизвасоноштојеЊегово? Неостајелинемоћ, иругоба, иболест, ибезумље,инесрећа? НиштавамГосподнећеодузетиодонога, штојеваше. Авашајенемоћ. ИкадОнузмесвојумоћ, којувизлоупотребљавате, остаћевамвашагробнанемоћ, којанијенизаупотребунитизазлоупотребу.

ТргнућеГосподсвојукрасотуизвас, ижабећебежатистрмоглавоодвашеругобе.

ТргнућеГосподсвојездрављеизвасикрвћесевашаугнојпретворити, ибићетемирисугоданзацрве, мирис, одкогаћеградовизатваратисвојекапије.

ВратићеГосподсвојумудростксеби,ивићетеубезумљусвомејуритиподубравама, исвађатисесапештерама.

БлаженствосвојеимирсвојопозваћеГосподксеби, иодвашегнемирауплашићесеизвориипобећиће; иоднесрећевашеусахнућелозаубрду, иземљаупољувратићесвојплоднатрагземљи.

ТакавјеначинратовањаГосподаСвевишњегасасвојимпротивницима.

КаодетеОнјенемоћандаучинизло.Иневраћазлозлом, јерјепресиромашанузлу. Носамосабирасвоједобредаровеиодходисњимаодонога, кошкргућезубиманањ. ИостављаГосподневерникесамимасеби. Ионисераспадајукаодрвоцрвоточно, | изкогајеизишласировина, ипочијојгњилостицрвитумарајузахраном, каопонапуштеномдому.

Такобиваиснародом, којиобјавиратЖивотодавцу.

Рекохсвоменароду- запамти: таквајепобедаЖивотодавца, итакавјепоразбезбожника.

ЛXXXИВ

ЛудеразговореводељудичимсеудаљеодТвогаприсуства, Мудростимоја.Безвернициговореоделима, безделнициговореовери.

Исвакподништаваоноштонема, аоноштоимателалипопазару.

ДоклеТи, Господе,пунишдоммојсвојимдахомживотворним, јаувекзаборавимдапитам: штајепретежније-вераилидела? ЧимТеувредим,иосетимсеостављенодТебе, јасагневомулазимуразговорељуди, иподржавамовустрануилиону.

ЈербезТебесамкаоветроказнадимњаку, шточегртапремаветру. Кадседигневетарвереудушимојој, јастојимсонима, којиоставишеделаисташезаверу; кадседигневетарделатностиудушимојој,јадржимстранусонима,штооставишеверуисташезадела.

Ноутвомесвеумирујућемприсуствунемаветра, немаколебања, инемаделењаствари. Неосећамниверунитивидимдела, носамоТебеЖивогаосећамивидим.ЗаистаТинисимојавераномојевиђење. Итинисимоједелање,нојасамтвоједелање. Иопетговорим: ТинисимојаверанојасамТвојавера, иТвојеповерење.

Паучимразговорџијеокосебе: коимаправуверууЖивогаБога, тајрадијећути. ИкоделаправоделоБожје, тајрадијећути. Акосвојимумомсклапасвојуверу, тајсерадопрепиреовери. ИкорадисвоједелоанеБожје, тајсерадохвалиделима.

Учовекаодвередубокајетишинаудуши, дубљаодтишиненаднуморскоме. ЈерМудростБожјарађасеиобитаваудубокојтишини.

УделатељаделаБожјегдубокајетишинанајезику, дубљаодтишинегвожђаусрцупланине. Јеркоделатуђедело, тајослушкујенаредбеиизвршујеих, иопетослушкује, инемакаддаговори.

Говоримверујућимудела: нијелимолитвамојаделањеипределавањеменесамога? Нијелиуменисавсветодпостанкадокраја, исвасиромаштинаинечистотасвета? Заистанисамбезпомагањасиромахаудушимојој, - лечењуболеснихиизгоњењунечистихиздушесвоје.

Говоримверујућимуверу: небудимливеруусуседасвојихделимадобрим, којаделам?

Нијелимоједелоусветупесмамојевере, псаламспасеногамеђунеспасеним? Коћезауставитипесмуугрлупрепунедуше? Коћезагушитипрепунизворданеотиче? Препирулисевиле, шточувајуизвор, савиламаупотокуизворскомокотога, којајеводакориснија? Заиста, данијеизвора, небибилонипотока.

Господемој, неудаљујсеодмене, данесвиснедушамојаодпразнихпрепирања.ЋутањеуТвомприсуствугојидушумоју; разговориуТвомеодсуствумршавејеитрошејеупоздер.

Ослушнухипоследњипутпрепирањаљуди, имахнурукама, иудаљисе. Гле, тосенепрепируистинскиверујућисаистинскимделатељимаТвогадела. Нотојезавада

слугу, смаловереисмногозлевоље. Тосемаловернисвађајусапотркушамасветским. Тосеусахлиизворсвађасапресушенимпотоком.

Доксубилипуни, обадвасупевалиједнуиступесмурадости, иурадостидовикивалисе.

Тосезловерниксвађасазлоделаоцем. Каквајемојазаједницасњима? Штамевежезањихосимсажаљења,штоутекошеодТвогасијања?

Испунидомдушемоје, ЖивотворниДуше, дабихослепиоиневидеогневналицапрепирача, идабихоглувиозањиховелудеразговоре.

УтеклисуодТебе, Радостимоја, затоводелудеразговоре.

МолимТисеипоклоним, вежидушумојукрозхиљадесунчанихзраковаузТебе,данеутекнеодТебе, инесурвасеухладнупропаст.

ЛXXXВ

Оништопросвећују, непросвећујунегозаслепљују, - штаћешчинитисњима,Господе?

ОниодвраћајудецуТвојуодТебе, ибранејој, даприђукТвојојМудрости, јерговоре: Господјеједнастараречвашихмртвихђедова. Тојестараамајлија, којуђедовивашиносишесобомипомреше. Мићемоваснаучити, какосеријеземља, игојитело, икујезлато, штојачесијаодмртвогГоспода. ШтаћешчинитисасаблазнитељимадецеТвоје,Господе?

Ништаимјанећуучинити,јеронисуучинилисвезапроклетствосвогасеменаиплемена. Заиста, горусусудбуспремилисебиисвоменародунегокњижевнициисадукејиизЈудеје. Јеримадошепримерових,иненаучишесе.

Устаростисвојојслушаћеклепетмачеванапрагусвоме, иумираћеодглади,ћелавиидрљави, анећесметиизвиритисекрозврата,даопоменуученикесвоје.Чимећеихопоменути, кадјеимемојеизбаченоизхајдучкогсрцањиховог? Штоћеихиопомињати, кадсуихонинатоспремали, побезданојглупостисвојој, којапратисвакога, когаЈанепратим. Штаћеимбити, Господе?

БићеимгоренегоВавилоњанима, кадсеусилисвојојклањахукрвиизлату, идецусвојуучише, дасетомеклањају.

Првоћедоћиглад, каквуниВавилоннијезапамтио. Парат, радипљачкехлеба, изкогаћесевратитипобеђени. Памеђусобноклањеипаљењеградоваисела.Паболести, докојихсерукалекаранећесметидохватити.Иучитељићебитишибанибичевимаигоњенидабудугробарисвојихученика,одкојихћесвидрумовисмрдети.

