Miodrag Ilic - Zanka Stokic

5/28/2018 Miodrag Ilic - Zanka Stokic

1/29

Miodrag Ili

ankadrama u jednom inu

Mojoj Srebrenki

LICAANKA STOKI, glumica, 60 god.SIMEON TOI, bivi pozorini kritiar, 62 god.VOJNI ISLEDNIK, 26 god.ALEKSANDAR GAVRILOVI, glumac, 26 god.

BRANISLAV NUI, komediograf, 64 god.MORIS PIJADE, mali inovnik, 35 god.Napomena: Uloge SIMEONA TOIA i BRANISLAVA NUIA treba poveritijednom glumcu, a uloge VOJNOG ISLEDNIKA, ALEKSANDRA GAVRILOVIA iMORISA PIJADE drugom. Ovo saimanje na tri glumca nije potrebno samo radiekonominosti realizacije, vei stoga to se time upotpunjava noni komar glavnejunakinje.

1.U potpunoj tami zauje se glas anke Stokikoja kazuje tekst izkomedije Gospoa ministarka.

ANKA: Pa da, uvi

am i ja sama da je to vrlo nezgodno, ali,ta u, ne mogu iz ove koe...Postepeno, svetlost obasja 60-godinju anku kako stoji sa stisnutomakom priljubljenom uz desno uho, onako kako se to ini sa zami-ljenom telefonskom slualicom, a potom obasja i celu sobu u njenojkui na Topiderskom brdu. To je poprilino zaputena prostorija kojunajveim delom zaprema razmetena postelja sa visokim uzglavljem. Naokolosu dve-tri stilske stolice i jedna naslonjaa, a napred levoneveliki sto sa lampom i telefonom. Kraj postelje nahtkasna i nanjoj boice sa lekovima, bokal s vodom i aa. Na zidovima je nekolikofotosa velike glumice iz njenih predstava, a tu su i dva starinska

pozorina plakata. Na levoj strani su irom otvorena dvokrilnavrata koja vode u ostale prostorije kue; na desnoj je prozor zastrttekom plianom zavesom. Svaki detalj ukazuje na boemski i starakinehat prema redu i stilskom jedinstvu. Nekada korpulentna, anka jeove veeri 1947. godine umorna ena, izmuena tamnovanjem i dugotrajnomboleu , neuredne prosede kose i bledih usahlih obraza. Na njoj jeiznoena izbledela kuna haljina..ANKA: (I dalje toboe telefonira)Ta kako kazniti, neu ga kazniti, nego u ga isprebijati,ali je meni glavno da se nekako zataka stvar kodengleskog konzula, da se on ne ljuti. Pa to sam htela da


2/29

vas umolim, gospodine Ninkoviu, da odete vi do njega umoje ime, i da mu kaete: neka ne uzme stvar ozbiljno,deca ko deca!(Pauza)E, pa ta drugo mogu da mu kaem? Ja mislim, on jepametan ovek, nee valjda dozvoliti da se dve dravezavade zbog jednog nosa, a to mu je psovao oca recite dato u naem jeziku ne znai nita runo, to je kao kad bise engleski kazalo dobar dan. I uopte, recite mu da jeto na narodni obiaj da psujemo oca jedno drugom. Padabome! Ajde, molim vas, pa otidite odmah i doitezatim da mi javite ta ste uradili. Kako?... A... pa - pa? Pa dobro, nek vam bude i papa, samo molim vas svritemi to. Dovienja!Grune aplauz. Ona spusti ruku, klanja se levo i desno. Iznenada, kaopreseen, aplauz prestane. U tiini, anka kao da se prene iz transa.Gleda oko sebe, sneveseljena. Uzdahne.ANKA: Magdo! Magdo!...(Obraa se sluavki koja je tamo negde iza otvorenihvrata)Ti nita? Ni dlanom o dlan kad ja glumim! uti,sirotice, ne zna ta e sa mnom, ovakvom, ludom...Ali, neemo nas dve jo dugo da se zatvaramo meu ovimzidovima.(Radosna, uzbueno)Ne, Magdo, ula si ta je taj Slovenac, reditelj, veerasrekao: Pozivam vas u novo Jugoslovensko dramsko pozorite. Svi glumci se raduju vaem povratku. Imam za vasglavnu ulogu!... Ulogu za mene!.. ta misli, da li uopet biti ivka - ministarka? E, Aga, Aga, napisao si jeza mene. Hvala ti.(Seti se neega)Zna, onu scenu sa Ujka Vasom u etvrtom inu odigraudrukije, bolje!...(Ponovo prinosi stisnutu aku desnom uhu, telefonira)Traim Simu!... Jesi ti, Simo? Ovde ivka. Sluaj,

Simo, to u ti rei: ako si vlast i ako si ministar, a tiodmah uini kako ti kaem, a ako si mandarin...(Zasta ne menjajui boju u licu)Vaso, odi ti ovamo na telefon, neto psuje i grdi, nerazumem ga... Da li to zvrji telefon, ili meni netozvrji u uima...Na vratima se nekoliko trenutaka ranije pojavio Toi, uglaen gospodinstarog kova, neto stariji od anke, u iznoenom demodiranomodelu, sa eirom u jednoj i buketom rua u drugoj ruci. Poto jeodsluao poslednje reenice njene replike, zakorai u sobu i preuzme


3/29

toboe ulogu Vase.TOI: (Sa stisnutom akom na uhu)Ja sam ovde, zete, Vasa. Jest... ivki neto zvrji...Oboje prsnu u smeh.ANKA: Uunjao si se ovamo, lopove, pored ive Magde. Prislukuje me, prislukuje!...(Uzima cvee. On joj poljubi ruku)Da nisi i ti poeo da radi za Oznu?(Stavlja cvee u vazu; doliva vodu iz bokala)TOI: Ja radim za tebe. Nemam ni kueta, ni maeta...ANKA: Baca pare na cvee. Cvee se donosi mladicama, astarim gospoama, tatama i otrokonama kaktus.TOI: Ti si za mene veno mlada.ANKA: Neumorni laskave! Ulo ti u krv da deli komplimente,ko svim novinarskim trilaama!(Unosi mu se u lice, peva na melodiju vrapca Oj,vojni referente, to me rastavi od blente, koj e dadaje komplimente)TOI: Veeras si mnogo vesela! Jo pamti rei tvoje umadinkeiz predratnog humoristikog radio programa.ANKA: Pamtim i neke moje uloge. Kako da zaboravim ivkuministarku!? A da sam vesela jesam!(Zagonetno)I to s velikim, velikim razlogom.TOI: Koji je to razlog, ako se sme znati?ANKA: Polako, budi strpljiv. Sve e da uje.TOI: Dok se ti nameta za priu, uzmi, doneo sam ti ovo.(Vadi iz unutranjeg yepa zamotuljak i daje joj ga)ANKA: Insulin? Jao, ti si srce. Moj spasilac. Gde ga nabavlja?Ajde, priznaj!TOI: Daju mi ga neki prijatelji.ANKA: Ne samo da si lopov, nego si i matori laov. Ti kobajagiima prijatelje danas, meu komunistima! Nije nego!Upisali te u njihovu partiju, tebe trulu reakciju.Misli da ne znam ko su ti tvoji prijatelji? Apotekariu dravnim bolnicama kojima daje novac. Da, da,

prodaje slike, poslednje uspomene, kune dragocenosti,i kupuje mi lek! Produava mi ivot. Gde ti jezimski kaput? Mesecima po hladnom vremenu dolaziovamo samo u odelu(Gleda ga ispitivaki, on uti kao dete uhvaeno ukrai kolaa)Pa ti... ti si prodao zimski kaput! Za ime boje, sasvimsi poludeo... Zar sam ja, ovako matora i isceena, vrednatoga?... Ajde, reci, zato sve to radi, zato?TOI: (Okrene glavu u stranu, procedi kroz zube)


4/29

Zato to si ti anka.ANKA: Uf, cvrc, vrlo vano!(Uzdahne, pomirljivo)Svi su mislili da sam najlua na svetu onda kad samhranila Ciganie po Sava mali, ali ti si jo lui.(Pauza, gleda ga ljubopitljivo)Je li, da te neto pitam: to se ti nikad nisi oenio?TOI: Sudbina valjda. Ko e znati... ovek uvek eka pravupriliku.ANKA: Muka usedelica! Tako mek i fini, vrti se godinamaoko pozorita, voli balet... Da nisi more muka seka daa, a?...(Smeje se)Vidi, vidi, pocrveneo!... Pocrveneo i te kako!TOI: (Povreen)Gnuam se takvih insinuacija.ANKA: Ajde, ne ljuti se, ti zna da sam ja udarena s matejevakuarapu, to bi rekla moja pokojna Julka to me rodila...Hvala tebi to me obilazi i to brine. Ti si jedinido pre neki dan koji je uao u ovu kuu. Svi me zaobilazekao da sam, boe mi oprosti, gubava. I oni s kojima samigrala, i oni s kojima sam lumpovala i oni koji su mekobajagi oboavali!... Dodue, malo malo, pa nekoostavi korpu s hranom ili koverat s prikupljenim parama,pa pobegne. Ej, skupljaju priloge za mene ko da sampogorelac ili sakata. Potpiu se na spisak dobrotvora!Prpa uhvatila ljude od nove vlasti, ta li je. Ko vele,dalje od te robijaice, narodnog neprijatelja...TOI: Izvini, anka, ti moe biti sve i svata, ali nisinarodni neprijatelj! Ako je iko sluio tom jadnom narodu,to si bila ti.ANKA: Zapii to u tvoj momaki dnevnik. Boli nekog dupe zamene! A sad sedi da ti kaem veliku novost.(On sedne)Pre neki dan neko kuca na vrata, Magda otvorila, kadono doao u vizitu Milivoje ivanovii doneo pun

zembilj hrane. Kae, kolege glumci poslali malo mrsa,odvojili od svog sledovanja na takice. Gleda me onimvrljavim okom nekako zagonetno i smeka se, vidim ja daneto krije... Kad, veeras, bane ovamo onaj Slovenac,reditelj Bojan Stupica... Mlad, zgodan, ima ga. Ih, tomi nije dvajes godina manje, da mu ivana pokae kako seljubi u srpskom selu Rabrovu!... I, zna ta mi je rekao?TOI: Pa, neto sam nauo, pria se u Pozorinoj kasiniANKA: Seo tu, pa ni pet ni est: Pozivam vas u novo pozorite. Okupljaju se najbolji glumci iz cele drave. Svi


