Miloš Travica HGP d.o.o Povratak tapeta na velika vrata ...Str. 32 Ve sti: Str. 10-25 Tema:...

Specijalizovani časopis o bojama i lakovimaBroj 34 Godina V Besplatan primerak

IntervjuMiloš Travica

HGP d.o.o

Tema Povratak tapeta na velika vrata

KomentarKomunikacija sa podređenima

Naslovna 34.indd 1 3/14/2008 2:14:20 PM

T O N 34.indb 2 3/14/2008 1:47: 56 P M

T O N 34.indb 3 3/14/2008 1:48:01 PM

T O N 34.indb 4 3/14/2008 1:48:02 PM

Poznati brend:

Lignoluks extra

Str. 32

Ve sti:

Str. 10-25

Tema:

Povratak tapeta

str. 35

Intervju:

Miloš Travica

str. 26

Pitajte:

Prvi maj - Čačak

str. 40

Pitanja i odgovori:

Boje i zdravlje dece

str. 48

Savetnik:

Organizacija sastanaka

str. 52

Ko men tar:

Dražen Popović

str. 46

Uradi sam:

Blokada kapilarne vlage

str. 50

Svet boja:

Oboj me

str. 55

Menadžment:

Rešavanje problema

str. 58

Ukrštenica

str. 65

KONA

C

AUTO

-

OZNA

KA

AUST

RIJE

LAZU

RNI

PREM

AZ

FIRME

DELFI

N AG

SLOV

O

STAR

O-

SLOV

ENS-

KE AZ

BUKE

POZN

ATA

MARKA

SATO

VA

VRST

A

ZANA

T-

LIJE

KARIP

SKA

OSTR

VA

UZVIK

(GLE!)

GR^K

O

SLOV

O

GRAD

U

ITALIJ

I

METAR

(SKR.)

STRA

NO

@ENSK

O

IME

NAZIV

ZA

BITLS

E

POGO

D-

BENA

SVEZA

ZA[T

ITNA

ZAVE

SA NA

PROZ

ORU

NALET

;

JURI[

TO JE

MARINI

,

PROIZ

VOD

DELFI

N AG

SAST

AVNA

SVEZA

SLAB

PRO-

VODN

IK

SRED

STVO

ZA PI

SANJ

E

VUKO

SAV

(SKR.)

GLUM

ICA,

MARTA

NAZIV

NA[E

G

ÂSO

PISA

BOJA

IGRA-

]IH KA

RATA

STRA

NO

MU[. IM

E

VRST

A

POLU

DIS-

PERZ

IJE

POZA

MATER

I-

JAL ZA

PUNJ

ENJE

RUPA

BUGA

RSKI

REVO

LI-

CIONA

R,

VASIL

PRIZO

R;

POJAV

A

GLUM

ICA

LUPIN

O

ENER

GIJA

SPEP

I

PEVA

^

ÂRL

S

HLAD

NI

HIDRO

IZO-

LACIO

NI

PREM

AZ

BA[T

A

OSIGU

RA-

VAJU

]I

ZAVO

D

LEKOV

ITI

ÂJ O

D

VARE

NIH

TRAV

A

VERD

IJEVA

OPER

A

ENGL

ESKI

GLUM

AC

GEOL

O[KI

PERIO

D

ZEMLJE

EVRO

PA

RAGB

I

KLUB

(SKR.)

PLAN

INA

U SRB

IJI

POKL

ON

NETR

PE-

LJIVO

ST

ZA[T

ITA

OD VL

AGE

RANIJ

A

VLAD

ARS-

KA TI

TULA

U PER

SIJI

DRUG

I

SAMO-

GLAS

NIK

DRAG

I

KAMEN

(MN.)

PERS

ONE

NARO

DNO-

OSLO

BO-

DILA^

KI

RAT (

SKR.)

VRST

A

RIBE I

Z

PORO

DICE

[ARA

NA

SIMBO

L

KADM

IJUM

POST

ATI

SIROM

AH

PRVA

K

[AMPIO

N

FR. P

OLITI-

ÂR,

ALEN

UDAR

AC U

TENISU

KANC

ELA-

RIJA

OKRU

@ITI

ODAS

VUD

OBIM

MESTO

U

HRVA

T-

SKOJ

OFAR

BATI

MALI

NO@I]

,

BRITV

A

TERMO-

ELEKT

RA-

NA (S

KR.)

U@IÂ

NIN

NA[E

MU[KO

IME

VRST

A

KONJ

AKA

PARA

(SKR.)

IVANA

(DEM.)

JUGO

SL.

ODBO

R ZA

TURIZ

AM I

SPOR

T

GRUP

A

KOMPO

NE-

NATA

MALTER

A

SIMBO

L

KALIJ

U-

MA

LEÊN

JE

BOJAM

A

POVR

ATNA

ZAMEN

ICA

VRST

A

INSEK

ATA,

ZOLJE

MOLER

SKI

RAD

TIP TE

-

STEN

INA

VOJN

A

FORM

ACIJA

ZIDAR

SKA

ALAT

KA

GRAD

I]

U SLO

VE-

NIJI

SNAB

DEVA

-

TI OD

ELOM,

OBLA

ÎTI

PRKO

S

ISTOK

(SKR.)

DEO K

RE-

VETA

(MN.)

ENGL

ES.

TITUL

A

VRST

A

MINERA

LA

PRED

LOG

(KOD)

SIMBO

L

TELUR

A

INDUS

T-

RIJSK

A

BILJKA

PRED

LOG

GLUM

ICA

SPAJS

EK

DOMA]

E

GOVE

Ê

REKA

U

IRKUT

SKOJ

OBLA

STI

ZVER

IZ

PORO

DICE

KUNA

NEPE

R

OZNA

KA

ZA VO

LT

LITAR

(SKR.)

AUTO

R:

.R.

VRST

A

VE[T

A^KE

PODN

E

PODL

OGE

SAMOG

-

LASN

ICI

(LAT.)

Prenosimo:

Iznajmljivanje

menadžera

str. 62

Anketa:

Domaći ili strani

proizvod

str. 64

Moja kuća:

Novi TESSAROL emajl

str. 44

T O N 34.indb 5 3/14/2008 1:48:16 P M

Reč urednika

IMPRESUM

Izdavač:

FRAME media -

Cara Lazara 9, Beograd

za klijenta Roma Company

Urednica:

Marija Milosavljević

Marketing:

Dušanka Bakić/Frame Media

Urednica fo to gra fije:

Lena Nešić

Naslovna strana:

Dragana Đorović

Saradnici:

Zoran Knežević, Aleksa Urošević,

Srđan Zorić, Ratko Stojković,

Siniša Dedeić, Dragana Đorović,

Marija Ivanišević

Le ktu ra i korektura:

Vesna Kalabić

Grafički urednik:

Dejan Pavlović

Prepress

Svetislav Bajić

Adresa redakcije:

Cara Lazara 9

(tel/fax) 011/ 3285-890,

011/ 3285-883

(e-mail) [email protected]

Štampa:

AMD Grafika

List je upisan u registar javnih glasila koji se vodi u Ministarstvu kulture javnog informisanja Republike Srbije, pod rednim brojem 3391

Poštovani čitaoci,

Ponovo se družimo u novom izdanju časopisa Ton – energija boja. I ovaj put potrudili smo se da vam donesemo zanimljive i korisne sadržaje u vidu stručnih teskstova koji će vam pomoći da se informišete o novim proizvodima i novim stručnim postupcima koji su dostupni na tržištu. Naravno, tu je i deo posvećen menadžmentu jer je poznato da nijedna firma, bez obzira na to kojim se poslom bavi, ne može da bude uspešna ako na svom čelu nema sposobnog i edukovanog menadžera koji će u svakom trenutku znati da donese pravu, poslovno mudru odluku i da organizuje svoj tim tako da bude efikasan, produktivan i kreativan.

Jedna od uspešnih domaćih firmi u struci jeste novosadska firma HGP, čiji je direktor i osnivač Milan Travica naš sago-vornik u rubrici Intervju. Posetu Novom Sadu iskoristili smo da se bolje upoznamo sa tom kompanijom koja sa uspehom već dugi niz godina snabdeva srpsko, ali i mnoga druga tržišta, kvalitetnim građevinskim materijalom i da saznamo koji su planovi razvoja HGP-a.

Očigledno je da se svaka moda posle izvesnog vremena vrati. Tako je i sa tapetama, koje su očigledno sve veći hit i sve ih češće možemo videti na zidovima stambenih i poslovnih prosto-ra, i kod nas i u svetu. Zbog toga smo odlučili da se u ovom broju pozabavimo tom interesantnom temom i raspitamo se kakva je ponuda tapeta na domaćem tržištu, koje su njihove prednosti u odnosu na klasično krečenje zidova, kakvi su svets-ki trendovi u toj oblasti...

Prostorije u kojima borave deca uvek su predmet posebne pažnje kada je krečenje i održavanje u pitanju. Zbog toga nam stručnjaci kompanije JUB otkrivaju kakve su to karakteristike koje zdrave boje za zidove moraju da imaju kako bi svi oni koji u njima provode vreme, a pre svega najmlađi, u njima bili zaštićeni i osećali se prijatno.

Komentar na temu komunikacije između menadžera i ostalih članova tima, kao i između članova tima međusobno, stiže nam iz kompanije Zorka Color. Naime, nesmetana i otvorena komu-nikacija jedan je od osnovnih preduslova koji mora biti ispunjen da bi tim uspešno funkcionisao i da bi mogao da rešava prob-leme i ispunjava zadatke. Kako treba da teče ta komunikacija i šta uspešna komunikacija podrazumeva, objašnjava Dražen Popović, potpredsednik za prodaju Zorka Colora koji kao menadžer ima dosta iskustva u vođenju timova.

Kako su moleri ciljna grupa Tona, ni u ovom broju nismo propustili da ih anketiramo i da ih pitamo šta je za njih brend i da li su privrženiji domaćim ili inostranim robnim markama. Kakvi su bili njihovi odgovori pogledajte u rubrici Anketa.

Do sledećeg broja, uživajte!

Marija Milosavljević

T O N 34.indb 6 3/14/2008 1:48:18 PM

T O N 34.indb 7 3/14/2008 1:48:22 PM

T O N 34.indb 8 3/14/2008 1:48:25 P M

T O N 34.indb 9 3/14/2008 1:48:27 P M

VESTI

10

JUB

PROZIRNI PREMAZ ZA DRVO

Jubin Lasur prati orijentaciju JUB-a ka proizvodima na vodenoj bazi, eko-loški ispravnim, i zaokružuje ponu-du prema za z a dr vo. Pored već poznate pokrivne akr i lne boje za drvo i metal Jubin emajl , sada je u ponudi i debelo-s l o j n a l a z u r n a akrilna boja Jubin Lasur, koja je namenjena dekora-tivnoj zaštiti spoljašnjih i unutraš-njih drvenih površina kao što su građev inska stolarija, ograda, nadstrešnica, vrata, prozori itd.

Proizvod se po potrebi razređu-je vodom, nema neprijatan miris i brzo se suši. Može se naći u dese-tak uobičajenih nijansi drveta kao što su tikovina, mahagonij, pali-sander, orah i slično, a novina u 2008. jeste mogućnost toniranja u pedesetak najrazličitijih nijansi na JUMIX sistemu (miks mašini). Posebna prednost jeste to što se sve nijanse dobijaju sa samo jednom bazom, uz beli i bezbojni, koji je deo standardnog asortimana. Kod obra-de spoljašnjih površina kao podlogu koristi se bezbojni impregnacijski premaz Lasur primer, koji osim za „praj-merisanje“ pred bojenje, služi i kao zaštita od štetnog dejstva insekata, gljivica i sl. na drvetu u eksterijeru.

Na tržištu se može nači u pakovanjima od 0,75 l i 5 l.

HELIOS

TESSAROL NOVE GENERACIJE

HELIOSje obnovio svoj proizvodni program Tessarol emajla za zaštitu drveta i metala u enterijeru i eksterijeru i tržištu ponudio Tessarol nove generacije. Novi Tessarol emajli prijatniji su za čoveka i okolinu, jer polazište razvoja nove linije predstavlja zakonodavstvo EU o zaštiti životne sredine koje propisuje sadržaj isparljivih organskih kompo-nenata (VOC) u bojama. Tessarol emaj-

li spremni su za upotrebu i ih nije potrebno mešati ili razređivati pre upotrebe. Osnovne karakteristike su pobolj-šane i novi premaz se prilikom nanošenja ponaša odlično, bez obzira na vrstu podloge (drvo, gvožđe) i način nano-šenja (četka, valjak). Nanošenje je jednostavno, a moguće je i pokrivanje većih neravnih površina. Odlike premaza su izvrsno razlivanje, visoka pokrivnost i dugo otvoreno vreme rada, što omogućava popravljanje vidljivih grešaka posle nanošenja. Vrhunski kvalitet premaza zaokružuje dugotraj-na belina i proširena paleta modernih nijansi.

Novi Tessarol emajli su i izdašniji, pa se jednim litrom premaza može obojiti do 20 odsto veća površina, a pakovani su u novoj, atraktivno i moderno dizajniranoj ambalaži.

ZORKA COLOR

NOVA BOJA

Betonlux je alkidno-uretanska boja namenjena zaštiti unutrašnjih i spoljašnjih betonskih površina, podova u garažama i skladištima, gazišta na balkonu i sl.

Ovaj proizvod ima visoku meha-ničku i hemijsku otpornost i štiti betonske površine od degradacije i atmosfersk ih ut icaja na duže vreme.

Betonlux se proizvodi u šest stan-dardnih nijansi.

T O N 34.indb 10 3/14/2008 1:48:41 PM

VESTI

10

T O N 34.indb 11 3/14/2008 1:48:43 PM

VESTI

12

MAXIMA LUČANI

SANACIJA FLEKA

Sanikril je akrilni prajmer koji se efikasno koristi za blokadu, odnosno izola-ciju fleka na zidovima. Ovaj proizvod koristi se kao nezamenljivo sredstvo pro-tiv fleka od nikotina, dima, čađi, kao i za fleke izazvane prokišnjavanjem ili poplavom. Sanikril se razređuje tako što se na jedan deo prajmera dodaju tri dela vode. Nanošenje na problematične površine vrši se četkom ili valjkom. Nakon sušenja koje traje 24 časa, površine koje su tretirane Sanikrilom treba premazati disperzivnom bojom Maxidis u dva sloja.

Ovaj proizvod prošao je test kvaliteta pre nego što je postao dostupan našim kupcima.

ZORKA COLOR

AKRILNI FASADNI MALTERI

Zorka Color upotpunjuje svoj proi-zvodni program dekorativnim fasadnim malterima Effecta. U ponudi su Zaribani i Zaglađeni akrilni fasadni malteri u različitoj granulaciji, a od vrste granulacije zavisi i potrošnja mate-rijala. Fasadnim malterom mogu da se rade sve termoi-zolacione fasadne površine, betonske površine i zidne površine unutar objekta.

Pre nanošenja završnog maltera potrebno je naneti osnovni premaz Grund za fasadu, koji prodire duboko u zidnu površinu i stvara sistem sa završnim malterom otpornim na mehaničke i vremenske uticaje. U Zorki obećavaju stalan i visok kvalitet fasadnih maltera i vrhunsku tehničku podršku na terenu.

Kvalitet materijala ogleda se u lakoći nanošenja i jed-nostavnosti rada.

Ton karta ima 36 nijansi. Sve nijanse su UV stabilne i izuzetno postojane na vremenske prilike. U izboru boja za ton-kartu, preporuke i savete dale su i arhitekte koje prate aktuelne svetske trendove.

Effecta akrilni zaribani i zaglađeni fasadni malteri ispi-tivani su na nezavisnim institutima u zemlji i inostran-stvu i po sv im parametrima zadovolji l i su svojim kvalitetom.

OTVARANJE

NOVA FABRIKA LEPLJIVIH TRAKA

U Kuli je otvorena moderna fabrika za proizvodnju lepljivih traka Eko tejp, u koju je uloženo oko 62,5 mili-ona dinara. Fabrika se nalazi u jednoj od hala Fabrike armatura Istra, a predviđa se da će se u njoj godišnje proizvoditi oko pet miliona komada lepljivih traka, dok će godišnji bruto prihod biti oko 1,8 miliona evra.

Eko tejp je specijalizovan za proizvodnju bio-orijentisa-nih polipropilenskih folija i za oslojavanje i kaširanje materijala nanošenjem lepka. Proizvodnja u fabrici pot-puno je ekološki čista jer nema otpadnih voda ni gasova koji bi se ispuštali u atmosferu.

Inače, ovako zaokružena proizvodnja lepljivih traka trenutno ne postoji nigde na zapadnom Balkanu.

U fabrici je zaposleno 26 radnika, a Izvršno veće Vojvodine preko Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnolosski razvoj izdvojilo je za realizaciju ovog projek-ta 14,4 miliona dinara. Proširenjem kapaciteta fabrike obezbedio bi se posao za ukupno 50 radnika, dok će kroz razne kooperacije biti angažovano još 200 ljudi.

PRE

POSLE

JUB

STRUČNI SEMINAR

Krajem decembra gosti kompanije JUB bili su studenti, pete godine Građevinskog fakulteta u Novom Sadu. To je već tra-diciona lan susret budućih inženjera u JUB-ovom informa-cionom cent ru u Šimanovcima, gde im je omogućeno da se informišu o najnovijim materija-lima za bojenje i fasade. Studenti i profesori bili su u mogućnosti da se u oglednom centru, uz pomoć demon-stratora, upoznaju sa materijalima i njihovom pravilnom primenom. Organizovana je i nagradna igra za studente i profesore - brzo bojenje Jupol tren dom, Najuspešniji su dobili nagradu - Jupol trend u nijansi po želji. Naredni susret zakazan je za decembar 2008.