Они, којиводенарод, неводенегогазаводе, - штаћешчинитисњима, Господемој? Завађајународрадисвојекористи, икадсенародзбунииузбуни, онисеизмичусавластииумируједуизлаганудобит. Кривесвојепротивнике, аидустазамањиховим. Одњиховегаламемудрацнедолазидоречи.

Ласкајуглупакуинасилникусамодадођудопрвихместа. Посведневнопишукњигеиобјављујузлосвојихсродника, дабискрилисвојезло.

Неученародистини, негогахранелажјуокруглугодину.

Немоћнису, даучинеправдународу, негогазастрашавајуплашећигагоромнеправдомпрошлихвремена.

Харајузасебеизапријатељесвоје, јерзнају, данећедуго.

Штаћешчинитисњима, праведниГосподе?

Учинилисуонисве, ијанемамштадачиним, негодаихоставимсеби. Заиста,нећејестисвојудобитумиру, негоћејепотрошитинадаћесвојихрођака.

Осиромашиће, имишевићеимпролетатикрозпродртукошуљу. Сневаћебунепреваренихипохараних, идизаћесеупоноћи, престрашенииознојени. Бићеимдугживот, дабиимказнабиладужа.

Доживећедавидесвојдомузгаришту, ибежаћеизсвојеземље, гладнииболесни,инећесметиизговоритисвојеименипредким.

Гледаћетуђинцеусвојојземљи, ипросићекомадхлебаодњих.

Горећебитидржавињиховојнегоримској. ЈеримадошеРимзапример, инепоучишесе.

Горећебитинародуњиховом, којиихјеродио, негонародујеврејском. Јеримадошепримернародајеврејског, инепоучишесе.

Слушаћеклетвесвогаимена, инећесметипровиритинапрозор.

Гледаћесвојнародгдегавезанеуповоркамаводе, ибојаћесезасебе.

Ислушаће, иуснуинајави, проклињањасвогаимена,идрхтаће, - дрхтаћеанећемоћиумрети.

ГосподеВеликииСтрашни, свисуТвојипутевимилостиистина. Штаћешчинитисазаслепљеним, заведеним, слаганимипохараним?

АкосекосетиименаМога, сетићусеијањега, испашћуга.

Чекам, даМековикне, -иодазваћусе.

Доклеимавикањаназемљи, имаћеиехананебу.

Јасамонај, којијенајближисвимаисвему. Дајемсеономе, коМежели; повлачимсеодонога, коМенепознаје.БезМенесветјепухорпепела.ИбезМенељудисунемоћнијиодпухора.

ЛXXXВИ

Гдејецар, тамојеицарство. Царбезцарстванијецар, нитијеудовоцарствоцарство.

Унутраувамајецарствонебесно, речеЦарскиСин, ирадостобасјасвеонепутникепогробљима, којиразумешеовунебеснупоруку.

Муслиманневерује, дасеТидотичешпрљавеземље. НезнабожацТевидисвегауземљи. ЦарскиСинзназацарскипут, иуказујеТеуземљипречистој. УпречистуземљуиОнсеобукаоисишао, дадимуземаљскомдонесесветлостиибитности.

Царемој, ближисимиоддихањамога, идубљестанујешумениодмислимојих.

Штаједихањемојенонештоштоспољаулазиуменеиизлази? ИпредихањаплућамојихТисибиоумени. Знаосизаменејошубедримаоцамојега. Ипрестворењасветамислиосиомени.

Штасумислимоједопечатиспољашњихствари, штоулазеумојумкаоконциуразбој, иткајусе, ислажусе,иразлажусе, игубесе? Свесуствариванумамога, иумојумнеулазестваринопечатињихови.

НоТисијединастварностумамога, скојомсеуммојироди. ИпресвакогапечатаТибешеумени; удодирусисамномпредодирамогамаскојомствари.

Одкадчухцарскублаговест, разастиремдушумојукаопокривачнајдрагоценијихблага, итражимТебеиТвојецарствоуњој. Разастиремјеиневидимјојкрајанидна. Нитимогудадосегнемсвевисовењене, нитидасеспустимусвемајданењене.

Откривамсветлезраке, штонаговештавајудалекосунценеко. Откривамзлатнестубовехрама, нонигденевидимкрајахраму.

Осећамблаговонимирискадила, нонемогудавидимцарскипресто.

Штосевишетрудимиоткривам, свевишевидимзакривенога.

Неслућенетајнесместиосиумене, Господенадбезбројнимвојскама. НасвакомвојникублистасецарскисјајТвој.

Каоштосунценебивабезсветлихзрака,такониЦарнијебезангеласвојих,светлихзракасвојих.

Безграничностносишсобом,Царемој, ибезграничностуносишудушумоју.

Вечношћусисеогрнуокаоплаштом, Царемој, итимплаштомогрћешдушумоју.

ДухстварасебиГдеиКада, инезависиодсвојихтворевина.

ГосподеПребогати, изумљавамсеодчудагледајућиудушусвоју. Каквосисвебогаствонагомилаоуоскуднисудземаљски!

Заиста, мојајекривица,акосеосетимсиромашан. Мојајекривица, акосеосетимсмртан.

Мојејесамоубиство, акосеосетимробземљеиземљинесамообмане.

ГдесиТи,тујеицарствонебесно; игдејенебесноцарство, тусиити.

БесмртниЦаре, чујтепањејезикамога; чујпесмумоју, јединужртвујезикамога:

БлагословеноцарствоОцаиСинаиСветогаДуха, ТросунчаногЖивотаиБлаженства! Амин.

ЛXXXВИИ

Доброћебитисправедником.

Коикадтражигробнеправедника? Наштоћему? Агробправедниковсвитраже, иограђујуга, иподижуспоменик.

Наштоћеим? Тојеисповестсвета, даправедникживиипослесмрти, анеправедникдасегубикаобразданаморскојводи!

Тисиправдаправедника, ЖивиБоже. Његоваправданијеузаконимаљудским,којељудихитропишуиленоиспуњавају.Твојеприсуствоњеговајеправда, исвакиТвојдах- његовновзакон.

Великиправедникнемастарихзакона, нитимаризазаконеписаненапапиру.ЈутросодзореоносећадаТипишешпоњеговомсрцуиуму, ичита.

Стотиненасилникаитрчилажадижусепротивправедникаирадујусе, кадмустегнугрло, данеговори. Алинасилнициитрчилажепризнајуусеби, дабисепо

њимасвиточковисветаполомилиодјутрадомрака. Усамоћи, којајетешкакривоумнимикривопутнимкаострашнисуд, насилнициитрчилажепризнају, дауколикојошсветпостоји, постојијединозбогправедника- збогправоумнихиправопутних.

Којеправедникизванбогоносаца? Нико, Господе.

ОнајкоТебедоносиусвет, доносиживотуљуштуруживота, доносиводуупразнебунаре, ипесмуузанемелагрла.

Каооблакодсухадима, безгромаидажда,когависинскиветровисвемоћнорасипајууништа, заиста, такавјеисавовајсветбезбогоносаца. Савсветјесухидим,комесамобогоносацможедатигромидажд, иучинитигаистинскимоблаком.