5/29

vas oekuju i raduju se vaem povratku. Sve mi je, kaeon, oproteno. Dakle, nisi se yabe trudio da mi spasavaivot. Izdejstvovao Slovenac kod ovih komunaca,u nekom Agitpropu, kako ono ree, da mogu ponovo nabinu! Simeone, da li u ja to preiveti!?TOI: Hvala bogu! to ne bi?ANKA: Evo, jo ceptim!... Od uzbuenja i straha zamalo se nisamupiala, tu, nasred sobe! Kao da sam se davila, pa me nekoizvukao iz vode polumrtvu. Nisam se tako prepala ni kadmi je upravnik vrga, u onom putujuem pozoritu, daoprvu ulogu u komadu Brana no devetsto druge.TOI: De, de, oladi malo. Smiri se.Pomogne joj da sedne. Sipa vodu u au, daje joj, ona otpije gutljaj.ANKA: Ne znam kako u doekati jutro. Nema mi vie sna,Simeone. to bog nekako ne udesi da moe da se preskoi vreme! Otkako sam izila iz zatvora, nisam kro-ila ni u Narodno pozorite, ni u Skadarliju. Uemjednom u onu birtiju, Kasinu, da vidim ima li koga odstarih glumaca. Ugledam Nikolu Popovia, onog komesara,okree glavu od mene.TOI: On koji nije mogao na sceni ni cipelu da ti poljubi,ari i pali. Apsi glumce!ANKA: I drugi su se pravili da me ne poznaju, valjda se plaejedne robijaice, i njega s pitoljem u pozoritu...Boli to, Simeone. Pee u grudima. Svi su me zaboravili...TOI: Ti nikad nee biti zaboravljena, ta to govori!ANKA: Gde nestadoe one silne premijere, aplauzi, cvee kojepada sa galerija, raskoni buketi, novinari i fotografi,banketi, terevenke kod Tri eira do zore...Kao da je sve to bio san u vruici... A sada, zna ta sadasanjam?... Svoj sprovod.. Leim u sanduku, na volovskimkolima, kao kad umru moji seljaci, a za mnom idu obiniljudi, inovnici, zanatlije, trgovci, aci, oni kojimasam dala svoje srce...TOI: Kakav sprovod, ta te je spopalo veeras!ANKA: Najvea je srea ako zna ta e sa svojim ivotom.

ANKA: ta sam ja, ajde, reci? to si se spleo?TOI: Ti si udesna, neponovljiva. Tvoja mata, tvoje improvizacije,tvoj eretluk. Ti zaustavlja dah svakome ko tegleda. Tebi e se svi ponovo klanjati, i oni koji su teponizili.ANKA: Ajde, ajde, ne preteruj. Zaboravio si kako si me krpio unovinama.TOI: Ja nikada nisam o tebi loe pisao!ANKA: Jesi, jesi, barabo kritiarska. I danas pamtim jednureenicu koju si navrljao o meni: Gospoica Stoki-


6/29

eva bila je prenaglaeno artificijelna i ponetosublimantna u pasaima lirskog uznoenja, koje nije pomeri njenog karaktera obine priproste ene iz naroda.Jesi li to napisao ili nisi!?TOI: Pa, jesam, ali to je vie onako estetiki metaforino...ANKA: Mrsi, mrsi ! Celog veka te ni bog nije razumeo. Ali,ja sam uzela u ake leksikon da prevedem tvoje mudroserinena srpski jezik. Ono artificijelna doe mu kaokerefeka, izmotacija. Ali, za srce si me ujeo s onimsublimantna! Sublimat je, bre, vrsto telo koje varina vatri dok ne pree u paru, a onda ga opet vrati uvrsto stanje! Kad sam ja to isparavala, bog te ubio, pa sezgunjavala, laove jedan? A da sam priprosta srpskaena jesam i ponosim se time!TOI: Dobro, dobro, ajde smiri se, kodie ti uzrujavanje. Tizna da sam ja uvek bio uz tebe...ANKA: ta ti uopte zna o meni?TOI: Znam da nisi nikakva robijaica, venepravedno progonjenaumetnica.ANKA: Nepravedno, kae? Ne znam. esto se pitam da li je tobilo nepravedno...(Zamisli se)tuke izbombardovale Beograd, Narodno pozorite gorelo,kralj i vlada utekli, vojska u rasulu, izdaja smrdi,uli Nemci, policijski as, a ja...Zatamnjenje. Muziki akcenat. Mnogo pomeanih mukih glasova u ehu.Najzad tiina.

2.Samo jedan reflektorski snop obasja anku. Istovremeno, Toiizie.Zauje se dreavi orkestar kabarea. anka vezuje sivu kecelju prekodomae haljine, a kosu povezuje maramom. Pantomimski, pokretima rukupere rublje, cedi ga itd. Peva unjkavo, karikirajui lik priprostepralje.ANKA: (Peva)Sinomi je, lane moje, ist gekommen Gojko, Pa me pita,

lane moje, njas machst du, devojko(Govori, obraajui se publici, komiarski naglaeno)Dobro vee, narode. Kako ste veeras?... ekajte, mi smose venegde upoznali! Da nisam ja veprala kod vas? Jasam ona Pela Veerka, to svaki dan zalazi u tue kue.Propirem plave i bele, tirkam, prostirem, fajtami peglam. I svata vidim s ove oi, i ujem s ove ui.Neki dan me zvali u jednu makedonsku familiju, pa migazdarica kae: Ajde, Pelo, properi mi ovite gaiki iorapiki.


7/29

(Grune snimljeni smeh publike)ta da ti perem, kaem ja, i veou da begam, to jemnogo mnogo je, a ona mi poturi neke gae i arape.Gaiki i orapiki! O, da se prekrstim, boe mioprosti... Ne, ne, gospoda vie nisu ko nekad. Dok suimali napoleone i prodavali ih crnoberzijancima, joje imalo i da se gucne i da se tucne. Jao, jedna gospojauila dukate u donji ve, krila to i od mua roenog jerje reila da bega u svet sa valerom. Kad, doao crnoberzijanac,trai pare za neki stari dug i ona, ta e,kud e, skine aljinu i ostane u mideru. Utom upadne mu ividi je razgolienu pred stranim ovekom. ta toradite? grmne. A ona e: Ovo mi je uitelj pevanja.Doo da mi razradi organ!(Snimljeni smeh)ta je posle bilo, zna se. I ona i crnoberzijanac leteliniz basamke, ona sa sve dukati i s onaj organ. E, gospodaufursatila. Pevaju sad nov lager.(Peva)Sa projom u gui,Sa bolom u dui,Uzdah mi se ote,Jebem te, ivote!(Govori publici)Muvam se ja tako po tavanu, prostirem one gaike iorapike, kad neto unu u mrak. Ko je to? pitam.Zvirnu jedan, pa se iunja iza oyaka: mlad, malecan, nemaga dvajes kila ive vage, tuberan li je, ta li je. ut! kae mi poverljivo. Ja sam, Strahinja, partizansko imeTrta.(Snimljeni smeh)Vidim ja nema trte mrte! Moda ima bombu, ta gaznam. Ja noim tajno kod gospojice Mariole na drugomspratu, ali neko nas provalio. Ovde sam baziran dodalje. Sumnjivo tu meni neto, ta e Mariola, skupocenafufa jedna, da se faa u klins jednim umskim!

