Miroslav Pantic, Jugoslovenska knjizevnost i usmena narodna knjizevnost od XV do XVIII veka

7/29/2019 Miroslav Pantic, Jugoslovenska knjizevnost i usmena narodna knjizevnost od XV do XVIII veka

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-pantic-jugoslovenska-knjizevnost-i-usmena-narodna-knjizevnost-od 1/28

ЈУГОСЛОВЕН СК А К ЊИЖЕВНОСТ И УСМЕНА Н АРОДНА

К Њ И Ж Е ВН ОСТ ОД X V Д О X V I I I В Е К А

Све до овога часа истори ја југословенск их к њи ж евностини је у потпуности решила, те стога ни је ни у потпуности отк лонилаЈ

један од сво јих к ључних проблема — проблем односау к о је су дола-

зиле3 или у к о јима су тра јно бивал

е,на

ша

усмена

ил

ита

к озвана

народна књи ж евност и к њи ж евност к о ју су истовремено писали

песници с уметничк им претензи јама и с мање или више јасно де-

финисаним поетик ама. Т а ј проблем у првом реду и пона јвишеоста јеак туелан за оно њено подруч је к оме је задатак да сагледа па да

з ат и м п р и к аж е п у н у с т в ар н о с т н а ш е л и т ер ат у р е од р ан и х р ен е-

сансних до позних барокних дана, то јест од средине X V до предк ра ј XVII I века, по прилиди . Без претеривања и без патетик е —

к о јима у пословима истори је и онак о нема места — мо ж е се рећи

да тамо од решења овог проблема зависе у пуном смислу речи још

и многи други одговори к о је је истори ја свак е књи ж евности ду ж на

да пру ж и . Ук олик о је то решење обухватни је и исцрпни је, ук олик о

оно ближ е досе ж е до циља — а потпуно и дефинитивно тешк о даће ик ада моћи да буде — утолик о ће и к рут тих одговора бити ширии утолик о ћемо више смети да се на њих ослањамо. Т ак о ће — ак о

је уопште потребно да од тих одговора издва јамо понек е, к ао пот-

врду и пример — сигурно тек благодарећи томе решењу постати

јасан^ или бар далек о јасни ји него што је сада, сам тренутак на-

станк а те к њи ж евности., к о ји је, ак о нас наша знања не вара ју ,морао пасти негде ок о 1450. године., и то у Д убровник у . Још и сада

је, наиме, тешк о сасвим поуздано рећи шта је све у том велик ом, ут ом и зу зетн ом и св ечаном т р ену тк у уш л о у састав и склоп н ов е

к њи ж евности, к о ју је нови човек , вођен новим осећањем света инаору ж ан новом поетик ом, стварао за нове читаоце. Другим ре-

ч и ма, м и н и д о д ан ас н и см о у сп ел и д а п охв атамо и од р ед и мо ш т асе све и у к о јо ј мери у ту нову југословенск у к њи ж евност уградилоод к њ и ж ев н ости д отад а ш њ е, п р еж и в ел е, ал и н е и у п отп у н ости

одбачене, традиционалне, али не и до к ра ја одсутне, а шта је,опет, и у к о јо ј мери, прихваћено и преузето из к њи ж евности ре-

несансне И тали је, к о ја се ценила и волела, к о ја се одушевљено

имитовала, али к о ја је уза све то ипак била туђинск а и к оја сеуправо

стога и ни је дала једноставно пресадити . И сто так о ми још увек нисмо начисто у чему је све, и докле, к њи ж евност широких маса —

2 П рил ози за к њи ж ев ност



18 П рилози за књиж евност

рецимО; мак ар и условно : к њи ж евност народна — потпомогла то јново ј к њи ж евности да драму душе на свом језик у иск азуј е и игрумисли родномреч ју саопштава, с обзиром на то да јо ј у том погледу

од итали јанск их узора к ористи ни је могло да буде. А онда, поредове помоћи на плану песничк ог израза — драгоцене., без ик ак весу м њ е —

д а ли м и м ож д а знамо д ок л е су и у к ом су св е смер у и ш л и

утица ји те исте народне књи ж евности к ада су у питању биле по-

етск е теме и песничк и мотиви, к ада је била реч о до ж ивља ју љу-

бави и лепоте, к ада је у игру улазило осећање природе, ж к вота имеђусобних људск их односа? Н а јпосле, и к ада сепође даље од самогчаса рађања нове к њи ж евности, када се прате њен даљи ход к розистори ју, њен разво ј и њено гранање, питања ове врсте, па баш ипитања ова, не преста ју да се поставља ју , шта више не преста јуда се мно ж е. Једно од тих нових питања, врло тешк их, али и врло

суштаствених, било би : да ли су две књи ж евности, она к о ју зовемонародном и ова к о ја је несумњиво уметничк а, даље тек ле к ао двепосебне рек е углавном једна поред друге и независно једна оддруге, а г дек ад чак и у смеровима супротним, и обично не меша-

јући сво је воде? И ли су пак њихове ток ове спа јали за једничк и,нек ада видни, а некада само ск ривени извори, и бро јне, али не-

видљиве понорнице? И ли је то напротив увек била једна јединаи једна иста рек а, рек а једне широке и богате књиж евности, ук о ју су се стекле, и затим стицале, приток е саразних страна и мно-

гобро јне? У право због тога што смо на све то успели досад да од-

говоримо само фрагментарно и шк рто, фрагментарни смо и шк рти — па стога и нетачни и неп

раведни — могли да б

удемо и к ада смо

пок ушавали да одређу јемо степен самосталности инвенци је к о јусу ов и н аш и стар и п есн и ц и у сп ел и д а оств ар е .

Разуме се, проблем о к оме је овде реч ни је нов и не сто ји од јуче надневном реду нашеистори је к њиж евности. У јак о сведеномоблик у и врло много упрошћен, он је уочен и формулисан превише од једног столећа, још у дане Вук а К арапића, у ствари . Упознато ј полемици к о ју је Вук водио с Бабук ићем о правописућириличк ом и латиничком, к ао и у ономе пгго је то ј полемициследило, овом су проблему већ нек и облици дати и већ нек а ре-

шења нађена. Н авик нут на силабичк у правилност, и на у једначе-

ност десетер

ачк ог стиха, Вук

је стихове

дубр

овачк их песник а —

нарочито стихове Џ ива Гундулића, њему релативно на јбоље по-знате — у к о јима, к ак о му се чинило, ни ове правилности ни ове

у једначености ни је било — прогласио за „ неправилне", за „ зава-

љене и храпаве", и приписао је то слепом а уз то и претераном

подраж авању итали јанск их песник а. Погађа јући Вук ову мисао, Ба-

бук ић је на то узвратио тврДњом да „нису они храпави стихови(стезање два самогласник а у једну словк у) по нарави тали јанск ога

језик а ск ро јени, веће управ по нарави нашега" и да је „ славниГундулић наше народне п јесме с бли ж ег познавао"

, што се види„ б јелодано у његову Осману, п јевању трет јем од 1 — 27 слога" .К оначно је на све то Станко Враз, ондашњи уредник К ола, часо-



Југословенска к њиж евност од X V до X VI I I век а 19

писа у к оме су ови полемичк и При ј ат ељск и дописи об јављивани,дописао један Додат ак уредништ ва, к о јим се у диск уси ју умешаои сам^и TO j рекло би се, с мишљењем к о је се у сво јо ј суштини врломного прибли ж ава мишљењу Вук овом. П о Вразу, Дубровчани —

а њима би Враз мирне душе придодао и остале песник е југосло-венск е ренесансе и југословенск ог барок а — више су формално носадр ж а јно Словинци и к о ж ели да се у то увери., „ нек а поставинаше к ласик е дубровачк е уз народне п јесме, а посли је тога опет

уз п јесник е тали јанск е златногави јек а, па да расуди с душом једноспрама другог, а ја к рив ак о не испов једи да су по духу сродни јис Т али јаниЈнего ли с п јесмами народа свога" . „ И јарадо призна јем"

— настављао је Враз — „ да су Д убровчаном биле познате на-

родне п јесме;,ну не мислим да су биле баш у толик о ј ци јени да би ихп јесници учили и гледали к ао узоре к ак ове, к о је три јеба сли једитима у чему му драго, зашто да је тому так о било, други би ималаоб

раз наша к њи ж евност оних столет јах" 1.

Децени је к о је су нас одво јиле од Вук а и Враза осетно су нас

удаљиле и од наведених њихових закључак а. У међувремену врломного се проширио к руг наших знања и о једно ј и о друго ј к њи-

ж евности к о је су у питању, па смо већ самим тим дошли у поло ж а јда тачни је и боље расуђу јемо к ак о о везама к о је их спа ја ју , так о ио разлик амак о јеих раздва ја ју . На јвише благодарећи Ватрославу Ја-

гићу, чи јаће позната студи ја Грађа за словинск у народну поези ју , упр-

к ос ок олности да јенасталау времену к удик амо ближ ем Вук у и Вразунего нама, остати још дуг о основни тек ст за све оне к оји размишља јуо истори ји народне к њиж евности у словенск ом свету

2, а затим и

благодарећи извесном бро ју других и позни јих студи ја, к о је су

Јагићева обавештења допуниле3, дало се већ с прилично јасностин аз р ет и д а у п р о ш л о ст и н ар одн а и у мет н и ч к а к њ и ж ев н о с т н и су

биле одво јене ник ак вим непробо јним и непрелазним зидом, к ао

што су то зак ључивали — више вођени сво јим осећањем, негоослања јући се на чињенице — Јагићеви знаменити и славнипретходници . Поред тога, у ток у протек лог столећа изишли су насветло дана — у по јединим, и не так о ретк им случа јевима, тада сето

десило по први пут — и мног обро јни текстови једне или другек њи ж евности о к о јима Вук ови и Вразови дани, па сасвим природно

ни они сами, нису ни слутили . Свим тим тек стовима, а нарочито

оним об јављеним у познато ј Богишићево ј и Геземаново ј збирци, и

у к олек ци ји Ст ари писци хрват ски, доби јени су и многи нови

ослонци за боље сагледавање односа к о ји нас овде занима.М огло се, према томе, очек ивати, а била је то и неодло ж на

потреба југословенск е к ултуре, да на основу свих овак о прик уп -

1 О свему томе подробни је вид . у Ск у пљени грамат ичк и и полемичкисписи Вук а Ст ефановића К араиића, књ. I I I , Београд 1896, 200 и д.

2 Т а је знача јна студи ја штампана 1876. године у Rađu J AZU , к њ. 37.3 S. L jubić, Prilog Jagićevo j raspr avi „О građi za slovinsku narodnu poe-

zi j u", Rad J AZU 40, 1877; T . M at i ć, H rvatski kn j iževnici mletačke Dalmaci j e i

život n j ihova doba. Rad J AZU 231, 1925, и 233, 1927.

2*



2 0 П рилози за к њи ж .,вност

љених знања, к ао и на основу знања к о ја се у овом часу да ју још

прик упити, настане дело — или ак о већ ни је друге: настане низ

дела —

укоме, или у к о јима би поменути однос између народне и

у жетничк е к њи ж евности у прошлости био прик азан у на јширо ј па-норами; а то ће рећи у свим моментима и у свим видовима сво јевишевек овне истори је. М еђутим — и на ж алост — то очекивање,к ао и толик а друга, и не мање основана очек ивања на подруч јукстори је и к ултуре, ни је се испунило још увек . Ак о изузмемопо јединачне., и већ према само ј природи ствари нецеловите и ускоспецк фичне студи је и прилоге, штампане последњих година инесумњиво изванредно к орисне, у овом се правцу ни је к рупни јек орак нуло. Очек ивано дело оста је стога и даље непосредан, иисто толик о и знача јан , к олик о и хитан задатак наше наук е.

