23.05.2012.

M i n i m a l a r t

Postskulptura i postslikarstvo nastali su tokom šezdesetih godina u Americi i njihova dela su zasnovana na primarnim geometrijskim oblicima i rasporedima objekata u prostoru. Primetan je izraziti redukcionizam.

Minimal art je pojava koja se javlja i koja teče uporedo sa npr. Pop artom, ali sa druge strane ima potpuno drugu vrstu umetničke ideologije, drugu ideju i filozofiju. Minimalizam se odrazio prvenstveno u slikarstvu, ali još više i u skulpturi kao što je to slučaj kod Donalda Džada. To je termin koji se koristi za minimalne forme i koji izvorno pokušava da objasni maksimum likovnog sredstva minimalnom formom. U slikarstvu se odražava sa preciznim ivicama (hard edge) i može se reči da je Rajnhard neka vrsta preteče ovih umetnika svojim monohromima: “The more stuff in it, the busier the work of art, the worse it is. More is less. Less is more. The eye is a menace to clear sight. The laying bare of oneself is obscene. Art begins with the getting rid of nature.”

Frank Stella

Frenk Stela je jedan od karakterističnijih slikara Minimal arta. Krajem pedesetih nastaju njegove rane crne slike. On baštini nasleđe geometrijske apstrakcije sa početka 20. veka. Veliki uticaj na njegovo stvaralaštvo imao je Jozef Albers, jedan od predstavnika Bauhaus izbeglica koji je predavao na Black Mountain koledžu. Nasleđe Bauhausa se inače u talasima provlačilo kroz određene tokove u umetnosti ovog perioda.

Tipični Frank Stela radi modularne, sastavljene slike od kriškastih elemenata i kvadrata u različitim bojama koje se mogu beskonačno sklapati.

Minimal art je poznat i kao umetnost primarnih

struktura i odlikuju ga čista geometrijska tela, ideologija

„Less is more“, izrazita svedenost i revolucionizam.

Rozalin Kraus je jednom prilikom izjavila da je ta

umetnost struktura proširenih polja.

Donald Judd

U stvaranju takve umetnosti koriste se savremeni materijali kao što su čelik, bojeni čelik, pleksiglas.. Ti umetnici nisu sebe nazivali minimalistima. Njihova prva izložba pod nazivom “Primarne strukture” održana je u Njujorškom jevrejskom muzeju 1966. godine. Termin primarne strukture označava: rezultat vizuelne i predmetne redukcije; to su osnovne strukture koje imaju načelo tvorenja strukture umnožavanjem geometrijske forme (kružne, kvadratne, krastaste i td.).

Modular unit, 1966-68.

On stvara identične celine koje se umnožavaju i čine jednu veću celinu. Ovaj rad je od čelika.

Svaki od tih modula ili elemenata proizveden je industrijski tako da se umetnici u tom smislu depersonalizuju čime se gubi taktilno između njih samih i dela. Umetnik samo razmišlja o proporcijama, kakavi mu delovi trebaju, šta hoće i koliko...ostalo sve rade majstori.

Umetnik radi serije umnožavanja osnovnog elementa za minimalnu umetnost. Ovo je instalacija, fenomen koji se javlja u tom periodu. Dobija se korelacija sa zidom i podom. Ti redovi funkcionišu kao samostalne celine postavljene uz zid koji postaje bitan element izlaganja, a ne samo nešto na šta će se okačiti slika.

Carl Andre

Sol Le Witt

Drugi predstavnik koji je često radio podne instalacije.

Instalacija je skup određenih umetničkih elemenata sakupljenih u jednu celinu. Oni su postavljeni u prostor tako da čine tu jednu celinu, ali ne na konvencionalni način.

On je čeličnu traku postavio na pod i taj rad je zamišljen kao nešto što nije sveto i budući da se nalazi na podu i da je sastavljeno od ploča predviđen je da se preko njega može hodati što do tada nikako nije bilo poželjno. To sada nije gledano kao svetogrđe, niti je ugrožavalo sam rad. Umetnici su i tražili personalni kontakt sa njihovim delom.