Otkad je uveden policijski as, da bi neko spavao safufom treba da ubaci svoje ime u spisak stanara, trebamu jo sto dinara i debela kara.(Snimljeni smeh)Ovaj mi se varak ne udeva ni u jednu od ove tri stvari. Idok ja tako ne znam ta u i kud u, eto ti ace uzbasamke. Uzvrpolji se tajni Trta, meni ga ao, ja ga opko opkoraim i turim celog pod suknju. Majem se ja kobajagis one gaiki, a njemu orapiki pod nos... Pitaaca: Jesi videla da se neki tuna smuca? Jok, velim


8/29

ja, al mi se onaj koprca menogama, aolji me, dapuknem od smeha. to se cereka? riknu vlast.Uivam kad te gledam, gosn yandar, pa se smejem odmiline. Dolo mi jagodinsko milo. A i dolo mi, radionaj mi odozdo, ne miruje. aca vidi da mu se ja i daljeosmehujem, pa misli da ga zavodim. I poe prema meni,merai me, sue levi brk. Joj, kuku di u i njega menoge!Stegnem orapiki, pa viknem: Ne prilazi, imam vrengu!Ustuknu on i ufati injavu. Ou ja sad da izvadimTrtu iz suknje, al jok, ne moe. On se tako upetljao u onuorapiku, da se batrga ko jare na ular. Najzad se izvue,onako revolucionaran, nadignut, oi mu se cakle. Nebrini, ratni drue kae saveznici su s nama. Koji,bre, saveznici? to te Ujka Sam, tea Yon Bul i onajruski brka ne odbranie, nego te spasla Pela s onuorapiku!(Snimljeni aplauz, praen smehom i povicima oduevljenja..Ona nastavlja da pere ve, pevajui:)Beograde grade, ta od tebe rade,Papriku i pasulj u parkove sade...(Ponovo grune aplauz. Ona se klanja. alje poljupce.)Zatamnjenje. Utihnu aplauz i smeh.3.Svetlost akcentuje stoina kome su lampa i telefon. Na jednoj odstolica, uz sam stoi, sedi Vojni islednik u uniformi Narodnooslobodilake vojske, 26-godinji mladiozbiljnog i pristojnog dranja.ISLEDNIK: (Ironino, strogo)Daj ovamo tu gospou komiarku! Primadonu!...anka, nesigurna, uplaena, pribliava mu se iz polutame. Upaljenalampa asocira policijska sasluanja. Svaki njen odgovor biva propraenkucanjem nevidljive pisae maine.ISLEDNIK: Ti si, dakle, ta slavna ivana Stoki, umetniko imeanka! Gde su sad oni tvoji iz Specijalne policije da tipomognu!?... Kad te vidim takvu gadi mi se!... Zaudara,ne samo na ueglo telo, vei na ueglu savest! Gledaosam te u Narodnom pozoritu pre rata, kao student, sa

stajanja na treoj galeriji. Igrala si onu babu u komedijiPorodica Blo.ANKA: Jesam.ISLEDNIK: ta je, zalepio ti se jezik za guzicu! uti, a!? Nisiutala kad su te unajmili da zajebava ilegalce patrioteu onom prolivu tobonjeg pisca Mie Dimitrijevia... Kako bee naslov?ANKA: Minut do deset.ISLEDNIK: Aha, Minut do deset! I dok ti jebe u mozak one koji sebore za slobodu, negovana gradska gospoda uiva!.. Sram


9/29

te bilo!ANKA: Ja sam samo radila svoj posao ...ISLEDNIK: Ku! Jebem ti sreu izdajniku!... Kao to nemakekurve iamo do glave i bacamo u govna, tako emo vas,ratne zloince, metkom u potiljak, je l ti jasno!ANKA: (Drhti, na ivici snage)Vi ste mladi, mogli biste sin da mi budete. Vi to nerazumete...ISLEDNIK: (Vikne)Ne razumem, je li! Ja sam onaj umski bandit, iskeeniboljevik sa plakata koji testerie vratove, otkidamuda i vadi trudnicama decu iz trbuha kako je pisalatvoja nedievska tampa!? ... Ono to ja istinski nerazumem jeste pitanje zato se jedna umetnica od ugledasrozava u nuniku jamu, tako bedno da zabavlja malograansku olo lascivnim vicevima!... Kako neko kao tipostaje ubre! !ANKA: Glumac mora da glumi... kad ga publika trai... On imasamo jedan ivot, postoji samo u jednom trenutku...ISLEDNIK: Nai ljudi su te upozoravali na vreme, ali ti si se idalje epila u takozvanoj Centrali za humor, za lanuslavu i prljav novac! Prodala si se okupatoru, droljo!ANKA: Ja nikad nisam bila drna na novac, kunem se, ali tajnovac bio mi je neophodan! Kupovala sam insulin ispodruke, kad ga nigde nije bilo!ISLEDNIK: Od koga? Od Gestapoa?ANKA: Od jednog folksdojera iz Paneva. Borila sam se daostanem iva.ISLEDNIK: Lae!... U takozvanom Srpskom satirinom pozoritu,i na programu stanice Radio Donau, sprdala si se, pljuvalana one koji su se rtvovali... Ti i ostali izdajnikiljam, onaj Cvetkovi, i onaj Tani. Jesi li bila svesnakoliko pomae Nemcima?ANKA: Nisam ... Nisam mislila da ja, da moja gluma netoznaimo bilo Nemcima, bilo vama... U krugu, meu nama,glumcima, dete moje, ako smem tako da vas oslovim, nita

se nije znalo o vaoj borbi, mi...ISLEDNIK: Sluaj ti, smradu jedan! Ja sam za tebe vojni islednikGlavnog taba Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije.I nisam dete, veoficir u inu majora! Ne poku-avaj da se intimizira sa mnom.ANKA: Dobro, de, izvinjavam se.ISLEDNIK: Kakve su bile tvoje veze sa Gerhardom Nuserom?ANKA: On je bio glavni u Radio Beogradu. Preko njega samdola do Joke, folksdojera, koji mi je nabavljao insulin...ISLEDNIK: Zauzvrat, ti si se kreveljila u skeevima takozvanog


10/29

arenog popodneva? Usluga za uslugu!? Zna li da suVujkovii drugi krvoloci Specijalne policije putaliradio da zaglue jauke onih koji su u zatvorima mueni ,i da se na radiju tada uo i tvoj glas?ANKA: Nije mi poznato.ISLEDNIK: Koliko se puta desilo da zbog alosti za obeenima istreljanima nisi mogla da igra u tim vaim lakrdijama?ANKA: (Guei se, kroz suze, bezazleno)Ja nikad nisam otkazala predstavu...(Krikne)Nisam mogla nazad!... Kad se baba u kolo uhvati, kad teponese publika, oduevljenje u sali iz veeri u vee, kadsvi od tebe oekuju da im da celu sebe, jo i jo i jo...(Rida)ISLEDNIK: (Nastavlja)... Bila si najkretavija u slubi Nedieve propagande,u stvaranju privida normalnog ivota naroda time tosi ga zasmejavala!ANKA: Ali, taj narod je imao samo m e n e , kad nije imao ni tada jede, ni ime da se ogreje, ni emu da se nada!... Ja sambila ono malo radosti bez koje nema ivota.ISLEDNIK: Ti si bila perjanica lai i obmanjivanja tog naroda. Tisi njegova sramota!ANKA: To nije istina!... Moja publika me i danas voli...(Plae, rida)Celu sebe dala sam publici... Spasavala i nju i sebe odjada i beznaa, od... uasa... od bombi, od... straha...ISLEDNIK: Bie optuena za saradnju s okupatorom i sudie tise... A sad se goni odavde! Vodite je!...ANKA: (Odlazei u polutamu)Pa ja sam samo bila glumica... Igra za narod je moja sreai nesrea, moja sudbina... Nisam mogla od sebe, ja, prokletaglumica!...Zatamnjenje.

4.

U tami, isprva tiho, pa sve glasnije dopiru deformisani zvuci i ljudskiglasovi itava kakofonija u kojoj se meaju rei hvale i osude, smehpublike, aplauzi, dreava muzika kabarea, pevanje. Razaznajemo iskidanereenice pozorinih kritika, koje kazuju razliiti muki glasovi:Gospoa Stokije virtuozno izradila ulogu Alme...Gospoa Stokinas preko obiaja nije sasvim zadovoljila...udimo se ta je trebalo naem pozoritu da je angauje...Dve najslavnije uloge u komadu imali su gospoa Stokii gospodinDobrica Milutinovi...Gospoa anka Stokije sjajan meteor ove veeri...


11/29

Repertoar gospoe anke je veliki, jedne veeri je gledate u srpskomnarodnom komadu, druge u Molijerovoj komediji...Dobra u prvom i treem inu, gospoa Stokije u drugom bila mnogoslabija... ivopisnu ulogu kreirala je gospoa Stokikao Onorina...NJene kreacije postaju umetniki sve izrazitije, reljefnije i punije...NJena rola je velianstveno otkrovenje...Gospoa Stokiima magnetnu snagu raskonog talenta, to je dosadnajvea srpska glumica...Svetlost nas vraa u realnost ankine sobe: ona i Toisu u istimpoloaju u kome su bili na kraju slike 1.ANKA: Nepravedno, kae? esto se pitam da li je to bilonepravedno. Mi, glumci na glasu, opijeni mirisom pozorita, omaijani ovacijama publike, divljenjem, mi smobolesnici. Mi ne umemo da se odupremo ni kad nas netovue u propast. Svaka vlast hoe da nas ima, da nas vodina konopcu ko vaarske meke, da se pokazuje s nama. Miidemo nekako u paketu s vlau. Dvorske lude! Mi smo tikao meseari, srljamo, jer ne moemo bez onih hiljadaoiju u zamraenoj sali koje nas udno upijaju. ta tuima prokleto glumako samoljublje, pa to ti je!... Ja,bre, nikada nisam otkazala predstavu, ni onda kad je mojMoris bio deportovan u Dahau! I mrtva bih igrala, inimi se!... Da, kriva sam to nisam dovoljno uviala krivicu.Ta, ja sam neuka ena, glupa za politiku i krupnestvari.... Ja sam na sve one ministre i glavonje u kraljevinigledala kao na prolazno nevreme, oni su danas tu,galame, prete, svaaju se, a sutra ih vezaboravljamo,nestanu ko lanjski sneg. Vidi, ja sam tako gledala i naNedia, Nemce, na celu okupaciju... Moja nekolovanapamet....TOI: Tebi je bog dao glumaku intuiciju, ti sluti srcemkako da usvoji lik na sceni, tebi nije potrebna kola...ANKA: to me bog nije nauio kako da se na vreme trgnem?Mnogi su umeli da se sklone, ili da rade isto to i ja, dazabavljaju narod pod okupacijom, a da ostanu neprimetni.I Coka PeriNei, i Blaenka Katalini, i Pavle