У веома огр

аниченим и по ну ж ди невелик им ок вирима са-

општења к ак во је ово могућно је, па и то, разуме се, врло сумарно,наг овестити само основне обрисе тог дела, и назначити, опет углавним лини јама, само на јбитни је смерове у к о јима би оно морало

да сво ја испитивања упути и на јваж ни ја подруч ја у к о јима би

оно имало да сво ја обавештења разастре. Занимљиво је — и ту је

једна потврда више за к онстатаци ју о апсолутно ј недовољности

садаш њих знања и о заиста многим могућн остима нових траж ења — да би се све то дало извести и с матери јалом к о ји је већим делом

или у целини нов и досад неуочен, или је познат тек непотпуно

п а о т у д и н ед о в о љ н о .

Пр

во што бисмоу

то ј ј

ош ненаписано ј

и засад само имаги-

нарно ј истори ји веза између народне и уметничк е књиж евн ости увременск ом распону од XV до X VI I I век а морали да сретнемо —

односило би се на тле са к ог а ове к њи ж евности потичу и на под-

небље у к оме оне ж иве. К ад би се све располо ж иве вести узеле уобзир, видело би се недвосмислено да у ток у свих тих столећа понашк м приморск им градовима, к о ји су, једини, имали среће да укњи ж евности, к ао и у чнтаво ј к ултури, остваре сво ју ренесанснуи сво ју барок ну епоху , народна к њи ж евност са свим сво јим врстама

ни је ни за тренутак преста јала да буде ж иво и многострук о при-

сутна. За Шибеник XV век а то нам је изричито посведочио Ши-

ж гор

ић,

али његово свед

очанство без колебања би се могло пр

о-

ширити — чак и к ад га не би потврђивали они силни истори јскиподаци к о је су нам бри жљиво прик упили Јагић, Јиречек , Ш .Љубић, Т . М атић4 и други — и на све остале градове на нашо јобали, и на све касни је њихове векове. П о тим градовима, чи је је

романство било већ постало само далек а и не јасна успомена, сло-

венск а песма, приповетк а и изрека настављале су так ође, к ао исвуда другде, да прате људск и ж ивот, како је то речено одвећ

добро познатом сликом, од колевк е па до гроба. Децу су и тамо,к ао и у свим другим српск им и хрватск им к ра јевима, уљуљк ивале

4 В. Јаг ић , Ш . Љубић и Т . М атић у наведеним радовима а К . Јиречек

у друго ј к њизи сво је Ист ори ј е Срба (вид . њено друг о исправљено и допу-њено изд . у преводу Ј . РадонићаЈ „ Н аучна к њиг а

'%Беог рад 1952) .



Југословенска к њи ж евност од X V до XVI I I века 2 1

у сан успаванке., поникле к о зна к ада и к о зна где у народу, к о је суњихове дада љеЈ ж ене и к ћери к метова њихових родитеља,, доно-

силе са собом к ад су силазиле у град . Свечане тренутк е ондашње

градск е свак одневице так ође је пратило к оло, оно к оло ко је тад

попрек о гледа ју и световне власти и црк ва, али к о је се упрк остоме ви је по улицама и на пољанама, и к о је одатле долази у го-

сподск е домове, па чак и у црк ве5. Заљубљенима и овде, к ао исвуда, народна љубавна „ зачинк а" пома ж еда сво је осећање иска ж услободни је и боље, а уз сватове на свадбама и уз слављеиик е нагозбама овде су так ође стални гости још и народна и народск а

поск очица, к ао и неизбеж на., незаобилазна почашница6. П о трг о-

вима и овде, к ао и другде, слепи певачи отегнутим и ж алобнимгласом започињу да попева ју проху јалу славу и минула јунаштва,М арк а К раљевића рецимо., а њихови слушаоци и ту, к ао и другде,

једногласно наставља ју и довршава ју свима добро знану песму7.

Све те незаборавне херо је велик е „ словинск е пок ра јине" — к о ји

су истовремено и херо ји српск охрватск ог народног епоса — „ кли-к у ју

"у сво јим „ бугарењт а"

и славе у сво јим десетерачк им гу-

слањ и м а и сељ ац и н а п у т у , к ак о н ам т о св ед оч е ар х и в ск и д ок у-

менти8^ и господа на сво јим ск уповимаЈ к ак о то читамо у њиховим

писмима9, и во јници по тврђавама, к ак о нас о томе, усред позног

X V I I I в ек а, обавеш тав а, п онешто п одсмеш љив о, онда познати ,а сад заборављени дубровачк и сатиричар Андро Паоли :

К ак о би с е ов и н аш и

мири од Града сачували

^ д а с о д ат и с в и н а ст р аж и

ни јесу с гуслим попи јевали .

А од јунаштва храбреног ада зачинк е ни ј е медене,

нит би отрапш а бил о к ог а

н и т и сл ав н е у с п о м е н е .

К о ји јунаци , к о ји витези

б јеху од наше при је др ж аве,

к и јем Д убровник ли јеп се реси,

к и јех словинске п јесни славе.

5 О колу у Дубровник у у XV и XVI век у : Јиречек , нав. дело, 293. ЗаXVI I век : М . Пантић, М ањи прилози за ист ори ју наше ст ари ј е књиж евност ии к ултуре (I I ) , Зборник истори је к њи ж евности Одељења књи ж . и језикаСАН к њ . I , 1960, 17 — 18.

8 П очапшица има у нашим градовима на П римор ју дугу и врло заним-љиву истори ју, к о ју би вредело посебно истра ж ити. Свуда певана и вољена,она се одр жавала ж илаво и упорно, чак и када је против себе имала моћненепри јатеље. Спомињу је ск оро сви дубровачки песници (нпр. М арин Др жић,

Антун Сасин, Хораци је М аж ибрадић, Џоно Палмотић) . Већ од X VI века по-

чиње бележење њених тек стова, а наставља се прек о Вук а (вид. П ерашкепочашнице у прво ј к њизи Српских народних п ј есама) све до наших дана.

7 Један к онк ретан случа ј , међутим, забеле жен је у Сплиту, 1547. године

{Љубић, нав. дело, 141) .8 И сп. М . П антић, нав. рад, 18.9 Р. Самарџић, Велики век Дубровника, Београд 1962, 532.



22 П рилози за к њи ж евност

Свое деснице к и јех слобода

по свем сви ј ету гласи и хвали

јунак Јанк о воевода,

Ђур ађ деспот и остали .Без зачин к е сва та дик а

и њ и х о в а с л а в н а д и л а

б и л а б и с е с в ак о л и к а

Л ете у ри јек у утопила.

Ер јак ога од грлића

да се ни је попи јевало

пуста М арк а К раљевића,

не би г а се, ј аох , ни знало.

С бритком сабљом к и о пасу

ц јећ јунаш тва и врлине

на приславном свеђ је гласу

дика од наше пок ра јине.. .10

На јзад, и овде _ , баш као у било к ом забитном насељу ондашњеСрби је, мртве на њиховом последњем путу прати ритмичк и ипесничк и иск ићени јаук нарик ача, к о ји уз&чудно насто је да угуше

и градск и прописи и црк вени проповедници11.

П а да ли је онда могућно да по тим градовима једино песници

или писци уопште, поносни на шк оле к о је су прошли, на знањак о ја су стекли, на висок у литературу к о ју су заволели и са к о јомбез п

рестанк а ж иве

,п

ред

том нар

од

ном поетск омр

ечи затиснууши и да је суверено презру ? Т о нису учинили многи њихови

савременици у широк ом свету , к о је су они к ао литерате ценили

или к о је је к ао литерате ценило њихово доба, савременици к ак вису , на пример, П олици јано или П улчи, Ђустини јани или ЛоренцоМ едичи у И тали ји, какав је Рабле у Ф ранцуск о ј , к ак ав је Ш ек -

спир у Енглеск о ј , или к ак ав је Лопе де Вега у Шпани ји, па нисуто, разуме се, учинили ни они . Шта више, понек и од тих нашихстарих песник а отишли су у свом одушевљењу необично и неоче-

кивано далек о. И сувише је добро позната висок а и изванредноласк ава оцена к о ју је то ј народно ј к њи ж евности изрек ао Шиж -

гори

ћ,

и то изр

ек ао пор

ед

ећи ј

ес

к њи ж евношћ

уант

ичк ом

,и то

поредећи је у последњим годинама X V век а к ада се преД свимшто је преостало од грчк е и римск е старине дубок о и са страхо-

поштовањем клањало. К од других песник а, међутим, то је оду-

10 Т о су стихови из Паоли јеве оду ж е, а још необ јављене К њиге врхуму ж ике; овде су наведени према једном њеном препису, к о ји се чува у Боги -

ш ићево ј библиотеци у Ц автату .11 О ту ж балицама у Срби ји X V I века обавештава ју познати путописци

Бузбек и Герлах, к о ји су их слуш али у Смедереву и Јагодини. Истодобну по-

пуларност те врсте песама у Д убровн ик у потврђују итали јански хуманистаФ илип де Диверсис, у свом латинск и писаном Опису Дубровника, и одредбе

дубровачк ог М алог ви јећа, к о је их 1498. забрању је (вид. Јиречек , нав. дело,296) .



Југословенска књиж евност од X V до X V I I I века 2 3

шевљење доби јало и друге облик е. Барокни драматичар из Дубров-

ник а и Гундулићев савременик и такмац Џ оно Палмотић , по

уверавањима његових биографа, врло радо залази на иг риштана к о јима се ок упља народ и хвата се тамо у к ола, да у опигго ј

раздраганости и сам импровизу је поск очице, к о је његови саиграчипева ју за њим и са њим12. А његов даљи рођак и к асни ји дубро-

вачки песник и др ж авник Јак ета П алмотић чак ни под небомпапског Рима не заборавља „ словинск у

" песму понету из домо-

вине, и слободне тренутк е к о је проводи у друш тву с чувенимсуграђанином Сти јепом Градићем, властелином још поносни јим

и писцем још учени јим, к ористи да с њим „попи јева за једно М арк аК раљевића" 13.

И знад свега је важ на ок олност — и њу так ође неће смети

да пренебрегне историчар к о ји прати судбину народне песме

у већ висок оцивилизованим срединама ренесансних и барокнихградова нашега Приморја — да ти њихови писци, као и њихови

сељаци, да те њихове ерудите, к ао и њихови во јници, к о је сва-к ога часа затичемо к ак о пева ју или слуша ју песме о старим јуна-

цима, притом непрестано има ју осећање к ао да пева ју или слу-

ша ју истори ју саму, а не к ао да се налазе пред стварима у к о јесе и те к олик о умешала песничк а фик ци ја. Њима, у овим столе-

ћима, сви опевани подвизи изгледа ју истинити и све изговорене

речи звуче веродосто јно. Х ек торовић нам то без труни резерветврди за сво ј XV I век : „ . . . Латили др ж е (право и досто јно)хистори ју за рич истину . . . Т ак о ти и ми и сфе стране нашега

језик а . . . др ж е и сцине бугарск ице за ствари истине, брез сумњесфак е, а не за лаж не, к ак о су приповисти ник е и писни многе" 14.За XVI I век то су нам потврдили други, и на други начин, али

не мање одлучно. К ада се у том мегаломанск ом век у стало лудо-вати за звучним титулама и за знаменитошћу порекла, и к ада сусе они к о ји нису имали среће да потек ну из аристок ратск их поро-

дица са ж аром бацили на фалсифик овање генеалоги ја, ово слепоповерење у податак из народног стиха било је иск оришћено так ође.

Ч увени поморци и адмирали Охмућевићи из Сланога к ра јД убровника, к о ји су изван сво је Републик е, у свету, стек ли богат-

ство, и части, и угледа, али к о ји ни су могли да се похвале и док у-

ментима о сво јо ј тобож њо ј плаво ј к рви, смислили су, уз остало,да себе доведу у везу с Рељом К рилатицом, и у свом су Дубровник унашли , нема сумње за добре новце, учењак е и писце — међу к о јимасе нек ак о обрео и њихов суграђанин , а познати и врло висок о

образовани доминик анац Дезидери је Ненк и ( + 1647) — к о ји суим у том смислу на итали јанск ом и латинск ом језик у измишљали

12 Т о о П алмотићу сведочи његов савременик и биограф Сти јепо Градић

у ж ивотопису к о ји ј е написао на латинском језик у (De vi ta, ingenio et studiisJuni j de Palmotta) и к о ји je штампан 1670. у издању ПаЈХМОтићеве Крист и ј аде.