T O N 34.indb 12 3/14/2008 1:48:49 P M

VESTI

12

T O N 34.indb 13 3/14/2008 1:48:50 P M

VESTI

15

T O N 34.indb 14 3/14/2008 1:48:52 P M

VESTI

15

DUGA

VEČERA SA DISTRIBUTERIMA Krajem prošle godine Duga je u Beogradu organizo-

vala svečanu večeru za svoje distributere programa širo-ke potrošnje iz Srbije i okolnih tržišta, koji su svojim prisustvom uveličali dobru saradnju i post ignute rezultate.

JUB

PREZENTACIJA U ZRENJANINU

U organizaciji firmi Gabi d.o.o. iz Zrenjanina-Mužlja i JUB-a održana je prezentacija Jubovog proizvodnog programa. Prezentaciji je prisustvovalo tridesetak izvo-đača, uglavnom dobrih poznavalaca JUB-ovih proizvo-da, a program prezentacije bio je prilagođen toj ciljnoj grupi. Predstavljene su novine u proizvodnom progra-mu, a poseban akcenat je stavljen na Jubolin P25 (gotova glet-ma sa namenjena ma š inskom nano šenju). Predstavljena je i sama mašina za gletovanje, uz objaš-njenje načina rada i svih prednosti koje ona nosi. Izvođači su pokazali veliko interesovanje za besplatno rentiranje mašine uz odgovarajuću obuku za rad koju je JUB ponudio kako bi im se olakšala odluka o prelasku na ovaj savremeni način rada.

Na zahtev samih izvođača, drugi deo prezentacije bio je posvećen greškama u ugradnji materijala na fasadama i enterijeru, tj. načinu da se one izbegnu i smanje. Prezentacija je završena zanimljivom diskusijom uz boga-to posluženje u prijatnom ambijentu koje je organizovao domaćin.

ZVEZDA HELIOS

IZLOŽBA SLIKARSKE RADIONICE ZVEZDA HELIOS

U Gornjem Milanovcu krajem decembra prošle godine postavljena je IV javna i prodajna izložba Slikarske radio-nice Zvezda Helios. Ta radionica postoji nepune četiri godine, a okuplja decu uzrasta od V do VIII razreda. Njihova umetnička dela već krase zidove mnogih koji su u njima prepoznali buduće slikare i ulepšavaju dane deci koja se leče na dečjem odeljenju milanovačke bolnice. Dve godine zaredom njihove slike služe kao motivi za novogodišnje čestitke od kojih sav prihod ide Fondu za bolesno dete. Slike ovih malih umetnika bojama koje proizvodi Zvezda Helios daju novo značenje.

T O N 34.indb 15 3/14/2008 1:48:54 P M

VESTI

16

ZORKA COLOR

NAGRADE ZA USPEŠNO POSLOVANJE

Godišnja nagrada Regionalne privredne komore Valjevo za najbolje poslovne i preduzetničke rezultate dodeljena je u 2007. godini velikim, srednjim i malim privrednim društvima kao zlatno, srebrno i bronzano priznanje.

Privredna društva ocenjivana su na osnovu finansijskih rezultata poslovanja, korišćenja savremene tehnologije, ulaganja u razvoj preduzeća, tržišne pozicioniranosti pre-duzeća, upravljanja ljudskim resursima, menadžmenta preduzeća.

Godišnja nagrada za najbolje poslovne i preduzetničke rezultate za srednja privredna društva - Zlatno priznanje dodeljena je Zorki Color AD iz Šapca.

Karakteristike poslovanja Zorke Color koje su oprede-lile žiri da joj dodeli nagradu jesu:

- u proizvodnji se koriste najsavremenije tehnologije uz razrađenu mrežnu infrastrukturu koja pokriva sve orga-nizacione celine;

- planirana ulaganja od 2.100.000 evra ostvarena su u ovoj godini, a planirano je i ulaganje još 3.000.000 evra u naredne tri godine;

- intenzivno se radi na razvoju novih proizvoda sop-stvenim snagama, tako da je predstavljeno 12 novih, a u 2008. godini biće još 22 nova proizvoda;

- potpisan je Memorandum o razumevanju za strateš-ko partnerstvo sa kompanijom Alkaloid iz Skoplja, radi zajedničkog nastupa na tržištima bivše Jugoslavije i osva-janja novih, što je put ka novim poslovnim projektima;

- početkom 2008. godine počinje da radi Akademija za stručno obrazovanje za korisnike proizvoda Zorka Colora, u čijem će programu biti realizovana obuka za pravilno korišćenje i primenu proizvoda, što se već čini na redovnim kursevima i obuci;

- preduzeće ima uveden QMS uz stalnu kontrolu, pra-ćenje i poboljšavanje;

- redovna saradnja sa stručnim institutima, fakulteti-ma, agencijama, fondovima i projektima.

Osim toga, Zorka Color proglašena je i za najbolju fir-mu u Srbiji, prema oceni Svetske banke. Po završetku svih poslovnih procena (od marta do septembra 2007. godine), u kojoj su učestvovale najbolje kompanije u Srbiji, Zorka Color zauzela je prvo mesto na rang-listi preduzeća uključenih u Razvoj lanaca lokalnih dobavlja-ča - SSDP.

Prilikom formiranja rang-liste uzeti su u obzir sledeći kriterijumi:

- napredak po EFQM modelu između dve poslovne procene;

- nivo realizacije akcionog plana; - kapacitet preduzeća i mogućnost da proširi obim

svog poslovanja sa stranim investitorima na teritoriji Republike Srbije;

- spremnost preduzeća na promene.

DUGA

SPONZOR PROJEKTA POKRENI GRAD / START UP CITY

Verujući da je ulaganje u društvo obaveza, ali istovre-meno i ulaganje u sebe, jer samo u razvijenijem, bogati-jem, zadovoljnijem društvu i poslovanje dobija pravi smi-sao, Duga već godinama uspeh koji postiže deli sa svo-jim širim društvenim okruženjem, što predstavlja njen neizostavni deo poslovanja. Kao sponzor projekta Pokreni grad, Duga je podržala inicijativu za unapređe-nje kulturnog i umetničkog života u mestima koja su u 2007. god. dobila zvaničan status gradova. Projekat zahvaljujući kome 12 mesta u Srbiji dobija po jedan mural, zajedno sa Dugom pokrenuli su nevladina orga-nizacija K iosk i Telenor fondacija. U saradnji sa Fakultetom primenjene umetnosti, odsek za zidno sli-karstvo, na konkursu je odabrano 12 umetnika sa zadat-kom da izvede umetničke radove u javnom prostoru, tj. murale, za čije se oslikavanje koriste najkvalitetniji proi-zvodi i z š irokog asort imana kompanije Duga iz Beograda.

Na centralnim lokacijama odabranim u saradnji sa lokalnim institucijama, do sada su izrađeni murali u osam gradova: Vranju, Leskovcu, Pančevu, Šapcu, Užicu, Subotici, Kraljevu i Zrenjaninu. Po završetku radova upriličene su svečanosti za podsticanje razvoja kulturnog i umetničkog života većih mesta u Srbiji, koje su propra-tili vodeći nacionalni i lokalni mediji.

Rad na ovom projektu se nastavlja i za proleće je pla-nirano oslikavanje murala u Smederevu, Smederevskoj Palanci, Kruševcu i Čačku.

Projekat Pokreni grad biće promovisan i u Beogradu izložbom svih realizovanih radova. Duga će nastaviti da kroz različite projekte unapređuje razvoj lokalnih sredina.

Aranđelovac, tel/fax: 034/705-010, 705-011; e-mail: [email protected] INFO: Zarija Vujoševića 67, Beograd, tel: +381 11 123 440; [email protected] www.bekament.com

Art

Spot

kre

ativ

ni st

udio

BK-GletEx Special airlessmasa za mašinsko izravnavanje unutrašnjih zidova

BK-Grund Silicatpodloga za silikatne maltere i boje

BK-StirolFix Whitebeli lepak za izravnavanje mrežice na bazi belog cementa

BK-TermoFix Lighttermoizolacioni lepak za stiropor i kamenu vunu

BK-GletEx Special se nanosi na podlogu koja je čvrsta, čista i suva, kao i impregnirana BK-Podlogom.

BK-Grund Silicat je podloga namenjena za premazivanje krečnih, krečno-cementnih i cementnih podloga radi kvalitetnijeg prijanjanja silikatnih dekorativnih maltera i boja.

BK-StirolFix White je lepak na bazi belog cementa, a koristi se za izravnavanje mrežice.

BK-TermoFix Light se koristi za lepljenje elemenata od stiropora, kamene vune i drvenih vlakana, kao i za umetanje mrežice.

T E R M O I Z O L A C I O N I S I S T E M I

G A R A N C I J A 1 0 G O D I N A

NOVO!!!

T O N 34.indb 16 3/14/2008 1:48:56 P M

VESTI

16Aranđelovac, tel/fax: 034/705-010, 705-011; e-mail: [email protected] INFO: Zarija Vujoševića 67, Beograd, tel: +381 11 123 440; [email protected] www.bekament.com

, tel/fax: 034/705-010, 705-011; e-mail: [email protected] , tel/fax: 034/705-010, 705-011; e-mail: [email protected]

Art

Spot

kre

ativ

ni st

udio

BK-GletEx Special airlessmasa za mašinsko izravnavanje unutrašnjih zidova

BK-Grund Silicatpodloga za silikatne maltere i boje

BK-StirolFix Whitebeli lepak za izravnavanje mrežice na bazi belog cementa

BK-TermoFix Lighttermoizolacioni lepak za stiropor i kamenu vunu

BK-GletEx Special se nanosi na podlogu koja je čvrsta, čista i suva, kao i impregnirana BK-Podlogom.

BK-Grund Silicat je podloga namenjena za premazivanje krečnih, krečno-cementnih i cementnih podloga radi kvalitetnijeg prijanjanja silikatnih dekorativnih maltera i boja.

BK-StirolFix White je lepak na bazi belog cementa, a koristi se za izravnavanje mrežice.

BK-TermoFix Light se koristi za lepljenje elemenata od stiropora, kamene vune i drvenih vlakana, kao i za umetanje mrežice.

T E R M O I Z O L A C I O N I S I S T E M I

G A R A N C I J A 1 0 G O D I N A

NOVO!!!

T O N 34.indb 17 3/14/2008 1:48:56 P M

VESTI

18

AUSTROTHERM

''SIVI STIROPOR'' NA BEOGRADSKIM FASADAMA

Termoizolacione sti-roporne ploče opleme-njene primesama grafi-ta, tzv. Austrotherm EPS PLUS , u Evropi su već

više godina hit, a taj trend dolazi i u Srbiju. Prisustvo grafita daje ovim termoizolacionim pločama poboljšana termoizolaciona svojstva i do 20%. Fasadni sivi stiropor Austrotherma je ugrađen u poslovno-stambenom objek-tu Autokomerc (Užička ulica). Reč je o fasadnoj površi-ni od 600m2, pri čemu debljina termoizolacionog sloja iznosi čitavih 15cm. Ovaj materijal izvanrednih termoi-zolacionih svojstava ugrađen je i na poslovno-stambe-nom objektu u Igmanskoj ulici u Beogradu (fasada površine 1400m2, debljina termoizolacije 8cm).

Ovaj, ali i svi ostali proizvodi kompanije Austrotherm biće predstavljeni na Beogradskom sajmu građevinarstva koji će biti održan od 15.04. do 19.04. 2008. godine. Kao i prethodnih godina, štand ove kompanije biće postavljen u centralnom delu najatraktivnije hale br. 3.

SPONZORSTVO

HENKEL CERESIT NOVI ČLAN SPONZORSKOG PULA FK CRVENA ZVEZDA

U januaru 2008. pot-pisan je ugovor o spon-zorstvu između kompa-nije Henkel i fudbalskog

kluba Crvena zvezda, što je prvi korak ka stvaranju snaž-nog sponzorskog pula tog tima, u skladu sa ambicioznim planovima kluba koje je na svojoj inauguraciji najavio predsednik Toplica Spasojević.

Ugovor o sponzorstvu potpisali su Nenad Vučinić, predsednik Henkela Adria i Henkela Srbija, Darko Kozlovački, menadžer poslovne jedinice Henkel lepkovi i tehnologije, i Toplica Spasojević, predsednik FK Crvena zvezda.

- Henkel je renomirana evropska kompanija, a uz to je i jedan od najvećih stranih investitora na domaćem tržištu. Tržišni je lider u nekoliko kategorija i sasvim je logično da se klubovi i kompanije koje imaju ambicije da budu najbolje ne samo u svojoj zemlji već i na širem području, prepoznaju, susreću i sarađuju. Ubeđen sam da ćemo od ove saradnje i mi i Henkel Ceresit imati dobre rezultate - rekao je Toplica Spasojević.

Prilikom potpisivanja ugovora, Nenad Vučinić izjavio je da je za Henkel, kao jednu od najuspešnijih kompa-nija u Srbiji, bilo prirodno da podrži najbolji klub u našoj zemlji na njegovom putu ka novim pobedama.

- Kompanija Henkel došla je u Srbiju 2002. godine. I posle privatizacije Merime iz Kruševca smatra se jednom od najuspešnijih u zemlji. U junu 2007. godine otvorili smo i novu fabriku u Srbiji, Henkel Ceresit u Inđiji, koja predstavlja grinfild investiciju od preko 5,3 miliona evra - rekao je on.

BERZA

AKCIJE ELANA NA AUKCIJI

Na osnovu Zakona o akcijskom fondu Akcijski fond objavio je da je termin održavanja druge aukcije zaka-zan za 26. mart 2008. godine u 9.30 časova na Beogradskoj berzi po metodi minimalne cene za akcije emitenta AD Elan Prijepolje. Broj akcija koji se prodaje je 17.614 akcija odnosno 38,04% ukupnog akcijskog kapitala. Početna (minimalna) cena je 3.024,00 dinara po akciji.

Na akciji mogu učestvovati sva domaća i strana, prav-na ili fizička lica koja tri radna dana pre aukcije dosta-ve Akcijskom fondu dokaz da kod svoje banke imaju izdvojena novčana sredstva na namenskom računu za kupovinu hartija od vrednosti od najmanje 100% od početne vrednosti transakcije u svojstvu depozita odno-sno u iznosu od 79.879.490,00 dinara.

HELIOS

POSLOVNO DRUŽENJE U BEOGRADU

Tradicionalni skup za svoje poslovne partnere u Srbiji, Helios je organizovao krajem prošlog decembra u resto-ranu Vila Jelena u Beogradu povodom obeležavanja uspešne poslovne godine. Za Helios je 2007. godina bila veoma značajna u poslovnom smislu. Posle preuzimanja Belinke i njenih preduzeća, među kojima je i Industrija boja i lakova Duga, Helios je „ujedinio industriju pre-maza“ u jugoistočnoj Evropi. Grupa Helios danas ima 34 preduzeća i blizu 3.000 zaposlenih u 13 država, a svoje proizvode plasira na više od 40 tržišta.

Znatno poboljšanje položaja na tržištu, Grupa Helios potvrdila je 2007. ostvarivši 360 miliona evra prihoda, čime se popela za nekoliko mesta na svetskoj listi najve-ćih proizvođača premaza.

DCB Helios, kao deo Grupe Helios, takođe je imao razloga da proslavi ostvarene rezultate. U 2007. obeležio je pet godina od osnivanja preduzeća u Beogradu i početka velike bitke za tržište na kojem ga skoro nije ni bilo, da bi danas imao lidersku poziciju. Iza toga stoji profesionalizam i motivisanost zaposlenih u Heliosu da rezultati koje ostvaruju budu sve bolji.

Iz godine u godinu DCB Helios ima rast prometa od 30 odsto, ali je to i zasluga Heliosovih poslovnih par-tnera, jer snaga DCB Heliosa leži upravo u zajedničkom trudu, naporu i angažovanju. Helios se pokazao kao izu-zetan domaćin i sa sigurnošću je krenuo u poslovnu 2008. godinu, u kojoj očekuje još bolje rezultate.

Posetite nas naSAJMU GRAĐEVINARSTVA

hala 3, štand 3051

T O N 34.indb 18 3/14/2008 1:48:58 P M

VESTI

18

Posetite nas naSAJMU GRAĐEVINARSTVA

hala 3, štand 3051

T O N 34.indb 19 3/14/2008 1:48:59 P M

VESTI

20

VESTI

20

TEKST ????????? ??????????? FOTO ????????? ?????????????

NOVA ULAGANJA

VINERBERGER KUPIO CIGLANU U MALOM IĐOŠU

Austrijska kompanija Wienerberger international kupila je fabriku za proizvodnju opeke Bačka nova iz Malog Iđoša, u koju planira da uloži 12 miliona evra. Ta kompanija, ćerka firma koncerna Wienerberger AG, najvećeg proizvođača cigle u svetu i drugog proizvođa-ča crepova u Evropi, kupila je Bačku novu u decembru 2007, ali je preuzimanje obavljeno početkom ove godine.

Wienerberger će sredstva uložiti u nove tehnologije proizvodnje u skladu sa svetskim standardima i proširi-vanje kapaciteta ciglane sa 40 na 140 miliona komada.

Trenutno se radi remont ciglane, koju su prethodni vlasnici kupili 2005. godine iz stečaja, a velika ulaganja u mašine i građevinske objekte trebalo bi da počnu kra-jem ove godine, po završetku građevinske sezone. Fabrika će punim kapacitetom početi da radi početkom 2009. godine, a proizvodiće uglavnom za domaće tržište, uz mogućnost izvoza u Rumuniju.

U Srbiji će se cigla proizvoditi na isti način kao i u Evropi, a proizvodi Wienerbergera biće dostupni po konkurentnim cenama. Prvi proizvod koji će se za manje od godinu dana proizvoditi u Malom Iđošu biće šuplja opeka Poroterm, koja će biti napravljena po ekološkim standardima, a obezbeđivaće dobru termo i zvučnu izolaciju.