Облакличинаоблак, ичовекличиначовека, исветличинасвет.

Ноједаноблакјеварљивисухидим, другијепунгромаидажда.

Једанјечовекпостојећи, другинепостојећи, премдаличеједаннадругог. Једансветјесте, адругиније, мадаизгледа,даобајесу.

ПренегосеТиродишназемљи, Господе, земљајенепостојећасен; исвабићаназемљинепостојећесусени.

Твојерођењејеулазакелектринеусухоблак.

Твојеречисудажд, штооблакчиниоблаком.

Твојачудаствориласуодвампираљуде.

Твојакрв, исузе, изнојиспунилесупразнусенсветастварношћу.

Доброћеувекбитисправедником. Гробњеговувекћесетражити. Гле, гробправедниковвишесадржиснагенегоживинеправедници. Јерсунеправедницисенисухогадима.

Благонародусправедницима!

ЛXXXВИИИ

Богоносци, вистесоземљиисветлостсвету. Акоивиобљутавитеипотамните,светћебитиљуштураживота,свлакштозмијаоставиутрњу.

Видржитенебесниогањупепелу. Акосеивиугасите, светћебитигомилапепелазавратимаживота.

Смртоносципричајуовашемживоту,јерсвоганемају.

КривоклетницисекунуувашегаБога, јерсвоганемају.

Лажовсеправдавашомистином, јерсвојенема.

Неправедниксезаклањаподвашуправду, јерсвојенема.

Очајниксетешинадом, јерсвојенема.

Мудрациземаљскиобилазнимпутемтражемудростивраћајусевашојмудрости,јердругуненалазе.

Слабићивасгоне, јерсебојевашеснаге, асамијенемогудапонесу.

Страшљивцивамзавиденахрабрости,јерњихнемаштадаохрабри.

Богаташи, гле, свиодваспросе, аниковамништанеможедати. Богаташисте, јерБогаимате.Богатисте, јерстеБогоносци.

ДушавашајеколевкаБогаЖивота. СрцавашепрестојеЊегов. УмвашгораСинајска, гдеОнјединискрижалииговори.

ПутујтеслободносБогомусеби; нећетеизгубитипут, инећетеостатибезконака.УђитесЊимслободнонакапијудана, иданћебитиваш.УђитесЊимслободнонакапијуноћи, иноћћестукнутисасвојимстрашилима, ипоказаћевамсвојачуда.

Непродајитесвојеблаго, јергасветнеможеплатити.

Нетрампљавајтесесавасионом, јервасионавамнеможедатиништаосимсебе.Аонајесвакаопапирпремазлату. Изгорећеионаједногадана, ибићешакапепела.Умреће? Онајевећмртва,инемаје, безвашегаблагадуховнога.

Пространствоскрајаукрајнеможесместитивашеблаго.

Времескрајаукрајнеможеизбројативашеблаго.

Светвасгони, јервииматемир, аоннема.

Светвамзавиди, јервииматебогатство,аонјесиромашан.

Светвассебоји, јервииматемоћ, аонјенемоћан.

Светвасмрзи, јервииматеблаженство, аонјенесрећан.

Незлобитесвету, инедодајитеуљанаогањ. Јерсветсавгориогњемзлобе.

Осамљенисте, велите? Зарсугробовинекодруштво? Једанживнагробљумањејеосамљеннегоцелогробљемртвих.

Маловасје, велите? Алистенаоружани. Вашипротивницисувезаноробље.

Светјебезживотанбезвас. Вистеканали, крозкојеседоливаживотсвету.

Светјебезрадостанбезвас.Крозвасулазиосмејакуробијашницу.

Негојтевашетело, јергојењејегнојење. Нетрпајтеблатанасвојекости, јерћевамкостиотромити,идушасевашастеснити.

Држитеревноснобожанскогмладенцаусеби, ичувајтесе, даганепоплашите.Заистаплашљивјекаотица, иненамећесе.Одједнеружнепомислибежиизума.Одједнепрљавежељебежиизсрца.

Запамтите: акоОннапустивас, својупоследњуземуницу, светћебитиљуштураживота, свлакштозмијаоставиутрњу.

ЛXXXИX

ДижемрукекТеби, Пастирумој,норукемојенедосежудалеко.

Залудсеовцаурупипропињекврху; акосепастирнесагнекњој, нећесеспасти.

БлагодатТвојадосежедаљеодсунчанихзрака. Дохватисерукемоје, иизведимеизтамнице. СамоједанзракТвојеблагодати- идићусенакрилаорловска.

Подкаменоммучисетравкадаузрасте, погрбљенаодтражењасветлости,бледоликабезсветлости.

Великајерадостменисмртном, кададигнемкаменигледамтравку, какосеусправљаизазелени.

НијелиТвојарадостјошвећа, Бесмртни, кададигнешкамен, наваљенодсветанадушумоју, погрбљенуибледолику?

Залудујасабирамдрванагомилу, даогрејемдушумоју,акоТинепустишнебесниогањ.

Залудујатрчим; акосампогрешиопут, узалуднојетрчањемоје.

Савтрудмој,изнојмој, жртвајеТеби. АкојеТинеблаговолишпримити, бићукаопењачузпланину, затрпанснегомнаврхпланине.

Јернегледашнамножинутрудованегонажудњусрца.

Зачимимашдажуриш, срцамоје? Кудаокопогледа, видисмрт. Чегагодсерукадохвати, осећагроб.

Штогодобретеш, обретешистрах, датонеизгубиш. Штогодзаволишиспуњаватежалошћугубитка.

Немирнемислимоје, гуратесепоумумомекаопијанипосајму,ипадатеиумиретекаоскакавциподруму. Умрећесвеоно, штовасјепослалоумене, иниједнаодваснећесеспастиизмогагроба, осимоне, штосевезалазаБезгробног,Неумирућег.

Заиста, ушлестеугроб, ушавшиумене, икаогробариспрематеменигроб.

Аликадзатрубитруба, многоцевнаимногогласнатруба, удушимојој, иобјавидолазакСинаБожјега! Тадаћесесвесмртнежудњесрцамога, исвесмртнемислимоје, издвојитиналево, иочистићепољесрцаиума.

ИСинБожјиућићеусвојепоље, изаравнаћесвегробове, штостемиспремали,каокртичњаке. ИумићемеиокупаћемеСинБожји, инамирисатимиром. Незасмртнозаживот.

Самсамсезазидао, Господе, одТвојеблагодати. Инесмемдапровиримван, јерсикаострашниветар.

Сазидаосамкућеркеиколибицеудушисвојојпасебојим, даихнеразориш. АТиразоравашнедабимеоставиобескућниканегодабимеувеоупалату, шируизрачнијуодзвезданевасионе.

ОдбацишељудиТвојкрајеуголникамен, јеримјесувишепревеликзањиховекућеркеиколибе. Одбацишегабезумнизидари, јернезнаду,штадапочнузидатинањему. Немогудаседосетезаборавни, дасиТизидар,идајесавпосаоњихов,даТебинесметајуураду.

СувишејевеликТвојкрајуголник, идивовисеплаше, дамусепримакну. Говоре:акопочнемонањему, кадћемодовршити?