13 Р . Самарџић , нав. дело и место.14 Вид . његово прозно писмо П очт ованому господину М икши П елегри-

новићу , власт елину хварск ому , од 20. ок тобра 1557.



2 4 П рилози за к њиж евност

д и п л ом е и с ас т ав љ а л и р од о с л о в н е р ас п р ав е, ш т ам п ан е зат и м

у ск упим и раскошним публикаци јама (Le glor ie cadute delVanti-

chissima ed augustissima f amiglia Commena . . . delVabbate don

Lorenzo M iniati . . . , Venet ia, 1663) ; у тим дипломама и у тимрасправама народне песме о Рељи К рилатици призиване су често

у помоћ^ к ао сведоци од на јвећег ауторитета и к о јима се беспо-

говорно веру је. Н а једном месту то је изречено овак о : „ К ао штосе пева у песмама о к незу Рељи и о његовим изврсним подвизимак о је на илирском језик у назива ју п о п и ј е в к и њ е (соше sicanta nelie poesie đi detto conte Hreglia e delli suoi egregi j f att i ,ch' in l ingua i l l ir i ca chiamano Pop ieuk igne)

" . . . H a другом je пак месту формулаци ја овак ва : „ Об јављу јемо., сведочимо и потврђу-

јемо да су информаци је доби јене . . . и посредством п о п и -

ј е в к и њ а, то јест словинск их песама к о је садр ж е истори ју

изванредних подвиг а и оно што заслу ж у је да се памти (et mediantePop ieukignae, idest poesi slavonica, quae cont inet histor iam rerum

praeclare gestar um, et quae memoria digna sunt)" l s. Н и је, онда, ни-

к ак во чудо што у такво ј општ о ј атмосфери и сами историчари не

одолева ју свемоћно ј стру ји и што следећи на та ј к ачин, и нехотице,и несвесно, пример непознатог Дук љанина с к ра ја X I I столећа — сво је истори јске тек стове пишу ослања јући се у понечему нанародне песме и легенде, к ао Лудовик Цри јевић — Т уберо (Сот -

mentar iorum de r ebus quae tempor ibus eius . . . gestae sunt l ibr i undecim,1603) и Јак об Лукаревић (Copioso ristr etto degli annali di Ragusa,1605) или ослања јући ce на њих врло много и у врло знача јним

стварима, као М авро Орбин (I I regno degli Slavi, 1601) .К ада су, у децеии јама к о је су дошле за тим, снаж ни је дунули

ветрови к атоличк е рестаураци је, или к ада је, у арк ади јск о ј клими,духовне вредности почело да одређу је нешто што се тад назвало

„ добрим ук усом"(buon gusto) или када је наишла просветитељск а

владавина разума, ерудици је и к ритичности, изгледало је да се

у односу учених песника према поези ји неук ог народа много штабитно изменило. У те децени је све су се чешће стали јављатиписци — но они још ник ак о нису преДстављали већину — к о јису у по јединим тренуцима свога ж ивота с књигом — но не и у свимт р ен у ц и м а т ог св ог а ж и в о т а — с в и ш е и л и м а њ е о д л у ч н о с т и

пок азивали да они не деле безрезервни занос рани јих генераци јаза песничк е творевине потек ле из народних маса. У на јгоремсу правцу ствари полазиле и на јдаље су одлазиле к ада су ти писци

били одвише ревносни к атолици и к ада су к ао биск упи или мисио-

нари, као исусовци или фрањевци деловали на подруч ју Х рватск е,Д алмаци је или Босне; ти су се К ра јачевићи и ти П етретићи, тиХ абделићи и ти Бабићи, ти Шитовићи и ти М аргитићи, ти П оси-

ловићи и ти Д ивк овићи, к ао на на јљуће непри јатеље, устрем-

љ и в а л и н а он о ш то су н аз и в ал и „ п ог ан е, л от р ен е и н еч и ст е п о -

15 Цитирана места су на стр. 13 и 18 у то ј књизи. Уп. још : А . Солов јев ,

П ост анак илирске хералдике и породица Охму чевић, Гласник Ск опск ог научногдруш тва X I I , 1936, 84.



Југословенск а к њшк евност од X V до XV I I I века 2 5

певк е'% „ попевк е од љубави

", „ испразне и нек орисне писме"

и

„ игре и писне непоштене'%и учећи верник е да те прок лете песме

забораве, у накнаду за њих нудили су им нешто што су сами сми-

слили, што су к рстили „ писме духовне и к орисне", „ богољубне

п јесме"

и „ попевк е духовне", и што је требало да се пева не само

у црк ви него и свуда другде, к ао на пример „ на поље, к осећи,орјући, ж ен>ући

" 16. Т ак ви њихови напори, к о ји уистину нисубили мали, али к о ји су се у к оначном рачуну ипак пок азали к аобеск орисни, само су били део једне широк о засноване ак ди јек атоличк е црк ве да се наш свет „ очисти

"од грехова и изведе

на пут врлине., ак ци је у к о јо ј су и стих ови имали сво ју улогу и ук о јо ј се богољубним чином сматрало да се народу очи отвара јун а о в а к а в н а ч и н :

што ће нами сад испразне писме

к о је нису за душ у к орисне

од јунак а и стари'

витеза,од а јдук а, прошасти' лупеж а,

и о ст ал е м н о г е ст в ар и л у д е

што човик а све к а г рихе буде?

К удик амо је ман>е и безопасни је противник е народна песма имала

у писцима к ак ав је био галантни опат и љубавник Игњат Ђурђе-

вић . Само у једно ј и заиста изузетно ј прилици, то јест к ада су мучитаоци пребацили да у његовом познатом епосу „ уздисање М ан-

дали јенино ни је наравно и да тк о плаче назбиљ сво ј гри јех ни је

могућ урешено боловати", он је подлегао иск ушењу да к ао учени

песник са висок а погледа „ попи јевк е"у к о јима тобо ж е „ разбо-

рични је и уљудни је нег сво ј гри јех у мо ји јех п јесни јех М андали јенаплаче к неза Николу к негиња Видосава, к о ја наравном и неред-

беном болести к ида јућ власе, мећућ их засе, лелек а и бугари :

Јаохве си њо ј ж алосно ј" . Али то у ствари и ни је био презир већ

вешта одбрана; сам је Ђурђевић, иначе, више него једном дао

речитих док аза да он „ попи јевк у"

из народа и цени и воли више

но што би наведене његове речи дале да се наслути17. Д руги мотивиB Of l e , ал и д о и ст о т ак о н аи в н и х , и м н о г о в и ш е н ел и т ер ар н и х к он -

зеквенци доводе расуђивања о народно ј песми у к о ја залазе писцик ао што су Грабовац, Релк овић и К ачић ; к ад их на дирек тнуосуду те песме не пок рећу, к ао прву дво јицу, разлози моралаи честитог људск ог поступк а, они, к ао пгго је случа ј с трећим,

песму к о ју народ воли и пева ж игошу и одбацу ју са гледиштаверодосто јности и истинитости одеваног збивања. У само ј ствари,

16 О тим писцима и о ш аховим насто јањима ове врсте вид. Јагић, нав.дело. Још виш е је матери јала прибрано, ма да се из н>ега изводе потпуно су-

протни зак ључци, у студи ји K atolička cr kua i naša narodna poezi j a од фра-

њевца Гашпара Бу јаса (N ova Revi ja XVII I , 1939) .17 Шире о овом месту к од И . Ђурђевића, к ао и о „ попи јевк ињи" на

к о ју прави алузи ју . вид. у нав. раду М . Пантића, 23 — 28.



2 6 Прилози за к њиж евност

та песма припростога народа прирасла је за срце „ Старцу М ило-

вану"

к ао мало к оме у његовом век у, али полазећи од чудног ,о д н ер аз у м љ и в ог и н ер аз у м н ог с т ан ов и ш т а д а п есм а м о р а д а

говори истину — штО ј право г оворећи , она, ак о је песма одиста,н е ч и н и н и к а д а — он пок ушава да је „ поправи

"или

надомести сво јим тек стовима _, заснованим на бриж љиво ј исто-

ри јск о ј док ументаци јиЈ мо ж да понек и пут и не опаж а јући датиме об јек тивно, иако из нешто другачи јих побуда, чини отприлик еоно што су пре н>ега, али много недаровити је но он, чинили и

ревни к атоличк и списатељи к о јима је било несравњено мањестало до поези је него до правоверја и до хришћанск е моралк е.

И сторичар к о ји се интересу је за судбину српскохрватскенародне к њи ж евности у ова предвук овска времена биће у прилици

да уочи и истак не и многе даље, а још речити је, моменте к о ји

в од е з ак љ у ч к у д а су се п р ема п есми , п р и п ов ец и и п осл ов и ци и знарода сви писци к о ји су иоле нешто представљали у к њиж ев-

ности уметничк о ј односили на начин к о ји је пона јмање од свегабио непри јатељск и . П ре би се _ , и с далек о више разлога, смелог оворити о томе к ак о ствараоце из народа, већ и по само ј логицистварИЈни је, за тих век ова, нимало могло занимати оно што се нахо-

дило у к њигама к о је су се писале по градовима. Ак о је нешто

из тих к њига и продирало у литературу ок о к о је су они били забав-

љени — а овде-онде продрло је понешто, к ао што добро знамо — било је то само мимогредице и случа јно, и било је то увек посред-

ством усмених к азивања. Н апротив, песници к о ји су учени, и

к о ји сво је стихове или сво ју прозу пишу, с много су више инте-ресовања и паж ње, а и с много више сидш ати ја исто так о, ослу-

шк ивали поетск е гласове к о ји су им без престанк а допирали из

друштвених низин а, к ак о од твораца к о је смо данас више ск лони

да зовемо народним, так о и од оних других , к о је бисмо мож даморали да зовемо народск им, јер нек ом сво јом писменошћу инек им сво јим образовањем они сто је по средини између једних

и других , слични једнима к ао и другима, и различни од једнихк ао и од других18. Обично и не насто јећи да гласове првих разлуче

од гласов а д ру г и х , у ч ен и песн и ц и и х од в р емен а д о в р ем ен а х в а-

та ју у перо и тако их фиксира ју за вечност . У главном захваљу-

јући томе, ми сада нек е од тих гласова позна јемо, к ао што опет,углавном захваљу јућ и томе, мо ж емо да понешто наслућу јемо и ооним другим к о ји нису дочек али сво ј срећни тренутак нити нашлисвог љубитеља и к о ји су се услед тога заувек изгубили у времену .

Један потанк о начињен и исцрпан истори јат свих раних

и предвук овск их бележ ења тек стова српск охрватск е народне к њи-

ж евности данас би био од вишеструк е к ористи и ни је мала невоља

што га наша наук а још ни је добила. Између свега другога, та ј

18 О једнима и друг има с богатом док ументаци јом и врло уверљив о

расправља В. Латк овић, О певачима српск охрват ск их народних песама до к ра ј аX VII I века, Прилози за књиж евност, језик , истори ју и фолклор XX , 1954,184 — 2 02 .