Moguće da je ovaj umetnik

najveći majstor ovog pravca. On je

pravio skulpture od

niza kvadratnih

formi.

Skulptura

Rozalin Kraus je preobrazila ideju o skulpturi svojom definicijom da je skulptura kao struktura definisanog polja. Prošireno polje skulture može se preneti na Minimal art, Fluxus, Pop art.. 1978. godine ona je smislila i objavila tu tezu u istoimenom tekstu. 1985. godine objavila je drugu knjigu, The Originality of the Avant-Garde and Other Modernist Myths.

Skulptura se razvijala kroz nekoliko vidova: Minimal art i Land art. Land art je umetnost koja se takođe koristi neakademskim sredstvima. To je “rad sa prirodnim elementima u prirodi”. Amerika je prepuna stepa i pustinja kao što su Nevada i Juta; to su netaknuti pejzaži u kojima su umetnici stvarali svoja dela.

Michael Heizer Displaced-Replaced Mass No.113,

Nevada Silver Springs, 1969.

Umetnik je iskopao rupu, izbacio zemlju i tu je stavio drugo parče zemlje sa nekog drugog mesta i tako je i oslovio svoje delo.

“Skulptura je ono u šta udarimo dok se uspravimo.”

Skulptura je u nekom trenutku napustila logiku spomenika.

Alighiero Boetti, Ja koji se sunčam u Torinu, 1969.

Rad napravljen od hartije.

U potpunosti je razbijena koncepcija skulpture koja se lije, kleše, način na koji je posmatramo, sve je postalo moguće pa čak i kretanje kroz nju.

Sol le Witt, 1985.

Prošireno polje skulpture se rađa pomoću problematizovanja modernističke kategorije vajarstva/skulpture. Skulptura postaje pojam na ivičnom spoljašnjem delu polja u kojem se nalaze različite strukturalne mogućnosti. Umetnik hoće da kaže da nije samo Vilendorfska Venera skulptura. Sve oko nas je skulptura.

Robert Moris, Polje munja

Još jedan predstavnik i druga važna ličnost u skulpturi proširenog polja koja se odnosi na Land art i fascinantne intervencije u pejzažu. Umetnik je postavio čelične šipke vertikalno tako da čine vrstu gromobrana na ogromnom polju i sačekao je da počne nevreme i munje pa je čitav proces zabeležio fotografijom čime je ona postala sastavni deo ove umetnosti. On je izazvao taj događaj, ali nije mogao da predvidi kada će do njega doći, a fotografijom je zabeležio taj trenutak. Kasnije se sama fotografija razvila kao zamena za tu vrstu umetničkog rada.

Robert Smitson, Spiral Jetty

Američki umetnik koje se inače bavio i režijom ostvario je najlepše primere intervencija u prirodi. Jedan od njegovih trajnih radova, koji i dalje postoji je iz 1970. godine. Napravio je spiralni nasip kod Jute.

Nakon toga pustio je da priroda deluje na svoj način ne znajući šta će na kraju ispasti. U nekom trenutku voda je sve to prekrila na više godina, ali se oblik zadržao i ponovo je izronio nakon nekog vremena kao da je prirodna tvorevina. Ovo je jedno od najlepših dela urađenih u saglasju sa prirodom.

Drugi slični termini za ovu umetnost su Land reclamation art i Post-industrial. Post-industrial se odnosi na skretanje pažnje na ugrožena mesta koja se ugrožavaju industrijskim otpadom.

Smitson je smatrao da umetnost treba da bude oživljavanje tla.