Сиротани, какоихсмртплашиодсвакогдоброгпочетка!

Какоихвремепримораванаједнодневнеграђевине!

ПружимиблагодатТвоју, дужуодсунчанихзрака, Богаташумој,ијаћусеосмелитидастанемкрајодбаченогкамена.

Гле, Тисиблагодат. Спустисеидигниме.

Одагнајсмртивремеодмене, ијаћузидатисТобомоноштоземаљскидивовинесмеју.

XЦ

ПророковаСинБожјиохрамуморејском, -далипогрешнопророкова? Остаделикаменнакамену, иулазелисадбогомољциуњ? Далипогрешнопророкова?

Сручинародсвусвојудушуузидинеједногахрама, иостадепразанибездуше. Косвојудушуповерикаменуначување, исамнестражаривишенадњом, заистаћебитинесталанусветукаојасиковасенка.

СазидалисмоБогухрам, говоренестали, иплатилисвојдуг. Одсадасмосамодужницисебисамима. ДалисмоБогуБожје, садћемодадајемосебисвоје.

Јадници,штаћеБогухрам, аковаманетреба? ШтаћевашхрамОноме, коменијесувишетеснониуједномзрнупесканитисувишепространоузвезданојвасиони?ЗармогубескућницисазидатикућуУчитељусвихзидара?

НаучиЗидарпреткеваше, ивассаме, дазидатехрамовеЊему, јерсуваманапотребуанеЊему.

ЗидајућиЊему, визидатеЊимеизсебе. ЈернеможеземљаништаучинитизаЊегабезЊега.

ЗидајућинајбољеЊемувипоказујетепримердушисвојој, штаонатребаусебидазида.

ЗидајућиЊемубољенегосвометелувипоказујетепримердуши,даионазидасебитврђеузвишенијеисветлијеобиталиштенегоштотелутреба, инего- тело.

ЗидајућиЊемудоказујете, дадушавашанијесвезаборавила, нитисепомириласколибаматела.

СкупеграђевинезидатеЊему, дабиподсетилидушу, дајеоназацарскупалатунамењена, анезаиловачнечерге.

НезидатедомЊему, носликудушисвојој, икњигу, исећањедушисвојој.

Господјепрепунмилости, исилазиукаменехрамовеваше, дасесретнесдушамавашим.

Али,јадници, штаћебитиодхрамоваваших,акодушавашанесагледаинепослушапример? Акокубетахрамовавашихбудузаваздавишаоддушаваших?Акоширинахрамовавашихбудезаваздашираодускостидушаваших? Штаћебитиодхрамоваваших?

Акосвећеукаменимхрамовимавашимбудузаваздасветлијеодмислиумавашега? Акоизмирнаиливанбудузаваздамириснијиодмирисасрцавашега? Штаћебитиодхрамоваваших?

Акоолтаривашибудузаваздасветлијиодсвихсветињадушаваших? Акораскошлитургијавашихбудезаваздавећаодраскошидушаваших? Акојекамолитаваухрамовимавашимбуденалазилавишеодјекаузидовимакаменимнегоудушамавашим? Штаћебитиодхрамоваваших?

Постаћемртвиспоменицимртвихдуша. Акадпостануто, -кадпрестанубитипримерзидарствадушевногипостанугордост- заистаникаменнакаменунећеостати. Авићете, јадници, лутатикаосенкеоних,којисуградилизнајућиштаизаштограде; ииграћетепосветунесталникаојасиковасенка.

XЦИ

ПосрнућемногиусветуипашћезбогСинаТвога, Господедужиодвременаиблагословенијиодвременихпокољења.

КнезовинародниудружићесеисхајдуцимапротивХристаПресветога,свештеницислажнимсведоцима, имудрацисбезумнима.

ОкакојеОнвеличанственусвојојосамљеностииучистотисвогапута!

Законици,штосупровеливекутумачењузаконаБожјега, усталисусадсвисложнонедасуденегодаубијучовека.

Првацинародни, штонизнедраинапојасимаиназаушницаманосенаписанзаконсаСинаја, заборавилисунеколикохиљадагодинасвогавежбањауправди, икаогладнивуцијурнулисузаЧовекоммираидобра, даГарастргну.

Трговцисузатворилисвоједућанеипотрглисвојеножеве, даубијају.

Старци, урешениспољамногобројнимспоменицимаБожјихчуданањиховомнароду, нобезиједнеунутра,извлачесеисподсвојихоџака, дапомогнуубити.

Младићи, којисевеселе, кадихстаријиохрабреназлочин, изишлисусмоткамаикамењем, даизвршеубиствопренегоседнузаПасхуипочнуславитиБога.

Диглесусеижененакрв,иповелесудецусвоју, даидецапомогнууједномнародномделу.

Крвнициинасилници, којиседругихданасастрахомпровлачекрозмракитескобу, садасупосталивођевођамаикнезовикнезовима.

Злочинцимаутамницидошаоједанслободе,јеронисупосталипотребнинароду,даганаучесвомепослу, даганаучекакосеубијачовек.

Свипосетиоци, штосудошлиуградзапразник, дасепоклонеНебуипотражеБога, окренулисулеђахраму, исасвојимдомаћинимаиконакџијамапојурилису,датражекрвправедникову.

Свештеницисузаборавилихраминагнулисажртвенимножевима, данародспасавајуодБога.

Хромиикљастипружајусвојештакеаслеписвојеслепачкечанке- својејединооружје, дасепомогнеубитиисцелитељ.

Такоједаннародгрешникаустајеједнодушнокаотрава, даубијеБога. Иомачемусенож, замахнутпротивБога, теударисамсебеусрце.

Недајмидападнем, Господепремили!

Отворимиочидуше, давидиминаучимсеодсудбегрешника. Данепођеногамојанизаким, коидепротивТебе.

ДакаконедигнемкаменнаТебе, инеубијемсебезанавек.

XЦИИ

Крвправедникајединојеписмоназемљи, штосенедаизбрисати.

УбистелиХриста, очајници, каоштосенадасте? ИликрвЊеговаиданасгоринаглавамавашим?

Објави,море, хукомсвојомсвимапределиманаземљи: крвправедникагоринаглавиистотогколена.

Изукрштајтесегромовиодистокадозападаинапишитејасноизаслепце: никаквозлољудинемогу

учинитиправеднику, адасетозлонесручидвоструконаглавуњихову.

Јеркаменбаченнаправедника, баченјеувисину, ипадајућисависинедобијаутежини.

Камењејерусалимско, штостојишданасразбацано, завичиирециродуљудском,родузаборавном, штаседесисаубијенимправедникомаштасаонима, штогаубише!

Видехпсагдесеопружиједномнаврелојкаши, инедођевишенинахладну. Аљудегледамизданаудангдесепрженакрвиправедника, иникаддасеокану.

Обезумнијиодбезумних, зарсенестидитеповтораватилекцију, којуипсиодједномнауче?

Бољедаишчезнеједанкрвничкинароднегоједанјединиправедник. Јернебонепита: коликојекрвипросутенего: чијајекрвпросута?

Дасвинародиустанупротивједногправедника, нећемумоћиништанахудити.Могусамодамубудупратњадогроба. Ноонћењихпратитипослегроба.