Југословенска к њиж евност од X V до XVI I I век а 2 7

би нам истори јат показао јасно к о ји су се све југословенск и писциX V до X V I I I век а ангаж овали у читавом послу и док ле иде опсег

и домаша ј њцхове заслуг е. И стини за вољу, међутим, треба рећии то да су се изради једног толик о потребног прегледа досад опи-

рале^ а опиру јо ј се још увек , многобро јне тешк оће. Ни је на јмањаод њих у томе што ни овога часа ти стари записи нису још у потпу-

ности прик упљени . Валтазар Богишић је неоспорно у то.м правцуучинио врло много и његов допринос је без даљега на јвећи ; збор-

ник наших народних песамаз абележ ених пре 1814. године, т ј .пре по јаве Вук ове М але прост онародње славеносербске п ј еснарице,к о ји је он дуго година употпуњавао, представљаће праву драг о-

ценост к ада се буде п о јавио по први пут у целини, дак ле с деломк о ји је штампан још 1878, али веома нек ритично и лоше, и с делом

к о ји је остао необ јављен све досад, јер је све досад сматран изгуб-

љеним19. Од не малог је знача ја, исто так о, и зборник нађен уЕрлангену, к о ји је, пре више од три децени је, издао Герхард

Геземан . Али ни са та два голема зборник а за једно матери јал јошувек ни је захваћен у целини, иак о је бар она ј Богишићев так вуамбици ју имао; по старим рук описима и сада се од времена довремена наиђе на по једине заборављене записе ове врсте, усам-

љене или у читавим збирк ама; к ад би се они систематски претра-

ж или и к ад би се отштампали у једно, изашла би од њих к њигак о ја би се мак ар по обиму ак о већ не по знача ју прибли ж ила једно јод првих две ју . Ок олност да прибирање располо ж ивих тек стовани је још завршено представља, међутим, тек ј е д н у тешкоћупри пок уша ју да се изради поменути истори јат предвук овск ихбележ ења к њиж евних творевина к олек тивнога постања. Д аља је,и под једнак о замашна, тешк оћа у томе што за многе од тих записа

још нисмо у стању да одредимо ни време настанк а, ни име лично-сти чи јем их труду дугу јемо. П ок атк ад су то по јединачне песме

— к ао , п р и мер а р ад и , он а, зан и м љ и в а и п р ек р асн а, ш т о п оч и њ е

А т и диво ј ко шегљива, за к о ју је знао још Зоранић ок о 1536. го-

дине20 — а пок аткад су, и чак чешће, то читаве збирк е, с многопесама, — к ак ва је она исписана у П ерасту ок о 1696. и још не-

штампана, с бугарштицама, с почашницама, с народном, народском

и уметничк ом лирик ом и с десетерачк им песмама, к о ја је дуго,иако неоправдано, приписивана надбиск упу барск ом и песник у

Андри ји Зма јевићу, или как ве су, поред осталих, и оне две бок ељ-

ске, очуване у Загребу, из к о јих је Богишић штампао бугарштице,али у к о јима је остало и подоста других песама, у првом реду

л и р ск и х .

19 Ч итав рук опис овог Богишићевог зборник а, у к оме је он врло многоисправљао она ј његов део к о ји је штампан 1878. год., налази се у његово јбиблиотеци у Ц автату (Ку т и ј а, I , I I ) . О њему уп . М . П антић, Д а ли ј е заист аизгубљена друга Богишићева збирка народних песама из ст ари ј их записа"

, По-

ли тик а 7. септембар 1952.20 Њу је у рук опису XVI век а нашао Ф . Ф анцев, и одатле ју је об јавио

(JDosad. na j stari j a poznata hr vatska pučka pj esma iz s j everne Dalmaci j e, Зборник

у част Богдана П оповића, Београд 1929)



2 8 П рилози за књи ж евност

П рема ономе, дак ле, nr r o се до садашњег часа могло уста-

новк тИ ј али што дабоме још ник ак о ни је дефинитивно., записесрпск охрватских народних песама стари је него што су записи

Вук ови оставили су нам —

поред многих нераспознатих и ано-

нимних љубитеља — Џ оре Д р ж ић (1461 — 1501)21 j П етар Х ек то-

ровић (1487 — 1572), Хораци је Мажибрадић (1566 — 1641)22, Јура ј

Барак овић (1548 — 1620), Ник ола Охмучевић ( + 1666)23, М ихо

М артелини (око 1635 — 1719)24, П етар Зринск и (1621 — 1671),

Андри ја Зма јевић ( 1624 — 1694)25, Јули је Баловић (1672 — 1727),

Иван Алетин (1670 — 1743)2G, Ђуро М ати јашевић (1669 — 1728),

Јозо Бетондић (1709 — 1764), Иван М ари ја Мати јашевић (1713 —

1791), Андри ја К ачић М иошић (1704 — 1760), Алберто Ф ортис

( 1741 — 1803), Н ик ола М азаровић (1760 — 1851), М ати ја АнтунРелковић (1732 — 1798), Јули је Ба јамонти (1744 — 1800), Иван

Алтести (1727 —

1816), Ђуро Ф ерић (1739 —

1820), М арк о Бруе-ровић (ок о 1770 — 1823), Андри ја Баловић (1721 — 1784), ЈозоШилопк (1788 — 1858)

27. На то ј не так о мало ј , ма да упрк ос томе

al У једно ј од сво јих познатих песама „ на народну" ова ј ренесансни

песник спо јио је дословно узете и аутентичне тек стове три ју лирск их народнихпесама. О томе : М . П антић , М ањи прилози за ист ори ј у нагие ст ари ј е к њи ж ев-

ност и и к у лт уре (I I I ) , Зборник истори је к њиж евности Одељ. лит . и јез .С А Н У 2, 1961, 77 — 79.

22 Т ек стове нек олик их народних песама нађених у његовим рук описимавидети у : S. K astr op i l , О j ednom zborniku dubrovačke l ir ike, Građa za po-

v i j est kn j i ževnost i h rvatske 24, Zagr eb 1953, 249, 250, 251, 252.23 П репису јући Гундулићев епос Осман, Охмучевић је записао и две

„ бугаркиње

"

, к о је ће ући у издање поменутог Богипгићевог зборник а. О Охму-

чевићу вид. М . П антић, М ањи прилози за ист ори ј у наше ст аре књиж евност ии к ултуре (I ) , П рилози за к њиж евност X X I I I , 1957, 264 — 267.

24Д убровачки грађанин М ихо М артелини оставио је негде ок о год. 1668,записе две ју народних лирских песама; његови рук описи у к о јима су те песмесада су власништво З емаљског музе ја у Сара јеву (В 1415/ 1 и В 1415/2) . ОМ артелини ју видети : V . Vu let i ć-V ukasovi ć, Dubr ovački zbor nik turski j eh sevda-

l inaka i I j ubovni j eh p j esama od god. 1657, I skr a I I , Zadar 1892, 7 — 8, 49 — 50. D .K orkut , Turske I j ubavnepj esme u zborni ku M iha M artelini j a Dubr ovčanina iz 1657.Pr i lozi za or i jentalnu f i lologi ju V I I I — IX , Sara jevo 1960, 37 — 61. M . П антић,П рилози за к њиж евност X X V I I I , 1962 .

25 „ П римас српск и"

и песник Андри ја Зма јевић , к оме се врло дуг опридавао један опсе ж ан рук опис с тек стовима народних и уметничких песама,али на к оме он ни је радио (уп . М . П антић , П реписка Срећка Ву ловића и В алт а-

зара Богишића, Зборник Истори је к њи ж евности Одељ. лит . и језика САНУк њ. I I , 1961, 207, 213) изгледа да се ипак ук ључу ј е у истори ју бележ ења на-

родне поези је. Један још необ јављени бокељск и рук опис из позног X VI I века, ук оме је бугарштица о к осовск ом бо ју , к ао и ј една драма о истом догађа ју (оњо ј видети ниж е) и к о ји ј е одавно изг убљен, али га имамо у препи су Срећк аВуловића, у Богиш ићево ј библиотеци у Цавтату , могао би , по уверењу истогаВулов ића, бити њег ов .

26 Баладу о к његињи Видосави, нађену у његовом препису, об јавио јеМ . Пантић, М ањи прилози... (I I ), 24 — 25.

27 Т екстови народних песама к о је су нађене у харти јама или у штам-

паним делима Хек торовића, Барак овића, Охмучевића, Зринског , Зма јевића,Ј. Баловића, Ђ. М ати јашевића, Бетондића, И . М . М ати јашевића, К ачића,Ф ортиса, М азаровића, Релк овића, Ба јамонти ја, А лтести ја, Ф ерића (само

делимично), Бруеровића, А . Баловића и Шилопи ја улазе у целини у већ спо-

менути Богишићев зборник ст арих српскохрват ских народних песама.



Југословенска књижевност од XV до XVI I I века 2 9

непотпуно ј , листи не би свакак о смели да буду одсутни ни оник о јИ ј истина,, нису заиисивали народне песме, али к о ји су у сво јим

делима, вођени било к аквим мотивима и усмерени било к ак вом

циљУ ј оставили по к о ји народни стих или пак по к о ји одломак ;

њихов низ се протеж е све до Д осите ја Обрадовића, а почињеПетром Зоранићем (1508 — пре 1569) и наставља се Петром Петре-

тићем (око 1651), Јура јем Кри жанићем (1618 — 1683), ПавломРитером Витезовићем (1652 — 1713), Иваном Ловрићем ( + 1777)и д р у г и м а .

Н имало ни је тешк о уочити , чак ако се наведена листа и

на јовлашни је погледа, да на њо ј с изузетк ом једнога странца

( Алберто Ф ортис), за кога се уосталом зна да тамо ни је доспеобез помоћи нек их наших људи, фигурира ју ск оро све сама позната,понек ад и веома позната, имена југ ословенск е к њи ж евн ости

и к ултуре од XV до XVI I I век а. Сигурно је, међутим, дани један одтих старих писаца из Дубровника и са Хвара, из Бок е К оторск е,из Задра, из М ак арск е, са територи је у ж е Хрватск е или из Славо-ни је, оставља јући у сво јим харти јама, поред стихова властитих,

још и оне к о је је смислио неписмени песник из народа, ни је био

свестан — к ао што је много к асни је свестан био Вук , с правом,с к уд и к амо већим правом —

да тиме чини нешто изузетно инарочито знача јно. Н ародне стихове сви они испису ју, разуме

се, у првом реду стога што их воле, али уз то и из безбро јних

других разлога: што др ж е да они представља ју драгоцену старинук о ју би било грехота заборавити, што хоће да буду истинити усликању човек а из народа или по јединих тренутак а свога ж ивота,што једноставно ж еле да се забаве или да прек рате време, на

д у г и м и з а м ор н и м п у т ов ањ и ма или у ст р ав и ч н и м т р ен у ц и ма

к шчек к вања у тамници, што су им ти стихови потрсбни к ао лек -сик ографск а грађа и др . П ри том нам они не оставља ју ник ак вих

знакова по к о јима бисмо сада с поузданошћу закључивали да лиони те стихове запису ју по сопственом сећању или чак непосредноследећи ж иву реч певача — к ао што то без сумње чини Х ек то-

ровић — или пак само препису ју тек стове к о је су пре њих, мо ж да

и знатно пре њих, запк сали други и њима самима незнани љуби-

тељи, — к ао што је то без сумње случа ј к од п о јединих међу њима.

Али без сбзира на то к ак о су на ове сво је запк се гледали

они сами, ми их морамо само висок о ценити и оста је нам да ж алимошто их ни је било више, што их ни је било још много вк ше. Југо-

словенск а књи ж евнсст овога раздсбља — к њк ж евност к о јо ј суони припадали и к о ју су стварали — тим је записима доби јала

једну к рупну тек овк ну више. А к рупна је та тек овина била несамо у југословенск им оквирима, у к о јима је требало да про-

тек не још доста времена док се Вук не одлучи, и то не без к оле-

бања и зебње у срцу, да испише прве стихове сво је Прост она-

родње п ј еснарице. Њен је знача ј замашан и у ок вирима међуна-

родним, у к о јима так ође има право на понек и приоритет. Још,наиме, има ју пуну теж ину речи к о је је у том смк слу на почетк у



3 0 П рилози за к њи ж евност

овога столећа изрек ао Валтазар Богишић : „ У опће што се саби-

рања народних п јесама тиче., нек се, особито у Д убровник у, незаборави да је на јстари ју познату збирк у таких п јесама основао

Д убровчанин Ђуро М ати јашевић још при к ра ју X V I I или почетк омX V I I I ви јек а (а други Д убровчанин, Бетондић, проду ж ио) . Т о

је дакле било доста рани је него је М ак ферсон Оси јаном, а Ф ортис Асанагиницом пробудио у јевропск ом умственом сви јету ж ивљу ж ељу непосредни јег познавања простонародних п јесничк их тво-

ревк на" 28.

