MODELI DEMOKRATIJE- Vučina Vasović

Model je nešto što se nalazi na sredini između idealnog koncepta i empirijskog, odnosno konkretnog demokratskog sistema. Model predstavlja koncepciju moguće demokratske vladavine. Obeležja demokratije dobijamo odgovorima na pitanja: ko vlada, tj. Ko upravlja; u čijem interesu; na koji način se to radi? Autori Rendal i Keni ističu 3 principa demokratskog poretka:

1. suverenost naroda - da nosioci vlasti moraju biti spremni da rade ono što se od njih traži, a da se uzdržavaju od onoga čemu se narod suprotstavlja

2. politička jednakost - svaki član zajednice ima jednako dobru šansu kao i njegovi sugrađani da participira u procesu odlučivanja u zajednici

3. konsultacije sa narodom i pravilo vladavine većine - kada ne postoji saglasnost građana oko nekih pitanja poslednja reč pripada većem, a nikada manjem broju građana

Obeležja demokratije:1. Transparentnost2. Obim i radijus dejstva države i političkog sistema je ograničen u odnosu na

ekonomski, kulturni...3. Princip vladavine prava ili ograničenost države pravom; pravo kao širi skup

principa humanosti, slobode, pravde. Pravilno funkcionisanje demokratije jedino je moguće u okviru cladavine zakona

4. Slobode i prava građana- izbor odgovarajućih socijalnih i političkih institucija je faktor razvoja; Građanska, politička, ekonomska, socijalna, kulturna prava...

5. Politička jednakost i razumna ekonomsko-socijalna jednakost6. Odgovornost nosilaca političke vlasti 7. Politički pluralizam, tj. Disperzija ili dekoncentracija vlasti po horizontalnim i

vertikalnim linijama plitičkog organizovanja8. Demokratski kompetivizam- stepen kompetivizma između pluralizovanih centara

moći, odnosno politički potentnih subjekata; organizovana opozicija je nužan deo ove kompetitivnosti

9. Izbori za organe političke vlasti; Diverže: Demokratija je vladavina većine putem poštenih i slobodnih izbora

10. Sloboda mas-medija i aktivno demokratsko javno mnjenje; Brajs: Demokratija je vladavina putem javnog mnjenja

KLASIFIKACIJA DEMOKRATIJA

Prepoznavanje demokratskih sistema na osnovu odgovora na pitanja: ko vlada, u čijem interesu i na koji način. Tako razlikujemo: monarhije i republike; unitarne, federacije i konfederacije; vestminsterska i konsocijalna demokratija; predsednički, parlamentarni i konventski sistemi; neposredna i posredna demokratija.

1

Najčešće su empirijsko-normativne klasifikacije. Modeli po ovoj klasifikaciji:1. liberalna demokratija (klasična, moderna, neoliberalna)2. poliarhija3. konsocijacija4. diskurzivna demokratija5. participaciona demokratija6. kosmopolitska demokratija7. model multikulturalnog građanstva8. diskurzivno-poliarhična liberalno-socijalna demokratija (ovaj model izgleda

moguće graditi; on bi sadržao i integrisao svojstva već pomenutih modela demokratije)

1.LIBERALNA DEMOKRATIJA-heterogeni skup ideja o prirodi i formi integracije liberalizma i demokratije-oblik političkog sistema predeterminisan ili organizovan u okviru liberalizma ili oko vrednosti slobode-model liberalne demokratije imao je vanredno veliki uticaj na tranzicione procese u postkomunističkim zemljama

Klasična lib-individualistička demokratija-vezuje se za Lokovo poimanje demokratije-u kontrapoziciji Rusoovom projektu prirodnog stanja-život, sloboda, traženje sreće, prestavnička vladavina su u osnovi ovog modelaModerna forma liberalne demokratije-ekskluzivno naglašavanje individualizma-naklonost prema voluntarizmu u formi političke participacije-teritorijalna reprezentacija i partijska kompetiticija-vezanost za nacionalne državne institucije-indiferentnost prema sistematskim nejednakostimaNeoliberalna forma demokratije-posledica globalizma-ovaj model zahteva više liberalizma a manje demokratije-privatizacija javnih preduzeća-odbacivanje državnih regulacija-liberalizacija finansijskih tokova-konverzija političkih zahteva u zahteve bazirane na pravima-zamena kolektivnih ovlašćenja sa individualnim doprinosima-sakralizacija svojinskih prava-smanjenje javnih birokratija i plata-diskreditovanje političara u korist preduzimača-povećanje moći centralnih banaka