Заистаправедниккажњавасвојоммилошћудогробаиправдомпослегроба.

Неосигуравајтеимањесвојојдеци, виштоуђостеукрвправедника.Гле, свеимањећеимпропастиосимкрви, којупролисте.

Инећеправедникбацитиклетвунаваснодецаваша, кадбудујелагоракхлебробова.

УдроњамаправедникакријесеБог. Тешковама, аковасдроњесаблазне,тепрезретеионогаштојеудроњама.

Накрстсидигнут, ХристеБоже, недапокажешсвојунемоћпремасветунонемоћсветапремаТеби.

Каосенкештосенамесечинибијуостену, такосунемоћнинародиштоударајунаТебе.

Утехоправедникаихрабростимученика, помилујнасиспаси.

XЦИИИ

ВаскрситељјеГосподмој. Васкрсавамртвеодјутрадомрака, иодмракадозоре.

Оноштојутросахрани, увечеГосподоживи, ионоштовечесахрани, ујутруГосподоживи.

КаквоједелодостојнијеБогаживоганеговаскрсаватимртвеуживот?

НекадругиверујууБога, којисепарбиисудисљудима.

ЈаћуседржатиБога, којиваскрсавамртве.

НекадругиверујууБога, којисенеприближујениживим, кадгазову.

ЈаћусеклањатиБогу, којидржинаслоњеноухоСвојеинагробљуислуша, далинеконевапијезаваскрсењемиваскрситељем.

Гробаризакопавајуићуте. Господоткопаваивиче.

Мајкаћеркузакопава, Господоткопава; бољајемајкаГоспододмајке.

Отацсиназагрће, Господодгрће. БољијеотацГоспододоца.

Братбратасахрањује, Господваскрсава. БољијебратГоспододбрата.

Господнеманисузаниосмејказамртве. Његовојесвесрцезаживима.

Светкуказасвојимугробљу,Господпесмомтражисвоје,ибудиих.

Васкрсни, Господе, духмој, дабиваскрслоителомоје. Настанисеудухумоме,ителомојебићехрамТвој.

Говоресуседимојиубризи: далићеовонашетеловаскрснути.

Акостесеједномодреклисебе, инеживитевишесеби, ондајевашетелокаоваскрсло.

АкојетеловашехрамБогаСвевишњега, ондајеВаскрситељувама, иваскрсењесевашедовршује.

Телосенашемења, многасмотеладосадзвалисвојим. Којећеодњихваскрснути?

Можданиједно. Носигурнооно,- акостегаимали- којеизражавајасноРечБожју.

Васкрситељмој, смртневаскрсава, јерсмртникаднијенибилажива.

ТисиваскрситељиТисиваскрсли, јерТисиЖивот.

Самооносемеваскрсава, укомесеТискриваш, итооноодњега, штосиТи.

Самоћешонајдухоживети, којиисадаживиТобоманесветом.

Самоћешонотелосачувати, којејесеСветимДухомпочелоиспуњаватиуовомевремену.

ОноштојеГосподЖивиугробовима, оноћеваскрснутиуживот.

НиконеможеваскрснутимртвенегоГоспод, иниконеможеустатиизмртвихосимГоспода.

ЈерОнјеусветимсвојим. ЗаистаОнјеуживимсвојим, иугробуинадгробом.

XЦИВ

Жељениједолазио, идоћићеопет, авиговорите: коћенамдоказати, дајеОнБог?

Питамвас, тамнабраћо, иодговоритеми, штоваспитам. КадбивипоручилиБогудадођеназемљу,каквогбивижелелидаГавидите?

КаочовекажелелибиГавидети, лепшегодсвихсиновачовечјих, моћнијегодсвихсиновачовечјихнаречиимоћнијегодсвихсиновачовечјихнаделу. ЖелелибиГавидетипрекраснакаоцаревића; неохоланегосмиренакаојагње; којибиулазиоподнашекровове, снамајеоипио, иделиоснамасвесемнемоћинашеигреха.

Ондавамкажем: вистесамидоказали, дајеБогбиомеђунама. -

Желелибигавидетикаочовека, премдасеОнможепојавитиусвакомтелу.Кадговоридаговоримоћнокаконикадчовекнијеговорио. Кадходипоовомесвету,данеходикаонајамникиробнегокаогосподар. ВодаиветровидаГаслушају, људидаМуследују, злидуховидабежеодЊега. Дабудеодпомоћиљудимасвакогадана: жалоснедатеши, болеснедалечи, мртведаваскрсава. ТаквогабимижелелиБогамеђунама. -

Желелиби, данамдођенекаоцар, сабогатством, штопропада,ивојском, којаишчезава, иблеском, штотамни, -некаоцарнегокаовећиодцарева. Ижелелиби,данамдођенекаообичанпророк, негопророкованиодпочеткавремена, којибисмеорећи, дајестаријиодвремена; икојибинампрорекао, штаћебитинакрајуипослекрајавремена. Ижелелиби,данамдођенекаосвештеник, негокаопрвосвештеник, укомесеогледасветројеуједном: иБог, исвештеникижртва.ТаквогабимижелелиБога, дасепојавимеђунама.-

Ондавамкажем: вистесамидоказали, дајеБогмеђунама. -

Желелиби, дабрзодођеидаоде,јерГанебимоглииздржатинадуго. Ноикадоде, желелиби, даЊеговаречјечикрозвремеипростор, безкрајаиуставе, идаодЊеговихстопагориземљанебеснимогњемдоклеземљатраје. -

Ондавамкажем: самистедоказали, дајеБогбиомеђунама.

Жељениједолазиомеђуљудебашкаквогљудимогупожелети, ијошбољи, ијошјачи, ијошлепши, пасуљуди, ах, итадаговорили: коћенамдоказатидајетоБог?

Жељенићеопетдоћи, душомоја. Каоогњенизмајдолетеће, и, акоГанепознаш,одлетеће, ивишеГазаиставидетинећеш, Устани, душомоја, инеспавајнобди. ИутврдиусебисликуЖељенога, какавјесте, дабиГапознала,кададође.

Некасликесвихсветоваизиђуизтебе, инекатеЊеговасликаиспунисву, одистокадозапада, иодсеверадојуга. ДабиГапознала, кададође.

Јерћекаоогњенизмајдоћииотићи, атићешкуњатииговорити: коћемидоказати?

Акотисамасебинедокажеш, никотинећедоказати.

АкотиГанедокажетвојвечитиживот, доказаћетиГатвојавечитасмрт.

XЦВ

Удолиниплачевнојоживеосимртвекости,СинеБожански.

Некасерадујепророк, јерсиобистиниоречињегове.

Сваснага, илепота, имудрост,закојомцелочовечанствоодпочеткажуди, уТебије,Свечовече.

Свахранаживота,исвепићеживота, којомживиживеодкрајадокрајавремена, уТебије, Свечовече.

КрозТебесеТросунчанизракусудиобацитиутамусмртнуисеннебића. Милостјебилаутомезраку, икаосвакамилостињазлоупотребљена. ЗатосеЗракповукао,итамасмртнаисеннебићапреовладалаје.

