Mitovi Nacionalizma i Demokratija

download Mitovi Nacionalizma i Demokratija

of 158

  • date post

    05-Dec-2014
  • Category

    Documents

  • view

    93
  • download

    16

Embed Size (px)

description

studija

Transcript of Mitovi Nacionalizma i Demokratija

Darko Gavrilovi, Ljubia Despotovi Vjekoslav Perica, Sran ljuki

MITOVI NACIONALIZMA I demokratija

Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje, Novi Sad Fakultet za evropske pravno-politike studije, Sremska Kamenica Grafomarketing, Novi Sad

Recenzenti: prof. dr Zoran Jevtovi doc. dr Vjeran Pavlakovi

Knjiga je nastala na osnovu nauno istraivakog rada koji je finansirao Sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj AP Vojvodine

Sadraj: Darko Gavrilovi Mitovi nacionalizma - zaarani krug sukoba..................................... 7 Ljubia Despotovi Politiki mitovi, nacionalizam, antinacionalizam i demokratija na prostoru bive jugoslavije....................................49 Vjekoslav Perica Nacije i dijaspore: mit o sakralnom centru i vjenom povratku...................................................................................79 Sran ljuki Kulturni resursi i sukob: Kosovo izmeu istorije i morala.........................................................119

Predgovoroeli smo da piemo ovu knjigu zato to, kao naunici, smatramo da istoriju ne treba tretirati kao konano statino znanje o prolim dogaajima, ve zato to mislimo da pisanje istorije mora da bude trajni dijalog prolosti i sadanjosti koji moe da menja poglede na ono to smo bili kao i na ono to jesmo. Istoriska istina je poput pravde, spora ali dostina i zasnovana na injenicama koje proizlaze iz dokumenata, tako da bi smo mogli da je nazovemo njenom sestrom. Namera ove knjige je da skoro dve decenije nakon poetka ratova na prostoru bive Jugoslavije progovori o jednom od uzroka raspada bive SFRJ, a to je nacionalizam. S obzirom da su politiki mitovi deo arsenala nacionalizma ova knjiga e se baviti njima zadravajui se na tome kako je mit upotrebljavan kao politiko sredstvo borbe i kako su nacionalni mitovi postali toliko moni da i danas, dobrim delom, opstaju kao demijurg stvarnosti za mnoge ljude u naem regionu. Dugi niz godina autori ove knjige su radili kao naunici zasebno, znajui jedni za druge eventualno samo iz literature dok se nismo nali okupljeni na jednom zajednikom projektu. U leto 2007. godine, Institut za istorijsku pravdu i pomirenje iz Salzburga, uz nau pomo osnovao je Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje u Novom Sadu, koji je sebi stavio u zadatak da povee naunike sa prostora bive Jugoslavije u nekoliko projekata koji bi trebali da imaju kao zajedniki cilj pribliavanje istorijskoj istini i elju da u toj potrazi uspostave mostove saradnje i pomognu demokratizaciju novih drava u jugoistonoj Evropi u smislu drugaijeg pristupa prolosti od onog koji vlada u post eri i onoj koja joj je prethodila. Istrajni u nameri da napravimo vie od zajednikog projekta koji bi nam omoguio da se kao naunici iz Srbije i Hrvatske poveemo, napisali smo ovu knjigu, jer je njena tema naim zemljama zajednika. I vie od toga, ona im je neophodna da se suoe sa nekim sloenim problemima iz prolosti u koliko ele da se uspeno i sa jasnim ciljem kreu kroz procese tranzicije i demokratizacije. Autori U Novom Sadu, mart 2009.