2.POLIARHIJA

-ovaj model ističe 2 glavne osobine demokratije: participaciju i kompeticiju-Dalova (Robert Dahl) definicija pretpostavlja postojanje moderne države

2

3.KONSOCIJACIJA-ne uključuje participaciju osim ako se pod njom razumeju izbori-isključuje većinsko odlučivanje-mogućnost punijeg političkog predstavljanja i odlučivanja određenih etnonacionalnih entiteta-pogodnija od poliarhije za adaptiranje novim uslovima globalizacije

Lajphartovih 10 karakteristika konsocijacije:-konsesualna i podeljena izvršna vlast sa multipartijskim koalicijama-zakonodavno-izvršna ravnoteža vlasti-višepartijski, a ne dvopartijski ili jednopartijski sistem-proporcionalni izborni sistem-koordinirani i korporativistički interesno-grupni sistemi koji teže cilju-kompromisu-federalna i decentralizovana država-podela zakonodavne vlasti između dva jednako jaka, ali različito konstituisana doma-rigidni ustavi koji mogu biti menjani samo posebnim većima-zakoni su predmet sudskog razumevanja i prosuđivanja ustavnosti-nezavisnost centralnih banaka

4.DISKURZIVNA DEMOKRATIJA-njegovi zastupnici: Habermas, Drajzek-javlja se kao alternativa svemoćnoj državi i liberalnoj demokratiji-pre deliberativan nego agragativan model-pre republikanski nego liberalan-pre komunikativan nego strategijski-bez poštovanja granica političkih jedinica-sledi civilno društvo pre nego državu-opire se ekonomskoj racionalnosti u socijalnom i političkom životu-politika je proces odlučivanja kroz diskusiju

5.PARTICIPATIVNA DEMOKRATIJA-pripada radikalnoj teoriji-ima dugu istoriju-reakcija na manjkavosti liberalne demokratije-u osnovi stoji: politička teorija koja suštinu politike traži u samom procesu odlučivanja-težnja: omogućiti direktnu participaciju i uticaj građana u političkom odlučivanju na svim nivoima političke organizacije koji zahtevaju njihov angažman i lojalnost-ovaj model je u kontrapoziciji prema predstavničkoj, elitističkoj i korporativnoj formi demokratije-teži da uključi različite forme neposredne demokratije u proces odlučivanja-ovaj model pretpostavlja da ljudi imaju racionalne sposobnosti u odlučivanju-pretpostavlja proces deprofesionalizacije politike

3

6.KOSMOPOLITSKA DEMOKRATIJA-Heldov model-u susret globalističkom preuređenju društva i politike-integracije nacionalno-državnog nivoa i globalnog nivoa organizovanja-kotrolisano utapanje države u globalnu zajednicu-kosmopolitska demokratija kao višespratna zgrada u kojoj spratovi imaju visok stepen autonomije, uz postojanje odgovarajuće komunikacije međ spratovima

7.MODEL MULTIETNIČKOG GRAĐANSTVA-Kimlikin model-nastoji da inkorporira manjinska prava u liberalnu teoriju-Kimlika ističe 3 grupe manjinskih prava:1. pravo na distinktan tretman ili priznanje prava2. pravo samoupravljanja3. priznanje prava predstavljanja-ova prava štite članove manjinske kulturne grupe od ekonomskih pritisaka ili političkih odluka većine-Kimlika: Treba da težimo da osiguramo da sve nacionalne grupe imaju priliku da održavaju sebe kao distinktnu kulturu, ako one to izaberu.

4