СадасидошаосновимЗраком, иновоммилошћу. Иони, којиТепримише,засијашекаоновозапаљенасунца.

АкојиТенепримише, осташеинадаљемртвекостиудолини.

Отвориосихлебарницузагладнеипивницузажедне, ипризивашсвегладнеижедне, даједуипијуиживибуду.

Кожелиживота, животомсеморахранити. Косесмртипреда,смрћусехрани, инемагамеђуживима.

ДонесенамБогаудолумучевну; донесенамБога, некаосликудаГапокажеш, -играњесликапоједенамдушу-негокаохлеб, дагаједемоиоживимо. Сликамасехранисмоипомресмо. Заиста, свествари, штосмртниједуипију, сликесу, којенехранеинепојеинедајуживота, акоБогуњихнеуђе.

НекадушамојаједеБога, ивенчаћесевечнимживотом.

НекауммојједеБога, ивенчаћесевечноммудрошћу.

НекасрцемојеједеБога, ивенчаћесевечномрадошћу.

НекателомојеједеБога, иваскрснућеизмртвих.

НекасвиљудиједуБога, ивратићеседому, вратићесеуСвечовека.

Твогагробанемамеђунама. Земљадржисамоземљу. Гробовисесахрањујуугробове, иостајууњима.

ЦаревићуСветеТриадеицаресвихбића,којасуодТвојеречипродихалаипрогледала, нахранимеТвојимлебом, инапојмеТвојимпићем.

Данеиструхнетеломоје, идушамојадасенебијепоАдукаобезтелеснасен,испуњеналудимсећањима, испуњенателеснимжељама,испуњенастрахомистрашилнимсликама.

Данеизгубим,Господе, обатела: земаљско, којејеближепропастиодјесењетраве, инебеско, којеједуходоцниодаизаткаиспремизавечност.

Данеизгубим,Господе, обадуха: земаљски, који, јеобрекаонасмртвенчањемсаземљом, инебески,коганисампримаоусебе, даунесесвојувечностумене.

Данеизгубим,Господе, обаживота: земаљски, којисечиниживотом, инебески,којијестеживот.

Приђимиближе, ијошближе, НебесниХлебу, инемојсебранитиодмојихуста.

Приђимиближе, ијошближе, Небеснопиће, инемојсеизмицатиодмојихусана.

ТројицеПресвета, спустиТвојжижакумојуноћипоплашистранца, којимезаклањаодТебе.

XЦВИ

ДецаисветитељидржеТе, Господе, осталисебунтујупротивТебе.

Децаисветитељиграницасуизмеђуцарствабићаисенинебића.

СтараоцисеназивајуродитељимаибацајуТвојудецусвисокестенеупонор.

Стараоциуображавају, дасуониродитељи, пауправљајудецомТвојомкаосвојом-имовином.Заиста, неуправљајунегокривеиломе.

Туђасудеца, стараоци, којустеприсвојили, иодговараћетезакрађуиразбојништво.

Нијевашживотнионајштојеувама, нитионај, коместевипослужиликаоканал.Туђејесве, осимзлаувама, иодговараћетезакрађуиразбојништво.

Одговараћетезакрађу, јерстетуђеназвалисвојим; изаразбојништво, јерстетуђеосакатилиипорушили.

Немародитељаназемљи. РодитељјенаНебу.Наземљисусамостараоци. Они,штосебеназивајуродитељиманаземљи, лоповисуиразбојници.

Наземљисусамостараоци; итојепревеликачаст.

Датовамјенастарањенајдрагоценијеблаго, штоБогима. Итојепревеликачаст.

Блаженијијеонај, косеникаднијеродио, икоменикадништанијеповереноустарањенегови, акојевашестарањесаблазаниумртвљењедуша.

Заштосерадујетедеци, аконемислитебдитинадњимакаонадангелиманебесним? Заштокукатезањима, кадвасранооставеипобегнукангелима?Туђемустесерадовали, изатуђимкукате.

Нестарајтесесамооосигурањутелавашедеце, јертоилисицечинесалисичићима. НегосестарајтеоБогуудецивашој. СастараниБогпостараћесезасвеостало. Ионоштосмукомсабиратедецисвојој, Онћеимбезмукесабрати,брзоилако.

НеизгонитеБогаиздецеваше, јерћетеимотератимир, исрећу, издравље, иблагостање.

ИакосвуземљуоставитеостављениодБога, оставилистепрегладним, којићесвепојестиипомретиодглади.

Неосигуравајатедецисвојојкомадхлебанокомаддушеисавести. Ибићедецавашаосигурана, авиблагословениудвасвета.

Старајтесеотуђојимовинибољенегоосвојој, инаградавашабићенеизмерна.

Царскадецадатасувамнастарање. Заиста, Царнећедатималунаградуонима,којиМусачувајуцаревиће, инеизбришуимеРодитељаизпаметињихове.

КроздецугледаЦарзачуђеноувас, ичекавашеодговоре. Акоодговорибудусмртоносни, Царћесеповућииздецеваше, ивићетесестаратиолешевима.

ДецаисветитељидржеТе, Господемој, осталисебунтујупротивТебе. ДецаисветитељисуТвојекушањесвета.

Пази, душомоја, пазиинепогреши.

XЦВИИ

Свакаствармеплашиладокбејахдете, свакустварсажаљевамодкадодрастох.

Свакастварчиниламисеснажнијаодменедокбејахдете. Садсеосећамснажнијиодсвега,исажаљевамсве.

ЈернаучихсестајатиузаТе, Господемој, којисиокруженбесмртнимвојскамакаоборовомпланином. ИрастемизТебекаодрвоизпланине.

Узехсвакустварзаучитеља,докбејахдете, иидохдонеклесасваком. ИнаучихсенемоћиисмртиивапајукТеби.

Тражихнајјачуствар, дасеухватимзању, дабихсеспасаоодпроменеиколебања.Иочимојеневидешеје, нитијеушимојечуше, нитијеногемојенагазише. Свудецусвојувремеподиже, дасехрвесњима, идаихизшалесавија, ломиичупаизкорена, смејућисестрахуиужасусамртника.

Ухватихсезацвећеирекох: онојелепотоммоћнијеодмене. Нокаддођејесен,цвећеумирашенамојеочи, ијамунемогохпомоћи, носасузамаокретохсе, иухватихсезависокодрвеће.

Нокаддођерок, извалиседрвећеизкорена, иполежепоземљикаопобеђенавојска, ијасеокретохсасузама, иухватихсезакамен.Онјејачиодмене, рекох, узњегасамсигуран.

Нокаддођерок, каменсеистрошиупепеонамојеочи, иветаргаоднесе, ијасеокретохсасузама, иухватихсезазвезде.Звездесујачеодсвега,рекох, њихћуседржати, нећупасти.

Нокадзагрлихзвездеиуђохутајнишапатсањима, чухјецањаумирућих, иокретохсесасузама, иухватихсезаљуде. Људиусправноислободнокорачају,рекох,уњихјеснага, њихћуседржати, данепаднем.

Нокаддођерок, видехинајснажнијемеђуљудимагдесебеспомоћноклизајунизледвременаубезгласнипонор, иостављајумесама.

