VISOKA KOLA

KOLED ZDRAVSTVENE NJEGE

BIJELJINA

MIKROBIOLOGIJA SA PARAZITOLOGIJOM

Ocenjivanje

Predispitne Predispitne obavezeobaveze

poenapoena Zavrni Zavrni

ispitispit

poenapoena

predavanjapredavanja 55 Pismeni Pismeni (usmeni)(usmeni)

iispitspit

5050

iispitspit

vevebebe 55

kolokvijumkolokvijum 3300

seminarseminar 1100

Prisustvo na predavanjima i vebama

prisustvoprisustvo poenipoeni

77 00

88 1,51,5

99 22

1010 2,52,51010 2,52,5

1111 33

1212 3,53,5

1313 44

1414 4,54,5

1515 55

Kolokovijum-maksimalno 15 poena

Tani odgovoriTani odgovori poenipoeni

77 00

88 88

99 99

1010 1010

1111 1111

1212 1212

1313 1313

1414 1414

1515 1515

Bodovanje prema oceni seminarskog rada

ocenaocena bodovibodovi

1010 1010

99 9999 99

88 88

77 77

66 66

55 00

OCENJIVANJE PREMA BROJU TANO REENIH TEST PITANJA (30)

Broj tanih odgovoraBroj tanih odgovora poenipoeni

Manje od 25 odgovoraManje od 25 odgovora 00

2626--3030 1010

3131--3535 2020

3636--4040 3030

4141--4545 4040

4646--5050 5050

OCENA PREMA BROJU STEENIH POENA

STEENI POENI STEENI POENI NA SVIM NA SVIM DELOVIMA ISPITADELOVIMA ISPITA

OCENAOCENA

MANJE OD 50 MANJE OD 50 POENAPOENA

55POENAPOENA

5151--6060 66

6161--7070 77

7171--8080 88

8181--9090 99

9191--100100 1010

Zvanina literatura

1. Milena vabi- Vlahovi (redaktor). Medicinska bakteriologija: opta bakteriologija, specijalna bakteriologija. Beograd: Savremena administracija, 2005.

2. Davec Ernest. Medicinska mikrobiologija. 2. Davec Ernest. Medicinska mikrobiologija. Beograd: Savremena administracija, 1998.

OBLIK I RASPORED BAKTERIJA

Loptaste bakterije:

- pravilna lopta (Streptococcus pyogenes)

- bubreast (Neisseria)

- plamen svee (Streptococcus pneumoniae)

G+ koke u parovima-Streptococcus pneumoniae

Parovi Streptococcus-a pneumoniae u polimorfonuklearima

G+ koke koje formiraju lance-Streptococcus

G+ koke koje stvaraju parove i tetrade

G+ koke u parovima, kraim i duim lancima-meovita infekcija (stafilokok, streptokok)

tapiaste bakterije:

- cilindri

- razliito formirani krajevi ( zaobljeni, proireni, ravno preseeni, kopljasti)

G+ bacili (Clostridium perfrigens)

G- bacili (Proteus)

Spiralne bakterije

tapiaste bakterije savijene oko zamiljene ose

-manje od jednog zavoja, oblik zareza-Vibrio

-vie pravilnih zavoja (Treponema,Leptospira)

-vie nepravilnih zavoja (Borrelia)

Borrelia spp. u perifernoj krvi

etvrtaste bakterije

-Nalaze se u sredinama sa visokim sadrajem soli

-Nemaju znaaj za oboljenja oveka

Pleomorfizam=pojava bizarnih oblika kod bakterija

GRAA BAKTERIJSKIH ELIJA

OMOTAI BAKTERIJSKE ELIJE

Kapsula

-mukoidna struktura

-nalee na elijski zid

-vidi se svetlosnim mikroskopom

-dokazuje se negativnim bojenjem (tu+fuksin) ili boji specijalnim metodama

-zatita bakterijske elije

-antifagicitna osobina (faktor virulencije)- Str.pneumoniae

Struktura bakterijske elije

Kapsularni antigen:

-serotipizaciju inkapsuliranih bakterija (Neufeldov fenomen bubrenja kapsule)

-brza i sigurna bakterioloka dijagnoza u bolesnikom materijalu

-priprema efikasnih vakcina (pneumokok, meningokok)

Glikokaliks

-splet polisaharidnih fibrila

- adherencija bakterija za elije domaina- adherencija bakterija za elije domaina

- titi bakterije u biofilmu od delovanja antiseptika, dezificijensa i antibiotika

ELIJSKI ZID

- imaju ga sve bakterije sem mikoplazme

- peptidoglikan (penicilin i cefalosporini)