П есници к о ји к ао ови наши песници од X V до X V I I I столећа

сво ј век проведу на домак у народне песме и у додиру са њом ;к о ји је сусрећу без престанк а и свуда — по градовима у к о јимабораве, по селима у к о ја рада сво јих поседа одлазе, п о балк ан-

ск им друмовима к о јима мора ју да се к рећу, у потрази за зарадом

или прогоњени злом срећом, — к о ји је не само ослушк у ју ., него је и в оле; к о ји с њом болу ју сво је болове и с њом до ж ивљу јусво ју прошлост ; к о ји је проносе собом путу јући светом; к о ји језапису ју и преписују , — да ли ти песници могу , па баш и да так ве

намере има ју, да се у стиховима к о је сами смишља ју њеном ути-

ца ју одупиру и да се за њеним примером не поведу ? Али к олик о

је одговор на так о формулисано питање сам по себи и унапред јасан , толик о је исто тешк о, у овоме тренутк у, о то ј њихово ј инспи-

раци ји г оворити одређено колико би се хтело и исцрпно к олик оби се морало. Јер многа стру јања из једне поези је у друг у нису још уочена, ни многе нити похватане, ни многе сродности отк ри-

вене. И сторичар веза и уза јамних преплитања тих две ју поези ја,к оме се тек ту нереш ени проблеми отвара ју и к оме се тек ту непро-

ходни путеви затвара ју , мораће да се у траж ења те врсте упушта

у првом реду и пона јвише.Само, да би његова траж ења била плодоносна, он ће недш-

новно морати да с једном ок олношћу унапред буде начисто. Д о-

сада смо, наиме, обично били у опасности да не запазимо утица јен ар од н е к њ и ж ев н о ст и н а к њ и ж ев н ост н аш е р ен е с ан с е и н а ш ег а

барок а услед тог а што смо на ствари гледали исувише, или чак

иск ључиво, из перспек тиве Вук ове збирк е. Т а одлична и пре-

драгоцена збк рк а, ван свак ог двоумљења на јбоља и на јдрагоце-

ни ја од свих што смо ик ада имали, сачувала нам је, међутим, један позни, а мо ж да и завршни , тренутак народне песме. Н ародна

песма у доба ренесансе, нарочито ране, па вероватно и народнапесма у доба барока, исто так о раног , морала је да у понечему,а мо ж да и у много чему, будедрук чи ја од оне народне песме к о ју је, после толик их век ова, памтио или слуш ао и истовремено бележ иоВук . Д руг а времена и други људи у њима доносили су не само

друге по јмове и друге садр ж ине, него и други језик и друге слике.Т о је толик о очигледно већ и к ад се упоређу ју песме из Вук ових

28 В. Богишић , Једнарук овет из В

укове п

реписке, С

рђI , Д

убр

овник 1902, 684 .



Југословенска к њи ж евност од XV до XVI I I век а 3 1

к њига с оним малобро јним песмама из народа што су нам их уX VI век у забеле ж или приморск и песници, а било би то још далек о

очигледни је к ада бисмо, нек ом срећом, записаних народних песама

из тог и из рани јих векова имали много више. Јер, не треба се

варати^ безбро јне, и к о зна све к ак ве,, песме из тих давних сто-лећа ми смо изгубили заувек због тога што се ни је нашао ник о

да их прибележи . К о би, на пример, сада умео да к аж е к аквесу све песме „српск ога начина"

донеле на Приморје избеглицеса севера к ад су се оно после слома траж ећи уточипгге спустиле

на југ ? Само две так ве песме сачувао нам је Хекторовић, алик олик о их је било још ? А затим, да ли је нек о сада у стању да

ишта одређени је говори о томе к акве су биле песме — а извесно

је да су народне оне морале бити много пута — к о је су, измеђуосталога, носили са собом сви они силни професионални свирачи

и п ев ач и к ада су се , к ак о н ам ар х и в с к и зап и си св ед оч е, са д в о-

рова босанских и херцеговачких владара и господе упућивали

у приморск е градове, пона јвише у слободни Дубровник ? Народнупоези ју тих давнашњих времена, сву саграђену на реали јамаи на схватањима к арак теристичним за феудални амби јент и иск а-

зану обртима и језик ом ко ји нам звуче архаично и необично,морамо да ишчитавамо, више вођени наслућивањима и осећањем,из остатак а њених остатак а, до нас доспелих гдек ад захваљу ју ћи

и случа ју , у ретк им записаним њеним тек стовима, у лахшдарно ји шк рто ј , али поетично ј фрази стећак а29 и — још пона јвише —

у делима наших песник а од XV до XVI I I столећа.

За оне ко ји су, у сам освит југословенск е ренесансе, били

„ прва свитлос нашега језика" и „ први наши сп јеваоци", одавно

се осетило да су врло велик и ду ж ници народне књи ж евности30.

Т о би осећање могло, шта више, да се и још јаче нагласи . Билити први поетск и весници једне нове епохе у к њи ж евности к ао

и у ж ивоту заиста Ш ишк о М енчетић и Џ оре Д р ж ић , к ак о суверовали и тврдили већ њихови последници из друге половине

X V I век а, или пак ти в есници бил и к о зна к о ји њихови незнани

и заборављени претходници, к ао што су по једини и веома к ри-

тични к њи ж евни историчари данас склони да веру ју, они су усвак ом случа ју и у пуном смислу речи из народне к њк ж евности

изникли. Т име се хоће рећи да, према нашем осећању ствари,ове песник е за народну к њи ж евн ост ни је везивала само танк а

нит литерарне имитаци је, него су њихове везе са њом и дубље

29 Први је у том смислу к ренуо С. М атић сво јом одличном студи јомТрагови ст иха на ст ећцима (З борни к М атице српск е за к њиж евност и језик к њ . IV /V , 1958) . У з њу , имати у виду и врло битну допуну к о ју j f дао В . Л ат-

ковић , П рилози за књиж евност X X V I I , 1961, 133.30 А . Vaillant (L es or i gines de la langue litter air e r agusaine, Revue đes

etudes slave, I V , 1929, 243) чак к а ж е да они „ петрарк ишу у језик у сеоск ихпевача (qu ' i ls petr ar qisent dans la langue des chanteurs paysans)

,c. У ово ј студи јипроф. Ва јана расправља се, с мног о суг естивности, и о нек им друг им питањимаиз области веза усмене и писане к њиж евности у ренесанси ; нисмо, међутим,сваки пут били у могућности да с њим делимо исто уверење.



3 2 П рилози за књиж евност

и присни је. Поло ж а ј у к оме су се, средином XV века, ти песницинашли ни је био у свему, и ни је био чак у битноме., идентичанполож а ју њихових савременик а и њихових узора у ренесансно ј

Итали ји . Они нису^ к ао ти њихови узорн , певали за висок о обра-зовану, рафиновану и чак размаж ену елиту, ок упљену на дво-

ровима владара и к рупне аристок рати је, к о ја у наивно ј и прими-

тивно ј драж и народне песме у ж ива к ао у трпк ом и опором пићук о је се пи је за промену и ради освеж ења. Њихова је средина,уза сав с ја ј остварен у богатом XV век у, у поређењу с нивоомобразовања и друштвеног ж ивота у итали јанск им престоницама

била још подоста ск ромна и још подоста средњевек овна; читаоци

к о јима су имали да се обрате, баш к ао и они сами, до тада су одпоези је знали једино за народну песму и за неуглађене, недо-

т ер ан е стих ов е у ср ед њ ем в ек у н астал е и у г л а в н о м р ел и г и о з н е

писане к њи ж евности . Без много страха да ће се отерати предалек о,могло би се, према томе, рећи да је њихова ситуаци ја врло многоподсећала на ситуаци ју У к о јо ј би отприлик е био и песник изнарода, к ада би га, онак о навик нутог на звук е к о је је дуг о слушао,на слике у к о јима је дуго у ж ивао, на обрте к о је је дуго градиои на речи к о је је дуго налазио, провели к роз к ултуру и школе,к ада би га сродили с модерним песничк им к анцони јерима и к ада

би га после свега тога нагнали да пише љубавну лирик у31.

Другога пута, уосталом, за њих ни је ни било. Д ок су ита-

ли јанск и петрарк исти X V век а могли широк о да се ослоне на

уметннчк о иск уство и на поетск и израз к о ји су, почев од првих

песник а „ новог слатк ог стила

"

, грађени већ столећима, они сук ак о н а хш ан у у метн и ч к о г и с к у с т в а, т ак о и н а п л а н у п есн и ч к ог

израза угледе имали само у незнаним и необразованим твор-

цима народне лирик е и народног епа. И могли су они к олик огод су хтели да из итали јанск их к анцони јера преузима ју и пре-

носе и до ж ивља ј љубави и осећање света, или да препису јуи за јме ситуаци је и мотиве, к ао што се то у њихово време безк к ак в ог заз ор а р ад и л о у оп ш т е и н а св и м стр анама, ал и к ад а сута ј дож ивља ј и то осећање, те ситуаци је и те мотиве имали да

к ск аж у у свом језик у, еквиваленте су морали потра ж ити једино

у народно ј песдш . Одатле су у њихово ј поези ји све оне „ госпо је"

и оне „ диклице

"

, оне „ виле

"

и она „ суначца

"

, оне

„ст

риле" и

они „ ви јенци" , оне „ к ите" и оне „ русице" , к ао што им је одатле

и читава остала терминологи ја за љубавну игру, ко ја је — нато бар ни је ну ж но подсећати — стална и ск оро једина тема њихове

лирик е, к ао уосталом, и свак е друге. П а чак и онда к ада су хтели

да речима изразе „ ра јск у липос" тих сво јих мног о слављених

„ госпо ја" — при чему, разуме се, нису ни помишљали да спо-

31 Т у се ми врло осетно — и п она јвише — разилазимо с А . Ва јаном, к о ји унав. студи ји (стр . 241) пише: „ L es poetes humanistes de la fin du XV e siecle nesont pas s o r t i s раг evo lnt ion natur el le de la poesie popu lair e : i l s sont v e n u sa la langue vulgair e et a la poesie popu lair e volontair ement , consciemment , et

sous P in f lu en ce de l a m o de l i t t er a i r e i t a l i enn e

"

.



Југ ословекск а књкж евност од XV до XVI I I век а 3 3

мену било к о ју реалну црту и једне од ж ена за к о јима су одиста

уздисали и за к о је су ову лирик у и иисали, већ су само насто јали,по обича ју свог доба, да у једном лик у представе хуманистичк и

идеал ж енск е лепоте, о к оме се тада сања, о к оме се филозофск и

расправља и диск уту је, о к оме се пишу учене и дебеле к њиге — чак и онда ти наши први песници нису имали другога избора

до да се ставе под ок риље народне песме. Јединствена и узвишена

„ госпо ја" њихове поези је и њиховог ж ивота, према портрету

к о ји воле да безбро ј пута ислик ава ју и да, на ж алост, не мањибро ј пута понавља ју, увек је „ танк а и висок а"

и „ јак ино суначце";

њене к осе „ од злата"

сплетене су у „ к руну'% из ко је се слободно

лепрша ју на ветру само обавезна „ два прама"; на „ личцу при-

билом"расцветала јо ј се „ ру ж ица румена"

, док јо ј је чело, „ изкога зора с ја

'% „ повито билим м јесечцем"

; очи су јо ј вазда „ јак звизде, а обрве су се над њима узвиле „ к ак о се мисец млад узви је

дан први"; усне ник ад нису друго до „ к ораљ'

% ни зуби друго

до „ два низа бисера"

; грло је могло да буде само „ од снига"

или „ одџиља'

%а белином нису смели да блиста ју мање ни „ би јели врат"и

„ приби јеле прси"; к ада та „ вилиња липота" проговори., од њених

„ ри јечи медених"„ све је мед

'%„ све је слас"

; исто је толик о „ сла-

дак " и њен „ весели смих", к ао што је замаман и њен ход к о ји

подсећа на „ таначац" . К о год се, и сада, у та ј идеални ж енск и

лик наше старе уметничк е поези је па ж љиви је загледа, биће немало, и не мање при јатно, изненађен к ада му нек е његове црте

неизбе ж но дозову у сећање по једине драге лик ове из народне

песме, рецимо она ј „ ђево јк е Љепосаве", несуђене „ љубе" М илића

бар јактара:

Ч удо људи за ђево јк у к а ж у :

т ан к а ст р у к а, а в и с о к а ст аса ,

к оса јо ј ј е к ита ибршшша,

очи су јо ј два драга к амена,

обрвиде с мора пи јави це.