Обазрехсеузнојпоцелојвасиониирекох: тисијачаодсвега, тебећуседржати,сачувајмеодклизањаубезгласнипонор. Идобиходговор: довечеијатонемубезгласнипонор, исутраћебитидругавасионаместомене. Узалудсевежешзамене, немоћногсапутникасвога.

Опетсеокретохљудима, најмудријиммеђусиновимаљудским, иупитахзасавет.Ноонисезавадишедајућимиодговоре, доксмртнемахнурукоминеунесетишинумеђупрепираче.

Опетсеокретохљудима, највеселијиммеђусиновимаљудским, иупитахзамишљење. Каодамимогудатинекомишљењеони, којимесоммисле! Онимеузешезашалуизавесељесвоје, доксмртнедижесвојштапинепревучебуђомјезикњихов.

Опетсеокретохљудима, онимакојимеродишеидонешемеђуствари, иупитахњих. Њиховасмежураналицапозеленеше; очиимзаводнише; ионипромуцаше: унезнањусеродисмоими, унезнањуродисмотебе, инезнањесвојеподелисмостобом.

Опетсеокретохљудима, пријатељимасвојимирекох: пријатељимоји, штамислитеви? Аониоћуташедуго, докстидљивонеподигошеочиипрозборише: мисеодавноспремамодапитамотебе: штамислишти?

Окадзакуцахинапоследњаврата, дапитам, вратасеотворишеивидехмртвацагдеизносе.

Каднебејашевишевратадакуцам, нестадеисуза,исухистрахзабодесвојеканџеукостимоје.

Јошједнасузанађесеискотрљасеуднодушемоје. Игле, неканепознатаврата, укојеударипоследњасуза, отворишесе, иТисепојави, ЦаремојиОчемој, савокруженбесмртнимвојскамакаоборовомпланиномунеопалномпламену.

Исветлостзаигракаомногогласнахарфа, ијачухгдеговори: Јасамонајкогатражиш. ДржисеМене. Имемије: Јесам.

XЦВИИИ

Твојапосета,Снагомоја, доносиснагесвакојтвари.

Каоупразнелампеналевашуљаусвакуодњих,ипочињугорети.

Благооном, коТебепримиусвојупразнину; напунићесеигореће.

Кадуљанема, ондафитиљгорисадимомирђавиммирисом.

ГорелисуљудиипреТвојепосете, нотонисигореоТинофитиљсадимомирђавиммирисом.

КадсиТидошаоупосетуземљи, налиосисвелампеуљем, иуљејепочелогорети,бездимаирђавогмириса.

Аконеукиневидеразлику, ноговоре: ипрејебилогорење, исадјегорење.

Невиденеукиразликуизмеђугорењапразнелампеигорењапунелампе.

Онеуки,кадгориземљасвојимогњем, тофитиљгорианеуље,игорењејесадимомирђавиммирисом.

Кадсеземљанисудовинапуненебеснимуљем, ондауљегори, игорењејесапламеномисветлошћу, нобездимаирђавамириса.

Гле, Тинисикаообичнипосетиоци, којидолазедаузму. Дошаосинедадођешиодешкаообичнипосетиоци, инедадођешиузмеш, негосидошаодаоставиш.Ваистину, данапунишисвепунооставиш!

Свакастварсепунисиломиснагом, Господепрепунидобара,кадаТидођешупосету.

Вода, штојесамомогладаперетело, добилајесилу, дакрштавадушу. УТвојеимеГосподе!

Уље, штојесамомоглоблистатиназдравомлицу, добилојесилу,даболнимдајекрепост. УТвојеиме, Господе!

Хлеб, штојесамомогаогомилатиучовекупепеонапепео, добиојесилу, даТвојимживотомхраниживот. УТвојеиме, Господе!

Изворисусеналилиснегом, итравепољскенаједралеживотом. УТвојеиме,Господе!

Речисупосталелеком, изнацисупосталиодбраном. УТвојеиме, Господе!

Мртвисупочелиузиматинемоћиживихнасебеиживисепочелиразговаратисамртвимакаосаживима. УТвојеиме, Господе!

Гробови, изкојихјесамосмрадтекао, почелисуизливатимиро, изверскепештерепосталесупокајницама. УТвојеиме, Господе!

ПреТвојепосете, Господе, свејебилодимљивијеодгорећегфитиља, исвенемоћнијеодпауковогткања.

Далићенеукиотворитиочиивидетиразлику? ЗасвенеукеклечимимолимсепредТобом, ГосподеСвемоћни: отвориимочи, дабивиделиразлику.

Дабивиделиразликуиотворилисвојепразнелампе, даихТинапуниш.

Дасенебивечитогушилиудимуирђавоммирису, Небесноуљелампемоје.

ЗасвенеукеклечимимолимсепредТобом, ДушеСвети, Животворни. Духникаоолујаизатресидушунеуких, дабисепробудилииосетиличасТвојепосете.

Дабисепокајали, изаједносамномклекнулииузвикнули: какоземљапостајенова, кадјеТипосетиш. ВеличанственииСтрашниБоже!

XЦИX

Књигасамисписанаиспољаиизнутра, изапечаћенасаседампечата.

Сричукомшијемојеинемогуимедамисрекну.

Комшијемоје, какоћетеондапрочитатиимеГоспода, којимеодблатаиспере, кадмојеименеможетедасрекнете!

Твојасамкњига, ГосподеЦаремој, Твојесамписмоиспољаиизнутра. Самосветмезамрљасвојомнеписменомруком, тепостахнејасанинечитљив.

Твојасамкњига, ГосподеЦаремој, иТвојисупечати, којимасимезапечатиокаосветињусвоју.

ПодсвакимпечатомскривасепоједандарДухаСветога,поједандарбесмртногживотаНебеснеТриаде. Коћеотпечатитионо, штојеБогзапечатио, -коможедругиосимБогајединога?

Говоремикомшијемоје: тисикњигасвета, исавсиисписанрукомсвета, исвидаровиутебисударовисвета?

Такомечитајунеписмени, ијаосећам, даминезнајуимена.

Заиста, светјемногоисписаонезграпномрукомпосрцумоме. Многеинетраженедаровеутрпаојесветусрцемоје.

Ногле, икадизбришемсвеписањесветскоизсрцамога, избацимсведаровесветскеизсрцамога, неизбацујемсрцесвојеизсебе, инеостављамгапразним.

Игле, кадизбришемсвеписањесветапоумумоме, исведаровесветскеизбацимизумамога, неизбацујемсвојумизмене, нитигаостављампразним.

Изнам, дајепотелумомеписаодухмој, иподухумометеломоје. Гле, кадизбришемсвеписањедухамогпотелумоме, ителамогаподухумоме, ипакнеостајемкњиганеисписана.

Кадизбацимсавсветизсебе, опетвидимусебикњигузапечаћенусаседампечата.ТојеТвојакњига, Господе. ТојеписањеГосподамога. КоможеотпечатитикњигуБожјуосимБогајединог?

КоТебепризназаОца, признајешиТињегазасина, исинуотварашкњигуичиташтајне. Печатпопечатломиш, ичиташмутајне.

Узалудмечитајуљуди, нећемепрочитати. Прочитаћесамооно, штојесветнаписаопоменииумени. Ноочињиховенемогучитатиподпечатима.