Bogatinevi, Viktor Stari, Marko Marinkovisvi su igrali za vreme rata, pa eno ih opet u pozoritu.TOI: Ali, ti si bila na vrhu.ANKA: Iz kog ono komada bee kad jedan lik kae da je najmudrijastvar na svetu biti nepoznat?.. Mui se, grabi,raspinje da se popne na taj vrh, a ono na vrhu sinajlaka meta za odstrel. Streljae Acu Cvetkovia iJovu Tania. Gde si ti bio da me zaustavi?TOI: Dobro, pusti to, zaboravi. Okreni se sutranjem danu,novim ulogama. Bilo pa prolo.


12/29

ANKA: Bilo, ali nije prolo. Zna, Simeone, teko mi je, alimoram da kaem. Ja vie nisam ona Luda Nasta izSkadarlije. Udarilo me sve ovo to sam preturila..Stigao me stid... Stid pred sobom...TOI: Zato, zaboga?ANKA: Ne razume ti to. Gazdaki sin, nesvreni francuskistudent, bivi dendi iz Knez Mihajlove... Tebi je ovajnarod samo guva na ulicama, prostakluk koji te nervira.A ja... Otac mi je umro kad sam imala pet godina.Ona moja vesela majka i raspusni pop Sanda s kojim sespanala nevenana, da ne bih sluala njihova nonaludovanja, udadoe me u etrnaestoj za zajearskog abayiju.Pozorite me spaslo. Ja pobegla od kue meuglumce, a on, abayija, prvi put me silom vratio u onusvoju amotinju. Izbubecao me, za kosu me vukao krozvaro... A ljudi vikali za nama: Tako joj treba! Udri tukurvotiju! Bila sam, bre, dete, ali nisam mogla da sepomirim sa sudbinom. Neto me podbadalo, teralo uslobodu, a gde e vee slobode od pozorita? Bealomi se od tuge palanake, od jarma dosade, kad su ti svidani isti, oko tebe ista lica, zaguljiva pravila ovose sme, ovo se ne sme... I opet sam pobegla...Promena svetlosti: u sobu urno ulazi Aleksandar Gavrilovi, mladputujui glumac, stasit i naoit, sa ufitiljenim brkovima, u crnojpelerini i sa boemskim eirom. anka mu se baci u zagrljaj.ANKA: (Prestraena)Aco, ne daj me!...ALEKSANDAR: Ne boj se, grlice moja! Ti si naa, ti si moja!...LJube se. On skine eir, iskorai napred i pokloni se teatralno.ALEKSANDAR: Potovana publiko, veeras za vas komedija Pokondirenatikva od Jovana Sterije Popovia...(Transformie se u lik Ruiia, dok anka postajeFema)Nebo grmi, zemlja strepi,Sunce sija, trava rasti,Slavuj peva, eva trepti,

A duh stihotvorca letiPreko polja, preko brega,Preko vozdunoga snega,Na visoki Parnas,Gdi s izvija ljupki glas...Samo blagoumiljeno Nimfa i Gracija obajanije moeRuiievo suestvo voshititi. Nepoerpaema simfonijavisprenih duhov umnost svoih priverenika vosplamenjava.ta je drugo bogatstvoNeg na izmi tikle?


13/29

Koje srea poklanjaMalenima ljudma,Da veliki izdaju,Da poznati bivaju.Kad se Ruiihimnu posvjaava, svo jestestvo paezemnotorestvuje, zmijevidni potok muziku pravi, atihoprohaditelni zefir u sodruestvu boginja i gracijakolo vodi, oku neponjatno, umu nepostino.ANKA: (Kao Fema)Alabunar, alabunar, gospodin filozof... Hou, gospodinvilozov, verujte, hou. Ja sam samo htela pokazati kakonoblesi rade, no ja hou. Ah, ja od radosti opet padam unesvest kad pomislim kako e oko mene moje kominicepuziti, kako e me nazivati milostivom gospojom filozoficom,a ja u njih preko gledati da pokaem da samvea od njih.... Neu se ja meati s kojekakvima. Ko si ti?Ja sam va brat, ja sam va ujak, stric; jesi li tivilozov? Jesi li neme? Nisam. Mar ispred mojihoiju! Da si mi ti rod, i ti bi bio vilozov kao ja.... Komifo!... an, san tunder bour tu. Ne parle Francuz? ...Propopo an, pogodila sam jednog Lamura za dvadesetforinti. To je pseto, magarac, zar ti nisi video, da svakanobles pseto vodi?..Aplauz i smeh. Aleksandar i anka se klanjaju. On urno odlazi.ANKA: (Vraa se u prethodno stanje, obraa se Toiu)Sa glumcima sam izila na isto polje, na sunce... Ide,luta, i budan sanja. Naui da uiva. Zna, srea jeu ai vode ako ume da je popije. Isprva sam pralave bez sapuna glumcima i glumicama, peglala kostime,statirala, izigravala narod u komadima s pevanjem... Jao,kad se toga setim! Ja uvam strau ispod konopca da imneko ne ukrade one rite dok se sue, a oni jadnici sede unekom buyaku, ekaju i cerekaju se, pevaju, probaju novkomad, onako goliavi... Eh, nepovratno doba... Da sivideo samo Don uana, Hamleta, Egmonta, Makbeta, paJovanku Orleanku, Lukreciju Boryiju, Madam Pompadur

i caricu Milicu u gaama ili bez gaa, stisnuti jednouz drugo, eljni dobrog zalogaja i jo vie dobre aice!Drhtulje, ali oi im sijaju kraljevski. Te vagabunde,fantasti, i ja s njima verovali smo da smo apostoliistine i pravde, da prevremo ljudske due na lepustranu, onako kako smo po etiri puta prevrtali svojuodeu... I kad sam zaigrala nije bilo nita bolje. Gladovalose, smrzavalo po upama, glibalo po blatu izmesta u mesto . I verovalo u neto ko zna u ta!Naigrala sam se seljanki, sobarica, sluavki i kurvi, da


14/29

bog sauva. Te Fru Fru, te Klo Klo,Volem te, monu u, ljubim te mon Ko Ko!... E, vidi, njih samizneverila seljanke, sluavke, grizete, sobarice, srpske,francuske, maarske, celog sveta. Svu onu sirotinjuiz koje sam nikla.TOI: Gubi se, pria kojeta! Odvoji sebe od svih tih lakihena koje si tumaila.ANKA: Ali, one su ostale u meni! One me optuuju, Simeone!TOI: Gluposti!ANKA: Ti si sa druge planete. Ti si olinjali kico, sve toima ostalo ti od tate...TOI: Nemam nita, sve su mi uzeli, i kuu i...ANKA: Ti ne zna ta je muka. Ja sam ovim noktima rila zemljuda se iupam, sama sam sebe stvorila... Divili su mi se,jeste, uzdizali me, ali nikad nisam zaboravila ko sam:ivana iz Rabrova. E, ta ivana je morala vazda daslua, da se pokorava, i zato je pala na niske grane... Zavreme okupacije kao da je avo uao u nas. Glumili smo zainat, uprkos bedi i stradanju, uprkos gaenju u ustima idui, nekako besno i obesno, u groznici i bunilu, bolesno,ovee, kao da nam je bilo pred glavu!... A nekima ijeste! Najveoj lucprdi meu nama, obeenjaku, maioni-aru smeha Aci Cvetkoviu, komiaru kakvog je bogstvorio samo jednom.TOI: Slomili su te tamo, u zatvoru, muili te.ANKA: Nisu me muili. Sama sebe sam muila!...TOI: Tebe, prvakinju Narodnog pozorita, terali su da istiulice sa drugim zatvorenicima...ANKA: I zna ta je onda bilo? istim ja, a neko mi zluradodovikne: ta to radi, anka? A ja mu odgovorim:Eto, polako, poistiemo i ovo ubre! Mislila sam dae straar da me zvekne, al on jok. Pogleda me samomrko. Rekli mu da me ne dira. Osetila sam da i nova vlasthoe nekako da me preobrati za sebe!... ienje ulicamanje me je bolelo od rei koje sam ula. Trebalo je davidi ko je sve dobio metlu u ake. itava bulumenta

fine gospode, ministri, naelnici, Nedievi oficiri,dame iz nemakog bordela u Francuskoj ulici, operskipevai, ak i jedan frizer koji je kolmovao glumce uCentrali za humor!... Videla sam i upravnika Grola,kako ga sprovode na sasluanje, jer taj ne moe bezpolitike... I da ti priam dalje. U zatvor, tamo naObilievom vencu, doao Krcun Penezi. Uao u enskusobu, a ja se stisla u jednom oku, stojim i drem.Smrad ljudskih tela i mokrae, smrznuta slama na podu,ni buve nas nee, nigde mesta da se skrasi... Prolo