MUREIN

N-acetilglikozamin-glik. veza-N-acetilmuraminska kis

Lizozim tkivaLizozim tkiva

ELIJSKI ZID G+ BAKTERIJA

-debeo i kompaktan, peptidoglikan

-teihoina kis., glicerol, ribitol fosfat (f. virulencije)

-lipoteihoina kis. (f.virulencije, adherencija za epitel domaina)

-polisaharidi (manoza, arabinoza, galaktoza)--polisaharidi (manoza, arabinoza, galaktoza)-identifikacija G+ bakterija

-proteini (f.virulencije, identifikacija unutar vrste-M, T, R protein Str.pyogenes-a)

elijski zid G+ bakterija

ELIJSKI ZID G-BAKTERIJA-tanji, manje kompaktan-dvoslojna spoljanja membrana (lipoproteini,

fosfolipidi, porini, neporinski proteini, LPS)

LPS (endotoksin):o Lipid (lipoprotein) Ao unutranji polisaharidio unutranji polisaharidio spoljanji polisaharidi (somatski O antigen-grupno specifian antigen)

LPS se oslobaa pri raspadanju elije

- sloj peptidoglikana (unutranja membrana)

elijski zid G- bakterija

Struktura lipopolisaharida

ELIJSKI ZID MIKOBAKTERIJA

-Znatna koliina peptidoglikana

-Lipidi (60% elijskog zida)

-otpornost na spoljanje uslove

-acidoalkoholna rezistencija (bojenje po Ziehl-Neelsen)

-osetljivost na druge antibiotike

Periplazmatski prostor

-prostor izmeu elijskog zida i citoplazmatske membrane (uglavnom sainjen od proteina)

-hidrolitiki enzimi (razlaganje supstrata)

-detoksikujui enzimi (beta laktamaza-inaktivacija

antibiotika)

-izraeniji kod G- bakterija

FUNKCIJE I MEDICINSKI ZNAAJ ELIJSKOG ZIDA BAKTERIJA

daje oblik bakterijskoj eliji i obezbeuje integritet

titi bakteriju od mehanikih uticaja

titi bakteriju od unutranjeg osmotskog pritiska

deoba bakterije i sopstvena sintezadeoba bakterije i sopstvena sinteza

spreava ulaz antimikrobnih lekova

u njemu se nalaze brojni faktori virulencije (endotoksin G-)

FUNKCIJE I MEDICINSKI ZNAAJ ELIJSKOG ZIDA BAKTERIJA

idealno mesto za delovanje antimikrobnih lekova (inhibiraju sintezu z a ne oteuju elije domaina)

u periplazmatskom prostoru se nalaze enzimi koji razlau antimikrobne lekove (beta laktamaza, aminoglikozidaza)

Antigeni elijskog zida:

seroloka identifikacija tipova i vrsta bakterija

(serotipizacija)

seroloka dijagnoza zaraznih bolesti (dokazivanjem prisustva specifinih antitela)(dokazivanjem prisustva specifinih antitela)

pripremanje specifinih vakcina i seruma

G+ i G- bakterije (na osnovu bojenja)

BOJENJE PO GRAMU

-1884, Christian Gram

G+ (tamno-plavo ili ljubiasto)

G- (crveno)

Faze: Faze:

1. Bojenje razmaza gencijana-ljubiastim

Sve prisutne bakterije se oboje tamno-ljubiasto ili plavo

2. Prelivanje razmaza Lugolovim rastvorom

Sve bakterije zadravaju tamnoljubiastu ili plavu boju

3. Odbojavanje organskim rastvaraem (alkohol ili 3. Odbojavanje organskim rastvaraem (alkohol ili aceton).

o Iz el. zida G- ekstrahuje se vea koliina boje=bezbojne

o G+ bakterije zadravaju ljubiastu boju

4. Bojenje karbol-fuksinom

G- bakterije se oboje crveno

L-OBLICIPROTOPLASTI I SFEROPLASTI

Enzimi, antibioticioteenje, gubitak el. zida G+ i G-bakterija

hipertona sredina

G+ G-G+ G-

protoplasti sferoplasti (L-oblici)

(bez elijskog zida) (spoljanja membrana+

delovi peptidoglikana)

L-OBLICIPROTOPLASTI I SFEROPLASTI

Nemogunost produkcije peptidoglikana elijskog zida

L-oblici normalni oblik

Normalni oblik L-oblik

(spontano)

Uzrokuju hronine infekcije

Otpornost na dejstvo beta-laktamskih antibiotika

Citoplazmatska membrana

-dvostruka membrana

-fofolipidi i proteini

-ne sadri sterole (sem mikoplasma)

-lipoteihoina kiselina (G+)