Немамногоречиутојкњизи, носвакаречјекаопламеноштра,икаобесмртностдуга, аслађајеодсвихсластиовогасвета.

Седамречи, - седамдуховаиседамживота, тригорњаитридоња, везаниусредининераздвојноуједаннеумирућипламен.

Светамужанственостнебаидевичанскаженственостземље, опасаннепорочнимпојасом, окићенимсаседамзвезда.

Нокосмепросипатибисерпредоне, којисехранетрулимјабукама? КосмечитатитајнеТвојеонима, којисуписменисамозадебеласловасвета?

Невидљиварукастарасе, дапишесвудапосвету, носветсеотимаимучидапишесвојоммртвомруком- мртваслова.

ГосподеСвемилосни, погледајуоне, којигледајууТебе, иуправирукуњихову, дакадпишупосебипишуТвојеимеиспољаиизнутра.

СвемудриБожемој, управиочиизабранихТвојихупечатекњигеТвоје, дасмолитвомчекајуисразумевањемчитају,кадТибудешнечујноилаганоломиопечатетајни?

ИXЦ

Малојепослушних, Господе, аверујућихима.

Малојеоних, којинетремицегледајууГосподасвогаиидузаЊеговимпогледом.

Тражимпослушне, Господемој, иделимрадостсњима. КазујемњимаопутевимаТвојимимудростиТвојој, ионипотврђујумојеказивање. Ирадостсвојумножимои- делимо.

Слушампричупослушних, какосиуклониоспотицањаиспредногуњихових, идодајемсвојупричу, исобасенашаиспуњаванебом.

Сведогађаје, штонамседогодише, сејемоначестоситозаконаТвога, иплевуштоиспаднезовемосвојом, ачистозрноштоостанезовемоТвојим.

Рачунамосвемуке, свесузе, исвастрадањасвојарадиименаТвога, дасмоудобитку.

Штанамвредивераоднедељедонедеље, говоримо, аконасонаневежесвакидансапогледомГосподинанашега?

Имаверујућих, ГосподеБоженаш, алијемалопослушних.

Комећубитипослушан,аконећуНајмоћнијем? Зарћемезаваљенидићи, исамртницизарћемеукрепити?

Комећубитипослушан,аконећуНајмудријем? Зарћеменеукинаучити, инезналицезарћемиказатиистину?

Комећубитипослушан,аконећуНајсветијем? Зарћемегрешницисачувати, икрвницизарћемидушуспасти?

Какобисеназваозалуталичовек, којибиспазиоогањутамнојноћи, инебисрачунаосвојепутевепрематомогњу?

Илађаркакобисеназваоонај, којибивидеосветлоступристаништу, иокренуолађуустрану?

Истимименоммоглибисеназватииверујућианепослушни.

Осетиосижаокунепослушностимоје, Љубавимоја; опрости!

ОдкадмераниљубавТвоја, стидмеиспечеодсећањанебрижљивостимоје.

ЗакитиосамсебиоверомуТебе, каоцвећем, ходиосамсвојимпутевима, неосећајућикакомељубавТвојаузастоппрати.

СадасумисеотворилеочизаљубавТвоју. Раниосимељуто, иранамепечекаоогањ.

Садвидим, дамејељубавТвојапратиланасвимаобронцимаираскршћимаживота. Гледамупрошлостивидимсамодвоје: љубавТвојуинепослушностмоју.Раниосимељуто, иранамепечекаоогањ.

КомедаисповедимгрехмојноТеби, комеисагреших?

Штодасеисповедамнепослушнима, којићерећи: нисимногозгрешио,јеримитакочинисмо? Својимгрехомправдаћемојгрех, инећемидатиутехе.

УчинићесвојгрехмериломправдеизмеђуменеиТебе, идосудићеправдугрешнику.

РаниосимељутољубављуТвојом, иранамепечекаоогањ.

ОпетјемилостТвојабезмерна, темиотвориочипренегоумрех.

Опрости, Господе, изаповедајслузиТвоме!

Какоисадкроткогледашизаповедаш, каодаТинигданесагреших!

Заповедај, Господару, ишибајбичем, ипомозисавестимојојшибатиме.

Раниосимељуто, иранамепечекаоогањ.

Нека. Некамепечекаотриогња, доксененавикнембитипослушанкаоангелнебесни.

ДокмипослушностТвојојвољи, Господе, непостанејединасластмојихданаиноћи, докрајавека.

Ц

Примижртвуречимоје, Очемој, - тепањедететапокајаногприми, Очемој!

ИсправиречмојуистиномТвојом, ипримијенаподножјуногуТвојих.

Окадижртвумојублагомиромсветитељскемолитве, инеодбације,ТросунчаниВладикосветова.

РечитијуТижртвуприносеангелскикругови, ноњиховаречструјикњимаодТебе,ивраћасекТеби, непомешанаснемиломтамеинезагрцнутаугрлугрехом.

Убогсам,иништадругонемамдаизнесемнажртвеникТвојосимречиове.

ОкадбихТиствариприносио, приносиобихречи.Јерштасустваридругодоречи? Свусивасионуиспуниојезицима, којисупламеновикадаТебихвалууздижу,вода- кадасебиТвојехвалешапћу.

ИкадбихТијагњепринео, принеобихТиједнуреч.

ИкадбихТитицупринео, принеобихТиједнуреч.

ЗаштодаприносимтуђуречГосподумоме, заштотуђуанесвоју?

Комеучинигосподаромтуђегживотаитуђепесме, туђегпламенаитуђежртве;ко?

Мојаречјемојживотимојапесма, мојпламенимојажртва. ОдТвогаузехиТебиприносим, - примиинеодбаци, Мајкопрепунамилоште.

Одабрахшакушеницесањивекукоља, примимаиједнозрноизмојешаке, иучинићешмесрећним.

ОдједногзрнаТиможешумеситихлеб, довољнозанароде.

Примилептумоју, СинеВаскрситељу,примиинеодбацилептусиромашка.

Примижртвумојунезамененегозанекога, којејошсиромашнијиодмене; ималитаквога?

Конеманитоликоколикоја, зањегапримижртвумоју; постојилитакав?

Каохармоникузгњечиомесвет; једвасамузеодаха,ијекнуо.НекаангелиТвојидадублагозвучностимомејеку,иизнесугапредаТе, љубавимоја.

Опомињемсесвијудобара, штосимиучиниозаживотанеуморниПратиочемој, иприносимТиједноуздарјеодсебе.

НеприносимТицелогасебе,јерцеонисамдостојансагоретинаТвомпречистомжртвенику. Оноштојенамењеносмртиитрулежи, немогупринетиБесмртноменажртву.

Примижртвуречимоје, ТројединаКитоЦвећа; тепањедететановорођеногприми.

КадзапевајухоровиангелскиокопрестолаТвога, кадзатрештетрубеархангелске,кадмученициТвојизаридајуодрадости, непрезрижртвуречимоје, ГосподеБожемој.

Непречуј, ночуј.

МолимТисеипоклонимТисе, садаикрозсвевреме,икрозсвувечност. Амин.

НаОхридскомјезеру

1921-1922 године.