Pored sadašnjih 50, planira se zapošljavanje još 50 radnika, a kompanija će nastaviti saradnju sa lokalnim vlastima i pokrajinskom vladom kako bi do sredine ove godine investirala u izgradnju puta do ciglane koji će zaobilaziti Mali Iđoš. Regionalni direktor i predsednik Upravnog odbora Wienerbergera Srbija Helmut Haslauer naglasio je da je ta kompanija stara dva veka, da ima 268 fabrika u 63 zemlje i da se kotira na Bečkoj berzi. Wienerberger se bavi proizvodnjom šuplje opeke, fasad-ne cigle, crepova i podnih ploča. U 2006. godini ostva-rio je profit od 220 miliona evra, a imao je 14.000 zapo-slenih. Kompanija planira gradnju 17 fabrika u central-noj i istočnoj Evropi, i osam u Rusiji.

PREUZIMANJE

VRŠAČKI TRUDBENIK KIPARSKOM MERGOLU

Kiparska komanija Mergol limited objavila je ponudu za preuzimanje preostalih 50 odsto akcija Industrije gra-đevinskog materijala Trudbenik iz Vršca za ukupno 567,4 miliona dinara. Kako se navodi u ponudi objavljenoj na sajtu Centralnog registra za hartije od vednosti, Mergol namerava da preuzme ukupno 11.821 akciju Trudbenika po ceni od 48.000 dinara po komadu. Mergol je 30. januara na Beogradskoj berzi kupio 11.819 akcija, odno-sno 49,99 odsto akcija Trudbenika u blok transakciji vrednoj 472,8 miliona dinara. Prosečna cena akcija Trudbenika na Beogradskoj berzi u poslednja tri meseca bila je 47.365 dinara.

Prema podacima Centralnog registra za hartije od vrednosti, pored Mergola akcije Trudbenika poseduju i Akcijski fond Srbije, koji ima 30,4 odsto kapitala, PIO fond deset odsto, Galmar maks 3,5 odsto, Dragan Stupar 1,5 odsto, a preostali akcionari imaju manje od jednog procenta kapitala.

NOVI POPOVAC

VELIKA ULAGANJA HOLCIMA

Izvršni odbor švajcarskog koncerna Holcim odobrio je investiranje 155 miliona evra u idućih pet godina u Srbiju. Generalni direktor Holcima Srbija Gustavo Navaro najavio je da će kompanija raditi na povećanju proizvodnje cementa, pri čemu će do 2010. godine biti uloženo 83 miliona evra kako bi se udvostručila dnevna proizvodnja klinkera, materijala čijim se mlevenjem dobija cement. Zahvaljujući tome ukupna proizvodnja u cementari u Novom Popovcu biće povećana sa 2.200 na 4.000 tona.

PRIVATIZACIJA

EUROPARK KUPIO VENČAC

Akcijski fond Srbije potpisao je ugovor o prodaji 70 odsto akcija Rudnika i Industrije mermera i granita Venčac iz Aranđelovca preduzeću Europark iz Beograda. Paket akcija prodat je za 5,2 miliona evra, a kupac se obavezao na investicioni program vredan četiri miliona evra i prihvatio minimalne obaveze socijalnog programa. Na tender za prodaju Venčaca, koji je objavljen u julu prošle godine, stiglo je šest ponuda. To je bio drugi tender za prodaju tog preduzeća, a prvi je bio neuspe-šan jer nije stigla nijedna ponuda. Venčac je bio prodat na aukciji 2003. godine za 68 miliona dinara, ali je ugo-vor poništen jer kupac nije ispunio obaveze.

T O N 34.indb 20 3/14/2008 1:49: 03 PM

VESTI

20

VESTI

20

T O N 34.indb 21 3/14/2008 1:49: 03 PM

22

POSLOVANJE

RAST PRIHODA AKZO NOBELA

Rukovodstvo holandske hemijske kompanije Akzo Nobel prošle godine ostvarilo je 10,2 milijarde evra prihoda, što uliva optimizam ulagačima da je i poslovanje divizije lakova bilo uspešno. Analitičari su strahovali za poslova-nje Akzove divizije dekorativnih lakova jer ona nije oprav-dala očekivanja za treći prošlogodišnji kvartal zbog krize na američkom tržištu nekretnina. U Akzo Nobelu uoči objave godišnjih rezultata za 2008. koje će hemijski proi-zvođač obznaniti početkom marta, poručuju da su pro-gnoze analitičara u skladu s projekcijama vođstva i dobit pre oporezivanja za 2007. procenjuju na oko 897 miliona evra. Prognoze rezultata ne uključuju sumu koju je ostva-rio britanski ICI, čije je preuzimanje, vredno 15,9 milijar-di dolara, Akzo Nobel zaključio 2. januara.

CRNA GORA

PRODATA IZGRADNJAKompanija Tehnostar iz Berana postala je vlasnik celo-

kupne imovine tamošnjeg preduzeća Izgradnja, koju je na trećem tenderu kupila od stečajne uprave za nešto više od milion evra. U skladu sa odredbama kupoprodajnog ugovora, kupac je u roku od osam dana uplatio celoku-pan iznos. Ugovorom je utvrđeno da Tehnostar od 107 radnika koji su se pre uvođenja stečaja nalazili na spisku zaposlenih u Izgradnji, sa Biroa rada vrati 29 i isplati im po 1.920 evra na ime zaostalih zarada i po 150 evra po godini staža, dok će brigu o ostalima preuzeti vlada.

Kompanija Tehnostar, posle izmirivanja obaveza, postala je vlasnik poslovnih zgrada od ukupno 3.722 metra kvadratna, građevinske mehanizacije, separacije, armiračkog pogona, mašine za izradu blokova i energet-skih postrojenja.

Građevinsko preduzeće Izgradnja u stečaju je od februara 2004, ali do oktobra prošle godine nije raspisi-van tender za njegovu prodaju.

HOLCIM

UDVOSTRUČENJE PROFITA

Drugi po veličini svetski proizvođač cementa, švajcar-ski Holcim, ostvario je prošle godine rast profita od 84 odsto, pre svega zahvaljujući ekspanziji u Indiji. Prošlogodišnja neto dobit iznosila je 3,87 milijardi švaj-carskih franaka. Istovremeno, porasli su i prihodi, za 13 odsto, na 27,05 milijardi franaka. Od početka godine deonice Holcima pale su za 8,3 odsto, što je posledica straha od izbijanja recesije u Sjedinjenim Državama i usporavanja privrednog rasta u svetu, čime bi znatno opala potražnja za proizvodima te kompanije. Holcim i njegov najveći rival, francuski Lafarž, takmiče se u stica-nju što boljih pozicija na brzorastućim tržištima, gde grade pogone i preuzimaju lokalne proizvođače. Tako je početkom februara Holcim uvećao kontrolni deo u kine-skoj kompaniji Huaxin Cement na 39,9 odsto, za šta je platio 279 miliona dolara. Švajcarska kompanija ostvaru-je na brzorastućim tržištima čak dve trećine ukupnih prihoda. Uprava je najavila povećanje proizvodnih kapa-citeta za deset odsto u sledeće dve godine.

VESTI Iz rEgIona I SVETa

T O N 34.indb 22 3/14/2008 1:49: 08 PM

T O N 34.indb 23 3/14/2008 1:49: 09 P M

T O N 34.indb 24 3/14/2008 1:49: 12 PM

25

HRVATSKA

NOVO IME MERKURA

Merkur International d.o.o., koji u Hrvatskoj ima lanac od osam trgovačkih centara, promenio je naziv u Merkur Hrvatska d.o.o. Cilj promene imena je dalje povećanje tržišnog udela i jačanja robne marke Merkur na hrvat-skom tržištu.

Merkur u Hrvatskoj ima trgovačke centre za oprema-nje domaćinstva, tehničke i elektrotehničke proizvode i usluge, dva metalurška centra i jedan građevinski. Merkur će u Hrvatskoj nastaviti da razvija logističku delatnost i aktivno raditi na osam novih projekata trgo-vačkih centara.

MAKEDONIJA

INGRA KUPUJE GP MAVROVO

Z a g r e b a č k a kon s t r u k tor s k a kompanija Ingra, počela je preuzi-manje deon ic a građevinskog preduzeća GP Mavrovo iz Makedonije pre-ko Makedonske berze. Građevinska firma Mavrovo ima 3.198 zaposlenih i godišnji promet od 74,41 milion dola-ra. Za sada nije poznato koliko će Ingra platiti deonice Mavrova, ali je sigurno da hrvatska kompanija pokušava da poveže građevinsku operativu sa svojim investicionim projektima.

Analitičari procenjuju da će u Makedoniji građevinski sektor tek doživeti pravi bum, pa zagrebačka kompanija računa da će s domaćom firmom koja zapošljava veliki broj radnika dobiti značajne poslove. U poslednje vreme Ingra se na domaćem tržištu pojavljuje i kao investitor u građevinskom sektoru.

NOVI POGON

SAN MARCO DT BH U ČITLUKU

Nova fabrika boja i lakova San Marco DT BH, koja je nastala kao rezultat partnerskog odnosa italijanske kom-panije za proizvodnju boja i lakova Colorifico San Marco i kompanije Duga Tehna, otvorena je u Čitluku. Reč je o najmodernijem pogonu za proizvodnju boja i lakova u ovom delu Evrope, koji će u velikoj meri doprineti boljoj ponudi i zadovoljavanju potreba ovog tržišta.

BOSNA I HERCEGOVINA

VELIKI PLANOVI NEXE GRUPE

Nexe grupa iz Našica, koja je kroz proces privatizacije pre nekoliko godina na velika vrata ušla u Bosnu i Hercegovinu, do sada je obezbedila 559 radnih mesta u centrali Nexea, GP Putu, Agregatima i betonima i Tvornici opeke u Sarajevu, kao i Kozaraputevima iz Banjaluke.

Kvalitetni kupoprodajni ugovori, osim radnim mesti-ma, rezultirali su i uvođenjem nove tehnologije. Tako je Tvornica opeke, odnosno Ciglana Nexe u Rakovici pored Sarajeva, trenutno najmodernija u regionu. Potpuno automatizovana ekološka proizvodnja omogućava rad po najvišim standardima. Za 2008. godinu Nexe planira otvaranje novih radnih mesta, tako da se od ukupno 3.509 zaposlenih u korporaciji, na BiH odnosi petina.

SLOVENIJA

CHROMODEN SUSRET U ST. MARTINU NA MURI

Krajem godine, za svoje kupce i najbo-lje profes iona lne korisnike Chromoden laka za parket, DCB Helios i Chromos organizovali su Chromoden susret u St. Martinu na Muri. Organizatori tog druženja iskoristili su priliku da još jednom istaknu prednosti sistema Chromoden i daju dodatna objašnjenja za lakše korišćenje i kvalitetniji rad sa Chromoden lakovi-ma za parket, namenjenim visokokvalitetnoj zaštiti i deko-raciji parketa i drugih drvenih obloga. Profesionalni korisnici koji su ujedno bili i učesnici ovog skupa još jednom su potvrdili da Chromoden lakove za parket izuzet-no cene zbog jednostavnog nanošenja i osobina kao što su razlivnost, pokrivnost i brzina u izvođenju radova, a kao razlog za izbor Chromoden laka za parket naveli su dugogodišnju tradiciju tog proizvoda, ozbiljan tehnički servis i podršku majstorima.

U okviru robne marke Chromoden u ponudi su i lepko-vi, kao i linija vodorazredivih lakova za parket, koji su takođe bili predstavljeni na ovom susretu.

VESTI Iz rEgIona I SVETa

T O N 34.indb 25 3/14/2008 1:49: 14 PM

InTErVju

26

InTErVju

26

InTErVju

27

Najveći srpski proizvođač građevinskih materijala za završne radove, kom-panija HGP, počeo je ne

tako ambiciozno, kao vizija grupe ljudi koju je predvodio čovek sa velikim iskustvom. Danas, zaposleni i vlasnici svoje interese ostvaruju postizanjem potpunog zadovoljstva kupaca i krajnjih korisnika proizvo-da i usluga, uz zadovoljavanje potre-ba društvene zajednice i interesa poslovnih partnera. O uslov ima poslovanja na domaćem i stranim tržišt ima, mot ivaciji i t retmanu zaposlenih, kao i planov ima za budući nastup firme na tržištu, za časopis Ton – energija boja govori osnivač i direktor kompanije Miloš Travica.

Po struci ste građevinski inže-njer. Recite nam kako je tekla vaša karijera pre nego što ste postali direktor HGP-a?

– Tako je, ja sam po struci inže-njer građevinarstva, smer niskograd-nja. Projektovao sam i izvodio pute-

ve, železnice, čak i mostove, i to u skoro celoj bivšoj Jugoslaviji. Jedno vreme radio sam i van zemlje, u Africi, naročito u Etiopiji. Živeo sam i radio u Osijeku, ali pošto sam Srbin, kada je počeo rat, došao sam u Srbiju. Moje interesovanje oduvek je bilo vezano za građevinske mate-

rija le, a pogotovo za uvozne iz Austrije i Nemačke. Međutim, nikada nisam mislio da ću se time ozbiljno baviti. U Apatinu sam radio na pro-jektima infrastrukture od 1976. do 1988. godine. Tamo sam imao prija-telje sa kojima sam i krenuo u teh-nologiju i proizvodnju građevinskih

Miloš Travica, direktor HGP d.o.o., Novi Sad

Ključ uspeha je u zaposlenimaTEKST Petar VušurovićFOTO Dragana Đorović

T O N 34.indb 26 3/14/2008 1:49: 17 P M

InTErVju

26

InTErVju

26

InTErVju

27

materijala. Radio sam u Elbi, ali moja deca nisu prihvatila Apatin kao mesto gde će provesti život, pa sam rešio da idemo u veći grad. Dvoumio sam se da li da se preselimo u Beograd ili u Novi Sad, ali je fizička blizina i to što je Beograd za mene bio prevelik grad ipak prevagnulo da se odlučim za Novi Sad. Pored toga, ovaj geografski položaj više mi je odgovarao, a i nalazište nekih repromaterijala koji su vrlo bitni za ovu proizvodnju, na ovom je području. Tu je, na primer, Beočinska fabrika cementa, čiji mi je cement odgovarao za materijale koje radim. Zbog svega toga odlučio sam da na periferiji Novog Sada smestimo postrojenja HGP-a. U proizvodnju sam krenuo sa svega desetak radnika, ovde u zgradi koja je i dan-danas u krugu fabrike. Veoma brzo uvideli smo da možemo da se proširimo, pa smo započel i proi z vodnju i u Republici Srpskoj, u Prnjavoru kraj Banjaluke, gde imamo malo manji, ali lepši pogon od ovog u Novom Sadu. Danas, sa ta dva pogona pokri-vamo većinu prostora bivše Jugo-slavije.

Koliki je obim proizvodnje kompanije, koliki je broj za-poslenih i kako izgleda proi-zvodni program?

– U Novom Sadu imamo 130 zaposlenih i svi su u stalnom rad-nom odnosu, dok u Prnjavoru ima-mo oko 70 radnika. Ovde se bavimo isključivo proizvodnjom, a u Bosni se bavimo i primenom materijala zato je što je to tržište nešto skro-mnije što se tiče plasmana robe. Imamo veoma veliku paletu proizvo-da jer praktično proizvodimo sve materijale za završne radove u gra-đevinarstvu, počevši od maltera za mašinsko malterisanje, gde materijal isporučujemo i džakiran i u cister-nama, a imamo i svoje silose koje montiramo na veća gradilišta. Posle toga, imamo sve što je potrebno za unutrašnje uređenje, od materijala za obradu zidova do materijala za ravnanje podova, kao i različite pre-maze, od unutrašnjih do fasadnih boja. Proizvodimo materijale na nekoliko osnova. Najprostija osnova je krečno-cementna, a za one koji

žele kvalitetnije materijale proizvo-dimo ih na akrilatnoj osnovi, pa čak i na silikonskoj, u željenim tonovi-ma. Proizvodimo i različite lepkove u velikim količinama. Čitava proi-zvodnja na ovoj lokaciji organizova-na je na ograđenih šest hektara i neka dva i po hektara van ograde. Proizvodni kapaciteti veoma su nam veliki, tako da smo u stanju da za 24 sat a proi z vedemo hi ljadu tona raznog materijala. Još uvek ne kori-stimo pune kapacitete, ali se nada-mo da će uskoro biti potrebe i za tim. Mi smo spremni za to jer čitave godine radimo u sve tri smene. Sva proizvodnja organizovana je po našoj tehnologiji, a i oprema koju koristi-mo srpske je proizvodnje, tako da, praktično, nemamo ništa iz uvoza. Ideja je da do maja potpuno auto-matizujemo proizvodnju. Počeli smo da proi z vodimo i neke ne baš komercijalne proizvode kao štu su materijali za likovne umetnike i neke specifične materijale koji se koriste kod restauracije jer, po mom mišlje-nju, proizvođač našeg prof ila to mora imati.

T O N 34.indb 27 3/14/2008 1:49: 22 PM

InTErVju

28

InTErVju

28

prilično nelojalna, ali tako to funk-cioniše na tržištu. Mi to ne može-mo da promenimo, pa nam ostaje samo da još više radimo i da se svojim kvalitetom i manjom cenom izborimo sa svim tim. Naša pred-nost je u tome što možemo da ispo-štujemo sve rokove. Kada smo poči-njali da radimo sa Rumunima, oni su nas pitali da li bismo mogli da isporučimo 500 tona materijala za kratko vreme. Međutim, veoma brzo su se uverili da smo u stanju da to izvedemo i ja kažem da mi, u stva-ri, imamo mogućnost da ispunjava-mo želje poslovnim partnerima.

Šta je, po vašem mišljenju, tajna uspeha firme HGP?