FUNKCIJE:

transport hranljivih materija

-pasivna difuzija

-aktivni transport

respiracijarespiracija

transport elektrona proteini

oksidativna fosforilacija

stvaraju se proteini neophodni za sintezu el. zida

stvaraju se toksini i enzimi

Ciljno mesto:

deterdenti (sadre lipofilne grupe koje razaraju CPM)

antibiotici koji oteuju cpm-polimiksinantibiotici koji oteuju cpm-polimiksin

antibiotici koji interferiraju sa biosintezom cpm-nalidiksina kiselina, novobiocin

Mezozomi invaginacije cpm koje uestvuju u deobi elije

Citoplazma

amorfni matriks (hran. materije, minerali, vitamini)

citoplazmatske granule (skladita hrane)

ribozomi (sinteza proteina)

nukleoid (cirkularna, dvolanana DNK)

-ne sadri membranu i mitotiki aparat

-oko 2000 gena (1 hromozom)-oko 2000 gena (1 hromozom)

-B.burgdorferi-linearni genom

plazmidi (ekstrahromozomska DNK)

-autonomno se razmnoavaju

-mogu odreivati znaajne osobine bakterija

Transpozoni=delovi DNK koji se u eliji premetaju sa jednog mesta na drugo (jumping genes)

Izrasline na bakterijskoj eliji

Flagele=konaste, elastine strukture na bak.eliji koje se okreu kao propeler

- flagelin-H antigen (tipska specifinost, Salmonella)

monopolarne monotrihe (jedna flagela na jednom polu)

monopolarne politrihe (vie flagela na jednom polu)bipolarne politrihe (vie flagela na oba pola)peritrihijalni raspored (cela povrina prekrivena

flagelama)

Raspored flagela na bakterijskim elijama

Aksijalni filamenti-sline flagelama-spirohete-nalaze se u eliji i ne izlaze na povrinu-bakterije se kreu kao svrdlo

Pili (fimbrije)Pili (fimbrije)-izrasline koje pokrivaju bakterijsku eliju-pilin (uglavnom kod G-)-Fimbrije (obini pili)-adhezija (faktori

kolonizacije)Seks pili (G-): 1-4, konjugacija (mostii-razmena genetskog materijala)

Spore=rezistentni oblici bakterija koji se formiraju unutar bakterijske elije u toku ivotnog ciklusa u, za bakteriju, nepovoljnim uslovima ivota.

-loptastog ili ovoidnog oblika

-iste veliine kao i bakterija (Bacillus)-iste veliine kao i bakterija (Bacillus)

-vea od tela bakterije (vretenasta, maljica za dobo-Clostridium)

Oblik, veliina i raspored spora

GRAA SPORE

sr spore (protoplast)-kompletan nukleoid i strukture potrebne za sintezu proteina i glikolizu

citoplazmatska membrana

sporin zid (normalni peptidoglikan)

korteks spore (neuobiajeni peptidoglikan, osetljiv na lizozim)-njegova autolizagerminacija spore

omota spore (nepropustljivost)-protein slian keratinu

egzosporum (lipoproteinska membrana)

Sporulacija=skup kompleksnih biohemijskih i morfolokih promena tokom kojih vegetativni oblik prelazi u sporu

Germinacija (klijanje)=prelazak spore u vegetativni oblik, kada se ostvare povoljni uslovi za ivot oblik, kada se ostvare povoljni uslovi za ivot bakterije

Otpornost (visoke t, sasuenje, dezificijensi)

100C-vie sati, 121C-do 15 minuta

BAKTERIJSKE KOLONIJE

Razmnoavanje binarnom fisijom-prostom deobom, geometrijskom progresijom i veoma brzoOsobine:

-veliina-oblik -uzdignutost-ivice-ivice-povrina-prozranost-konzistencija-boja-hemoliza-pokretljivost bakterija

FIZIOLOGIJA BAKTERIJA

Faktori koji utiu na obavljanje ivotnih funkcija (rast i razmnoavanje):

hranatemperaturakoncentracija jona vodonika (pH)ugljendioksidkiseonikkiseonikvlagaoksidativno-reduktivni potencijalosmotski pritisakpovrinski naponinhibitorne supstance

Hrana

- sinteza sastavnih delova bakterijske elije

- kao izvor energije

- faktori rasta (NADP-faktor V za H.influenzae)

Previsoka koncentracija hranljivih materija

Nedostatak esencijalnih hranlj.materija

Usporavanje rasta

Zaustavljanje razmnoavanja

Smrt bakterijske elije

Temperatura

Optimalna temperatura temperatura na kojoj je stepen rasta i razmnoavanja maksimalan