сред образа ру мена ру ж ица,

зуби су ј о ј два низа бисера,

уста су јо ј к ути ја ш ећера;

к ад г овори , к а да голуб г уче,

к ад се сми је, к а да бисер си је,

к а д п о г л ед а , к ак о со к о с и в и ,

к ад се ш еће, к ао пауница

или пак она ј други али врло сличан лик „ миле се је бега Љубо-в и ћ а

":

Л и јепа ј е, љепш а бит не мож е:

у струк у је танк а и висок а,

у образу би јела и ру мена,

к ао да је до подне узрасла

п р ем а т и х о м су н ц у п р ољ ет но м е ;

3 П рилози за к њиж евност



34 Прилози за к њи ж евност

очи су јо ј два драга камена,а обрве морск е пи јавиде,т р еп ав и ц е к р и л а л а ст ав и ц е ,

руса к оса к ита ибришима;

уста су јо ј к ути ја шећера,б

' јели зуби два низа бисера;

рук е су јо ј к рила лабудова,

б' јеле до ј к е два сива голуба;

к ад говори, канда голуб гуче,

к ад се сми је, к анда сунце г ри је...32

Више него једна сличност ових лик ова из релативн о к асних,вук овск их песама с лик ом идеалне петрарк истичк е даме ни је,наравно, а туча јна и мож е се, а и мора., тумачити само на једанначин : ж елећи да иск аж е сво ју визи ју ж енск е лепоте, учени

песник употребио је у сво јим стиховима — мо ж да и несвесно,али пре би се рек ло свесно — многе елементе к о је је, пре њега

и за сво ју визи ју те лепоте, био нашао народни песник . Од тогасе, шта више, мо ж е поћи и за к орак даље: да су нам, наиме, за

упоређивање уместо песама из Вук ове збирк е на располож ењубиле народне песме из XV век а., то јест песме бар савремене сти-

ховима петрарк истичк их песник а к о је су оне надах нуле, ск уп

сличности о к о јима је реч морао би да буде само већи .Сасвим је извесно, међутим, да се још у много чему , поред

овога, образовани песник из првих децени ја наше ренесансе нашаона путевима к о је му је утро његов неук и претходник из народа.

К ада се једном буде свестрани је и боље изучила српск о-хрватск а версифик аци ја, мо ж да ће се то пок азати и за садаш ња

наслућивања о двострук о римованом дванаестерц ,', к о ји је доми-

нантан стих к од нас у ток у читаве ренесансе, и к о ји је већ на самомпочетк у XV век а имао к оначно уобличену и у свему савршенуструк туру . И сто так о ће, сигурни смо, и минуциозна стилистичк а

проучаван.а к о ја тек започињу, изнети на видело многобро јне,а још неуочене сродности између писане и усмене к њи ж евности,сродности са подруч ја израза и песничк е дик ци је. Д оск ора суод читавог обиља у том правцу једино истицане по јаве к о је суи на јупадљиви је. Тако, на пример, ни је требало много напора,

а ни много траж ења, да би се запазило — и то је запаж ање одавноначињено33 — да наш ренесансни песник употребљава врло велик ибро ј сталних епитета на к о је је свик ао из народне песме и место

к о јих је, ак о је то хтео, без ик ак вих тешк оћа могао да нађе другуи сопствену реч ; за њега је, дак ле, баш к ао и за народног песник а,

82 У главном у овом смислу закључивао је још А . Јенсен (Gundulić undsein Osman, Gotebor g 1900, 370) .

33 F. M . Appendini , Notizie istorico-critiche sulle antichi ta, stor ia e lette-

r atura de'Ragusei, I I , Ragusa 1803, 258: „Наппо tuttavia i Ragusei segu it ii vicini popol i nel la pur i tži della l ingua adottando Ie loro espressioni ed alcuniepiteti per petui , come per esempio b i e l i d v o r , r u j n o v i n o, s i n j e

m o r e, ž a r k o s u n c e...

"



Југословенска к њиж евност од X V до XVI I I века 3 5

вино увек р у ј н о и море увек с и њ е , сунце увек ж а р к о

(или3 по старкнск и, г о р к о) и коса увек р у с а, стрела увек п е р е н а и зора увек б и ј е л а, диклица увек м л а ђ а х т аи ру ж а увек р у м е н а. Али отк ак о се боље и с више па ж ње

загледа у стил наше старе народне поези је и отк ак о се он поредиса стилом истодобне уметничк е к њи ж евности, зна се и за нек е

друге, и далек о танани је, блиск ости између њих ; већ унапред је то могло бити јасно за так озване „ двострук е епитете" 34, недавно

је то утврђено и за удва јање предлога (народни песник : о д ц а р ао д ч е с т и т о г а, у ч е н и р ен есан сн и п ес н и к : п о м о р у п о

с у х y)35 j а убрзо ће се то пок азати, ми смо бар уверени, и за читаве

„ метричк о-синтак сичк е обрасце", к о је је А . Шмаус назвао „ епским

формулама"и о к о јима је, засад сшио на терену народне књи ж евно-

сти, с пуно разлога расправљао36.

Д о к о је мере ћемо, уосталом, још морати да идемо путемстрпљиве анализе пок азаће на јбоље два примера. Први је из

области поза јмица на плану мотивик е и тематик е —

где још достаима да се налази и траж и — и тиче се Луцићеве Робиње. О изво-

рима те „ национално-романтичне драме"

било је досад врло много

расправљања и мо ж да још више нагађања. Д а је њене изворетребало потраж ити у народно ј песми, изгледало је изван сумње;све је у драми упућивало у том смеру, а њега је унеколик о наго-

вестио и сам песник ; он је, спомињући многе „ писни"

к о јима

„ вас свит" опева јуначк е подвиге „ витеза" и бана Д еренчина,пок азао да му је усмена поези ја била и позната и блиск а. Али сва

трагања за том песмом, или за тим песмама, од к о је, или одк о јих је Луцић пошао и к о јом, или ко јима се надахнуо нису билак р у н и сан а ап со л у т н о п р и х в а тљ и в и м и н е су мњ и в и м од г ов ор ом .

Изглед

а,

међу

тим, д

а намје та

јод

говор

био над

охвату ру

к е и тоодувек ; Луцић га је само сак рио у два стиха свог а пролога — или ,к ак о је он то назвао : „ иск лада

" — а ми га, правим чудом, тамо

нисмо успели наћи , к ра ј толиких читања. Т а два драгоцена стиха

г л а с е :

Рече се не мани ; г уса ме достиж е3

Во јно ме обрани , бра јен ме одбиж е.

Нама се чини да једва мож е бити спора: у та два стиха Луцић

ј е у ствари дословно цитирао народну песму к о ју је имао предочима и од к о је је игра њег ове маште прихватила п очетне к орак е.

К ад се та песма напише у свом правом облик у :

34 О њима к ао хронолошк ом к ритери јуму у одређивању старости бу-

гарштица и десетерачких народних песама пиш е А . Schmaus, SerbokroatischeLang - und Kurzzeilenepik - Epitheta als chr onologisches K riter i um, Miinchener Stuđien zur Spr achwissenschaft , Heft 15, Miinchen 1959, C. 65 — 84.

35 C . М атић , нав. дело.36 For mel und metrisch-sy ntaktisches M odel. Zur L iedspr ache der Bugarštice.

D k W elt der Slaven V, Heft 3 — 4, 1960. У п . и B . Латк овић, Прилози за књижев-

н ост X X V I I I , 1 — 2, 1962, 110.

з*




Г уса ме достиж еЈ

во јно ме обрани ,

бра јен ме одби ж е,

пред на жа је љупк а и поетична лирск а мини јатура у к о јо ј је читаваистори ја исказана у на јсаж ети јем виду ; та је истори ја,, иначе, једна од многих к о јима се народни песник послу ж ио да илуструјеону по јаву к о ју је Вук ^ бележ ећи мног о к асни је песме сличногмотива, назвао „ Д раги, па драги

" . А други је пример и нешто друге прк роде̂ али ни је мање

к арак теристичан . М и, наиме, нисмо још успели да похватамо нисве оне „ ск ривене цитате"

из усмене к њи ж евности — а у так во јврсти игре у ж ивао је не само ренесансни писац , него и његовчиталац — к о ји се ипак снаж ни је истичу и бр ж е уочава ју . Само

два прк мера те врсте, и оба нова. К ад Шишк о М енчетић у једно ј

сво јо ј песми говори :

. . .зач је рич одви јек а;

ак о лаж осван е; ну мрака не чек а",

он д а OH j у ств ар и , сам о ц и т и р а п р астар у и оп ш т е п оз н ату н ар од н упословицу^ а к ад његов песничк и сабрат Џ оре Др ж ић на усталичности к о ја персонифик у је срећу опевано ј „ вили" на дан нек ењене „ радости

" — вероватно свадбе — упути, између осталих., иов ак в у ж ељ у :

да би у ж ивала јак ра ј ем здру ж ена,

све дни, сва остала наприда времена38

,

онда он само међу сво је стихове дословно умеће и стихове из једнепочашнице — дакле, из песме без к о је свадба у његово доба ни јемогла да прође — к о ји су до наших дана дошли у не баш премногоизмењеном облик у :

нев јестица млада у новоме пиру ,

да би у ж ивала све данк е у миру39.

П осебно, и нарочито видно, место у прик азу свих тих мно-

гострук их утица ја народне песме на уметничк у књи ж евност к о ја

је

ства

рана

у почет

нимтренуцима југословенск еренесансе

— моралеби да има ју так озване „п јесни на народну" . Али те песме̂ у к о јима

је учени песник узимао од народа безмало све: и тему„ и мотив, и

фабулу (к ада је има), и ритам, и мелодик у, и читаве стихове, иготове фразе, а на тододавао сам сразмерно врло мало: слик и лите-

рарну обраду, ил и је пак , одрек авш и се и тога, само слепљивао

уједно више посебних, али сродних аутентичних народних песама40,

37 Star i pisci hrvatski, I I 2, 490.

38 И ст о, 531.39 Српске народне п ј есме, к њ. V (Београд, Др жавно издање, 1898), 60.40 У пор . горе нап . 21.



Југословенск а књиж евност од X V до XVI I I век а 3 7

■— исувише су добро познате. Њих је, к олик о сада мо ж емо рећи,од песник а X V век а писао једино Џоре Др ж ић,, али не зато што бион, к ао грађанин, био бли ж и изворима песме из народа него вла-

стелин М енчетић, већ једноставно зато игго је њему првоме то палон а у м .

У свак ом правцу у к оме су се упутили први ренесансни пе-

сници са П римор ја — већ дочек ани , а онда и дуго схватани к ао

учитељи и модели — стварали су традици је. Још за дуго после н>ихк њи ж евност к о јо ј су припадали к ретала се по браздама к о је суони заорали и ж ивела је од решења к о ја су они нашли . Т у су к њи-

ж евност они ок ренули к а велик о ј к њи ж евности Итали је, за њих,онда светск о ј, и за читаву Европу, онда, так ође светск о ј , и она је

у ову век овима гледала, тамо траж ећи и налазећи инспираци ју ,подстица јеЈ поетик у и иде је. Т у су к њи ж евност, исто так о, они

ослонили и на оно што су од литературе Југословени дотле имали :

у п он еч ему , и оск у д н о , н а к њ и ж ев н ост п и сан у , и у мн ог ом е, и

обилно, на књи ж евност усмену, и одатле је она у први мах узела

ст и х и и зг р ади л а и зр аз , а он д а, само сад а од ов е п осл едњ е, в ек о-

в и м а ц р п л а ж и в от в ор н е сок ов е и н еп ат в ор еи у , ж и в у н ар од н у р еч .

