Moda 1920-ih i 1930-ih godina

1

2

1920-e - Doba optimizmaIako su 1920-e i 1930-e esto spojene kao period izmeu dva rata, ove dve decenije se poprilino razlikuju po karakteru i stilu odee. 1920-e su bile Dez doba, period bekstva od uasa koje je doneo Prvi svetski rat. Na obe strane Atlantika ivot je bio zabavan, jedna urka bez prestanka. Dok se Evropa oporavljala od rata, SAD su preuzele glavnu ulogu u novim tehnologijama. inilo se da su nove tkanine pronalaene svake nedelje vetaka svila, najlon i mnoge druge. 1929. godine pad njujorke berze doveo je doba nemarnog provoda do iznenadnog kraja. Nova decenija nije bila nazvana,, Burne dvadesete bez razloga. elja da se okira, posebno meu mladim enama, poprimila je formu ultra kratke odee. Gole noge, kratka kosa i oigledna minka. Putniki avioni, brodovi, sportski automobili i novi pristupani T-model Ford automobila, uinili su da svet putuje vie nego ikada pre. ak su se i haljine kretale, sa resama i perlicama koje su leprale dok su devojke hodale ili igrale. Sada je u modi biti moderan. Dvadesete su takoe bile i doba maina, doba opsednutosti brzinom to je nove komade odee inilo lakim, oputenijim i jednostavnijih oblika. Veina haljina bile su cevastog oblika koje labavo vise i ne prate konture tela. Novi ideal je androgin: devojke se trude da to vie lie na deake ( garson look). Kosa se ia kratko, grudi su ravne, a struk nestaje. Flapper devojke Termin Flapper devojke (eng.- lepravost) nije se odnosio samo na modernu odeu tog doba, ve opisuje nekonvencionalne stavove i ponaanja mladih devojaka. Flapper devojka pui i pije u javnosti, koristi minku, vozi automobil i slua dez. Tipina flapper haljina je bez rukava, koja visi od struka pa do polovine listova . Izrez na vratu bio je u obliku slova V ili U ili je seen preko celih ramena. Haljine su pravljene od lakih materijala kao to su ifon, svila ili tek izmiljena vetaka svila, i esto su imale svilene trake koje se ljuljaju u toku plesa. Neke su bile vezene i cele su imale perle i ljokice. Ostale haljine su imale samo vezeno platno spreda i noene su sa dugim biserima i providnim arapama pridravane podvezicama koje su mogle biti viene kada se haljina povue preko kolena u toku igre Black Bottom.Izmeu 1920. i tokom 1924. preovladavala je duina haljina do listova. Vremenom su haljine bivale sve krae, da bi 1926.godine haljine bile najkrae i skoro otkrivale kolena. Flapper haljina

Boemski izgledZa dan, ene su inspiraciju nale u art deco-u pomeanim sa seljakim ikom, nosei jake boje , poput ljubiaste, crvene ili paun plave, i dosta veza. esto su tvrdile da im je odea kupljena na buvljacima, iako su neke od njih odeu kupovale u dizajnerskim buticima. Druge ene su odabrale androgeni izgled koji je bio karakteristian po ravnoj figuri. Filmska zvezda Louise Brooks (slika levo), esto je fotografisana nosei muko odelo i laganu koulju, ili svileno veernje odelo, koje se savreno uklapalo uz kratku kosu. Mukarac boem nosio je somotske pantalone, koje su smatrane artistinim, raskopanu koulju kako bi se video vrat i sandale ( sa ili bez arapa).

Odea za svaki dan3

Tokom Prvog svetskog rata ene su radile dok su mukarci bili na frontu i nisu elele da se odreknu novonastale samostalnosti. Mlada generacija koja je svaki dan radila trebala je udobniju i praktiniju odeu. enama su bili potrebni praktini komadi koji se lako odravaju i kojima nisu potrebni sati da bi se opeglali ili oprali. Coco Chanel kreira kolekciju koja se sastojala od komada napravljenih od erseja, tvida i drugih materijala sa teksturom. Mornarske majice, pantalone i flanelski blejzeri postaju jako popularni. Chanel izgled dvadesetih bio bi odelo od erseja, sa dugim sakoom, plisirana suknja, noena sa ravnim cipelama ili malom tiklom. Lani biseri i klo eir bi upotpunili izgled.

enski aksesoarieir koji je postao simbol ovog vremena, definitivno je klo eir (slika desno). Na poetku decenije imao je mali obod nakrivljen na gore ali su takvi modeli do 1928. potpuno nestali iz upotrebe. Uz veernje toalete, ljubiteljke visoke mode nosile su turbane i toke inspirisane orijentom. Starije generacije i dalje su za vee nosile eire, ali mlae ene su umesto eira koristile trake za kosu, marame i nojeva pera. Omiljeni model cipela bio je Louis. To je iljata cipela sa malom tiklom i preicom preko risa. Biuterija je postala jako popularna i svi su nosili lane bisere. Broevi u obliku skarabeja i narukvice u obliku zmije za nadlakticu postali su sastavni deo opsednutosti orijentom. Ono to se moralo imati uz nakit je pudrijera, tabakera, mutikla sa cigaretama u pastelnim bojama i upalja.