– Srž čitave ove priče nalazi se u ljudima. Najbitnija stvar u proizvod-nji jeste kadar i onaj ko ima kvali-tetnije kadrove imaće bolje rezulta-te. Ja lično svemu tome najv iše poklanjam pažnju. S druge strane, svaki zaposleni u ovoj firmi mora da prihvati neke, za nas osnovne stvari. Od celokupnih rezultata rada svakog zaposlenog, radnik ima pot-puno pravo samo na jedan deo koji dobije kao platu u koverti. Ostatkom raspolažem ja jer sam uzeo sebi za pravo da odredim dugoročnu name-nu tog novca. Veći deo tog ostatka ide u opštu solidarnost . Mnogo zaposlenih u ovoj f irmi imalo je stambene probleme, ali smo uspeli d a r e š imo nek i h 7 0 o d s t o . Interesantno je što čak i u okviru fabrike imamo pet dvosobnih sta-nova i pet apartmana, koji ipak predstavljaju privremena rešenja. Takođe je veoma značajno i to što smo postav i l i dobru socija lnu i zdravst venu polit iku. Ovde smo

napravili i restoran u kome svi rad-nici dnevno imaju pravo na tri kva-litetna obroka koja spremaju naši kuvari.

Koliko je za vas važna promo-cija i da li HGP ima potrebu da ulaže u marketing, jer činjeni-ca je da je HGP, i bez nekih vid-ljivih marketinških kampanja, veoma dobro pozicioniran na tržištu?

– Do sada uopšte nismo koristili nikakvu medijsku promociju. Zato smo se opredelili za delovanje na jedan drugačiji način. Na samom početku postojanja ove firme ja sam zaposlio šest veoma mladih tehno-loga koji su imali zadatak da dođu do svakog majstora i svakog trgovca na terenu. To je teži put promovi-sanja proizvoda, ali nesumnjivo daje veoma dobre rezultate. Zbog toga nam dugo nije bilo potrebno da se oglašavamo ni na koji drugi način. S druge strane, zbog toga što nismo bili u stanju da odgovorimo izazo-v ima beogradskog t r ž i š t a , koje predstavlja više od 50 odsto celoku-pnog tržišta, marketinški smo pot-puno zapostavili tu oblast. Danas je situacija drugačija i planiramo da počnemo medijsku promociju i na tom tržištu.

Planirate li strateško povezi-vanje sa nekim drugim proi-zvođačima?

Za nas je strateški veoma intere-santno rusko tržište, o kome sam već govorio, jer je sama Moskva jedno ogromno gradilište. Mi ćemo posebno nastaviti da radimo u tom pravcu kada moj sin, koji je takođe građevinski inženjer, dođe iz vojske, koju trenutno služi. Pored toga, i ja planiram da se više posvetim tome jer i sam dobro govorim ruski jezik. Što se tiče nekog povezivanja ovde u okruženju, iako je to veoma dobro rešenje, moram da priznam da to veoma slabo ide. Mislim da je osnovni razlog neuspeha to što sva-ka firma iz branše želi celokupno tržište. Ni povezivanje sa strancima, i pored nekih pokušaja, nije dalo nikakve rezultate.

Koja tržišta pokriva HGP i ka-kvi su planovi za širenje?

– Naše tržište su zemlje bivše Jugoslavije, osim Slovenije, u koju zbog carinskih barijera i raznih drugih poteškoća ne možemo da uđemo. Danas veoma uspešno izvo-zimo u Albaniju i Bugarsku, kao i u Rumuniju, koju smo u startu možda malo zapostavili, ali smo poslednje dve godine sa njom radili više nego sa svim ostalim zemljama zajedno. Proba l i smo da i z voz imo i za Mađarsku, dosta smo uložili u taj posao, ali još nemamo neke rezul-tate. Počeli smo izvoz u Rusiju, čak smo i s voj magacin ot vor i l i u Moskvi, ali su u pitanju materijali koji ne mogu da izdrže toliko dug transport. Zato sada planiramo da sa Rusima organizujemo zajedničku proizvodnju koja bi bila smeštena u Podmoskovlju. Naš koncept za pla-sman robe je formiranje centara kojih, prirodno, imamo najviše u Srbiji. U Kragujevcu je naš najveći centar i on pokriva skoro čitavu Šumadiju, a osim njega, centre ima-mo i u Vranju, Nišu i Smederevu. U Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj i m a mo n e ko l i k o p u n k t o v a . Pokušavamo da taj koncept sprove-demo i u Rumuniji, jer po sličnom principu poslujemo sa firmom koja je naš generalni zastupnik. Naravno, poslujemo i sa velikim trgovačkim kućama, među kojima je i Roma Company, čiji je zadatak bio da naj-veći deo robe plasira u Beogradu. Međutim, tu nismo dovoljno uradi-li, pa smo pre nekoliko godina o t vor i l i i cent a r u Zemunu . Uopšteno govoreći, sv ima nama jasno je da nismo bogom dani na tržištu i da će borba za svaki njegov deo biti sve veća.

Kakva je konkurencija na tr-žištu i kako se HGP bori sa njom?

– Mi imamo veliku konkurenciju i dobro je što je tako. Svako ko uspe da zaposli i dvoje ljudi učinio je dobru stvar za Srbiju, tako da nemam nikakav problem sa doma-ćom konkurencijom. Međutim, kon-kurencija iz inostranstva ponekad je

T O N 34.indb 28 3/14/2008 1:49: 26 P M

InTErVju

28

InTErVju

28

T O N 34.indb 29 3/14/2008 1:49: 27 P M

T O N 34.indb 30 3/14/2008 1:49: 32 PM

T O N 34.indb 31 3/14/2008 1:49: 34 PM

poznaTI brEnd

32

Koristeći svoje iskustvo u proizvodnji lakova za parket, DUGA je na tržište plasirala lak za parket Lignoluks ekstra. Da bi se obezbedila zaštita i dekoracija parketa, on mora da bude suv (vlažnost drveta 8%-10%), a ako se koriste lepkovi na vodenoj bazi, preporučuje se laki-ranje posle najmanje sedam dana.

Parket koji se lakira mora biti izbrušen i očišćen od prašine, koja se uklanja usisivačem i suvom krpom. Za popunjavanje fuga i manjih oštećenja na parketu treba koristiti Lignoluks masu za fugovanje parketa. Masa za fugo-vanje pomešana sa piljevinom od brušenja nanosi se duplom špahtlom u jednom sloju po celoj površini par-keta. Nakon sušenja parket se brusi prvo grubljim bru-snim papirom (No 80-100), pa finijim (No 120-150), zatim se uklanja brusna prašina usisivačem, a onda bla-

go navlaženom krpom i na kraju suvom krpom koja ne ostavlja dlačice.

Ukoliko se obnavlja lakirana površina, stari lak treba prebrusiti (brusni papir No 150-180) tako da dobije mat izgled, a površinu detaljno očistiti od prašine na opisani način. Podloga će tako biti spremna za laki ranje.

Lakiranje parketa

Za lepši izgled površine preporučujemo da se završni sloj nanosi novim valjkom, koji se pre upotrebe oblepi lepljivom trakom kako bi se njenim naglim odlepljiva-njem uklonile suvišne dlačice i prašina ili četkom. Prilikom lakiranja valjkom potrebno je vršiti tzv. „ukr-štanje valjka“ i voditi računa da se mesta spajanja ujednače.

Lignoluks ekstra lak za parket priprema se mešanjem komponenata A i B u zapreminskom odnosu 1 : 1, u čistoj i suvoj plastičnoj ili staklenoj posudi. Dobijenu smešu ostaviti da se stabilizuje oko 15 minuta pre laki-ranja. Smeša je upotrebljiva najmanje 12 sati.

Jedna garnitura (1,5 l komponente A + 1,5 l kompo-nente B) dovoljna je za lakiranje od 10 m2 do 12 m2 u tri sloja, u zavisnosti od tipa drveta i stanja parketa. Upotreba Lignoluks osnovnog laka za parket smanjuje potrošnju završnog laka za parket.

Završni izgled lakiranog parketa zavisi od uslova pod kojima se izvode radovi. Optimalni uslovi rada jesu tem-peratura od 15 oC do 25 oC i relativna vlažnost vazdu-ha od 40% do 70%. Visoke letnje temperature ili pre-grejane prostorije u zimskom periodu ubrzavaju sušenje, što se loše odražava na razlivanje laka, pa može doći do mreškanja površine (u vidu narandžine kore) ili pojave sitnih čestica. S druge strane, niske temperature uspora-vaju sušenje laka, pa iako se lak lepo razlije, dolazi do privlačenja čestica prašine iz vazduha.

Tradicija i kvalitet –lak za parket LIGNOLUKS

Lingoluks ekstra

T O N 34.indb 32 3/14/2008 1:49: 37 P M

poznaTI brEnd

32 33

poznaTI brEnd

DEFEKT UZROK

POJAVA MEHURIĆA –

KLJUČANJE

naneti sloj laka prevelike •debljineneadekvatan osnovni premaz•visoka vlaga iz podloge •visoka vlaga vazduha•visoka spoljna temperatura •neodgovarajući razređivač•

HRAPAVA POVRŠINA

nedovoljno očišćena podloga, •ostaci strugotine posle brušenjaprašnjava prostorija u kojoj se •lakiraprisustvo velikog broja •najfinijih mehurića

GUBITAK SJAJA

nanošenje proizvoda u •nepovoljnim uslovima (niska temperatura, povećana vlaga) ili preko zaprljanih ili poroznih površina, upotreba neodgovarajućih rastvarača i osnovnog laka (nitro)

LOŠE RAZLIVANJE

loše očišćena podloga •(nečistoća, masne mrlje, nečistoća na bazi silikona)promaja •neadekvatan alat (prljav valjak, •četka...)prevelika količina očvršćivača•

Tehnička podrškaDUGA svim korisnicima Lignoluks laka za parket

nudi i tehničku podršku. Zato, ako imate bilo kakvih nedoumica oko korišćenja naših proizvoda, pozovite službu Tehničkog servisa na broj telefona 011/32-17-289.

U uslovima povećane temperature vazduha preporu-čujemo upotrebu Lignoluks razređivača (od 5% do 8% na pripremljenu smešu za lakiranje), koji blago usporava sušenje i omogućava pravilno razlivanje laka, dajući bolji izgled lakiranoj podlozi.

Vlažnost vazduha veća od 70% izaziva povećanje broja čestica na površini laka, pošto vlaga iz vazduha (kao i vlaga iz drveta ili pribora za lakiranje) brzo reaguje sa poliuretanskim lakovima i dolazi do pojave mehurića gasa koji u vidu čestica ostaju zarobljeni na površini laka. Prilikom rada obavezno zatvorite prozore i vrata, pošto promaja može dovesti do pojave čestica na površi-ni laka ili do defekata koji smanjuju sjaj zbog neujedna-čenog sušenja laka. Prilikom rada treba nositi čisto rad-no odelo koje ne ostavlja dlačice.

Lak za parket Lignoluks ekstra ne treba koristiti u kom-binaciji sa lakovima ili bajčevima drugih proizvođača zato što može doći do neželjenih efekata, niti u kombi-naciji sa nitro lakovima kao osnovnim lakom („prvom rukom“) jer može doći do beljenja laka i gubitka ad hezije.

T O N 34.indb 33 3/14/2008 1:49: 38 PM

NA BAZI ENZIMA I ODABRANIH MIKROORGANIZAMA

GARANTOVANOSPREÂVA

POJAVU BU\I

WATERTITEHIDROIZOLACIONA BOJA

NANOSI SE SA UNUTRAŠNJE STRANE ZIDOVA

Garantovano pokriva vla`ne fleke na ziduZaustavlja pritisak vodenog stuba visine 8 mOdli~an za vla`ne i suve zidove i podoveGlatka zavr{na povr{ina, lako se nanosi SPECIJALNA BOJA ZA KUPATILA

I SVE PROSTORIJE U KOJIMA SE STVARA BU\Garantovano spre~ava BU\

®

Garantovano

efikasn

o!!! • oro{avanje zidova - kondenz• neprijatne mirise

Apsorber vlage SPREÂVA:

suvi{n

a vlaga• pojavu alergena i bu|i

• infekcije disajnih puteva• reumatske probleme

ZA ZDRAVIJI ŽIVOT BEZ SUVIŠNE VLAGE I KONDENZA

Na vodenoj osnovi

Jednostavno nano{enje ~etkom

Moè se prefarbati ili tonirati

Potro{nja: 700 ml po m2

ZABORAVI]ETE da su i va{i zidovi izgledali

OVAKO

STOPKONDENZTERMOPREMAZ ZA ZIDOVE I PLAFONE

NANOSI SE SA UNUTRA[NJE STRANE, pre kre~enja 100% EFIKASNO

Podiè temperaturu najhladnijih delova zida ~ime spre~ava ORO[AVANJE I POJAVU BU\I

DEFINITIVNO ELIMINI[E KONDENZ i BU\ SA ZIDOVA

VRHUNSKI PROIZVODI KOJI VAM ULEPŠAVAJU ŽIVOT

www.izoteh.co.yu– Beograd, 011/ 244-24-91

ZA PROFESIONALCE I »URADI SAM« UGRADNJU RAIN ELASTICHIDROIZOLACIONI PREMAZ

VISOKA ELASTI^NOST

Hidroizolacija kupatila

Preko bitumenskih traka

Poseduje atest IMS-a

LAKO SE NANOSI, ÊTKOM ili VALJKOM ZA HIDROIZOLACIJU TERASA, RAVNIH KROVOVA, KUPATILA...

ZA UNUTRA[NJU I SPOLJA[NJU PRIMENU

PREPORUÛJE SE ZA KORI[]ENJE U DE^JIM I

SPAVA]IM SOBAMA

T O N 34.indb 34 3/14/2008 1:49: 45 P M

TEma

35

TEKST Siniša Dedeić FOTO Dragana Đorović i arhiva

Povratak otpisanih. Čini se da bi ovako, u najkra-ćem, mogao da gla s i raport sa tržišta tapeta

koje je do pre samo nekoliko godina delovalo bespovratno izgubljeno.

Stare tapete skidale su se ne zame-njujući se novim, krečenje je preuzi-malo primat u dekoraciji enterijera, a asocijacije na materijale koji su korišćeni za izradu starih tapeta, a posebno njihov dizajn, neretko su

izazivale podsmeh. Međutim, situaci-ja se iz korena promenila. Pojavom novih materijala kombinovanih sa modernim tehnologijama, dezenima koji uspešnim rešenjima prave branu svakoj primisli na kič i neukus, tape-

Krečenje zidova ponovo dobija jaku konkurenciju

Povratak tapeta na velika vrataPodaci govore da se iz godine u godinu povećava broj onih koji se u Srbiji odlučuju da unutrašnjost svog doma ili poslovnog prostora oplemene tapetama, pa tako prodaja te vrste materijala na domaćem tržištu svake godine beleži rast od oko 30 odsto

T O N 34.indb 35 3/14/2008 1:49: 53 P M

TEma

36

te se u velikom stilu vraćaju na srp-sko tržište, sa koga su izbivale skoro 15 godina. Podaci govore da se iz godine u godinu povećava broj onih koji se u Srbiji odlučuju da unutraš-njost svog doma oplemene tom vrstom materijala, pa tako prodaja tapeta svake godine beleži rast od oko 30 odsto.

A do početka devedesetih godina i izbijanja krize, tržište tapeta u bivšoj Jugoslaviji bilo je stabilno i beležilo je konstantan rast.

– Samo je Pazinka iz Pazina do 1990. godine na području Srbije prodavala 1,2 miliona rolni tapeta godišnje – kaže Slobodan Ilić, koji je dugo godina bio predstavnik hr vat ske fabr ike tapeta Promet komerc na ovdašnjem tržištu, a danas zastupnik italijanske f irme Parato iz Rima, druge po veličini fabrike za proizvodnju tapeta u Italiji, zemlji koja među stručnjacima iz ove branše važi za jednog od naj-važnijih izvoznika te vrste materijala u svetu. Ilić kaže da se poslednjih godina u Srbiji tapete vraćaju na velika vrata i tvrdi da će za godinu-dve na ovom tržištu doživeti pravu ekspanziju.

– To što tapete u Srbiji doživlja-vaju svoju renesansu, ne predstavlja izraz novih trendova već posledicu toga što je ovdašnje tržište bilo uskraćeno za tu vrstu proizvoda devedesetih godina zbog ratova i sankcija. Jedna od najvećih fabrika tapeta u bivšoj Jugoslaviji, Pazinka iz Pazina, nije mogla svoje proizvode da plasira na našem tržištu. Samo ta firma ovde je prodavala 1,2 miliona

rolni tapeta godišnje, Fazita iz Prištine oko 600.000, a uz njih je bilo još nekoliko fabrika koje su snabdevale ovo tržište do početka devedesetih – ističe Ilić.

Kriza kriva za sunovrat tapeta u Srbiji

Prema Ilićevim rečima, ovdašnji potrošač bio je prinuđen da se pre-orijentiše na druge materijale kojima bi zaštitio i ukrasio enterijer svojih objekata, pa su se tapete sve ređe pojavljivale na zidovima stambenih, ali i poslovnih zgrada u Srbiji . Tapete su se, priča Ilić, za sve to vreme u Evropi i širom sveta proda-vale kao i pre, uz konstantno una-pređivanje dizajna i materija la. Proizvodnja u Rusiji, koja je jedan od najvećih svetskih proizvođača tapeta, bila je takođe smanjena kra-jem prošlog veka, ali fabrike tapeta u toj zemlji nisu zaustavljale proi-zvodnju. Slobodan Ilić ubeđen je da tapete imaju brojne prednosti nad krečenjem, pa tako napominje da se dezeni koji se koriste u njihovoj pro-izvodnji nikada ne mogu dobiti kre-čenjem. On, takođe, podseća da se kvalitet koji nude tapete nikako ne može porediti sa okrečenim zidom, koji je neophodno ponovo osvežiti posle dve-tri godine.

– Prednosti tapeta su ogromne. Dovoljno je pomenuti da one skriva-ju sve pukotine na zidu, što se kre-čenjem ne može dobiti, izuzev pret-hodnim gletovanjem. Tapete se ne prljaju tako lako kao okrečen zid i ne primaju otiske prstiju. Ukoliko se

i zaprljaju, vrlo jednostavno ćete ih oprati, što možete učiniti više puta. Porodica sama može da ih lepi, nije potrebno da za to, kao za krečenje, angažuje majstore koji su prilično skupi. Nije manje važno ni to što tapete imaju moderne dezene, tako da se jedan stan obložen njima nikako ne može porediti s onim čiji su zidovi okrečeni – smatra Ilić.