U razmaku od 38 godina spiralna sturktura je preobrađena i postala je sastavni deo pejzaža u kom je napravljena. Ovi umetnici nikada nisu nagrdili prirodnu okolinu već si izražavali poštovanje prema njoj i to sa velikom pažnjom. Te intervencije ni na kakav način nisu bile destruktivne. Roze boje je pošto tu ima naviše roze algi. On je ovo delo napravio od prirodnih materijala kao što su zemlja, blato, kamen, pesak..

Robert Smitson Broken Circle/Spiral Hill, 1971.

Spiralni brežuljak u Holandiji.

Smitson na otpadu pravi intevencije, čisti i oblikuje teren, to je delikatna promena pejzaža koja ne deluje destruktivno na okolinu.

“Niko ne voli da ide na izlet na smetište.”

On zbog toga i insistira da se bavi time da bi i ukazao na probleme. Kinholds se takođe bavi određenom problematikom i daje određenu kritiku, ali ne na način koji pomaže oživljavanju tla, on je skretao pažnju na drugačije stvari, na ogromne količine đubreta koji eksplicitno ukazuju na iste probleme. Kritika se u svakom slučaju odnosila na prosece zagađenja Zemlje.

Sve ovo je bilo uvod u nešto više što se zove konceptualna umetnost i što predstavlja vrlo širok pojam koji se odnosi na čitav niz različitih pojava još od Dišana.

Asphalt Rundown, Rome, Italy, 1969.

Smitson takođe radi i u Italiji, rimska galerija Ático vršila je pokroviteljstvo za njegov rad. Fabio Sargentini bio je direktor galerije koji je pozvao Smitsona da uradi intervenciju u pejzažu i on je tom prilikom obojio pejzaž drugom bojom sipajući neprirodan materijal (punu prikolicu asfalta) niz liticu u industrijskoj zoni.

Amarillo Ramp, Tecovas Lake, Texas, 1973.

Rad koji nikada nije završen zbog toga što je umetnik poginuo usled pada iz sportskog aviona prilikom nadgledanja radova. Ovo delo je takođe napravljeno od prirodnih materijala i takođe je trebaloda bude spiralana tvorevina. Ona se održala i do danas.

K o n c e p t u a l n a u m e t n o s t

John Cage and Marcel Duchamp

Konceptualna umetnost je autorefleksivni, analitički i kritički pokret zasnovan na istraživanju umetnosti i njenog jezika. Konceptualna umetnost se manje bavi proizvodnjom umetničkog dela, a više analizom funkcionisanja umetnosti, njenih jezičkih, semioloških, idejnih iskaza i značenja. Smisao ovoga je u:1. Unošenju poremećaja u tradicionalne sisteme vrednosti, vrednovanja, stvaranja i razumevanja umetničkog dela2. Teorijskom istraživanju same umetnostiKonceptualna umetnost je, kao pokret, ustanovljena krajem šezdesetih godina. Sol Le Witt je 1967. upotrebio ovaj termin da napravi razliku od Minimal arta.

Konceptualna umetnost obuhvata različite vidove umetničkog izražavanja i rana dišanovska pretpostavka da je ideja važnija od samog objekta povezuje sva ta shvatanja. To je autorefleksivni momenat kada se preispituje mnogo toga (1968.): šta je identitet umetnosti, šta je umetnost, i td. Sve je dovedeno u pitanje pa i sam karakter, identitet i definicija toga šta je umetnost. Land art, body art, različiti performansi..sve to portazumeva Konceptualnu umetnost.

Čitava priča je započeta izlaganjem žive instalacije, što je najrevolucionarnija ideja nakon Dišanovog točka. 12 konja je uvedeno u galeriju Ático u Rimu kao zamena za skulpture i oni su pušteni da rade šta god inače rade i to delo je samo tim jednim činom vrlo efektno postavilo sva moguča pitanja: šta je galerijski prostor i koji je smisao toga, ko proglašava nešto umetničkim delom što je opet senzacionalna repriza onoga što je Dišan pitao.

“Ja proglašavam ovo umetničkim delom.”