Minimalna temperatura najnia temperatura na kojoj se bakterija jo moe razmnoavatikojoj se bakterija jo moe razmnoavati

Maksimalna temperatura najvia temperatura na kojoj bakterija opstaje u ivotu

Psihrofilne (kriofilne) bakterije

-prirodne hladne vode ili arktika mora

-ive na t i niim od 0C

-mogunost razmnoavanja u namirnicima koje se uvaju u friideru

Mezofilne bakterijeMezofilne bakterije

-adaptirane na oveka i njegovu okolinu (veina bakterija)-najvei broj bakterija patogenih za oveka

Termofilne bakterije

-razmnoavaju se na visokim temperaturama-topli izvori

Ekstremofili-ive na T od 121C.

Koncentracija jona vodonika (pH)

- minimalna, optimalna i maksimalna vrednost

- bakterije patogene za oveka se najbolje razmnoavaju u neutralnoj ili slabo alkalnoj sredini

Ugljendioksid

neophodan izvor ugljenika za izgradnju bakterijske elije

Litotrofne (autotrofne)-koriste CO2 kao jedini izvor ugljenika

Organotrofne (heterotrofne)-koriste C iz raznih organskih jedinjenja (npr. glukoze) ali ne iz CO2

Kiseonik1. Striktni (obligatni) anaerobi

- ne rastu u prisustvu kiseonika- nedostatak katalaze ili superoksid dizmutaze (za njih je O2 toksian)- botulizam, tetanus- botulizam, tetanus

2. Aerotolerantni anaerobi

- ne ugibaju u prisustvu O2- poseduju katalazu ili superoksid dizmutazu

3. Fakultativni anaerobi

- rastu u aerobnim i anaerobnim uslovima

- respiracija u aerobnim uslovima

-fermentacija u anaerobnim uslovima

- Escherichia coli, Salmonellae, Staphylococcus, - Escherichia coli, Salmonellae, Staphylococcus, Streptococcus

- kultivisanje u aerobnim uslovima (jednostavnije i jeftinije)

4. Striktni (obligatni) aerobi

- rastu samo u prisustvu kiseonika

- bacil tuberkuloze

5. Mikroaerofilne bakterije

- bolje rastu u uslovima smanjene koncentracije O2

- vee koncentracije O2 deluju inhibitorno na rast

- Campylobacter

Vlaga

bakterije znaajne za medicinu se bolje razmnoavaju u vlanim sredinimarazmnoavanje se zaustavlja ako je koliina slobodne vode mala (visoke konc. soli ili eera)izvor H- i OH- jona za odravanje turgora i fiz.-izvor H- i OH- jona za odravanje turgora i fiz.-hemijskih karakteristika citoplazmevoda kao disperzno sredstvo omoguava ulaz hranljivih materija u elijuodstranjivanje produkata metabolizmabolje razmnoavanje u tenim nego u vrstim ili poluvrstim podlogama

Oksido-reduktivni potencijal-anaerobne bakterije se bre razmnoavaju pri niim -aerobne pri viim vrednostimaOsmotski pritisak i jonska koncentracija

-odgovarajua koncentracija hranljivih materija

-velika koliina hranevisok osmotski pritisak

dehidratacija bak.elije

usporeno razmnoavanje

- mala koliina hranenizak osmotski pritisak

edem bakt.elije

usporeno razmnoavanje bakt.el.

oteana difuzija hranljivih materija

oteana difuzija tetnih materija, metabolikih produkata

Halofili-bakterije koje zahtevaju visoke C soli(Vibrio parahemolyticus)

Osmofili-bakterije koje zahtevaju visok osmotski pritisak

Povrinski napon

visok PN oteava razmenu hran. materija preko bakterijskih omotaa

hranlj. podlogama dodavanje sredstava koja

sniavaju PN (u)

Inhibitorne supstance

metabolizam bakterija

meuprodukti ili krajnji produkti

toksino dejstvo na bakt.eliju

inhibicija rasta i razmnoavanja bakterija

ivot bakterija u organizmu oveka-in vivo

ivot bakterija u laboratorijskim uslovima (vetakoj sredini)- in vitro

Uzgajanje bakterija u laboratorijskim uslovima na hranljivim podlogama, koje obezbeuju optimalne uslove za njihov rast i razmnoavanje-KULTIVISANJE BAKTERIJA

KULTIVISANJE BAKTERIJA

Izbor odgovarajuih hranljivih podloga-prema oekivanom uzroniku na osnovu uputne dijagnozeZasejavanje bolesnikog materijala ili bakterijskih kultura na hranljive podloge

Urin, punktat, krv ili bakt.kultura

TermostatVreme od momenta zasejavanja do porasta kolonija-

vreme inkubacije (18-24h)