15/29

nekoliko dana bez insulina... nisam ni iva, ni mrtva.Kad, jedna zatvorenica, istupi pred Krcuna, pa njemu uoi: Molim vas da pomognete velikoj srpskoj glumicianki Stoki. Dajte joj bar stolicu da sedne, i dajte jojlekara... Ja pretrnem. Krcun mi prie, gleda me, vidimda me ne prepoznaje. Zato ste igrali za vreme okupa-cije, da li znate ta eka izdajnike? pita me. Ja ni dabeknem, nee reiz mene... Mislila sam, gotovo je, streljae me u zoru. I, zna ta je posle bilo? Smestili me uposebno odeljenje sa krevetom, i poslali lekara sa injekcijama...Eto ti.TOI: Oiveli te da bi u sudnici mogli da te raspnu na krst!ANKA: Da li bi on, Krcun, dobio to isto, da su ga uhapsili onikoje sam ja uveseljavala?... Moda je sve to me snaloipak bila zabuna. Kau da je iskustvo kompas u ivotu.Ali, vidi, nije ba tako. Ja sam igrala i u onom prvomratu, pa mi nije ni dlaka s glave...TOI: Ah, drukije je to!Topovska paljba; tonski efekat puane i mitraljeske bitke u Prvomsvetskom ratu.ANKA: Zato? I onda je bila okupacija, neprijatelj porobiozemlju... Eh, pusto bilo, ispratismo Dobricu u rat poslelude pijanke u Skadarliji. Uskoro zagrmeli vapskitopovi iz Zemuna, gori Beograd, a mi, prokleti glumci,krenuli s vojskom u povlaenje... Prvo u Ni, pa uSkoplje.... Narod je punio skopski Oficirski dom dagleda Kotanu, Ivkovu slavu, Zvonara bogorodiinecrkve A onda opet beanija u Pritinu... Glumcikud koji kao gladni uplaeni mievi... Neki s vojskompreko Albanije, neki u Grku,a ja... tumaram, lutam kaogluva kuka bez cilja, kad, pred jednom kuom u Pritininaputena kola. Konji ispregnuti. Priem... Prepoznamu kolima nau rekvizitu i arhivu Narodnog pozorita, itavo blago. Rukopisi Laze Kostia, ure Jak-ia, Brzaka, Gliia razbacani naokolo po blatu...TOI: Nigde kraja naem baksuzluku!

ANKA: Da plae, moj Simeone... Zamisli, srpske svetinje gazese na naem svetom Kosovu! I tad mi pomogao mladiaustrijski oficir. Sklonismo ono to je ostalo u jednutalu... I doem tako u Kruevac, gde me prihvati KostaDelini sa svojom trupom...Ulazi Aleksandar Gavriloviu uniformi srpskog vojnika sa kaplarskimoznakama.ALEKSANDAR: (Vadi iz yepa bluze presavijeno pismo, ita)Draga anka, ne da nam se da se sretnemo u ovom rasulu...Traio sam te u koloni izbeglica. Sve mlade ene


16/29

liile su na tebe, ali ni jedna nije lebdela nad zemljomkao ti, moja svetica... Idem na put, moda bez povratka.Put pogibije i krvavih stopala, ali znaj, u nama nijeumro srpski inat. Mi emo se vratiti, bar neki od nas.Ne smem da kaem ekaj me, jer si me mnogo puta ekalai ne doekala. Svodei svoje misli na marevima, kadsve to je bilo u mom ivotu razgrnem, ostaje mi samoti, grlice moja, jedina...ANKA: Aleksandre, sreo, uvaj se... Neka je bog s tobom...(Plae)Kad god smo bili sami sa sobom, nevoljni, bespomoni, tii ja uvek smo prizivali jedno drugo... Zbogom, mili moj...Aleksandar odlazi.ANKA: A opet, udaljavali smo se, gubili jedno drugo... Da li smozavideli na uspehu, ja tebi i ti meni? Da li sam ja bilaodvejaka, suvie nametljiva? Ratna meava zametnulaje sve tragove, bila sam sama, izgubljena, nigde roda niprijatelja. Austrijski oficir, onaj Franc, koji je spasaopozorinu arhivu, spasao je i mene u onom jadu i beznau... . Jeste, Aleksandre, tvoja svetica je ljubila togulickanog kicoa kao oamuena!(Bolno)Ah, taj neni strasni lepotan, kavaljer ... Glatka koa,miris pomade...TOI: (LJutne se)Zar moram to da sluam!...ANKA: On je proao kao letnja oluja kroz moje ratno boraviteu Kruevcu... I opet eto ti mene u Beogradu. Onaj MilanOgrizovi, Hrvat, pisac Hasanaginice, austrijski referentza kole u Srbiji, obnovio rad Narodnog pozorita pod okupacijom... Glad, zima, vake, kolera, alimi se ne damo. Saurica i ubara, Kod belog konja,Hasanaginica U narodu opstaje vera... Razume?...Kad se rat zavrio niko nas nije dirao, niko nijemotkom stvarao neke nove, bolje ljude... Sruene kue,razrovane ulice, ratna siroad, invalidi... I nigde vie

moje Srbije. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca! TeHrvate i Slovence sretala sam kao okupatore, a sad evoih, ponovo vani, kulturni, gledaju nas odozgo... Sve sepomealo, i niko za ta nije bio kriv... Eto, od onogato sam nauila u Prvom nije bilo vajde u Drugom ratuSad sam postala neprijatelj tog istog naroda... A modase i narod promenio... Sve mi se smutilo, smutilo uglavi, ne znam vie ni ko sam ni ta sam. Glavinjam poovoj kui ko zunzara u tegli. Samo Magda moe da otrpimoj eeraki pasjaluk.


17/29

(Tie)Zna, ovu kuu i sve to je u kui, ostavljam njoj. Tasirotica nema nikoga osim mene, ba kao to i ja nemamnikoga osim nje. Sastavio mi testament advokat Simi.Ej, da sam rodila mae, a ne dete, sad bih imala nekog svogpored sebe!...TOI: Kakav testament!(Nervozno)Hou da ivi...ANKA: Ti hoe? Vidi, vidi!.. A zato, molim te?TOI: Zato to... anka, zali smo u godine... Oboje samujemo...Moda je ba sad as da ti kaem ono to elimodavno... Kad si blistala na sceni, do tebe se nije moglodoi, saletali su te, pozivali, vukli na sve strane, a jasam strpljiv ovek koji te je voleo na sceni i van scene...Vidi, ja mislim da nas dvoje, sad, kad smo sami i kad vi-e nema velikih uzbuenja... Budi moja ena, eto, udaj seza mene... Podeliemo sve to nas jo eka... Molim te...ANKA: (Posle due pauze, zabezeknuta)ta kae, bre?... Ti i ja... Hoe da se oeni mnome?...(Sva se zgri, pa prsne u neobuzdan smeh, koji prerasta ukripu i gubljenje glasa)Pa ti si skroz pobudalio... Zamisli tebe i mene u prvojbranoj noi!TOI: Ne podsmevaj mi se, nisam to zasluio! Moja ljubavANKA: LJubav!... Sad e tvoja sublimantna anka da ispari odoka, pa da se zgusne od smejurije!...TOI: (Uvreen, hoe da joj zada udarac)Ne kae se yabe u pozoritu da su komiari najgori!uvaj se komiara!! LJudi vam se smeju celog ivota, patako ismejani mrzite ljude! Ja sam ovek koji netoosea prema tebi, to je za mene svetinja! A ti... ti sekliberi... Odvratno!On joj okree lea , pokriva lice rukama, trese se. Ona ga posmatrasaaljivo.