Kao primer da su tapete dugotra-jan, otporan i zahvalan materijal Slobodan Ilić navodi odluku ruko-vodstva vodeće medicinske ustanove u zemlji, Vojnomedicinske akademi-je, da pre 20 godina zidove te insti-tucije obloži tapetama, koje su osta-le u odličnom stanju do danas. Novo rukovodstvo VMA, kako kaže Ilić, odlučilo se da sada promeni stare i postavi nove tapete, jer se taj mate-rijal pokazao kao uspešan.

– Takva ugledna ustanova koja ima velike zahteve odlučila se da ponovo postavi tapete jer je shvaće-no da ništa ne bi moglo tako uspeš-no da izdrži test vremena poput kva-litetnih tapeta – objašnjava Ilić.

Tapete i u 3D tehnologiji

On naglašava da postoje tri vrste tapeta: papirne, plastificirane i tek-stilne. Razlike su u ceni, kvalitetu i trajnosti. Papirne tapete, kaže Ilić, uglavnom se uvoze iz Rusije, a manje količine iz Nemačke. One koštaju između 300 i 500 dinara za pet kva-drata zida. Plastificirane tapete su i do četiri puta skuplje, ali traju mno-go duže, i do 20 godina, tako da se, napominje Ilić, njihovo korišćenje

SL O B O D A N IL I Ć IVA N A ČA RA PI N A

T O N 34.indb 36 3/14/2008 1:50: 01 PM

TEma

36

T O N 34.indb 37 3/14/2008 1:50: 02 PM

TEma

38

isplati. Plastif icirane koštaju oko 1.500 dinara po rolni. Treća vrsta tapeta, koja tek čeka svoj proboj na srpskom tržištu, jeste tekstilna, koja je i najskuplja, ali predstavlja najviši standard u toj vrsti materijala.

– Tačno je da su one prilično skupe, koštaju i do 100 evra za duž-ni metar, ali njihov kvalitet i izgled su nenadmašni. One praktično mogu da traju večno. U njihov kvalitet već su se uverili mnogi jer se nekoliko godina primenjuju širom sveta, a uskoro dolaze i u Srbiju. Koriste se za opremanje hotela, restorana, apartmana visoke klase i, naravno, za stambene objekte. Izgledaju zaista impresivno, jer je veliko zadovoljstvo imati izatkan, ukusno dizajniran detalj na zidu. To nije nova ideja budući da su i stari zamkovi na svo-jim zidovima imali tkanine, ali je ovo, naravno, unapređen moderan materijal. Debele su skoro dva mili-metra, tako da nema potrebe pret-hodno gletovati zidove. Takve tapete ipak nisu za masovnu upotrebu jer je njihova cena od 30 do 100 evra – objašnjava Ilić.

Tekstilne tapete dolaziće isključi-vo iz inostranstava, jer kako kaže Ilić, kod nas gotovo da nema dizaj-nera koji se bave dizajnom tapeta. Glavni stručnjaci u Evropi za dizajn tapeta jesu Italijani. Postoje i tapete čija su idejna rešenja osmisl i la poznata slikarska imena, ali je cena takvih tapeta, razumljivo, još viša. Poznato je da postoje i staklene tapete, ali i one na kojima se pored već uobičajene fotograf ije mogu naći i 3D slike, kao i geometrijski oblici. Jedna od inovacija jesu i magnetske tapete, koje pružaju mogućnost da proces osmišljavanja

njihovog izgleda ukućani nastave sami dodajući različite motive. Za one ambicioznije i s dubljim dže-pom, tu su tapete koje se kreću, stalno menjajući sliku koju vidite pred sobom. Novi trendovi dopu-štaju da se tapetama prekrije samo jedan zid umesto svih kako bi se korisniku dopustilo eksperimentisa-nje sa nedovoljno istraženim dizaj-nom i materijalom. Izborom tapeta i mesta na koje će biti zalepljene tapete, moguće je naglasiti delove stana ili detalj poput slike ili koma-da nameštaja. Onima spremnijim na avanturu sa tapetama stručnjaci savetuju da se ne zaustavljaju samo na z idov ima, već da t apet ama „daruju novi život starom, ofuca-nom stolu i l i polici za knjige“. Tapete se mogu postaviti i na pla-fon, i mogu posebno dobro da izgledaju u prostorijama s visokom tavanicom.

Osloboditi se starih asocijacija

I arhitekte podsećaju na velike mogućnosti koje pružaju tapete i ističu da je u njihovom korišćenju potrebno pokazati više fleksibilnosti kako bi se doš lo do najboljeg rešenja. Arhitekta Ivana Čarapina smatra da osnovna prepreka još bržem širenju upotrebe tapeta leži u prvim asocijacijama koje taj pojam izaziva kod većine korisnika.

– Vreme je da se umesto slike komš inic ine kuhinje obložene papirnim t apet ama u cvetnom dezenu, u našu svest ponovo prizo-ve slika onih svilenih, iz ponekog starog salonskog stana, i u skladu sa kreativnim potencijalom novih materijala i tehnika redefiniše i naš

odnos prema obradi zidova u ente-rijeru. Na evidentni povratak tape-ta, kao sve češćeg elementa u diza-jnu i opremanju unutrašnjeg pro-stora u našoj zemlji, uticao je, pre svega, razvoj tehnologije proizvodn-je i tehnike izvođenja tapetarskih radova. Nekadašnje lepljenje i stru-ganje tapeta zamenjeno je sofistici-ranijim metodama obrade zidova u enterijeru širokim asort imanom materijala, različitog kvaliteta, boja, dezena i tekstura pogodnih za opremanje svih tipova objekata, od javnih do privatnih – govori Ivana Čarapina.

Ona navodi da se tapete danas izrađuju od posebno štampanih papira, vinila, tekstila (pamuk, lan, vuna, juta i pliš), metalnih folija, kvarca, granita, bambusa, trske, staklenih vlakana, prirodnih materi-ja la u teksturama drveta, kože, metala i špatulata.

– Osobine pojedinih materijala proširile su mogućnost izbora i za dizajnere i za kupce. Tako su, na primer, karakterist ike tekst i lnih tapeta poboljšavanje termičke izola-cije, prilagodljivost formi zida, elek-trostatičnost; sintetičkih-poliester-akril-poliamid elektrostat ičnost, perivost i antibakterijsko dejstvo; papirnih to što se mogu oslikavati po želji, a tapeta od prirodnih mate-rijala to što stvaraju vezu unutraš-njeg i spoljašnjeg prostora – objaš-njava Ivana Čarapina.

Takvo poimanje ovog materijala, naglašava arhitekta, menja shvatanje da su tapete funkcionalne samo kada postoji potreba da se obradi zid koji nije u dovoljno dobrom sta-nju da bi jednostavno bio samo prefarban.

T O N 34.indb 38 3/14/2008 1:50: 29 P M

TEma

38

T O N 34.indb 39 3/14/2008 1:50: 32 PM

pITajTE

40

pITajTE

41

Sve što vas zanima o...Prvi maj Čačak

Hemijska industrija Pr vi Maj iz Čačka postoji već 47 godina i za to vreme je od skromnog proizvođača koštanog tutkala izrasla u uspešnu hemijsku industriju koja obuhvata inovativan i stalno rastući proiz-vodni asortiman u kome se nal-aze izolacioni stiropor, PVA lep-kovi, polikondenzacione smole i lateksi. Današnji izbor sadrži više od osamdeset proizvoda, od kojih je svakako najpopularniji lepak za parket Parketol. Kompanija Pr vi Maj neprekidno radi na proširenju svoje ponude, kao i na usavršavanju već postojećih proizvoda. Pošto je jedna od najvažnijih dužnosti svake

Dragica Maričić, STR Euro-Color 1. Lepak za parket Parketol ranije je imao obaveštenje o roku trajanja od šest meseci, a sada na ambalaži piše da je rok trajanja 12 meseci. Naše stalne mušterije nas pitaju šta se promenilo u sastavu lepka i može li zaista toliko da stoji a da ne promeni svoja svojstva?

- Da, rok trajanja proizvoda pod brendom Parketol lepka za parket,

kao i drugih disperzionih lepkova iz asortimana Hemijske Industrije Pr vi Maj Čačak, pod brendom Polikol - lepak za PVC i tekstilne podloge, Dr vokol -lepka za dr vo i Livrikol - lepak za papir je promenjen sa šest na 12 meseci. Za sve naše proiz-vode, koji su na preporučen način skladišteni u originalnoj ambalaži, garantujemo rok trajanja prema podacima sa etiketa samih proiz-voda. Ovom prilikom želeli bi da obavestimo sve naše potrošače da je u toku redizajn etiketa za proiz-vode Hemijske Industrije Pr vi Maj Čačak, i da će se proizvodi u novim ambalažama uskoro naći na tržištu.

firme kontakt sa potrošačima, ovom rubrikom se trudimo da to i omogućimo, odnosno da odgvo-rimo na pitanja potrošača …

T O N 34.indb 40 3/14/2008 1:50: 33 PM

pITajTE

40

pITajTE

41

Dragana Žilić, Bimax D.o.o. 2. Za vas imam jedno pitanje ali i jednu

primedbu na inače kvalitetne

proizvode Prvog maja: zašto odpadaju

nalepnice sa ambalažnih pakovanja

Reobet-a, i iz kog razloga masovnije ne

reklamirate program stiropora i fasada?

- Zahvaljujemo se na pohvalama datim na račun kvaliteta proizvoda Pr vi Maj Čačak, kao i na sugestiji datoj u vezi sa etiketama za proiz-vode pod brendom Reobet. Kao i u prethodno datom odgovoru, obaveštavamo Vas da je u toku re-dizajn etiketa za proizvode naše kuće, čime će biti rešen problem etiketa koje otpadaju. Naime, rade se nove samolepljive etikete za naše proizvode, sa novim tekstovima, novim kontakt telefonima, izgle-dom. Ukratko, za naše potrošače pripremili smo potpuno nov dizajn i kvalitet etiketa i ambalaže.

Gradimir Jokić, STR Dejan 3. Kada će početi proizvodnja

dvokomponentnih lepkova za parket u

vašem asortimanu?

- Zahvaljujemo se na sugestiji datoj u cilju proširivanja asortomana pro-izvoda Hemijske Industrije Prvi Maj Čačak, ali moramo da Vam obave-stimo da sa postojećom opremom nismo u mogućnosti da proizvodimo poliuretanske dvokomponentne lep-

kove za parket. Prvi Maj Čačak i većinski vlasnik firme svake godine ostvaruje značajna ulaganja u opre-mu, radi boljeg kvaliteta proizvoda, tako da će u nekom trenutku Prvi Maj Čačak, ako nađe interes u pro-zvodnji dvokomponentnih lepkova za parket, iste uvrstiti u svoj proizvodni asortiman. Za sada, možemo da Vam preporučimo naše proizvode pod brendom Parketol lepak za parket.

Zoran Čogić, Obeks 4. Kolika je garancija na trajanje vaših

“plastičnih” fasada? Ako se za fasadu

iskoristi neki “jak” ton, na primer jaka

crvena, koliko se očekuje da traje dok

ne počne da bledi?

Hemijska Indust r ija Pr v i Maj Čačak ne daje garanciju na ugrad-nju proizvoda iz grupe dekorativnih fasadnih maltera, kao i svih ostalih proizvoda iz našeg asortimana, ako se ugradnja ne vrši pod našim nad-zorom ili od strane izvođačkih firmi koje sa nama sarađuju. U svim našim ton-kartama je data stabilnost nijan-si na atmosferilije. Napomena: ozna-ka ☼8 predstavlja maksimalnu vred-nost za otpornost pigmenata, koju proizvođači pigmenata i koloranata daju.

Saša Orlović, Tri “O” 5. Zašto su stručnjaci TAM-programa

Evropske banke za obnovu i razvoj

svrstali Prvi maj iz Čačka među firme

koje, po njihovom sudu, imaju razvojni

potencijal i u čiji napredak treba uložiti

znanje vrhunskih svetskih menadžera?

Pošto je malo domaćih firmi sa takvom

ocenom, zanima me čime ste ih

impresionirali?

- Preporuka Evropske banke veo-ma su nam značajne jer pred-stavljaju potvrdu da se krećemo u dobrom pravcu, pravcu razvoja i napredka, uz poštovanje svetskih standarda. Naime, preko privred-nih udruženja sa teritorije cen-tralne Srbije, osoblje TAM-progra-ma Evropske banke za obnovu i razvoj izrazilo je želju za analizom poslovanja Hemijske Industrije Pr vi Maj Čačak. Nakon tih analiza, Evropska banka za obnovu i razvoj je našu kompaniju okarakterisala kao veoma perspektivnu firmu u svom delokrugu poslovanja. Ev-ropska banka za obnovu i razvoj je u skolopu svoje analize poslovanja Pr vog Maja dala predlog za edu-kaciju top-menadžmenta firme, kao i finansijku pomoć u vrednosti od 10.000 evra za uvođenje Infor-macionog sistema preko svoje or-ganizacije koja se bavi softverom, odnosno BAS-program. Sigurni smo da će nam to pomoći da un-apredimo svoje poslovanje i kup-cima pružimo još bolju uslugu.

T O N 34.indb 41 3/14/2008 1:50: 34 PM

T O N 34.indb 42 3/14/2008 1:50: 37 P M

T O N 34.indb 43 3/14/2008 1:50: 40 PM

moja kuća

44

U HELIOSU proizvodni program pokrivnih pre-maza osvežen je novom generacijom TESSAROL

emajla u novoj ambalaži. Pri razvoju nove linije, poštovani su zahtevi Evropske unije u vezi sa sadržajem isparljivih organskih komponenata (VOC) u bojama, a karakteristike emajla dodatno su približene zahte-v ima kupaca i profes iona ln ih korisnika.

P r e d s t a v l j a mo no v i em a j l TESSAROL, namenjen zašt it i i dekoraciji drvenih i metalnih povr-šina kao što su prozori, vrata, ogra-de, konstrukcije itd., u unutrašnjim i spoljašnjim prostorima.

Novi emajl TESSAROL je sjajni završni premaz koji odlikuju dobra pokrivnost, elastičnost i tvrdoća, postojanost na atmosferske i svetlo-sne uticaje, odlično razlivanje, brzo sušenje, postojanost sjaja i nijanse. Rad sa novim TESSAROL emajlom je jednostavniji; proizvod se nanosi vrlo lako i veoma je izdašan, jer je njime moguće obojiti za 20% veću površinu nego ranije.

Na balkonu imamo metalnu ogra-du koja je na nekoliko mesta zarđa-la. Kojom bismo bojom mogli pono-vo da je zaštitimo?

I metalni predmeti imaju ograničen vek trajanja. Najveći neprijatelj metal-nih predmeta na osnovi gvožđa, koji preovlađuje u urbanim sredinama, jesu voda i vazduh. Zato je potrebno

da predmete od gvožđa uvek zaštitimo osnovnim antikorozivnim premazom koji onemogućava rđanje, pre nego što ih zaštitimo završnim premazom. Na površinu zaštićenu od rđe, nanosi-mo pokrivne boje i emajle koji daju željeni dekorativni izgled i štite od spoljašnjih uticaja.

Koliko je delotvorna obnova gvoz-dene ograde, zavisi od pripreme pod-loge, to jest od detaljnog i temeljnog odstranjivanja rđe i nečistoće, kao i od broja slojeva koje nanosimo na podlogu. Veći broj slojeva (po uput-stvu proizvođača) sprečiće na duže vreme prodiranje korozivnih materija iz atmosfere do gvozdene podloge.

1. korakPremaz će delotvorno zašt it it i

ogradu ako je površina pre bojenja odgovarajuće pripremljena. Rđu i prethodni premaz koji nije dobro vezan za podlogu treba odstraniti brušenjem, a masnoću i drugu neči-stoću HELIOS razređivačem NITRO.

2. korakNa očišćenu površinu nanosi se

najpre jedan sloj HELIOS univerzal-ne osnovne boje TESSAROL, koji će površinu zaštititi od rđanja. Boja se nanosi četkom, valjkom, a može i špricanjem.

Boja je suva na dodir za dva sata, a sledeći sloj može se naneti već za tri-četiri sata.

3. korakNa tako obrađenu podlogu nane-

semo dva sloja završnog premaza HELIOS emajla TESSAROL.

Stiže nova generacija TESSAROL emajla

Jednim litrom HELIOS univerzalne osnovne boje TESSAROL možemo u jednom sloju da obojimo od 7 m2 do 9 m2, a HELIOS emajlom TESSAROL od 10 m2 do12 m2.

HELIOS univerzalna osnovna boja Tessarol u ponudi je u beloj, a HELIOS emajl Tessarol u 16 standar-dnih nijansi.

U prodajnim objektima koji imaju miks sistem HELIOMIX možete odabrati željenu nijansu između više hiljada nijansi po različitim ton-kar-tama ili neku od preko 100 kombi-nacija po ton-karti Harmonia.

Harmonia je naš sistem ton-karti u kome su predložene različite kom-binacije nijansi za različite površine u unutrašnjem i spoljašnjem prosto-ru. Nijanse iz ton-karte Harmonia, po vašem izboru, mogu biti izrađene u svim prodajnim objektima sa miks sistemom HELIOMIX.

Adrese prodajnih mesta sa miks siste-mom HELIOMIX i tehničke informacije sa detaljnijim podacima o našim proizvodima možete pronaći na našoj veb-adresiwww.colours.helios.si.

Pitanja u vezi sa upotrebom HELIOS boja i lakova Bori, Ideal, Spektra i TESSAROL može-te da pošaljete elektronskom poštom na adresu: [email protected]

Za savete se možete obratiti tehničkom servisu DCB HELIOS na sledeće brojeve telefona:

011/3076-083; 011/3164-633.