P

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Darko Gavrilovi

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukobaada su mitovi univerzalne i bezvremene prie koje utiu na oblikovanje naih ivota i koje ih odraavaju, pri tome kreui se po prostranstvima naih elja, strahova i udnji, oni nam u isto vreme donose kazivanja koja nas podseaju na to ta znai biti ljudsko bie koje svoj ivot nastoji da smesti u iri kontekst, da nadivi smrt i stvori neku vrstu protivprie koja bi trebala da mu omogui da se pomiri sa tim. Mitologije koje su nastajale iz mitova bile su smiljene da bi pomogle ljudima da se nose s teko reivim problemima, da im pokau njihovo mesto u svetu i da ih naue da se orjentiu na pravi nain. Svi mi elimo da znamo odakle potiemo, ali poto su nai najraniji poeci prekriveni maglinama praistorije, stvorili smo o svojim precima mitove koji nisu istorijski, ali zato pomau da objasnimo nae sadanje stavove o svom okruenju, susedima i obiajima. Premda se oekivalo da e prosvetiteljstvo u 18. veku za sva vremena da raskrsti sa mitovima to se nije desilo, jer je prosvetiteljska kultura, koja nije pokazivala nostalgiju za mitom, ipak unutar sebe iznedrila mit. To je bio mit o napretku za koji je smatrala da je duboko ozbiljan, jer sadri istinu. to je vie rastao uticaj racionalnog duha i jaao logos, to se sve tee izlazilo na kraj sa tajanstvenom sutinom i snagom mitskog kazivanja, njegovom prilagodljivosti drutvenim prilikama i promenama, i najzad, sve oiglednijom i veom prisutnosti mita u raznim sferama ljudskog bivstvovanja. I tako7

M

Darko Gavrilovi

su mitsko miljenje i praksa nastavili da umiruju ljude u njihovom suoavanju sa mogunou umiranja i nitavila i da kroz to prou sa odreenim stepenom prihvatanja. Bez takve discipline mnogima je bilo teko da izbegnu oaj. Dvadeseti vek upoznao nas je sa nizom nihilistikih ikona, a ispostavilo se da su mnoge neumerene nade modernog doba i prosvetiteljstva bile lane. Potonue Titanika 1912. godine razotkrilo je slabost tehnologije. Prvi svetski rat pokazao je da nauka, na prijatelj, moe da se primeni sa smrtonosnim posledicama. Drugi svetski rat sa Auvicom, sovjetski komunizam sa gulazima, pokazali su ta moe da se desi kada se izgubi oseaj za sveto. Nauili smo da racionalno obrazovanje nije spaslo ljudski rod od varvarstva i da koncentracioni logori mogu da nam budu podjednako blizu kao i univerziteti i internet. Eksplozija atomskih bombi baenih na Hiroimu i Nagasaki ogolile su injenicu da se u srcu moderne kulture krije seme nihilistikog samounitenja.1 Ideologije 19. i 20. veka (nacionalizam, liberalizam, komunizam, faizam, nacizam) takoe su u sebi nosile i danas nose mitove bez obzira na veliki tehniki i tehnoloki napredak koji je dostiglo oveanstvo. Pod njihovim uticajem nalaze se mnogi naunici iz domena drutvenih nauka koji su ili koji i dalje koriste izvore iz prolosti u nameri da opravdaju svoje politike stavove. Naroito je osetljiv problem sa istorijskom poluistinom, jer se, na alost, ee veruje pogrenoj strani. Veina istoriara smatra da je stvaranje istorijskih mitova voeno ideologijom bilo i jeste vana prepreka razumevanju istorije. esto su istoriari poneseni ideologijama polazili od zakljuka pa se tek onda vraali dokazima koji su podravali njihove unapred zacrtane ideje. Suprotno tome, dunost je istoriara da se odupre takvim iskuenjima, da se tendencijama ka stvaranju mitova suprotstavi kritikom de-mitologizacijom. Prema tome, mora biti jasno, ideoloka funkcija istorije nema nikakve veze sa zahtevima istinitosti i ispravne argumentacije.2 Ovde emo panju da posvetimo nekim mitovima nacionalizma ija je svrha bila da ljude uine svesnijim da postoji nacionalna1 Karen Armstrong, Kratka istorija mita, Beograd 2005, str.104. 2 Ottar Dahl, Problemer i historiens teori, Oslo 1986, str.105.