Strani uticajiBila su dva egzotina uticaja, primeena preteno u nonim haljinama. Orijentalistiki art nouveau uticaj, koji je proisticao iz egzotinih predratnih Ballet Russes predstava, bio je prisutan u obliku japanskih kimona i orijentalnih ara (slika levo). Francuske dizajnerke, tri sestre Caillot Souers, specijalizovale su runi vez u obliku kineskih ptica, cveta lotosa i lia. Drugi veliki uticaj dolazi iz Egipta. Otkrie Tutankamonove grobnice 1922. dovelo je do opsednutosti stilom inspirisanim Egiptom. Amerika je poludela za Tutankamonom. Sve u obliku skarabeja, simbola hijeroglifa ili cveta lotosa bilo je must-have. Ove slike bile su predstavljane na pudrijerama, karminima, broevima i tanama.

Mukarac trenutkaMeu mlaim mukarcima vladao je malo oputeniji stil, pogotovo u Americi. Ba kao i ene, mukarci su poeleli da se oseaju manje stegnuto. Nose se poslovna odela sa kraim sakoom (i sa jednoredim i dvoredim zakopavanjem), napravljena od vune ili povremeno tvida, sa irim ramenima, obino noena sa prslukom napravljenim od istog materijala. Pantalone su imale manetne i bile su nabrane spreda i pozadi. Boje su i dalje bile konzervativnije. Dominantne boje bile su braon, siva i teget. Popularne su svilene kravate sa geometrijskim arenim paternom. Za vee nosi se smoking seenih satenskih revera.Muki dodaci su bili minimalni. Depni sat je bio jedini aksesoar koji su mnogi mukarci nosili. Nakit se nije nosio, ak ni burme. Bilo je i onih modno osveenih mukaraca koji su nosili svilene maramice, alove sa resama i igle za kravate. Da bi upotpunili svoj izgled na otvorenom sa vunenim kaput-ogrtaem ili Burberry kinim mantilom, mukarci su nosili eir koji bi podigli pri pozdravljanju sa damama. Muke ikone stila dvadesetih bili su, princ od4

Velsa, kasnije poznat kao Edvard VIII (slika desno), glumci Fred Astaire i Rudolph Valentino.

Gangster LookKarakteristino za gangstere 1920-ih bilo je tamno odelo sa odgovarajuim prslukom, bela koulja, upadljiva svilena kravata sa dijamantskom iglom, i kratke kamane. Svilena maramica je obavezna zajedno sa eirom blago nakrivljenim na dole. Napolju se nosio tamni kaput-ogrta, rukavice i beli svileni al sa resama.

Odea za svaki danZa svaki dan, koled izgled je bio jako popularan. Sastojao se od blejzera i flanelskih pantalona i iroke ravne kravate. Demperi sa dugim rukavima i puloveri bez rukava, noeni sa odgovarajuim arapama, postali su uniforma mukarca od stila. Mukarci su i dalje imali drugaiju garderobu za radnu nedelju i za odmor tokom vikenda. Bilo je moderno imitiranje evropske aristokratije. Leti su se nosila platnena odela be ili bledih boja sa pamunim ili svilenim kouljama. Kao deo sportske odee pojavila se rolka koja je postala est predmet u mukim garderoberima.

Sportska odea 1920-ihNakon oskudice ratnih godina, bilo je jako vano izgledati zdravo. To je znailo mnogo aktivnosti na otvorenom. Preplanulost nije znaila da ste seljak koji robuje na polju, ve da ste se upravo vratili sa francuske rivijere. Sport nikada nije bio popularniji. Teniske zvezde Suzanne Lenglen i Helen Wills uvele su revoluciju u tenisku odeu nosivi kratke suknje, tik ispod kolena. U mukoj odei, Ren Lacoste patentirao je svoj poznati logo aligatora, a Bill Tilden uinio je polo majice i pletene pulovere sa V-izrezom veoma popularnim ( slika levo: Cary Grant u teniskom puloveru). Drugi sportski izgledi bili su inspirisani jahtingom, skijanjem, jahanjem i golfom.

