ПРИЧА О СКОРО СВЕМУ

~ТОЗИНСКИ~

Тозинско двориште се за време великог одмора испуни раскошним шаренилом ђачких торби и подсећа на неки цветни врт у мају. Зањишу се ђачке главе као цветови на ветру, а узаврели ђачки жагор одјекује надглашавајући буку аутомобила.Тада цео крај изгледа тозински и као да се све жели стопити са том моћном енергијом што се зове школа.

Тозински је ђачко лице ведро и украшено осмехом што хита школској капији.

Тозински је да сваки ученик, без обзира шта му је тата по занимању, мора да научи и заслужи сваку оцену.

Тозински је да ученици сами себи постављају циљеве и задатке.

Тозински је да их у тим циљевима несебично подржавају наставници и директор.

Тозински је да успехе својих другара доживљавамо као сопствене.

Тозински је кад цела школа дише једним плућима, тако да свако да делић себе у премошћавању било ког проблема и клупко неке своје среће расплићеш по целој школи.

Тозински је бити искрен и у сваком тренутку рећи у очи другу оно што мислиш.

Тозински је положити предмете као што су другарство, љубав и слога, и то са најбољом оценом.

Тозински је да стрпљење наставника не сме имати границе.

Тозински је бити најбољи у техничком, не само у граду него и међународно.

Мислити да је сибиларизација покрајина у Сибиру, заборавити Талесову теорему... и то је тозински.

Тозински је када се немирни, враголасти дечаци играју лоптом у школском дворишту, а каткад, кришом, у учионици.

Тозински је закаснити на час чекајући да ходником прође неко ко је узбуркао наше срце, усковитлао наше мисли и лако, попут пролећног поветарца, однео нашу пажњу.

Тозински је када се две најбоље другарице запричају и забораве да су на часу географије.

Тозински је када ти учитељица остане оаза нежности, као и лука утехе за твоје заслужене неуспехе.

Тозински је кад немаш шестар пред писмени из матиша, сетити се учитељице и потражити га у њеном ковчегу из којег кат тад нешто затреба.

Тозински је кад ученици, наставници и директор заједно оките школско двориште најфинијим бокорима цвећа.

Тозински је имати предивну библиотеку у којој када отворите врата угледате пуне полице најразноврснијих књига, праву ризницу читања, увек спремну да вам рашири своја крила мудрости.

Тозински је одлазити на екскурзије са усхићењем, а при повратку бити још срећнији.

Тозински је имати разреднe старешинe у чијим срцима могу подједнако да стану сви наши несташлуци, наде и очекивања. Њихове речи су топле, а стрепљење и помоћ сјајни и жељни попут звезда које обасјавају и најмрачније кутове васионе.

Тозински су ђачке журке под школским крилима, пуне младалачког усхићења и среће.

Тозински- то су школски прозори препуни најразличитијег цвећа.

Тозински је наставницима смишљати мноштво шаљивих , али адекватних надимака.

Тозински је осећати се и на факултету тозински.

Све је то некако само наше, некако јединствено- некако тозински.

На крају, тозински- то је нешто велико, тајанствено, сложено, али веома драгоцено.

Тозовац: Милица Шестовић, VIII- 6 Основна школа Светозар Марковић Тоза

Нови Сад