ANKA: Ajde, ne duri se... Ne plai, ludajko jedan... Doi ovamo date tvoja verenica malo zagrli... Doi, doi, ne boj se...(Snebivajui se, postien, on joj prie. Ona ga zagrli iprivije uz sebe kao malo dete) Da ti ja sad, kao isproena enska, neto kaem. Tisi mi izgleda bio najverniji od svih mojih mukaraca, abilo ih je... Otimala sam ih, savakala i svakog ispljunula.Ja sam pedeset godina ivela u kafani, pila,kockala se, pevala na stolu i pod stolom, htela sam dabudem iva u inat bolu koji ti ne poznaje. Kafane,


18/29

muzikanti i pijandure bili su mene nain da se zaboravim.Razume ti to, mladoenjo? Kad me je moj Acaostavio, nikada vie nisam pomislila na udaju. Ti nisipoznavao Acu Gavrilovia?TOI: (Odvoji se od nje)Gledao sam ga u osijekom kazalitu Arman Dival uDami s kamelijama Napudrovani ljubavnik!ANKA: Pa ti si ak ljubomoran na ono to je bilo pre etrdesetgodina! Nema ljubavi, moj ljubavnie! Zato je to tako,kad nekoga istinski voli, i kad to iskreno pokae,taj postaje sublimantan, hou da kaem poinje da seizmie, da isparava... Muko mora da bude ida, da imamuda, nisam dala ni jednom mekunom, nalickanom da miprie. I nikad nisam legla s nekim zato to ima para,crkla dabogda ako jesam!... Nisam ti bila neka lepotica,jok more! Ali, umela sam da naslutim mukarca koji eumeti sa mnom. Zna, ja sam ti uvek bila nekako prgava,nepredvidiva, eksplodiram i ritnem se kao omica. Nijebilo lako sa mnom. A ti, krabalo jedno, ti si kopresovani list, ispao iz knjige. Ti i ja smo dva sveta. Ja,bre, osim bukvara i kalendara ni jednu drugu knjigu nisamturila u ovu glavu... Ono jes da sam upila celu bibliotekupozorinih komada, i da sam doktorirala ivot,brajko moj. to me gleda tako kao da sam ti ubila oca?Nisam ti lepa, a?TOI: Ma nije...ANKA: Matoroj kobili ular se ne gleda!TOI: Sve to si rekla ja sam znao. I ba takva kakva si...Meni to ne smeta. Ja sam ti se trideset godina prikradao,posmatrao te izdaleka.... Gledao sam te osam puta kaoStanu u Stanoju Glavau, pet puta kao Zeleniku uRodoljupcima, bezbroj puta kao ivku ministarku i neznam koliko puta u svim onim stranim komadima.... Jaznam sve tvoje uloge, neke replike i napamet... Znam svetvoje prijatelje... Ti si bila moja, iako to nisi znala.ANKA: Zakasnio si jedno dvajes godina s ovom priom.... Ajde,

ajde, idi sad kui. Umorna sam ko da sam dereglije vukla,a moram i sebi injekciju da dam. I nemoj da pati. Udause za tebe u nekom buduem ivotu. Samo pazi, opet ubiti glumica. I kad se ponovo rodim, ja u opet sergarima, s putujuom druinom, ponovo iz palanke upalanku, praznog stomaka, a punog srca... Potrudi se dame idui put zaprosi na vreme, a ne kao isceenu babu...TOI: Ti ipak razmisli o ovome to sam rekao. I oprosti akosam te uzrujao...(Polazi ka vratima)


19/29

Ako ti neto zatreba, neka me Magda pozove telefonom...Ja sam sreom tu blizu, druga ulica odavde. Lakuno.ANKA: (Kao ivka-ministarka)Pa pa!Toiizie. anka se uhvati za glavu obema rukama.ANKA: Samo mi je jo trebala prosidba! Onaj Slovenac meizbacio iz leita, ubacio mi strljena u glavu... Jao,Magdo, kud u, srce e mi iskoiti noas iz grla... Gde si,Aco Gavriloviu? Ti bi jedini umeo da mi kae pravure, da me uputi... Kako u ponovo pred publiku?... Predonu publiku koja je likovala u sudnici, koja mi se podsmevalakad sam plakala. Videla sam mnogo osvetnikepakosti u tim oima, kao da su svi oni koji su mi nekadazavideli doli da seire nad mojom nesreom i sramotom!...Plaim se, Aleksandre, plaim se kao ono kad sime u Nilievoj trupi prihvatio i zavoleo, uio mepozoritu... Ni tebe vie nema meu ivima...Zatamnjenje.5.Scena biva oblivena raznobojnom svetlou , kao seanje na pozorite.Dok anka vadi pric iz nahtkasne, zadie domau haljinu i daje sebiinjekciju u butinu, na vratima se pojavljuje Aleksandar Gavrilovi, mladi naoit glumac u kostimu srednjevekovnog srpskog viteza MiloaObilia. Lagano ueta u sobu, staje ukraj, posmatra je.ANKA: Opet si doao..? Uvek te vidim takvog Milo Obiliu predstavi Kosovski boj Godina 1908-ma... Kao da jejue bilo... ivot mi je proao kao jedan jedini oblaan,tmuran dan. Sve je oko mene bilo privremeno, varljivo,ba kao i ti. Sea se, meni je bila esnaesta, tebidvadeset i druga. Tumarali smo kao paad bez gospodara,i voleli se... Ja, udo od samostalnosti, drna, opakogjezika, bila sam ustvari samo obina slaba ena. Niko,osim tebe, nije zavirio u ovu moju prokletu duu...Zauju se setne i umorne violine u Skadarliji i promukli glas pevaice,usred kafanskog agora starogradski timung; anka se preobrazi,

vrati joj se snaga. Sad je u svom elementu. Gavriloviostaje na sceni,ali za nju ne postoji.ANKA: ia!...(Izmotava se)Gospodine Stanojeviu, u ariji se pria da se opetrazvodi, i da se eni mladom pozorinom kasirkom!...Sram te bilo, kurvaru jedan olinjali! Duguje ibakalinu i gazdarici za stan, a ovamo menja ene!...Kako, ostaje sa tvojom Persom? Stavio si je na probu, iona sirota izdrala!... U avgustu, kad rage crkavaju od


20/29

ege, pokrio si jorganom Persu i sebe, poto si se dobronajeo pasulja i belog luka, i poto nisi prao noge mesecdana!... E, kad tad nije pobegla od tebe u Manyuriju,zasluila je da ti bude ena do groba!...(Smeje se)Kako, da ti pozajmim sto dinara?... Sluaj, srce moje,tvoja ivana je sinosprcala sve pare na ajncu. Ama dodinara, i sad sam ti klot frket!... Od muke sam odvelajednog studenta kui, da ga privijem na rane... ta je, bre,s ovom muzikom? Ko da smo na sirotinjskom pogrebu! Dajjedno umadijsko u est, ou da i ia Ilija zaigra!...(Kree brzo umadijsko kolo, ona skoi i zaigra, podvriskujui; kad posustane, vrati se do stolice i sedne;zadihana)Doktori kau da sam se ueerila! Skoio mi eer!Ukiselili se oni dabogda! Jesi video nekad da eerskae? Kae doktor: Gospoo Stoki, morate na dijetu,morate da obustavite pricere i morate da ukineteivciranje! Sve je to sviranje onoj mukoj stvari. Mojadijeta je sve ono to mi srce ite, priceri su mimedicina, a ivciranje kad sam se ja ivcirala? ivotje tako lep kad je pravi ivot. Nek traje kolko traje, alda bude ivot!...(Ugleda Aleksandra)A ti, jo stoji tu?...Ostavi me jednom na miru. Idi kodonih tvojih mirayika, onih ijuft, mati, krofne, ionih kis di hand, gospodina!ALEKSANDAR: Imali smo veeras punu salu. Na kasi je palo devetstotina dinara.ANKA: Kod tebe sam volela to to nikada nisi mario za novac.Celu uteevinu od jedanaest hiljada kruna razdelio siglumcima samo da se ne raspadne trupa!... To nam je bilozajedniko, to preziranje cicijatva. Ja sam zaraivalai bacala pare kao plevu... Ej, uvek kada te se setim,Aleksandre, ne mogu da se ne nasmejem... Zna ono sasuflerkom Canom...

ALEKSANDAR: Ma, nismo dobro znali tekst Kosovskog boja. Imalietiri pet proba, ponavljali rei suflerke... A suflerkaCana unela u suflernicu svoju bebu. Uspavala jei sve je dobro ilo dok ja nisam istupio na rampu daizgovorim tiradu. Odjednom, tiina. Suflerka uti!...Ja se nakaljem, ne znam ni rei dalje... A ono beba sedole probudila i upiala, prevrnula sveu u onoj rupi,pa e Cana siktavo kao zmija: Svea se ugasila, dete seupialo, sputaj zavesu! A ja, naravno, onako mehaniki, za njom:


21/29

(Teatralno, sa zanosom)Svijea se ugasila, dijete se upialo, sputaj zavjesu!ANKA: (Zaceni se od smeha)I zavesa pade, publika oduevljena!... Ej, pusti daninae mladosti!...(Nastavlja iz smeha)A onaj... onaj nesrenik, kako se zvae... Sea se, igraoje Vuka Brankovia... Gostioniar ga izbacio na ulicuzato to je izdao srpstvo, spavao je siromah pod ambarom...Nisu mu dali ni hleba, ni vode, deca ga kamenovala,napujdala pse. Skidali smo ga sa drveta!... Ko mu je krivto je tako ubedljivo izdao cara Lazara na Kosovu!...(Smeje se)A ti, zato si se noas pojavio? Kao da zna da samoamuena tim pozivom da se vratim u pozorite.ALEKSANDAR: Moramo da razgovaramo, anka.ANKA: O emu?(Uasnuta)Da nas nisu opet otpustili? Kuda emo nas dvoje sada izVaradina, u sred sezone?...ALEKSANDAR: Nije to. Vidi, anka...(Okleva)U pozoritu nita ne traje dugo. Danas si jedno, sutradrugo, a prekosutra nita...ANKA: Hoe rei da smo sada to nita? Nita i nigde, bezangamana, bez prebijene pare...ALEKSANDAR: Ne... Ne znam da li e me razumeti...ANKA: (Stane ispred njega, gleda ga ozbiljno pravo u oi)Da nije opet protest hrvatskih graana protiv nas, srpskihglumaca? U Osijeku su nas nosili na rukama, klicalislovenstvu, urlali protiv tuina.... Ponavljali smoGundulievu himnu slobodi dok nas je grlo nosilo... Asad bi da nas oteraju u Srbiju!... ta smo im uinili naao?ALEKSANDAR: Ti i ja zajedno smo, evo, veest godina... Moda smo sesuvie vezali jedno s drugim...