8

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

dimenzija koja ih okruuje sa svih strana i koja je, po njima bila, prirodni deo ivota. Pogodno tlo za nastanak ovih mitova treba traiti u evropskim zemljama i Sjedinjenim Amerikim Dravama na kraju 18. veka, kada je pobunjenoj buroaziji, koja je poela da zauzima sve istaknutije mesto u svetu ekonomije ali ne i vlasti, trebao mit oko kojeg bi mogla da okupi ire mase i na emu bi mogla da zasnuje novu veru u novi oblik, njoj odgovarajueg, dravnog ureenja. To je trebao da bude mit koji e da obeava stabilizaciju i legitimitet, ali da istovremeno sa svojim dramatinim tumaenjem preloma zahteva duboku i pravednu drutvenu promenu. Zbog toga su ideolozi nacionalizma krenuli da kopaju po rudokopima sopstvene prolosti i duhovnog naslea i da biraju ono to je moglo da u najveoj meri odgovara politikim potrebama. Naravno, tamo gde stvoritelji mitova nisu uspeli da pronau slavnu prolost okretali su se tome da poraze pretvaraju u pobede i klonue u spasenje, okrenuli su se idejama koje su na najgrublji nain povezali sa onim to je velikoj veini Evropljana na kraju 18. veka bilo zajedniko, a to je hrianstvo. Stvoritelji mitova nacionalizma koristili su se pojmovima i simbolima koje su uzimali kako iz Novog tako i iz Starog zaveta. Jo u Starom zavetu prisutni pojmovi izabrani narod i obeana zemlja koje su kasnije hriani prilagodili sebi, oiveli su u nacionalistikoj ideologiji. Poput ovih mitova nastala su jo tri jednako vana mita koje su ideolozi nacionalizma crpeli iz Starog i Novog zaveta, a to su mit o neprijatelju, mit o smrti i mit o spasitelju.3 Oni su se, prema potrebi, do danas, esto preplitali sa prvospomenuta dva mita, to je nacionalnim voama davalo legitimitet odlaska u ratove, opravdanje za ubijanje i smrt, apsolutnu politiku instrumentalizaciju i osvajanje novih teritorija. Granajui se na religijskoj tradiciji ovi mitovi su uspeli da dou do srca najirih slojeva koji su ih iskreno prihvatili poto su im, osim ekonomskog poboljanja, nudili i duevnu hranu toliko potrebnu njihovoj nemoi. Oni su u sebi nosili okrepljujue misli3 Vie o mitovima nacionalizma koji se odnose na mit o neprijatelju i mit o smrti vidi kod Grof Kristijan fon Kroko, O nemakim mitovima, Novi Sad 2001, str.9-53.

9

Darko Gavrilovi

o pripadnosti, o veliini i znaaju svoga naroda i svoje zemlje, o tome da je smrt u ime nacije postala duboko smislena, da je voa nacije bezgrean i da u sebi nosi one genetske kodove koje su nosili takve moralne i duhovne veliine, na prvom mestu poput Mojsija i Hrista, a potom, tokom srednjeg veka, njihovi slavni pretci pretvoreni u nacionalne heroje ija dela su kreatori mitova koristili u savremenoj nacionalnoj borbi. Krajnji cilj svih spomenutih mitova bio je jednostavan - trebalo je mobilisati nezainteresovane mase na taj nain da se kod njih probudi nacionalni ponos, pogotovo da se obian, mali ovek, koji je eljan da dokae kako nije samo jedan i beznaajan, oseti delom neeg jedinstvenog i silnog i da se taj probueni nacionalni identitet istrumentalizuje bilo u smeru zauzimanja vlast