Makroskopska analiza izgleda kolonija

Mikroskopsko ispitivanje kolonija

Dobijanje iste kulture (lako iz vrste podloge)

Subkultivisanje na specijalne podloge

Kolonije Streptoccoccus-a pneumoniae sa centralnim udubljenjem

Mukoidne kolonije Streptococcus-a pneumoniae

Kolonija Staphylococcus-a saprophyticus-a

RAZMNOAVANJE BAKTERIJA

Binarna deoba

-jednostavno cepanje bakterijske elije na dve nove jednake jedinke

Pupljenje

-pojava pupoljka na povrini bakterijske elije-pojava pupoljka na povrini bakterijske elije

(redak)

Granjanje

-na kraju bakterije dolazi do ravanja na dva kraka

-jedan od krakova se odvaja i daje novu bakteriju

Razmnoavanje L-oblika

FAZE RAZMNOAVANJA BAKTERIJA

1. FAZA PRITAJENOSTI ILI Lag-FAZA-prilagoavanje bakterija na novu sredinu-bakterije se ne razmnoavaju-trajanje zavisi od starosti inokulisanih bakterija i kvaliteta hranljive podloge

2. FAZA UBRZANOG RASTA2. FAZA UBRZANOG RASTA

3. FAZA EKSPONENCIJALNOG RASTA ILI LOGARITAMSKA FAZA-optimalni uslovi za rast i razmnoavanje-broj bakterija se poveava geometrijskom

progresijom tj. eksponencijalno

4. FAZA USPORAVANJA RASTA

-smanjenje koliine hranljivih materija

-nagomilavanje toksikih metabolikih produkata

-utroak ugljenika, neorganskih jedinjenja, amino--utroak ugljenika, neorganskih jedinjenja, amino-kiselina i vitamina

Smrt jednog broja elija

5. STACIONARNA FAZA

-zaustavljen bakterijski rast

-bakterijske elije sitnije (bre razmnoavanje u odnosu na rast)

-broj novonastalih i broj uginulih bakterija isti

6. FAZA UBZANOG UGINUA

-potpuno iscrpljenje hranljivih podloga

-nagomilavanje tetnih metabolita

Eksponencijalno uginue bakterija

Faeze razmnoavanja bakterijskih elija

METABOLIZAM BAKTERIJE

METABOLIZAM ENERGIJE

-Anabolizam-sinteza sloenih jedinjenja iz prostijih uz utroak E

-Katabolizam-razgradnja sloenih jedinjenja do prostijih uz oslobaanje E

IZVORI ENERGIJEIZVORI ENERGIJE

Fotoautotrofi-svetlost za stvaranje E, a CO2 kao izvor ugljenika

Hemoautotrofi-neorganska jedinjenja za stvaranje E, a CO2 kao izvor ugljenika

Hemoorganotrofi (hemoheterotrofi)-organske materije za stvaranje energije i izvor ugljenika

STVARANJE ENERGIJEE se dobija putem dve vrste oksidativnih procesa-fermentacije i respiracije

Fermentacija-anaerobna oksidacija glikoze-glikoliza

(Embden-Meyerhof-ov put)

glukoza+2P+2ATP+2NAD+2 piruvata+2ATP+2NADH+2H2Oglukoza+2P+2ATP+2NAD+2 piruvata+2ATP+2NADH+2H2O

Aerobna respiracija-piruvatAcetil-CoA-Acetil-CoA (nastao iz piruvata) ulazi u Krebsov ciklusCO2+H2O (oksidativna fosforilacija)Anaerobna respiracija

-e primaju nitrati, sulfati, karbonati, fumarati

pentozo-fosfatni put

-dobija se mala koliina energije

-dobijanje neophodnih prekurzorskih metabolita (riboza, eritroza, ksiloza i ribuloza)

strukturne komponente nukleinskih kiselina

BIOSINTEZA

Ugljeni hidrati-bakterije sintetiu mono- i polisaharide-C atomi (neophodni za sintezu glukoze)-iz intermedijarnih produkata u toku glikolize i Krebsovog ciklusa-muraminska kiselina i glukozamin (el.zid)-muraminska kiselina i glukozamin (el.zid)

Lipidi-estri glicerola (glikoliza) i masnih kiselina (Acetil-CoA)-vitalni delovi elijskih membrana

Aminokiseline

-sinteza proteina uz uee velikog broja enzima

-neke AK bakterije preuzimaju iz sredine

-glukozaAK (E. Coli)

-intermedijarni produkti Krebsovog ciklusa

deaminacija

transaminacijatransaminacija

Aminokiseline

Proteini (enzimi, struktura elije)

ANTIBAKTERIJSKI LEKOVI

Penicilin G, 1929 god.