T O N 34.indb 44 3/14/2008 1:50: 44 PM

moja kuća

44

T O N 34.indb 45 3/14/2008 1:50: 46 P M

komEnTar

46

Odnosi između menadžera i podređenih su veoma važni za poslovanje svake firme, i njih ne bi trebalo posmatrati van okvira klasičnih međuljudskih odnosa. Ova komunikacija, zapravo, to i jeste, s tom razlikom što su pravila veoma precizno određena. Za dobro funkcio-nisanje odnosa menadžer – podređeni veoma je važno da postoji međusobno uvažavanje, jasno definisanje zajedničkih ciljeva i potpuna svest o pozicijama, obave-zama i odgovornostima koje ima svaka strana. Međutim, i pored jasno definisanih pravila ona se ne poštuju uvek pa se dešava da nastupi prekid u komunikaciji ili da ona bude otežana. Kada se to desi, odgovornost za lošu komunikaciju leži na menadžerima, jer su oni, po pozi-ciji koju zauzimaju i ovlašćenjima kojima raspolažu, duž-ni da obezbede razumevanje i skladnu komunikaciju u timu kojim rukovode, jer od toga velikim delom zavisi i uspeh tog tima.

Naš čuveni nobelovac, Ivo Andrić znao je da kaže: ”Dve su stvari smetnja za dobre odnose među ljudima: neobaveštenost i nepoverenje. Neobaveštenost dozvoljava proizvoljne sudove, a nepoverenje unapred kopa jaz.”

Suština svakog kvalitetnog odnosa su iskrenost i pove-renje, koji bi trebalo da budu pretpostavke i za početak svakog poslovnog odnosa. Ako se osećanje međusobnog uvažavanja i iskrenosti oseća u komunikaciji, već je napravljen veliki korak ka uspešnom rešenju problema. Učesnici u ovim odnosima su ravnopravni u svojim izla-ganjima i nijedna strana, naročito podređeni, ne treba da oseća ograničenja da se svom nadređenom obrati potpuno otvoreno, sa svojim viđenjem problema, suge-stijama i predlozima. Sputavanje podređenih od strane menadžera uvek je kontraproduktivno i u zaposlenima guši potrebu da se bore, razmišljaju, i preuzimaju odgo-vornost za svoje postupke, čekajući da im neko drugi reši problem. Sa druge strane, menadžer treba da negu-je potrebe podređenih da sami zaključuju i traže naj-bolje solucije, a koju će strategija na kraju biti izabrana zavisi od menadžera koji donosi konačnu odluku u ime svog tima, što podrazumeva preuzimanje potpune odgo-vornosti za postignute rezultate.

Podređeni se često ustručavaju da glasno i jasno kažu šta žele ili šta ih muči. Vešti menadžeri mogu u njiho-vim izrazima lica ili gestovima prepoznati potrebu da

saopšte nešto što smatraju važnim, a što se ne usuđuju da kažu. Kada podređeni neverbalno komuniciraju, oni u stvari upućuju svojim menadžerima zahtev da preuzmu inicijativu, da sa njima razgovaraju i da se uključe u rešavanje nekog problema. Pozitivna reakcija menadžera na neverbalnu komunikaciju podređenih pokazuje da su oni zainteresovani za ljude kojima rukovode.

Poseban problem koji se u komunikaciji često javlja i koji zbog svog značaja zaslužuje da bude izdvojen i posebno obrađen, jeste problem slušanja. Sposobnost menadžera da posveti pažnju i sasluša svakog člana svog tima je odlika koju podređeni najviše cene. Ujedno, to je i jedan od najboljih načina da se upozna ličnost i potencijal svakog člana t ima. Često se dešava da menadžeri nemaju dovoljno vremena, pažnje, veštine, pa ni volje da saslušaju svoje podređene. Činjenica da veći-na menadžera nikada nije imala prilike da se upozna sa pravilima pažljivog slušanja, potvrđuje de se u ovom delu komunikacije mogu tražiti uzroci eventualnih pro-blema u odnosima menadžer - podređeni.

Komunikacija između menadžera i podređenih ni u kom slučaju ne bi bila kvalitetna bez uspešne komuni-kacije među samim podređenima. Dobar menadžer, svo-jim znanjem i snagom, organizuje tim uspešnih poslov-nih aktera, prati ih i podržava njihovu inicijativu. Važno je da podređeni shvate da su deo tima i da kao takvi moraju imati sluha za svoje kolege i za poteškoće sa kojima se oni susreću. Naime, rešenje problema bilo kog člana tima jeste značajna stepenica u rešavanju njihovog sopstvenog. Zbog toga je potrebno barem jednom nedeljno organizovati sastanke sa timom, na kom bi svi mogli da predlože rešenja za određene probleme. Na taj način, svi osećaju zadovoljstvo u radu, jer su deo tima koja sa lakoćom prevazilazi sve teškoće.

Menadžer, sa svoje strane, mora da prati sve što se dešava, ali bez nepotrebnog zadržavanja na sitnicama i detaljima koji nisu bitni za suštinu posla. Na ovaj način, menadžer omogućava da svako odlučuje u svom dome-nu, da za to preuzima odgovornost i stoji iza svojih odluka. Naravno, na kraju svakog uspešno obavljenog posla, potrebno je pohvaliti tim koji je učestvovao u rešenju problema jer je svaka zaslužena nagrada doživ-ljava kao jaka motivacija za dalje uspehe.

Komunikacija sa podređenima

Dražen Popović, potpredsednik za prodaju, Zorka Color

T O N 34.indb 46 3/14/2008 1:50: 51 P M

komEnTar

46

T O N 34.indb 47 3/14/2008 1:50: 52 P M

pITanja I odgoVorI

48

pITanja I odgoVorI

Pri odabiru boje za prostorije u kojima bora-ve deca, obavezno se odlučujemo za „ekološ-ke boje“. To su boje na vodenoj bazi koje ne sadrže materije štetne po zdravlje. Prilikom

sušenja boje dolazi do isparavanja vode, koja je prak-tično njen rastvarač, a koja je bezopasna. I kada je suva, boja mora bit i apsolutno neutralna po naše zdravlje.

Postoje i specijalne varijante ekoloških boja na vode-noj bazi koje se u toku i nakon nanošenja suše i ispa-ravaju ne odajući nikakav miris. Takve boje naročito su primenljive pri bojenju zidova u jaslicama, obdaništima, bolnicama, staračkim domovima i sl. Prilikom sušenja, ne samo što ne ugrožavaju zdravlje čoveka već i ne skreću pažnju mirisom kakav imaju klasične boje, a koji može da zasmeta starima, bolesnima ili najmlađima.

Boja mora biti čvrsto vezana za zidnu podlogu i ne sme se otirati, truniti, skidati niti u vidu prašine ugroža-vati svežinu i čistotu vazduha koji dete udiše. Boja na zidu mora biti jaka: čestice boje moraju biti čvrsto veza-ne za zid, odnosno čvrsto vezane međusobno u samom sastavu boje. To mogu samo kvalitetne boje u čijem se sastavu nije štedelo na količini veziva. Čak ni suvi prah koji bi dete struganjem boje skinulo sa zida ne sme biti štetan i ostavljati posledice po zdravlje.

Važna karakteristika zdravstveno ispravnih boja jeste i njihova paropropusnost, tj. sposobnost da omoguće disa-nje zidova u kojima boravi dete. Vazduh prirodno teži da difuzijom izađe kroz zidnu masu. Boja mora da dozvoli taj protok, a to će se desiti samo ako je boja paropropusna. Zidovi koji „dišu“ omogućavaju zdravu mikroklimu prostorije u kojoj borave i spavaju deca.

Prostorije obojene masnim, uljanim i paronepropu-snim bojama su zagušljive, a vazduh u njima je težak, vlažan i nezdrav.

U neizolovanim objektima, zidovi su izloženi jakom sučeljavanju toplog i hladnog vazduha, što stvara uslove za kondenzaciju i razvoj buđi i plesni. Ukoliko nismo u mogućnosti da objekat toplotno izolujemo, možemo bar pribeći bojenju takvih zidova bojom koja je preventivno otporna na te štetne mikroorganizme. Ona će se svojim fungicidnim svojstvima za duže vreme opirati razvoju buđi i plesni i omogućiti detetu zdraviji boravak u takvoj prostoriji.

Boje i zdravlje dece

TEKST: Goran Prolić, građ. inž.tehnički sektor JUB-a

Za rešavanje nabrojanih problema preporučujemo sledeće unutrašnje boje sa njihovim karakteristikama:

– Jupol: unutrašnja bela boja (poludisperzija), veoma paropropusna, neotporna na mokro brisanje, nijansiran-je u pastelnim nijansama;

– Jupol gold: visokopokrivna unutrašnja boja, paropro-pusna i otporna na mokro brisanje, nijansiranje i u inten zivnim nijansama;

– Jupol citro: boja za sprečavanje pojave zidnih algi i plesni; za prostorije koje već sadrže plesan potrebno je i sredstvo sa nijansama; namenjena i hobi varijanti bojen-ja jer se jednostavno nanosi na zid, velike je izdašnosti i pomaže uništavanje algi (algicid);

– Jupol latex: visokopokrivna i ultraperiva unutrašnja boja, pogodna za prostorije u kojima se očekuje velika frekvencija i boravak dece (vrtići, igraonice, škole); omogućava pranje zida standardnim sredstvima kućne hemije i toniranje u intenzivne nijanse;

– Jupol briljant : visokokvalitetna unutrašnja boja, karakteriše je zdravstvena besprekornost i ekstremna pokrivnost uz mogućnost toniranja u najintenzivnije nijanse;

– Jupol trend: visokokvalitetna gotova (ready for use) boja, spada u grupu perivih boja;

– Jubin emajl: vodorazrediva pokrivna boja za drvo i metal, bez razređivača, ekološka boja, idealna za bojen-je stolarije, radijatora, dečjih stolica i galanterije, a moguće ju je dobiti u svim bojama po ton karti.

Klijenti često pitaju koje boje treba da koriste za dečje sobe i za prostorije za boravak dece u vrtićima, a nedavno je direktor jedne škole u Novom Sadu organizovao učenike da sami preboje vrata na učionicama i tražio je boju koja neće ugrožavati zdravlje dece

T O N 34.indb 48 3/14/2008 1:50: 56 P M

pITanja I odgoVorI pITanja I odgoVorI

49

prEdSTaVljamo

49

T O N 34.indb 49 3/14/2008 1:50: 57 P M

uradI Sam

50

uradI Sam

51

Problemi prouzrokovani kondenzacijom jesu čest vidljiv oblik vlage u mnogim tipovima zgrada. Prvo što bi trebalo da uradimo u takvim slučajevima jeste da obezbedimo ade-

kvatnu ventilaciju takvih prostorija. Ipak, objekti su u većoj ili manjoj meri najčešće napadnuti kapilarnom vla-gom. Zato je veoma bitno da odmah pravilno odredimo izvor kapilarne vlage, njen intenzitet i, naravno, odgova-rajući način sanacije.

Da bi se obezbedio suv zid i odgovarajuća površina za gletovanje i bojenje, kompanije Sika svojim klijentima predlaže efikasan sistem sanacije koji se sastoji iz dva dela:

injektiranje hemijske blokade vlage u zidovima;1. uklanjanje kontaminiranog maltera i ostalih 2. završnih slojeva i njihova zamena novim malteri-ma za isušivanje (malteri sa makroporama) koji omogućavaju brzo isušivanje vlažnih zidova i kra-ći period sanacije.

Difuzioni sistem blokade kapilarne vlage SikaMur InjectoCream jeste potpuno nov koncept kontrolisanja kapilarne vlage u zidovima uz pomoć moderne tehnolo-gije. Princip je veoma jednostavan i sve što vam je potrebno jeste ručni pištolj za monoporcije. Sistem je mnogo efikasniji i lakši za primenu nego sistem injekti-ranja pod pritiskom ili gravitacioni sistem.

Novi sistem hemijskog presecanja kapilarne vlage SikaMur-InjectoCream zasnovan je na bazi molekula silana. Njihova mala veličina omogućava im da se sa lakoćom šire kroz porozne površine. Molekuli silana reaguju sa vlagom unutar zida i stvaraju silikonsku smolu, koja uzro-kuje promenu napona u graničnom sloju između mole-kula tečnosti i čvrstog tela. Sila kohezije unutar tečnosti postaje veća od sile adhezije (molekularna sila između tečnosti i čvrstog tela) (Fk>Fa), dodirni ugao tečnosti je tup (Ө>90 ° ) i površina tečnosti spušta se uz zid kapilara. Ovaj fenomen u fizici je poznat kao kapilarna depresija. Bitno je naglasiti da ovaj sistem istovremeno omogućava nesmetanu paropropusnost tretiranih površina. Možemo ga primeniti u skoro svim vrstama zidova:– čvrsti zidovi od opeke

– zidovi sa šupljinama– zidovi zidani kamenom, zidovi ispunjeni šljunkom...

Da bi tretiranje bilo efikasno, mora se koristiti odgo-varajuća količina SikaMur-InjectoCreama. Sistem predviđa bušenje horizontalnih rupa prečnika 12 mm sa razdalji-nom između centra rupa do 120 mm.

Difuzioni sistem blokade kapilarne vlage TEKST: Boban Uzunović, građ. inž. SIKA

T O N 34.indb 50 3/14/2008 1:50: 59 P M

uradI Sam

50

uradI Sam

51

Zahtevana dubina rupa za različitu debljinu zidova Za sve ostale debljine zidova, dubina rupa treba da bude

tolika da dno rupe bude udaljeno 40 mm od suprotne strane zida. Otvore bušiti horizontalno, direktno u sloj maltera. Poželjno je da rupe budu izbušene onako kako je prikazano na crtežu, u zavisnosti od sistema/načina zida-nja. Posle bušenja, svaka rupa treba da bude potpuno oči-šćena suvim vazduhom iz kompresora. Rupa je prečnika 12 mm, a njena dubina zavisi od debljine zida.

PripremaAko je potrebno, skinite zaštitne ploče, daske, malter i

slično da biste utvrdili, tj. mogli da vidite originalni zid i odgovarajući sloj, nivo maltera za tretiranje. Izmerite debljinu svakog zida koji treba tretirati. Podesite vodič dubine na bušilici ili obeležite trakom burgiju da biste osigurali ispravnu dubinu bušenja.

InjektiranjeUbacite (stavite) cev pištolja SikaMur-InjectionCream u

punu dubinu prethodno izbušene rupe (do kraja).

Pr it i snite okidač pi š tolja i i spunite svaku rupu SikaMur-InjectoCreamom do 1 cm od površine (ulaza rupe). Kada tretirate zid sa šupljinom (sendvič zid) sa jedne strane, popunite rupe kompletno na obe strane sendvič zida.

Završna obrada rupaSve izbušene rupe treba da budu zatvorene ili ispunje-

ne odgovarajućim Sika malterima.

Ponovno malterisanjeKao što je uobičajeno za sve sisteme zaštite od vlage,

posle adekvatnog uklanjanja, obijanja ili štemovanja unutrašnjih maltera kontaminiranih šalitrom, potreb-no je i z ve s t i ponovno ma lter i s anje o š tećenih površina.

Za tu namenu najbolje je koristiti malter SikaMur Dry, u skladu sa tehničkim

uputstvima navedenim u tehničkom listu za predmetni proizvod.

Drilling Pattern for Double Flemish Bond Drilling Pattern for Stretching Bond

150mm aboveground level

T O N 34.indb 51 3/14/2008 1:51: 01 PM

SaVETnIk

52

SaVETnIk

53

Organizacija sastanakaSastanci su jedan od najčešćih oblika razmene informacija i komunikacije zaposlenih. Oni daju određeno obeležje nekim kompanijama, na njima se najjasnije ispoljavaju liderske i stručne sposobnosti menadžera, ali i odražava organizaciona struktura

Retko je koji organizator sastanaka svestan činjeni-ce da su oni skupi, da se na njima provodi mnogo

vremena, da od njih često ima malo koristi u odnosu na potrošeno vre-me (novac) i da bi bilo korisnije deo tog novca potrošiti na informatičku i telekomunikacionu tehnologiju i tako racionalizovati komunikaciju. Održavanje nepotrebno velikog bro-ja sastanaka siguran je znak loše organizacije. Uprkos tome, neki su sastanci neizbežni, a u kompanijama često i poželjni, posebno oni čija je

svrha da se nešto novo sazna i nau-či, razmene iskustva ili usklade gle-dišta o stručnim pitanjima... Sastanci su jedan od najčešćih oblika razme-ne informacija i sredstvo komunika-cije zaposlenih. Oni daju određeno obeležje nekim kompanijama, na njima se najjasnije ispoljavaju lider-ske i stručne sposobnosti menadže-ra, ali i odražava organizaciona struktura.

Organizacija sastankaDa bi se ispunio cilj sastanka, nje-

govoj organizaciji treba pristupiti odgovorno, uz uvažavanje pravila

ponašanja koja će obezbediti da on bude i koristan.

Da bi sastanak bio dobro pripre-mljen, najbolje je poći od tehnič-kih detalja. Ukoliko se informacije zbog kojih se sastanak zakazuje mogu proslediti imejlom ili u for-mi kratkog izveštaja, ne morate ga ni održavat i . Ukol iko se, ipak, odlučite za varijantu živog preno-šenja informacija ili je to nemogu-će uraditi drugačije, potrudite se da v reme odr žavanja sa s t anka uskladite s obavezama onih koje pozivate da bi mogli da mu prisu-

PRIREDIO Zoran Knežević

T O N 34.indb 52 3/14/2008 1:51: 02 PM

SaVETnIk

52

SaVETnIk

53

stvuju, ali i da daju odgovarajući doprinos.

Obično se sastanci saradnika odr-žavaju u kompaniji, ali ako se zbog nečega to mora uraditi u nekom drugom prostoru, onaj ko saziva skup mora da se pobrine i za dola-zak pozvanih.

