Modul ñ: Specifičnoznanjeo konkretnimkarakteristikama...

Modul 5: Specifično znanje o konkretnim karakteristikamasvakog pojedinca saautizmom

Sadržaj:

1. Koncept specifičnosti

2. Koncept individualnosti

3. Snage i slabosti osoba sa autizmom

4. Sklonosti i interesovanja osoba sa autizmom

5. Kognitivni stil osoba sa autizmom

6. Individualizovani planovi intervencije

7. Tehnike prikupljanja informacija u procesu individualizacije

2016-1-ES01-KA204-025061


Specifičnost

• Kvalitet i uslovi specifičnog

Specifičan

• Adaptacija nečega svrsi kojoj je namenjena

Rečnik Španske kraljevske akademije

Specifičnost podrazumeva viziju autizma kao nečeg posebnog, jedinstvenog i različitog u odnosu na druge poremećaje koja zahteva specijalizovane uslove i konkretnu intervenciju koja ne može biti zamenjena nekom drugom intervencijom.

To je pravo ljudi sa autizmom i princip na kome treba zasnivati našu intervenciju.

2016-1-ES01-KA204-025061


Specifičnost potreba osobe sa autizmom zahteva korišćenje i sprovođenje edukativnih programa i intervencija svih razvojnih činilaca, zasnovanih na znanju, a koje direktno utiču na osnovne promene te osobe (komunikacija, socijalne i mentalne kompetencije i fleksibilnost mišljenja i ponašanja).

Predlog za planiranje usluga i programa za osobe sa poremecajima iz spektra autizma i njihovim

porodicama Oktobar 2011. Španska asocijacija autizma. AETAPI

2016-1-ES01-KA204-025061


Implikacije koncepta specifičnosti

Trebalo bi odbraniti i objasniti potrebu specifičnosti koju imaju osobe sa autizmom. Trebalo bi

omogućiti napredak u istraživanju i tretmanu.

Neophodno je razviti specifične kontekste i

metodologije za autizam.

Intervencija u autizmu mora biti specijalizovana i

zasnovana na kriterijumu i ciljevima koji opravdavaju

njenu efikasnost

Postoje edukativne prakse koje nisu efikasne, nisu preporučene već su

štetne.

Složenost autizma uključuje profesionalce sa specifičnim profilom,

obukom i veštinama.

2016-1-ES01-KA204-025061


.

Specijalizacija je posledica koja potiče od potrebe specifičnosti autizma. Može se definisati kao akcija sve većeg i većeg saznanja o nizu vrlo preciznih znanja ili veština potrebnih za rad sa osobama sa autizmom

S obzirom na prirodu ljudi sa autizmom, njihove karakteristike, promenljivost kao i razvoj ljudi koji ih predstavljaju, postaje neophodno imati različite i fleksibilne tipove podrške, prilagođene obrazovanju,

obuci, ličnom radu, itd., koje su ti ljudi prezentovali tokom svog života.

Autizam, kvalitet života danas. Autizam Španija

2016-1-ES01-KA204-025061


Neka prethodna razmatranja:

Grupa ljudi sa autizmom je veoma heterogena

Postoje značajne razlike u simptomima

Intenzitet svakog simptoma je različit kod svake osobe

Razvoj svake osobe sa autizmom takođe je jedinstven

Intervencija može biti različita u zavisnosti od sposobnosti i poteškoća svake osobe

2016-1-ES01-KA204-025061


Sve navedeno implicira da ne postoji jedinstven tretman koji funkcioniše za sve ljude sa autizmom.

Individualizacija podrazumeva potrebu konkretizacije intervencije uzimajuci u obzir sve njene

okolnosti i specifičnosti, svaki slučaj je slučaj za sebe i mora se dati pojedinačni i jedinstveni

odgovor.

Na osnovu evaluacije koja identifikuje razvojni profil (snage i slabosti) izrađen je individualni plan

podrške, koji predstavlja nivo i/ili intenzitet, kao i vrste podrške potrebne za postizanje

maksimalnog razvoja u svim vitalnim fazama pojedinca. Individualizacija mora odgovarati

potrebama, ukusima i interesima osobe, pored toga što uvažava njihovu motivaciju, profil

sposobnosti, slabosti i karakteristika njihovog porodičnog okruženja i podrške.