4000 prirodnih i oko 30 000 polusintetskih i sintetskih antibiotika

100 antibiotika isprobano u klinikoj praksi

60 antibiotika se koristi u leenju ljudi

Prosena cena otkria i razvoja novog antibiotika-350 miliona dolara

Supstance koje ubijaju mikroorganizme ili spreavaju njihovo razmnoavanje u ivom organizmu-antimikrobni lekovi

Antibiotici-prirodni bioloki produkti razliitih gljivica

Hemioterapeutici-produkti hemijske sintezeHemioterapeutici-produkti hemijske sinteze

Baktericidni efekat-ubijanje bakterijske elije

Bakteriostatski efekat-inhibicija rasta i razmnoavanja bakterijske elije

Osobine antimikrobnih lekova:

selektivna toksinost

brzo postizanje potrebnih konc. na mestu delovanjadelovanja

dovoljno dugo zadravanje leka u aktivnom obliku

irok spektar delovanja

oteavanje razvoja rezistencije

MEHANIZMI DELOVANJA ANTIBAKTERIJSKIH LEKOVA

Inhibicija sinteze elijskog zida

beta-laktami

-70% svih antibakterijskih lekova

-beta-laktamski prsten

-inhibicija sinteze peptidoglikana-inhibicija sinteze peptidoglikana

-efekat je baktericidan-bakterije u fazi razmnoavanja

efekat je bakteriostatski- bakterije u fazi mirovanja

PENICILINIPrirodni penicilini-Peniclin G (benzyl penicilin)-Penicilin V(phenoximethyl penicilin)-oralnoSpektar delovanja: G+ i G- koke

Polusintetski penicilinia) penicilinaza rezistentni penicilini-Cloxacillina) penicilinaza rezistentni penicilini-Cloxacillin

(antistafilokoni penicilini)b) penicilini irokog spektra

- Aminopenicilini (Ampicilin, Amoksicilin)Spektar delovanja: i G- bacili (E. coli, Proteus,

Haemophilus)Osetljivi na dejstvo beta-laktamaza koje

produkuju ove bakterije

-Karboksipenicilini (Carbenicillin)

Proiren spektar: Pseudomonas, Enterobacter, Proteus

-Acilureidopenicilini (Azlocillin, Piperacillin)

Antipseudomonasni penicilini

Inhibitori beta laktamazaInhibitori beta laktamaza

-klavulanska kiselina, sulbaktam, tazobaktam

-onemoguavaju razgradnu beta-lakt.prstena

uvaju efikasnost antibiotika

NEELJENI EFEKTI PENICILINA

Alergijske reakcije (7-10%) -Urtikarija, serumska bolest, anafilaktiki ok

(0,04-2%)-ea pri parentralnoj aplikaciji leka-Dozno nezavisna-Ukrtena reakcija pripadnicima penic.grupe (kao i prema cefalosporinima)Ukrtena reakcija pripadnicima penic.grupe (kao i prema cefalosporinima)

Rezistencija bakterija-hidrolitiki enzimi (beta-laktamaza)

razgradnja beta-laktamskog prstena

Tolerancija na penicilin

-stafilokok i streptokok

-uobiajene doze deluju bakteriostatski a ne baktericidno

perzistentne i recidivirajue streptokokne infekcije

dugo kliconotvo

CEFALSPORINI

I generacija (Cefalotin, Cefaloridin, Cefaleksin, Cefazolin)

-baktericidni efekat

-stabilni na dejstvo cefalosporinaza

II generacija (Cefamandol, Cefuroxim, Cefoksitin)

-pogodni za parenteralnu primenu

-otporni na cefalosporinaze

III generacija (Ceftriakson, Cefotaksim, Ceftazidim,Cefpodoksim, Cefiksim)

-irok spektar dejstva: aerobne i fakultativno anaerobne G+ i G-,neke anaerobne bakterije

IV generacija ( Cefepim, Cefpirom)IV generacija ( Cefepim, Cefpirom)

-spektar kao III, pojaana otpornost prema beta-laktamazama

-rezervni antibiotici

NEELJENI EFEKTI CEFALOSPORINA

retki, reverzibilni i umerene jaine

kod 1-5% tromboflebitis na mestu aplikacije

kod 1-3% anafilaktika reakcija

kod 20% alerginih na peniciline-alergija na CSkod 20% alerginih na peniciline-alergija na CS

rezistencija na CS znatno rea nego na peniciline

MONOBAKTAMI (Aztreonam)

- spektar dejstva: G- (slino aminoglikozidima i CS III), neefikasan prema G+ i anaerobima