Prostor u kome se sastanak održa-va, kao i nameštaj u njemu, trebalo bi da budu u funkciji st varanja odgovarajuće atmosfere i da omogu-ćuju primerene oblike rada (za ple-narni rad i l i rad u grupama). Potrebno je obezbediti i da oprema (sredstva i pomagala) omogućava kvalitetan prikaz planiranih sadrža-ja. Ne manje važno je i obezbediti odgovarajući pismeni ili drugi radni materijal koji će biti korišćen za vre-me sastanka.

Da bi jedan takav sastanak bio dobro organizovan, najbolje je zadu-žiti što više učesnika za samu pri-premu. Najlakši, ali i najefikasniji način da se to uradi, jeste da se napravi detaljna lista zaduženja, tako da se njihova rea l i zacija može pratiti.

Poziv na sastanak (najbolje je da bude u pismenoj formi) potrebno je uputiti svima ili istaknuti na ogla-snoj tabli ukoliko ona u kompaniji postoji. U pozivu moraju biti nazna-čene sve pojedinosti sastanka (ko, u vezi sa čim, zašto, kada, gde i za koga organizuje sastanak). U pozivu je dobro naznačiti i nekoliko pitanja (najviše pet) kao podsticaj za pri-premu, raspravu i odluke.

Za važne sastanke potrebno je obezbediti i vođenje zapisnika (bele-žaka) o rezultatima onoga što je bilo predmet razgovora . Unošenjem događaja i zapažanja u dnevnik može se doći do saznanja koje aktiv-nosti unapređuju sastanak, a koje ga pretvaraju u gubljenje vremena.

Priprema Pored tehničke, veoma je važna i

sadržajna priprema, a ona podrazu-meva sledeće:

– jasno definisanje cilja sastanka, tj. svrhe koja treba da bude posti-gnuta;

– kontakte sa što više relevantnih osoba pre sastanka;

– šire određenje problema: ako je problem stručne prirode, menadžer

kao predsedavajući mora da pripre-mi kratke uvodne napomene;

– ukoliko je tema sastanka struč-na, potrebno je odrediti ko će imati uvodno izlaganje i kakve su obaveze prema toj osobi (pravovremeno oba-veštavanje, konsultativni razgovor, dolazak, doček, odlazak...);

– način rada trebalo bi da bude u funkciji problema koji je na dnev-nom redu, što će omogućiti da se dođe do najboljeg rešenja;

– potrebno je predvideti način vođenja diskusije i kako će se iz nje izvesti najvažniji zaključci. Ukoliko određeni zaključci budu predstavlja-li obaveze za pojedine učesnike sastanka, potrebno je napraviti pravi izbor i definisati načine na koje će to biti realizovano.

Zato je dobro napraviti kraći pod-setnik u kome će biti zapisani svi detalji kao što su: cilj, napomene za uvodnu reč, struktura dnevnog reda s nosiocima pojedinih tačaka, način odvijanja rasprave, mogući predlozi zaključaka, odluke…

Tok sastankaZakazani sastanak trebalo bi da

počne u tačno određeno vreme jer je tačnost prvi formalni dokaz njegove ozbiljnosti. U uvodnoj reči, ako to tematika nalaže, najbolje je povezati sadržaj tog sastanka s nekim od pret-hodnih, s pre donetim zaključcima, ukazati na razloge zbog kojih je on zakazan i zašto je njegovo održavanje važno. Tokom uvodnog govora pred-sedavajućeg (od tri do pet minuta), potrebno je navesti ciljeve, postupke, pribaviti sigurne podatke potrebne za diskusiju, navesti ograničenja i dome-te rešenja, ali i revidirati dnevni red ukoliko je potrebno.

Ako je na dnevnom redu neka stručna tema, treba objasniti razloge zbog kojih je odabrana i na koja se pitanja njenom obradom želi odgo-voriti. Posle odmerenog uvodnog izlaganja najbolje je izbegavati admi-nistrativno-birokratski pristup struč-nim pitanjima. Poželjno je da, bez obzira na temu, stručna pitanja obrazlaže dobar poznavalac, onaj ko ima teorijsko i praktično znanje.

Onaj ko vodi sastanak treba da obezbedi da svako može da učestvu-je u raspravi. Međutim, stručna i tehnička koordinacija rasprave treba

da bude takva da se jasno odvoje važna od sporednih pitanja.

Posle rasprave dolazi najvažnija faza – izvođenje zaključaka kao sin-teze onoga što je izloženo i o čemu se raspravljalo. U toj fazi prepoznaje se veština menadžera u uravnoteži-vanju mogućih suprotnih mišljenja, povezivanju stručnih gledišta i nepo-sredne stvarnosti, kao i predlaganju odluka koje će omogućiti pozitivne promene. Jedan od osnovnih razloga zbog kojih mnogi sastanke smatraju beskorisnim jeste i činjenica da se dogovoreno često ne ostvaruje i da se o aktivnostima preduzetim posle sastanka njegovi učesnici ne obave-štavaju dovoljno. Potrebno je zato stalno preduzimati sistemske napore za unapređenje sastanaka.

Stanje se može promeniti ako se posle sastanka napravi sažet prikaz problema i dogovorenih rešenja i dostavi sv im učesnicima. Ako je dogovoreno da nešto bude urađeno, potrebno je da se to i realizuje, a svi učesnici na sledećem sastanku mora-ju se obavest it i o tome šta je u međuvremenu urađeno. Ipak, bez obzira na to koliko sastanci bili važ-ni i neophodni, menadžeri bi treba-lo stalno da teže da smanje njihov broj i skrate njihovo trajanje.

U eri visokih tehnologija, sastanci su skupi, a gubici zbog neuspeha veliki. Procena uspešnosti sastanka na najvišem nivou u proseku je 50 odsto, dok su oni na nižem nivou još manje delotvorni.

Sastanak treba završiti tačno u dogovoreno vreme, jer time pokazu-jete da je on dobro organizovan i vođen, ali i da poštujete tuđe vreme i obaveze. Pre samog kraja najbolje je izneti kratak pregled zaključaka kako se ne bi dogodilo da ostanu nejasni i oni i dogovorena podela odgovornosti za ono što treba da bude urađeno.

T O N 34.indb 53 3/14/2008 1:51: 04 PM

T O N 34.indb 54 3/14/2008 1:51: 06 P M

SVET boja

55

Kada pomislite na Japan, sigurno imate asocijacije na opšte poznate stvari koje vas podsećaju na tu

daleku zemlju. Njena istorija, egzo-tična kultura i neki drugačiji običaji čine tu zemlju i ljude koji u njoj žive primamljivim, interesantnim i svaka-ko nesvak ida šnjim. Moguće je nabrojati mnoštvo činjenica koje idu u pr i log t akvom ra zmi š l janju . Međutim, ovaj put biće reči o jed-

nom sasvim neobičnom pokretu ili, moglo bi se reći, hobiju.

Naime, Japanci su našli zgodan način da ljude nevične crtanju i sli-kanju zainteresuju za tu vrstu aktiv-nosti: verovali ili ne, osmislili su bojanke za odrasle! Filozofija je jed-nostavna: ako ne znaš da crtaš, ti oboj. Na jednostavnom komadu papira otisnut je crtež u crno-belim kontu-rama. Crtež treba obojit i prema šablonu, obično otisnutom na istom

ili sledećem listu papira. Baš kao u klasičnim bojankama za decu, ali sa jednom bitnom razlikom: to su bojanke za odrasle. Taj pokret počeo je izdavanjem edicije knjiga Otona no nurie, autora Kawade Shobo Shinsha, u kojoj su bili crteži raznolikog cve-ća i neobičnih ptica iz celog sveta. Jedanaest knjiga te edicije prodato je do sada u više od 1,2 miliona pri-meraka, a prodaja i dalje ide izuzet-no dobro.

PRIREDIO: Srđan ZORIĆ, dipl.inž.arh.

T O N 34.indb 55 3/14/2008 1:51: 08 PM

SVET boja

56

Ideja i njena realizacija mogu na prvi pogled zvučati naivno, ali u Japanu taj hobi u poslednjih nekoli-ko godina doživljava pravi bum. Otona no nurie (bojenje za odrasle) oduševljava ljude koji ne smatraju sebe velikim crtačkim talentima, ali utoliko više uživaju u stvaranju lepe slike, u tehnici koju sami biraju, sa tematikom koja im je bliska i draga. Bojenje je hobi koji se u današnjem Japanu upražnjava grupno ili poje-dinačno, u klubovima ili kod kuće. To je i vrlo praktična aktivnost, pri-stupačna gotovo svakom ko ima malo vremena i isto toliko dobre volje. Šabloni koji se boje mogu biti jednostavni ili vrlo komplikovani i zahtevni.

Na tržištu Japana je mnoštvo nurie izdanja koja se prodaju u vidu kla-sičnih časopisa i priručnika. Ona se neprestano proširuju i mnoge knji-žare uredile su poseban kutak samo za nurie izdanja namenjena odrasli-ma. Primerci se prodaju u velikim t iražima. Daleko najpopularniji motiv je cveće, što i nije tako neo-bično za zemlju čija kultura i umet-nost veličaju trešnjin cvet kao savr-šenstvo lepote. Tu su zatim motivi ptica, budističkih i tradicionalnih ukiyo slika, prizori mozaika urezanih u staklo, kao i slike čuvenih istorij-skih građevina sa Uneskove liste svetske kulturne baštine.

Bojenje po šablonima i nije nova pojava u Japanu. Prvi talas popular-nosti zabeležen je pedesetih godina

prošlog veka kad su se na tržištu pojavile bojanke sa likovima ljupkih devojčica u šarenim haljinama, pomalo neproporcionalnih tela i velikih očiju, ali zato vrlo dragih mladim ženama, koje su razgrabile te časopise. Bojenje, kao svrha samo sebi, u ono vreme nije važilo za kre-ativnu delatnost, čak se smatralo da koči stvaralački razvoj i našlo se pod udarom kritike obrazovnih instituci-ja onog vremena.

Savremena istraživanja pokazuju upravo suprotno: naoko jednolično i pasivno bojenje po šablonima odlič-na je vežba za mozak.

Neurološki testovi sugerišu prome-ne u radu mozga tokom bojenja sli-ke. Jedan deo mozga pomaže u oda-biru boje za bojenje određenog motiva, drugi u bojenju motiva po sećanju, dok treći radi na konkret-nom bojenju. U jednostavnom pro-cesu bojenja neke slike istovremeno j e a k t i v i r a no v i š e moždan i h po dručja, a to je upravo ono što je potrebno da se mozak održi aktiv-nim.

Ta naučna saznanja poslednjih godina nalaze i praktičnu medicin-sku primenu u Japanu, zemlji s naj-većim udelom starijeg stanovništva na svetu. Tehnike nurie bojenja širo-ko se koriste u rehabilitacione svrhe. Nurie je prihvaćeno kao sredstvo u borbi protiv demencije i raka, ali i kao smirujuća aktivnost za neizlečivo bolesne ljude. U staračkim domovi-ma u Japanu organizuju se kreativne

radionice nurie bojenja po šabloni-ma. Stariji ljudi opuštaju se bojeći slike omiljenih životinja, pejzaža iz mladosti, portreta koji ih podsećaju na drage osobe. Nurie vraća smešak na lica starih, pomaže im da stvore samopouzdanje i osećaj da su nešto stvorili svojim rukama. Nuriem ukra-šavaju zidove svojih soba u domovi-ma ili ga poklanjaju kao jedinstven dar prijateljima i porodici. U Japanu, nurie odavno više nije tek hobi za dokone domaćice

Da Japanci misle ozbiljno sa boje-njem i nurie bojankama, pokazuje i organizacija prvog međunarodnog nurie simpozijuma u Tokiju. Uz naučne rasprave i predavanja, plani-rano je i održavanje praktičnih radi-onica za posetioce, a u tak mičarskom delu prvi put će biti izloženi i nurie radovi iz Azije i Evrope. Nurie pola-ko ali sasvim sigurno postaje još jedan japanski izvozni proizvod koji će privući pažnju ljudi širom sveta.

Možda će vam se sve ovo učiniti smešnim, detinjastim, pa čak i nepri-merenim (u tom slučaju, na vašu sreću, Japan je dovoljno daleko). Međutim, čak i ako to znači da ćete se samo prisetiti svog detinjstva, pri-znaćete da ima nečeg opuštajućeg u bojenju. Nečeg smirujućeg. Možda vas to natera ili zagolica da ponovo pokušate da se, barem nakratko, prepustite energiji boja na taj način, isključite i opustite. Možda je to upravo ono što vam treba. Možda to ipak i učinite. Pa makar i krišom.

T O N 34.indb 56 3/14/2008 1:51: 15 P M

SVET boja

56

T O N 34.indb 57 3/14/2008 1:51: 17 P M

mEnadžmEnT

58

mEnadžmEnT

59

Rešavanje problema, kreativnost i donoše-nje odluka su veoma tesno povezani. Da bi se rešio problem neophodno je dobro ga sagledati sa svih strana i osmisliti određen

broj potencijalno uspešnih ideja i rešenja. Ovo, naravno, zahteva kreativnost a odabir najbolje opcije donošenje odluke o tome na koji način je najefektiv-nije rešiti nastali problem.

Rešavanje problema

U poslu se često dešava da ljudi na brzinu donesu odluku o tome kako da reše gorući problem, koja u mnogim slučajevima zaista rešava trenutnu situaciju, ali se retko kada ljudi stvarno potrude da pronađu rešenje koje će biti efektivno i na duge staze

Postoje isprobani načini koji pomažu osmišljavanju ideja i različlitih mogućnosti rešavanja problema. U poslu se često dešava da ljudi na brzinu donesu odluku o tome kako da reše gorući problem, koja je u mnogim slučajevima dobra odluka i zaista rešava trenutnu situa-ciju, ali retko kada se dešava da se neko udubi u pro-blem, da ga sagleda sa svih strana i potrudi se da pro-nađe rešenja koja će biti efektivna i na duge staze.

T O N 34.indb 58 3/14/2008 1:51: 21 PM

mEnadžmEnT

58

mEnadžmEnT

59

Prilikom rešavanja poslovnih problema, možete se odlučiti za individualan ili timski nastup. Oba pri-stupa imaju svoje mane i prednosti, ali vi kao dobar menadžer morate da odlučite koji pristup u datoj situaciji ima veće šanse za uspeh. Prednost individu-lanog pristupa je u činjenici da se u takvim situaci-jama uglavnom radi o stručnjaku koji dobro poznaje materiju, što ceo proces čini bržim i efikasnijim. Međutim, jedna osoba uvek ima manje ideja od celog tima. Timski rad u rešavanju problema uglav-nom postiže bolje rezultate, ali se lako može dogo-diti da se diskusija otrgne kontroli i da dovede do udaljavanja od teme. Ovakav pristup zahteva više vremena, ali su rešenja često preciznija a previdi ređi.

Definišite problem

Veoma je važno problem razložiti na više manjih problema, kako biste ga uspešnije rešili. Ukoliko ima-te pritužbe kupaca, problem nije kako smanjiti njihov broj već ono ono što ih izaziva. U takvoj situaciji napravite listu potencijalnih uzroka, obratite pažnju na to šta sadrže dobijene pritužbe i saznaćete šta je pravi problem.

Kreativnost

Cilj kreativnog razmišljanja prilikom rešavanja pro-blema je pronalaženje što većeg broja mogućih opcija između kojih ćete moći da izabrete najbolju.

Zato je veoma važno da moguća rešenja budu zasnovana na realnim činjenicama, a potencijalna teš-koća leži u tome što neki ljudi kreativno mišljenje smatraju teškim. Neki ljudi dobiju mentalnu blokadu u takvim situacijama jer smatraju da postoji samo jedan pravi odgovor, pa je vaš zadatak kao menadže-ra i vođe tima da prepoznate takvu reakciju i uverite svoje saradnike da nema razloga za brigu. Mnogi se plaše i da će ispasti smešni pred drugima pa se radi-je odlučuju za prihvatanje nekog očiglednog rešenja.

DA LI S PREPOZNAJETE U OVIM OPISIMA?

- Većinu problema rešavam odmah, bez razmišljanja

- Nije mi potrebno najbolje rešenje, ako se pro-blem vrati ponovo ću se pozabaviti njime

- Previše vremena trošim na rešavanje problema

- Ponekad mi nove ideje jednostavno ne padaju na pamet

- Kako je moguće rešiti stari problem koji se uvek iznova pojavljuje? Sve je već pokušano!

Da biste podstakli kreativno mišljenje potrebno je da odstranite sve predrasude i da podstaknete maštu svojih saradnika.

Sve ideje treba pribeležiti i nijednu ne treba una-pred odbaciti jer jedna ideja rađa drugu što će vas na kraju dovesti do najboljeg rešenja.

Donošenje odluka

Dobro procenite sve predloge rešenja pri čemu vam može pomoći lista “za” i “protiv”, naročito ako imate veliki broj mogućih varijanti. Obratite pažnju i na ograničenja vaše odluke, kao što su iznos budžeta ili vremensko ograničenje... Zapamtite da ne postoji tačan odgovor i tačno rešenje, već samo najbolje reše-nje u datoj situaciji.

Prioriteti

Ako imate nekoliko dobrih rešenja, pokušajte da njihov broj smanjite određivanjem prioriteta. Da li vam je najvažnije da smanjite troškove, podignete nivo usluge ili nešto treće? Vodeći se ograničenjima i pri-oritetima, lakše ćete doneti odluku o najboljem nači-nu rešavanja problema.

T O N 34.indb 59 3/14/2008 1:51: 27 P M

T O N 34.indb 60 3/14/2008 1:51: 34 PM

T O N 34.indb 61 3/14/2008 1:51: 36 P M

prEnoSImo

62

prEnoSImo

63

TEKST Ivana Vozarević FOTO arhiva magazina Biznis

Istraživanje magazina Biznis:Potraga za kadrovima na srpskom tržištu (3)

Iznajmljivanje menadžeraKao što se iznajmljuje roba, tako se danas u svetu iznajmljuju i ljudi određenih profesija. To je nešto s čim će se Srbija veoma brzo suočiti

Za razliku od prethodnih sagovornika sa koji-ma smo u istraživanju magazina Biznis uglav-nom razgovarali o zapošljavanju visokoobra-zovanih kadrova i top-menadžera, predstav-

nici nemačke firme Dekra u Beogradu imaju veliko isku-stvo u posredovanju pri privremenom zapošljavanju lju-di. Pod tim se podrazumeva zapošljavanje radnika na osnovu ugovora o radu, ali na određeno vreme.