Autismo, calidad de vida hoy. Autismo España

2016-1-ES01-KA204-025061


Proces individualizacije

Evaluacija plana i dosadašnjih podrški

Implementacija plana intervencije

Izrada specifičnog plana intervencije i osmišljavanje

podrške

Prikupljanje podataka i saznanja o osobi sa autizmom

2016-1-ES01-KA204-025061

3. Snage i slabosti osobe sa autizmom

• To su kapaciteti osobe koji je razlikuju od drugih

• Obuhvata veštine, kompetencije, karakterne crte, aspekte koji olakšavaju intervenciju

• Neophodno je da su snage korisne u svakodnevnim životnim situacijama

• Svako ima snage, važno je znati kako ih naći

Snage

• Oblasti ili veštine koje je neophodno razvijati

• Obuhvataju veštine, kompetencije, karakterne crte, aspekte koji otežavaju intervenciju

• Moramo vrednovati sve deficitarne aspekte, ali moramo se fokusirati na one koji najviše utiču na život osobe sa autizmom

Slabosti

2016-1-ES01-KA204-025061


SNAGE• Dobra sposobnost percepcije vizuelnog materijala

• Razvijena sposobnost mehaničkog učenja

• Rutine koje su im potrebne mogu se koristiti kao

metod učenja

• Imaju posebna interesovanja, što može biti

motivišuce

• Dobre vizuo-spacijalne sposobnosti

• Imaju dobro pamcenje, ali nemaju uvek relevantne

informacije

• Prosečne ili visoke kognitivne sposobnost

• Dobra jezička sposobnost i sa bogatim vokabularom

• Zainteresovani su za formiranje odnosa sa drugima

• Uspostavljaju jake veze sa osobama koje su im

važne

• Dobro znanje u njihovim sferama interesovanja

• Dobri su u uviđanju detalja, promena ili

grešaka

• Zainteresovani su za oblasti nauke i/ili muzike

• Motivacija i interesovanje za nove tehnologije

• Razvijene sposobnosti u nekim oblastima kao što su

muzika, računanje, vizuelna memorija...

• Pouzdan i jasan karakter

• Zadovoljni su u kontaktu sa porodicom i

profesionalnom sferom koja ih zanima

• Kritično i racionalno razmišljanje

2016-1-ES01-KA204-025061


SLABOSTI• Deficit u osnovnim oblastima autizma: društvena

komunikacija i društvena interakcija, ponavljajući i ograničeni obrasci ponašanja, aktivnosti i interesovanja.

• Promene na nivou ponašanja• Teškoće u sposobnostima emocionalne regulacije• Istovremeno prisustvo više medicinskih i

psihijatrijskih teškoća• Promene na senzornom nivou• Nisu zainteresovani za kontakt sa drugim ljudima• Intelektualne teškoće• Netipične reakcije na uobičajene stimuluse• Poteškoće u apstraktnom mišljenju

• Teškoće u generalizaciji naučenog• Manjak izvršnih funkcija: pažnje, planiranja,

kontrole impulsa...• Teškoće u mentalnim sposobnostima• Teškoće da analiziraju situaciju uzimajući u obzir

čitav kontekst• Razvoj psihomotorike, grube i fine• Ne vole promene u svojoj rutini ili ako im se kaže

nešto što se neće dogoditi• Manjak društvenih sposobnosti• Teškoće u veštinama imaginacije

2016-1-ES01-KA204-025061

4. Sklonosti i interesovanja u autističkom spektru

Često se interesovanja osoba sa autizmom smatraju problematičnim jer:

• zahtevaju puno vremena istovremeno uskraćujući vreme potrebno za druge stvari

• se često smatraju “beskorisnim”

• imaju tendenciju da budu individualna, a ne društvena, a ponekad čak i neadekvatna

• su često repetitivna, teško se eliminišu ili smanjuju svoj intenzitet

• mogu izazvati anksioznost, ako im se ne posveti vreme

• mogu postati jedina aktivnost slobodnog vremena za osobu sa autizmom

2016-1-ES01-KA204-025061


To je još jedan deo identiteta osobe

Prilika za traženje akademske i radne

budućnosti

Veliki izvor motivacije koji se može koristiti u našoj intervenciji

Prilika da se upoznamo sa

različitim sklonostima

Izvor slobodnog vremena, zabave,

relaksacije i kvaliteta života

Međutim, moramo pokušati da promenimo viziju i da probamo da razmišljamo o sklonostima ljudi sa autizmom na drugačiji način:

2016-1-ES01-KA204-025061


Iz ove perspektive, interesovanja nam mogu biti od pomoći:

Kao izvor motivacije u akademskim

zadacima

Na tabli za vizuelno učenje

Da uključimo vannastavne

aktivnosti koje su u skladu sa njihovim

interesovanjima

Da se pronađu većorganizovane

grupe u društvu koje se bave

nekom od tema koje ih zanimaju

Da definišu svoj akademski i

profesionalni put

Da smanje nivo anksioznosti

2016-1-ES01-KA204-025061


• Odrasla osoba sa autizmom ne bi trebalo da hoda sa plišanim medom za bebe

Moramo biti sigurni da interesovanja odgovaraju

starosnoj dobi

• Postoje teme, kao što su politika, religija, seks i sl. koje nisu prigodne da se pominju u mnogim kontekstima

Moramo ih naučiti da pokažu svoja interesovanja u zavisnosti

od društvenog konteksta

• Vreme posvećeno njihovim interesovanjima mora biti organizovano u okviru njihovog rasporeda i ograničeno na određeni vremenski period

• Osim onoga što već znaju i vole, moramo dati mogućnosti koje stvaraju novainteresovanja koja bi ispunila slobodno vreme i vreme dokolice.

Važno je kreirati vodič za zdravo korišćenje slobodnog vremena

Mere opreznosti

2016-1-ES01-KA204-025061


Primeri upotrebe interesovanja u korist intervencije

• Danijel voli Pixar crtane filmove. Neke je video više od dvadeset puta i svaki put kada ih vidi, on ih zavoli još više. Njegovi roditelji su razmišljali o stavljanju prevoda /titlova u crtaće kako bi u međuvremenu učioengleski.

• Uprkos kognitivnim poteškoćama, Rade je uvek dobro učio, ali je najviše voleo da crta vodenim bojama. U školi su njegovoj porodici preporučili da ga upišu u umetničku školu.

• David je uvek želeo da bude hemičar. Njegovi roditelji i pedagozi insistirali su da je put do profesije hemičara zahtevan i zahteva dosta učenja. Po završetku srednje škole, on je bio odlučan što se tiče izbora karijere.

• Mariju odlazak u kupovinu sa porodicom veoma uznemirava, ali ona zna da kada se kupovina završi uvek može da ode u deo prodavnice sa školskim priborom i trudi se da izdrži do kraja kako bi na kraju uživala.

2016-1-ES01-KA204-025061


Primeri upotrebe interesovanja u korist intervencije• Verine bazične motoričke veštine veoma su loše, pa je za nju kaligrafija/lepo pisanje aktivnost koja uvek

izaziva sukobe. Pre nekoliko nedelja, umesto da prepisuje tekstove (koji su za nju besmisleni), njen učitelj uzima sportske novine i ona sa entuzijazmom prepisuje fudbalske rezultate.

• Na Zoranovoj tabli za strukturalno učenje kod kuće, ako dobije 5 poena, može da se kupa kod kuće, ako dobije 10 poena, može da ide na bazen, a ako dobije 50 poena, može da ide u aqua park.

• Sonja je uvek bila strastvena ljubiteljka japanske kulture. U institutu su joj se smejali, ali njen terapeut ju je vodio u japanski kulturni centar i od tada ona odlazi tamo svake subote popodne i uživa u aktivnostima.

• Ponekad se u Miši nakuplja anksioznost i na kraju eksplodira, što se najčešće dešava popodne. Njegova majka je pripremila veliku kutiju sa igračkama, automobilima, lutkama... Kada dođe do momenta ’’pucanja’’, njegova majka mu da kutiju i Miša uspeva da se smiri i fokusira na sređivanje igračaka.

2016-1-ES01-KA204-025061


Konceptualizacija

Koncept kognitivnog stila odnosi se na različite načine na koje ljudi percipiraju stvarnost svog okruženja, procesiraju informacije koje dobijaju kroz percepciju, čuvaju ih u sećanju, sećaju se i razmišljaju o tome.

• Konkretni kognitivni stil nam govori kakvo je iskustvo osobe koja uči, i kakav je njen stil učenja. Stoga nastavnici/profesori/pedagozi treba da uzmu u obzir ove informacije kako bi prilagodili nastavu različitim stilovima učenja.