1930-e - Doba tedljivostiZbog velike svetske ekonomske krize, prepravljanje odee i samostalno krojenje postalo je sve ea pojava. Strast za pletenjem preplavila je svet. Nemarnom troenju doao je kraj.Moda 1930-ih imala je mnogo ozbiljniju notu. Duina suknji i haljina pala je do listova, a prirodna figura je ponovno bila vidljiva. Zbog krize u tekstilnoj industriji proizvoeni su komadi jednostavnijeg kroja za koje je bilo potrebno manje materijala i svila je zamenjena vunom. U isto vreme tehnologija je napredovala i pravljeni su vetaki materijali koji su bili laki za pranje i peglanje. Kao suprotnost ovome, veernje haljine su postale glamuroznije. Velike modne kue su zbog krize morale da snize cene i da proizvode vie ready-to-wear kolekcija. Moda je postala mnogo pristupanija.1930-e su bile zlatno doba filma i ljudi su se sada ugledali na filmske zvezde. Devojke su tedele da bi imale haljinu kao Joan Crawford ,Bette Davis, Greta Garbo.

Formalna enska odeaIzgled 1930-ih bio je vitak, uzak i aerodinamian. Odrasle i zrele ene preuzele su stilski diktat od mladih flapper devojaka. Prirodan oblik struka i grudi ponovo je bio popularan. Moda se tokom decenije izuzetno sporo menjala. Novo finansijsko stanje ljudi znailo je da nema vie novih stilova svake sezone. Odea za dan pravljena je od vune ili erseja i svile ili krepa. Suknje su bile uske lagano padajui do ivice ili plisirane od butina i duine do pola lista. Sakoi su bili irokih ramena i uskog struka. Odea je uglavnom bila istih, jasnih5

boja, ublaena i klasina. Boje su uglavnom bile siva, crna, teget, nijanse braon,a zelena se dodavala u jesenjim kolekcijama.

Veernji glamurVeernja odea bila je veoma sofisticirana i elegantna. Tipian model haljine bio je duine do poda sa otvorenim leima. Drugi popularni model bio je takoe otkrivenih lea ali sa malim rukavima koji su prekrivali samo ramena. Da bi se postigao izgled prijanjanja uz telo, haljine su koso seene (pod uglom od 450 stepeni). Ovaj nain krojenje doputao je materijalu da se prirodno iri i da se blago nabora. Haljina koja je izgledala jednostavno i obino na vealici, postajala je izuzetno glamurozna kada se obue ( slika levo: Ginger Rogers u jednostavnoj veernjoj haljini). Francuskoj dizajnerki Madeleine Vionnet se esto pripisuje otkrie kosog kroja, ali ona ga je samo popularizovala. Finansijske restrikcije poetkom 1930-ih naterale su dizajnere da istrae druge materijale. Kolekcija Coco Chanel iz 1931. godine sadrala je komade napravljene od pamuka, muslina i mreice. Veernje haljine napravljene od vetakih materijala kao to je vetaka svila, postaju sve popularnije. Italijanka Elsa Schiaparelli bila je dizajnerka na iji rad je veoma uticao nadrealistiki pokret. Komad kojim se probila u modni svet bio je crni demper sa utkanom velikom belom leptir manom. Kasnije je dizajnirala rukavice koje su imale nokte i haljine koje su izgledale kao rascepane i imale priivene udne stvari - omiljeni joj je bio jastog. uven je eir u obliku cipele koji je za njenu kolekciju dizajnirao Salvador Dali (slika desno). Elsa je takoe dizajnirala obinu elegantnu odeu i bila je majstor za boje.

Svakodnevna odea 1930-ihZa ene, svakodnevna odea je pratila iste linije kao i formalna odea. Suknje su bile uske i duine do listova, a sakoi su imali iroka ramena. Sve popularnije postaju duge ravne jakne napravljene od meke vune ili erseja. Ovo je bilo doba kada su kompleti bili jako popularni. Ljudi koji nisu mogli da priute potpuno novi komplet, esto su dopunjavali stari novom bluzom ili aksesoarima. Pletenje je postalo jako popularno i skoro svaka ena je plela odevne komade za sebe i svoju porodicu. Slobodoumnije ene su se ugledale na Ameliu Earhart, koja je popularizovala konu jaknu i uske pantalone. Mnoge ene su se ugledale na filmske zvezde koje nisu bile tipini predstavnici glamuroznog Holivuda, poput Katharine Hepburn i Marlene Dietrich. One su nosile pantalone iz jednog jedinog razloga, zato to su bile udobne.