ANKA: (Okrene glavu u stranu; oporo)Opet je neka kuka podigla rep, a ti nanjuio pretinu?...Gazio si me i otirao sa cipela kao blato svihovih godina. Ja sam za tebe bila na dohvat ruke, poredmene uvek si imao jo tri i ni jedna nije znala za onedruge. Na sceni heroj, u ivotu mufljuz. Oprostila samti onu pevaicu iz eke, prela preko ludovanja sonom krojaicom na gostovanju u Sarajevu. Znala sam uvekda e se vratiti. I ekala te. emerne moje noi, doksi u susednoj hotelskoj sobi dahtao i skiao s drugim


22/29

enama, kao ivotinja... Ne mogu vie!...ALEKSANDAR: Ovoga puta je drukije. enim se Micom Hrvoji.ANKA: ta? Onom poetnicom, gospodinom s Tukanca? Onomgoljavom, slinavom, krivonogom, buljavom sovom!... Pa,ti si lud, orav!...ALEKSANDAR: A ti si bolesno ljubomorna!ANKA: Ja sam izgubila dete! Tvoje dete! Odrekla sam se poroda!Sve sam trpela, i ti si znao da moram da otrpim svakoponienje, jer mi je trupa bila jedino utoite kad sampobegla od onog abayije , onog mrtvaca i crva koji me jesilio kao dete da mu budem ena!... Gubi mi se ispredoiju! Odlazi!ALEKSANDAR: Oprosti mi ako moe.ANKA: ta da ti jo oprostim? to si mene, seljanicu, uinioglumicom, to si dozvolio da verujem u tebe, to simi bio jedini oslonac?... Uz tebe sam jedino postojala,verovala u pozorite, u sebe...(Zaplae)LJubila sam te i dalje kao partnera na sceni, gorkim,otrovnim poljupcima.Fanfare, pa topot konja.GLAS CARALAZARA: (Odjekuje kao da govori Zevs)Sutra e se na Kosovu ravnuVidjet ko je vjera, ko nevjera!Obiliu Miloe, sine moj,Tmuran si mi ko da tajnu krije?ALEKSANDAR: (Glumi Miloa)Care Lazo, srpska kruno slavna,Nit sam tmuran, nit tajne krijem,Vesam krvca vrelog rad umretiZa slobodu zlatnu i krst asni!ANKA: (Glumi Maru, Lazarevu ki; savladava prethodni pla,grca, da bi postepeno ula u lik Mare)Stan, vitee, stan dini Miloe!Ne oturaj lijepu glavu od mene!

Ja sam Mara to sa srcem razgovara.A srce mi moje jadno zbori:erko Lazarova, zalud tvoji dvori,Nek ljubav iz tebe izuboriU ovaj sudnji i presudni as!Za Vuka me Brankovia udadoe,Mladu u drugoga zaljubljenu!Dadoe me njemu, a ja tvoja sam.Seti se goluba peinarato je moje sitne knjige


23/29

Tebeka kriomice donosio!Tvoju kitu jo miriem cvea,Za tvojom kitom nad odrom goree mi svea.Ah! Oh! to nisam muko da ginemSa dragim mojim, oj, oj, Miloe?!ALEKSANDAR: uti, Maro, moje drago bie,Srcu mome, ti, nektare, boansko pie!I kad spim, i kad u boj krenem,I na javi iz sna se prenem,Lice tvoje belo predamnom bdi!Pa se pitam: pameti, gdi si, gdi?to maru moju pustih drugome,Grenika mene pealnog, pustog?!Kai mi da e krioce tvojeDoekati mene iz uasa gustog...ANKA: Vaj, Miloe, diko srpskog roda,ekau te uvek kao onda.Muu mome okrenuu lea,Jer ti si mi srea ponajvea!Nek me nebo zgromi, nek me voda nosi,Nek me oco kune, srce prkosi!Turci kleti, izeli vas vuci,Jo e biti potegni povuci!to zemlju ovu ognjem palite,to slobodu njezinu gazite,to Miloa moga odnosite,A mene sirotu strahom grozite?Ah, samotne moje noi tune,Uzglavlje ensko suzama natopljeno,Slutnje moje kukavne i rune!Miloe, kito neubrana,ekae te verna dragana!..GLAS CARALAZARA: Man te se sada ljubavnoga jada,Maevi nai nek progone gada!Krvca vrela za venu slavu nek tee!

Od ljubavi junatvo je sad pree!...Aplauz, oboje se klanjaju. Aleksandar urno ode.ANKA: (Ponovo u realnosti svoje sobe)Ne, nisam te mrzela. Ti si mi mnogo dao. Ti si ostao mojovek. Da si sada ovde, Aleksandre, bilo bi mi lake. Tibi mi rekao, poduio me kako da pogledam u oi sve teglumce koje u sutra sresti, kako da ponem iz poetka,umorna, uplaena... Uvek si mi se vraao. I ja sam teprimala. Primila sam te i kad si se rastao sa MicomHrvoji. Ali, vreme nas je pojelo... Kako ti je tamo gde si


24/29

sada?(Osmehne se sa setom)Uvek si govorio, avole jedan, da nee u raj, jer su u rajusamo rune ene, pune vrlina. Ti si, valerino, sigurnou paklu sa lepim grenicama!... Eh, tako si mipotreban ove noi, jadni moj... I jadna ja bez tebe...Zatamnjenje.

6.Zvuci banjske animir-muzike u kojoj su najglasnije romantine violine,odjeknu u tami, meajui se sa kafanskim agorom. Sasvim napred, naproscenijumu, anka vabi nevidljivog psa...ANKA: Hodi, Kiki!... Kuc kuc...(Stane, zamisli se; razoarano)Pa ti si se, maleni moj upavko, utopio tog leta unabujaloj Vrnjakoj reci... Moj dragi psiKiki!... Kakosam zapomagala kad se to desilo... Jao, kuku meni do neba,kuku meni do neba!..B. NUI: (Ulazei kroz vrata, u letnjem lanenom odelu svetleboje, sa irado-eirom na glavi)ta e ti tolika kuka, anka!ANKA: (Snudena, prekorno)Tebi je uvek do ege, Aga. Utopilo mi se psetance,jadniak moj. Najmiliji stvor... posle tebe...B. NUI: Ne daj boe vee nesree! Recimo, da se utopio onaj tvojJevrejin koji je skoio u reku da spasava kue.ANKA: ekaj, Aga, ta to govori... Neto nije u redu sa mnom,da li ja to ludim, boe... Ti nisi mogao da upozna mogMorisa, ne, ne... S tobom sam se srela u Vrnjakoj Banjionog leta dvadesetosme, pre nego to emo poeti probeGospoe ministarke.B. NUI: Tako je. Ustvari, tvoj mladi Jevrejin se pojavio u tvom lavie sentimental tek...MORIS: (Ulazi kroz vrata, mlad, suvonjav, skromno odeven, sautom trakom na rukavu koulje)... Tek 1939-e. Vi, gospodine Nuiu, niste mogli da me

upoznate, ako ne raunamo kratak susret u Banji. Ustvari, gledali ste kako sam pokuavao da spasem jadnogKikija...ANKA: Da, mi smo se zbliili posle jednog sluajnog susreta ufoajeu Narodnog pozorita, nekoliko godina kasnije...MORIS: Ona me je prepoznala, jer ja joj, znate, nikad ne bih sampriao....ANKA: A to mi nisi priao ranije, propustili smo tolikegodine, ti, dragi, najbolji od svih ljudi?... Ti si bio mojaistinska ljubav, koja se desila kao cvetanje trenje u


25/29

jesen, kad mu vreme nije. S tobom sam nala mir. Ja, veistroena, zamakla u godine, i ti, ije je kotunjavoviljasto telo mirisalo na procvetalo bilje. Tvoja mladostmi je dala novu volju, opet sam bila ena....B. NUI: Kako bi bilo da ja sad odem na au kisele vode, a vasdvoje da guguete bez svedoka?(Poe, pa zastane)Ipak, samo re dve s tobom, anka, o mom novomkomadu... Krojio sam ga po tvojoj meri...ANKA: E, nije nego! Svaki pisac kae to isto! Pisao sam tuulogu ba za vas! io mi ga ura!...B. NUI: Sluaj, ro glumaka, to ti Ben Akiba kae. PosleJulike u Putu oko sveta i tolikih drugih uloga umojim komadima, videe da je ivka tvoj broj. Upamti,ja sam uzeo za ruku jednu dobru enu i dobru domaicu gospou ivku Popovi i izneo je naglo, neoekivanoi iznenadno, iznad normale ivota. Takav jedan poreme-aj na terazijama ivota kadar je uiniti, kod ljudi izmale sredine, da izgube ravnoteu, te da ne umeju da sedre na nogama. E, eto, u tome je sadrina Gospoeministarke, u tome sva jednostavnost problema koju tajkomad sadri. Tako je igraj.ANKA: Tebi je, Aga, to lako da kae. Ali, ja sam rodila jarcarogatog dok sam dola do tvoje ivke. Ba zato to jeslina meni na prvi pogled. Nisam, bre, mogla da igramsebe!(Preobrazi se, govori tekst iz Ministarke)Ne pitam te ja ta je pravo, a ta nije, nego te pitamkakvi su to zakoni u ovoj zemlji, kad policija ne moe dazabrani novine koje vreaju jednu ministarku?... Ne mogu,veli upravnik varoi, po zakonu, to nije prava uvreda, toje samo aluzija. Ama, kakva aluzija, pobogu brate, zarnazvao me odvratnom babom pa to aluzija!... Ako ja tomekoji je pisao razbijem nos, hoe li to biti aluzija?...More, zemlju u da progrizem, pa u da ga naem, a vekadga naem, zapitae majci i proklinjae as kada je

nauio da pie. Zadaviu ga, razume li, evo ovimrukama u ga zadaviti... Pa kako da ne padnem u vatru,nego u ta hoe da padnem?...(Aplauz)MORIS: Gospodine Nuiu, nisam imao prilike da vas sretnem.Hvala vam to ste anki dali takvu priliku...B. NUI: Ne, ona je meni dala priliku da budem istinski zadovoljan.Sve budue ivke na sceni morae da se porede snjenom.ANKA: Ajde, ajde, vas dvojica, raskenjkali ste se kao da je to bog