"Kognitivni stilovi su afektivne i psihološke kognitivne osobine, koje služe kao relativno stabilni pokazatelji kako učenici percipiraju, interaguju i reaguju na okruženja u kojima uče.“ Keefe (1988)

2016-1-ES01-KA204-025061


Ne zavisi od njihovog IQ-a i razvijenosti jezika

Moramo uzeti u obzir poteškoće u učenju, ali i snage, slabosti i interesovanja

Na njega izuzetno utiču teorije psihološkog funkcionisanja ljudi sa

autizmom.

Neophodno je izvršiti preliminarnu procenu posebnih karakteristika

UČENJE, RAZMIŠLJANJE, KOMUNIKACIJA I PONAŠANJE

2016-1-ES01-KA204-025061

4. Kognitivni stil osoba sa autizmomPERCEPCIJA

PAŽNJA

PAMĆENJE

REŠAVANJEPROBLEMA

RAZUMEVANJE I RAZMIŠLJANJE

MEDIJACIJA I SOCIJALNA KOGNICIJA

IMITACIJA

IGRANJE

MOTIVACIJA

KREATIVNOST

2016-1-ES01-KA204-025061


PERCEPCIJA

PAŽNJA

PAMĆENJE

Poteškoce u senzornoj integraciji:

• Privlače ih određeni delovi predmeta

• Hipo/hiper senzitivnost

• Poteškoce da vide "celinu" umesto delova

• Imaju dugotrajnu pažnju za aktivnosti i radnje koje sami biraju

• Poteškoce u združenoj pažnji ili kada postoje dva fokusa pažnje

• Mala važnost socijalnih stimulusa

• Selektivna

• Teško pamte šta se njima desilo

• Potreban im je „dokaz“ kako bi se podsetili i aktivirali pamcenje

• Dezorganizovanost i poteškoce pri izražavanju onoga čega se

secaju

2016-1-ES01-KA204-025061


REŠAVANJE PROBLEMA

RAZUMEVANJE I RAZMIŠLJANJE

MEDIJACIJA I SOCIJALNAKOGNICIJA

• Teškoće u metakognitivnim veštinama• Teškoće pri učenju koje zahteva imitaciju• Smanjene pragmatične veštine komunikacije• Generalizacija znanja• U mnogim slučajevima teško im je da kontrolišu impulse

• Rigidnost u razumevanju koncepata• Potreba za sistematizacijom• Razumevanje se odnosi na kontekst• Potreba da saznaju o onome što im je zanimljivo ili izazovno• Poteškoće pri učenju apstraktnih koncepata, više im odgovara ono racionalno, utemeljeno

• Nedostaju im socijalne veštine• Poteškoće pri radu u grupama• Velika raznolikost u oblasti želje za ostvarivanjem socijalnih odnosa

2016-1-ES01-KA204-025061


IMITACIJA

IGRANJE

MOTIVACIJA

• Teškoće pri učenju uz imitaciju• Imitira bez shvatanja značenja imitacije• Imitacija ne dovodi do uopštavanja/generalizacije znanja

• Pomaže u interakciji sa fizičkim osobinama igračaka• Teškoće razumevanja uloga• Postoji kašnjenje u pojavljivanju simboličke igre• Više im odgovaraju rutine i predvidljive igre umesto društvenih igara

• Prednost rutinskim aktivnostima• Visoka motivisanost interesovanjima• Veliki nedostatak motivacije za nešto što ne vole, na primer neki predmet u

školi

KREATIVNOST • Poteškoće u dodavanju inovativnih ideja u aktivnosti koje su već naučili• Odbijaju menjanje poznatih aktivnosti

2016-1-ES01-KA204-025061


Kvalitet života

Kvalitet života: percepcija koju pojedinci imaju o svojoj poziciji u životu u kontekstu svoje kulture i njihovog sistema vrednosti, u odnosu na svoje ciljeve, očekivanja, norme i strepnje

Svetska zdravstvena organizacija

Procena kvaliteta života mora pokrivati tri područja: osobu sa autizmom, stručnajke koji žele da ponude kvalitetnu uslugu i porodice koje zahtevaju tu dobru uslugu.

Schalock, Gardner i Bradley, 2009

2016-1-ES01-KA204-025061


Podrška

Resursi i strategije s ciljem promovisanja razvoja, obrazovanja, interesa i blagostanja osoba i poboljšanja funkcionisanja pojedinaca.