KARBAPENEMI (Meropenem, Imipenem)

-najiri antibakterisjki spektar: aerobne i anaerobne -najiri antibakterisjki spektar: aerobne i anaerobne G+ i G- bakterije

GLIKOPEPTIDI (Vankomicin, Teikoplanin)

-multirezistentni stafilokok i streprokok

FOSFOMICINI

-G+ bakterije rezistentne na sve beta laktame (naroito stafilokok)

Inhibicija funkcije citoplazamtske membrane

-Polymyxin B, Polymyxyn C (Colistin)

-dezorganizacija citopl. membrane

-gubi permeabilnost

-baktericidno na mnoge G- bakterije

-nefrotoksino i neurotoksino dejstvo

-Nystatin, Amphotericin B, Mikonazol, Flukonazol

LEKOVI KOJI INHIBIRAJU SINTEZU PROTEINA

-inhibicija funkcije ribozoma (30S i 50S)

INHIBITORI RIBOZOMSKIH PODJEDINICA 30S-selektivna inhibicija sinteze proteina (translacija i transkripcija)

AMINOGLIKOZIDI-Streptomycin, Gentamycin, Tobramycin, Netilmycin, Neomycin, Kanamycin, Amikacin- mnoge G+ i G-(ne deluju na streptokok)

Neeljeni efekti aminoglikozida

retko alergijske reakcije

nefrotoksino i ototoksino dejstvo

rezistencija na lek

SPEKTINOMICIN

- slian aminoglikozidima

-daje se u jednoj dozi u leenju gonoreje (PPNG ili alergija na penicilin)

TETRACIKLINITETRACIKLINI

-deluju bakteriostatski (remete rast i deobu)

- Chlortetracyclin, oxytetracyclin, doxycyclin, minocyclin

-G+ i G-, hlamidije, mikoplazme, neke protozoe

Neeljenji efekti tetraciklina

toksiki efekat na razvoj kostiju, displaziju glei i obojenost zuba-zbog taloenja tetraciklina u prvih 6 godina ivota

KI za vreme trudnoe i u prvih 12 godina ivotaKI za vreme trudnoe i u prvih 12 godina ivota

poremeaj crevne i vaginalne flore posle oralne upotrebe

rezistencija esta

INHIBITORI RIBOZOMSKIH PODJEDINICA 50S

HLORAMFENIKOL

-bakteriostatsko delovanje

-G+,G-, rikecije i hlamidije-G+,G-, rikecije i hlamidije

-aplastina anemija (1/50000), reverzibilna depresija kostne sri

-kod nedonoadi i odojadi-sindrom sive bebe

MAKROLIDI

-Erytromycin, Azithromycin, Klarithromycin

- Streptokok, pneumokok, korinebakterije, hlamidije, legionela

-alergini na penicilin-lek izbora

LINKOMICINI

-Lincomycin, Clindamycin-Lincomycin, Clindamycin

-G+, anaerobi

-pseudomembrnozni kolitis (vankomicin, metronidazol)

FUCIDINSKA KISELINA

-G+ bakterije (stafilokok)

LEKOVI KOJI INHIBIRAJU SINTEZU NUKLEINSKIH KISELINA

INHIBITORI SINTEZE DNK

HINOLONI (Nalidiksina i pipemidinska kiselina)

-terapija urinarnih infekcija-terapija urinarnih infekcija

FLUOROHINOLONI (Ofloxacyn, Pefloxacyn, Norfloxacyn, Ciprofloxacyn)

-baktericidni efekat

-G-: enterobakterije, najserije, hlamidije

-neeljeni efekti-u git

INHIBITORI SINTEZE RNK

-Rifampicin

-G+ koke, bacili, MBT, nekeenterobakterije, brucela

INHIBITORI METABOLIZMA FOLATAINHIBITORI METABOLIZMA FOLATA

- sulfonamidi

- bakteriostatski efekat

- Trimethoprim+sulphametoxazol (baktericidan)

- Alergijske reakcije

PARAAMINOSALICILNA KISELINA

-Mycobacterium tuberculosis

-brzo i lako rezistencija-antituberkulotik II reda

ETAMBUTOL (tbc)

METRONIDAZOL (anaerobi, amebijaza, trihomonijaza)

ANTITUBERKULOTICI

LEKOVI PRVOG REDALEKOVI PRVOG REDA LEKOVI DRUGOG REDALEKOVI DRUGOG REDALEKOVI PRVOG REDALEKOVI PRVOG REDA LEKOVI DRUGOG REDALEKOVI DRUGOG REDA