26/29

zna ta. Gluma je ono pas laje vetar duva. Ko e semene i moje ivke seati? Ko e se seati mojih stotinuuloga?... Sve to klicanje publike, sjaj, uagrenost, ode unovinama, estitke, izbrisano je u februaru etrdesetpete. Izveli su me pred sud kao ubicu i razbojnika...Promena svetlosti: u reflektorskom snopu je samo anka. Zagrmimasovna pesma iz vremena obnove i izgradnje, praena harmonikom iklicanjem hiljada glasova na nekom euforinom narodnom mitingu.GLAS SUDIJE: ivana anka Stoki, da li se oseate krivom?ANKA: (Oajniki)Ne znam, ne znam... Bila sam bolesna, bio mi je potrebannovac!...GLASTUIOCA: Okupator i njegove sluge definitivno su skinuli sarepertoara Narodnog pozorita one nae nacionalnekomade u kojima je ona igrala glavne uloge. Ali, umestoda bude srena to nee igrati za vreme najcrnjeg ropstvanaeg naroda, optuena je, naprotiv, dobrovoljnopomagala okupatoru da moralno razorua, i da sistematskiduhovno porobljava srpski narod. Ona je htela daobere aplauze i novac. Ona se smejala i nasmejavala drugekada je naa Narodnooslobodilaka vojska vodila najkrvavijeborbe s tim istim okupatorom...GLAS SUDIJE: U ime srpskog naroda ivana anka Stokiproglaavase krivom po lanu 4. Odluke Predsednitva ASNOSa,i osuuje na osam godina gubitka nacionalne asti, i nazabranu uestvovanja u javnom ivotu.ANKA: (Oajna)Zar nema nikoga da stavi na jedan tas vage ono dobro tosam dala Srbiji, a na drugi ono loe to je uinilalakoverna luda u klopci rata i sudbine?!... Zar da nikadvie me iziem na pozornicu!... iva sahranjena!... Bezpozorita ja sam samo beskorisna, ina starica, senkakoja se besciljno mota ovom kuom...(Gui se, hvata se obema rukama za grlo)B. NUI: Ali, ti se vraa na scenu!... Glumci, publika, svi te

oekuju!ANKA: Nema meni povratka!(Burno die, otetura do nahtkasne, sipa vodu izbokala u au, guta lek)Slava, divljenje , banketi i buketi, sjaj srebra i nakita,miriljava pisma bogatih ljudi, fijakeri... Sve je tovarka, prevara, kao kad te za tren zabljesne sunev zrak, ati u venoj tami... Obian mali ovek, trun praine... Ej,nema meni povratka!B. NUI: Ima! Ti mora da se suoi sa promenama, mora!


27/29

ANKA: Ne mogu, doli su novi ljudi, ja sam umrla sa onima kojihvie nema. Bili su mi oni i braa i sestre, i oevi imajke. Mi smo velika porodica koje vie nema. SimaBuni, Bogoboj Rucovi, Petar Dobrinovi, MiloradGavriloviGospodin, Sava Todorovi, ia Ilija Stanojevi,Duan Radenkovi, Dobrica Milutinovi, StanojeDuanovi, Aleksandar i Zora Zlatkovi, AleksandarMarinkovi, Marija Taborska, Leposava Ni-li, Persa Pavlovi, Mileva Bonjakovi, NevenkaUrbanova, Teodora Arsenovi, Anka Vrbani, Ana Paranos,Evka Mikuli., LJubinka Bobi... I oni od njihkoji su danas jo ivi, u stvari su senke prolosti..Prolo je nae vreme, Aga!MORIS: Nisi dola na na poslednji sastanak, ekao sam te samajkom i sestrom u naem sirotinjskom stanu na Dor-olu. Bio je Jom Kipur, na najvei praznik, kad pra-tamo jedni drugima grehe i uvrede. Posna veera, ali smnogo ljubavi...ANKA: Uila sam ulogu za probu narednog dana.MORIS: Pozorite, gluma, tvoja sujeta, bili su ti prei od mene,od naih oseanja...ANKA: Ne, Morise, kunem ti se, ti si bio ono najlepe inajistije to sam doivela. Ali, ja nisam znala teveeri ta e se dogoditi...MORIS: Morala si znati. Jevreje su vedeportovali... Nisi midala priliku da ti oprostim, meni, prezrenom i obele-enom oveku!ANKA: Zato me mui svake bogovetne noi, zato me noas iti optuuje?MORIS: Zato to si me odbacila kao Jevrejina, zato to si seplaila da bude viena sa mnom!ANKA: To nije istina! Nepravedan si. Nikad te nisam odbacila,nikad te ni za trenutak nisam zaboravila.MORIS: Dok si ti sutradan, na probi, govorila naueni tekstmene su epali na ulici, ubacili u kamion i zatoilina Sajmitu. I dok su me udarali i gurali u prepun

kamion ti si uvebavala ulogu u komediji! Kako izazvatismeh, kako se dopasti nacistima, to ti je bilo najvanije!...ANKA: Ubija me, Morise, tim reima! Kad sam ula ta se stobom dogodilo, poletela sam bezglavo odavde, sa Topiderskogbrda, makar i mene oterali u smrt. Plakala sam,molila Bearevia, ali bilo je kasno... On nije znaokako da mi pomogne... Transport je veotiao i ti snjim...(Plae, grca, gubi vazduh)


28/29

NUI: Mladiu, ne budite tako surovi... Ne sudite prestrogo.Ako ste je voleli, oprostite joj.ANKA: Evo me, dobri moj, najlepi moj. Doi u k tebi i molitite za oprotaj. Oprosti mi, ako misli da sam za netokriva...(Sasvim slaba, prilazi postelji i polako, drhtei,lee; gubei glas)Htela sam da doem na tvoj Jom Kipur, ali glumac nikadne otkazuje predstavu. Moj izostanak s probe izazvao biodlaganje... Neka mi i gospodin Stupica oprosti to usutra biti odsutna.MORIS: Opratam ti, oprosti i ti meni. Uskoro e Jom Kipur.ANKA: Sutra e biti divan sunani dan. Neu crne marame, nivotana lica, lanu ucveljenost, ogovaranja oko mogodra. Hou mlade devojke. Hou ivot u smrti. ivot jepre svega radost. I pozorite je radost zato to lii naivot. Idemo, anka, putujemo opet u neko novo pozorite... Tamo gde nema ni komedije, ni tragedije... Gde jena repertoaru beskonana tiina Da ti ispriamjedan vic, Aga...NUI: Priaj.ANKA: ivot, Aga!...(Lice joj se zgri, samrtniki ropac, izdahne)Nuistisne ruku Morisu. Sobu ispuni snana bela svetlost.anka lei na postelji bez znaka ivota.NUI: Ovo je za nju bilo previe. ivela je za pozorite iumrla zbog pozorita. Prosto joj bilo.anka se lagano uspravi u postelji, ustane i doe do proscenijuma.ANKA: (Gospoa ministarka)Idi, idi, optri familiju i objavi da nisam vieministarka; neka Savka, Daca i Soja kliknu od radosti ineka kau: E, vala, dosta je ivkinog i bilo! Tako e dalanu; znam ja njih, a znam i tebe. Idi, idi pa objavi... Ato se vi cerekate mojoj sudbini. Ne zaboravite da sadnisam ministarka pa ne moram vie da budem otmena, ionda nek vam ne bude krivo ako raspalim jezikom po vama!

Ajde, idite kui, idite, neete valjda do kraja da mistajete na muku. Idite i nemojte, avo da vas odnese, da meogovarate, jer ko zna, danas-sutra mogu ja opet bitiministarka. Samo dok se zaboravi ovo malo bruke, evomene opet, pa posle da ne bude: to nam nisi kazala. Ajde,ajde, idite sad!...Kolo Moravac.

Zatamnjenje.


29/29

Miodrag Ilic - Zanka Stokic

Documents

Transcript of Miodrag Ilic - Zanka Stokic