AAMR (American Association on Mental Retardation, 2002)

Podrška koja je potrebna osobi sa autizmom treba da zavisi od te osobe, njenih okolnosti, sposobnosti da se razvije i interaguje u kontekstu u kome je na zadovoljavajući način.

2016-1-ES01-KA204-025061


Intenzitet podrške

Povremena: Podrška se pruža kada je to potrebno. To znači da nije uvek neophodna, ili da je potrebna samo na kratko u prelaznim životnim periodima. Ova vrsta podrške može biti visokog ili niskog intenziteta.

Ograničena: ovaj intenzitet podrške karakteriše njegova konzistentnost tokom vremena, za ograničeno vreme, ali ne i prekidanje. Možda će biti potrebni manji troškovi, kao i manje zaposlenih, nego na drugim, više podržavajućim nivoima. Na primer, to može biti trening na radnom mestu u ograničenom vremenskom periodu.

Intenzivna: definisana stalnim i redovnim uključivanjem, na primer svakog dana, u odnosu na neku sredinu i bez vremenskog ograničenja. Na primer, dugoročna podrška na poslu.

Konstantna: ova vrsta podrške je visokog intenziteta. Obezbeđena je u različitim okruženjima i potencijalno je tu tokom celog života. Obično je nametljiva i zahteva više osoblja od drugih vrsta podrške.

2016-1-ES01-KA204-025061

5. Individualizovani planovi intervencijePodrška, kvalitet života i funkcionisanje osobe

Konceptualni okvir ljudskog funkcionisanja. Uzeto iz "Najnoviji napredak u pristupu i koncepciji ljudi sa

intelektualnim poteškoćama”VERDUGO, M.A., SCHALOCK, R. 2010

Indikatori kvaliteta života Ljudsko

funkcionisanjePODRŠKA

1. INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI

2. ADAPTIVNO PONAŠANJE

3. ZDRAVLJE

4. UČEŠĆE

5. KONTEKST

2016-1-ES01-KA204-025061


Važnost podrške u planu intervencije

Prema prethodnoj tabeli, podrška predstavlja resurse i strategije koji imaju za cilj unapređenje kvaliteta života ljudi sa autizmom u svakom od različitih indikatora.

Ova paradigma podrške i kvaliteta života dovodi do sledecih zaključaka:

Podrška svake osobe sa autizmom je individualno

pitanje i zavisi od ličnih okolnosti.

Predloženi ciljevi u planu intervencije zavise od podrške i

njihovog intenziteta

Važno je realizovati vrednovanje procene kvaliteta

života i pre naknadne evaluacija kako bi se došlo do

dokaza o poboljšanju

Porodica (glavni kontekst u kojem su mnogi ljudi sa

autizmom) i ljudi sa autizmom su suštinske komponente u izradi planova intervencije

2016-1-ES01-KA204-025061


Planiranje usmereno na pojedinca (PCP – Person-Centered Planning)

Metodologija zasnovana na uverenju da nijedna osoba nije jednaka drugoj i da svi imamo različita interesovanja, potrebe i snove, pa samim tim i individualizacija mora biti centralna vrednost servisa koji pružaju podršku.

Ova vrsta planiranja naglašava važnost samoodređenja, to jest, sposobnost izbora i samo-intervencije, posebno kod odraslih. Osoba sa autizmom mora imati vodecu ulogu i mora se osecati "posebnom".

Naglašava se potreba za koordinacijom čitave mreže podrške osobe sa autizmom, tako da idu u istom pravcu.

Uspostavljanje plana rezultat je pregovora između svih učesnika u obrazovanju.

Evaluaciju treba uraditi sa ciljem poboljšanja kvaliteta života i efikasnosti procesa planiranja podrške.

2016-1-ES01-KA204-025061


Planiranje usmereno na pojedincaPRIPREMA (Da u okviru organizacije odlučite o procesu implementacije, da procenite sa osobom sa invaliditetom i 10 značajnih članova za tu osobu kako to sprovesti, prikupiti podatke...).

SVEOBUHVATNA EVALUACIJA SA OSOBOM SA AUTIZMOM (potrebe, snage i slabosti)

NAPRAVITE PLAN (ciljevi, načini njihovog postizanja, odgovornosti i obaveze)

SPROVEDITE U DELO (izvršite obaveze koje ste dobili od svakog člana tima i osobe sa autizmom).