IZONIAZIDIZONIAZID PASPAS

RIFAMPICINRIFAMPICIN ETIONAMIDETIONAMID

STREPTOMICINSTREPTOMICIN AMIKACIN,AMIKACIN, KANAMICINKANAMICIN

ETAMBUTOLETAMBUTOL FLUOROHINOLONIFLUOROHINOLONI

PIRAZINAMIDPIRAZINAMID

baktericidno ili bakteriostatski

1. red: vea efikasnost, manja toksinost

2. red: manja efikasnost, vea toksinost

neophodna kombinacija vie antituberkulotika

SPREAVANJE ILI ODLAGANJE REZISTENCIJESPREAVANJE ILI ODLAGANJE REZISTENCIJE

sojevi rezistentni na izonijazid i rifampicin

terapija mora trajati dovoljno i dugo 2 (7) meseci

KOMBINACIJA ANTIMIKROBNIH LEKOVA

Efekti:

1. indiferentan-dva leka u kombinaciji nemaju vei efekat od efekta pojedinanog leka

2. aditivan-efekat dva leka ravno zbiru pojedinanih efekata

3. antagonistiki-kombinacija lekova manje efikasna od pojedinanog davanja lekova

4. sinergistiki-znaajno vei efekat kombinacije u odnosu na aditivan ili pojedinani efekat

REZISTENCIJA BAKTERIJA NALEKOVE

MEHANIZMI

Enzimska destrukcija ili inaktivacija leka

-najea na beta laktame, aminoglikozide-najea na beta laktame, aminoglikozide

-beta laktamaze-cepaju amino-vezu beta laktamskog prstenainaktivna supstanca

-inhibitori penicilinaze (klavulanska kiselina, sulbaktam)

Izmena ciljnog enzima

-vaan za peniciline (PBP)

-smanjeni afinitet PBP ili smanjena produkcija PBP

-MRSA, pneumokok, gonokok

Izmena propustljivosti elijskih ovojnicaIzmena propustljivosti elijskih ovojnica

-smanjen ulazak leka u eliju

-smanjen broj i propustljivost porina

-beta-laktami, hinoloni, tetraciklini

Izmena strukture ribozoma

-rezistencija na tetracikline, makrolide i aminoglikozide (streptomicin)

Izmena metabolikog putaIzmena metabolikog puta

-rezistencija na sulfonamide, trimetoprim, hinolone

ISPITIVANJE OSETLJIVOSTI BAKTERIJA PREMA ANTIBAKTERIJSKIM LEKOVIMA

(ANTIBIOGRAM)

DIFUZIONA METODA (jednostavnije, bre, jeftinije)

podloga se prethodno zaseje istom kulturom bakterije (odreeni soj)(odreeni soj)

diskovi sa antibiotikom u onoj konc. koja odgovara onoj koja se postie u organizmu oveka pri terapijskoj upotrebi leka

inkubacija 18-24h na 37C

oitavanje prenika zone inhibicije

ako je zasejana bakterija osetljiva na lek

ne raste u zoni njegove aktivnosti

irina zone inhibicije=stepen osetljivosti bakterije

S-senzitivan (osetljiv soj)

I-intermedijaran (srednje osetljiv soj)

R-rezistentan (otporan soj)-uska ili nepostojea zona inhibicije

merenje prenika zone inhibicije (milimetarskom hartijom i tumaenje prema preporuci proizvoaa diska ili tablete)

DILUCIONA METODA (preciznije)

dilucija (razreenje) antibak.lekau epruvete se stavljaju tene kulture ispitivanog soja u istim koliinama dodaju se dvostruka razblaenja antibiotikajedna epruveta sa istom bakterijskom kulturom jedna epruveta sa istom bakterijskom kulturom (kontrola)inkubacija 18-24h na 37Cregistruje se zamuenje epruveta

epruveta sa najmanjom koliinom antibiotika u kojoj nema zamuenja (razmnoavanja bakterija)-minimalna koncentracija antibiotika prema kome je ispitivna bakterija osetljiva

MINIMALNA INHIBITORNA KONCENTRACIJA

(MIK)

bakteriostatski

MINIMALNA BAKTERICIDNA KONCENTRACIJA

MBK

Najmanja koncentracija antibiotika koja ubija testirani mikroorganizam

Zadraj iz epruvete bez zamuenja presejati na vrstu Zadraj iz epruvete bez zamuenja presejati na vrstu podlogu

Inkubacija 18-24h na 37C

Bez porasta bakt.kolonija (najmanja konc.antibiotika koja je delovala baktericidno-MBK)

Rezultat ispitivanja osetljivosti bakterija na antibakterijske lekove in vitro

ANTIBIOGRAMANTIBIOGRAM