К ао М енчетић и Д р ж ић, према томе, песнвд и к о ји су дошли

и долазили после, и то к ак о они к о ји су се само др ж али њиховихск ута, так о и они к о ји су се огледали на другим пословима и удругим врстама, оставља ју у сво јим делима многе и к аткад врло

речите трагове сво јих додира с усменом песмом к о ја до њих допире

из широк их к ругова необразованог и простог света. Ветрановић

је безмало сав у израж а јном поступк у народне песме к ад оплак у је

ту ж не истори јск е згоде свога времена, кад пише интимну „бого-

љубну" лирик у и к ад, у сво јим религиозним драмама, на јпознати је

библи јск е личности нагони, јер друк чи је он и не уме, да говоре

језик ом једноставног и припростог народа из Дубровник а и његовеок олине, језик ом у коме свак и час промичу добро знане слик е иобрти из народне песме. Пелегриновић на Хвару и његов след-

беник , а делом и плаги јатор из Дубровник а Андри ја Чубрановићтек стове сво јих Јеђу пки натапа ју не само по јимањима и празно-

верицама захваћеним из народа, него су одатлеи њихове на јнеж ни јеметафоре, на јслик овити ји епитети и на јљупк и ја зак лињања иласк ања. Овак о, и овим путем, иде српск охрватск и песничк и израз

све даље, к роз век ове, до Зоранића и Н аљешк овића, до Рањине

и Златарића, до Д р ж ићевог епигона Сасина, до Гундулића самоги до песник а његовог доба, Бунића и П алмотића, до минорнихстихотвораца после велик е „ трешње" и до Игњата Ђурђевића,на јзад, с к о јим дубровачк а поези ја доби ја још једног к рупногпесник а и к о ји блиставо завршава разво ј „ словинск е" лирике на

ово ј обали Јадрана.

К од понек их од тих песник а од X V I до X VI I I век адуг к о ји они

дугују народном певачу не излази из сфера поетск ог израза истилск ог поступк а; но код већине других он иде и даље, и иде у

разним правцима, сем тога. И ма јући пред очима сугестивни и



3 8 П рилози за књи ж еЕност

заразнк пример Џора Др ж ића, једни ослушк ују народну лк ркк у и

у њеном тону — к атк ад погађа јући га добро, к атк ада пева јући напогрешан г лас — пишу оно што би Д р ж ић назвао „ п јесни на на-

родну

"

, а што обично они зову „ п јесни од к ола

"

. П о так вим јепесмама познат Д инко Рањина, а такве је песме писао и Х варанинХ анибал Луцк ћ ; у XVI I век у, према тврђењу сво јих биографа,огледао сеу њкма и Џ оно Палмотић, позиати ји, иначе, по драмама,али њег ови су се стихови овога рода к асни је изгубили и биће самосрећан случа ј ако се ик ада нађу ; на измак у тог истог век а, галантник грациозни стил арк ади јск е епохе ни је само поново о ж ивео пе-

вање „ на народну", него је од њега начинио праву моду ; она ј

необични опат И гњат Ђурђевић био је са сво јим песмама „ за гудк е"

међу првима к о ји се том ук усу приклонио. Д руг и песници, опет, ачесто баш и ти исти, и већ спомињани, смишља ју свадбену лирк к у

— так озване„зач

инк е п

ирне"

ук о

јо ј ,

с вишеи

ли

мање очу

ваног

народног духа, теж е да подраж ава ју лак оћу и љупк ост народнесвадбене песме, др ж ећи се чак и њиховог обредног поретка инамењу јући их час срећним младенцнма, час њихово ј расту ж ено јали весело ј родбини, а час сватовима и угледним званицама. Т епесме, к атк ада не ж не и префињене, а к атк ада обесне и подсмеш-

љ и в е, р асп у ш т ен е и ч ак н ед ел и к ат н е, си л азе зат и м у ш и р ок и г р ад -

с к и с в ет и к ор исте се и и зв ан п р и л и к а, и з в а н м е ст а и и з в а н в р е-

мена у к о јима су настале; так о су оне губиле везу са сво јим ауто-

рима и поста јале су оно што је к асни је, не баш срећно, названо

„ грађанск ом лирк к ом" . Т рећи су песници стихове к о је су у духуи ритму на

родне лирск е песме смислили сами

убацивали

усво је

драме, ставља јући их у уста по јединим јунацима к о ји представља јуљуде из народа, сељак е или пастире, и теж ећи, к ао што су топрописивале норме ондашњих поетик а, да на та ј начин допринесуњихово ј уверљивости и веродосто јности ; так о је п оступао Др ж и-

ћев претходник Н аљешк овић, у чи јо ј К омеди ј и пет о ј слу ж авк аМ илица „ зачиње" песму с почетк ом „ П оручила Видосава"

, так о јепоступао М арин Д р ж к ћ, у чи јем Плакиру пастирица М иона ипастир Радо је пева ју наизменце песму с почецима „ М ионице, мо јамила" и „ Т и с' Радо је, ок о мо је

", и так о је поступао Др ж ићев

епигон Сасин, у чи јо ј пасторали Ф лора пастир М илат пева песмус почетк ом „ Буди, сви јетла дзоро, буди слав ја од горе" . Понек адсу се песме к о је су у так ве сврхе уметане у драме до те мере при-ближ авале народно ј поези ји да би се тешк о могло погађати, к адсе то иначе не би знало, да је у питању имитаци ја; так ав је случа ју дубровачк о ј адаптаци ји М оли јерове комеди је М изант роп, изпрве половине XV I I I век а, у к о јо ј се „ цитира"

следећа „ попи јев-

к и њ а босан ск а"

:

Д а ми рече Осман дарска глава:

„ Бићеш госпар свему Цариграду,ал ' не љуби А сан-булу младу,не доходи на целове њо јзи"

,



Југословенск а к њиж евност од X V до XVI I I века 3 9

ја бих рек о цару велик оме:

„ Т и господуј свему Ц арк граду ,

ја ћу љубит А сан-булу младу ;

дарово бих још све благо мо је

да целу јем усти миле сво је.

А за ту је „ попи јевк ињу босанск у" непознати Дубровчанин ко ји

је адаптаци ју вршио све елементе нашао к од М оли јера,, к од к ога

је, к ао што је познато, на одг овара јућем месту песма идентичног

садр ж а ја, али, наравнО;, без босанског к олорита:

S i l e ro i m'av a i t d o n n e

Par is, sa granđ 'v i l le,

Et qu'i l ma fallut qu itter

L'amour da m a m ie,

Je d ir ais au r o i H enr i :

Reprenez votr e Par is,

J'aime m ieux ma m ie, au gue,

J'aim e m i eux m a m ie.

Н еће, на јпосле, варати ни утисак да су се понек и драмск к песници

из Д убровник а у овак вим прилик ама и за овак ве сврхе слу ж илии правим народним песмама. Бар за М арина Др ж ића, на јвећегаод њих, то изгледа изван сумње. У његово ј плаутовск о ј к омеди јиСк у п обесна и враголаста слу ж авк а Груба, к о ја говори одрешитоми бритк ом народном фразом к ао и њо ј веома сродна П етруњела,к азу је — или мо ж да пева? — читаву једну народну лирск у песму,тада сигурно врло популарну , а популарну и много к асни је, уос-

т а л о м :

Д јево јк а се је ма јчици молила:

„ Н е да ј мене стару храбру ,

ма ј к о мо ја драга;

лачна бих била стари јем храбром,

ак о и има доста блага,

од погледа млада храбра

в азда бих сита била!"

Оставивши нам текст те аутентичне народне пес.ме, Др ж ићсе без свога знања, а несумњиво к без сво је воље, придру ж иосвим оним многим љубитељима так ве песме к о ји су је к роз столећак од нас беле ж или . Али и изван ње, к ао и изван неретких имитаци ја

народне лирик е к о јима је сво је драме прошарао, његове су везес усменом к њи ж евношћу и иначе биле и бро јни је, и многострук и је,и тешње но што сада уопште слутимо, и биће потребна, чак и хитнопотребна, нарочита студи ја к о ја би их све утврдила и к ак о ваљаприк азала. Све оне силне личности из народа к о је је он оживео усво јим рустикалним еклогама и у сво јим к омеди јама, сви онибро јни пастири и сељаци, и све оне слуге и слу ж авк е, у свом сли-

ковитом и сочном, а верно ухваћеном говору ослања ју се без



4 0 П рилози за к њиж евносх

престанк а на реч из народне песме (на пример : „ Времена слатк а ипритила херцега Ст јепана'

% или : „ Давори ми, давори, би једниВодане" — К ерпет а; „ да ми те је на мо јо ј тови јерни бистрога, ру ј-

нога винца напо јит" — Ду ндо М аро ј е; „ јунаци јуначк и ору ж је

добива ју " — Арк улин итд .) - Они , исто так о„ пева ју „ почашнице"(„ Дукат ми, дукат, к раљ и цар

"), ж алећи притом, што при себи

нема ју „ м јешнице" или „ гусле'%да их уз те инструменте „рек у

"

(Дундо М аро ј е) . У граду се они с носталги јом сећа ју „ попи јевк и",

к о јесу по својим селилш „ спи јевали", и „ дипли

"уз к оје су „ свк рали"

(К аран ј е Џ ивко Облизало и Сава Враголов) или спомињу „ к ола"

к о ја су тамо „ играли"

и „ зачинк е" к о је су у к олима „ зачињали"

(.Плакир) . Њих небро јено пута чујемо к ак о „ гонета ју'% или к ако

„ гонетк е"другима поставља ју („ угонени ми

", „ што ми се гонену

")

— те су њихове заг онетк е на јчешће двосмислене, и бар једно њи-

хово решење ни је нимало чедно, — а чујемо их, ништа ређе, к ак о

на к арак теристичан и уобича јен начин („ речено је" или „ рече се" )наводе пословице к о је су са собом донели из сво јих села, посло-

вице од к о јих би се дала начинити читава једна збирк а и к о јима сеобично без тешк оће налазе ек виваленти у Вук ово ј збирци (например : „ П роми јени вук длак у, али ћуд никада" — Тирена; „ Ак о јепреша, ни је судњи дан"

, „ Боље сама нег са зли јем другом" —

П ј ерин, „ Поклисару се глава не одси јеца" — Арк улин, „ Живи севиде к адгоди, а мртви ник ада"

, „ Т к о плахо и је, удави се", „ Д о-

говорна је боља штета нег к орис без договора", „ Шаптом Босна

погину" — Дундо М аро ј е, и многе друге) .

Али, ни је само лирик а, и нису се само остали „ ситни ж анрови"

усмене к њи ж евности наметнули југ ословенск им песницима од X Vдо XVI I I века сво јим непролазним вредностима и сво јим сугестив-

ним прцмером, и нису само њих они имитовали . Већ од дана П етраХекторовићабило је код нас на Примор ју писаца к о ји су „ од свогаума" измишљали и слагали „ к о јегоди бугарск иње и писни"

, к ак онам је он то рек ао у свом, већ навођеном, писму М ик ши П елегри-

новићу . Њих је, разуме се, било и к асни је. Сада је више но из-

весно, на пример, да Јура ј Барак овић ни је сво ју дивну М а ј к уМ аргарит у чуо у свему онак ву к ак ву нам је оставиоу Вили Словинк и1613. године; он ју једотерао и „ обрадио"

, он ју је везао за несрећек о је су снашле његову породицу и он је у њу уплео имена сво јих

на јдраж их : његова сестра звала се М аргарита и његов је једанбрат био Петар, дакле баш к ао и личности зако је се везалаи његовабугарштица, па је то сасвим поуздан знак да се он у њен тек ст врлобитно умешао. Другим је путем после њега пошао Циво Гундулић,али је и он чврсто на тлу имитаци је ове врсте старе усмене епик е;к ада јеоно у осмо певање свог Османа решио да уплете четири „ бу-

гарк иње" к о је су у Смедереву певали пастири и „ сељани", он их

ни је ни цитирао дословно, ни препричао прибли жно, већ их јеод почетк а до к ра ја измишљао сам, додуше зна јући одвећ доброњихов свет и истори је к о је су оне волеле, њихов тон и начинк о јим су га постизале.