PRAĆENJE I PROVERA (neophodno je izvršiti procenu celokupnog procesa, kao i zadovoljstvo i koristi koje je ostvarila osobasa autizmom) . Što se tiče trajanja, treba napomenuti da je P.C.P. može trajati doživotno ili biti povezano sa određenim ciljem: prelazak na određeno radno mesto, stanovanje van porodične kuće...

Planiranje usmereno na ličnost, metodologija u skladu sa

poštovanjem prava na samoopredeljenje

maria angeles Iópez fraguas, isabel marín gonzález and josé of

the blacksmiths

2016-1-ES01-KA204-025061


To su tehnike koje se koriste za sistematsko prikupljanje informacija. Za našu svrhu, za realizaciju individualizovanog plana intervencije, postoje tri tehnike koje se izdvajaju u odnosu na druge:

• OpservacIja

• Intervju

Primarni izvori informacija (ostvaruje se

direktni kontakt saosobom zarad

prikupljanja podataka

• Intervjui sa ljudima iz okruženja

• Tehnike dokumentovanja

Izvori sekundarnih informacija (nema

direktnog kontakta sa osobom)

2016-1-ES01-KA204-025061


Opservacija

Sistematsko prikupljanje informacija u realnim situacijama prateći prethodnu shemu razloga posmatranja.

Omogućuje prikupljanje kvalitativnih i kvantitativnih

informacija

Omogućava prikupljanjepodataka o

karakteristikama, sposobnostima, stavovima i

uticaju okruženja

Zahteva dosta vremena

Moramo biti izuzetno pažljivi prilikom

interpretacija same opservacije.

Postoje različite vrste posmatranja: kao učesnik,

kao ne-učesnik, strukturirano,

nestrukturirano posmatranje, individualno, kolektivno, laboratorijsko

ili rad na terenu

2016-1-ES01-KA204-025061


Intervju

Intervju

Ovo će biti zaista korisna tehnika samo sa nekim ljudima

unutar spektra (dobre komunikacijske veštine, svest o

sebi, stepen zrelosti i introspekcija)

Može dati vrlo potpunu informaciju za individualni plan

To je metoda koja uzima u obzir mišljenje i potrebe osobe sa

autizmom.

Strukturirani intervju (zatvorena pitanja i zatvoreni odgovori) je pogodniji od nestrukturiranog intervjua (fleksibilna pitanja i

odgovori)

2016-1-ES01-KA204-025061

6. Tehnike prikupljanja informacija u procesu individualizacijeIntervju sa osobama iz okruženja

Ista tehnika kao gorepomenuti intervju

Daje nam puno informacija o

kontekstu u kome ne možemo da

posmatramo osobu sa autizmom

Porodica, vaspitači, nastavnici obrazovnih centara, aktivnosti u

zajednici...

2016-1-ES01-KA204-025061


Tehnike dokumentovanja

Izve

štaj

i Ocenjivanja iz prethodnih godina

Planova intervencije

Medicinskih testova

Psihijatrijske procene

O sklonostima i interesovanjima

O kognitivnom stiluTe

sti p

sih

op

ed

ago

ški t

est Inteligencije

Komunikacije

Pažnje

Socijalnih veština

Ost

alo Sastanci sa

porodicama

Sastanci sa školama

Događanja

Koordinacioni sastanci među edukatorima

...

2016-1-ES01-KA204-025061

IPA + partneri

2016-1-ES01-KA204-025061

Glavniautori:

CGlia Gil, Christian García & Conchita GaratG

Saradnici:

Sunčica PGtrović, NGnad Glumbić, Milica JacGvski, IsabGl CottinGlli, Rita SoarGs, Inês NGto, AuréliG BarangGr, Cristina FGrnándGz, Haydn

HammGrslGy, José Luis CuGsta & AscGnsión DoñatG

2016-1-ES01-KA204-025061

Odricanje od odgovornosti

Podrška Evropske Komisije za izradu ove publikacije ne odnosi se na njen sadržaj koji odražava isključivo stavove autora. Komisija se ne

ne može smatrati odgovornom za upotrebu i informacije koje publikacija sadrži.

Modul ñ: Specifičnoznanjeo konkretnimkarakteristikama...

Documents

Transcript of Modul ñ: Specifičnoznanjeo konkretnimkarakteristikama...