Dekra AG je veliko akcionarsko društvo koje ima oko 15.000 zaposlenih i ostvaruje prihod od 1,5 milijardi evra.

Kompanija je podeljena u četiri divizije, a jedna od njih bavi se i uslugama u oblasti HR menadžmenta i konsal-tinga. Kancelarija u Beogradu otvorena je 2005. godine. Svaka tri meseca Dekra organizuje internacionalne kon-ferencije u Štutgartu, gde je i sedište kompanije, a isku-stva sa poslednjeg skupa prenose Marko Kusovac, country manager u d.o.o. Dekra, i Nenad Ljubisavljević, recruitment manager u istoj firmi.

– Koncept rada u privremenom zapošljavanju je, praktično, sličan sadašnjim omladinskim zadrugama, ali

MA R K O KU S OVA C NE N A D LJ U BI SAV L J E VI Ć

T O N 34.indb 62 3/14/2008 1:51: 38 PM

prEnoSImo

62

prEnoSImo

63

one u tom obliku ne postoje u Evropskoj uniji – objaš-njava Kusovac.

U evropskim državama, kako kaže, postoje takozvani studentski servisi koji samo redovnim studentima, staro-sti do 26 godina, omogućavaju da rade i tako se izdrža-vaju tokom školovanja. Sve ostale kategorije ljudi moraju da potpišu ugovor o radu. Nesporno je da će taj zakon morati kad-tad da bude donet i u Srbiji, kao što je usvojen u svim državama bivše Jugoslavije, izuzimajući Crnu Goru – kaže naš sagovornik.

– Po tom novom zakonu, omladinske zadruge kao pravni subjekti ne bi postojale, već bi bile formirane agencije za privremeno zapošljavanje koje u suštini funk-cionišu kao i svako drugo preduzeće – navodi Kusovac.

Prema njegovim rečima, zaposleni može potpisati sa poslodavcem ugovor na nekoliko dana, ali i na više godina. Kako je danas trend u biznisu upravo autsorsing, sve više kompanija praktikuje da kao privremeno zapo-slene vodi ljude koji za njih rade godinama. Prema sadašnjem Zakonu o radu Republike Srbije, ugovor na određeno vreme može biti potpisan na period do godi-nu dana. Posle isteka tog roka, radnik bi trebalo da bude primljen na neodređeno vreme, ali kompanije ima-ju sve više interesa da povremeno unajmljuju radnu sna-gu. U Evropskoj uniji čak postoji i tendencija da se sa godinu dana status na određeno vreme produži na tri godine.

– Naš posao je da brzo reagujemo i da za kratko vre-me pronađemo veliki broj radnika koji mogu da obavlja-ju određene poslove. To, uglavnom, nisu kvalifikovana zanimanja, ali ne mora uvek da bude tako. Sve zavisi od potrebe klijenta. Jer, kao što se iznajmljuje roba, tako se danas u svetu iznajmljuju i ljudi određenih profesija. To je nešto s čim će se i Srbija vrlo brzo suočiti – objaš-njava prvi čovek beogradske Dekre.

On očekuje da će se na taj način na privremenim poslovima ili određenim projektima vrlo brzo angažova-ti i top-menadžeri. U razvijenim državama kompanije praktikuju da visokoobrazovani kadar iznajmljuju za određene projekte ili u slučaju povećanog obima posla. U Srbiji, naravno, nije tako. Mi nismo naviknuti da putujemo ili povremeno menjamo poslove. Ali što se više budemo približavali EU, smatra naš sagovornik, migraci-je stanovništva biće sve neophodnije.

Kako kaže Nenad Ljubisavljević, interesantno je što je jedno od traženijih zanimanja na tržištu atestirani vari-lac. Zahtevi za tu izuzetno retku struku stizali su i iz inostranstva. U suštini, prema Ljubisavljevićevim rečima, postoji i potreba za sezonskim poslovima u magacinima, proizvodnji, manuelnim radnicima za utovar i istovar robe, pa čak i za jednostavne poslove u administraciji za koje nije potrebna neka dodatna edukacija. Takvim rad-nicima firme uplaćuju sva zakonski propisana osigura-nja, a cena satnice uglavnom zavisi od budžeta kompa-nije i vrste posla i trenutno iznosi u proseku od 90 do 130 dinara za sat rada.

Kod privremenog zapošljavanja selekcija je drugačija. Razgovori su dosta skraćeni, a individualni sastanci krat-

ki, jer treba razgovarati sa velikim brojem ljudi. Važno je proveriti osnovne biografske podatke, iskustvo i zainte-resovanost kandidata za posao.

– Tendencija kod nas je da se privremeno zapošljava-ju radnici sa nižom kvalifikacijom. Sa ekspertima je dru-gačije. Kod nas ljudi i dalje imaju potrebu da budu na platnom spisku. Teško za iole kompleksnu poziciju možete naći nekoga ko bi pristao da radi po osnovu ugovora o privremenom zapošljavanju – smatra Ljubisavljević.

Kao i prethodni sagovornici u istraživanju magazina Biznis, i predstavnici Dekre uviđaju da su na ovdaš-njem tržištu najtraženiji kadrovi za usluge, finansijske i tržišne pozicije, kao i za poslove u oblasti prodaje i administracije. Iskustvo je, takođe, pokazalo i da su žene bolje i brojnije u poslovima finansija, dok se muš-karci više prijavljuju za poslove komercijale. S druge strane, izuzetno su retki upiti kompanija za inženjerske pozicije.

– Objektivno, ne može se očekivati da će se u skorije vreme tražiti zanimanja koja su potrebna proizvodnji. To bi moglo da se dogodi tek sa porastom stranih investici-ja – kaže Kusovac. Budući da se od 30 do 35 odsto privrednih aktivnosti događa u Beogradu, logično je da su potrebe za radnicima u prestonici izuzetno velike. Međutim, sve češće stižu upiti i iz drugih krajeva Srbije, ali pronalaženje visokoobrazovanog kadra za ovakva područja nije nimalo lako. Prema prognozama stručnja-ka, taj problem biće sve izraženiji, pa će vlasnici kapita-la u unutrašnjosti morati da osmisle pakete beneficija dovoljno atraktivne da stručnjaci iz Beograda, Niša ili Novog Sada , dođu u manja mest a i preu zmu menadžment.

– Srbiju tek očekuje problem, ali o tome se malo razmišlja. Već onoga trenutka kada budemo postali pri-druženi član, a potom i član EU, dogodiće se pravi, veliki odliv kadrova. Kada je Poljska ušla u Evropsku uniju, u prvoj godini zemlju je napustilo milion inže-njera . Misl im da to i nas čeka – ist iče Marko Kusovac.

A kakvo je njegovo mišljenje o razvijenosti HR-a u Srbiji i budućnosti te vrste delatnosti?

– Nažalost, i ovde postoji nelojalna konkurencija. Takve firme ruše cenu i rejting ozbiljnih kompanija. Često dolazimo u situaciju da kompanije ne žele da rade ni sa jednim HR preduzećem zbog nekog prethodnog lošeg iskustva – kaže Kusovac.

Ovakva situacija, ipak, nije obeshrabrila Dekru, koja, osim povećanja broja zaposlenih u beogradskoj kancela-riji, planira i otvaranje još nekoliko predstavništava u većim gradovima Srbije.

Srbiju tek očekuje problem, ali o tome se malo razmi-šlja. Već onoga trenutka kada budemo postali pridruženi član, a potom i član EU, dogodiće se pravi, veliki odliv kadrova. Kada je Poljska ušla u Evropsku uniju, u prvoj godini zemlju je napustilo milion inženjera. Mislim da to i nas čeka.

T O N 34.indb 63 3/14/2008 1:51: 38 PM

zabaVaankETa

64

TEKST: Aleksa UroševićFOTO: Dragana Đorović

Svako se u svom poslu vezuje za najpouzdanije i time najprepoznatljivije ime proizvoda, koje se danas zove brend ili robna marka. Pitali smo profesionalne molere šta je, po njihovom mišljenju, brend i zašto...

1) Da li kupci više vole da kupe proizvode domaćeg ili stranog porekla? 2) Kad vam kažemo reč boja, navedite prvih pet brendova koji vam padnu

na pamet. 3) Koliko vremena možete da odvojite za prezentacije na kojima vam fabri-

ka predstavlja svoje proizvode i da li smatrate da su one korisne?

Dobrica Tadić

Ima i onih koji traže domaće ali i onih koji traže inostrane proizvode, uglav-1. nom na kraju ispadne pola-pola. Ko ima više novca, taj uglavnom bira skuplje, a to je strana roba.Što se tiče moleraja, Makspol, Ekopol, Jupol. To su uglavnom brendovi koje 2. ja koristim, na svoje zadovoljstvo, ali pre svega na zadovoljstvo kupaca.Takve prezentacije veoma su korisne i rado ih posećujem, ali ja sam učio od 3. školovanog molera (moj stric), iz vremena kada se taj zanat ozbiljno izučavao, tako da su „lekcije“ o novim materijalima dobrodošla dopuna na jedno veliko radno iskustvo.

Ivan Ziger Svojim mušterijama uglavnom preporučujem domaće proizvode, dakle dis-1. perzije i poludisperzije iz programa Zvezde i Duge, koje poseduju i kvalitet i povoljnu cenu.Prvo što mi pada na pamet jeste poludisperzija Makspol, masa za fasade 2. Maks fas, koju smatram najkvalitetnijom na tržištu, u odnosu na cenu. Uhvatili ste me na brzinu, tako da trenutno ne mogu ničega više da se setim.Sigurno da su te prezentacije korisne, novi proizvodi, nove vrste hemije, sve 3. to povlači i nove metode rada sa kojima valja stalno biti u dodiru...

Dragan Petković Po mom mišljenju, bolji su strani proizvodi, iako su skuplji. Sa njima radim 1. odavno, još dok sam se ovim zanatom bavio u inostranstvu, i oni brendovi koji su bili najbolji tada, uglavnom su to i danas.Najviše cenim farbe i boje Er-Lac, poludisperziju Makspol i domaći, mat lak 2. koji proizvodi Zorka Šabac. Od srodnih materijala vrlo cenim Gletol iz Ljiga.Za takve događaje mogu da odvojim neograničeno vreme jer su dobri i koris-3. ni za svakoga ko se bavi ovim poslom. Godinama sam skupljao video kolekci-ju sa metodima i načinima upotrebe raznih novih alata i materijala, i ona mi je vrlo pomogla, ali najbolje je kad stručnu demonstraciju gledate uživo.

Domaći ili strani proizvod?

T O N 34.indb 64 3/14/2008 1:51: 41 PM

65

zabaVaankETa

64

KONAC AUTO-OZNAKA AUSTRIJE

LAZURNI PREMAZ FIRME

DELFIN AG

SLOVO STARO-

SLOVENS-KE AZBUKE

POZNATA MARKA SATOVA

VRSTA ZANAT-

LIJE

KARIPSKA OSTRVA

UZVIK (GLE!)

GR^KO SLOVO

GRAD U ITALIJI

METAR (SKR.)

STRANO @ENSKO

IME

NAZIV ZA BITLSE

POGOD-BENA SVEZA

ZA[TITNA ZAVESA NA PROZORU

NALET; JURI[

TO JE MARINI,

PROIZVOD DELFIN AG

SASTAVNA SVEZA

SLAB PRO-

VODNIK SREDSTVO ZA PISANJE

VUKOSAV (SKR.)

GLUMICA, MARTA

NAZIV NA[EG

ÂSOPISA

BOJA IGRA-

]IH KARATA

STRANO MU[. IME

VRSTA POLUDIS-PERZIJE POZA

MATERI-JAL ZA

PUNJENJE RUPA

BUGARSKI REVOLI-CIONAR, VASIL

PRIZOR;

POJAVA GLUMICA LUPINO

ENERGIJA SPEPI PEVA^ ÂRLS

HLADNI HIDROIZO-LACIONI PREMAZ

BA[TA

OSIGURA-VAJU]I ZAVOD

LEKOVITI ÂJ OD VARENIH TRAVA

VERDIJEVA

OPERA ENGLESKI GLUMAC

GEOLO[KI PERIOD ZEMLJE EVROPA

RAGBI KLUB (SKR.)

PLANINA U SRBIJI POKLON

NETRPE-LJIVOST ZA[TITA

OD VLAGE

RANIJA VLADARS-KA TITULA U PERSIJI

DRUGI SAMO-GLASNIK

DRAGI KAMEN (MN.)

PERSONE

NARODNO-OSLOBO-DILA^KI

RAT (SKR.)

VRSTA

RIBE IZ PORODICE [ARANA

SIMBOL KADMIJUM POSTATI SIROMAH

PRVAK [AMPION

FR. POLITI-ÂR, ALEN UDARAC U

TENISU

KANCELA-RIJA

OKRU@ITI ODASVUD

OBIM

MESTO U HRVAT-SKOJ

OFARBATI

MALI NO@I], BRITVA

TERMO-ELEKTRA-NA (SKR.)

U@IÂNINNA[E

MU[KO IME

VRSTA KONJAKA

PARA (SKR.)

IVANA (DEM.)

JUGOSL. ODBOR ZA TURIZAM I

SPORT

GRUPA KOMPONE-

NATA MALTERA

SIMBOL KALIJU-

MA

LEÊNJE BOJAMA

POVRATNA ZAMENICA

VRSTA INSEKATA,

ZOLJE

MOLERSKI

RAD TIP TE-STENINA

VOJNA

FORMACIJA

ZIDARSKA ALATKA

GRADI] U SLOVE-

NIJI

SNABDEVA-TI ODELOM, OBLAÎTI

PRKOS

ISTOK (SKR.)

DEO KRE-VETA (MN.) ENGLES. TITULA

VRSTA MINERALAPREDLOG

(KOD)

SIMBOL TELURA

INDUST-RIJSKA BILJKA

PREDLOG

GLUMICA SPAJSEK DOMA]E GOVEÊ

REKA U IRKUTSKOJ OBLASTI

ZVER IZ

PORODICE KUNA NEPER

OZNAKA

ZA VOLT LITAR (SKR.)

AUTOR: .R.

VRSTA VE[TA^KE PODNE

PODLOGE

SAMOG-LASNICI (LAT.)

T O N 34.indb 65 3/14/2008 1:51: 46 P M

IndEx

66

Roma company Milana Rešetara 11, 11080 Zemun Tel/fax: 011/222 40 00, 222 40 90

Helios Pazovački put bb, 11090 Zemun Tel/fax: 011/307 60 83, 210 75 49

Henkel Dunavska 86, 11000 Beograd Tel/fax: 011/207 22 52, 207 22 73

Er-Lac veleprodaja Roma company, Milana Rešetara 11, 11080 Zemun Tel/fax: 011/222 40 00, 222 40 90

Smirdex veleprodaja Roma company, Milana Rešetara 11, 11080 Zemun Tel/fax: 011/222 40 00, 222 40 90

Vitex Kralja Petra I 89, 22330, Nova Pazova Tel/fax: 022/323 133, 326 320

Delfin AG Pančevački put 152 b, Beograd Tel/fax: 011/331 74 03, 331 88 80

TKK Pazovački put bb, 11080 Zemun Tel/fax: 011/37 54 671

Mako veleprodaja Roma company, Milana Rešetara 11, 11080 Zemun Tel/fax: 011/222 40 00, 222 40 90

Duga Viline vode 6, Beograd Tel/fax: 011/321 70 00, 339 24 72

Banja komerc Kralja Petra I bb, 34000 Aranđelovac Tel/fax: 034/705 010, 705 011

Zvezda Helios Radovana Grkovića 24, 32300 Gornji Milanovac Tel/fax: 032/771 000, 713 394

Izoteh Mačvanska 21, Beograd Tel/fax: 011/244 24 91

Vitro Group Radnička 22, Ada, Beograd Tel/fax: 011/353 85 55

Prvi maj Nikole Tesle 9, 32000 Čačak Tel/fax: 032/373 712, 373 719

Zorka color Hajduk Veljkova bb, 15000 Šabac Tel/fax: 015/354 007

Vanex Balkanska 29/3, 11000 Beograd Tel/fax: 011/268 88 65

Chromos Svjetlost Laze Lazarevića 4, 15000 Šabac Tel/fax: 015/350 635

Plantec Group Borska 41 j, 11000 Beograd Tel/fax: 011/305 65 16

Royal Color Ševina 7, Zemun Tel/fax: 011/261 03 33

Maxima Dragiše Mišovića 16, 32240 Lučani Tel/fax: 032/817 029, 820 030

JUB Novo Naselje 32, Šimanovci Tel/fax: 022/81 404, 81 402

Karbon Karađorđeva 126, Topola Tel/fax: 034/270 50 00, 813 598

OGLAŠAVAJTE SE!

011/ 3285-890

011/ 3285-883

Da, želim da naredna tri broja časopisa

Ton - energija boja dobijam besplatno:

Ime, prezime i delatnost:

Naziv i adresa firme:

Broj telefona:

Zanimanje:

Voleo bih u časopisu Ton - energija boja da čitam i o:

Porudžbenicu pošaljite na adresu Roma company, Milana Rešetara 11, Zemun ili faksom na 011/ 222-4000

T O N 34.indb 66 3/14/2008 1:51: 47 P M

IndEx

66

T O N 34.indb 67 3/14/2008 1:51: 49 P M

T O N 34.indb 68 3/14/2008 1:51: 52 P M

Miloš Travica HGP d.o.o Povratak tapeta na velika vrata ...Str. 32 Ve sti: Str. 10-25 Tema:...

Documents

Transcript of Miloš Travica HGP d.o.o Povratak tapeta na velika vrata ...Str. 32 Ve sti: Str. 10-25 Tema:...