Muka odea 1930-ihOvaj period je obeleila uniformisanost mukaraca. Skoro svi su nosili ista odela istih boja, i situacija se nije znatno promenila do kraja decenije. Mukarce je interesovala odea vie nego ikada pre, i veina mukaraca je izgledala izvanredno u odelu. Mukarac 1930-ih je bio dobro obuen i vodio je rauna o svom pojavljivanju. Izgled kome se teilo, bio je jak, oputen, ali i siguran mukarac na koga se moe raunati u bilo kojoj situaciji. Na odeu ovog perioda najvie je uticao britanski stil, princ od Velsa je i dalje bio vodea stilska ikona.

6

Dobro obueni mukarac je svoja odela kupovao u Londonu, u krojakim radnjama na Savile Row-u, kao to su to inile filmske zvezde poput Fred Astaire-a, Gary Cooper-a i Clark Gable-a. Gary Cooper je proglaavan za mukarca kome najbolje stoji odelo nekoliko godina za redom (strana br.6 slika u donjem levom uglu). Novi sako bio je malo ui oko pojasa i imao je vie materijala na ramenima i rukave koji se suavaju kod runog zgloba. Ovaj sako bio je udobniji, a u isto vreme prikazivao prirodnu muku figuru. Pantalone su se takoe suavale kod glenjeva i imale su manetne. Sakoi za odela bili su ili sa jednorednim ili sa dvorednim kopanjem, ali su imali ira ramena i krojeni su prilino iroko. Odela sa dvorednim kopanjem imala su tri para dugmadi, od kojih se jedan ostavljao otkopanim, dok su odela sa jednorednim kopanjem imala dva dugmeta. Boje su uglavnom bile siva, teget i braon, ali esto su noena i odela sa prugama u istoj boji tkanine. Poslovni ljudi su uglavnom nosili tamna odela sa kravatom, a ponekad i prslukom. Mukarci su retko viani bez kravate. Koulje su bile isto bele ili sa diskretnim prugama. Popularne su bile i jednobojne koulje u svetlo roze i plavoj boji sa belom kragnom. Moderan kaput ovog doba imao je raglan rukave i istaknute avove. Mogao je biti ravnog ili ireg kroja. Ukoliko je imao i kai, vezivao se pomou odgovarajue kope, ali se esto vezivao u vor. Kaput se esto nosio sa podignutom kragnom bez obzira na vreme. Odlazak u pozorite ili na bilo kakav veernji dogaaj, zahtevao je formalnu veernju odeu. Postojalo je nekoliko varijacija. Crni frak se kombinovao sa belim prslukom, utirkanom belom kouljom sa malom kragnom i belom leptir manom. Za manje formalne prilike nosio se crni veernji sako sa belom kouljom i crnom leptir manom. Leti, pogotovo na primorju, nosio se beli veernji sako sa jednorednim ili dvorednim kopanjem i crnim pantalonama. Jo jedna varijanta bio je kratki beli sako, duine do pojasa, noen sa irokim pojasom i crnom leptir manom (slika dole desno). Van dunosti ili na odmoru, mukarci su nosili koulje otvorenog vrata ( ponekad sa irokom ravnom maramom), dempere sa rol-kragnom, vreaste somotske pantalone, pamune pantalone i sportske sakoe. Sportski sako je obino imao dva dugmeta i jedan dep i iroke polu zaseene revere. Kone jakne su bile takoe popularne. Do sada veina pantalona je imalo rajsferlus umesto dugmia.

Sportska odea1930-ih proizvodnja sportske odee je procvetala. Postaju popularne razliite vrste sportova i svaki od njih zahteva odgovarajuu odeu. Skijanje postaje jako moderno kao jo jedan nain dobijanja tena. Nosile su se norveke pantalone sa pletenom elastinom manetnom u kombinaciji sa demperima nordijskih ara i kratkom jaknom preko. Do sredine 1930-ih mukarci i ene su nosili jednodelne kupae kostime koji su se pravili od novih materijala kao to je lasteks. One ene koje nisu elele da plivaju nosile su ik piame za plau (slika dole desno). Za krstarenje moderne su bile kombinacije teget i bele sa malim dodatkom crvene boje (slika dole levo). Teniska odea je postajala sve kraa i kraa. Koulja kratkih rukava Ren Lacoste-a je ve bila ustaljena. 1932. godine Bunny Austin se pojavljuje u ortsu, posle ega su duge flanelske pantalone potpuno izbaene iz upotrebe. ene su igrale tenis u plisiranim suknjama od tvida.

Do kraja decenije kriza je jenjavala, ali novo zlo dolazilo je iz Evrope. Sa rastom faizma i panskim graanskim ratom, svet je bio na pragu nove ratne katastrofe, a moda je opet bila u drugom planu zbog ozbiljnijih briga koje je narod imao.

7

-

8