Југословенск а к њи ж евност од X V до X VI I I век а 4 1

Т а ј свет из бугарштица и та ј њихов тон били су _ , међутим,толико присутни у често стравично ј , а без престанк а опасно ј инапето ј атмосфери Гундулићевог Дубровника., к ад су се са свихстрана ск упљали облаци и гомилале опасности, да их ник ако ни је

могао обићи ни барок ни и нацифрани, мелодрамск и дух Џ онаП алмотића. Његове многобро јне мелодраме на јчешће нису само

угодна разбибрига за господск е док олице, него су и ж ивотна храна

за дубровачк и патриотизам, републик анск и и аристок ратск и .ШтавишеЈ Палмотић за представе дубровачк их позоришних ама-

тера припрема и невелик е драме — к о је су мо ж да мелодрамски

балети^а мо ж да су имали дасек ао нек а врста пок ладних „ три јумфа"

прикаж у Дубровчанима — у к о јима наступа ју на јгласовити ји

јунаци српск охрватске народне песме и у к о јима онИ ј уз похвале

Дубровник а, говоре углавно.м оно што се о њима пева у бугаршти-

цама. Т ак ва је његова драма Гост и града Дубровника, у к о јо ј сепо јављује „ ск уп господе словинске, угарск е и босанск е

" . У том су

„ ск упу" , поред осталих, и Ђурађ Д еспот и Јерина, и РадославПавловић и Ст јепан Х ерцег , и М иха јло Свилоевић и Јанк о во јеводаи Л азар Д еспот и М илош К обиловић .

Само донегде је био сличан пут к о јим је, подраж ава јућибугарштице, пошао нек и непознати песник из П ераста — мо ж да је

то Андри ја Зма јевић ? — у свом још нештампаном и непроученом

делу к о је уместо наслова има Овди почиње бо ј К неза Лазара и зласврха М илоша К овиљића и изда ј ника Вука Бранковића и 9 браћеЈуговића на К осову пољу на 24 ђу ња годишт а 134841. Т о чудно делоп о ч и њ е к а о с п е в :

У миљено буди слишати ви свима

и невољне згоде Л азара г осподина,спов једаћу справе што ж ене створиш е

к роз к о ј е све др ж аве сви јетле изгубиш е ...

али се наставља к ао драма, у к о јо ј „ говоре" на јпре Видосава иМ ара, к ћери Лазареве, а за њима Вук Бранк овић , к нез Лазар ,к негиња М илица, М илош К обилић, М илан Т оплица и безбро јни

други херо ји к осовск ог епоса. Говоре чак и Т урци, и њихов Цар . Али свак и час се јавља и „ П исник " , к о ји приповеда догађа је иповезу је текстове п о јединих „ говора" и к о ји тиме дело привиднонепрестано враћа у епске ток ове. Н езнани П ераштанин је, очи-

гледно, за сво ј састав о к осовск ом бо ју изабрао облик онда врло

популарних оратори јума, у к о јима такође и у исте сврхе к ао његов„ Писник " наступа „ Историчар

"(Stor ico) . На ова ј је начин захва-

ћено, то јест исприповедано, или представљено све што улази уепски прик аз к осовске трагеди је; ту су се изређали и сук об Лаза-

41 О рук опису у к оме се чува то дело погледати горе нап омену 25. К ак осе Андри ја Зма јевић, к о ји је вероватни писар тога рук описа, бавио уз осталои писањем стихова (веома слабих , на ж алост) , он би могао бити и аутор наве-

д ен о г д е л а .



4 2 П рилози за к њиж гвност

ревих кћери, и М илошева срџба, и к неж ева вечера., и бо ј на К о-

сову^ и М илошев подвиг . Н и у низању ових догађа ја, ни у њи-

х ов о м т умач ењ у , к ао н и у сл и к ањ у л и ч н ос т и и л и у о н о м е ш т о и м

се приписује к ао ак ци ја или реч3 анонимни песник из П ераста не

удаљава се нимало од садр ж ине познатих бугарштица о к осовск омбо ју . Друга је ствар шго он притом нимало не погађа — јер веро-

ватно то и не ж ели и јер му је амбици ја да личи на дубровачк епесник е — основни тон и израз народне бугарштице; Лазарева

„ здравица" на вечери пред полазак у бо ј код њега, на пример,о т п о ч и њ е о в а к о :

Здрав ли си М илошу, вино ти и пихар,и не буд нев јеран , а све прими у дар,так о ти јунаш тва и поштења твога

и здрав ја, ж ив јења, суда опћенога ...

Још мање су, у нек им сво јим делима, успели да се приближ еосновним сво јствима бугарштица — или „ попи јевкиња"

, к ак о бит о он и р ек л и ,

— ал и су оп ет у њ и х п ог л ед у п и р ал и и од њ и х п о-

лазили дубровачк и песници с к ра ја XVII век а Антун Глеђевићи И гњат Ђурђевић . Т у дво јицу песник а, к о ји су били савремениции суграђани, везивало је при јатељство у свак одневн ом ж ивоту ине једна блиск ост у к њи ж евн ом раду . П рви је замислио да у ње-

говом Порођењу Господиновом, то ј „ развучено ј бо ж ићно ј идили безпесничк ог замаха" 42, пастири и „ горани

", к о ји су јо ј јунаци, к лања-

јући се тек рођеном И сусу „ п јева ју на изм јену у начин попи јевк е"

песме к о је је слож ио сам песник и у к о јима је уз понек у реч („ да-

вори, давори") и понеки обрт („ он, велики бог

") од бугаршгице

остала једино метричк а схема, то јест мелодик а43. Д руги је, мож дапо примеру Глеђевићевом, а мож да и сам да јући пример, так опоступио у сво јо ј Попи ј евци врху смрт и М арка Краљевића, у к о јо јсе на јпре после другог , а онда после свак ог четвртог осмерцапонавља ју, к ао рефрен, речи д а в о р и, д а в о р и ; у то јпесми, у к о јо ј овде-онде има и других трагова народне песме, неби било тешк о назрети форму бугарштице к о ја се к имала у видусамо када би се по два осмерца писала у једно:

К раљ Вук ашин во јск у к упи и п јенезе свуд расипа,

д ав о р и , д а в о р и ,

наређујућ свак да ступи рват цара М узаипа,к о ји у старо Д ренопоље г ди га дони је час неправа,

д ав о р и , д ав ор и ,

б јеше уздиг о . . ..

Н егде у исто ово време у к о је Глеђевић и Ђурђевић пок у-

шава ју да сво је паж љиво грађене, али ненадахнуте осмерце уклопе

12 П . Колендић, Глеђевићево „Порођење Господиново", Наставник XVI I ,

1906, 127 — 130.43 М . Пантић, Два прилога ист ра ж ивању веза народне и у мет ничк е

к њи ж евност и у прошлост и, П рилози за к њиж евност X X , 1954, 278 — 279.



Југословенск а к њиж евност од XV до XVI I I века 4 3

у к елодн ју старинск е бугарштице, та врста усмене народне песме

бро јила је сво је последње дане. Све ређа на устима певача из на-

рода, она је тамнила све више и све јебр ж е неста јала; само у реткими врло срећним прилик ама доспевала је у рук описе,, да се так о

сачува за истори ју и вечност . У чени песници, с осећањем пи јетета,к о ји се у њиховом столећу неговао за старину , упеше се да јо јпроду ж е век и то на начин потпуно вештачк и . У метничк и саставитадањих и рани јих песник а, само ако су имали матери ју к о ја јеприбли ж но одговарала сврси, послу ж или су им одлично ; њиховесу тек стове они преузимали дословно, пишући, само, по два ос-

мерца у једноме стиху, дода јући пок атк ад, у уводу или на к ра јустандардне почетк е и завршетк е бугарштица и дописујући, увек ,уобича јене рефрене. Нарочито је то постало мода у још подостаепск о ј , ади и већ подоста барок но ј средини Пераста. Т амо су заправљење оваквих „ бугарштица" широко к оришћени или деловиПалмотићевих мелодрама44

, или одломци Гундулићевог Османа^ ,

или марљиво срочена а мало поетск а литерарна вежбања локалнихстихотвораца. М еђутим, исход те њихове ак ци је, к о ја је изванспора била добронамерна, пок азао седвострук о негативан : ж ивотнародних бугарштица она ни је проду ж ила ни за дан, а навукла је,напротив, подозрење и на оне песме те врсте к о је су несумњив обиле аутентичне и из народа к ад су се, на ова ј начин , оне нашле удруштву бугарштица несумњиво фалсифик ованих и потек лих изобразованих к ругова. Т ак о је почео дуги и, веру јемо, беспотребниспор о народном, односно ненародном пореклу бугарштица, к о ји

још ни је ок ончан и к о ји ће још имати присталице и за једно и за

друго од два могућа решења.

44 И ст о, 276 — 278.4S У к упн о десет епизода из I , V , V I I — V I I I , I X , X , X I I и X V I I певања

Гундулићевог Османа искоришћено је за десет овак вих „ бугарштица" . Непо-

знати П ераштанин узимао је, готово би се рекло: механички , а у сваком слу-

ча ју без мног о бирања и без много ук уса, Гундулићеве стихове, понегде ихмења ју ћи и кварећи, а понегде их само препричава јући . Раздва јао их је при-

певима, насто јећи да постигне правилну буг арштичк у схему . У н ек олик омахова, на к ра ју так о сачињених песама додавао је са сво је стране оно што јеТ . М аретић (N aša nar odna epika, Загреб 1909, 72 и д .) назвао „ доп јевак " .Н пр . после друге песме:

А теш к о си јунак у у зла добра чекаући ,М ила дру ж инице,

У злу добра чек аући , у туђе се уздаући .

Ч итав тек ст његовог интересантног , мада промашеног , пок уша ја чува се угласовитом, али још н ештампаном бокељск ом рук опису с к ра ја XV I I век а,к о ји је досад неоправдано припи сиван Андри ји Зма јевићу (исп . горе нап . 25)и к о ји се сада налази у Богиш ић ево ј библиотеци у Ц автату . З ма јевићу је,исто так о н еоправдано, пршш сиван и ова ј пок уш а ј , к о ји је ин аче још увек врло мало познат и непроучен (о њему вид. В . Богиш ић , Н ародне п ј есме изст ари ј их , на ј више приморски ј ех записа, Београд 1878, предговор, 93 — 95; V .

Jagi ć, Južnoslavenska narodna epika u prošlosti , у к њизи : I zabrani krači spisi,Zagr eb , 1948, 216 — 217) .




*

Н ек олико сумарно набачених мисли и нешто на јк раће на-

говепггених примера, к олик о је у свему овде могло бити саопштено ,

нису, разуме се, исцрпли сво ју велик у, сво ју неизмерну тему . Ни јеим то, уосталом, ни могла бити сврха. Њихов је задатак обављени њихов је циљ достигнут ак о су бар донек ле показане две ствари .П рва је да су везе између усмене и писане к њи ж евности југо-

словенск их народа у временск ом размак у од X V до XV I I I век а биле

и бро јни је, и дубље, и присни је но што смо досад успели да видимо,и да ће требати још доста сло ж еног и савесног рада и дуготра јнихтраж ења да бисмо могли рећи к ак о смо их сагледали бар у оно јмери у к о јо ј је то уошпте могуће. А друга је: да ћемо поред много-

бро јних, и врло битних, и несумњивих утица ја итали јанск е к њи-

ж евности, о к о јима нас савесно и потанк о обавепггава ју к омпара-

тивисти, морати и те к ак о да водимо рачуна и о не мање бро јним,и не мање битним, и не мање несумњивим утица јима народне к њи-

ж евности на песник е из ових столећа. Јер њихова инвенци ја нећебити само у ономе што остане к ад се та два утица ја одузму, него и

у ономе што се доби је к ад се та два утица ја удру ж е.

Д р М и рослав П антић

Miroslav Pantic, Jugoslovenska knjizevnost i usmena narodna knjizevnost od XV do XVIII veka

Documents

Transcript of Miroslav Pantic, Jugoslovenska knjizevnost i usmena narodna knjizevnost od XV do XVIII veka